Krimska strategija Vladimira Putina

Putinova strategija u Ukrajini podseća na ruske istorijske bitke - pustio je neprijatelja na svoju teritoriju, a onda izvršio kontraudar, kaže Dušan Proroković. Bivši ambasador u SAD Ivan Vujačić veruje da će Putin sada stati, i da se u Ukrajini neće ponoviti Abhazija i Južna Osetija.

Da li je Vladimir Putin u Ukrajini odigrao najbolju partiju šaha do sada ili ruski rulet? Nakon početnog poraza u Kijevu, odneo je, po mnogima, geopolitičku pobedu na Krimu. Stanovnici ove istorijski važne oblasti će za dva dana na referendumu reći da li žele da budu deo Rusije. A Putinovu strategiju neki upoređuju sa istorijskim ruskim bitkama.

"To je vezano i za Kutuzova, i za rat sa Napoleonom, ali i za Drugi svetski rat. Dakle, ovo je treći put u istoriji da se nešto tako dešava, da se pušta neprijatelj u dubinu teritorije, pa da se onda organizuje kontraudar", kaže Dušan Proroković, izvršni direktor Centra za strateške alternative.

Vreme u međunarodnim odnosima pojedini stručnjaci dele na ono pre i posle 2008. godine. Rat u Južnoj Osetiji i nereagovanje Zapada tada mnogi vide kao prvu međunarodnu pobedu Rusije još od kraja Hladnog rata.

Međutim, bivši ambasador u Vašingtonu Ivan Vujačić smatra da se Abhazija i Južna Osetija ovaj put neće ponoviti. "Mislim da će Krim ići u vidu neke autonomije uz neke garancije, možda Ruske Federacije, ali da neće biti pripajanja Krima Ruskoj Federaciji, niti mislim da će postati nezavisna država kao što su postale, deklarisale se, Osetija i Abhazija", navodi Vujačić.

Nekadašnji ambasador u Vašingtonu veruje da će Putin sada stati i da će nastojati da sa Zapadom pronađe neko rešenje, jer mu kriza ne odgovara.

"Oni imaju interes na Krimu, ali im nije u interesu da se sukobljavaju sa svetom i da sebi stvaraju sankcije, ruska ekonomija je povezana sa Evropom više nego što je ikada bila. Onog dana kada se to desilo kamatne stope su porasle na sedam odsto, investitori su počeli da razmišljaju da li tu da investiraju, tako da mislim da to nije u ruskom interesu, da se ova kriza nastavi."

Pomalo paradoksalno, ali rusko javno mnjenje ne bi se zadovoljilo samo Krimom, jer, kako ističe Dušan Proroković, "pojedini ruski teoretičari u ovom trenutku govore da Rusija ne može da se odrekne ni pedlja Ukrajine".

A najveća pretnja bi bila Ukrajina kao nova članica NATO-a. Sociolog i doktorand na Harvardu Danilo Mandić podseća da postoji 12 država koje su nekada bile bliske Moskvi, a koje su sada NATO članice.

"Taj savez je neprihvatljiv za Rusiju da se kao takav nalazi na granici, i Putinove crvene linije u tom kontekstu jesu Gruzija i Ukrajina", ističe Mandić.

Dušan Proroković citira reči izraelskog bezbednosnog eksperta Jakova Kadima da će "ceo ruski protivraketni sistem postati gomila neupotrebljivog gvožđa ukoliko Ukrajina uđe u NATO".

"I upravo ovim postupcima - prisajedinjavanjem Krima Rusiji i faktičkim ulaskom u rusku geopolitičku orbitu Donjecka, Harkova i Odese, Rusija sprečava jedan takav scenario", smatra Proroković.

Istočno od Dnjepra

Tek, mnogi zapadni mediji o Krimu već govore u prošlom vremenu. Cilj Zapada je, kako navode, da se spreče slični presedani istočno od Dnjepra. Međutim, nije malo onih koji smatraju da na istoku Rusima neće ići tako glatko.

Ipak, Danilo Mandić navodi da je istočni deo Ukrajine komplikovan i razlikuje se od Krima. "Tu se niko ne bi dobro proveo da se neka aneksija desi", kaže Mandić.

