Rado Rusi idu u vojnike

Oko 44 odsto Rusa spremno je da se pridruži vojsci i brani svoju zemlju u slučaju rata, dok je samo 10 odsto njih reklo da bi radije emigrirali u neki sigurniju zemlju, pokazuje istraživanje javnog mnjenja koje prenosi televizija Raša Tudej.

Od onih koji su spremni da se bore, 23 odsto je reklo će se odazvati posle vojnog poziva, a 21 odsto bi išlo na front kao dobrovoljci. Oko 26 odsto ispitanih Rusa je reklo da se neće odazvati pozivu, a 20 odsto nije odgovorilo na to pitanje.

U anketi, koju je sproveo centar "Levada", učestvovalo je 1.600 građana Rusije, a pitanje odziva postavljeno je povodom Dana sećanja i tuge koji se obeležava u znak sećanja na početak Velikog otadžbinskog rata.

Druga pitanja postavljena u anketi više imaju veze sa istorijom nego sa sadašnjošću. Oko 50 odsto ispitanika tvrdi da je napad nacističke Nemačke na SSSR bio iznenađenje za sovjetske vlasti, dok 43 odsto ispitanih da veruje da su sovjetski lideri znali za planirani napad.

Na pitanje kako je zapadna Nemačka uspela brzo da se oporavi od posledica rata i izgradi jaku socijalnu državu, 40 odsto ispitanih smatra da to ima veze sa činjenicom da Nemačka nije morala da podržava svoje saveznike širom sveta, kao što je to činio Sovjetski Savez.

Oko 32 odsto ispitanih je reklo da Nemačka nije trošila novac na trku u naoružanju, a 24 odsto ispitanih njen ekonomski uspon dovodi u vezu sa pomoći SAD Nemačkoj, dok 21 odsto ispitanih smatra da je razlog za to činjenica da je zapadna Nemačka gradila tržišnu ekonomiju sa jakom konkurencijom.

Što se tiče problema ratnih veterana u Rusiji, 56 odsto ispitanih smatra da ruske vlasti pristupaju ovom problemu na zadovoljavajućem nivou, a 39 odsto građana smatra da vlasti ne posvećuju dovoljno pažnje veteranima.