Brejvikova srpska veza

Trećeg dana suđenja zbog ubistva 77 ljudi u Norveškoj prošlog jula, optuženi Anders Brejvik izjavio je da se 2001. godine u Liberiji sastao sa militantnim nacionalistom iz Srbije, ali ga nije imenovao. Norveški i francuski mediji spekulišu da je reč o Miloradu Ulemeku Legiji.

U pokušaju da zločin koji je šokirao ceo svet predstavi kao političku borbu, Brejvik insistira na postojanju organizacije "Vitezovi templari", za koju niko od bezbednosnih stručnjaka Evrope nikada nije čuo.

U manifestu objavljenom na dan masakra, tvrdi da postoji devet osnivača - jedan Francuz, dva Engleza, Nemac, Holanđanin, Grk, Rus i jedan Srbin. Međutim, ni na koji način nije uspeo da dokaže postojanje te organizacije.

Brejvik je rekao policiji da je njegova organizacija formirana 2002. godine kao "rezultat NATO bombardovanja hrišćana u Srbiji". Brejvik je rekao i da je razlog što je putovao u Liberiju bio susret sa ratnim herojima iz Srbije, prenosi norveška državna televizija.

Inače, pitanje postojanja "Vitezova templara" ključno je za ocenu Brejvikovog psihičkog stanja, odnosno za odluku da li će on biti poslat u zatvor ili u psihijatrijsku ustanovu.

"Današnje ispitivanje mu je bilo jako neprijatno, jer nije mogao da odgovori na neka pitanja. Da je odgovorio, pokazalo bi se da pokušava da nas obmane lažima o mreži saradnika, tajnim sastancima sa nekakvim terorističkim ćelijama po Evropi - a ništa od toga ne postoji", rekao je sociolog, stručnjak odbrane Tomas Hiland Eriksen.

Norveška televizija je još početkom godine objavila da policija u Norveškoj istražuje moguću vezu između Andersa Beringa Brejvika i Milorada Ulemeka Legije, bivšeg komandanta "crvenih beretki", osuđenog za ubistvo bivšeg srpskog premijera Zorana Đinđića. Međutim, Ulemekov advokat odbacuje te tvrdnje.

"Kad kaže da se sastao sa srpskim ratnim zločincem u Liberiji, sud veruje da je Brejvik zaista bio tamo, ali samo zbog šverca krvavih dijamanata, znači zbog običnog kriminala. Ne veruju ni u kakve misteriozne sastanke", kaže glavni urednik Dagbladeta Jon Olav Egeland.

Advokat porodica žrtava upozorava da Brejvik pokušava da postavi političku platformu, i da mu se ne sme dati toliko vremena za izlaganje. Preživeli sa Utoje su zaprepašćeni što mu je dozvoljeno da se svojim zločinima diči kao da su podvig.

Brejvik je 22. jula 2011. godine u centru Osla i par sati kasnije u omladinskom kampu Radničke partije na obližnjem ostrvcu Utoji ubio 77 ljudi.

Njemu je u ponedeljak u Oslu počelo suđenje, na kojem je priznao da je izveo napade, ali je odbacio krivičnu odgovornost, tvrdeći da je delovao u samoodbrani.

Brejvik je svoj zločin u utorak nazvao "najspektakularnijim političkim napadom koji je jedan nacionalista počinio nakon Drugog svetskog rata".