Претресом стана и других просторија које Б. Ж. користи пронађено је 522 грама материје за коју се сумња да је кокаин, 244 грама материје за коју се сумња да је марихуана, вагица за прецизно мерење, око 47.000 динара и 1.450 евра који су, како се сумња, стечени продајом наркотика, као и три путничка возила и три мотоцикла, наводи се у саопштењу МУП-а.

Код осумњиченог М. Ј. пронађено је око 1,1 килограм материје за коју се сумња да је марихуана, револвер, три пиштоља и једна аутоматска пушка са два оквира, као и 227 комада муниције.

Полиција је претходно затекла Б. Ж. у тренутку када је М. И. продао пакетић са 5,7 грама материје за коју се сумња да је марихуана.

Осумњиченима је одређено задржавање до 48 часова и они ће, уз кривичну пријаву, бити приведени вишем јавном тужиоцу у Нишу.

Приликом прегледа у возилима су пронађене телескопске и дрвене палице, као и капе за маскирање (фантомке), које је полиција одузела, а осумњичене особе су ухапшене.

Како се наводи, основано се сумња да је, према претходном договору, дванаест глисером пристало у увалу на острву Хвар, где су их дочекала двојица мушкараца с комби возилом и приватним аутомобилом.

Истиче се да су комбијем и аутомобилом намеравали да дођу до хотела у којем су била смештена двојица сезонских радника из Србије, који су били мета напада, наводи Хина.

Полиција је навела да је истрагом утврђено постојање основане сумње да је 14 особа, од којих су сви хрватски држављани, починило кривично дело, као и да ће против њих надлежном државном тужилаштву бити поднета кривична пријава.

Како се наводи, четири особе су уз кривичну пријаву задржане у притвору.

Предмети за напад, глисер и возила су до одлуке суда привремено одузети.

Европска комисија је саопштила да пажљиво прати гласање, истичући да је слободно кретање људи "кључни елемент" односа Брисела и Берна.

Швајцарска, иако није чланица ЕУ, има блиске економске и правне везе са тим блоком, укључујући приступ шенгенском простору и споразуме који омогућавају слободно кретање радне снаге.

Стручњаци упозоравају да би усвајање иницијативе могло да доведе до прекида или озбиљног нарушавања постојећих споразума са ЕУ, што би потенцијално ограничило приступ швајцарских компанија европском тржишту и имало последице по грађане Швајцарске који живе у државама чланицама ЕУ.

Представници швајцарске пословне заједнице изразили су забринутост, наводећи да би ограничења имиграције могла негативно да утичу на тржиште рада и доступност квалификоване радне снаге.

Против иницијативе су и швајцарска влада и све велике странке, као и синдикати, који тврде да ће она лишити болнице и хотеле преко потребног особља и нанети штету тешко изграђеним односима са ЕУ и оставити Швајцарску, која није чланица Уније, изоловану у веома опасном свету.

С друге стране, заговорници иницијативе, из редова деснице предвођене Швајцарском народном партијом, тврде да је раст становништва превелик и да оптерећује инфраструктуру, тржиште некретнина и животну средину, те да је потребно да се уведу строже контроле миграције.

Према последњим анкетама, блага већина грађана тренутно је против предлога, иако је разлика између присталица и противника мала, док је део бирача и даље неодлучан.

Исход гласања би дугорочно могао да утиче на односе Швајцарске и ЕУ, укључујући будуће преговоре о постојећим и новим билатералним споразумима.

Број становника швајцарске је брзо порастао од 2002. године, када је износио 7,3 милиона, до данашњих 9,1 милион, од који су 27 одсто страни држављани.

Већину гласача који су за ограничење броја становника брину, како наводе, пренатрпани возови, скупи станови и растући здравствени трошкови.

Васић и Крстић приведени су у четвртак по политичкој основи и налогу Приштине и након вишесатних исказа у полицији њима је одређено полицијско задржавање, саопштила је тада Канцеларија за КиМ.

"Припадници специјалних јединица такозване косовске полиције под пуним наоружањем прво су упали у породичне домове директора, вршећи претрес што је изазвало огроман стрес и страх њихових породица, посебно деце, да би потом упали и у школу 'Братство' одакле су без икаквог основа и права покупили школску документацију", навела је Канцеларија за КиМ у саопштењу.

Српска листа захтевала је хитно пуштање Негована Васића и Драгана Крстића на слободу, обустављање политички мотивисаних прогона и престанак злоупотребе институција у сврху обрачуна са српским народом и његовим легитимним представницима.

Запослени у неколико школа које наставу изводе на српском језику у Косовској Каменици одржали су јуче миран протест због хапшења двојице директора.

Од ухапшених лица, осумњичени А. Л. и Д. П. се терете да су извршили кривично дело примање мита и више кривичних дела злоупотреба службеног положаја, осумњичена Б. О. да је извршила кривично дело примање мита, осумњичени Р. Ј. да је извршио кривично дело давање мита, док се остали осумњичени В. К, В. В, М. Л, Г. М, М. Б, С. С, М. С, В. П, М. М, Г. Т, В. Ш, Д. А, Д. Г. Г, Ј. М, Д. Б, М. Ј, Н. С, Т. Ш, Н. В, И. С. и С.К. терете да су извршили више кривичних дела злоупотреба службеног положаја.

Више јавно тужилаштво у Новом Саду, Посебно одељење за сузбијање корупције, донело је наредбу о спровођењу истраге у односу на 29 осумњичених лица, од којих се 27 осумњичених терете да су кривична дела извршили у својству службених лица, при чему су 23 осумњичена поступали као полицијски службеници, док су четири осумњичена поступала као царински службеници.

У току до сада предузетих радњи у оквиру предистражног поступка утврђено је да су у периоду од 30.12.2024. године до 28.05.2025. године на граничном прелазу Бадовинци осумњичени А. Л, Д. П. и Б.О. извршили кривично дело примање мита на тај начин што су у својству службених лица захтевали поклон да у вези са својим службеним овлашћењем не изврше радњу коју би морали извршити, осумњичени В. К, В. В, М. Л, Г. М, М. Б, С. С, М. С, В. П, М. М, Н. Ђ, Г. Т, В. Ш, Д. А, Д. Г. Г, Ј. М, Д. Б, Б. П, М. Ј, Н. С, И. Н, Т. Ш, Н. В, И. С, С. К, А. Л. и Д. П. извршили више кривичних дела злоупотреба службеног положаја на тај начин што су у својству службених лица невршењем своје службене дужности прибавили другим лицима какву корист тако што су супротно Царинском закону, Закону о безбедности саобраћаја на путевима, Закону о странцима, Закону о царинској контроли омогућили већем броју лица која нису испуњавала услове за прелазак државне границе и пренос робе да то учине без прописаног поступка граничне контроле и царинског надзора, те након откривања прекршаја прописаних тим законима нису предузимали њихово прекршајно гоњење, осумњичени Р. Ј. и Ђ. Ј. извршили кривично дело давање мита на тај начин што су учинили, односно понудили поклоне службеним лицима да у вези са својим службеним овлашћењима не изврше службену радњу коју би морали извршити.

