Albanci, kojih ima 1,6 miliona, najbrojnija su etnička grupa i čine 93 odsto stanovništva.

Više od Srba, južno od Ibra ima Bošnjaka – 27.488, a popisano je i 8.700 Roma, 15.215 Aškalija, 11.500 Egipćana i 10.211 Goranaca.

Više od milion i po stanovnika Kosova su muslimani, 38.223 katolici, dok je popisano 25.685 pravoslavaca.

Ovaj popis obavio je Statistički zavod u Prištini, ali nije održan na severu Kosova.

"Srpska napredna stranka protivi se povećanju PDV-a jer bi to uticalo na rast cena, a privreda će zbog fiskalne presije bežati u sivu ekonomiju", rekao je član ekonomskog tima SNS Milenko Dželatović.

Dželetović je na konferenciji za novinare naveo podatak da je prošle godine 18.000 poreskih obveznika napustilo sistem PDV-a.

Srpska napredna stranka, umesto povećanja PDV-a, nudi alternativna rešenja, a samo kroz Zakon o javnim nabavkama, koji smo predložili, država bi uštedela 740 miliona evra, izjavio je Dželatović i dodao da sivu ekonomiju treba smanjiti na evropski nivo čime bi se uštedelo dodatnih 970 miliona evra.

Dželatović je naveo da je mesec i po dana nakon usvajanja budžeta postalo jasno da će ubrzo morati da bude urađen rebalans, kao i da je činjenica da rast BDP-a neće biti planiranih 1,5 procenata.

Vlada, smatra Dželetović, treba da podnese ostavku kako bi zemlju poštedela ekonomske agonije.

Dikić je rekao da je trenutno stanje bezbednosti bez "nekih opterećujućih faktora koji bi mogli da naruše mir".

On je tokom obilaska Komandno-operativnog centra Žandramerije u mestu Ristovac, oko osam kilometara severno od Bujanovca predstavio sistem termovizije, odnosno video nadzora nad delom kopnene zone bezbednosti koje je u nadleženosti Žandarmerije.

Novinari su mogli da se uvere kako se putem video-kamera i direktnim nadzorom na terenu kontroliše situacija i sprečava šverc akcizne robe, kao i ilegalni prelazi administrativne linije.

Dikić je rekao i da Žandarmerija dobro sarađuje sa građanima koji žive u Kopnenoj zoni bezbednosti, Vojskom Srbije i pripadnicima Kfora sa druge strane administrativne linije.

General Dikić zajedno sa direktorom policije Miloradom Veljovićem obilazi baze u Kopnenoj zoni bezbednosti uz administrativnu liniju sa Kosovom i Metohijom.

Veljović je odao prizanje pripadnicima Žandarmerije što uspešno obavljaju izuzetno težak posao i posle obilaska jedinica u mestima Muhovac i Čar, naveo da se mora više voditi računa o ljudima koji u su sposobni da u izuzetno teškim uslovima obave svaki zadatak.

On je naglasio da je policija Srbije, uključujući i Žandarmeriju i ostale jedinice, faktor stabilnosti ne samo u Srbiji već i šire.

Jovanović smatra da nije normalno tražiti od SPO-a da glasa za vladujuću koaliciju, koja je izbacila SPO, a zadržala njene predstavnike, koji odavno nisu članovi stranke.

"LDP nije odgovorna za probleme vladajuće koalicije i ne mislim da se tu radi o ucenama SPO-a, iako je demokratama najlakše da to tako opišu. To je mizeran odnos i ponižavanje pre svega (predsednika SPO) Vuka Draškovića, a potom i njegove stranke", rekao je Jovanović na konferenciji za novinare.

SPO je nedavno odlučio da ne učestvuje u radu Skupštine dok ministar Srđan Srećković i državna sekretarka Sanja Čeković, koji su na te funkcije postavljeni po predlogu SPO-a ne podnesu ostavke. DS to kometariše kao unutarstranačke probleme i ucene.

Jovanović je istakao da SPO ne zaslužuje takav odnos od onih sa kojima je u koaliciji, kao i da Drašković ne zaslužuje, kako je rekao, ta poniženja. "Nije normalno tražiti od SPO da glasa za vladajuću koaliciju koja je tu stranku izbacila, a zadržala dva njena predstavnika koji odavno nisu njeni članovi", dodao je on.

Prema njegovim rečima, objašnjenje DS da nastali problemi nisu međustranački, već unutarstranački, možda jeste tačno ako govore o problemima u DS.

Upitan da prokomentariše najavu da Vesna Pešić neće više aktivno da se bavi politikom, Jovanović je rekao da ona ima mesto na političkoj sceni Srbije bez obzira da li se sa njom slaže ili ne.

"Dugo je bila angažovana u politici i uvek kad najavljuju odlazak iz politike ljudi koje neizostavno vezujemo za uspostavljanje demokratije onda razmišljate o činjenici da li je društvo bilo dovoljno korektno prema njima i da li makar odlaze sa priznanjem da su u fundamentalnim svojim nastojanjima bili dobronamerni i korisni za Srbiju", naveo je on.

Lider LDP-a je ocenio da je generacija političara nestala iz političkog života ispraćeno rečnikom koji ne zaslužuju, odnosno da kao što je prirodno povući se jednog dana isto tako je "normalno reći im hvala za ono što su uradili u svojoj karijeri".

Mihajlović je nakon sednice Vlade rekao da će odluku o obustavi nastave u školama u Srbiji sutra doneti ministar prosvete i nauke Željko Obradović.

"Glavni razlog je da se zaštiti zdravlje učenika, a na taj način će se ostvariti i značajna ušteda energije što će doprineti stabilizovanju energetskog sektora u zemlji", precizirao je
Mihajlović.

Mihajlović je naveo da Vlada danas nije razmatrala predlog Radne grupe za uredno snabdevanje energentima i energijom da se praznični dani 15. i 16. februar spoje sa vikendom tako da i petak 17. februar bude neradan dan.

"Ako bude doneta takva odluka javnost će biti obaveštena", naveo je Mihajlović.

Vlada je donela odluku da za oko 2.000 firmi u Srbiji koje nisu od vitalnog interesa bude isključena struja da bi se zaštitio energetski sistem, rekao je Mihajlović i dodao da će isključenja početi u roku od 12 ili 24 sata u firmama čiji se spisak još sastavlja.

Vlada je, kako je istakao, raspravljala o stanju u Srbiji izazvanom snežnim nevremenom i niskim temperaturama i preduzela niz mera kako bi se ublažile posledice po stanovništvo. "Prioriteti su spasavanje ugroženog stanovništva, raščišćavanje puteva i dopremanje pomoći", naveo je Mihajlović.

Milivoje Mihajlović je rekao i da se preduzimaju aktivnosti na rešavanju problema zaleđenih reka.

"Vlada razmatra mogućnost i ponudiće susednim zemljama formiranje zajedničkog regionalnog štaba za vanredne situacije s obzirom da čitavom regionu preti opasnost od poplava nakon naglog otapanja snega", dodao je Mihajlović.

Vlada Srbije usvojila je Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o učeničkom i studentskom standardu, kao i nekoliko Predlog zakona o potvrđivanju međunarodnih sporazuma, memoranduma i konvencija.

Srpski pokret obnove ostaje pri stavu da ne uđu u salu dok se ne smene ministar Srđan Srećković i državna sekretarka Sanja Čeković.

Potpredsednik i poslanik Srpskog pokreta obnove Aleksandar Jugović ponovio je da ta stranka čvrsto stoji iza zahteva za smenu ministra vera i dijaspore Srđana Srećkovića.

"Pojedinačna fotelja ne može biti važnija od reforme pravosuđa. Ne vidim zbog čega bi jedno personalno rešenje bilo problem", rekao je Jugović gostujući u Dnevniku RTS-a.

Prema njegovim rečima stranka sada čeka odgovor Vlade Srbije o smeni Srećkovića.

Jugović je postavio pitanje zbog čega bi bilo nerealno menjati ministra vere i dijaspore neposredno pred izbore, što je, kako je rekao bio jedan od argumenata protiv, kada je pre nekoliko dana ostavku podnela sada već bivša ministarka sporta i omladine Snežana Samardžić Marković.

"Mi ne tražimo zamenu, već ostavku ministra i da njegov resor preuzme neki od ministara iz Demokratskse stranke", pojasnio je funkcioner SPO-a.

Prema rečima Jugovića, postupak poslanika SPO-a koji neće učestvovati u radu parlamenta dok njihovi zahtevi ne budu ispunjeni, treba da posluži i kao primer da u budućnosti ne bi došlo do "gaženja moralnih kodeksa i dogovora partija".

Mirović je na konferenciji za novinare rekao i da MMF od Srbije zahteva da proda Komercijalnu banku.

"Danas se završavaju pregovori Vlade Srbije i MMF-a u kojima po svemu sudeći nije postignuta saglasnost, a usmene garancije Vlade Srbije nisu bile dovoljne da se odobri dalja ekonomska politika naše zemlje", rekao je Mirović.

On je dodao da se iza svega krije zatev MMF-a da se proda Komercijalna banka, kao i da "SRS zahteva od Vlade da to ni slučajno ne uradi".

To je, kako je rekao, štetno za ekonomske interese Srbije, njenu privredu i građane, "baš kao što je bio i pokušaj prodaje Telekoma".

"Upozoravam Vladu Srbije da ne podleže pritiscima MMF-a", podvukao je Mirović.

Mirović je ocenio i da je potrebno da konačno počne da se vodi ozbiljna nacionalna politika i u ekonomskom sektoru.

17.15 - Čurkin: Neke od država u svojevrsnom konfliktu interesa u istrazi o trgovini organima, posebno šef istrage EU Amerikanac Klint Vilijamson. Neophodan mandat Saveta bezbednosti.

17.10 - Rusija sumnja u statusnu neutralnost Euleksa i Kfora. Čurkin kritikovao te misije zbog odnosa prema ruskom humanitarnom konvoju, navodeći da Moskva sama odlučuje ko će je i gde dobiti.

17.06 - Priština traži povlačenje srpske policije i snaga bezbednosti sa severa Kosova.  

16.42 - Hodžaj: Kosovo će u potpunosti sarađivati sa istragom o navodima iz izveštaja Dika Martija.

16.35 - Jeremić: Regionalno predstavljanje Prištine mora biti "eksplicitno i nedvosmisleno" u skladu sa Rezolucijom 1244.

16.31 - Srbija će tražiti još jedan krug konsultacija o zahtevu da mandat za istragu o navodima iz izveštaja Dika Martija bude poveren Savetu bezbednosti UN. 

16.20 - Međunarodno prisustvo na Kosovo košta skoro 500 miliona dolara, rekao Mule.

16.12 - Situacija na severu Kosova krhka, rekao zamenik šefa UN za mirovne operacije Edmond Mule.

16.08 - Počela sednica Saveta bezbednosti o Kosovu. 

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija razmatrao je situaciju na Kosovu koja je, prema oceni generalnog sekretara UN Ban Kimuna, napeta i umnogome utiče na dijalog Beograda i Prištine i razgovore o evropskoj perspektivi regiona.

