Moskva: Kontakt grupa neprihvatljiva

22.15 - Lideri krimskih Tatara na kongresu u gradu Bahčisaraj osudili pripajanje Krima Rusiji, i pozvali međunarodna tela da im priznaju teritorijalnu autonomiju, prenosi AP.

20.45 - Neočekivana lik postao predsednički kandidat u Ukrajini - Dart Vejder - po zlu čuveni junak "Ratova zvezda" Džordža Lukasa, javlja AFP. 

20.20 - Kontakt grupa koju je Zapad predložio za posredovanje u razgovorima između Rusije i Ukrajine je neprihvatljiva, kaže Sergej Lavrov, prenosi Itartas. 

19.50 - Između Moskve i Vašingtona još ima velikih razlika u stavovima na koji način treba rešavati situaciju u Ukrajini, kaže zamenik šefa ruske diplomatije, prenosi Tanjug. 

18.30 - Krim večeras prelazi na rusko računanje vremena. Ponoć na Krimu večeras stiže u 22 časa po lokalnom vremenu, prenosi Itartas. 

18.00 - Lider Desnog centra Dmitrij Jaroš podneo dokumentaciju, kao samostalni kandidat, za učešće na predsedničkim izborima, javlja Unian.

17.00 - Aleksandar Lukašenko rekao nakon sastanka sa Oleksandrom Turčinovim da su svi nesporazumi između Belorusije i Ukrajine bili posledica "nekompletnih informacija", prenosi agencija Belta.

14.50 - Na kongresu Partije regiona Viktor Janukovič isključen iz članstva, a za predsedničke izbore istaknuta kandidatura bivšeg čelnika administracije Harkova Mihaila Dobkina, javljaju agencije.

14.35 - Nemačka vlada razmatra zahtev Kijeva da pošalje policiju u Ukrajinu kako bi pružila pomoć u formiranju bezbednosnih snaga, prenosi AFP.

14.20 - Nacionalistička partija Sloboda nominovala svog lidera Olega Tjagniboka za predsedničke izbore, javlja Raša tudej.

14.00 - Ukrajinska partija Otadžbina istakla kandidaturu Julije Timošenko na izborima za predsednika države, javile su ukrajinske agencije. 

11.40 - Vitalij Kličko povukao se iz predsedničke trke, ustupivši svoje mesto milijarderu, "konditorskom oligarhu", Pjotru Porošenku, prenosi Rojters.

Vitalij Kličko povukao je svoju kandidaturu za predsednika Ukrajine, istakavši da je jedini način za pobedu na izborima da demokratske snage stanu iza jednog kandidata. Lider partije UDAR podržao je milijardera Pjotra Porošenka.

Povlačenjem Klička, postalo je izvesno da će se na izborima 25. maja voditi borba između čoveka poznatog kao "Čokoladni kralj" i nekadašnje premijerke Julije Timošenko.

U međuvremenu, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov poručio je da je kontakt grupa, koju je Zapad predložio za posredovanje u razgovorima između Rusije i Ukrajine, potpuno neprihvatljiva, jer podrazumeva da Moskva treba da počne dijalog s onima koji su preuzeli vladu u Kijevu.

Lavrov je u televizijskoj emisiji "Vesti subotom", rekao i da su njegovi nedavni razgovori s američkim državnim dekretarom Džonom Kerijem u Hagu, kao i kontakti s predstavnicima Nemačke, Francuske i nekoliko drugih zemalja, pokazali da postoje zajedničke inicijative koje bi mogle da budu ponuđene Ukrajini.

"To je veoma važno, jer su do sada naši partneri predlagali neku kontakt grupu, u kojoj bi Rusija trebalo da s onima koji su preuzeli vlast u Kijevu postigne dogovor pod njihovim (zapadnih zemalja) nadzorom", rekao je Lavrov.

"To je potpuno neprihvatljiv način i o tome nismo ni razgovarali", poručio je šef ruske diplomatije.

Komantarišući mere koje treba uvesti zbog normalizacije situacije u Ukrajini, Lavrov je naglasio da treba obuzdati divljanje naoružanih bandi, razoružati nezakonite naoružane grupe i osloboditi nelegalno zauzete zgrade, trgove, ulice, gradove i sela, preneo je Itartas.

Lavrov je prethodno rekao da Rusija apsolutno nema nameru da izda nalog svojim vojnim snagama da pređu granicu sa Ukrajinom, istakavši da su razlike između Zapada i Rusije po pitanju krize u Ukrajini sve su manje. 

"Mi apsolutno nemamo nameru niti interes da pređemo ukrajinsku granicu", rekao je Lavrov u intervjuu državnoj televiziji želeći da snažno isključi mogućnost invazije na Ukrajinu nakon priključenja Krima Rusiji, preneo je AFP.