Осумњиченима В. К, В. В, М. Л, Г. М, М. Б, А. Л, С. С, М. С, В. П, М. М, Д. П, Г. Т, В. Ш, Д. А, Д. Г. Г, Ј. М, Д. Б, Б. О, Р. Ј, М. Ј, Н. С, Т. Ш, Н. В, И. С. и С. К. одређено је задржавање до 48 часова, у ком року ће у складу са законом бити приведени и саслушани у Посебном одељењу за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Новом Саду.

У данашњој акцији учествује укупно 11 јавних тужилаца, пет јавнотужилачких помоћника и већи број полицијских службеника Сектора унутрашње контроле МУП-а РС, закључује се у саопштењу.

У Већу истичу да се у овом случају примењује члан 4 Закона о електронским медијима, којим су гарантовани "слобода изражавања и пуна програмска слобода електронских медија", уз напомену да се законске одредбе не могу тумачити као основ за цензуру или ограничавање слободе говора.

Позивање на пресуду Високог прекршајног суда

Медијски регулатор наводи да је приликом доношења одлуке узео у обзир пресуду Високог прекршајног суда Хрватске из јуна 2020. године, која се односи на употребу поклича "За дом спремни" у песми "Бојна Чавоглаве".

Према образложењу Већа, Високи прекршајни суд и Веће за суочавање с последицама недемократских режима предвидели су могућност употребе тог поздрава у строго одређеним околностима, имајући у виду његову, како се наводи, "реконтекстуализовану употребу у Домовинском рату".

"Ако је поклич неодвојив дио ауторског глазбеног дјела емитираног као пријенос догађаја од јавног интереса, а ослобађајућа судска пракса тај контекст третира као заштићен слободом изражавања (чланак 38. Устава и чланак 10. Европске конвенције о људским правима), иста логика може се пренијети и на оцену јавног сервиса", наводи се.

Веће је закључило да у емитованом програму "не може бити говора о кршењу“ одредаба Закона о електронским медијима које се односе на подстицање или ширење мржње, као ни на заговарање идеја фашистичких, нацистичких, комунистичких и других тоталитарних режима.

Пет пријава грађана и критике дела јавности

Из Већа за медије потврдили су да су пре и после емитовања концерта примили укупно пет пријава, које су поднели грађани, а не удружења или институције.

Хрватски медији раније су објавили да је једну од пријава поднео новинар и колумниста Драго Пилсел.

"Узвикивање усташког поздрава 'За дом спремни', који се налази на сваком документу НДХ-а, јест величање усташтва и чин обнављања усташког духа, тобоже кроз пјесму, тобоже кроз слободу умјетничког изражавања, али то није ништа од тога. То је противно свакој слободи, нарочито слободи припадника мањинских народа, али и свих слободномислећих људи у Хрватској", написао је Пилсел, пренели су медији.

Емитовање снимка концерта критиковали су и поједини политичари. Саборска посланица Далија Орешковић навела је на друштвеним мрежама да је концерт приказан на Тијелово, које је уједно и државни празник, оцењујући да се на тај начин шаље јасна политичка порука.

ХРТ: Концерт емитован у складу са законом

Хрватска радио-телевизија саопштила је да је емитовала откупљени снимак концерта у интегралном облику.

"ХРТ своје програмске садржаје емитира сукладно важећем законском оквиру те правима и обавезама које произлазе из његове улоге јавног медијског сервиса", додају из ХРТ-а.

Поручују да свако има право да поднесе пријаву, а да о питањима из надлежности регулаторних тела одлучују та тела у оквиру својих законских овлашћења.

Према подацима које је објавио хрватски јавни сервис, снимак концерта пратило је у просеку 193.450 гледалаца, уз удео у гледаности од 16,67 одсто.

Из Програмског већа ХРТ-а најављено је да би питање емитовања Томпсоновог концерта могло да буде разматрано и на седници тог тела почетком јула.

Истовремено, повереник за кориснике услуга ХРТ-а Здравко Кеџо навео је да је било "више критика него похвала", али и да је у прошлости било програмских садржаја који су изазивали још већу пажњу јавности.

Чланови Савета безбедности изразили су најдубље саучешће породици погинулог, и пожелели брз и потпун опоравак повређеним мировњацима.

У саопштењу није наведено ко је одговоран за напад, али је упућен позив Уједињеним нацијама да спроведу брзу истрагу и обезбеде да одговорни буду изведени пред лице правде без одлагања.

Савет безбедности је, истовремено, одао признање свим припадницима мировних мисија УН који, како је наведено, ризикују своје животе у служби међународног мира и безбедности, као и државама које доприносе снагама УНИФИЛ-а.

У Краљеву је 10. јуна уз највише војне почасти сахрањен старији водник Војске Србије, припадник Друге бригаде копнене војске, Милован Јовановић (36), који је преминуо од последица рањавања у мировној мисији Уједињених нација у Либану.

Јовановић је тешко рањен 4. јуна када је пројектил погодио базу Уједињених нација у којој су били смештени припадници мировних снага, међу њима и део српског контингента.

Након указане прве помоћи унутар базе, хеликоптером је превезен у Универзитетску болницу у Бејруту, где је подлегао повредама.

У гранатирању базе рањена су још двојица припадника мировних снага, из Шпаније и Ел Салвадора.

Привремене снаге УН у Либану су мировна мисија коју је основао Савет безбедности УН 1978. године резолуцијама 425 и 426.

Наредбом о проширењу истраге осумњичени Саша В. и Марио С. терете се да су извршили кривично дело тешко убиство у саизвршилаштву у стицају са кривичним делом недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја и кривичним делом изазивање опште опасности.

Данка В. се наредбом о проширењу истраге терети да је извршила кривично дело тешко убиство у помагању у стицају са кривичним делом недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја.

Против још осморо осумњичених лица у овом предмету одређено је предузимање одређених доказних радњи, наводи Више јавно тужилаштво у Београду.

Постоје основи сумње да су 12. маја 2026. године у ресторану "27" у стању урачунљивости, свесни својих дела, чија су извршења хтели и свесни да су њихова дела забрањена осумњичени Саша В. и Марио С. као саизвршиоци, заједничким учествовањем у радњи извршења, са умишљајем, на подмукао начин лишили живота оштећеног А. Н. и неовлашћено носили ватрено оружје и то пиштољ непознате марке са неутврђеним бројем муниције, калибра 9x19 мм.

Саша В. је истовремено општеопасном радњом и општеопасним средством, употребом наведеног ватреног оружја и испаљивањем пројектила изазвао опасност за живот и тело људи.

Осумњичена Данка В. је у стању урачунљивости, свесна свог дела и да је оно забрањено, а чије је извршење хтела, Саши В. и Мариу С. са умишљајем помогла у извршењу кривичног дела тешко убиство, тако што им је ставила на располагање средство за извршење тог кривичног дела – предметни пиштољ и тако им створила услове за његово извршење, при чему је истовремено и неовлашћено носила предметно ватрено оружје.

