Šta posle referenduma na Krimu?

Nakon referenduma može se očekivati zahtev Krima za pripajanje Ruskoj Federaciji, smatra novinar "Politike" Nenad Radičević. S obzirom na to da 60 odsto stanovništva Krima čine Rusi, izvesno je da trećina stanovnika neće biti zadovoljna takvom odlukom, dodao je Radičević.

Radičević smatra da će nova goruća tema nakon referenduma biti istok Ukrajine.

"Teško je poverovati da ukoliko se krimske vlasti uspešno pripoje Rusiji, da stanovništvo na istoku Ukrajine, koje je takođe rusko govorno područje i ljudi koji se izjašnjavaju kao Rusi, teško da će veoma dobro sarađivati sa vlastima u Kijevu", rekao je Radičević gostujući u Dnevniku RTS-a.

Radičević smatra da je ukrajinski premijer rekao kako im Rusija može biti dobar partner uz dobre pregovore jer je dobio negativan odgovor od Vašingtona da Amerikanci naoružaju ukrajinske snage.

Ipak, situacija je takva da i najmanja varnica može da izazove određene sukobe, a izvesno je da nijednoj strani ne odgovara rat, dodaje Radičević.

Posledice po međunarodno pravo su takve da ga velike sile sprovode po svojim uzusima i u skladu sa svojim interesima, rekao je Radičević upoređujući Kosovo i Krim.

Smatra da je na međunarodnom planu došlo i do promena odnosa snaga u Savetu bezbednosti UN. Tako je Amerika stavila na glasanje Rezoluciju o nezakonitosti referenduma na Krimu iako se znalo da će Rusija uložiti veto, ali se očekivalo da Kina neće postupiti isto, rekao je Radičević.

Govoreći o sankcijama Rusiji koje razmatra EU, Radičević kaže da bi one bile loše za obe strane, pre svega zato što će institucionalizovati sukob između Zapada i Rusije.

"Ako do toga dođe, to verovatno neće biti ekonomske sankcije, već sankcije prema nekim ruskima zvaničnicima", zaključuje Radičević.