Kina igra na kartu tržišta

Kineska budućnost je u davanju veće uloge tržištu i privatnom preduzetništvu. To proizilazi iz saopštenja sa trećeg plenuma centralnog komiteta Komunističke partije, od kojeg kineski mediji očekuju da otvori ekonomske reforme značajne koliko one iz 1978. godine, kada je zemlja počela da se otvara prema svetu.

Vrata dvorane u kojoj se održava plenum centralnog komiteta kineskih komunista zatvorena su za javnost i lideri mogu da se vide, ali ne i čuju.

Ali ono što kroz ta vrata izađe utiče na svakog i van granica Kine, jer je druga svetska ekonomska sila.

Pošto prvi plenum imenuje rukovodstvo partije, a drugi države, treći plenum priprema smernice za desetogodišnji razvoj društva i ekonomije. Po njima, kineska budućnost je u slobodnom tržištu.

Čen Julu iz Narodne banke Kine kaže da promena uloge tržišta pokazuje opredeljenost te zemlje da tržišna ekonomija postane srž socijalizma sa kineskim karakteristikama.

Kina mora da zaigra na kartu tržišta da bi postojeći ekonomski model, koji ju je doveo do svetskog vrha, prilagodila novim uslovima, jer on sada usporava rast - pao je na oko 7,5 odsto.

Prosto rečeno, privatno preduzetništvo postaje značajan deo privrede i tržište će dobiti ulogu u raspodeli sredstava, mada će država zadržati regulatornu moć.

Džang Bin iz Kineske akademije društvenih nauka smatra da "neki ljudi neće preživeti" ako se Kina osloni samo na tržište.

"Država mora da obezbedi redovno snabdevanje svih stanovnika hranom, lekovima i drugim potrepštinama, ako to ne mogu privatnici", ocenjuje Bin.

Iako su kineski mediji ovaj plenum poredili sa istorijskim trećim plenumom 1978. godine kada je Deng Sjaoping zemlju poveo kroz reforme i otvorio je za svet, na društvenim mrežama Kinezi kritikuju smernice kao skup praznih fraza, a ne reformskih mera. Međutim, koraci će biti objavljivani u fazama, objašnjavaju poznavaoci.

"Političke reforme nismo sada ni očekivali, a što se tiče ekonomskih, one će se sprovoditi tokom nekoliko godina. Moramo da budemo strpljivi", ističe potpredsednik "Džej Pi Morgana" za Aziju Đing Ulrih.

Očekuje se da će, osim što će privatno preduzetništvo postati značajan deo privrede, a privatnici dobiti pristup državnim kompanijama, biti reformisana poljoprivreda.

Poljoprivrednici bi mogli da prodaju zemljište ili da se na osnovu njega zadužuju. A pošto uporedo sa rastom ekonomije raste i jaz između bogatih i siromašnih, reforme treba da obezbede i socijalnu pravdu. A nju je na tržištu najteže obezbediti.