Најпре је оштећени А. Н. у 22:45 часова кренуо од своје куће на адреси пребивалишта у возилу марке "бе-ем-ве" тип "X7" црне боје, ка ресторану “27”, па је ушавши у ресторан угледао осумњиченог Сашу В. са којим је од раније у сукобу, а који му се обратио речима: “Шта се мрштиш на мене”, након чега му је оштећени рекао: “Видимо се” и изашао из ресторана, сео у своје возило и упутио се назад ка адреси свог становања.

Око 23:02 часова са оштећеним је телефоном ступио у контакт Саша В. и позвао га да се врати у ресторан како би се помирили, рекавши му да он ништа лоше није мислио, емотивно и кроз полуплач му рекао: “Што се мрштиш на мене, што се мрштиш на свог брата” и клео се у децу да ништа лоше није мислио, па се оштећени, који је поверовао речима Саше В. и да исти има добру намеру, у 23:08 часова поново својим возилом са адресе свог становања упутио сам ка ресторану “27”, не очекујући опасност.

По уласку у ресторан, што је било након 23:14 часова, оштећени А. Н. је сео за сто са Сашом В. да би ускоро дошло до краће вербалне расправе између њих двојице, након чега је око 23:30 часова Саша В. употребом ватреног оружја и то пиштоља непознате марке, калибра 9x19 мм испалио неутврђени број хитаца у правцу оштећеног А. Н. и истовремено пуцањем из предметног пиштоља изазвао опасност за живот и тело људи, и то гостију и особља који су се у том тренутку налазили унутар ресторана.

Поменути пиштољ је претходно Данка В, на позив и по упутствима Саше В. предала Мариу С. испред адресе њеног пребивалишта у Београду, с тим што је пиштољ носила без дозволе надлежног органа за ношење оружја.

Оштећени А. Н. је преминуо услед дејства испаљених пројектила који су довели до губитка велике количине крви из разорених крвних судова, грудних и трбушних органа и меких ткива дуж канала, бројних устрелина (прострелина и застрелина) врата, трупа и горњих удова.

Док су унутар ресторана боравили осумњичени Саша В. и оштећени А. Н, испред ресторана су се налазили осумњичени полицијски службеници Милош Ј. и Душан В. који су се у том моменту тамо налазили у својству припадника личног обезбеђења Саше В. и који су чули пуцње из ресторана и нису пријавили кривично дело.

Након што је Саша В. испаљењем пројектила лишио живота оштећеног А. Н, осумњичени Ненад Л, Вук Ш. и Петар У. су прикривањем средстава којим је извршено ово кривично дело и прикривањем трагова извршења тог кривичног дела, помогли Саши В. и Мариу С. да не буду откривени.

Они су заједно са њима чистили и брисали лице места и склањали поломљени инвентар, при чему сва тројица истовремено нису пријавили кривично дело тешко убиство на штету оштећеног А. Н. за које је прописана казна доживотног затвора, а затим су сви заједно изнели тело оштећеног из ресторана.

Након тога су осумњичени Дејан С, Марио С. и Саша В. неутврђеним возилом и у неутврђеном времену превезли тело оштећеног А. Н. до Јарковачког језера где су га заједно са Петром У. и Вуком Ш. у непосредној близини језера ставили у буре плаве боје и затрпали бетоном, а затим буре закопали у земљу.

Тело оштећеног А. Н. пронашли су припадници Жандармерије 21. маја.

Осумњичени Дејан С. је од 13. маја 2026. године до 14. маја 2026. године возилом марке “фијат пунто”, по упутствима Саше В. и Мариа С. исте возио на више различитих локација на територији Републике Србије, при чему је возило напослетку паркирао у Сурчину, где су га лишили слободе полицијски службеници.

Том приликом је у наведеном возилу пронађена једна кеса у којој се налазила путна исправа БиХ на име Саша В, једна путна исправа на име Марио С, једна лична карта и једна возачка дозвола на исто име, саобраћајна дозвола за возило марке "ауди Q8", као и новац у износу од 10.000 евра.

Осумњичена Јасна Ж. је 15. маја 2026. године у јутарњим часовима из пртљажника возила марке “голф 5”, којим је управљала ванбрачна супруга Дејана С, М. И, избацила два џака у коме се налазио материјал који је коришћен за уклањање трагова извршења кривичног дела тешко убиство на штету оштећеног А. Н. и исте бацила на НН локацији на Петловом брду.

У саопштењу се наводи да је Дејан С. наведене џакове 14. маја, код надвожњака у Старој Пазови, пренео у пртљажник овог возила – и то из свог возила марке "фиат пунто", у којем су у том моменту налазио са Сашом В. и Мариом С. Истиче се да су на тај начин Дејан С. и Јасна Ж. помогли Саши В. и Марију С. да не буду откривени.

"Истовремено, Јасна. Ж. није пријавила кривично дело тешко убиство, за које се по закону може изрећи казна доживотног затвора", пише у саопштењу.

Наглашава се и да је осумњичени Веселин М. у својству службеног лица, тада начелника Полицијске управе за град Београд, "свесно пропустио да пријави кривично дело за које је сазнао у вршењу своје дужности, а за које се дело по закону може изрећи пет година затвора или тежа казна".

Више јавно тужилаштво у Београду наглашава да је у складу са законом предузело предузимање доказних радњи против Веселина М, Милоша Ј. и Душана В због кривичног дела непријављивање кривичног дела и учиниоца, против Дејана С. због кривичног дела помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела, а против Ненада Л, Вука Ш, Петра У и Јасна Ж. због кривичних дела непријављивање кривичног дела и учиниоца и помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела.

"Превенција нешто што смо закључили да је можда било у заостатку претходних година. Да се насиље над децом не би десило, морамо превентивно да делујемо и то је оно што морамо да појачамо код наших државних органа", рекла је Жарић Ковачевићева.

Навела је да ће нови програм важити до 2030. године, а да ће га пратити Акциони план за период од 2026. до 2028. године, у којем ће бити прецизиране мере и активности које треба да спроводе надлежне институције.

"Акциони план ће садржати све мере, активности и кораке које би требало да предузимају државни органи када говоримо о сузбијању насиља над децом, како у делу превенције, тако и када је реч о правовременој реакцији", истакла је министарка.

Вршњачко насиље и даље најзаступљеније

Према речима Жарић Ковачевић, подаци показују да је вршњачко насиље и даље најраспрострањенији облик насиља над децом.

Навела је да је путем националне платформе "Чувам те", од 19. маја 2023. закључно са мартом 2026. године, поднето укупно 9.354 пријава.

"Забрињавајуће је то што је, према месту догађаја, најзаступљеније вршњачко насиље у школи, чак у 79 одсто случајева. Тек после тога следе насиље на јавном месту и насиље на интернету", рекла је Жарић Ковачевићева.

Како је додала, управо такви подаци представљају основу за креирање мера које ће бити предвиђене новим акционим планом.

