Dvostruka bitka za Damask

Miloš Turudić, novinar nedeljnika Vreme, smatra da je Sirija otišla na put bez povratka i da je odavno postalo jasno da kompromisa neće biti i da današnji događaji pokazuju da stravičan građanski rat koji traje više od godinu dana kreće prema kraju koji će biti mnogo krvaviji nego sve što je do sada bilo.

Vojnopolitički komentator Politike, Miroslav Lazanski, događaje u Siriji vidi kao težak udarac političkom, ali i mnogo više vojnom rukovodstvu te zemlje. 

"Da im neko u zgradi glavne vojne obaveštajne službe ubije zamenika šefa vojne obaveštajne službe i ministra odbrane, to je stvarno nečuveno do sada, ali to pokazuje da ti sukobi poprimaju elemente terorističke akcije", smatra Lazanski.

Vest da je eksploziv aktivirao telohranitelj predsednika, čudna je komentatoru Politike koji se pita kako se on tu našao i kako ga kontrobaveštajne službe nisu ranije locirale i otkrile.

"Postavlja se pitanje i kako će se Rusija sada ponašati, da li će Putin ostati tu do kraja, jer sada je u igri i prestiž Rusije. Rusija je do sada blokirala Rezoluciju UN-a koja se poziva na glavu 7 UN, koja daje pravo upotrebe sile", navodi Lazanski.

Profesor Fakulteta političkih nauka Predrag Simić misli da bez NATO-a ništa ne bi bilo moguće, i podseća da pobunjenici od početka pozivaju Alijansu da se uključi u dešavanja u Siriji. 

"Tu ima mnogo razloga zašto bi NATO priželjkivao ili svoju interevenciju ili pobedu pobunjenika da je tako nazovemo, jer time bi se konačno i arapsko proleće na način kako se širilo u Libiji, proširilo u još jednu važnu zemlju, pri čemu je Sirija neuporedivo važnija zbog svog položaja od Libije, jer Sirija je okružena Turskom, Izraelom, Jordanom, Irakom, Iranom", kaže Simić.

Zato, smatra Simić, za NATO i međunarodnu zajednicu bi još jedna pobeda značila mnogo ohrabrenja u trenutku kada su sve ostale institucije osim NATO-a poljuljane. 

Iako situaciju u Siriji poredi sa dešavanjima u Bosni iz 1993. godine, Simić ističe da je ovoga puta Rusija zauzela mnogo čvršći stav nego tada i da će ukoliko Asad sada padne, izgubiti još jednu rundu u odnosima sa Zapadom. 

Novinar Vremena, Miloš Turudić objašnjava da je Sirija jedna od najfascinantniji religijski mešavina na Istoku.

Lazanski smatra da ukoliko padne Damask da će pasti i režim Bašara al Asada, jer je glavni grad simbol svega.

"Ukoliko pobunjenici uzmu Damask uzeće i televiziju, a u takvim ratovima ko uzme televiziju i radio, njegova je i vlast", navodi Lazanski.

Dalji tok događaja Lazanski ne želi da prognozira jer je u pitanju gerila, koja, kako kaže, ispuca sve što ima od oružja, a potom se presvuče i pomeša sa civilnim stanovništvom. U takvoj situaciji, dalje objašnjava Lazanski, ne možete da locirate nikoga, a ulične borbe zahtevaju mnogo vremena i mnogo žrtava.

"A neizostavno uz to ide i razaranje. To su iscrpljujuće borbe kada je u pitanju grad, tako da u ovom času, pošto sirijiska vlast još ne zna da li će doći do vojne interevencije ili ne, oni dosta svojih vojnih efektiva drže u slučaju prevencije od eventualnog NATO napada ili napada Turaka", smatra Lazanski.

Lazanski potvrđuje i navode nekih medija da Sirija poseduje hemijsko oružje i da ih proizvodi u fabrikama koje je im je napravila Nemačka.