Ruski ambasador pri Ujedinjenim nacijama Vitalij Čurkin rekao je da su neke od država u svojevrsnom konfliktu interesa u istrazi o trgovini organima i izrazio sumnju u način na koji Euleks vodi tu istragu.

"Trenutno istragu o umešanosti kosovskih lidera vode one zemlje koje su u prošlosti pomagale tim ljudima da dođu na vlast na Kosovu", rekao je Čurkin.

"Znamo da vodeću ulogu u istrazi imaju SAD i da je, kakva slučajnost, američki državljanin (Klint Vilijamson) zadužen za vođenje istrage", rekao je ruski ambasador.

"Zabrinuti smo zbog načina na koji Euleks ispituje činjenice navedene u izveštaju Dika Martija o ilegalnoj trgovini ljudskim organima na Kosovu", rekao je Čurkin i podsetio na lošu situaciju na Kosovu po pitanju zaštite svedoka, što je potvrdio i Savet Evrope.

Zbog svega toga, ruski ambasador poziva Savet bezbednosti da podrži inicijativu Srbije da se istraga o trgovini organima na Kosovu vodi pod okriljem tog tela.

"Istraga mora da bude nepristrasna i da uliva poverenje i zbog toga tražimo da bude prenesena na Savet bezbednosti", rekao je Čurkin, koji je takođe kritikovao Kfor i Euleks zbog odnosa prema ruskom humanitarnom konvoju.

SAD: Neodgovorne sumnje

Predstavnica SAD Rozmari di Karlo naglasila je da su "neosnovane i neodgovorne sumnje" u istragu koju predvodi Klint Vilijamson.

Sjedinjene Američke Države se, kako je rekla, zalažu za odlučnu istragu o svim ozbiljnim kriminalnim aktivnostima, uključujući i trgovinu organima i dodala da Euleks uživa punu podršku svih regionalnih faktora. "Očekujemo punu saradnju sa Euleksom koji vodi istragu", rekla je Di Karlo.

Predstavnica SAD-a je oštro osudila postavljanje blokada na severu Kosova i naglasila da ta zemlja odbacuje sve pokušaje "podrivanja legitimiteta prištinskih vlasti".

Rozmari di Karlo je naglasila da međunarodna zajednica želi mir i stabilnost na Kosovu i celom Zapadnom Balkanu i dodala da je "sada vreme da Srbija i Kosovo ostave iza sebe prošlost i rade zajedno na budućnosti".

Predstavnici Nemačke i Francuske pri UN naglasili su da te zemlje imaju puno poverenje u istragu koju vodi Amerikanac Klint Vilijamson, a nemački ambasador je dodao da Berlin "veoma ozbiljno shvata" navode iz Martijevog izveštaja.

Nemački ambasador Peter Viting osudio je postavljanje srpskih blokada na putevima na severu Kosova, kao i sve akte nasilja uperene protiv Kfora i Euleksa. Viting je pozdravio poziv predsednika Srbije Borisa Tadića da se uklone barikade.

Zamenik šefa francuske misije u UN Martin Brijen ocenio je da je napad na vojnike Kfora i Euleksa neprihvatljiv i dodao da oni ne mogu biti tretirani kao strana u sukobu.

Plan Martija Ahtisarija je, kako je rekao, dobra osnova za integraciju severa Kosva i naveo da bi kosovski premijer Hašim Tači trebalo da uveri Srbe na Kosovu da svi zajedno imaju zajedničku budućnost.

Predstavnik Velike Britanije Rik Barton pozdravio je dosadašnje napore Prištine i Beograda u obnovljenom dijalogu i najavio da će njegova zemlja i dalje pomagati Kosovo. Barton je dodao da je privrženost Kosova i Srbije dijalogu zanačajna i za njihov napredak ka članstvu u Evropskoj uniji.

Skupe misije 

Sednicu o Kosovu je otvorio zamenik šefa UN za mirovne operacije Edmond Mule, koji je rekao da potencijalno nestabilna situacija na Kosovu utiče na dijalog Prištine i Beograda, ali i da se krhka situacija u tom regionu polako smiruje, zahvaljujući dijalogu Beograda i Prištine.

Mule je upozorio da međunarodna zajednica, zbog problema u drugim delovima sveta ne treba da zanemari stanje na Kosovu.

Mule je naveo da se za međunarodne misije na Kosovu, uključujući Euleks, UNMIK, Kfor i OEBS godišnje troši oko 500 miliona dolara i dodao da je potrebno preispitati da li su ovi troškovi racionalni i da li se efikasno koriste.

Stanje stvari na Kosovu nosi rizike kakvi su viđeni prošle godine na severu Kosova, rekao je Mule. Mule je istakao napredak u dijalogu Beograda i Prištine, koji se ogleda kroz postizanje novih sporazuma i primenu postojećih.

Ovo pokazuje da je dostižno rešiti svakodnevne probleme praktičnim rešenjima, a sporazum o integrisanom upravljanju prelazima predstavlja ohrabrujući signal od obe strane, rekao je Mule.

Kosovski ministar spoljnih poslova Enver Hodžaj ocenio je da bi davanje statusa kandidata Srbiji pre ispunjavanja preuzetih obaveza prema Kosovu dugoročno imalo negativne posledice na Kosovu.

Hodžaj rekao da će u tom slučaju "sadašnji status na severu Kosova postati zamrznuti konflikt, a proces normalizacije između Kosova i Srbije neće imati budućnost".

Enver Hodžaj je pozvao srpske vlasti da povuku pripadnike policijskih struktura sa severa Kosova i naglasio da je "ideja o razmeni teritorija veoma opasna".

"Dobro bi bilo i za Srbiju i za sve da su granice na Balkanu jednom za svagda definisane", rekao je Hodžaj. Hodžaj je pohvalio rad Euleksa i rekao da je Priština spremna za punu saradnju s Misijom EU u istragama.

Predsednik Tadić razgovarao je sa Đanfrankom Finijem o bilateralnim odnosima i unapređenju ekonomske saradnje dveju zemalja. 

Tadić je izrazio je zahvalnost svom gostu na podršci Italije evropskim integracijama Srbije, saopštila je Pres-služba predsednika Srbije.

"Ispiti su završeni i položeni", poručio je Fini posle susreta sa predsednicom Skupštine Srbije Slavicom Đukić Dejanović.

Italijanski zvaničnik je istakao da je priznavanje statusa kandidata Srbiji ne samo u njenom interesu, već i u interesu EU.

Na pitanje novinara da li za Srbiju postoji uslov do kraja ove nedelje postigne dogovor o regionalnom predstavljanju Prištine, kako bi dobila status kandidata, Fini je rekao da nema takvih "ultimativnih rokova i ultimatuma".

"Nemam takve informacije. Svi znamo da je to pitanje uslov, ali nemam informacije da je to uslov bez kojeg se ne može ići dalje", rekao je Fini koji je u Beograd došao na poziv predsednice parlamenta.

Sa Finijem se složila i predsednica Skupštine, rekavši da ni ona nema takve informacije.

Prema rečima Slavice Đukić Dejanović, susret sa Finijem je dobar pokazatelj intenzivnih bilateralnih odnosa dveju zemalja. Ona je, takođe, podsetila da Srbija uživa veliku podršku Italije u procesu evrointegracija.

Fini je razgovarao i sa ministrom unutrašnjih poslova Ivicom Dačićem.

Ambasador Italije u Srbiji Armando Varikio izjavio je da će zvanični Rim podržati dodelu statusa kandidata za članstvo u EU Srbiji na zasednju Evropskog saveta u martu.

"Italija dugo podržava Srbiju na njenom evropskom putu i sve političke snage u zemlji se sa time slažu ", rekao je Varikio i dodao da će to biti potvrđeno i kada Fini bude došao u Srbiju.

Fini je krajem januara u Rimu razgovarao sa šefom srpske diplomatije Vukom Jeremićem.

Stefanović, koji je sa Kuperom razgovarao o regionalnom predstavljanju Prištine,  istakao je da je Beograd ojačao svoju poziciju predlaganjem novih rešenja, dodavši da će međunarodna zajednica u narednim danima voditi "dinamične razgovore" sa Prištinom kako bi odustala od maksimalističkih zahteva i rigidnog pristupa dijalogu.

"Srbija je opet predložila nekoliko novih rešenja koja sva poštuju Ustav, zakone, nacionalni interes i sadrže Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN. Takav konstruktivan pristup verujem omogućava i pozitivan ishod, jer naši argumenti ne mogu doći na argumentovano odbijanje međunarodne zajednice", rekao je Stefanović za Tanjug.

Prema njegovim rečima, napravljeni pozitivni pomaci i da je Beograd pokazao da je za pronalaženje obostrano prihvatljivog i krativnog rešenja.

Zbog toga, dodao je Stefanović, međunarodna zajednica u narednim danima treba da pokrene punu aktivnosti prema Prištini "kako bi se pomerili sa ove tačke, pronašli rešenja, a samim tim omogućili i skori nastavak dijaloga Beograda i Prištine".

"Jasno je ko sada treba da pokaže konstruktivnost i da odustane od maksimalističkih zahteva i rigidnog pristupa dijalogu", napomenuo je šef pregovaračkog tima Beograda.

"Sada ostaje da se vidi kakav će biti rezultat razgovora međunarodne zajednice sa Prištinom", dodao je Stefanović.

Predlog MKG-a

U međuvremenu, pojavio se novi predlog koji se oslanja na ideju Međunarodne krizne grupe i koji predviđa uz naziv Kosova na regionalnim skupovima u fusnoti stoji Rezolucija 1244, ali i mišljenje Međunarodnog suda pravde.

Srbija insistira na rezoluciji Saveta bezbednosti UN 1244 uz naziv Kosova, dok Priština to odbija, pod izgovorom da je ona prevaziđena i zastarela i insistira na nazivu "Republika Kosovo".

Dogovor o regionalnom predstavljanju Prištine uslov je koji Srbija mora da ispuni kako bi početkom marta dobila status kandidata za članstvo u EU.

Rezolucija 1244 iz juna 1999. godine, kojom se potvrđuje suverenitet tadašnje SR Jugoslavije na Kosovu, glavni kamen spoticanja u dijalogu Beograda i Prištine o regionalnom predstavljanju Kosova, koji su u prekidu već više od dva meseca.

Napredak u rešavanju pitanja predstavljanja očekuje se do polovine februara, kada bi Savet EU, trebalo da odlučuje o dodeljivanju satausa kandidata Srbiji.

Istražujući šta koja Agencija radi i da li se preklapaju aktivnosti institucija, resor državne uprave utvrdio je da ukidanje nepotrebnih agencija neće biti lako. Daleko smo od Nemačke koja ima samo 6 agencija, ali ministar Milan Marković demantuje i da ih je više od 130, kako se u javnosti pominje.

"Imamo problem koji treba da se reši, i koji može da se reši, a to je pitanje zato postoji tih 20 agencija i zašto postoji jedan potpuno pogrešan sistem izdvajanja poslova državne uprave u subjekte koji nisu organi državne uprave. Po mom dubokom uverenju nama ne treba više od tri do četiri, a kažem možda pet agencija", kaže Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Uz Agenciju za upravljanje lukama, Srbija ima i Upravu za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu. Za nju se izdvaja skoro 60 miliona dinara, a za Direkcija za vodene puteve više od 80. I to je trn u oku javnosti.