"Чувам те" као будућа јединствена база података

Министарка је оценила да је национална платформа "Чувам те" већ сада важан алат у борби против насиља, али да постоји простор да постане јединствена интегрисана база података.

"Платформа 'Чувам те' је јако значајна, јер може да обједини податке које прикупљамо из различитих ресора. Данас различити државни органи имају различите податке и некада може да се догоди да се они не поклапају", указала је Жарић Ковачевић.

Према њеним речима, циљ је да се платформа унапреди тако да омогући ефикасније праћење насиља, бољу превенцију и брже реаговање институција.

"Потребна нам је једна национална платформа, што можемо да учинимо са платформом 'Чувам те' само да је унапредимо, а која ће садржати све податке неопходне за превентивно деловање, праћење насиља као појаве и касније правовремено деловање и ефикасно реаговање", нагласила је министарка.

Подсетила је да се не сме говорити само о деци која су жртве, већ и о онима чије је понашање у супротности са законом, као и о деци која су потенцијални учиниоци насиља.

Јачање сарадње институција

Говорећи о решењима која су дала добре резултате у другим земљама, Жарић Ковачевићева је истакла да ће се нови програм ослањати на јачање међусекторске сарадње и бољу повезаност свих надлежних институција.

"Када имате много државних органа и институција, морате да креирате модел који ће све те људе довести у везу која неће много дуго трајати, јер је деци потребна заштита сада и одмах – правовремена и ефикасна", поручила је министарка.

Додала је да ће се о конкретном моделу разговарати након завршетка јавне расправе, која траје до 25. јуна, уз очекивање да нови програм у потпуности одговори на потребе деце, друштва и државе.

У разговору са министром и државним секретарима и на уручењу уговора било је њих шесторо, али је у овој групи повратника укупно 13 лекара и других здравствених радника. Вратили су се из Немачке, Аустрије, Велике Британије, Америке, Саудијске Арабије, Емирата са жељом да професионалну каријеру наставе у Србији.

Повратак своје стручњака у Крагујевац

Међу њима и Јулија Марјановић, специјализант из анестезије, и њен супруг Милош Јаковљевић, специјалиста неурологије.

"Живели смо десетак година у Нимбергу и одлучили за повратак у Србију. Обоје смо лекари, ја сам неуролог, она анестезиолог. Радујемо се повратку у Крагујевац", каже Милош Јаковљевић и додаје да ће радити у Клиничком центру у Крагујевцу.

Његова супруга Јулијана наводи да од септембра креће са радом, а супруг од јануара након истека уговора у Немачкој.

Ортопед из Емирата стиже у Аранђеловац

Миодраг Миленковић, ортопедски хирург, након више година успешног рада у Емиратима, долази у Здравствени центар у Аранђеловцу. Зна да грађани Србије имају много проблема са куковима, коленима, као и да је многима неопходна операција, па је спреман да чим пре уђе у операциону салу.

"Ја сам отишао да видим тај здравствени центар, упозао тамо руководство и особље, обишао операционе сале и видео да је држава уложила много. Тих операционих сала се не би постидела ниједна болница ни у Европи ни у свету, а ја сам обишао многе", поручује Миленковић.

После осам година у Лос Анђелесу, повратак у Србију

Након вишегодишњег боравка у Лос Анђелесу, логопед Данијела Новичић враћа се у земљу да ради у Заводу за патофизиолошке поремећаје и говорну патологију.

"Али сам после осам година одлучила да се вратим, првенствено јер је мој син уписао фармацију, а желео је овде да студира", додаје Новичићева.

Лончар: Стечено искуство примените у српском здравству

Све већи број повратника представља потврду да Србија данас нуди услове за професионални развој и рад упоредив са најразвијенијим европским здравственим системима, поручује министар, а захваљујући значајном улагању државе у инфраструктуру, опрему, кадрове.

"Били сте, видели сте, имате огромно искуство, и волео бих да већи део тога пренесете овде, да те неке ствари које су добре имплементирате овде и да буду саставни део нашег здравственог система", истакао је министар здравља Златибор Лончар.

Радиће у клиничким центрима, у Институту за кардиоваскуларне болести Војводине, Здравственом центру Ваљево, Дому здравља Бујановац, Пожаревац, Крагујевац и широм Србије.

Али, пошто су сви били на уручењу уговора у новој згради Ургентног центра Универзитетског клиничког центра Србије, имали су прилику да са старијим колегама обиђу установу која ради 24 сата дневно, 365 дана годишње и дневно збрине на стотине пацијената.

Уредник портала Танго сикс Петар Војиновић каже да је, пре свега, потребно разјаснити разлику између права на помоћ или збрињавање због кашњења лета и права на одштету.

"Помоћ и збрињавање су вам храна, пиће, смештај, преусмеравање на први следећи лет, а новчана одштета је већ установљена као фиксни износ по регулативи коју примењује и Србија. То су надокнаде између 250 и 600 евра, у зависности од дужине лета", истиче Војиновић.

Наглашава да путник нема аутоматско право на новчану надокнаду сваки пут када лет касни, већ само онда када је за кашњење одговорна авио-компанија.

"Кључно питање да добијете новац није колико сам чекао, него чија је кривица. Кашњење од три сата и више отвара право на одштету, али само ако узрок није ван контроле компаније", наводи саговорник Јутарњег програма.

Осврћући се на начин обрачуна кашњења, објашњава да многи путници не знају да се не посматра време поласка већ време доласка на коначну дестинацију.

"Практично, ако авион полети касније, али надокнади време током лета, нема основа за одштету. Са друге стране, ако због преусмеравања, штрајкова или других околности стигне касније на одредиште, право на накнаду може да се оствари", сматра уредник портала Танго сикс.

Говорећи о изменама које се разматрају на нивоу Европске уније, напомиње да се највеће промене не односе на висину одштета, већ на процедуре које би требало да буду једноставније и ефикасније.

"Једном кад је захтев поднет, компанија би требало да има 30 дана да исплати надокнаду или образложи зашто је одбија. Данас се на одговор некада чека месецима, а нова правила требало би да оставе мање простора за одуговлачење", тврди саговорник.

Указује да би једна од најзначајнијих новина могла да буде обавеза авио-компанија да саме контактирају путнике и доставе им потребну документацију за подношење захтева.

"Компаније би морале да пошаљу путнику директан линк ка обрасцу за одштету у року од 48 сати од планираног времена доласка лета, путем имејла или другог валидног канала комуникације. Данас је терет на путнику – он мора сам да зна да има то право, сам да пронађе образац и попуни захтев. Према предложеним реформама, образац би требало да буде и делимично попуњен, како би се терет пребацио са путника на компанију", оцењује Војиновић.

Став авио-компанија и кључна документација

Осврћући се на ставове авио-превозника, Војиновић каже да управо око процедура и висине одштета постоји највише неслагања између компанија и заступника права путника.

"На годишњој скупштини авио-компанија у Рио де Жанеиру могли смо да видимо да се компаније буне управо због тих предлога и промена које се тичу одштета и процедура", упућује уредник портала Танго сикс.

