petak, 10. feb 2012, 07:30 -> 11:51
Dvanaest žigosanih
Svetski lideri koji nisu uspeli da izdrže sve prepreke koje je pred njih postavila ekonomska kriza. Zasad ih ima dvanaest, a ostaje da se vidi da li će ih biti još, piše "Forin polisi".
Predsednik Islanda Geir Harde
Islandska bankarska kriza bila je uvod u onu dužničku koja je zahvatila ostatak kontinenta. Vlast ostrvske države bila je prva koja je, zbog direktnih posledica krize, pala.
Harde, koji je bio na položaju od 2006. godine, najavio je ostavku posle nekoliko nedelja protesta izazvanih krahom prezaduženog islandskog bankarskog sistema.
Premijer Letonije Ivars Godmanis
Nasilni protesti na ulicama i 50 odsto nezaposlenih naterali su Ivarsa Godmanisa da, nešto više od godinu dana od kako je osvojio mandat, podnese ostavku na mesto premijera Letonije.
Nasledio ga je bivši ministar finansija Valdis Dombrovskis.
Premijer Mađarske Ferenc Đurčanj
Jedini postkomunistički premijer koji je osvojio dva mandata Ferenc Đurčanj nije uspeo da dovrši drugi. Demonstracije su izbile ubrzo nakon što je u javnost procurio snimak na kojem Đurčanj priznaje da je lagao o stanju u državnim finansijama kako bi bio ponovo izabran.
Nemoćan da sprovede ekonomske reforme, Đurčanj je podneo ostavku 14. aprila 2009. godine, nazivajući sebe preprekom u naporima zemlje da se oporavi od ekonomske krize.
Predsednik Ukrajine Viktor Juščenko
Zahvaljujući Narandžastoj revoluciji, kojom je došao na vlast 2005. godine, Viktor Juščenko postao je veoma popularan u globalnim diplomatskim krugovima. Međutim, pogoršanje ekonomskih prilika i nefunkcionalnost političkog sistema učinili su da Juščenko bude na čelu najmanje popularne vlade na svetu, koja je uživala poverenje četiri odsto građana.
Na izborima 2010. godine Juščenko je bio peti sa 5,5 dosto glasova. Njegov rival Viktor Janukovič osvojio je vlast.
Premijer Irske Brajan Koven
Kao premijer sa najmanjom podrškom u istoriji Irske Brajan Koven dao je ostavku na premijersku fotelju 2011. godine.
Irska bankarska kriza toliko je uticala na političku popularnost da je i stranka Fiana Fej, koja je Irskom vladala 60 od 80 godina nezavisnosti ubedljivo poražena na izborima.
Premijer Britanije Gordon Braun
Posle desetogodišnje vladavine Tonija Blera, u Dauning strit se 2007. godine uselio Gordon Braun. Premijerska fotelja ubrzo nakon toga počela je da se klima zbog kreditne krize, zbog duga koji je dostigao 12 odsto bruto domaćeg proizvoda i stope nezaposlenosti koja se udvostručila.
U maju 2010. godine, Braun je izgubio na izborima i Dejvid Kameron je formirao vlast sa liderom liberal-demokrata Nikom Klegom.
Premijer Portugala Žoze Sokrateš
Sa sličnom dužničkom krizom poput Grčke, i Irske portugalski premijer Žoze Sokrateš bio je primoran da podnese ostavku 2011. godine.
Tada je pet opozicionih partija odbilo da podrži njegov program mera štednje u parlamentu.
Premijer Grčke Jorgos Papandreu
Došavši na vlast 2009. godine, Papandreu je obećao da će sprovesti reforme koje će pomoći grčkoj ekonomiji, potresenoj skandalima o korupciji.
Ali nakon dve godine obeležene bolnim merama štednje, nasilnim demonstracijama i ponižavajućim spasonosnim pozajmicama, Papandreu je poklekao. Nasledio ga je Lukas Papademos 2011. godine.
Premijer Italije Silvio Berluskoni
Tri puta je bio italijanski premijer i preživeo mnoštvo kriminalnih i seksualnih skandala zbog kojih bi većina političara pala sa vlasti. Silvio Berluskoni je, ipak, zbog potrebe implementacije ekonomskih reformi i podele u koaliciji, najavio odlazak sa vlasti krajem 2011. godine.
Nasledio ga je ugledni ekonomista i bankar Mario Monti. Berluskoniju sada preti i zatvorska kazna zbog seksualnih i kriminalnih afera.
Premijer Španije Hoze Luis Rodrigez Sapatero
Najgora recesija u Španiji u poslednjih 60 godina bila je dovoljno jaka da prinudi španskog premijera Sapatera da podnese ostavku u nadi da će njegova Socijalistička partija, zbog takvog poteza, bolje proći na izborima.
Partija je, međutim, pretrpela najgori poraz otkad je Španija postala republika, a konzervativni lider Marijano Rahoj ga je nasledio.
Premijer Rumunije Emil Bok
Uprkos činjenici da rumunska privreda nije ušla u recesiju, to nije bilo dovoljno da spase mandat Emila Boka, koji je na vlast došao 2008. godine.
Zbog velikih uličnih protesta izazvanih smanjivanjem zarada u javnom sektoru za 25 odsto i povećanjem poreza, Bok je podneo ostavku.
Premijerka Slovačke Iveta Radičova
Oči sveta su se na kratko okrenule prema Slovačkoj, čiji su poslanici oktobra 2011. godine odbili da podrže proširenje evropskog Fonda za stabilnost. Ugrožavajući time planove za kreditiranje Grčke, premijerka Slovačke Iveta Radičova zapretila je da će podneti ostavku ukoliko predlog ne dobije većinu.
Poslanici i pored toga nisu dali svoju podršku, a Radičova će na vlasti ostati do marta kada će biti održani izbori.
