Odlučujuće nedelje za Ukrajinu i Putinov uticaj

Kako navodi ta agencija, narednih šest nedelja biće odlučujuće u toj bici, pošto se Ukrajina priprema za izbor predsednika 25. maja, dok se trudi da spreči proruske separatiste na istoku da se otcepe.

Ponovo preuzimajući kontrolu nad Krimom, 60 godina nakon što je to poluostrvo sovjetski lider Nikita Hruščov poklonio Ukrajini, Putin je ostvario trijumf na domaćem terenu. Ali, gubitak uticaja nad Ukrajinom značio bi da je cena preuzimanja Krima bila previsoka, ocenjuje agencija.

Iako su Ukrajina i Rusija prestale da žive u zajedničkoj državi kad se 1991. raspao Sovjetski Savez, ekonomske, političke i kulturne veze ostale su snažne, a Moskva je zadržala mnogo političkog i ekonomskog uticaja u Kijevu.

"Putin sada traži model u kojem će Moskva zadržati određen nivo uticaja", kaže Gleb Pavlovski, kojeg Rojters opisuje kao "bivšeg spin doktora" Kremlja, pošto je do pre tri godine savetovao Putina:

"Mislim da su naredne sedmice ključne, jer Putin ne može da dozvoli da ukrajinski izbori proizvedu za Rusiju neprihvatljivu formulu, a ne može da dozvoli ni da deluje neodlučno. Potrebno mu je brzo rešenje."

Na prvi pogled, primećuje Rojters, Putin ne izgleda kao čovek koji ima gorući problem. Njegov rejting u zemlji najbolji je u poslednjih nekoliko godina - otkad su ruske snage preuzele Krim i Moskva anektirala poluostrvo posle brzinski organizovanog referenduma.

Putinov uspeh na Krimu potpuno je neutralizovao i rusku opoziciju, a Rojters procenjuje da će jedinstvena podrška predsedniku u Moskvi trajati bar još neko vreme.

Ipak, posle uvođenja zapadnih sankcija, poslovni i politički izvori kažu da "raste nelagoda ispod površine", jer euforija bledi zbog sankcija i mogućnosti uvođenja novih sankcija.

Neki se, tvrdi Rojters, brinu i zbog rata rečima sa Zapadom, koje vide kao pretnju povratka izolacije iz sovjetske ere - posle dve decenije izgradnje odnosa sa svetom.

"Ima ljudi koji su dezorijentisani. Neće to reći javno, ali postoji podela oko pitanja da li su poslednja dešavanja dobra za zemlju", kaže za Rojters neimenovani ruski biznismen.

Politički analitičar Stanislav Belkovski ide i dalje u intervjuu za radio "Eho Moskve", tvrdeći da se "menja raspoloženje" i u "unutrašnjem krugu" Putinove elite, koja je do pre dve nedelje bila u "euforičnom stanju":

"Činilo se da je Rusija dobila ogromnu geopolitičku bitku i da bi trebalo da budemo ponosni. Sada, danas, elita polako klizi u stanje manje depresije. Oni shvataju da problemi tek dolaze... I kad su došle prave sankcije, kad su shvatili da su njihove nekretnine, medicinska nega, obrazovanje na Zapadu, na koje su se navikli u poslednjih 20 godina, u opasnosti, oni su se zabrinuli."

Iako će takve brige verovatno ostati "ispod površine", u političkoj klimi posle Krima, Rojters ocenjuje da će Putinova sposobnost da održi uticaj Moskve u Ukrajini biti ključna za očuvanje ogromne podrške koju ima za svoje akcije.

Uticaj Moskve na Kijev ugrožen je kad je svrgnuti ukrajinski predsednik Viktor Janukovič 22. februara napustio zemlju i pobegao u Rusiju, posle protesta koji su završeni krvavo na ulicama Kijeva, a počeli su pošto su bivše ukrajinske vlasti izabrale ekonomsku podršku Rusije umesto Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU.

U iščekivanju ukrajinskih izbora, protesti u istočnim gradovima u Ukrajini se nastavljaju, Rusi nastavljaju nagomilavanje trupa uz ukrajinsku granicu, a Kijev i Zapad strahuju da bi Putin mogao da pošalje vojsku i anektira i istočne regione Donjecka, Luganska i Harkova - po "krimskoj taktici" zaštite stanovništva koje govori ruski.

Rojters ipak zaključuje da je nagomilavanje vojske "pregovaračka taktika" Putina prema zapadnim liderima.

"Vojska je tamo, u principu, da bi se svi složili da razgovaraju sa Putinom o budućnosti Ukrajine. Putin shvata da ako nema opasnosti od pogoršanja krize, niko neće biti spreman da ga zove na razgovore o Ukrajini", konstatuje Pavlovski.

Ruske trupe takođe podsećaju nove lidere Ukrajine da ih "veliki brat" posmatra, konstatuje Rojters.