Podrška održivom razvoju

Na završetku trodnevnog samita u Rio de Žaneiru lideri zemalja članica UN usvojili su završni dokument gde su izrazili zabrinutost i ogorčenje što više od milijardu ljudi živi u ekstremnom siromaštvu. Svetski lideri su u dokumentu "Budućnost koju želimo" na 53 strane, izložili i plan za izlazak iz takve situacije, prenosi AFP.

Lideri i predstavnici 191 zemlje članice UN ukazali su na niz opasnosti po svetsku populaciju koja će do 2050. godine sa sadašnjih sedam porasti na devet i po milijardi.

U nizu izazova su širenje pustinja i nestanak šuma, isušivanje zemljišta, zagađenost životne sredine i nestanak hiljada biljnih i životinjskih vrsta.

Posebna pažnja posvećena je, ipak, globalnom zagrevanju, koje je ocenjeno kao jedna od najvećih opasnosti našeg vremena, navodi AFP.

"Mi izražavamo duboku zabrinutost zbog toga što su sve zemlje, posebno one u razvoju, izložene negativnom uticaju klimatskih promena", navodi se u završnom dokumentu samita, usvojenom sinoć.

U dokumentu se takođe ukazuje na već pojačan nepovoljan uticaj ekstremnih promena kao što su suše, porast nivoa mora, zagađenost okeana, što sve dodatno otežava borbu protiv siromaštva i gladi u svetu.

U završnom dokumentu su utvrđeni ciljevi održivog razvoja, ali uprkos zahtevu zemalja u razvoju za 30 milijardi dolara pomoći, nisu precizirana novčana sredstva za postizanje ovih ciljeva.

Generalni sekretar UN Ban Ki-mun je pozdravio sporazum ocenivši ga kao plan da se od planete napravi bezbednije i vedrije mesto, dodajući da je važno da zemlje UN zajedno sarađuju da bi ga ostvarile.

Američka državna sekretarka Hilari Klinton rekla je da dokument " označava stvarni napredak u održivom razvoju".

Klinton je tokom samita UN o održivom razvoju pozvala svetske lidere da sarađuju sa privatnim sektorom u rešavanju tih problema.

"Ovo je 21. vek i jedino uz održivi razvoj možemo da ostvarimo dugotrajan napredak za sve, tako što ćemo očuvati naše resurse i zaštiti našu zajedničku okolinu", rekla je Klintonova obraćajući se najvećem skupu u istoriji UN.

Pobornici zaštite životne sredine i humanitarna udruženja kritikovala su završni dokument smatrajući ga neadekvatnim za rešavanje socijalne i ekološke krize.