Према његовим речима, премијер Ђуро Мацут има иницијативу да се ствари нормализују.

Станковић је поручио и да је важно "одвојити политику од просвете".

Председница Врховног суда Јасмина Васовић је позвала судије да суде искључиво по својој савести и да обезбеде правично суђење за сваког грађанина, као и да допринесу угледу судијске функције у Србији.

Васовићева је приметила да полагању заклетве није присуствовао нико од чланова Високог савета судства који су уредно позвани.

Заклетву су положиле новоизабране судије Прекршајног апелационог суда, Првог, Другог и Трећег основног суда у Београду, основних судова у Чачку, Крагујевцу, Нишу, Новом Саду, Врбасу и Вршцу. 

Такође, дато је и текстуално упутство у ПДФ формату у коме је објашњен поступак попуњавања и подношења листе опредељења преко јавног портала.

Кандидат који је стекао услов да конкурише за упис у средњу школу у својству редовног ученика листу исказаних опредељења за даље школовање може поднети на два начина - електронски, преко јавног портала Моја средња школа или непосредно у матичној школи ученика.

Према календару активности, у четвртак, 3. јула од 8 сати ученици могу проверити тачност листе опредељења (жеља) електронским путем или непосредно у школи, а истог дана до 15 сати је пријем приговора ученика на изражена опредељења (жеље) и уношење исправки (непосредно у школи).

Коначни резултати расподеле по школама и образовним профилима у основним и средњим школама биће објављени у суботу, 5. јула.

Станковић: Просечан број бодова из матењег језика 11,54, из математике 11,63

Министар просвете Дејан Вук Станковић изјавио је да просечан број бодова на тесту који су осмаци широм Србије ове године имали из матерњег језика - српског језика и језика националних мањина износи 11,54, а из математике 11,63.

"Ако говоримо о изабраним предметима на првом месту је хемија 15,87, физика врло високо 15,77, историја 14,02, биологија 13,89 и географија 13,01", рекао је Станковић.

"Енергетски разреди ће бити од А до Г, односно од енергетски најефикасније до најмање ефикасне. Нове енергетске ознаке имаће и кју-ар код којим ће се приступати бази података о том производу", рекао је Ђапић.

Ђапић на примеру веш машине са супротним ознакама наводи колика разлика у потрошњи струје може бити.

"Ако узмемо једну веш машину, класа А би трошила око 53 киловат-часа, док класа Г 113. То је више од два пута", објаснио је Ђокић.

Експерт за техничко законодавство Европске уније и усаглашеност производа наводи да ће још неко време на тржишту бити производи са старим и новим налепницама.

"Законодавац је дефинисао и ту могућност. Машине које се нађу на тржишту, а нису продате и користе старе ознаке, законодавац ће дати одређени временски период у коме се дозвољава примена и једног и другог прописа“, рекао је Ђапић.

План Европске уније је да до 2030. године сви производи повезани са енергијом буду обухваћени налепницама, истиче Ђапић.

Законодавство ЕУ предвиђа и синхронизацију енергетског означавања и екодизајна.

"Не говоримо само о енергетској ефикасности уређаја, већ и о ефикасности материјала тих уређаја. На налепницама, које ће бити за неких пет до десет година, биће приказане осим потрошње енергије и читав низ еколошких параметара. Даваће инфорамције о трајности производа и погодноси одржавања", најавио је Ђапић.

У појединачном пласману, репрезентативци Србије освојили су три сребрне и две бронзане медаље:

Вељко Чалуковић, ОШ "Краљ АлександарI", Горњи Милановац, сребрна медаља
Михајло Бојковић, Математичка гимназија, Београд, сребрна медаља
Маша Радовић, Математичка гимназија, Београд, сребрна медаља
Константин Стојилковић, Математичка гимназија, Београд, бронзана медаља
Мина Павловић, Прва крагујевачка гимназија, Крагујевац, бронзана медаља
Ирина Станишић, Прва крагујевачка гимназија, Крагујевац

Екипа Србије је заузела 4. место у екипном пласману, међу 11 балканских земаља.

