Nemačka najavljuje nove sankcije Moskvi

Angela Merkel je, na kongresu CDU u Berlinu, istakla da ipak, bez obzira na sve, diplomatski napori ne smeju prestati i posebno navela da se ona lično, svakodnevno zalaže da razgovore sa Rusijom, prenosi Tanjug.

"Ako se na teritorijalni integritet Ukrajine dalje bude napadalo, onda ćemo mi morati naložiti uvođenje privrednih sankcija", rekla je Merkelova.

Mediji komentarišu da je "zajednički protiv Putina" njena deviza za Evropu.

Merkel je, kako su preneli nemački mediji, izrazila žaljenje zbog događa u Ukrajini i zato što je u vremenu "sve intenzivnije saradnje sa Rusijom pobedilo jedno mišljenje o teritorijanim pretenzijama" i to "samo zato, jer su ljudi u Ukrajini zahtevali ugovor sa Evropom".

Nemača kancelarka je upozorila da pravo jačeg ne sme stajati iznad prava.

Pre Merkelove je na kongresu CDU nosilac izborne liste za evropske parlamentarne izbore Dejvid Mekelister pozvao na jedinstvo Evropsku uniju u slučaju Ukrajine.

Mekelister zahteva jednistvo u okviru EU ne samo zbog Ukrajine, već i zbog rešenja finansijske krize i ukazao na potrebu razagradnje birokratskog sistema, koji bi EU mogao da opterećuje.

Interfaks: Janukoviču ne preti ekstradicija 

U slučaju da Kijev uputi Moskvi zahtev za izručenje svrgnutog ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča on će najverovatnije biti odbijen.

Moskva će negativno odgovoriti na zahtev za ekstradiciju Janukoviča jer je on i dalje po pravu predsednik Ukrajine i u skladu s tim ima imunitet od krivičnog gonjenja, javlja agencija Interfaks, prenosi Tanjug.

Komentarišući informacije po kojima nove ukrajinske vlasti Janukoviča terete za pogibije na kijevskom Trgu nezavisnosti, izvor Interfaksa je rekao i da bi svrgnuti ukrajinski lider mogao da zatraži politički azil u Rusiji, što takođe može biti osnov za odbijanje ekstradicije.

Ove sedmice čelnici ukrajinske policije, službe bezbednosti i tužilaštva saopštili su preliminarne rezultate istrage o upotrebi snajpera na Majdanu, imenujući kao krivca i Janukoviča. Izdat je nalog za njegovo hapšenje.

Svrgnuti predsednik Ukrajine, koji se trenutno nalazi u Rusiji, u intervjuu za TV kanale Asošijeted pres i NTV rekao je da on nije naređivao otvaranje vatre na demonstrante.

"Što se mene tiče, nikada nisam izdavao nikakve naloge za pucanje. I oružje, koliko mi je bilo poznato, nikada nije davano onim specijalnim jedinicama koje su štitile državne ustanove i zgrade. Oni su obavljali funkcije predviđene zakonom", rekao je Janukovič, dodajući da je princip kojim se uvek rukovodio da "nikakva vlast nije vredna ni kapi prolivene krvi".

Prema njegovim rečima, u februaru su u centru Kijeva pucali ljudi koji su se nalazili u zgradama koje je u to vreme kontrolisala opozicija.

Agencija RIA Novosti prenela je izjavu bivšeg čelnika Službe bezbednosti Ukrajine Aleksandra Jakimenka da je ubistvo ljudi na Majdanu delo ruku opozicionih snaga, a da će Evropu "uskoro biti sramota zbog postupanja osoba koje su podržavali, jer će vreme pokazati prave krivce za ta ubistva".

U Ukrajini je 22. februara Vrhovna rada promenila ustav, smenila rukovodstvo parlamenta i policije, a Janukoviča smenila, raspisujući izbore za 25. maj.

Skupština je 27. februara odobrila formiranje tzv. vlade narodnog poverenja, čiji je predsednik postao Arsenije Jacenjuk.