"Ima agencija koje rade isti ili sličan posao. Imate organe uprave u okviru ministarstava koji rade takođe sličan ili isti posao. Taj broj agencija ne da treba značajno da se smanji, nego da se dovede na nivo kakav imaju zemlje unutar EU", kaže ministar Rasim Ljajić.

Opozicija veruje da bi se lako rešila viška agencija i drugih državnih tela. U DSS-u kažu, doneli bi zakon kojim bi, bez izuzetka, ukinuli sve što je višak. Naprednjaci preciziraju i rok u kojem bi rešili taj problem, ako dođu na vlast.

"To ćemo da uradimo u roku od tri meseca, dakle kao i smanjenje broja državnih sekretara i smanjenje broja članova vlade, a kasnije pokrenuti inicijativu za smanjenje državnih poslanika. Ako to ne uradimo bolje da nismo ni dolazili na vlast", kaže Aleksandar Vučić, SNS.

Nije tajna da je za seču Agencija, poznatog utočišta za partijske kadrove, potrebna politička volja.

"Mislim da je neozbiljno analizirati i govoriti o značajnijoj analizi i ukidanju onih agencija za čijim radom je prestala potreba do mandata ove vlade. Međutim ono što očekujem od sledece vlade jeste da se zabavi ne samo radom agencija, nego i radom javnih preduzeca i citavog javnog sektora", kaže Verica Kalanović iz Ujedinjenih regiona Srbije.

Štednje radi, sa liste agencija koje su na budžetu skinuta je Agencija za rudarstvo. Dodata je, međutim, Agencija za restituciju. Za državne Agencije do kraja godine potrošiće se više od osam milijardi dinara.

Poslanik SRS Nemanja Šarović rekao je da ta stranka traži da predsednik Srbije i funkcioneri vlade na sednici odgovore na pitanja o politici Srbije prema sve učestlijim najavama izmene Dejtonskog sporazuma i napadima na ustavni poredak i status Republike Srpske.

On je dodao da je ta stranka podnela zahtev za održavanje sednice predsednici parlamenta Slavici Đukić Dejanović.

Šarović je na konferenciji za novinare u parlamentu podsetio da je lider Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović nedavno izjavio da je Republika Srpska genocidna tvorevina.

"Na tu monstruoznu izjavu Boris Tadić je morao da odreaguje mnogo ozbiljnije. Njegov stav je bio poprilično blagonaklon", rekao je Šarović i dodao da je Tadić rekao da ne podržava Jovanovića, ali i da svako ima pravo na svoj politički stav.

Šarović je izjavio da je nedopustivo da za predsednika Srbije, koja je garant Dejtonskog sporazuma, ta tvrdnja Jovanovića bude legitiman politički cilj.

SRS izražava bojazan, objasnio je on, da politika Tadića u budućnosti, pod uticajem velikih sila SAD i EU, ne dobije novu notu i da ovo što je sada validan stav Jovanovića ne postane vremenom, nakon narednih izbora, i validan državni stav.

"Želimo da sprečimo tu mogućnost", dodao je Šarović.

Poslanici su razmotrili Predlog odluke o izboru člana Visokog saveta sudstva iz reda sudija apelacionih sudova, koji je podneo Visoki savet sudstva, i Predlog odluke o izboru zamenika javnih tužilaca, koji je podnelo Državno veće tužilaca.

Prema najavi predsednice parlamenta Slavice Đukić Dejanović, dan za glasanje biće određen naknadno.

Poslanici Srpskog pokreta obnove nisu učestvovali u radu parlamenta jer traže da se državnih funkcija razreše ministar Srđan Srećković i državna sekretarka Sanja Čeković.

Predstavnici vladajuće koalicije u parlamentu Srbije podržali su predlog da se sudija iz Kragujevca Miroljub Tomić izabere u Visoki savet sudstva, dok su poslanici opozicije ocenili da njegov dosadašnji rad nije sporan, ali su kritikovali stanje u srpskom pravosuđu i rad VSS-a.

Iz redova poslanika opozicije zajedljivo se moglo čuti da će izbor Miroljuba Tomića završiti kao i Predlog zakona o železnicama, odnosno da nikada neće dobiti podršku većine od 126 poslanika. Na to ih navodi činjenica da po ustaljenoj praksi ovaj predlog nije objedinjen sa izborom sedam zamenika javnih tužilaca.

Kako RTS nezvanično saznaje u vladajućoj koaliciji, posle rasprave Skupština neće glasati o tačkama dnevnog reda sve dok u Vladi ne reše problem u koaliciji i ne pošalju predlog dnevnog reda nove važnije i veće sednice o kojoj bi parlament raspravljao.

Poslanici DSS i SRS ocenili su da ne postoji parlamentarna većina i da skupština neće moći da izglasa tu tačku dnevnog reda. 

Šef poslaničke grupe DSS-a Miloš Aligrudić izjavio je da vladajuća koalicija nema većinu u parlamentu i da je neće imati do kraja ovog saziva.

S druge strane, predsednica poslaničke grupe "Za evropsku Srbiju" Nada Kolundžija izjavila je da je uverena da će, zbog važnosti pitanja, biti 126 poslanika koji će glasati za predloge o kojima se raspravlja na vanrednoj sednici parlamenta.

"Neizglasavanje kadrovskih rešenja blokiralo bi rad Viskog saveta sudstva i dovelo do paralize pravosudnog sistema. Svako usporavanje rada Visokog saveta sudstva u stvari blokira rad tog Saveta, a ono što iz toga proizilazi dovodi do nesagledivih posledica po pravni poredak države", rekla je Judita Popović iz LDP-a.

Predstavnica predlagača Mirjana Ivić predstavila je Tomića kao uglednog sudiju od karijere sa velikim iskustvom, koji je radio u brojnim sudovima u Kragujevcu i koji trenutno radi u Apelacionom sudu u tom gradu.

"Radi se o stručnom i odgovornom sudiji koji je na kraju 2011. godine imao 12 nezavršenih predmeta, od kojih nijedan nije stari predmet, što je san svakog sudije. U Apelacionom sudu u Kragujevcu jednoglasno je predložen od kolega za izbor a oni su stalno sa njim i najbolje znaju njegove moralne i ljudske kvalitete", rekla je Ivić.

Predsednica Skupštine Slavica Đukić Dejanović rekla je ranije da će dan za glasanje odrediti kada bude obezbeđena podrška 126 poslanika, navodeći da su poslanici SPO-a i dalje kandidati za razgovor.

"DSS je otvorena za ozbiljne i odgovorne razgovore o političkoj neutralnosti i podvlačenju crte kada je reč o procesu evropskih integracija. Ako i posle izbora Srbija nastavi da sprovodi dosadašnju politiku evropskih integracija, onda nema ni govora o pravim promenama, niti o početku postupnog napretka Srbije", navodi se u izjavi Koštunice dostavljenoj agenciji Beta.

Prema njegovim rečima, politička neutralnost umesto članstva u EU omogućava ekonomsku saradnju sa Unijom, i to je prava mera odnosa sa EU koja odgovara Srbiji.

"Najvažniji cilj je da Srbija proglasi političku neutralnost, jer nije u našem nacionalnom interesu, niti je u interesu građana, niti u interesu naše privrede da nastavimo proces učlanjivanja u Evropsku uniju", ocenio je predsednik DSS.

Dodao je da se "propadanje zemlje mora zaustaviti", a da je Srbija "najviše propala sprovodeći politiku da EU nema alternativu".

"Zaustavljanje urušavanja zemlje i građana je moguće samo ako Srbija proglasi političku neutralnost i digne ruke od velike zablude da evropske integracije koriste našoj zemlji i našim građanima", naveo je lider DSS.

Prema njegovim rečima, Srbiji je potrebna promena, nova nacionalna politika, kao i da novi saziv Skupštine Srbije i nova vlada proglase političku neutralnost.

"DSS sa čvrstim uverenjem zastupa politiku neutralnosti i od odlučujućeg uticaja za budućnost zemlje je da posle izbora Skupština proglasi političku neutralnost Srbije", naveo je Koštunica.

Iz Gradskog odbora LDP Novi Sad poručili su da nisu mogli i da ne mogu da ćute pred zloupotrebom SPC, posebno onom kojoj je tu instutuciju izložio Irinej bački u Vojvodini.

Irinej je u pisanoj izjavi naveo da, iako je Jovanović prekršio više zakona i Ustav Srbije, SPC nema iluziju da će javni tužilac stati u zaštitu SPC, ali da su vernici duhovno zreli i društveno odgovorni da ne poklone svoje ljudsko i građansko nepoverenje bogoborcima i mrziteljima Crkve.

U izjavi Jovanovića se ništa ne odnosi na SPC nego se odnosi na njegovu projekciju Srpske pravoslavne crkve, na njegovu potpuno iskrivljenu predstavu o Crkvi, o kojoj inače ništa ne zna, naveo je Irinej.

Prema njegovim rečima, Čeda ne govori ništa o Crkvi, ali otkriva sve o sebi i ko je tu "mutant, a ko nije, da se zaključiti ne samo po tome šta ko govori nego i kako govori, a još više po tome šta realno tvori.

Irinej smatra da je Jovanović olako i neodgovorno, na nimalo liberalan i nimalo demokratski način, na javnom mestu istupio sa tipičnim govorom mržnje i da vređa osećanja i uverenja ogromne većine svojih sugrađana.

Novosadski liberali su, reagujući na navode Irineja bačkog, ocenili da ništa od onoga što je u "naručenoj izjavi" naknadno rekao ne može da demantuje činjenicu da je uvukao SPC u veliku sramotu na obeležavanju godišnjice Novosadske racije.

"Oni su udarili najveći šamar Crkvi, posebno u Novom Sadu i Vojvodini", ističe se u saopštenju LDP i dodaje da ništa sporno ne postoji u izjavi Jovanovića sa sednice Pokrajinskog odbora LDP održane u Novom Sadu.

Kako je navedeno, "Irinej i njemu slični jesu najružnije lice i histerični portparoli te mutant politike u koju su uvukli organizaciji čiji su šefovi".

"Naš stav nema nikakve veze sa vernicima i odnosom prema pravoslavlju. Naprotiv, mi želimo da SPC bude omogućeno da zaista bude važna verska, društvena i nacionalna institucija", naglasili su iz LDP.

Tako nešto, dodali su, nije moguće zbog "deformacija sistema unutar SPC, među kojima prednjači pojava Irineja bačkog".

"Protiv njihove zloupotrebe vere i institucije SPC i dalje ćemo reagovati i pokušavati da Crkvu oslobodimo tog zla", poručili su iz LDP.

Jovanović je na sednici Pokrajinskog odbora LDP prošle sedmice u Novom Sadu kritkovao SPC zbog odnosa prema gradonačelnniku Igoru Pavličiću. On je SPC nazvao mutantom zahvaljujući crkvi "što gradonačelnika Novog Sada nije bacila u Dunav".