Лидер екипе био је др Милош Ђорић, а заменик Срђан Стефановић, обојица са Математичког факултета Универзитета у Београду.

Према процени независног Конгресног буџетског уреда, овај пакет би повећао буџетски дефицит за најмање 650 милијарди долара и могао би довести до губитка здравственог осигурања за приближно 12 милиона грађана.

Портпаролка Трампове администрације, Керолајн Левит, рекла је да председник очекује усвајање закона до 4. јула.

Привремене олакшице

Сенат ће разматрати и предлог сенатора Рика Скота из Флориде, којим се предвиђа смањење издвајања за Медикејд (Medicaid), што би могло угрозити осигурање око 20 милиона Американаца, према наводима америчких медија.

Осим трајних, предложене су и привремене пореске олакшице које је Трамп обећао током кампање – за бакшиш, прековремени рад и камате на аутокредите. Међутим, оне су планиране да трају до краја 2028. године.

Сенат расправља кроз такозвану "vote-а-rama" процедуру, у којој се разматрају бројни амандмани на закон који има скоро 1.000 страна, а дебата може трајати дуже од 20 сати.

Трећа странка Илона Маска

Закон је изазвао оштре критике јавности, укључујући милијардера и некадашњег сарадника председника Трампа, Илона Маска, који је запретио формирањем "треће странке" уколико закон буде усвојен.

Маск је најавио да ће странку основати "одмах следећег дана" након усвајања закона, који је назвао "лудим" и оптужио да је у супротности с начелима фискалне одговорности.

"Нашој земљи је потребна алтернатива демократско-републиканској једнопартији, како би народ заиста имао глас", поручио је Маск и додао да ће финансијски подржати кандидате који се супротставе члановима Конгреса који буду гласали за закон.

Ако закон буде усвојен у Сенату, враћа се у Представнички дом на поновно разматрање.

Гласање у Сенату уследило је након викенд-седнице, на којој су сенатори тесном већином од 51 према 49 изгласали да се закон упути у даљу процедуру. Демократски сенатори претходно су успорили процес захтевом да се свих 940 страна закона прочита наглас, што је трајало 16 сати.

"Све колеге које су теретили за кривична дела против уставног уређења су на слободи", објавили су на друштвеној мрежи Икс студенти који блокирају Правни факултет.

Више јавно тужилаштво у Београду уложиће жалбе на решења којима је судија за претходни поступак Вишег суда у Београду одбио предлог за одређивање притвора према осморо осумњичених за удруживање и припремање насилне промене државног поретка. 

Жалбе ће бити уложене кривичном ванпретресном већу суда, са предлогом да се решења преиначе и да се свим осумњиченима одреди притвор имајући у виду постојање особитих околности које указују да ће у кратком временском периоду поновити кривично дело.

Више јавно тужилаштво саопштило је у понедељак да је саслушано осморо осумњичених да су извршили кривична дела "припремање дела против уставног уређења и безбедности Србије, у вези кривичног дела позивање на насилну промену уставног уређења", а судији за претходни поступак Вишег суда у Београду предложено је да им одреди притвор.

Осумњичени Б. Б. из Београда, Л. С. из Зајечара, Д. Д. из Ниша, Н. П. из Сомбора, Д. С. из Ниша и Д. С. из Београда су негирали извршење кривичних дела, док је Л. С. делимично признао извршење кривичног дела, а И. М. из Смедерева је изнела одбрану, навело је ВЈТ у саопштењу.

Истиче се да постоје основи сумње да су осумњичени 20. јуна у просторијама Електротехничког факултета и 21. јуна у просторијама Грађевинског факултета у Београду, поред осталог, договарали и припремали напад на Народну Скупштину и Владу, блокаду путева и круцијалне инфраструктуре на територији целе државе и упад на градилиште ЕКСПО, како би насилним путем променили државни поредак.

Осим тога, на састанку у просторијама Грађевинског факултета је, како се сумња, потврђено да је „ултиматум“ за одржавање избора само изговор за примену насиља, јер, према речима учесника састанка, чак и у случају да одмах буде прихваћен захтев за одржавање избора у августу, они не би победили на тим изборима.