Говорећи о ванредним околностима, поручује да постоји јасна разлика између догађаја на које компанија не може да утиче и проблема који су последица њеног пословања.

"Кроз праксу Европског суда утврђено је да су ванредне околности невреме, удар грома, судар са птицом, вулкански пепео, штрајк контроле летења, безбедносне претње, политичка нестабилност, па чак и неки скривени фабрички дефекти", прецизира саговорник.

Истовремено, појашњава да се одређени разлози не могу користити као оправдање за избегавање исплате одштете.

"Рутински технички кварови, пропусти у одржавању авиона, недостатак посаде, штрајк сопствених запослених, комерцијални разлози или пребукираност летова не могу бити изговор. Када компанија каже да је дошло до техничког квара, то није чаробна формула која је аутоматски ослобађа одговорности. Путник има пуно право да тражи прецизно објашњење о каквом је квару реч", образлаже Војиновић.

На питање шта путници треба да сачувају као доказ у случају кашњења или отказивања лета, подвлачи да документација може бити од пресудног значаја за касније остваривање права.

"Дефинитивно треба сачувати boarding pass и почетну резервацију као доказ да сте били путник на том лету. Корисно је фотографисати екране са приказаним кашњењем или отказивањем, затражити писмено обавештење о узроку кашњења и сачувати све рачуне за храну, превоз или смештај", разјашњава уредник портала Танго сикс.

Констатује да путници не би требало да забораве ни један детаљ који може бити важан у поступку остваривања права.

"Поред фиксне одштете, могуће је тражити и надокнаду стварних трошкова, због чега је важно сачувати сваку потврду о плаћању. Такође, потребно је забележити тачно време слетања на одредиште, јер се управо на основу тога рачуна кашњење", сумира саговорник.

Исхитрена понуда и права адреса

Говорећи о положају путника из Србије, Војиновић каже да домаћи путници уживају готово иста права као и путници у Европској унији.

"Иако нисмо чланица Европске уније, Србија је део Европског заједничког ваздухопловног подручја кроз ECАA споразум. Правило 'ЕУ 261' практично је преузето у наше законодавство, што значи да летови из Београда ка ЕУ и летови из Уније ка Београду потпадају под исти режим заштите путника", истиче саговорник.

Према његовим речима, у случају спора постоји јасно дефинисана процедура којом путници треба да се воде.

"Прво се треба обратити авио-компанији која је обавила лет, а не аеродрому или туристичкој агенцији. Рекламација се подноси писаним путем, имејлом или кроз формулар компаније. Ако компанија не одговори, одбије захтев или одуговлачи поступак, следећа адреса је Директорат цивилног ваздухопловства Србије, а тек потом суд", наводи Војиновић.

На крају, упозорава да путници не би требало исхитрено да прихватају понуде које им се представљају као брзо решење проблема.

"Најважније је да ништа не потписујете и не прихватате унапред, било да је реч о ваучеру уместо новца или некој брзој нагодби на шалтеру. Све зависи од конкретне ситуације и висине штете, али је важно да путник најпре провери своја права и тек онда донесе одлуку", закључује Војиновић у разговору за Јутарњи програм Радио-телевизије Србије.

"Добра ствар је што је држава сада коначно кренула у то да са новим власником разјасни оно што је битно за националну енергетску безбедност, јер знамо да нема ни друге безбедности ако нема енергената", нагласила је Путниковићева.

Додаје да ће позиција Србије бити ојачана тек након што ОФАК прихвати договор између "Гаспромњефта" и МОЛ-а, а потом буду дефинисани конкретни уговори и евентуалне измене унутрашњих аката НИС-а.

"Кључно је шта ће се десити у уторак", поручује Путниковићева будући да тада истичу досадашње лиценце НИС-у.

Рафинерија у Панчеву стратешки важна

Једна од најважнијих тема преговора био је наставак рада Рафинерије нафте у Панчеву. Према речима Путниковићеве, постигнути договор подразумева да рафинерија настави да послује као и пре кризе и увођења санкција.

"Јако је добро што је држава инсистирала да рафинерија ради, јер ако се гориво производи у Мађарској, а увози код нас, ми онда немамо домаћу прераду нафте. Стратешки је важна у кризним тренуцима", рекла је Путниковићева.

Подсетила је да је панчевачка рафинерија технолошки повезана са "Петрохемијом" и да је важно очувати читав производни ланац, али и приходе које домаћа прерада доноси државном буџету.

"Надам се да је у том пакету такође и договор око 'Петрохемије', јер 'Петрохемија' је технолошки повезана са Рафинеријом у Панчеву и то ће значити да и тај примарни бензин ће моћи да се прерађује у 'Петрохемији'", додаје Путниковићева.

На питање да ли очекује да Рафинерија у Панчеву и даље буде спорна тачка, Путниковићева каже да је она модернија чак од рафинерије у Будимпешти, као и да има добар европски квалитет горива.

"Нема разлога, што се тиче нас, да та рафинерија не ради. Наравно, постоји процена власника. Ако МОЛ буде будући власник, он ће да каже: 'Мени не треба да ради рафинерија у Панчеву, у Мађарској, у Словачкој'. Знамо да су јако отезали са модернизацијом ове једне рафинерије у Хрватској, једну су затворили. Питање је да ли ће њима требати за њихов обим посла", додаје Путниковићева.

Најава споразума САД и Ирана доноси оптимизам на тржишту

Осврћући се на глобално енергетско тржиште, Путниковићева је оценила да су најављени преговори и могуће потписивање споразума између Ирана и Сједињених Америчких Држава већ утицали на пад цена нафте.

"Мислим да ће то вратити нафту можда не одмах на оне цене које су биле раније, али је добра ствар што ће то сигурно значити отварање Ормуског мореуза", истакла је Путниковићева.

Према њеним речима, евентуална стабилизација прилика на Блиском истоку омогућила би поновно несметано функционисање Ормуског мореуза, што би позитивно утицало на снабдевање и цене енергената.

"Подаци ОПЕK-а, земаља произвођача нафте, кажу да су на пример и Саудијска Арабија која је чланица, али и Уједињени Арапски Емирати који су изашли из те алијансе, повећали производњу", навела је Путниковићева.

Како је указала, кретање цена нафте директно утиче и на цене бројних производа и услуга, од авио-карата до хране.

"Сада је питање хоће ли, када падне цена керозина, авио-компаније да врате цене карата. Знамо да су и многи други производи поскупели", рекла је Путниковићева, наводећи као лични пример да је за већ уплаћено летовање добила захтев за доплату због повећања цене горива.

НИС и геополитика

Говорећи о ширем контексту, Путниковићева сматра да се питање НИС-а не може одвојити од геополитичких односа великих сила.

"Балкан, а поготово Србија, подручје је где велике силе покушавају да имају што већи утицај. То није само Америка, нити само ни Русија. Знамо да смо слушали разне коментаре из Немачке, из Француске, Велике Британије. Једноставно, ради се о томе да су увек велике силе покушавале да малим земљама наметну неке своје ставове", оценила је Путниковићева.

