NATO traži put iz zemlje talibana

Predstavnici zemalja članica NATO saveza okupile su se u Čikagu na dvodnevnom samitu severnoatlantske organizacije, gde će tema Avganistana dominirati na skupu, ali se očekuje da bude reči i o budžetskoj štednji koja neće mimoići ni najveći vojni savez na svetu.

Na samitu učestvuju predstavnici 61 zemlje, kao i predstavnici Evropske unije, Ujedinjenih nacija i Svetske banke.

Generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen rekao je da će ta organizacija na samitu u Čikagu razmotriti kako bi Francuska mogla da nastavi da pruža podršku misiji u Avganistanu čak i ako povuče svoje borbene trupe iz te zemlje.

Članice NATO-a pokušavaju da usaglase strategiju za izlazak iz Avganistana posle desetogodišnjeg rata, dok novi francuski predsednik Fransoa Oland namerava da iz te zemlje vrati kući 3.500 francuskih vojnika do kraja godine, skoro godinu dana ranije nego što je planirano.

U intervjuu Bi-Bi-Siju Rasmusen je rekao da ne veruje da je Oland sasvim zatvorio vrata misiji u Avganistanu, istakavši da bi Francuska i dalje mogla da ima važnu ulogu u njoj, možda obučavajući avganistanske snage.

"Oland je rekao da je spreman da podrži Avganistan na drugačiji način i mi ćemo, naravno, sa njim razgovarati o tome", rekao je Rasmusen, dodajući da se drugačija uloga Francuske ne bi kosila sa izmenom strategije NATO za Avganistan.

"Sada smo u procesu postepenog predavanja odgovornosti za bezbednost Avganistancima, koji će biti završen do kraja 2014. godine, a za to vreme će se broj stranih vojnika postepeno smanjivati, a uloga naših trupa će se menjati iz borbene u potpornu", objasnio je Rasmusen.

Talibani pozdravljaju odluku Francuske 

U međuvremenu, talibani su pozvali sve NATO članice u Avganistanu da slede francuski primer i povuku svoje snage iz te zemlje do kraja ove godine.

Talibani su ukazali na pad podrške ratu u Avganistanu na Zapadu, i ističu da politički lideri treba da poslušaju svoje stanovnike i povuku se iz Avganistana.

Agencija Rojters prenela je, međutim, izjavu komandanta NATO snaga u Avganistanu, generala Džona Alena da plan Francuske o prevremenom povlačenju neće uticati na strategiju aktivnosti Međunarodnih stabilizacionih snaga.

"To je suverena odluka Francuskoj. Mi ćemo nastaviti da sarađujemo s njima i podržaćemo svaku odluku Pariza", rekao je Alen u intervjuu Rojtersu.

Istovremeno, američki general je izrazio uverenje da će na samitu u Čikagu biti izražena privrženost NATO-a kursu dugoročne podrške avganistanskoj vojsci, što će, kako je rekao, omogućiti Alijansi da izbegne iste greške koje je napravio Sovjetski Savez nakon povlačenja pre dve decenije.

"Nakon što se Sovjetski Savez povukao iz Avganistana, vojska se održala još kratak period. Ali, bila je bez podrške. A bez podrške, na kraju je propala", rekao je Alen, ukazujući na građanski rat koji je usledio i jačanje pokreta talibana.

Alen je istakao da će putanja na kojoj se nalazi NATO sprečiti ponavljanje istorije.

Administracija u Vašingtonu je postavila rok da se do kraja 2014. godine povuče sve borbene trupe iz Avganistana, uz cilj da se do tada situacija u toj zemlji sredi, da Avganistan posle povlačenju Amerikanaca ne postane ponovo utočište Al Kaide i talibana.

Sukob policije i demonstranata u Čikagu

Policija u Čikagu sukobila se sa demonstrantima koji su došli da izraze protest zbog samita NATO, potiskujući ih od kongresnog centra gde se održava skup, uz korišćenje palica i štitova.

Do sukoba je došlo kada su demonstranti, predvodjeni Blek Blok grupom čiji pripadnici često učestvuju na ovakvim skupovima, pokušali da se probiju do kongresnog centra.

Mediji navode da je policija bila izuzetno brutalna u razbijanju demonstracija i da je sukob potrajao duže od sat vremena, uz više uhapšenih demonstranata.

Istovremeno, pedesetak američkih vojnih veterana, učestvujući na protestima protiv samita NATO, bacilo je simbolično svoje vojne bedževe, iskazavši na taj način protivljenje ratovima u Iraku i Avganistanu.

Veterani su želeli da svoje vojne bedževe predaju predstavnicima NATO, ali im policija nije dozvolila da se približe Mekormik centru, gde se održava samit Severnoatlantske alijanse.

Vojni veterani su nakon toga pobacali svoje bedževe, u znak protesta zbog postupka policije.

Protesti u Briselu i Čikagu

Stotinak ljudi protestovalo je u Briselu zbog samita ispred stepenica Berze u Briselu, noseći oko sto zastava zemalja koje ne učestvuju na NATO samitu.

Demonstranti su osudili "ratnu politiku NATO" i činjenicu da samo 28 zapadnih zemalja članica odlučuju tokom tog samita o svetskim geostrateškim pitanjima.

"NATO je ratna mašina koja zeli da vlada svetom kroz vojne sukobe. Ona odgovara na društveno-ekonomske i ekološke probleme vojnim putem umesto da rešava njihove osnovne uzroke - pljačkanje trećeg sveta, komercijalnu nejednakost koja dovodi do siromaštva", rekao je Mario Fransen, portparol pokreta Intal koji je organizovao demonstracije.

Čikago, takođe, nije pošteđen demonstracija zbog čega je gradska policija, poznata po politici "čvrste ruke", dobila opremu vrednu oko milion dolara da bi se uspešno izborila sa anti-NATO demonstrantima.

Čikaški policajci su opremljeni štitnicima za lice, uz šlemove i gas maske. Oklope su dobili i policijski konji, a naručene su i dve akustične naprave dugog dometa koje se mogu koristiti kao "zvučni topovi" za razbijanje mase.

Kritičari upozoravaju da ti zvučni topovi mogu dugoročno da oštete sluh - mada portparol policije tvrdi da će biti korišćeni isključivo za obaveštavanje okupljenih.

Džefri Kremer, ekspert za bezbednost i bivši čikaški tužilac, kaže da uprkos dugoj istoriji čikaške politike čvrste ruke, sada vlada nova "drugačija era koja zahteva profesionalo postupanje policije".