"Задржано је шест лица – четири на основу Закона о прекршајима и два по одредбама Законика о кривичном поступку. Већина блокада је уклоњена и у овом тренутку нема незаконитих и противправних активности које би угрозиле нормално функционисање грађана", навео је Бркић.

Додао је да полиција синоћ није интервенисала током блокаде на углу Главне улице и Авијатичарског трга, јер су се грађани мирно разишли.

Према његовим речима, око 20 часова дошло је и до окупљања грађана на делу пруге Београд–Бар, али полиција ни том приликом није користила средства принуде.

"Та средства се примењују само када није могуће поступити на други начин. У овом случају, окупљени су се сами разишли", нагласио је Бркић.

Број људи на улицама

Упозорио је грађане да се уздрже од незаконитих активности, посебно од блокирања саобраћаја, што може угрозити безбедност свих учесника.

"Полиција у складу са ситуацијом поступа суздржано, сразмерно и постепено примењује средства принуде", истакао је Бркић.

Додао је да се приликом блокада користе контејнери и импровизована средства, како би се запречио пролаз људима и возилима, те да је тешко утврдити тачан број окупљених, јер се креће од неколико десетина до неколико стотина.

Пуковник Жељко Бркић закључио је да полицији значи подршка председника Републике Александра Вучића, јер то шаље поруку да држава има поверења у своју полицију, која својим законитим и професионалним деловањем чува правни поредак и систем Србије.

Данска је наследила Пољску у улози ротирајућег председавајућег, а тиме и одговорност да функционише као неутралан посредник међу 26 других чланица Уније.

Ова улога укључује посредовање у преговорима, изградњу компромиса и представљање Савета ЕУ у разговорима с Европским парламентом.

Ово је осми пут да Данска преузима ту функцију.

Шеф Делегације ЕУ у Србији Емануеле Жиофре јуче је рекао да Данска преузима председавање Саветом Европске уније од Пољске у "изазовном тренутку", као и да ће политика проширења остати велики приоритет за ЕУ и у наредном периоду.

Жиофре је уочи панел дискусије "Од Пољске до Данске: Заједнички пут у ванредним временима" која је организована поводом данског преузимања председавања Саветом ЕУ рекао да је пољско председништво уложило велики напор да унапреди процес проширења на Западном Балкану.

Жиофре је истакао да је сигуран да ће Данска наставити да ради ствари које су почеле у време пољског председавања Саветом ЕУ.

Амбасадорка Данске у Србији Пернил Далер Кардел је рекла да је ово је осми пут да Данска председава Саветом ЕУ, као и да је очигледно да ће председавање бити под утицајем времена у којем се одвија.

"Наше председавање се одвија у времену које се веома мења и времену које је непредвидиво. Ово је време када треба да одговоримо на ствари које се појављују много брже од онога на шта смо навикли", оценила је она.

КУРСНА ЛИСТА БР. 121

На платформи Икс објавио је видео-снимак хапшења, на којем се види како је карикатуриста ухапшен са рукама везаним лисицама иза леђа.

Министар правде Јилмаз Тунџ изјавио је да је покренута истрага против часописа, наводећи могуће оптужбе за "јавно вређање верских вредности".

Према његовим речима, карикатуре које наводно приказују пророка наносе штету верским осећањима и друштвеној хармонији.

"Ниједна слобода не даје право да се свете вредности вере претворе у предмет ругла на ружан начин", написао је Тунџ на Иксу.

Протести у Истанбулу

Након објављивања спорне карикатуре, група младих за које се наводи да припадају исламистичкој организацији, бацала је камење на зграду редакције. На карикатури су, према наводима, приказани пророк Мухамед и пророк Мојсије како се поздрављају у ваздуху док око њих падају пројектили.

На улицама Истанбула дошло је и до сукоба демонстраната с полицијом. Безбедносне снаге употребиле су гумене метке и сузавац како би растерале неколико стотина окупљених.

Инцидент подсећа на напад из 2015. године у Паризу, када су два наоружана нападача упала у редакцију француског сатиричног часописа Шарли Ебдо, познатог по провокативним карикатурама, укључујући и приказе пророка Мухамеда.