Када је реч о тврдњама да Москва кочи решење НИС-а, Путниковићева каже да је то геополитичка прича.

"Има оних који тврде да да Руси не желе да продају акције у НИС-у зато што неће да дозволе да буду отерани из Србије, јер то би заправо значило то. Видећемо каква ће бити одлука ОФАК-а у уторак, али оно што је сигурно је да смо ми платили цех тога што смо на Балкану, на тој некој траси и геополитичких утицаја, али и иначе путева разних", указала је Путниковићева.

Додала је да ће, чак и у случају постизања договора између ОФАК-а, "Гаспромњефта" и МОЛ-а, читав процес морати да добије и сагласност надлежних тела за заштиту конкуренције и Европске уније и наших, јер би МОЛ могао да постане доминантан играч на регионалном тржишту нафтних деривата.

"МОЛ ће постати једна доминантна компанија са великим бројем бензинских пумпи и моћи ће да диктира цене на тржишту", закључила је Путниковићева.

"Tерористи Трен де Арагве више немају сигурно уточиште у Венецуели нити било где другде и, под мојим руководством, пронаћи ћемо те зле убице и вође нарко-картела било кад, било где, и послати их у дубине пакла, где и припадају", написао је Трамп.

Амерички министар одбране Пит Хегсет рекао је да је напад изведен раније ове недеље на комплекс повезан са бандом Трен де Арагва у Венецуели, пренео је Си-Би-Ес.

Министарство комуникација Венецуеле потврдило је да је Гереро Флорес убијен у заједничкој операцији америчких и венецуеланских безбедносних снага усмереној против организованог криминала у држави Боливар.

Бекство, трговина дрогом и људима

Према наводима америчких власти, Гереро Флорес је био тражени бегунац против којег је прошле године подигнута оптужница у Њујорку због рекетирања, завере ради пружања материјалне подршке терористима и трговине кокаином.

Стејт департмент је за информације које би довеле до његовог хапшења нудио награду од пет милиона долара.

Савезни тужиоци тврде да је Гереро Флорес више од деценије предводио Трен де Арагву, организацију која је од затворске банде прерасла у међународну криминалну мрежу присутну широм америчког континента.

Оптужен је за трговину дрогом и људима, изнуде и друга тешка кривична дела.

Гереро Флорес је раније више пута боравио у затвору Токорон у Венецуели, одакле је, према наводима тужилаштва, управљао активностима банде.

Последњи пут је побегао 2023. године и од тада је био у бекству.

Операција је уследила неколико месеци након промене власти у Венецуели и свргавања бившег председника Николаса Мадура, који се суочава са оптужбама америчких тужилаца за трговину наркотицима и повезаност са криминалним групама, укључујући Трен де Арагву.

Трампова администрација је раније означила Трен де Арагву као страну терористичку организацију и појачала активности против те групе, за коју тврди да представља озбиљну безбедносну претњу Сједињеним Америчким Државама.

Међутим, поједини амерички обавештајни извештаји оспоравали су тврдње да венецуеланска влада директно руководи активностима те организације.

Заједно с бившим учеником Александром Алимпијевићем и оцем Јованом Бабићем из цркве Архангела Гаврила, који су више пута боравили на тим местима, Вучковић је дошао на идеју да на врх планине Ниџе одведе и ђаке. После паузе, коју је наметнула пандемија коронавируса, и сам директор је добио прилику да посети то историјско место, што је потпуно променило његову перспективу о школским екскурзијама.

"Како сам стао на то тле, одједном су неке завесе пале. Одједном сам схватио да је то оно што ми нисмо осећали, а снажно је недостајало. Јер су све наше екскурзије почињале с Видом, с можда најтрагичнијим местом наше историје, које све нас оставља растужене, пуне пијетета и неке приче зашто се то нашем народу догађа. Онда одемо на Зејтинлик, а не видимо шта је било између уопште", објашњава Вучковић.

Од туге на Виду до поноса на Кајмакчалану

Вучковић истиче да су реакције ученика на острву Видо и на самом врху Кајмакчалана потпуно различите, али нераскидиво повезане. Док је на Виду владала тишина испуњена тугом и пијететом, успон на 2.500 метара надморске висине донео је сасвим другачија осећања.

"Сада, када имамо ово искуство, када сам у два наврата видео ђаке на врху Кајмакчалана, ја не могу да вам опишем колико је то дубока радост, какво озарење, које садржи и ону тугу са Вида. Али је то једна бриљантна победа била. Један народ се за шест месеци винуо од дна Јонског мора до 2.500 метара висине, где су били неосвојиви бугарски положаји. И то је једна порука деци, невероватна“, истиче директор Тринаесте гимназије.

Колико је овај подухват одјекнуо у јавности говори и податак да је након прве посете 2016. године директора позвао човек српског порекла из Македоније и кроз сузе му захвалио речима: "Ви немате појма шта сте учинили за нас".

О томе шта су српски војници урадили 1916. године сведочи и податак да су Бугари врх Кајмакчалана звали "Борисов град", по престолонаследнику Борису, сматрајући га потпуно неосвојивим.

Филм "Капија слободе" и успон по суровим временским условима

Да теренска настава има неупоредиво већи утицај на ђаке од класичних лекција, потврђује и кратки филм "Капија слободе", који је о овом успону снимио ученик одељења III-7 Михајло Вила.

"Он и сам коментарише, каже да то ми данас учимо из дигиталних садржаја, из уџбеника, али отићи на само место, видети... То има своју енергију и то вас носи и то вас промени, дефинитивно", каже директор гимназије.

Сам успон на Кајмакчалан био је изузетно захтеван, како емотивно, тако и физички. Током другог путовања, ђаци су се суочили са суровим планинским условима.

"Ми смо имали ветар од 70 километара на сат. Имали смо субјективни осећај температуре око минус десет. Већином су девојчице биле, што је посебно фасцинантно. Мислим да никада толико жена и девојчица није изашло на врх Кајмакчалана као за време ова наша два студијска путовања. Ма нико није, чак ни није се ни жалио, нити помишљао да одустане", поносан је директор.

Током првог путовања 2016. године, на врх се попела готово цела генерација – око 230 ученика, заједно са свим разредним старешинама, водичима и возачима.

Историјска лекција – како се побеђује

Вучковић се осврнуо и на речи кустоса на Крфу који је ђацима поставио кључно питање о томе шта треба да научимо из места као што су Видо, Крф, Кајмакчалан и Солунски фронт.

"Па једну ствар - како се побеђује. Шта треба да се ради да би се победило у сложеним историјским околностима?", преноси Вучковић речи кустоса, додајући да боравак на овим местима људе сигурно чини бољима и поноснијима на сопствену историју.

Апел другим школама и планови за нову експедицију

Оваква врста путовања у Тринаестој београдској гимназији полако прераста у традицију. Школа већ планира следећи успон за октобар, што ће бити прилика да и трећа генерација матураната закорачи на "Капију слободе". Ако се план оствари, број ученика ове школе који су ступили на врх Кајмакчалана достићи ће близу 800.