Pojedini regioni bili bi i krupan ekonomski zalogaj. Osim što je rodno mesto Viktora Janukoviča i glavno uporište Partije regona, Donjeck je bogat rudama i iz njega dolazi najbogatiji Ukrajinac - oligarh Rinat Ahmetov.

Međutim, možda paradoksalno, ali ovaj region je, uz Lugansk, u najvećim ekonomskim problemima, jer mnogo više dobija iz kijevskog budžeta nego što mu daje. Ova dva regiona, koja se zbirno zovu Donbas, u velikom su finansijskom minisu.

"Deset meseci pre novembarske krize sprovedeno je neutralno ukrajinsko sociološko istraživanje o tome koliko se Ukrajinci po raznim regionima protive pripajanju Rusiji. Većina, uključujući i Krim, bila je protiv pripajanja Rusiji. Stvari se menjaju, referendum na Krimu sada ne može da ne uspe", kaže Danilo Mandić.

"Ali kad uđete u te regione tipa Donbas, koji su ekonomske crne rupe i veliki teret za kijevski budžet, a i bili bi veliki teret i za Moskvu, ta politička komponeneta ne bi bila tako jednostavna", dodaje Mandić.

Komplikovano je i pitanje ukrajinskog identiteta u tim regionima. Od Ukrajinaca koji govore ruski, Rusa koji govore ukrajinski, do Ukrajinaca koji se mole u ruskim pravoslavnim crkvama. Zato Vladimiru Putinu ponajmanje odgovara građanski rat.

"Ukoliko dođe do građanskog rata, to ukrajinsko stanovništvo koje je zbunjeno i sa svim tim složenim identiteskim pitanjima dugoročno će to odgurnuti od sebe", ističe Dušan Proroković.

Odnose na liniji Vašington–Mosva zategla je bivša državna sekretarka Hilari Klinton koja je rekla da je pravo Putina da zaštiti Ruse isto kao što je bilo pravo Hitlera da zaštiti sudetske Nemce 1938. godine. Klintonova je ovu izjavu kasnije demantovala, ali su odnosi zahladneli.

Ekonomija jača od emocija

Pojedini nemački mediji već najavljuju da će pregovore sa Putinom preuzeti Angela Merkel. Iako i Merkelova proteklih dana vodi verbalni rat sa Putinom, na pregovore će ih naterati ekonomija. Sem toga, Merkelova je jedini zapadni političar koji je sa Putinom na "ti".

Danilo Mandić kaže da Angela Merkel ima taj specifičan odnos sa Putinom, koji govori nemački, koji njoj veruje jer zna na čemu je s njom, veruje joj više nego Obami, koga smatra čovekom koji ne drži reč.

Ivan Vujačić podseća da Nemačka ima velike investicije u Rusiji, veliku trgovinu sa Rusijom, Severni tok je rusko-nemačka priča, mnogo više Nemačka ima veze sa Rusijom nego SAD.

U krimskoj krizi do izražaja su došle i evropske razlike i to na pitanju ekonomskih sankcija, gde je Britanija mnogo glasnija od Nemačke. Doduše javno, dok potajno Britanci ne priželjkuju ekonomski sukob sa Moskvom. Naprotiv.

Ali čak i ako se Evropa u sankcijama ujedini, glavno pitanje je ko je jači - evropske sankcije ili ruski gas? Šef poljske diplomatije ovih dana je izjavio da Evropska unija koristi 30 odsto ruskog gasa i da lako može da se okrene, recimo, Norveškoj.

"Mislim da to nije lako, poljski ministar spoljnih poslova je jedan veoma obrazovan čovek, ali nije ekonomista i mislim da je olako dao tu izjavu", kaže Ivan Vujačić, koji dodaje da je potrebno mnogo vremena da se neko prešaltuje na neku drugu priču pogotovo kad je energija u pitanju.

Zbog krimske krize ponovo se govori o međunarodnom pravu i pravu naroda na samoopredeljenje. Krimski zvaničnici kažu da su Amerikanci još 2008. pustili duha iz boce.