На гласању 8. јуна владајућа коалиција освојила је 51 глас више од опозиционе листе "Уједињени за Kосјерић".

На бирачком месту 25 где се понавља гласање опозиција је освојила 220 гласова, а власт 125.

Гласање траје од 7 до 20 часова, а коначни резултати показаће да ли ће коалиција око СНС-а задржати већину мандата у Косјерићу.

Избори су јутрос почели уз повишене тензије, и пролазак групе бајкера који су са мотора скинули или окренули таблице.

Блокада је осим Београда било у Новом Саду, Панчеву, Крагујевцу, Чачку, Крушевцу и другим градовима. Блокиране су раскрснице и кружни токови, а у појединим местима и магистрални правци.

Осим мањеих инцидената, окупљања грађана су прошла углавном мирно. Полиција је била присутна на местима где су се грађани окупљали, уклањала блокаде код Теразијског тунела, Зеленог венца и другим местима како би обезбедила проток саобраћаја на кључним местима у граду.

Студенти у блокади позвали су на грађанску непослушност и обуставу рада од 1. јула до испуњења три захтева - расписивања ванредних парламентарних избора, распуштања скупа у Пионирском парку и ослобађања неправедно приведених студената.

Намера аутора есеја из Цајта је да из кратке репетиције битних историјских момената додје до дефиниције Запада. Томас Асхојер (Thomas Assheuer), философ по образовању, новинар по професији, кренуо је „у потрагу за једном великом идејом“.

Слобода, прогрес и демократија су стајали као велико обећање на њеном почетку. Али, какав је идејни статус Запада данас? И да ли би прошао тест добрих намера? То су теме које занимају аутора.

Али пре свега га мучи историјска загонетка, да ли је Запад освојио глобални примат јер је раздвојио цркву и државу, ослободио се Бога и почео да мисли за добробит читавог човечанства?

Читаоци који не воле Запад биће иритирани већ таквим подразумевањем добрих намера. Они који га воле, запитаће се у какву се то контрадикцију заптљао Запад овог пута, успут и нашу судбину понео са собом?

Асхојер: „После хиљадугодишњег развоја, нормативни пројекат Запада је победио. Концепти слободе, једнакости, правичности, самоодређења и поделе власти су свуда прихваћени. Светски дух је дошао до циља.“ Ако је тако, пита се аутор, зашто нико није задовољан, Запад такође?

Све ће бити добро, говорио је Кант - али је мислио на човечанство, не на Запад...

Највећа логичка грешка аутора је представа да опстанак глобалне политичке доминације Запада зависи од њега самог. Да решавање кризе у коју је запао његов „универзални нормативни пројекат“ зависи од њега самог. Довољно је да се Запад врати својим изворним идејама, али да овог пута буде поштен и држи се властитих принципа, па да некако све опет буде добро.

Да ли из таквог хибриса говори немачка идеалистичка философија, или се јављају немачки теретичари комунизма? Поређење није случајно, јер су делили једну драматичну епоху.

Драма је у сваком случају ту, у Асхојеровом есеју. Тако почиње и његов текст о изворним идејама Запада, драматично. Алтернативни наслов Асхојеровог чланка је „Пропаст Запада?“, у буквалном преводу „Јесмо ли ми на Западу дошли до краја?“.

Нема сумње, немачки Цајт је драматичан медиј, што је некад добро, јер преко есеја од 10 и 20 новинарских „картица“ (А4 формат) креира доживљај дубински осветљене теме. Често резултати одговарају намери, некад су параван за политичку апологетику.

У оба случаја, и кад пише добро и кад пише редундантно, Цајт (800.000 читалаца штампаног и онлине издања) се разликује од осталих медија у Немачкој.
Те новине се не покоравају диктату кратког и јасног. Узимају простор и време који су им потребни. Ту вреди правило што дуже, то боље; што спорије, то паметније.

Читаоцима РТС-а се нуди следеће компромисно решење: Дуги увод Асхојеровог есеја је препричан, закључак је преведен.