Pavlović je agenciji Beta rekao da je ostanak srpskih odbornika u vladajućoj koaliciji doveden u pitanje zbog predloga Komisije za promenu naziva ulica, koje je usvojila Skupština opštine Bujanovac, a kojima se briše 17 srpskih naziva ulica u tom gradu.

"Svi albanski odbornici i jedan odbornik ispred Ujedinjene partije Roma glasali su za usvajanje predloga za promenu naziva dvadesetak ulica u Bujanovcu, a sednicu Skupštine opštine su iz revolta napustili svi srpski odbornici. To za sada ne znači i da su Srbi napustili vladajuću koaliciju", rekao je Pavlović.

Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković kaže da je odluka albanskih odbornika  provokacija i još jedan od mnogih poteza koji pokazuju političku nezrelost rukovodstva te opštine.

"Ovaj potez ima za cilj prizemnu političku promociju pojedinih albanskih političara i destabilizaciju prilika u toj opštini", naveo je Marković koji je i predsednik Koordinacionog tela Vlade Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđu.

Dosadašnja politika koju vode pojedini albanski politički lideri u tom gradu na jugu Srbije učinila je da nema iznenađenja zbog te pogrešne odluke, ocenio je Marković.

"Sigurno bi nas mnogo više iznenadilo da je ta ista Skupština opštine donela odluku o tome kako pomoći najsiromašnijim građanima bez obzira na nacionalnu pripadnost, da je napravila plan privrednog oporavka, ustrojila bar jednu industrijsku zonu ili donela bilo kakvu drugu odluku koja bi pomogla da ljudi žive bolje nego što sada žive", dodao je ministar.

Prema njegovim rečima, ta provokacija neće ništa promeniti i Koordinaciono telo će uložiti sve snage da ne dozvoli da građani Bujanovca budu taoci devedesetih godina i političkih lidera koji nisu u stanju da se okrenu budućnosti, zbog toga što nisu sposobni da rešavaju probleme životno značajne za njihove sugrađane.

Ministarstvo donosi konačnu odluku

Odlukom u Bujanovcu se brišu nazivi ulica: cara Lazara, carice Milice, vojvode Mišića, vojvode Stepe, Radomira Putnika, Dimitrija Tucovića, Dositeja Obradovića, Svetozara Markovića i drugih velikana srpske istorije, nauke, prosvete i kulture.

Ubuduće bi te ulice trebalo da nose imena: Skenderbeg, Redžep Hasani, Ljam Breznica, Naim i Sami Frašeri, Idriz Seferi i drugih albanskih književnika i, kako je navedeno, drugih boraca za albansko buđenje.

Ulicu će dobiti i Fatmir Ibiši iz Gnjilana, pripadnik Kosovskog zaštitnog korpusa, koji je februara 2000. godine kod sela Končulj, sa terorističkom grupom izveo bombaški napad na policijsko vozilo MUP-a Srbije kada je jedan policajac ubijen, a tri su teško ranjena.

Centralni gradski trg, koji sada nosi ime vođe Prvog srpskog ustanka, Karađorđa Petrovića, trebalo bi da se zove Trg Skenderbega. Ipak, zvanična promena naziva ulica nije moguća bez saglasnosti Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Komisija za promenu naziva ulica u Bujanovcu ima sedam članova, od kojih su trojica iz redova Srba. Predsednik Opštinskog odbora DS-a u Bujanovcu Boban Pavlović, koji je jedan od članova Komisije, kaže da neki predlozi promena naziva ulica, u kojima živi većinsko albansko stanovništvo, nisu bili sporni za Srbe. Međutim, kako dodaje, srpski članovi Komisije su bili preglasani i za promenu naziva ulica sa kojima se nisu slagali.

Neprihvatljiv predlog je, kako je naveo, da se jedna ulica nazove po Fatmiru Ibišiju, koji se dovodi u vezu s terorističkim napadima na jugu Srbije. Pavlović kaže da je odluka albanskih odbornika podigla i tenziju između Srba i Albanaca u tom gradu.

Srpske partije su u koaliciju sa albanskim partijama, koje su već imale formiranu vladajuću koaliciju, ušle u oktobru 2010. godine, uz posredovanje OEBS-a i Koordinacionog tela za jug Srbije, radi formiranja multietničke vlasti u Bujanovcu.

Vladajuću koaliciju u Skupštini opštine Bujanovac, koja ukupno ima 41 odbornika, čine sve albanske partije sa 23 odbornika, još šest odbornika srpskih partija i jedan odbornik Ujedinjene partije Roma. U opoziciji je šest odbornika Srpske radikalne stranke i pet odbornika Demokratske stranke Srbije.

U izveštaju se ocenjuje da je Vlada uspela da ublaži tenzije i sačuva mir, podseća da je negodovala zbog intervencije Kfora, pozivila da se uzdrži od upotrebe sile i ostane statusno neutralan.

Navodi i da je država pozdravila uklanjanje barikada koje su, kako je ocenjeno, ispunile svoju svrhu posle postizanja sporazuma o integrisanom upravljanju administrativnim prelazima.

Protiv izveštaja su glasali poslanici SRS-a, SNS-a i DSS, a predlog za stavljanje izveštaja na glasanje dao je predsednik Odbora Ljubomir Kragović iz SRS-a, iako ga je poslanik SPS-a Dejan Radenković upozorio da je glasanje u suprotnosti sa poslovnikom i da nema nikakve svrhe.

Poslovnik predviđa da poslanici izveštaje vlade Srbije "prime k znanju", ali ne i da se izjašnjavaju glasovima "za" ili "protiv".

Izveštaj o aktivnostima vlade za poslanike opozicije iz Odbora za Kosmet je neprihvatljiv, nepotpun i predstavlja politički pamflet koji ne odgovora ozbiljnosti situacije na Kosovu i Metohiji.

U raspravi su otvorene sve teme - barikade, sporazumi, dijalog, ali pre svega najuektelnija - referendum na severu Kosova i Metohije zakazan za 14. i 15. februar. Još jednom je ponovljen stav države da je referendum štetan i da ugrožava poziciju Srbije na međunarodnom planu, a da ga lokalni lideri zloupotrebljavaju u dnevnopolitičke svrhe.

"Šta sutra, šta posle 16-og? Znamo da bez pomoći države dole nema oporavka. Ponavljam niko nema nameru da kažnjava ljude koji su to odlučili bez opbz što nedobronamerni koriste sit da obmanjuju ljude da vlada vrši pritiske uskraćuje nova radna mesta, uskraćuje el energiju i da čini sve dda zagorča život srbima na severu kim, apsolutno to je laž", poručio je ministar za KiM Goran Bogdanović.

Braneći stav da je referendum neophodan, radikali, DSS i naprednjaci optužuju vlast za, kako tvrde protivustavne poteze zarad statusa kandidata i gašenje srpskih instutucija. Ministra Bogdanovića kritikuju da prikrveno preti predsednicima opština na severu i poručuju da se iza kampanje protiv referenduma prikriva sukob između države i građana sa Kosmeta.

Poslanik SRS-a Nemanja Šarović upitao je ministra da li je na sednici vlade neko postavio pitanje da to što je referendum ustavno zagarantovano pravo - štetno.

"I da je većina vlade podigla ruku... Evo dajte doprinos istoriji demokratije i toj arhivskoj građi koja se pravi o dešavanjima u Srbiji, srpskoj vladi i parlamentu i da li ste ikad odgovorili na to pitanje i da li ste digli ruku za to da je referendum štetan, da li ste na Vladi glasali o tome", zapitao je Šarović.

"Ako ste vodili stvar ka tome da korak po korak zbog kandidature, konačno u nekih 15-20 koraka priznate Kosovo, onda je evidentno da sete to učinili zbog nečega", optužio je poslanik DSS-a Slobodan Samardžić.

Odgovarajući na optužbe Bogdanović je zaključio da je i skupštinski Odbor pokazao ono čega se Srbi na Kosovu najviše plaše - nejedinstvo.

"Ja bih voleo da sve te koji govore da su bili pritisci, da kažu koji, kakve vrste, da li smo možda uskratili nekome da finansiramo lokalnu samoupravu, da li smo vodili anti kampanju. Ako smo izneli jasan i precizan stav to ne znači da su to pritisci", odgovorio je ministar Bogdanović.

Ministar za Kosovo je poručio i da opstanak Srba u južnoj pokrajini ne zavisi samo od referenduma i barikada.

Na sednici je zatraženo i da se što pre smanje visoki troškovi naplate osiguranja vozila na administrativnim prelazima, ali da se država jasno izjasni da li će izbori na svim nivoima, pa i lokalni biti održani i na Kosovu i Metohiji.

"Mi ne želimo da čekamo zadnji momenat (za postizanje dogovora) i dobro je da cela međunarodna zajednica sada vidi da je Srbija vrlo konstruktivna, da je dala nova rešenja i nove predloge. U suštini, nismo mi ti koji su u ovoj situaciji strana koja oteže pregovore ili postizanje rešenja već je to pre svega Priština", rekao je Stefanović.

On je izrazio očekivanje da će u narednom periodu ovakav pristup beogradskog tima dati vrlo konkretne i dobre rezultate.

Stefanović je u izjavi Tanjugu dodao da još nije određen datum nastavka pregovora, da se na tome radi i da je naš tim u stalnim konsultacijama sa međunarodnom zajednicom koja razgovara sa Prištinom i dodao da se nada da će svi ti napori dati rezultat u približavanju stavova dve strane.

"Naše pozicije su jasne i one se neće promeniti naročito oko upotrebe Rezolucije 1244. Ima tu više opcija, više predloga i mahom su to predlozi naše strane", objasnio je šef beogradskog tima i dodao da će javnost odmah, ako bude određen datum nastavka pregovora, o tome biti obaveštena.

Stefanović nije želeo da komentariše pisanje prištinskih medija o raznim modalitetima i predlozima predstavljanja Kosova.

"Spekulacije u svakom slučaju ne treba komentarisati i u to ulaziti zato što su deo i medijskog i političkog postojanja Prištine", komentar je Stefanovića.

Funkcionerka i poslanica SNS Jorgovanka Tabaković je novinarima ispred Doma Narodne skupštine rekla da bi se usvajanjem predloženog zakona uštedela "makar polovina profita 'Telekoma Srbije' - najprofitabilnije kompanije u zemlji".

"Zašto je vlast odbila da razgovara i godinu dana primenjivala zakon kojim se sredstva odlivaju iz budžeta, a u privatne džepove, nije potrebno objašnjavati", istakla je Jorgovanka Tabaković.

Prema njenoj oceni, Zakon o javnim nabavkama koji je predložila SNS, prvi je od stubova kojim se siromašni građani pretvaraju u građane ozbiljne i pristojne države, a država obračunava sa kriminalcima i korupcijom.

"SNS ovim pokazuje da ima političku odlučnost, znanje, sposobnost i kadrove, da ne vodi marketinšku priču nego da se obračunava sa onim što je najveće zlo današnjice, a Srbije posebno", rekla je Tabakovićeva dodajući da je zakon borba protiv prilike da se od nekog napravi lopov.