"Mi (Rusija i Zapad) se približavamo u našim pozicijama", rekao je Lavrov i istakao da su nedavni kontakti pokazali da bi uskoro mogla da usledi "moguća zajednička inicijativa koja bi mogla da bude predstavljena ukrajinskim kolegama".

U međuvremenu, američki državni sekretar Džon Keri je na pola puta na povratku iz Saudijske Arabije u SAD naglo promenio kurs da bi ostao u Evropi radi razgovora o ukrajinskoj krizi.

Na letu iz Rijada za Šanon u Irskoj, gde je njegov avion sleteo radi uzimanja goriva, Keri je odlučio da okrene avion i krenuo ka Parizu gde bi trebalo da se sastane sa Sergejom Lavrovim, verovatno već sutra ili u ponedeljak.

Ruski predsednik Vladimir Putin sugerisao je američkom predsedniku Baraku Obami u sinoćnjem telefonskom razgovoru da bi međunarodna zajednica mogla razmotriti zajedničke mere koje bi imale za cilj da se smiri situacija u Ukrajini, saopštio je Kremlj.

Bela kuća je pre toga saopštila da je Putin zvao Obamu da bi razmotrili američki predlog za rešavanje krize u Ukrajini.

I generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Kimun rekao je da mu je ruski predsednik Vladimir Putin pružio uveravanja da nema nameru da organizuje dalje upade na ukrajinsku teritoriju, preneo je AFP.

Jacenjuk: Ukrajina spremna na razgovore sa Rusijom

"Spremni smo za otvorene pregovore i spremni smo da se održe ekonomski odnosi između naših zemalja na ravnopravnoj osnovi", rekao je Jacenjuk u tok-šou emisiji Šuster lajf.

Ukrajinski premijer je podsetio da je Kijev odlučio da je protiv uvođenja viznog režima u odnose sa Rusijom.

"Nismo prekinuli nijedan bilateralni sporazum sa Rusijom. Naši ljudi imaju veoma dobre odnose sa ljudima iz Rusije", rekao je Jacenjuk, navela je ruska agencija.

Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko izjavio je da je spreman da preuzme ulogu posrednika u rešavanju krize u odnosima između Ukrajine i Rusije.

"U aprilu, imaću sastanak sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Minsku i to će biti prilika da delujem kao posrednik, iako ne žudim za takvom pozicijom za sebe", rekao je Lukašenko.

Lukašenko je dodao da ne priznaje više Viktora Janukoviča kao ukrajinskog predsednika.

"Uprkos svim usponim i padovima u situaciji, Janukovič je morao da stane uz svoj narod. Prvo skrivanje u svojoj rezidenciji i prepuštanje svojoj moći, a onda beg. Kritikujem ga zbog toga, kao prijatelj", navodi beloruski predsednik.

Tatarski referendum o autonomiji

Lideri krimskih Tatara osudili su pripajanje poluostrva Krim Rusiji, i pozvali međunarodna tela da im priznaju teritorijalnu autonomiju, javlja AP.

Predstavnici Tatara danas su se okupili na Krimu u gradu Bahčisaraj da kolektivno odgovore na rusku aneksiju njihovog rodnog poluostrva koje je od 1956. godine bilo u sastavu Ukrajine.

Dve stotine pedeset delegata ipak još nije odlučilo da li će za svoj narod prihvatiti državljanstvo Rusije i moguće učešće u lokalnoj proruskoj vlasti.

Skup Tatara ukazuje na probleme Rusije u pokušaju da integriše tu zajednicu koja se opirala aneksiji i uglavnom bojkotovala referendum o tome 16. marta, navodi AP.

"Nedavno, sve odluke (Rusije) su se zasnivale na podrazumevanom pravu svakog naroda na samoopredeljenje. Sada se mora zaključiti da to pravo imaju i narod su krimskih Tatara", rekao je Refat Čubarov, vođa upravnog tela krimskih Tatara.

Čubarov je apelovao na međunarodnu zajednicu da krimskim Tatarima prizna "nacionalno-teritorijalnu autonomiju", ali nije zatražio i referendum o nezavisnosti ili vernosti Ukrajini.

Tatari čine 12 odsto stanovništva Krima. Oni su se snažno protivili i u velikoj meri bojkotovali referendum za pripajanje Krima Rusiji 16. marta.

Tatari su nepoverljivi prema ruskoj vlasti na Krimu nakon što je bivši sovjetski lider Josif Visionarovič Staljin na kraju Drugog svetskog rata naredio masovnu deportaciju u nekadašnju postojbinu u Centralnoj Aziji.

Polovina deportovanih Tatara je navodno izgubila život u putu. Povratak Tatara na Krim je dozvoljen tek krajem osamdesetih godina.