Увод, препричан

Питање како је нешто почело поставља се тек онда кад завршава, у моменту кризе. Како је Запад почео? Која прошлост стоји иза садашњице Запада?

Тачка 1, или шта је Запад? Доста запетљана ствар, „јер ту компас не помаже“. Запад није географија, већ „простор и идеја“. У својим најбољим данима Запад се ширио, данас се скупља. Колико јуче су Европа и Сједињене Државе чиниле његов неуништиви центар, а сада је Доналд Трамп „забио клин у савезништво“. Трамп је „декадентна појава западног духа, празнина и мрак, паганистичко слављење моћи“. Ако се оствари Трампов програм, „то је крај епохе, крај трансатлантског Запада“.

Тачка 2, или кратка историја Запада. Запад је створен 6. априла 1917. године када су Сједињене Државе одлучиле да уђу у Први светски рат на страни Енглеске и Француске. Алијанса је обновљена 9. августа 1941. године, са уласком Америке у европски рат против нацистичке Немачке.

Идејна подлога је фиксирана у Атлантској повељи од 14.8.1941 измедју Винстона Черчила и Франклина Д. Рузвелта. У том документу јр свим народима обећано поштовање4 људских права, право на национални суверенитет, поштену трговину и мир, уз обавеза разоружања. Све нације имају паво „да живе у потпуној безбедности унутар својих граница (...), ослобођени страха, притиска и сиромаштва“. По само-дефиницији Запада, цементираној у Атлантској повељи, Запад није империја, већ обећано поштовања људских права, право на национални суверенитет, поштену трговину и мир, уз обавезу разоружања. Све нације имају право „да живе у потпуној безбедности унутар својих граница (...), ослобођени страха, притиска и сиромаштва“. По само-дефиницији Запада, цементираној у Атлантској повељи, Запад није империја, већ обећање и нада у бољу будућност света. Запад није пројекција политичке моћи, већ нормативни пројекат за читаво човечанство.

Слаба страна тачке 2: Ако је Запад глобално нормативан, али није опседнут моћи, како мисли да осигура остваривање својих норми? Ког тренутка се прелази на голу моћ, ако уверавања не помажу?

Тачка 3, или дуга историја Запада: Одакле медјутим долазе идеали изнети у Атлантској повељи? Они су тог тренутка само записани. Где су им идејни корени? У ту сврху аутор спомиње више догадјаја из историје који алтернативно чине прави, изворни почетак Запада.

а) Златно доба грчких полиса из 5. века пре Христа, реформатори Солон, Клистен и Перикле. Проблем - из те демократије су били искључени велики делови становништва. Изворе хуманизма је зато боље тражити на другом месту.

б) Једанаести век и понтификат Папе Грегора Седмог. Грегор (1020 – 1085) је поставио границе световној власти. Парадигматски пример је његов третман римско-немачког цара Хајнриха Четвртог Салијског (1050-1106). Сукоб је завршио поразом цара. Хајнрихов „пут у Каносу“ је фраза која у свим европским језицима означава врхунац нечијег јавног понижења. Проблем - Грегор је ограничавао земаљску власт, али не да би ослободио људе притиска, већ да би увео неограничену црквену власт.

ц) Француска револуција 1789. У том делу аргументација меандрира између примера сарадње и сукоба световних и религиозних власти. Има ли прогреса на територији која се касније формира као Запад, а да тај прогрес није дефинисан кроз позивање на хришћанског Бога? Тешко. Енглеска Магна царта из 1215. године, америчка Декларација о самосталности из 1776. године, све оне опирање вишим световним властима изводе из божјег принципа.

Тек француска Декларација из 1789. пролази без спомињања Бога, но не треба заборавити да она стоји на почетку крвавог раздобља. Проблем: Можда друштвени морал, неопходан за праведнију политику, не функционише без рекурса на бога?

