Obruč oko Slavjanska i Donjecka

00.11 - Kolone ukrajinskih oklopnih vozila i protivavionskih raketnih sistema viđene na prilazima Slavjansku i Donjecku, javljaju ruski i ukrajinski mediji.  

22.40 - Putin apelovao na Obamu da upotrebi sve kapacitete američke strane i spreči upotrebu sile i krvoproliće u Ukrajini, saopštio Kremlj, prenosi Itartas.

22.30 - SAD daju milijardu dolara kredita Ukrajini. Garanciju za kredit potpisali sekretar Džejkob Lu i ukrajinski ministar Oleksandr Člapaka, prenosi AFP.

21.15 - Ukrajinska Centralna banka povećava kamatnu stopu sa 6,5 na 9,5 odsto, javlja Rojters.

21.00 - Putin odlučan u nameri da vrati istorijski sat unazad, ali u tome neće uspeti, rekao kanadski premijer Stiven Harper, prenosi AP.

20.30 - Ukrajinski policajci i proruski aktivisti nalaze se zajedno u sedištu policije u Gorlovki pošto su napravili svojevrstan dogovor o kohabitaciji, javlja Bi-Bi-Si.

20.25 - EU traži od Rusije da odmah povuče trupe sa ukrajinske granice i prestane sa destabilizacijom Ukrajine, saopštila Ketrin Ešton. Ministri EU proširili crnu listu.

20.15 - SAD ne razmatra aktivno vojnu pomoć Ukrajini, ali razmatra druge mogućnosti da joj pomogne, rekao portparol Bele kuće. Potvrđeno da je šef CIA za vikend bio u Kijevu, prenosi Rojters.

19.15 - Upotreba sile protiv proruskih demonstranata na istoku Ukrajine mogla bi da izazove građanski rat, upozorio izaslanik Rusije u OEBS-u Andrej Kelin, prenosi Tanjug.

18.35 - Jedan ruski avion nekoliko puta proleteo u blizini američkog ratnog broda "Donald Kuk" u Crnom moru, u periodu dužem od 90 minuta, rekao predstavnik američke vojske, a prenosi AP.

18.00 - Vašington razmatra slanje oružja Ukrajini, rekao savetnik američkog državnog sekretara Džona Kerija, prenosi Rojters.

17.00 - Oleksandar Turčinov odobrio početak "hitne antiterorističke akcije" na istoku Ukrajine. Turčinov je predložio šefu UN Ban Kimunu zajedničku operaciju. 

13.50 - Sedište policije u Gorlovki pod kontrolom proruskih demonstranata, javlja Raša tudej.

12.25 - Građani istočnih regiona Ukrajine gde se govori ruski trebalo bi da budu uključeni u pripreme referenduma koje vlasti u Kijevu najavljuju za sedeći mesec, kaže Segej Lavrov.

12.00 - Rusija bi mogla da stoji iza eskalacije tenzija u istočnoj Ukrajini, kaže portparol nemačkog Ministarstva spoljnih poslova, prenosi Rojters.

11.10 - Pucnjava u Gorlovki na istoku Ukrajine. Sukobili su se policija i nekoliko stotina proruskih demonstranata, objavio je sajt Raša tudej. 

10.55 - Ukrajinsko rukovodstvo nije protiv referenduma o državnom uređenju zemlje, poručuje Oleksandar Turčinov. Referendum bi mogao da bude održan istovremeno sa predsedničkim izborima, 25. maja, prenosi Rojters. 

10.30 - Vojska će preduzeti najavljene akcije i Donbas će uskoro biti stabilizovan, tvrdi Oleksandar Turčinov, javlja Rojters.

8.45 - U Slavjansku, na jednoj od dve zauzete zgrade, i posle isteka roka vijori se ruska zastava i nema naznaka da će se demonstranti povući, javlja Rojters.

Situacija na istoku Ukrajine je sve napetija, a vršilac dužnosti predsednika Ukrajine Oleksandar Turčinov potpisao je ukaz o početku specijalne operacije na istoku zemlje, nakon što je jutros istekao ultimatum proruskim demonstrantima koji i dalje drže vladine zgrade u desetak gradova na istoku.