A Putin, koji se često predstavlja kao zaštitnik teritorijalnog integriteta, poručio je da i Krim ima pravo na samoopredeljenje ako su ga imali kosovski Albanci.

Da li je onda krimska kriza još jednom ogolila namere velikih sila koje međunarodno pravo koriste samo onda kad im to odgovara?

Ogoljena politika

Ivan Vujačić kaže da se, s jedne strane, međunarodnog prava niko ne drži do kraja. "S druge strane, samoopredeljenje postoji, Sudan je nastao tako skoro nedavno, tako da i jedno i drugo se koristi kao opravdanje za neke geopolitičke promene", kaže Vujačić.

Dušan Proroković smatra da je ovo potpuni ulazak u sferu realpolitike, a "Rusija je u tu sferu ušla 2008. priznavanjem Osetije i Abhazije".

"Obično se kaže da međunarodno pravo služi slabim državama, koje nemaju drugačiji način da se zaštite, a da su vojna sila i ostali tvrdi instrumenti moći sredstvo velikih sila koje žele da budu jaki geopolitički igrači. I tom smislu ovo jeste povratak Rusije na veliku scenu posle 1992. godine i raspada Sovjetskog Saveza", navodi Proroković.

A kad je reč o ukrajinskoj areni, ona će postojati onoliko koliko to odluče Vašington, Moskva i Brisel. Ivan Vujačić smatra da će se ova kriza sada "skinuti sa glavne ringle na šporetu i onda će tinjati i krčkati se".

"Na kraju će doći do nekog diplomatskog rešenja", ocenjuje Vujačić i dodaje da nikome nije u interesu da se kriza nastavi.

Pre više od pola veka na Jalti su Zapad i Istok delili interesne sfere u Evropi. Iako neki tvrde da krimska kriza danas ne može da se poredi sa onom berlinskom krajem 80-ih godina, ovo je najglasnija rasprava Istoka i Zapada od kraja Hladnog rata. Da li ćemo posle 16. marta na Krimu imati novu šahovsku tablu sveta?

broj komentara 22 pošalji komentar
(subota, 15. mar 2014, 22:48) - Devla82 [neregistrovani]

Geopolitika

Druze, ne radi se tu ni o Ukrajni ni o Janukovicu...Ovo je velika igra i naravno Putin stiti interese svoje zemlje, ne zeleci da mu nekakva vojna sila udje u svoje dvoriste...Ovi protesti u Ukrajni su iscenirani od strane SAD-a, sto smo vise puta vec videli u proteklih 15god. a inace i sami iskusili na svojoj kozi...

(subota, 15. mar 2014, 22:09) - anonymous [neregistrovani]

Estonija

U Estoniji,Litvi i Latviji zivi po 30 % Rusa i njima slicnih.Neki od njih su polozili osnovni uslov za dobijanje drzavljanstva-da znaju lokalni jezik.Ko nije polozio ili nije htjeo da polaze,nije ga dobio.
Logicno,zar ne?
Ali nisu se vratili u Rusiju,odakle su 1940 g. dosli,jer se u tim "bjednim i sirimasnim" drzavama zivi mnogo bogatije,i sto je jos vaznije,sigurnije nego u Rusiji.
Malo licemjerno,zar ne?
Drzavu i narod ne postujemo,ali tu nam je dobro.

(subota, 15. mar 2014, 21:56) - anonymous [neregistrovani]

Rusi u Ukrajini

Istina je da su Rusi ugrozeni u mnogim repubilkama bivseg SSSR-a.Posebno u Srednjoj Aziji.Medjutim ni Jeljcin niti Putin nisu nista ucinili da zastite stotine hiljada ljudi od protjerivanja iz Turkmenistana,Tadzikistana itd.
Medjutim iz Ukrajine niko od Rusa ne bjezi u Rusiju.Oni tamo nisu ugrozeni.Svugdje se govori na ruskom,pise se na ruskom,novine i TV su na ruskom.
I ta dvojezicnost ne smeta ni Rusima ni Ukrajincima.
Ludima smeta vlada koja krade,laze i ubija.
A sada im smeta i Putin koji negog hoca od neceg da stiti?Nezna se ni od koga ni od cega.Osim bivseg predsjednika Janukovica,niko ga nije zvao u pomoc da stiti "ruski jezik"

(subota, 15. mar 2014, 21:37) - anonymous [neregistrovani]

Paralele

Vidim da mnogi usporedjuju Kosovo i Krim,Srbiju i Hrvatsku,Ukrajinu i Rusiju.
To Vam je nezahvalno i obicno netacno.
Niti je Ukrajina ko Hrvatska,niti Srbija ko Rusija.