д) Прва глобализација у 16 и 17 веку. Тај део из чланка је овде врло скраћен. Прича се своди на танку линију измедју освајања, потчињавања, прогреса и акултурације. У огледалу „дивљака“ Запад се препознавао као „супериорна“ цивилизација, образлаже аутор. Тим путем је Запад дошао на идеју од које се не одваја ни данас – да је он у поседу једне више истине. Он је бољи од других. У бројним постколонијалним студијама (универзитета и академика са Запада!), образлаже се механизам западних сусрета са страним културама кроз след чудјење – игра – потчињавање. Проблем: Запад је тада схватио да обећања које даје не мора да држи. На пример, у америчкој Декларацији независности из 1776 стоји поносна реченица „all men are created equal“. При томе се ропство у Америци наставило и после службене аболиције 1865, а апартхејд се продужио до шездесетих година 20. века.

Закључак, преведен

„На питање каква је будућност Запада и видовњаци остају без речи, јер у ваздуху лебди много лудила. Три сценарија су могућа:

Први сценарио: Подјимо од претпоставке да Доналд Трамп пропадне на читавој линији своје политике. МАГА-покрет (Make America Great Again) се распада, америчка аутократска ноћна мора престаје. Запад, који је се повукао са ивице провалије на којој није ни знао да стоји, долази к себи и критички сагледава трансатлантизам. Сам себи поставља питања и покушава да додје до искрених одговора. На пример, зашто његов „изузетни и јединствени“ либерализам изазива толико беса и отпора у свету? Или, која претходно дата обећања су његове капиталистичке демократије прекршиле и стално крше?

Кад му интроспективно сване у глави, Запад почиње да делује као неко коме је јасно да он више не диктира агенду светске политике. „Просветљени“ Запад почиње да Путинову објаву рата узима тако како је и дата, брутално искрено, док свеједно стоички користи дипломатију и дипломатска средства у опходјењу с Путином. То је Запад који кад каже „човечанство“ више не покушава да вара. Запад из тог сценарија унапређује реформу УН, брани међународно право и инстистира да људска права свуда морају да важе.

Такав Запад користи учење Маркса и Енгелса у пропагирању глобалног пореза на богате. И клептократе са глобалног југа ће морати да плаћају. Тај Запад објашњава стално и неуморно свима који то не желе да слушају, да колективна климатска политика не сужава слободу, него допирноси опстанку климе. Све нереално? Јесте, али нереалне су биле и уставне револуције у 18. веку.

Други сценарио: У овом, најреалистичнијем сценарију, звезда Запада наставља да залази. Трампова агресивна идентитетска политика и апокаптично уништавање Газе задају задњи ударац веродостојности Запада. „Западне вредности“ се пред очима свих претварају у фарсу. Националисти, који профитирају од светског ратног стања, свуда долазе на власт, тамо где већ нису. Они обећавају напуштање глобалне „трке пацова“, и гарантују миран живот иза барикада мржње, светског беса и високих царина.

Трансатлантски савез се распада, Европа наставља својим путем и постаје музеј Запада.

На геополитичкој карти, усред изолованих, до зуба наоружаних великих простора, ЕУ стоји као амбициозан патуљак поред Русије, Кине Индије и УСА. Вреди право јачег. Сан „једног света“ који заједнички решава своје горуће проблеме, бива одложен у прашњави архив европског хуманизма. Транснационална права а ла Имануел Кант? Далеко од тога. Ко поседује право, а ко не, то поново одлучују кнезови и нико други. Ту и тамо јави се неки Папа да протестује. Моћници га јако воле, јер је свака Папина критика шанса да јавно покажу како се кају.

Трећи сценарио: Врло је могуће да је тај други сценарио само кратка међуигра на путу ка темељно другачијој епохи. Ту долази велико време Кине. Она је спремна да преузме више одговорности за глобалну судбину човечанства. Кина је актер који од свог „светско-историјског задатка“ не прави тајну. У кинеском сну, онако како га је описао философ Џао Тингјанг у књизи „Све под небесима“, сунце цивилизације се враћа на своју изворну позицију – на Исток, о коме Запад дуго није желео да зна ништа.

У таквом свету који би спас дуговао Кини, економија не би била судбина; сигурност и поредак се враћају у живот грађана; влада мир. Демократија и људска права више нису актуелна, јер су она реликт из прошлости, део окончане епохе која је позната под именом Запад.“

У последњих 15 година, од када многе организације прикупљају податке о фемициду,  број жена убијених у партнерским односима у Србији из године у годину остаје двоцифрен. Према тим подацима, 2020. године убијено је 27 жена, 2022. године 28, а током 2023. живот је изгубило 27 жена.