Директор Вучковић се нада да ће њихов пример следити и друге образовне установе у Србији, али упозорава да су за овакав подухват неопходне озбиљне и систематске припреме.

"Посебно бих се радовао да крену Ваљевска гимназија, гимназије из Лознице и Шапца, јер је Дринска дивизија, њихова дивизија, одиграла пресудну улогу у бици за Кајмакчалан. Осам хиљада њихових бораца су некако променили ток историје нашег народа. Али ако се одлуче на то, да се добро припреме, то је потребно. То је планина, то је опасно. Може да наиђе магла. Није стаза означена. Потребна је навигација, потребни су неки планинари у пратњи, потребан је доктор. И да сва деца знају где иду и зашто иду“, указује Бојан Вучковић у емисији Првог програма Радио Београда "Јутро је" .

Вашингтон и Техеран су ближи него икад постизању договора о меморандуму о разумевању за окончање сукоба, изјавио је ирански министар спољних послова Абас Арагчи.

Пакистански премијер Шехбаз Шариф, који је посредовао између зараћених страна, објавио је да је постигнут коначан, договорени текст мировног споразума и да Пакистан сада тесно сарађује са обема странама како би финализовао следеће кораке.

Председник иранског парламента и главни преговарач Мохамад Багер Калибаф изјавио је да обавезе преузете у оквиру будућег споразума са САД морају да буду испуњене, "без изговора“.

Шеф Беле куће Доналд Трамп ретвитовао је Арагчијеву изјаву, у којој је замолио медије да не спекулишу о садржају споразума.

Ирански медији су објавили детаље наводног споразума, што је изазвало реакцију Трампа који је истакао да наводи "немају никакве везе са условима који су договорени“ и да "немају никакве везе с истином".

Амерички председник је на својој платформи Truth social, рекао да су Иранци веома "нечасни људи за сарадњу", уз поруку да би им било боље да се што брже "уразуме".

Док Трамп предвиђа да ће у наредним данима бити потписан споразум, израелски министар одбране Израел Кац наговештава да ће Јерусалим морати да употреби војну силу у будућности како би спречио Иран да добије нуклеарно оружје.

"Израел мора да осигура да и у будућности задржимо способност да делујемо самостално како бисмо спречили Иран да добије нуклеарно оружје“, поручује Кац.

Ветар слаб и умерен, западни и северозападни, а на истоку земље повремено и појачан.

У Београду ће током дана бити променљиво облачно са сменом сунчаних и облачних периода.

Јутарња температура  око 13, а највиша дневна достићи ће 24 степена.

Комесар секције Чешке за Експо 2027 Београд Криштоф Шафер каже да ће централна тема чешког павиљона бити национални свемирски програм.

"Следеће године Чешка шаље астронаута у свемир. То ће бити и главна тема нашег павиљона. Мислим да ћемо организовати и активности у близини споменика Николи Тесли у Прагу, где ћемо промовисати београдски Експо и у нашој земљи", истиче Шафер.

Формално потписивање споразума са Чешком део је припрема за представљање те земље на изложби, која ће бити још једна прилика да свету представи своје потенцијале. Директор компаније Експо 2027 Данило Јеринић оцењује да ће посетиоци у Београду имати прилику да виде веома атрактивну поставку.

"Мислим да ћете имати једну веома атрактивну изложбу и нешто што ће заиста оставити дубок траг 2027. године у Београду. Наша тема 'Играј за човечанство' позива нас да наставимо да градимо мостове, да заједно исписујемо заједничку историју и да будемо поносни на њу", наглашава Јеринић.

Србију и Чешку повезују и снажне економске везе. Тржиште Чешке постало је једно од кључних за пласман српске робе, а током прошле године вредност трговинске размене достигла је готово 2,5 милијарде евра. Министарка унутрашње и спољне трговине и комесарка Србије за Експо 2027 Јагода Лазаревић истиче да постоји простор за додатно унапређење економске сарадње две земље.

"Наравно, ту је и присуство чешких инвеститора. Желели бисмо да их буде још више и зато очекујемо да ћемо, и пре Експа и током његовог трајања, заједно са нашим чешким пријатељима радити и на том сегменту, који ће бити од користи и једној и другој земљи. Радујемо се учешћу Чешке и очекујемо једно лепо представљање", поручује Лазаревићева.

Учешће на Специјализованој изложби Експо 2027 Београд до сада је потврдило 139 међународних учесника. На позив за волонтере пријавило се више од 6.500, а за потребе изложбе биће ангажовано њих 20.000. Управо ће волонтери бити једно од заштитних лица Експа и део утиска који ће учесници и посетиоци понети из Београда.

Путин је поручио да ће Москва појачати ударе одмазде како би обесхрабрила украјинске оружане снаге  да циљају цивилне циљеве.

Председник Володимир Зеленски потписао је закон којим се руски језик искључује са списка језика на које се у Украјини примењују одредбе Европске повеље о регионалним или мањинским језицима.

Портпаролка Министарства спољних послова Русије је на одлуку Зеленског реаговала кратко: "Неонацизам на делу".

Зеленски је најавио и повећање војних плата, а највише гривни ће бити исплаћено војницима на првој линији фронта.

Прва преговарачка група о условима за приступање Украјине и Молдавије ЕУ биће отворена у понедељак, 15. јуна. Све земље блока су се сложиле са тим, објављено је у заједничком саопштењу председника Европског савета Антонија Косте и председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен.

Нагласио је да Стандардна минимална правила Уједињених нација за поступање са затвореницима – Нелсон Мандела правила – као и други релевантни међународни инструменти, обавезују на хумано поступање према свим лицима лишеним слободе, без обзира на природу кривичног дела за које су осуђена.

Поновио је спремност Србије да, у складу са највишим међународним стандардима и одговарајућим механизмима надзора, преузме извршење казни изречених пред Међународним кривичним трибуналом за бившу Југославију и Механизмом, саопштено је из Министарства правде.

Истакао је да државе чији су осуђеници држављани, када су спремне и способне да пруже потребне гаранције, могу допринети ефикасном и хуманом извршењу међународних кривичних санкција уз пуно поштовање ауторитета међународних правосудних институција.

Илић је позвао на интензивирање процеса преноса преосталих функција Механизма, јасније дефинисање временског оквира за окончање његовог рада, као и на разматрање могућности унапређења система извршења казни изречених пред међународним кривичним судовима.

Нагласио је да Србија остаје чврсто посвећена међународној кривичној правди, одговорности за ратне злочине и поштовању владавине права, али и да сматра да се сви циљеви међународне правде морају остваривати уз пуно поштовање начела правне сигурности, једнакости пред законом, правичног поступка и основних људских права.

Поновио је дугогодишњи став Србије да значајно смањен обим преосталих активности Механизма представља основ за даље преношење његових функција на националне правосудне системе и друге одговарајуће институције. У том контексту указано је и на потребу убрзања процеса преноса појединих резидуалних функција, укључујући питања извршења казни и управљања архивском грађом.

