Samit EU, kijevska senka nad Vilnjusom

Odluka Ukrajine da ne potpiše Sporazum o pridruživanju EU bacila je senku na Samit EU u Vilnjusu posvećen Istočnom partnerstvu. Skup je završen potpisivanjem Deklaracije o produbljivanju političke i ekonomske saradnje EU sa zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza.

Samit je okupio najviše evropske funkcionere i lidere Ukrajine, Belorusije, Moldavije, Gruzije, Azerbejdžana i Jermenije.

U zajedničkoj deklaraciji, koju je potpisao i ukrajinski predsednik Viktor Janukovič, kaže se da su učesnici "primili k znanju" stav Kijeva, ali da će se rad na pripremama za potpisivanje sporazuma nastaviti.

Predsednik Evropskog saveta Žoze Manuel Barozo, predsednik Saveta Herman van Rompej i šefica evropske diplomatije Ketrin Ešton poručili su da vrata ostaju otvorena za Ukrajinu.

Barozo je takođe poručio da EU neće prihvatiti "veto" Rusije na odnose evro-bloka sa bivšim sovjetskim republikama, naglasivši da je era "ograničenog suvereniteta završena u Evropi".

"Ne možemo da prihvatimo da uslov za bilateralni sporazum bude neka vrsta mogućeg veta treće države. To je protivno svim principima međunarodnog prava", rekao je Barozo.

Većina posmatrača ocenjuje da je odustajanjem Ukrajine od sporazuma težak udarac nanet politici Istočnog partnerstva EU i njenom cilju da uspostavi tesne ekonomsko-političke veze sa zemljama u susedstvu Rusije.

Ukrajinski predsednik Viktor Janukovič izjavio je na zatvorenoj sednici s evropskim liderima u Vilnjusu da Kijev nije odustao od potpisivanja Sporazuma o pridruživanju i trgovini s EU, ali da je potrebno da Unija najpre preduzme "odlučne korake" ka odobravanju paketa ekonomske pomoći za Ukrajinu.

Pre Ukrajine, od sporazuma je odustala Jermenija, koja je umesto toga ušla u carinsku uniju sa Rusijom i Kazahstanom.

Čelnici EU su u Vilnjusu uglavnom nastojali da istaknu pozitivne strane partnerstva i umanje značaj okretanja Ukrajine i Jermenije Moskvi.

Barozo je u današnjem govoru podsetio da je deset istočnoevropskih zemalja koje su između 1990. i 1996. potpisale sporazume, u tom periodu povećalo BDP, izvoz i strane investicije za 50 do 60 odsto.

"Govorim ovo zato što sam čuo propagandu da je sporazum štetan za zemlje koje ga potpišu. To je laž", rekao je Barozo.

Gruzija i Moldavija su jutros parafirale sporazume, a Barozo je najavio početak pregovora o bezviznom režimu sa Belorusijom.

Skeptici, međutim, podsećaju da je i Ukrajina, pre zaokreta, parafirala sporazum, a svoje razočarenje rezultatima samita pokazala je i nemačka kancelarka Angela Merkel.

"Očekivali smo više", rekla je Angela Merkel posle sinoćne zajedničke večere.

Sledeći sastanak Istočnog partnerstva biće održan 2015. godine u Rigi.