Према подацима од прошле године највише жена, чак осам убијено је у Војводини. Две жене убијене су на територији општина где су побегле, односно покушале да побегну од насилног партнера, а једна на наплатној рампи док је бежала из аута.

Прошле године убијено је 17 жена, у односу на претходне године број фемицида је смањен. 

"Када упоредите стратегије за спречавање насиља и податке Министарства унутрашњих послова за 2018, 2019, 2020. и 2024. годину, види се да је у последњих пет година број пријављених случајева смањен за мање од 500", наводи Косана Бекер из Удружења грађанки ФемПлац. "А говоримо о чак 27.500 случајева насиља који се пријаве током само једне године", додаје она.

Свака друга убијена жена претходно је пријавила насилника

То што бројке показују да се број убијених жена смањио, не значи да је насиља над женама мање. На 27.500 пријава насиља, само прошле године, изречено је око 30.000 казнених мера насилницима. Свака друга убијена жена, раније је пријавила насиље.

Шест жена прошле године убијено је ножем, ватреним оружјем пет, претучене и удављење по две жене. Тестером једна. Бушилицом једна.

Истраживање које је спроведео 2023. године повереник за заштиту грађана показује да је један од разлога због којег жене не пријављују насиље – неповерење у институције.

"Неопходно је деловати пре свега усаглашено са више институција. Тужилаштво, полиција и Центар за социјални рад, минимум те три институције. Такође је важно да се на више нивоа делује. Са једне стране, она тренутна безбедност за жену, тренутна, мислим, буквално тог дана. Дискутује се безбедносни план у најконкретнијим корацима. Шта ће урадити када изађе из просторије Центра за социјални рад?", наводи Смиља Игић из Градског центар за социјални рад.

Кодиране поруке – живот спасава реч

У Србији фемицид и даље није кривично дело. Организације за женска права заговарају да се законом предвиде веће казне за насилнике и боље заштитне мере. Залажу се и за формирање независног тела које би пратило ситуацију и координисало на надлежним институцијама. До тада се жене сналазе како знају и умеју. Штите живот свој и животе своје деце.

"Препоручује се да се жена договори са неком блиском особом о шифри или кључној речи за хитне ситуације. На пример, ако вас другарица позове и каже: 'Баш пљушти киша данас', то може бити знак да одмах позовете полицију. Такве, наизглед безазлене ситуације, понекад могу бити од пресудне важности – и спасити нечији живот", додаје Игићева.

Статистика и бројеви често могу да замагле проблем. Тако је недавно стигла вест да у најсрећнијој земљи на свету - Финској, има највише насиља над женама. Истина је да су у тој земљи толико освешћени о људским правима, да се пријављује и процесуира оно што је многима у Србији нормално.

Јутарња температура од 13 до 20, а највиша дневна од 30 до 35 степени.

Дуваће слаб и умерен ветар, северни и северозападни, средином дана у Војводини, на истоку земље и у планинским пределима повремено и јак.

У Београду сунчано и топло. Температура до 31 степен. Наредних дана све топлије.

Истовремено, руска војска спроводи офанзиву широм фронта у Красноармејском правцу. 

Према саопштењу руских безбедносних агенција, у једном дану уништено је 10 јуришних група украјинских оружаних снага на правцима Волчанска и Липцова.

Са друге стране, украјински председник Володимир Зеленски тврди да су руске снаге претрпеле дебакл на Сумском фронту.

Након разговора са Зеленским у Кијеву, немачки министар спољних послова Јохан Вадефул најавио је појачану помоћ Украјини у производњи оружја. Како је истакао, циљ Немачке је да ојача одбрамбене капацитете Кијева и помогне му да наступи снажније у евентуалним мировним преговорима.

Зеленски је такође истакао да се став Берлина променио и да сада подржава чланство Украјине у НАТО-у.

