Finiš predsedničkog maratona

Poslednje pripreme za završni čin kampanje u nedelju. Vođstvo Fransoa Olanda u odnosu na Nikolu Sarkozija nešto je smanjeno, ali Oland ipak u izborni vikend ulazi sa oko pet odsto prednosti - 52,5 prema 47,5 odsto.

Francuski predsednik Nikola Sarkozi smatra da će izlaznost biti vrlo visoka, a rezultat neizvestan.

Iako je Sarkozi smanjio prednost Olanda sa skoro 10 na 5 odsto, analitičari uglavnom ne očekuju da će nadoknaditi i ostatak.

Kao da već nije bio dovoljno jak udarac što je Marin Le Pen odbila da podrži bilo kog kandidata, nego je sada i konzervativni centrista Fransoa Bajru uskratio Sarkoziju podršku i otvoreno stao na stranu Olanda.

Takav potez bi mogao da bude presudan i pogura socijalističkog kandidata taman koliko je potrebno da glatko ostvari pobedu.

Oland je poručio svim Francuzima da u što većem broju izađu na izbore, jer će samo tako budući predsednik dobiti dovoljno jak legitimitet.

Za desetak dana u Briselu očekuju novog ili starog francuskog predsednika da bi s njim razgovarali o pokretanju ekonomskog rasta u EU.

Bez obzira ko se pojavi na samitu sredinom maja, odnosi sa Briselom i Berlinom prvi meseci mogli bi da budu biti teški, jer su obojica u kampanji zauzeli tvrd stav prema Evropi.

Evropski dopisnik za Figaro Žan Žak Mevil podseća da je Nikola Sarkozi zapretio da će zalupiti vrata Šengen zoni i Evropi bez pasoša ako se ne ojača kontrola granica, dok Oland na polju ekonomije govori o promeni fiskalnog ugovora i većoj javnoj potrošnji.

Upravo bi pitanje finansijske discipline nasuprot rastu moglo biti uzrok tenzija između Angele Merkel i Olanda. Hoće li tandem Merkozi postati Merkoland odlučiće francuski birači u nedelju.