Turčinov je ranije najavio pokretanje "sveopšte antiterorističke operacije" sa ciljem da ukrajinske vlasti povrate kontrolu nad policijskim i vladinim zgradama, a u međuvremenu je razgovarao sa generalnim sekretarom UN Ban Kimunom i zatražio pomoć Ujedinjenih nacija u tome, saopštio je kabinet predsednika Turčinova.

U saopštenju nije eksplicitno navedeno da Ukrajina traži pomoć mirovnih snaga UN i nije sasvim jasno kakvu ulogu Kijev očekuje od snaga UN, ocenjuje AFP.

Istovremeno, Asošijeted pres prenosi da je Turčinov zatražio razmeštanje mirovnih snaga UN na istoku zemlje i da je za to neophodan mandat Saveta bezbednosti gde Rusija ima pravo veta. 

Prethodno je sedište policije u gradu Gorlovka na istoku Ukrajine potpuno palo pod kontrolu proruskih demonstranata, a mnogi policajci su dali svoju podršku samoproglašenoj Narodnoj Republici Donjeck, javlja Raša tudej.

Demonstranti pripremaju sve što treba za postavljanje barikada oko sedišta policije, kao što je, na sličan način, urađeno u drugim gradovima Donjecke oblasti.

Lideri protesta zahtevaju da niko ne napada ljude koji su gurali aktiviste sa ulaza u zgradu tokom opsade i obećali su istragu tog incidenta.

Prethodno su izbili sukobi između policijskih snaga u sedištu policije i nekoliko stotina proruskih demonstranata. Kada su demonstranti pokušali da istaknu rusku zastavu na ulazu u tu zgradu, policija je na njih otvorila vatru. Nije poznato da li je u tom incidentu neko povređen.

U međuvremenu, istekao je rok koji je privremeni predsednik Ukrajine Oleksandar Turčinov dao proruskim demonstrantima da polože oružje i napuste zgrade ili će se suočiti sa "opsežnom antiterorističkom operacijom", prenosi Rojters.

Savet za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine je, zbog događaja na istoku zemlje, doneo u nedelju odluku o početku opsežne antiterorističke operacije, uz angažovanje Oružanih snaga, saopštio je Turčinov.

Kako javlja Ukrinform, Turčinov nije isključio mogućnost održavanja referenduma na nacionalnom nivou o državnom ustrojstvu istovremeno sa predsedničkim izborima raspisanim za 25. maj, rekavši da je uveren da će se ogromna većina izjasniti za jedinstvenu, unitarnu Ukrajinu.

"Nisam protiv održavanja tog referenduma. Ubeđen sam da bi se na tom referendumu, o kom bi odluku mogao da donese parlament, ogromna većina Ukrajinaca izjasnila za nedeljivu, nezavisnu, unitarnu Ukrajinu", rekao je Turčinov na sastanku sa predstavnicima vlade i šefovima poslaničkih grupa u parlamentu.

Prema njegovim rečima, problemi u istočnim regionima Ukrajine pojavili su se zbog "nesposobnosti da se separatizmu odupre" policija koja je formirana za vreme svrgnutog predsednika Viktora Janukoviča.

Turčinov je rekao da je potrebno hitno "obnoviti policiju patriotama iz istočnih regiona", dodajući da su "mnoge patriote upravo iz tih regiona pokazale spremnost da rade u policiji".

"Uskoro ćemo obnoviti policiju da bi mogla da se suprotstavi pritisku agresije Rusije i separatizma", rekao je Turčinov.

Lavrov: Licemerje Zapada prešlo sve granice

Reagujući na stavove Zapada kada je u pitanju kriza u Ukrajini, ruski šef diplomatije Sergej Lavrov ocenio je da je licemerje prešlo sve granice.

"Sećamo se da je nasilje na trgu Majdan, koje se završilo sa desetinama mrtvih, okvalifikovano kao demokratija. Sada se povodom mirnih demonstracija na jugoistoku (Ukrajine) govori o terorizmu", rekao je Lavrov na konferenciji za novinare, dodajući da "licemerje prelazi sve granice".

Lavrov je istakao da je Rusija povodom krize u Ukrajini u više navrata od Zapada tražila "adekvatnu reakciju" i još jednom je upozorio na opasnosti upotrebe sile nad proruskim demonstrantima na istoku Ukrajine.

