Navala azilanata iz Srbije

Broj zahteva za azil u Švajcarskoj povećan je u trećem kvartalu za 42 odsto u odnosu na isti period 2011. godine, a azilanti iz Srbije su na drugom mestu po brojnosti odmah iza imigranata iz Eritreje, saopštio je Federalni biro za migracije.

Međutim, u septembru je broj azilanata za 19 odsto opao u odnosu na avgust, objavljeno je na sajtu švajcarskog biroa.

To se objašnjava restriktivnim merama uvedenim 20. avgusta pošto su zahtevi azilanata iz Srbije, Makedonije i BiH obrađivani u roku od 48 sati. Te osobe ne mogu da očekuju ni dobijanje pomoći za vraćanje u zemlju porekla niti novac za put, a zaprećena im je zabrana ulaska u Švajcarsku, ako odbiju da napuste zemlju.

"Na nekoliko sedmica, broj azilanata iz Bosne, Makedonije i Srbije bio je smanjen", piše u mesečnom izveštaju švajcarskog biroa za migrante.

Navodi se i da je u avgustu bilo 765 azilanata iz te tri zemlje, a u septembru ne više od 327.

Međutim, podaci iz trećeg kvartala ove godine pokazuju povećanje broja azilanata. Podneto je 7.830 zahteva za azil, što je za 550 više nego u prethodnom kvartalu.

Azilanti, kako se navodi, uglavnom dolaze iz Eritreje (1.120), Srbije (797), Nigerije (721), Makedonije (515) i Tunisa (421).

Švajcarski biro navodi da, uprkos ratu u Siriji, broj azilanata iz te zemlje nije mnogo povećan u trećem kvartalu – njih je 337, što je 85 više. Ukazuje se da je Švedska glavno odredište sirijskih izbeglica, sa više od 1.000 zahteva za azil mesečno.

Samo u trećem kvartalu 3.725 osoba je napustilo Švajcarsku ili otišlo avionom pod nadzorom vlasti, što je 50 odsto više nego u istom periodu 2011. godine.

Broj osoba koje su napustile Švajcarsku u sopstvenoj režiji i dobrovoljno povećan je 30 odsto – bilo ih je 1.780.

U prvih devet meseci ove godine, ukupno 10.202 osobe napustile su Švajcarsku avionom pod nadzorom vlasti, što je više nego tokom čitave 2011. godine, zaključuje se i u saopštenju švajcarskog Federalnog biroa za migracije.