Funkcionerka SNS-a je pozvala stručnu javnost da uputi "dobronamerne savete" za zakon koji će se danas naći na skupštinskom sajtu i koji je usaglašen sa svim direktivama Evropske unije. Predstavnici SNS-a su Predlog zakona predali na papiru u žutoj boji i u plavoj fascikli, što su boje koje simobilišu EU.

Posebno poglavlje predloženog zakona, kako navode predstavnici SNS, odnosi se na borbu protiv korupcije, a njime je poostrena prekršajna odgovornost, kao i zaprećene novčane kazne.

"Tamo gde korupcija ne može da se spreči, treba da ostanu jasni tragovi koruptivnih radnji da bi nadležni državni organi mogli da deluju, a učinioci krivičnih dela i prekršaja odgovaraju. Onaj ko često krši Zakon o javnim nabavkama neće moći da obavlja neku visoku javnu funkciju ili da bude direktor javnog preduzeća", rekao je član radne grupe SNS za izradu zakona Bojan Terzić.

U Genreralnom sekretarijatu Vlade Srbije agenciji Tanjug je potvrđeno da su stigle ostavke Srećkovića i Čekovićeve, koje je uputio SPO, ali da su "nevažeće", jer nisu podnete lično i odnose se na funkcije koje su Srećković i Čeković obavljali pre rekonstrukcija vlade.

"Nisam podneo ostavku na mesto ministra vera i dijaspore", rekao je Srećković.

I Čeković je takođe negirala da je podnela ostavku.

"Nikada nisam podnela ostavku na mesto državnog sekretara u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu", rekla je Čeković.

Ona je precizirala da je Vlada nju kao i ministra Srećkovića razrešila dužnosti prilikom rekonstrukcije vlade marta prošle godine i imenovala ih na nove funkcije u rekonstruisanim ministarstvima.

SPO je danas međutim, prosledio tekstove ostavki Srećkovića i Čekovićeve u kojima se ovlašćuje predsednik SPO-a da te ostavke preda.

"Podnosim neopozivu ostavku na funkciju ministra za dijasporu u Vladi Srbije. Moja neopoziva ostavku stupa na snagu trenutkom njenog podnošenja i ne može se opozvati pod bilo kojim izgovorom. Istovremeno ovlašćujem predsednika SPO Vuka Draškovića da bezuslovno preda ovu ostavku", navodi se u ostavci dostavljenoj medijima iz Kabineta ptredsednika  SPO-a.

Tekst ostavke Sanje Čeković isti je kao i tekst ostavke Srećkovića.

Predsedništvo Srpskog pokreta obnove prethodno je zatražilo od premijera Mirka Cvetkovića da razreši funkcija Srećkovića i Sanju Čeković i podržalo nameru poslanika SPO da ne učestvuju u radu parlamentarne većine do razrešenja.

"Predsedništvo SPO podržava neučestvovanje narodnih poslanika Srpskog pokreta obnove u radu parlamentarne većine, do razrešenja Srđana Srećkovića i Sanje Čeković sa funkcija u Vladi Srbije", navodi se u saopštenju.

Kako se navodi, sa tom odlukom saglasio se i predsednik SPO-a Vuk Drašković koji boravi u Sjedinjenim Američkim Državama.

Marković je objasnio da je u prethodne četiri godine raspušten mali broj lokalnih samouprava, mahom  zahvaljujući zakonu koji garantuje priličnu stabilnost tim samoupravama.

O održavanju izbora u tih, pet ili šest opština vodi računa Narodna skupština Srbije.

Marković je, nakon potpisivanja Sporazuma o vraćanju matičnih knjiga Savezu jevrejskih opština Srbije, izjavio je da u Srbiji ne postoji 130 javnih agencija, kao što se spekuliše, već oko 20 i da bi trebalo da ih bude najviše pet.

Ministar nije želeo da komentariše da li će broj agencija uskoro biti smanjen.

"Naravno da nije dobar sistem tih agencija i to sam govorio poslednjih godina, tri godine se borim protiv tog sistema, ali nema 130 subjekata koji posluju u skladu sa Zakonom o javnim agencijama", rekao je Marković i dodao da ih ima manje od 20.

Prema njegovim rečima, Srbiji nije potrebno više od tri četiri agencije i nema potrebe da ih ima ni 20.

"Planiramo veliki skup s privrednicima 11. marta kada ćemo suštinski definisati kompletan predizborni program za ekonomiju URS", rekao je Dinkić novinarima u Kragujevcu gde je, iza zatvorenih vrata, razgovarao s privrednicima o ekonomskoj platformi i o tome šta je potrebno uraditi u Srbiji.

Naglasivši da decentralizacija Srbije neće prava bez jednakih šansi za sve ljude, u svim gradovima i za sve struke, Dinkić je rekao da je u ekonomiji na prvom mestu ono što treba uraditi - poreska reforma, jer Srbija ima komplikovan poreski sistem, sa, kako je naveo, isuviše mnogo poreskih oblika i da neke treba ukinuti, poput firmarine, naknade za korišćenje građevinskog zemljišta.

"Potrebna je i promena sistema PDV-a, tako da se PDV za mala i srednja preduzeća plaća tek kada preduzeća naplate prozvode", rekao je Dinkić i dodao da drugi smer reformi podrazumeva smanjivanje nepotrebnih procedura, ukidanje birokratije, skraćivanje različitih perioda za dobijanje dozvola, uvođenja reda u katastru koji je katstrofalan u svim opštinama.

Potpredsednica Vlade i funkcionerka URS Verica Kalanović najavila je da će preuzeti Ministarstvo sporta i omladine "po predviđenoj proceduri" i nastaviti rad koji je Snežzana Samardžić Marković započela.

"Moja ambicija nije da u budućosti budem ministarka omladine i sporta, međutim, kad je u ovim prilikama Snežana neočekivano otišla na jednu vrlo značajnu funkciju za našu zemlju i kada je Vlada na kraju mandata, moramo da pokažemo odgovornost i prema završetku određenih projekata i nastavku aktivnosti koje je započelo ministarstvo omladine i sporta", rekla je Verica Kalanović.

Ministarka sporta i omladine Snežana Samardžić Marković odlazi na funkciju u Savet Evrope gde će raditi kao generalna direktorka novog Direktorata za demokratiju.

Filipovski je na konfereniciji za novinare iznela tvrdnju da vladajuća koalicija, predvođena Demokratskom strankom, već vodi prljavu kampanju, umesto da sumira rezultate posle četiri godine vlasti i izađe pred građane "bar sa jednim programom i rešenjem u nekoj oblasti".

"Demokratska stranka saopštenjima, kao u vreme Infobiroa, napada Srpsku naprednu stranku, iako vrlo dobro zna da za ove četiri godine niko iz opozicije nije mogao da bude kriv za stanje u kome se Srbija nalazi", navela je Filipovski i dodala da vreme prljavih kampanja treba da bude "iza nas".

Prema njenim rečima, građani žele konkretna rešenja, a ne neizvesnost u koju ih "gura aktuelna vlast, zbog čijih grešaka je sve u Srbiji postalo neizvesno".

Kako je potpredsenica NS navela, neizvesno je da li će Srbija dobiti status kandidata za ulazak u EU, da li će vlada sklopiti aranžman sa MMF-om, neizvesna je sudbina železare u Smederevu, budućnost građana na severu Kosova i Metohije.

"Neizvestan je život, zbog toga što su alarmantni podaci", navela je Filipovski i dodala da to pokazuju i činjenice da je svaki deseti građanin siromašan, da 50 odsto zaposlenih strahuje da će ostati bez posla, kao i da se stopa nezaposlenosti "rapidno povećava".

Ona je istakla da Srbiju čeka težak period, ali potpuno izvestan oporavak sa promenom političkih prilika, reformama i institucionalnim promenama.

Dejanović je kao primer za to navela donošenje zakona po hitnom postupku.

Otvarajući prezentaciju izveštaja "Procena procesa donošenja zakona i izrade propisa u Republici Srbiji" u Domu Narodne skupštine, Dejanović je rekla da je Skupština preporuku da se zakonski predlozi razmatraju po hitnom postupku - stavila pod kontrolu.

To međutim, dodala je predsednica parlamenta, svakako ne isključuje potrebu da se ta, ali i druge sfere, preciznije definišu, kao što i u ostalim preporukama akteri procesa donošenja zakona mogu prepoznati prostor za poboljšanje svog rada.

Đukić Dejanović je na konferenciji, na kojoj je predstavljen izveštaj urađen u saradnji skupštinskog Zakonodavnog odbora i Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava pri OEBS-u (ODIHR), ukazala da su u skupštinskoj proceduri predloženi zakoni menjani u znatnom obimu, iako se i u stručnoj javnosti ne retko čulo da parlament samo formalno usvaja vladine predloge zakona.

"Znajući da je objektivna i nezavisna ocena trenutnog stanja početna tačka svake odgovorne aktivnosti koja ima za cilj da menja postojeće stanje, pozvala sam stručnjake ODIHR-a da izvrše analizu zakonodavnog procesa - od identifikovanja društvenog odnosa koji zahteva regulisanje do usvajanja odgovarajuće norme", rekla je Đukić Dejanović.

Predsednica parlamenta je uverena da je konferencija izvanredna prilika da svi koji imaju ulogu u zakonodavnom procesu strukturirano sagledaju tu svoju ulogu i da će skup doprineti da se i u budućem radu i saradnji još više neguje duh parlamentarizma.

"Tom duhu primarni je interes građana, koji je i uzrok i posledica rešenja koja usvajamo u ovom domu", poručila je Đukić Dejanović.

Na prezentaciji, između ostalih, govore i predsednik skupštinskog Zakonodavnog odbora Vlatko Ratković, direktor OEBS - ODIHR Janez Lenarčič i šef Misije OEBS-a u Srbji Dimitrios Kipreos.

Predlog o promeni naziva ulica usvojila je sedmočlana komisija u kojoj su četiri predstavnika albanske manjine preglasala tri predstavnika iz redova srpskog naroda.

Za predlog su glasali samo odbornici iz redova albanskih partija, a nezadovoljni takvom odlukom, svi srpski odbornici su napustili sednicu.

Tom odlukom u Bujanovcu se brišu nazivi ulica: Cara Lazara, Carice Milice, Vojvode Mišića, Vojvode Stepe, Radomira Putnika, Dimitrija Tucovića, Dositeja Obradovića, Svetozara Markovića i drugih velikana iz srpske istorije, nauke, prosvete i kulture.

Ubuduće bi te ulice trebalo da nose imena: Skenderbeg, Redžep Hasani, Ljam Breznica, Naim i Sami Frašeri, Idriz Seferi i drugih albanskih književnika i kako je navedeno, dugih boraca za albansko buđenje.

Ulicu će u Bujanovcu dobiti i Fatmir Ibiši iz Gnjilana, pripadnik Kosovskog zaštitnog korpusa, koji je februara 2000. godine kod sela Končulj, sa terorističkom grupom izveo bombaški napad na policijsko vozilo MUP-a Srbije, kada je jedan policajac ubijen, a tri teško ranjena.