"Da je upotrebljeno sigurno da bi ih zapadni mediji žestoko prozivali zbog toga, to ne može da se sakrije. Bilo koji istraživački tim UN-a bi to otkrio", objašnjava Lazanski. 

Upaljač u centru bureta baruta

Simić smatra da su stvari otišle predaleko, i to ne samo zbog brutalnosti, već i zbog pomoći pobunjenicima.

"Ko sa kim ratuje, možete videti i po oružju koje koriste i jedni i drugi. Tu je veoma očigledno o ćemu se radi, i Sirija je jedan poželjan cilj NATO-a iz mnogo, mnogo razloga, ali utoliko i opasna jer ona je kao upaljač u centru jednog bureta baruta", smatra Predrag Simić.

On smatra da je sve deo velikog eksperimenta i da Zapad od islamista pokušava da napravi jednu veliku partiju, nalik na Erdoganovu, koja jeste islamistička, ali i savršeni model za sve ostale arapske zemlje.

Turudić smatra da je u ovom trenutku teško reći koga podržava većinski deo stanovništva Sirije, ali da je očigledno da su u pobunjeničkom pokretu većinom islamisti.

"Sigurno je da postoji nezadovoljstvo, da su pobunjici mešavina svih nezadovoljstava i do onih koji bi želeli više slobode, više demokratije, koji su nezadovoljni vladavinom jednog klana koja traje jako dugo", objašnjava Turudić.

Ipak, napominje, i da Asad ima veliku podršku u stanovništvu i da se manjine u Siriji pribojavaju pada Asada, jer ukoliko dođe do toga, a Turudić smatra da je to izvesno, doći će do strahovitog terora nad svim manjinama.

Čvrst stav po pitanju Sirije, Lazanski vidi zato što su veliki kupac ruskog oružja, iako nisu veliki saveznici, ali i postojanje ruske vojne baze na sirijskom moru.

"Ipak, Sirija je dobro sedište i za obaveštajnu aktivnost. Rusi imaju jako obaveštajno uporište u Siriji, jer odatle pokrivaju praktično sve ono što se zbiva i u Iraku, Iranu i Libanu", objašnjava Lazanski.

Stvar prestiža

Lazanski misli da je odnos velikih sila prema Siriji jednim delom i stvar prestiža. 

"Predsednik Putin u svom novom mandatu da doživi ponovo da se rezolucija SB UN zloupotrebi, kao što je bilo zloupotrebljeno i na jednostran način korišćeno kada je bila rezolucija oko zone zabranjenog leta u Libiji, bi bio jedan veliki udarac Kremlju u novoj fazi odnosa sa Belom kućom", navodi Lazanski. 

Simić podseća da je u Siriji poslednji basistički režim u arapskom svetu, koji potiču od strnaka koje su nastale 60-ih i 70-ih godina pod uticajem Rusije, kao što je slučaj i sa vladavinom Sadama Huseina u Iraku.

On smatra da više od Kine i Rusije, za celu situaciju u Siriji je zainteresovan Iran.

"Teheran vrlo dobro zna, da, ukoliko se režim Bašara al Asada završi kao što je režim Gadafija, da bi nešto slično moglo da se desi i Teheranu", kaže profesor Simić. 

Turudić smatra da je scenario sličan libijskom, i da ukoliko pobunjecici pokažu da mogu da obore Asadov režim, NATO se neće uključivati u sukobe.

Lazanski, međutim, smatra da se NATO neće vojno intervenisati bez odluke Saveta bezbednosti UN. 

"Ali može na mala vrata. Tako što će Turska da iscenira neki let, da ga Sirijci obore ili ne obore, ili da dođe do sukoba na granici. Turska tada vojno interveniše, jer je to vojno veoma moćna zemlja, a onda se pozove na član 5 uzajamne pomoći NATO-a. Nakon toga se uključuju ostale zainteresovane strane", predviđa Lazanski.