Egipat, 900 mrtvih od srede

Muslimansko bratstvo svrgnutog egipatskog predsednika Muhameda Mursija organizuje nove proteste, dok privremena vlada u Kairu vanredno zaseda o krizi.

U neredima širom Egipta od srede je stradalo gotovo 900 ljudi, a najmanje 38 pristalica Muslimanskog bratstva poginulo je u zatvorskoj pobuni u nedelju, prenosi Rojters, pozivajući se na bezbednosne izvore.

Pritvorenici koje je policija prebacivala iz policijske uprave u zatvor u jednom predgrađu Kaira, "pripadnici su Muslimanskog bratstva", navodi se u saopštenju egipatskog Ministarstva unutrašnjih poslova.

Naoružani napadači napali su konvoj iz zasede, dok su se vozila približavala zatvoru, prenosi Mena.

U međuvremenu, egipatska vojska poručuje da neće dozvoliti novo nasilje, a oklopna vozila bezbednosnih snaga čuvaju predsedničku palatu i i zdragu Ustavnog suda.

"Ko god misli da će razbiti Egipat nasiljem, vara se. Za očuvanje zemlje zadužene su vojska i policija. Pozivam sve ekstremiste da se smire, Egipat je dovoljno veliki za sve", poručuje glavnokomandujući egipatske vojske General Abdel Fatah el Sisi.

Premijer Hazem el Beblavi predložio je raspuštanje islamističkog pokreta Muslimansko bratstvo.

Snage bezbednosti uhapsile su oko 4.000 pristalica Mislimanskog bratstva, u suzbijanju njihovih protesta, na kojima traže Mursijev povratak.

Sukobi u Egiptu nailaze na osude u celom svetu. Generalni sekretar UN Ban Kimun apelovao je da se prekinu nasilni protesti u Egiptu i osudio "preteranu upotrebu sile" od strane vlasti.

Zvaničnici EU Herman Van Rompej i žoze Manuel Barozo obavestili su egipatsku vladu da će EU, ako se ne prekine nasilje, "preispitati" svoje odnose sa tom zemljom, pozivajući na predkid nasilja i povratak dijalogu i demokratskom procesu.

Sukobi u Egiptu počeli su u sredu kada su bezbednosne snage uz podršku oklopnih vozila, buldožera i snajpera počele da rasteruju demonstrante koji su prethodno mesec dana protestovali u Kairu zahtevajući povratak na vlast bivšeg šefa države.

Mursija je vojska svrgnula s vlasti 3. jula, posle demonstracija na kojima je više miliona ljudi zahtevalo njegovu ostavku