Zakon o amnestiji, početak kraja krize?

U Ukrajini je stupio na snagu Zakon o amnestiji, na osnovu koga vlasti odustaju od krivičnog gonjenja uhapšenih demonstranata. Ipak, antivladini protesti se nastavljaju. Lideri opozicije su u Berlinu i od kancelarke Angele Merkel traže uvođenje sankcija ukrajinskom rukovodstvu i da Nemačka preuzme vodeću ulogu u pregovorima.

Ustupke su napravile i jedna i druga strana. Demonstranti su napustili Gradsku skupštinu u Kijevu, koja je od početka decembra za njih bila štab revolucije, a vlada ispunila obećanje i oslobodila sve uhapšene učesnike tromesečnih portesta.

"Zakon stupa na snagu i on će se sprovoditi. Dvesta šezdeset i osam ljudi biće oslobođeno krivične odgovornosti, dok će 108 slučajeva biti zatvoreno", kaže glavni ukrajinski tužilac Viktor Pšonka.

Za međunarodne zvaničnike i analitičare zakon o amnestiji mogao bi da znači početak kraja ukrajinske krize. U Berlinu su vodeći ukrajinski opozicioni političari. Od nemačke kancelarke očekuju da ih finansijski podrži, a za ukrajinsku vladu traže sankcije.

"Jedino rešenje jeste široka koaliciona vlada. Samo ako dobijemo novu, kredibilnu vladu, naši evropski partneri obezbediće joj finansijsku pomoć, smatra jedan od lidera opozcije Arsenij Jacenjuk.

Lider stranke UDAR Vitalij Kličko ističe da opozicija ima svoju viziju za rešenje krize.

Kako piše nemački Špigl, bivši bokser Vitalij Kličko nosilac je nade za približavanje Ukrajine Evropskoj uniji.

Merkelova i grupa konzervativnih evropskih partija žele da ga podrže, ali mu trenutno nedostaje retorička rutina i političko iskustvo da bude pravi protivkandidat predsedniku Viktoru Janukoviču.