У данима пред почетак такмичења, телевизијске мреже из Саудијске Арабије, Јордана и Катара приказивале су последњи чин мароканских фудбалера после пораза од Француза у полуфиналу турнира у Дохи. Мароканци су, после утакмице, попадали ничице на колена пред навијачима, односно „пали на сеџду", како муслимани кажу, која је у исламу врхунац покорности и понизности Алаху.

Тиме су се захвалили Богу на великом успеху а навијачима на подршци коју су им громогласним навијањем са трибина пружали од самог почетка турнира. Једнако гласни, били су и Саудијци, Катарци и Алжирци, али и Палестинци које су локалне власти и ФИФА постили да несметано заступају свој случај.

У Америци, Канади и Мексику такмичиће се рекордних осам арапских репрезентација, па се панарапска фудбалска грозница, овај пут, проширила и на Јордан, Ирак, Тунис и Египат. Судбину Палестине, после два дана фудбала, још нико није поменуо.

Када навијају имами

Још једном, дан пред утакмицу Катара са Швајцарском, са минарета џамије у Дохи, током главног верског догађаја, салат ал-џум'ах, или молитве петком, чуле су се речи посвећене фудбалу.

”Пре четири године показали смо да смо добри верници. У име Алаха, милостивог, самилосног, под своје окриље примили смо госте из целог света и упркос скептицима показали да можемо да будемо добри и узорни домаћини.. Овај пут молићемо за сву нашу браћу”, орило се са звучника угураних у удубљења минарета. Голубови, које је пре скоро четири године растерао глас ефендијин, овај су пут, од врућине, побегли у неку од градских фонтана.

Једнако одушевљени били су и коментатори арапских телевизијских мрежа, који су експлозију фудбала у региону названом СВАНА, односно од југозападне Азије до севера Африке, објашњавали новооткривеним поносом, самопоуздањем, инвестицијама и амбицијама.

”И најважније, оно што је некада било симболично учешће, развило се у колективни израз способности и стремљења”, пишу новине у Уједињеним Арапским Емиратима.

Деценијама, арапско присуство на Светским првенствима било је симболично – 2010. и 2014. године квалификовала се само по једна репрезентација, док су на два наредна Мундијала учествовала по четири тима.

”Фудбал је кључни стуб националног развоја”, објасниле су катарске новине експлозију арапског присуства на најгледанијем светском спортском догађају, подсећајући на спектакуларан пут Марока до полуфинала пре скоро четири године и победу Саудијаца над Аргентином.

Време новог поноса

Политиком безнадежно разједињене Арапе, поново је ујединио фудбал, па су земље Блиског истока и севера Африке, које су гнушајући се овог назива за који тврде да носи призвуке колонијализма, смислиле скраћеницу СВАНА и одбацујући разлике и међусобна подметања, обукли дресове надајући се каквом новом јединству. 

”Осам застава, осам химни и осам снова”, описали су арапски медији експлозију фудбалског ентузијазма, која ће, бар док трају утакмице, одјекивати ”од Рабата до Ријада и од Каира до Дубаија”.

У тако распламсалој машти, арапске државе надају се да је лоптање у Северној и средњој Америци показатељ доласка и чињенице да се историја, убудуће, неће моћи писати без учешћа Арапа.

Због тога су, чини се, изабрали прилично драматичне надинке – Саудијци су ”Зелени јастребови”, Египћани ”фараони”, Мароканци ”Лавови са Атласа”, Тунишани ”Орлови Картагине”, Алжирци ”Оустињски ратници”, док су Ирачани ”Лавови Месопотамије”. Мање ратничка имена узели су Катарци, које, по боји дресова, зову ”Кестење”.

На концу, остали су још Јорданци који су изабрали да буду ”Ел нашама” – бедуински коњаници лепих манира, чија су херојска дела, током историје, нажалост често окончавана неуспесима.

 Американци не желе арапске навијаче

Свега неколико седмица пред почетак лоптања, америчке власти обзнаниле су да навијачи низа арапских репрезентација не морају да полажу кауцију од 15.000 долара, колико им је тражено на име гаранција да ће се, када фудбал заврши, вратити кућама.

Тако је већ прилично јасно да ће репрезентације Алжира, Туниса и Ирака играти практично без подршке навијача, јер анбасаде Мексика, Канаде и САД нису одобриле, ако је веровати тамошњим медијима, готово ни једну туристичку визу.

”Трампова администрација створила је атмосферу страха међу арапским навијачима”, писале су пре неколико седмица мароканске новине, подсећајући на спектакле које су ”Лавови са Атласа” правили по трибинама катарских стадиона.

Додатни проблем представља чињеница да су арапски навијачи изложени прилично нејасној провери, па се према некима Стејт департмент односи као према љубитељима спорта, док други имају утисак да су терористи.

Ни играчи нису пуно боље прошли, па је ирачки репрезентативац Ајмен Хусеин на чикашком аеродрому испитиван пуних седам сати, пре него што му је дозвољено да уђе на америчку територију. Три часа дуже у аеродромској канцеларији боравио је званични фотограф ”Лавова Месопотамије”, након чега је експресно експедован у Ирак.

Сомалијски судија Омар Абдулкадир Артан је, такође, отеран са границе САД иако је био избор Фифе.

Амерички званичници су се, ипак, најоштрије обрушили на репрезентацију Ирана, чијим су званичницима и играчима, после силних натезања, визе одобрене тек десетак дана пред почетак такмичења, док је тим био присиљен да тренинг камп из Аризоне пресели у Мексико.

Без Палестине у мислима

Пре четири године, специјални изасланик катарских власти Мухамед ел Амади, убедио је лидере Хамаса да искористе утицај на остале организације да не одговарају на израелске акције у којима је на Западној обали убијен један од лидера Исламског џихада.

Палестински лидери нису имали много избора него да услише катарске захтеве, јер је Доха годинама пре тога у палестинске територије упумпавала милионе долара вредне донације, којима се обезбеђују дистрибуција енергената, плате тамошњих локалних службеника и храна за најсиромашније.

Катар је са шест милиона долара помогао и изградњу стадиона названог „Доха" у граду Сахнин на северу Израела с већинским арапским становништвом, на којем је играо Бнеи Сахин, једини фудбалски клуб у којем су заједно играли Израелци и Палестинци.

Данас, Појас Газе је сравњен са земљом, док је у рату погинуло безмало 80.000 Палестинаца и око 3.000 Израелаца. Фудбал од 7. октобра 2023. године нико није ни поменуо.

На улицама Дохе више нема ни старијег господина који се огрнут палестинском заставом, негде крајем новембра 2022. године, обратио америчким војницима речима: ”Уз Божју помоћ, борићемо се за слободу док будемо живи. Слобода за Палестину”, рекао је на подижући увис стиснуту песницу и палестинску заставу. 

Однедавно, на улицама Дохе нема ни америчких војника, чија се база ”Ел Удеид” на ободима града у неколико наврата нашла на мери иранских дронова и пројектила.

Бројни арапски аналитичари сматрају да палестинско питање, ионако, више не постоји.