"Mi smo jasno rekli da upotreba sile nad demonstrantima ozbiljno stavlja pod znak pitanja perspektive saradnje radi rešavanja ukrajinske krize", rekao je Lavrov.

Lavrov je dodao da za sada jedina reakcija Zapada bio poziv Rusiji da prestane da se meša u ukrajinsku krizu.

Lavrov je zatražio objašnjenja zbog navoda da je direktor američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) Džon Brenan tajno bio u poseti Kijevu.

"Za sada o tome nismo dobili ubedljiva objašnjenja", zaključio je ruski ministar.

Na drugom kraju planete, u Njujorku - diplomatska borba.

"Pojedini ljudi ovde jednostavno ne žele da sagledaju prave razloge za sve što se dešava u Ukrajini i stalno se pitaju na koji način je Rusija umešana," rekao je na sednici Saveta bezbednosti ruski ambasador pri Ujedinjenim nacijama Vitalij Čurkin.

Čurkin je istakao da je narod na jugoistoku Ukrajine veoma zabrinut za svoju budućnost i da ne želi da mu iko govori kako da živi a naročito ne radikalni ekstremisti.

Ukrajinski ambasador pri UN Jurij Sergejev optužio je Rusiju da sponzoriše terorizam time što šalje specijalne agente u Ukrajinu da izvode diverzije i sabotaže.

"Rusija podržava teroriste koji su u Ukrajini zauzeli vladine zgrade, zaplenili oružje ukrajinske policije i otvorili vatru na nju," rekao je Sergejev.

Ambasadorka SAD pri UN Sandra Pauer rekla je da se zna ko stoji iza naoružanih ljudi koji su zauzimali zgrade i tražili referendum.

"Te koordinirane vojne akcije u tom regionu može da izvede samo Rusija", rekla je Pauerova.

Tokom boravka u Kini nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer rekao je da Nemačka i Kina smatraju da pitanje Krima ne treba da postane presedan.

"Razvoj događaja u Ukrajini je vrlo zabrinjavajući, a i Kina i Nemačka imaju interes da osiguraju da ono što smo videli na Krimu ne postane presedan", rekao je Štajmajer.

Šef švajcarske diplomatije i predsedavajući OEBS Didije Burkhalter izrazio je u Kijevu duboku zabrinutost zbog situacije u Ukrajini i punu političku podršku Specijalnoj posmatračkoj misiji OEBS u toj zemlji.

"Zahvaljujući prikupljanju informacija i posmatranju, utvrđivanju činjenica i izveštavanju na nepristrasan način, posmatrači su 'oči i uši' međunarodne zajednice u Ukrajini", ocenio je Burkhalter, navedeno je u saopštenju OEBS.

Ministri EU o odnosu sa Rusijom

O situaciji u Ukrajini i odnosu sa Rusijom danas su u Luksemburgu raspravljali šefovi diplomatija zemalja članica Evropske unije.

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton saopštila je posle sastanka da EU traži od Rusije da odmah povuče trupe sa ukrajinske granice i prestane sa destabilizacijom Ukrajine.

"Bezrezervno osuđujemo incidente i preuzimanje policijskih stanica u gradovima na jugoistoku Ukrajine", rekla je Ešton na konferenciji za novinare, ponavljajući podršku suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine.

Ona je rekla da su ministri odlučili da prošire spisak lica kojima je zabranjeno putovanje u EU i raspolaganje novcem u evropskim bankama, ali nije otkrila nikakve dodatne detalje.

Ešton je naglasila da je EU spremna da se uključi o dijalog o prevazilaženju ukrajinske krize sa predstavnicima Rusije, Sjedinjenih država i Ukrajine, koji je zakazan za četvrtak u Ženevi.

Visoka predstavnica je rekla da su ministri tokom današnjeg sedmočasovnog sastanka razgovarali i o pismu ruskog predsednika Vladimira Putina, u kojem je upozorio lidere evropskih država da bi dotok ruskog gasa za Evropu mogao biti obustavljen zbog nagomilanog ukrajinskog duga.

"Zadužili smo Komisiju da sastavi odgovor na to pismo", rekla je Ešton.

Ministri su odlučili i da odobre jednokratnu makroekonomsku pomoć od milijardu evra Ukrajini, ali Ešton nije precizirala da li će deo tog novca biti iskorisćen za plaćanje neizmirenih računa za gas.