Centralni gradski trg, koji sada nosi ime vođe Prvog srpskog ustanka, Karađorđa Petrovića, trebalo bi da se zove Trg Skenderbega. O ovoj odluci Skupštine opštine Bujanovac, konačan sud daće nadležna komisija Ministarstva za državnu upravu, lokalnu samoupravu, ljudska i manjinska prava.

Srpski odbornici su glasanje albanskih odbornika doživeli kao poraz multietničke politike zajedništva i početak novog zaoštravanja ionako krhkih međunacionalnih odnosa. Na zasedanju je dr Stojanča Arsić, dugogodišnji predsednik Skupštine opštine Bujanovac, a sada zamenik njenog predsednika, izrazio žaljenje zbog onoga što se dogodilo.

"Od danas u Bujanovcu ništa nije kao što je bilo dosad. Koalicija više ne postoji", rezignirano je rekao Arsić i sa svim srpskim odbornicima napustio skupštinsku salu.

Srpski pokret obnove traži smenu članova te stranke Srđana Srećkovića i Sanje Čeković sa državnih funkcija.

Slavica Đukić Dejanović o tome je u Skupštini razgovarala sa potpredsednikom i poslanikom SPO-a Aleksandrom Jugovićem. Jugović ponavlja da poslanici SPO-a neće učestvovati u radu Skupštine dok se ne reše njihovi zahtevi.

"Vlada Srbije je u ovom mandatu zamenila polovinu svojih ministara, i iz G17, i DS-a i SPS-a, pa očekujemo odgovore zašto i SPO ne može da zameni ministra. Ostavkom ministra vera i dijaspore Srđana Srećkovića, Vlada bi pokazala da joj je više stalo do reformi pravosuđa nego do fotelje jednog ministra", istakao je Jugović.

Funkcioner SPO-a dodaje da će uskoro biti promenjena i ministarka sporta Snežana Samardžić Marković, da je i ranije bilo promena, i da ne vidi nikakav problem da to isto učini i SPO.

 "Ako bismo podržavali ministra i državnog sekretara Sonju Čeković koji ruše SPO, mi bismo onda podržavali sopstveno rušenje", rekao je Jugović.

Šefica poslaničkog kluba "Za evropsku Srbiju" Nada Kolundžija, ipak, očekuje da će sednica zakazana za 8. februar početi nesmetano, jer su za rad parlamenta potrebna 84 poslanika.

"U toku je vanredno zasedanje, a za podršku tačkama dnevnog reda, bitnim za evropske integracije, očekuje se glas onih kojima je put ka EU, po sopstvenom priznanju, najznačajniji", dodala je Kolundžija.

Kolundžija: Važna sednica Skupštine 

Prema rečima Kolundžije, izglasavanje tačaka sa dnevnog reda važno je zbog procesa odlučivanja o dobijanju statusa kandidata Srbije za članstvo u EU i poruke da se reforma pravosuđa sprovodi u skladu sa preporukama Evropske komisije.

Na sednici bi trebalo da se razmatra Predlog odluke o izboru člana Visokog saveta sudstva iz reda sudija apelacionih sudova, koji je podneo Visoki savet sudstva i Predlog odluke o izboru zamenika javnih tužilaca, koji je podnelo Državno veće tužilaca.

Komentarišući takvu odluku SPO-a, Kolundžija je napomenula da to ipak ne vidi kao dovoljno jak razlog da se odluke ne usvoje.

Na pitanje gde će vladajuća većina naći potrebnih 126 glasova kada se bude odlučivalo, Kolundžija je odgovorila da bi to mogli da budu oni koji "prigovaraju njima da reforme ne sprovode dovoljno dobro i da Srbija ne ide dovoljno brzo ka EU".

"Dakle, verujem da ti neće imati nikakav argument da kažu - sada ćemo da zaustavimo evropske integracije, zbog toga što imamo nekakav problem sa nekakvim svojim bivšim članovima, koji se ponašaju neadekvatno ili koji više govore svojim ponašanjem o sebi, nego o stranci koju su napustili", rekla je šefica ZES-a.

Kolundžija je dodala da podršku "pravosudnim" rešenjima očekuje i od onih koji tvrde da je ubrzanje Srbije ka Evropi od presudne važnosti što će pokazati i u tom konkretnom slučaju.

Kada je reč o eventualnoj ugroženosti Vlade, Kolundžija je podsetila da zakoni mogu biti i neizglasani u parlamentu, pa to svejedno ne mora da znači krizu vlade. Osim toga, kako je ocenila, postavljati pitanje krize vlade i njenog pada mesec dana pred raspisivanje izbora je ne samo suvišno, već i nelogično.

Inače, SPO ima četiri poslanika u okviru vladajuće koalicije. Pored Aleksandra Jugovića i Aleksandra Čotrića, tu su Mirko Čikiriz i Žika Gojković.

Tači je za današnji Ekspres naglasio da bi na eventualnom susretu s Tadićem imao samo jednu tačku o kojoj bi razgovarali – recipročno priznavanje.

Ostale tačke i problemi mogu se rešiti međudržavnim odnosima, kao i sa drugim susednim zemljama, dodao je Tači.

"Taj susret bio bi u službi mira, stabilnosti, saradnje i dobrosusedskih odnosa, išao bi u prilog evroatlantskim perspektivama dveju država, ali i celog regiona", izjavio je Tači.

Kosovski premijer je dodao i da eventualni susret ne treba shvatiti kao bitku u kojoj će pobediti "jedan od nas dvojice, ili naše države, jer je ta bitka zaključena juna 1999. godine, a rezultat je poznat celom svetu".

Predsednik Tadić je tokom boravka u Bosni i Hercegovini, na sastanku trilaterale na Jahorini, rekao da bi razgovarao s Tačijem, pod uslovom da taj razgovor ne promoviše državnost Kosova, već da pomogne rešavanju problema.

Tadić je još rekao da bi na eventualnom sastanku Tačiju izneo svoj plan o specijalnom statusu za sever Kosova, a da bi predmet razgovora mogao biti i neki drugi plan za sever.

Mogućnost održavanja susreta Tači–Tadić aktualizovana je prethodnih dana nakon izjave kosovskog premijera da je spreman da se sretne sa Tadićem, s obzirom na to da je sa njim svojevremeno imao susrete u Beču, tokom prvih pregovora o statusu Kosova i Metohije.

Neuspeh skupa održanog od 6. do 23. februara 1999. godine rezultirao je 78-dnevnim bombarovanjem SRJ, posle čega je, na osnovu Kumanovskog mirovnog sporazuma iz juna 1999. i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, došlo do povlačenja jugoslovenskih snaga bezbednosti sa Kosova i Metohije i uspostavljanja privremene administracije UN u pokrajini.

Inicijator tronedeljnih razgovora o Kosovu i Metohiji u Rambujeu bila je Kontakt grupa, dok su međunarodni posrednici bili Kristofer Hil (SAD), Boris Majorski (Rusija) i Volfgang Petrič (EU).

Trinaestočlanu srpsku delegaciju u Rambujeu predvodio je tadašnji potpredsednik Vlade Ratko Marković.

U delegaciji kosovskih Albanaca bili su, između ostalih, predsednik Demokratskog saveza Kosova Ibrahim Rugova, jedan od komandanata OVK Hašim Tači i Edita Tahiri, koja sada vodi pregovarački tim Prištine u dijalogu sa Beogradom.

Srpska delegacija je u Rambujeu odbila da "direktno razgovara s teroristima", pa se pregovaralo iz različitih prostorija, pisanim porukama, preko posrednika.

Prištinska strana je potpisivanje ponuđenog sporazuma uslovljavala referendumom o samoopredeljenju, a Beograd je odbijao dolazak stranih trupa, kao i referendum o samoopredeljenju Kosova.

Obe strane su poslednjeg dana konferencije, 23. februara, međutim, uslovno prihvatile sporazum o Kosovu i Metohiji. Srpska delegacija načelno je prihvatila politički deo – široku autonomiju Kosova, ali je izričito odbacila vojni aneks sporazuma navodeći da bi primena praktično značila okupaciju i ograničenje suvereniteta SRJ.

Nova runda pregovora srpskih vlasti i kosovskih Albanaca počeo je 15. marta 1999. u Centru "Kleber" u Parizu, ali je posle nekoliko dana i taj pokušaj da se postigne rešenje za kosovsku krizu, propao.

Ni u poslednjem pokušaju, 22. marta 1999, specijalni izaslanik SAD Ričard Holbruk nije uspeo da ubedi tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića da prihvati sporazum o Kosovu i razmeštanje stranih trupa u pokrajini.

Dva dana kasnije, 24. marta, NATO je počeo bombardovanje tadašnje SR Jugoslavije. Ono je okončano 9. juna 1999. potpisivanjem Kumanovskog sporazuma, koji je predviđao povlačenje jugoslovenskih snaga bezbednosti sa Kosova i razmeštanje međunarodnih snaga.

Posle toga, Savet bezbednosti UN usvojio je Rezoluciju 1244, kojom je uspostavljeno međunarodno prisustvo na Kosovu – UNMIK kao civilna misija i Kfor kao vojna misija.

Kosovo je 17. februara 2008. jednostrano proglasilo nezavisnost, koju je u međuvremenu prihvatilo 86 zemalja, od ukupno 193 države članice UN. Među državama koje nisu prihvatile nezavisnost Kosova je i pet država članica Evropske unije, kao i Rusija, Kina, Indija, Brazil.

"Pretpostavljam da će se sad tu uključiti neka ribolovačka udruženja, a mislim da je jedino koje neće Udruženje baksuza iz Kruševca, pošto ono ne odgovara profilu naših stranaka", kaže kolumnista lista Danas Dragoljub Petrović.

Analitičari tvrde da su intenzivni kontakti usledili zato što vladajuće partije prikrivaju manjak rezultata postignutih na socio-ekonomskom planu, a opozicija to koristi da im obeća sve što nisu dobili.

"Svako pokušava da se domogne na mišiće nekave većine koja može da omogući formiranje vlasti i tu je svaka socijalno organizovana grupa koja može ili pruža garancije da bi mogla da donese više do 15, 20 hiljada glasova užasno interesantna i svi joj podilaze", kaže profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković.

A mogu li najbrojnija udruženja sigurno da donesu i veliki broj glasova? U partijama i nekim sindikatima ubeđeni su da mogu, iako i jedni i drugi tvrde da izbori nisu motiv sastanaka.

Sindikat "Nezavisnost" ne veruje da bi stranke zaista ispunile obećanja. Istovremeno tvrde i da članstvo nije isto što i siguran glasač – zato i ne pregovaraju sa partijama.

"Ne možete ih sigurno naterati da glasaju kako vi hoćete", navodi predsednik Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" Branislav Čanak.

Štrajkovi su retko pomagali sindikatima, a bolje nije bilo ni sa učešćem u telima gde su bili i predstavnici države i poslodavaca. Zato je, smatraju analitičari, odluka da uđu u politiku logična.

I neki višegodišnji problemi preduzetnika na razumevanje su naišli pred kraj mandata. Jedan od primera je muzički dinar za čije su se smanjenje i ukidanje posebno založili Ujedinjeni regioni Srbije.

Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca smatra da najveći broj obveznika tih naknada nije bio u stanju da redovno izmiruje svoje dugove.

Lider URS-a Mlađan Dinkić kaže da nema razloga da frizeri, obućari, auto-mehaničari kozmetički saloni plaćaju tu naknadu i da ih treba potpuno izuzeti.

Naglo interesovanje i za najsitnije probleme udruženja posledica je toga što stranke unapred neće meriti koliko glasova udruženja mogu doneti. Procenjuje se da će na idućim izborima, više nego lane, odlučivati nijanse, pa će borba za svaki glas biti nemilosrdna.

"Program razvoja Vojvodine je izuzetno stručan program koji na najbolji i sveobuhvatan način daje rešenje za izlazak iz katastrofalne situacije u kojoj se severna pokrajina Vojvodina danas nalazi", rekao je Petković na konferenciji za novinare.

Prema njegovoj oceni, problemi sa kojima se pokrajina suočava su nezaposlenost i nelikvidnost privrede.

"Više od 200.000 nezaposlenih, sve je manje stanovnika u Vojvodini. Postoje mesta koja su u potpusnosti prazna, a to da u određenim školama širom Vojvodine nema đaka prvaka je realnost", dodao je Petković.

Petković je naveo da Program razvoja Vojvodine koji je DSS u subotu predstavio na pokrajinskom odboru u Novom Sadu, daje rešenja koja su u interesu svih građana Srbije.

Petković je istakao da je za Srbiju najbolje da pored vojne proglasi i političku neutralnost, koja bi podrazumevala ekonomsku saradnju sa državama članicama EU.

"Ekonomski programi i program vojne i političke neutralnosti DSS-a su načini na koje Srbija može da izađe iz ekonomske i političke krize, da se oporavi i razvija", dodao je Petković.

Prema njegovim rečima izmenom Statuta stvaraju se mogućnosti da Beograd dobije novi karakter i da se dalje unapredi njegovo funkcionisanje.

Ranđić ističe da je neophodno da Grad Beograd u atmosferi pridruživanja EU, kroz otvaranje predstavništva u Briselu, započne korak saradnje sa EU.

"Otvaranjem predstavništva Beograd ne želi da se takmiči sa Nišom, Kragujevcem ili Vojvodinom koji već imaju predstavništva u Briselu, već da iskoristi iskustva gradova poput Madrida, Praga ili Sofije koji su to isto učinili na putu priduživanja i doneli dobrobit svojim građanima", rekao je Ranđić.

Prema njegovim rečima, otvaranje kancelarije omogućiće Beogradu da dovede nove investitore, da bolje iskoristi pretpristupne fondove kao
i da se radi na popravljanju imidža glavnog grada.

Drugi predlog odborničke grupe LDP-a, prema Ranđićevim rečima, odnosi se na uvođenje Saveta za bezbednost.

"Na taj način Beograd bi organizovano povezao nadležne institucije koje se bave pitanjima bezbednosti i tako bi temu postavili pred Gradsku upravu kao jednu od prioritetnih", istakao je Ranđić.

Prema njegovim rečima LDP će predložiti da se izmenom statuta otvori mogućnost za formiranje privatno-javnog preduzetništva, jer je ono jedna od najvećih šansi da grad dođe do investicija van budžeta odnosno novca građana.

"Koristeći iskustva evropskih prestonica koji su tu šansu iskoristili omogućićemo investice koje se mere milionima evra",
naveo je Ranđić.

Funkcioner LDP-a rekao je da će uskoro izneti nove predloge koji bi trebalo da zažive nakon izbora kako bi grad imao što više mogućnosti za unapređenje.

Govoreći o mogućem odnosu sa SNS, Vukomanović je ukazala da još "ne znamo kako bi se naprednjaci ponašali kao stranka na vlasti".

SNS je potekla iz stranke ekstremnih nacionalista, čija je politika Velike Srbije pretrpela poraz, a sada se ponašaju kao da nisu ostrašćeni nacionalisti, rekla je Vukomanovićeva na sednici Gradskog odbora socijalista u Valjevu.

Potpredsednica socijalista zbog toga je uverena da građani Srbije neće naredne četiri godine testirati kako će se SNS ponašati na vlasti, jer bi to, kako je navela, "bilo uzaludno izgubljeno vreme".

Vukomanovićeva se nada da će opstati sadašnja koalicija SPS-JS-PUPS, koja je, kako je ocenila, pokazala stabilnost i dobre rezultate.

"U Srbiji je vanredna situacija zbog nevremena, ali ne bi trebalo da bude i zbog predstojećih izbora", rekla je potpredsednica SPS-a, ukazavši da su mnoge političke stranke i pojedinci prerano počeli izbornu kampanju.

"To se odnosi kako na opozicione, tako i na stranke na vlasti", rekla je Vukomanovićeva i navela da će SPS u "vruću" predizbornu kampanju ući nakon raspisivanja izbora 11. marta i "ponuditi ozbiljan ekonomsko-socijalni program, levičarskog usmerenja".

Ona je navela da je socijalistima stalo da u narednoj vladi dobiju resore poljoprivrede, zdravstva, obrazovanja i socijalne politike i da će u narednom periodu ovim oblastima posvetiti posebnu pažnju.

Prema njenim rečima, posle parlamentarnih izbora predsednik SPS-a Ivica Dačić, "koji je kao ministar policije pokazao da ima viziju, sposobnost i hrabrost", trebalo bi da bude predsednik nove Vlade.

Ishod izbora u Srbiji, kako je rekla, neće, nažalost, zavisiti samo od političkih partija, već i od EU i SAD, a socijalisti će se, ako budu morali da biraju, između kandidature za EU ili Kosova, uvek opredeliti za Srbiju.

Predsednik Gradskog odbora SPS Valjevo Đorđe Milićević smatra da vlast u Srbiji neće moći da bude formirana bez socijalista. On je dodao da SPS neće ići na izbore da pomaže drugima, već da bude najbolja i pobedi SNS i DS, a potom će razgovarti o koaliciji.

"Kako smo uspeli da saznamo od ljudi koji nam daju informacije iz vrha vlasti, ovakvih koverata koji će stići protiv Tomislava Nikolićaima još 30", rekao je Vučić na  konferenciji za novinare i dodao da će se Nikolić odazvati na svaki poziv.

Prvo ročište zakazano je za 28. februar, rekao je Vučić i istakao da je podnošenje prijava protiv lidera SNS pokazatelj "očaja režima" koji se samo silom može borititi protiv volje naroda.

"Mi ćemo izdržati sve prljavštine, bilo da ih plasiraju preko upravnih i pravosudnih organa ili medija i pobedićemo ih", poručio je Vučić.

Zamenik predsednik SNS-a upitao je šta će da radi SNS u kampanji ako će "za svaki zalepljeni plakat morati da idu na sud".

Komunalna policija Gradske uprave Šapca prošle godine je podnela prijavu protiv Tomislava Nikolića zbog lepljenja stranačkih plakata u aprilu 2011. godine.

Vučić je rekao da vlast nema snage da se obračuna ni s vremenskim neprilikama i ocenio da je uvođenjem vanredne situacije na celoj teritoriji Srbije prekršen zakon, jer se, kako je rekao, ona može proglasiti samo na delu teritorije.

Upitan da prokomentariše izjave gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa da čelnici SNS-a ne rade ništa osim što kritikuju, Vučić je rekao da je ponosan na svoju borbu protiv korupcije, to što je prvi otkrio energetsku mafiju i ukazao na "spoj tajkuna i politike, odnosno Dragana Đilasa i Miroslava Miškovića". 

Vučić je rekao da će SNS sutra Skupštini Srbije predati svoj Predlog zakona o javnim nabavkama čijom primenom će se, kako je naveo, uštedeti 600 miliona evra i koji će onemogućiti malverzacije.

Vučić je rekao i da je ponosan na to što nije učestvovao u projektu "BusPlus" i na taj način, kako je naveo, nije obezbedio svojim prijateljima da se preko privatnih firmi obogate na račun građana. 

"O tome koliko važnosti vrh izvršne vlasti pridaje nastavku reforme pravosuđa ponajbolje govori činjenica da im je važnija fotelja ministra stavljenog u funkciju razbijanja SPO od održavanja skupštinske sednice", naveo je Starović u izjavi dostavljenoj medijima.

Starović veruje da se postojeća situacija može veoma lako razrešiti ostavkom ministra Srećkovića ili pak predlogom za njegovo razrešenje, koji Vlada Srbije može doneti na telefonskoj sednici, istovremeno kada se bude odlučivalo o ministarki omladine i sporta.

"Za protekle četiri godine zamenjena je tačno polovina članova kabineta premijera Mirka Cvetkovića, uključujući rukovodioce daleko važnijih resora nego što su to dijaspora ili verska pitanja", istakao je Starović.

Portparol SPO-a ocenio je da DS duguje javnosti objašnjenje zbog čega se jedino SPO-u ne dozvoljava da opozove ministra kojeg je delegirao u sastav Vlade.

Na predstavljanju Ekonomske platforme URS-a privrednicima u Zrenjaninu Dinkić je ocenio da se inspekcije u Srbiji sada koriste kao sredstvo za maltretiranje privrednika.

"Reforma je neophodna kako se ne bi dešavalo da u jedno preduzeće dođu sve moguće inspekcije, a u neka preduzeća nikad nijedna", rekao je lider URS-a.

Dinkić je nakon sastanka rekao da se privrednici Zrenjanina najviše žale na nestručnost ljudi od opštinskog nivoa do republičkih službi, kao i na brojne namete kojima su opterećeni.

"Treba dosta toga uraditi i na ukidanju parafiskalnih nameta na koje se privrednici takođe dosta žale. Recimo ugostitelji u Zrenjaninu plaćaju oko 35 raznih taksi", rekao je Dinkić.

Prema njegovim rečima, trebalo bi ukinuti i plaćanje firmarine, koja je, kako je istakao, "zapravo samo još dodatak na plaćeni porez na plate".

"Ima nekoliko opcija, a svaka sadrži Rezoluciju 1244, pa ćemo videti dalje", rekao je Stefanović agenciji Beta.

Stefanović je naveo da Beograd nastavlja svakodnevne konsultacije sa međunarodnom zajednicom u nadi da će uspeti da nađe obostrano prihvatljivo rešenje koje će sadržati Rezoluciju 1244.

"Priština sve odbija i situacija je i dalje, nažalost, takva, ali nismo mi sa Prištinom sami u pregovaračkom procesu, na svu sreću, jer da jesmo, verovatno nikad nikakvog dogovora ne bi bilo", rekao je Stefanović.

Povodom navoda lista Večernje novosti da je za evropsku administraciju najbliža rešenju opcija koju je predložila Međunarodna krizna grupa, Stefanović je objasnio da postoje "razne ideje ko šta misli da bi moglo da bude rešenje".

Stefanović je rekao da nema novih detalja o datumu za nastavak pregovora Beograda i Prištine, a da bi se o tome nešto moglo znati ove nedelje.

"Svaki dan razgovaramo, gledamo kada ćemo, šta ćemo, ali još nismo ugovorili datum", rekao je Stefanović.

