"Njujork tajms" o situaciji u Ukrajini

Upozorenja Baraka Obame da će Rusija snositi posledice zbog vojne intervencije u Ukrajini daleko su od realnih, ističe se u tekstu Njujork tajmsa. Mogućnosti Zapada da odgovori na situaciju u Ukrajini su ograničene, smatraju analitičari.

Ugledni list upozorava da "neće biti tako lako" naterati Rusiju da "plati" za ulazak na Krim. "Novija istorija pokazala je da je Rusija, kada su 'na stolu' njeni interesi, voljna da plati cenu", ističe se u analizi Njujork tajmsa.

I pre nego što je ruska vojska zvanično ušla na Krim, Obama je sa saradnicima razmatrao kako da odgovori, pa je predloženo otkazivanje predsedničkog putovanja na samit u Rusiji u junu, "odlaganje u fioku" mogućeg trgovinskog sporazuma, izbacivanje Moskve iz G8, prebacivanje američkih ratnih brodova u region.

Kako navodi list, na meniju su bile iste akcije koje su ponuđene i predsedniku Džordžu Bušu 2008. godine, kad je Rusija ušla u rat sa Gruzijom... a pokazalo se da su 'kratkog daha' i marginalnog efekta.

Međutim, zapaža njujorški dnevnik, Putin je već pokazao da ga cena međunarodnog ugleda Moskve neće zaustaviti.

"Pošto je upravo bio domaćin Zimskih olimpijskih igara u Sočiju, mora da je shvatio da je 'bacio' sedam godina i 50 milijardi dolara u nastojanju da uglača imidž Rusije. Očigledno je izračunao da nikakva diplomatska šteta nije teža od onoga što vidi kao ruski istorijski interes u Ukrajini, kojom je Moskva vladala do raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine.

Putin će sada, po proverenom receptu, kao u Abhaziji i Južnoj Osetiji, od Krima napraviti de fakto enklavu lojalnu Moskvi, a Njujork tajms ističe da, s druge strane, "Bela kuća brine da bi kriza mogla da eskalira i da će možda cela istočna Ukrajina, u kojoj se govori ruski, pokušati da se otcepi".

Gas, jak adut Moskve

Primećujući da je "teško vršiti pritisak na Rusiju", list podseća da Moskva ne mora da brine o Savetu bezbednosti UN, u kojem ima pravo veta. "Kao glavni izvor prirodnog gasa za veći deo Evrope, Moskva ima adut u odnosu na mnoge američke saveznike."

"Šta možemo da učinimo? Govorićemo o sankcijama. Govorićemo o 'crvenim linijama'. U suštini, izluđivaćemo sami sebe. A on će sve posmatrati sa strane. On zna da niko drugi ne želi rat", kaže Fiona Hil iz Brukings instituta, koja je bila jedan od vodećih obaveštajnih zvaničnika SAD u Rusiji u vreme ulaska ruskih trupa u Gruziju.

Džejms Džefri, koji je bio pomoćnik savetnika za nacionalnu bezbednost i avgusta 2008. prvi je obavestio Džordža Buša da ruske trupe ulaze u Gruziju, a danas se seća kako serija diplomatskih odgovora SAD tada nije zaustavila Putina.

Džefri smatra da bi Bela kuća sada trebalo da predloži da NATO rasporedi snage na poljsko-ukrajinsku granicu, da bi "povukao liniju".

"U ovom trenutku, ništa ne možemo da učinimo da spasimo Ukrajinu. Sve što možemo da učinimo jeste da spasimo Alijansu", smatra Džefri.

Hilova smatra da ruski lider sada jednostavno može da čeka jer, kaže, "vreme je na Putinovoj strani".

Prazne pretnje Zapada

Agencija AP podseća da Ukrajina nije članica NATO, pa SAD i Evropa "nemaju obavezu" da je štite, a "šira međunarodna akcija kroz UN nemoguća je, jer Rusija kao stalna članica Saveta bezbednosti ima pravo veta".

"Bilo je teških reči iz SAD i drugih NATO zemalja. Ali, to su prazne pretnje. Zaista ne može mnogo da se učini da bi se uticalo na ovu situaciju", smatra ruski vojni analitičar iz Londona Kjer Gils.

Kako ocenjuje američka agencija, Putinovi potezi sigurno će produbiti tenzije u već problematičnim odnosima sa Obamom, koji se borio da pronađe formulu da navede ruskog lidera da promeni svoje stavove po bezbroj pitanja.

AP ističe da napori Sjedinjenih Država da "kazne" Rusiju zbog Ukrajine "komplikuje i potreba Bele kuće da sarađuje sa Rusijom na zaustavljanju građanskog rata u Siriji, pregovora o iranskom nuklearnom programu i prebacivanja američke vojske i opreme iz Avganistana, ruskim trasama za snabdevanje".

"Suočavamo se sa teškim izborom da kaznimo Rusiju, praktično kažnjavajući sami sebe", kaže za AP analitičar iz Vašingtona Endrju Kačins.

Kako primećuje, čini se da Bela kuća ne razmatra ozbiljno vojno uključivanje SAD u Ukrajini.

Pažljivo birajući reči u petak, Obama je izbegao da kaže da bi destabilizacija Ukrajine predstavljala pretnju bezbednosti SAD. Umesto toga, Obama je samo rekao da destabilizacija "nije u interesu Ukrajine, Rusije, niti Evrope".

AP ukazuje da ni Evropa nema puno predloga "kako zaustaviti ili kazniti Putina".

EU se bavi sopstvenim unutrašnjim problemima i izgleda da nije spremna da u potpunosti prigrli Ukrajinu, niti da rizikuje ekonomske posledice sukoba sa Rusijom, koja je jedan od najvećih trgovinskih partnera EU, zaključuje američka agencija.