Studija koja je uznemirila Francusku

Francuski naučnici otkrili su da su pacovi hranjeni genetski modifikovanim kukuruzom američke firme "Monsanto" oboljevali od tumora i drugih komplikacija koje uključuju oštećenja bubrega i jetre.

Francuska vlada je potom zatražila od ministarstva i agencija za zdravlje i bezbednost ljudi da procene studiju naučnika, koja je poslata Agenciji za bezbednost hrane u EU, preneo je Rojters.

"Vlada će tražiti od evropskih zvaničnika da preduzmu sve neophodne mere da zaštite zdravlje ljudi i životinja. Te mere mogle bi da uključuju i hitno prekidanje uvoza kukuruznog zrna NK603", kažu iz francuskih ministarstava zdravlja, okoline i poljoprivrede.

Naučnici sa Univerziteta u Kaenu došli su do zaključka da su pacovi, hranjeni NK603, modifikovanim zrnom, koje je tolerantno na pesticide "Monsanto" kompanije, pri dozama dozvoljenim u SAD, umirali ranije nego oni sa uobičajenom ishranom.

Vođa naučnika Žil Erik Seralini i njegove kolege kažu da su pacovi oboljevali od raka mlečnih žlezda, kao i teških oštećenja jetre i bubrega. Studija je objavljena u časopisu Food and Chemical Toxicology, a rezultati su predstavljeni u Londonu.

Polovina mužjaka i 70 odsto ženki pacova umiralo je ranije u odnosu na pacove iz kontrolne grupe.

Portparol kompanije "Monsanto" Tomas Helšer rekao je da će kompanija podrobno analizirati studiju, ali i dodao da nijedna naučna studija nije dokazala bezbednost genetski modifikovane hrane.

Međutim, ima i naučnika koji su kritikovali francuske naučnike i njihove metode statistike, kao i upotrebu albino Sprag Dauli pacova, pošto ta vrsta ima tendenciju da oboljeva od tumora.

Uprkos skepticizmu, studija je privukla pažnju na kontroverze vezane za genetski modifikovane sorte razvijene u američkom gigantu "Monsanto".

Majkl Antoniu, molekularni biolog na Kraljevskom koledžu u Londonu, koji je bio savetnik u Seralinijevom timu rekao je novinarima da je studija naglasila "potrebu da se svi genetski modifikovani usevi moraju testirati u dvogodišnjim studijama".

"Smatram da su prikupljeni podaci dovoljni da se povuče dozvola za ovu vrstu kukuruznog zrna, sve dok se ne sprovede još jedna studija sa većim brojem životinja kako bi se dobili što potpuniji statistički podaci", rekao je Antoniu za Rojters.

Prošlog petka Francuska je odlučila da produži ranije uvedenu zabranu na genetski modifikovane useve američkog giganta. Potez francuskih vlasti došao je u trenutku kada Fransoa Oland pokušava da među najvažnija pitanja vrati zaštitu okoline i zdravlja ljudi.

Žoze Bove, zamenik predsedavajućeg Komisije za poljoprivredu Evropskog parlamenta, pozvao je na trenutnu suspenziju celokupne kultivizacije EU i uvoz autorizovanih modifikovanih zrna.

"Studija je konačno pokazala da smo u pravu i da je veoma bitno da se preispita način evaluacije genetski modifikovanih zrna", istakao je Bove.

Evropa zazire od genetski modifikovane hrane

Uprkos tome što je njihova upotreba u SAD veoma rasprostranjena, genetski modifikovana hrana je manje popularna u Evropi, najviše zbog strahova na njen uticaj na zdravlje ljudi i okoline.

U Kaliforniji se protivnici genetski modifikovane hrane bore da se ona izbaci iz upotrebe. Bore se i da proguraju Propoziciju 37, zakon koji bi zahtevao da genetski modifikovana hrana bude tako i označena.

Sa druge strane, američki gigant "Monsanto" bori se protiv toga i već je donirao više od 4,2 miliona dolara lobistima koji su suprotstavljaju usvajanju zakona.

Poljoprivrednici širom Amerike su prethodno pokušali da izvedu "Monsanto" pred sud zbog optužbi protiv njihovih labaratorijskih genetski modifikovanih kukuruznih vrsta.

Više od 2.000 farmera potpisalo je peticiju kojom se traži od vlasti SAD da podrobno ispitaju uticaj koji će genetski modifikovana hrana prouzrokovati.

Kako je ranije izveštavala Raša tudej, američki "Monsanto" želi da se širom srednjeg zapada SAD posadi njihova vrsta kukuruza koja je otporna na pesticid 2,4-D – istog jedinjenja koje je bilo ključno u pravljenju ozloglašenog agensa oranž, korišćenog u Vijetnamskom ratu za uništenje ogromnih površina džungle u kojoj su se krili vijetnamski borci.

Medicinski je dokazano da agens oranž izaziva rak, deformitete kod novorođenčadi kao i druga oboljenja.