(subota, 15. mar 2014, 21:33) - anonymous [neregistrovani]

raketni stit

Meni vec godinama nije jasno u cemu je problem ovog raketnog stita?To su rakete koje treba da obaraju balisticke rakete,koje ce biti ispaljene na Evropu.
T.j.,radi se o odbrambenom oruziju.
Sa takvim raketama se ne napada na Rusiju ili Iran nego se brani od njih.
Cime je Rusija ugrozena?
Ili ovi iz Evrope nemaju prava da se stite?
Treba da otvore svoju nebo i kazu:"Tucite nas koliko mozete?"

(subota, 15. mar 2014, 19:44) - anonymous [neregistrovani]

Svetska politika

Konacno je zapad citaj amerika pokazala pravo lice i skrivenu nameru, kome je ustvari namenjen planirani raketni stit koji je amerika nameravala da instalira na teritoriji Poljske i Ceske. Sada su pale sve maske uvezi toga i da je amerika ustvari lagala u vezi sa tim stitom. Rusija sada mora maksimalno da baci akcenat na jacanje odbrambene moci i da svi potpisani sporazumi o ogeanicavanju naoruzavanja po svim pitanjima jednostavno postanu nevazeci. Sada je sasvim jasna namera amerike da im je stvarni cilj da Rusiju baci na kolena, ali izgleda da to nije tako lako. Americka politika je dvolicna jedno kazu a drugo misle. Zato im se nesme dopustiti da ostvare svoje ciljeve u Ukrajini.

(subota, 15. mar 2014, 19:38) - anonymous [neregistrovani]

ukrajina i krim

Krim ce ponovo biti deo Rusije. Pitanje je sta
ce biti sa drugim delovima Ukrajine i da li ce se Ukrajina raspasti. Sigurno je da Rusija
ni po koju cenu ne moze da dozvoli da Ukrajina
bude antiruska. Verovatno ce Putin pokusati
da ukrajinski problem resi mirnim putem, ali
ako to ne uspe vojna operacija je neizbezna.
Pri tom se nece zaustaviti samo na Ukrajini
nego ce pripojiti verovatno i Moldaviju i
eventualno pribalticke zemlje i Azarbejdzan.
Ali nije iskljuceno da u tom slucaju restaurira i kompletan bivsi Sovjetski Savez!

(subota, 15. mar 2014, 19:33) - anonymous [neregistrovani]

Putin ponavlja strategiju....

a kod nas u svakoj zajednici Srbija izasla da gore nije mogla, pa usla u YU..mi Srbi protjerani iz Hrvatske kao 41ve, I opet Srbi hoce u zajednicu sa EU I opet ce proci gore od gorega...na greskama Srbi ne uce, naprotiv, padaju dublje I dublje....

(subota, 15. mar 2014, 18:38) - anonymous [neregistrovani]

Ekonomija

Ovo nije politicko pitanje, ovo je ekonomsko.Kakva demokratije, kakvi radnici, kakvi seljaci .... Svi izasli na ulice a osnovna borba u Ukrajijini je izmedju milionera i milijardera.Ko ce uzeti vlast na izborima videcemo, ali ovi mapred nabrojani vratice se kuci, opt gladni.Tamo je industrija propala kao kod nas, borba je za ogromno prirodno bogatstvo

(subota, 15. mar 2014, 18:22) - anonymous [neregistrovani]

Estonija

Bez obzira sto smo emotivno vehzani za Ruse, oni su skoro u svim republikama van Rusije ugrozeni, negde su nacionalne manjine a negde uopste ne postoje ni kao takvi, recimo u Estoniji gde nemaju prava glasa i ako ih je skoro trecina.Setite se koliko hiljada je Slovenija izbrisala druge nacije.