Истовремено, руски министар спољних послова Сергеј Лавров оценио је као "катастрофалну" одлуку чланица НАТО-а да повећају издвајања за одбрану и упозорио да би та политика могла довести до распада Алијансе.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков поручио је да темпо мировних преговора зависи од ставова Кијева, ефикасности америчког посредовања и ситуације на терену. Он је истакао да су ови фактори кључни за напредак у преговорима, али није прецизирао даље детаље о очекивањима Москве.

"Женска особа управљала је возилом које је поломило улазну рампу паркинга код Храма. Овом приликом два пешака су задобила повреде", речено је Вијестима у Управи полиције.

Једна од повређених је држављанка Турске која се налазила на степеницама храма у тренутку ударца. Она је са тешким повредама, опасним по живот, пребачена у Клинички центар.

На лицу места интервенисала је интервентна јединица и саобраћајна полиција, а повређенима је указана лекарска помоћ.

Очевици су испричали за Вијести да је жена у аутомобилу, како се верује, први инцидент направила у Московској улици. Након тога, довезла се до Храма Христовог Васкрсења, где је пробила рампу на паркингу, улетела на плато и покосила пешаке.

Како су навели, аутомобил је ударио и у степенице храма на којима је стајала турска држављанка.

Милош Раичевић, који се затекао у кафићу поред храма, испричао је Вијестима да је видео аутомобил који великом брзином иде ка степеништу.

Како је навео, након удара у степениште, аутомобил се вратио уназад..

"Потрчали смо према аутомобилу у којем се налазила жена од око 40 година. Чуло се како вришти, држећи се за главу. Момци су покушали да разбију стакло, а потом је неко каменом разбио стакло на страни сувозача. Тада је стигла полиција", рекао је Раичевић.

Он је додао да је девојчицу аутомобил ударио на тротоару испред храма, а жену из Турске на степеништу.

Како јавља РТЦГ, ухапшена је Ј. Р. (46).

И. М. из Смедерева је изнела своју одбрану.

Додаје се да је након саслушања, тужилаштво предложило судији за претходни поступак Вишег суда у Београду да осумњиченима одреди притвор да не би поновили кривично дело у кратком временском периоду.

"Постоје основи сумње да су наведени осумњичени 20. јуна 2025. године у просторијама Електротехничког факултета и 21. јуна 2025. године у просторијама Грађевинског факултета у Београду, поред осталог, договарали и припремали напад на државне институције – Народну скупштину и Владу РС, блокаду путева и круцијалне инфраструктуре на територији целе државе, упад на градилиште ЕКСПО, како би насилним путем променили државни поредак", наводи се у саопштењу ВЈТ.

Такође, на састанку у просторијама Грађевинског факултета у Београду је, како се сумња, потврђено да је "ултиматум" за одржавање избора само изговор за примену насиља, јер, према речима учесника састанка, чак и у случају да одмах буде прихваћен захтев за одржавање избора у августу, они не би победили на тим изборима.

Јединица Војске Србије у чијем саставу је била и ватрогасна екипа са ауто-цистерном за воду одмах је приступила гашењу.

Поред готово 200 припадника Војске Србије, на гашењу су ангажоване две војне инжињеријске машине, ватрогасно возило и један специјални хеликоптер Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране, као и два хеликоптера из састава Министарства унутрашњих послова.

Хеликоптери су се укључили у гашење пожара у оближњем викенд насељу Винци са приоритетним задатком заштите људских живота и имовине.

На интервенцији су такође ангажована и 32 припадника ватрогасне јединице Сектора за ванредне ситуације са 14 ватрогасних возила из Пожаревца, Петровца, Великог Градишта и Жабара, уз садејство ватрогасних јединица Смедерево, Звездара и Панчево.

У акцију је укључено и осам припадника Добровољног ватрогасног друштва са два возила, једна цистерна фирме "Нуклеус" као и две радне машине.

Према првим информацијама са терена у пожару је оштећено најмање 20 кућа од којих су неке у потпуности изгореле. Нема повређених, а мештани су се организовали и међу собом како ви допринели смањену штете.

Пожар је локализован у 20.10 часова.