Novosti su danas objavile da je Međunarnodna krizna grupa predložila dve mogućnosti, obe bez zastupanja Kosova pod pokroviteljstvom UNMIK-a.

Jedna mogućnost je, kako pišu Novosti, da uz ime Kosova stoji napomena da je reč "o učestvovanju bez prejudiciranja stavova zemalja članica o statusu".

Druga opcija je da se pozove na Rezoluciju 1244, savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde iz 2010. godine i Rezoluciju Skupštine UN o tom mišljenju, i da će ono što bude dogovoreno biti navedeno pod zvezdicom koja će stajati na tabli sa imenom Kosova.

"Verujem da će biti pronađeno rešenje u vrlo bliskoj budućnosti", rekao je Petrović, povodom odluke poslanika Srpskog pokreta obnove da ne učestvuju u radu parlamenta.

Vanredna sednica Skupštine Srbije, na čijem dnevnom redu su predlozi odluka o izboru člana Visokog saveta sudstva i o izboru javnih tužilaca, zakazana je za sredu.

Poslanici SPO saopštili su da neće učestvovati u radu parlamenta dok se ne razreše ministar vera i dijaspore Srđan Srećković i državna sekretarka Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu Sanja Čeković.

Petrović je rekao da su na dnevnom redu Skupštine Srbije važne odluke značajne za nastavak reforme pravosuđa, kao i odluke koje bi Robnim rezervama trebalo da omoguće zaduživanje za prolećnu setvu.

"Veoma je visok rizik da ova sednica ne bude održana, a oni zbog kojih bude doneta takva odluka, preduzeće na sebe veliku odgovornost", rekao je Petrović.

Govoreći o tome da li je ratom saopšenjima između Demokratske stranke i Srpske napredne stranke počela predizborna kampanja, Petrović je rekao da ne vidi da se nešto promenilo u poređenju sa prethodne četiri godine i da veruje da se nakon izbora neće promenti politički pravac kojim se kreće Srbija.

Govoreći o Srbima na Kosovu, Petrović je ocenio da bi njihovi interesi bili najbolje zaštićeni ukoliko bi oni sa Beogradom zajednički radili na ostvarivanju plana koji je predstavio predsednik Srbije Boris Tadić.

Moje duboko uverenje je da bi za njih bilo najbolje da sa predsednikom i Vladom Srbije naprave "najbolju moguću političku konfiguraciju da bi plan koji je predsednik Tadić izložio mogao da dobije podršku međunarodne zajednice", rekao je Petrović.

Prema njegovim rečima, Kosovo je važna nacionalna tema i ne treba je zloupotrebljavati u dnevnoj politici.

"Bilo bi šteta, a to se dešavalo u prethodnih 200 godina, ne jednom u našoj istoriji, da zbog sitnog političkog interesa, urušimo narednih 50 godina", zaključio je Petrović.

"Najnovija kampanja 'Samoopredeljenja' u vezi sa nazivom 'Republika Kosovo', u kojoj se tvrdi da bi korišćenje bilo kojeg drugog naziva bilo protivustavno, a samim tim i veleizdaja, nije ništa drugo nego političko obdanište", istakao je Rajhel u pisanoj izjavi.

Rajhel je podsetio da u EU, Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju, UN i drugim međunarodnim telima, nemačka delegacija uobičajeno sedi iza pločice sa natpisom "Nemačka", a ne "Savezna Republika Nemačka".

Isto važi i za "Francusku Republiku" ili "Kraljevinu Holandiju", ili za gotovo sve druge zemlje, rekao je Rajhel.

Ne postoji nijedan razlog zašto bi ovo u slučaju Kosova moralo da bude drugačije, zaključio je nemački ambasador u Prištini.

Međutim, kakva god bude bila odluka, važno je zadržati stabilnost u odnosima. Bitno je zadržati visok nivo komunikacije i angažovanosti, podvukao je Jeremić, dodajući da u ovom trenutku nije moguće reći ili predvideti kakva će biti odluka Nemačke.

Ministar Jeremić je istakao da je bitno da se ostane u dijalogu.

"Mislim da sve strane imaju najbolju moguću volju, ali kakva će biti odluka pokazaće vreme", naveo je šef srpske diplomatije koji je sa Vesterveleom razgovarao na marginama Međunarodne bezbednosne konferencije u Minhenu.

Jeremić je podsetio da će sledeći sastanak šefova diplomatija EU biti održan 28. februara.

"Bićemo u intenzivnoj komunikaciji ministar Vestervele i ja, kao i sa svim ministrima spoljnih poslova. Mislim da svi imaju najbolju volju da se postigne najbolje moguće rešenje. Daleko smo od toga da se u ovom trenutku može reći kakva će odluka biti", ukazao je Jeremić.

On je dodao da je sa Vesterveleom razgovarao i o bilateralnim odnosima dve zemlje, kao i aktuelnoj situaciji u svetu, posebno o stanju na Bliskom istoku, koje je bila dominantna tema poslednjeg dana minhenskog skupa.

Tokom učešća na Međunarodnoj bezbednosnoj konferenciji, na kojoj se okupilo više od 350 predstavnika država i eksperata iz celog sveta, Jeremić je obavio niz bilateralnih razgovora.

Na tribini, posvećenoj svakodnevnom životu u opštini Savski Venac, Vučić je rekao da ne zna da li će postati gradonačelnik jer to zavisi od ljudi u Beogradu, ali i da nije tačno da je, kako ističe vlast, favorit samo Demokratska stranka. On je takođe naveo da se ne plaši moguće "prljave kampanje".

Vučić je upozorio vlast da "ni ne pokušavaju da ukradu nijedan jedini glas, ni u Beogradu, ni u Subotici, Kosovskoj Mitrovici, ni Crnoj Travi".

"Onda da vidimo kako ćete uspeti (vlast) da dobijete narodnu volju. Rezultati će ih iznenaditi", poručio je Vučić.

Ukoliko postane gradonačelnik, Vučić će, kako kaže, prvo oformiti Komisiju za brze odgovore koja će doprineti smanjenju čekanja na građevinske dozvole ali i da će kao prvi čovek Beograda jednom u deset dana od sedam ujutro do dvadeset časova uveče razgovarati sa građanima o njihovim problemima.

Vučić je dodao da će već sutra u skupštinsku proceduru SNS proslediti Zakon o javnim nabavkama koji je temelj za uštedu 600 miliona evra na godišnjem nivou.

Taj novac, predlaže Vučić, trebalo bi uložiti u proizvodnju i istakao da će ukoliko dođe na vlast oformiti Komisiju za brze odgovore koja će privući strane investitore.

"LDP u Vojvodini želi partnerstvo sa manjinskim i regionalnim strankama, kao i sa DS, kako bismo od Vojvodine mogli da napravimo tvrđavu moderne Srbije i krenemo u modernizaciju same Srbije", rekao je Jovanović na osnivačkoj skupštini Pokrajinskog odbora LDP-a.

Prema njegovim rečima, Vojvodina treba da bude tačka otpora i da se potom ta energija proširi Srbijom, pošto je "Evropska orijentacija Srbije očuvana u Vojvodini".

"Vojvodina je u startu osuđena na neuspeh, ako se nastavi antagonizacija između Srbije i Vojvodine. Vojvođani, ako želite slobodnu Vojvodinu, moramo prvo osloboditi Srbiju", poručio je Jovanović.

Novi predsednik Pokrajinskog odbora LDP-a Dušan Mijić rekao je da je Srbiji potreban novi ustav, jer je postojeći "nelegitiman". 

"Ako je Vojvodina autonomna pokrajina, onda nema nikakvog smisla da Skupština Srbije potvrđuje najviši akt pokrajine, to je poniženje koje Vojvodina ne može više da trpi", rekao je Mijić.

Predsednik Socijaldemokratske unije Žarko Korać rekao je da stav da izbori nemaju smisla zapravo ide u prilog onima koji su na vlasti i onima koji ne žele promene.

Korać je ocenio da je Vojvodina i danas obespravljena i dodao da status pokrajine mora da se promeni uz pomoć prijatelja koje ima u Srbiji.

Akademik Julijan Tamaš rekao je da građani Vojvodine nemaju mogućnost da odlučuju o svojoj sudbini i ocenio da je Srbiji i Vojvodini potreban preokret.

"Koža je starija od košulje. Naša koža je Vojvodina, a nemamo ništa ni protiv košulje u kojoj smo, to jest protiv Srbije. Samo, Vojvodina ne može biti unutrašnja kolonija Srbije", poručio je Tamaš.

Na skupštini su bili i predstavnici Srpskog pokreta obnove i Demokratske stranke.

On je u intervjuu za agenciju Fonet naglasio da će bezuslovno zalaganje za članstvo u Evropskoj uniji (EU), bez kompromisa sa antievropskim snagama, biti uslov za ulazak Preokreta u narednu Vladu.

Imamo pouzdana istraživanja i znamo da je sadašnja vrednost Preokreta oko 14 odsto, istakao je Jugović i objasnio da je to razlog za hajku pojedinih političkih partija, čiji će glasovi na narednim izborima otići Preokretu.

On očekuje da će podrška Preokretu do dana održavanja izbora rasti, što će obezbediti da politika za koji se ovaj pokret zalaže bude osnova formiranja neke buduće vlade.

Jugović smatra da je Preokret "trn u oku svima", jer predstavlja političku snagu koja može mobilisati glasove onih koji su na prethodnim izborima podržali Listu za evropsku Srbiju, predvođenu Demokratskom strankom (DS).

Iza "medijske hajke" na Preokret i SPO ima ljudi iz DS, misli Jugović, ali napominje da je, posle narednih izbora, moguća koalicija sa tom strankom, ukoliko DS definiše politiku jasne platforme evropskih integracija, bez ustupaka antievropskim snagama.

Jugović je, međutim, poručio da se ne može govoriti o mogućnosti formiranja Vlade sa Socijalističkom partijom Srbije, jer su se ljudi iz te stranke "poprilično vratili svojim korenima", u kabinetima drže slike Slobodana Miloševića i svojim ponašanjem su pokazali da su protiv EU i evropskih vrednosti.

Prema rečima potpredsednika SPO-a, Preokret je široki front građanskih i demokratskih snaga, koji ne želi da se pomiri sa tim da se Srbija, 12 godina posle demokratkskih promena, vraća u devedesete i "živi nasleđe politike koja nas je koštala najvećih nesreća".

Preokret je stožer okupljanja intelektualaca i progresivnih ljudi koji su "patriote na zdrav način", precizirao je Jugović, jer smatraju da Srbija jedino mudrom politikom može ojačati i tako obezbediti bolje uslove života i štititi interese Srba na Kosovu.

On vidi Preokret kao koheziju moderne levice i desnice, pokret koji se zalaže za sistemsko menjanje stvari u Srbiji, i tvrdi da su birači i članstvo SPO već prepoznali značaj te politike. "Vreme koje je pred nama mobilisaće one koji su od 1990. godine bili za SPO i one koji poštuju vrednosti borbe Liberalno demokratske partije i Socijaldemokratske unije", predvideo je Jugović.

On smatra da se, "11 godina od pada Slobodana Miloševića, rađa nova nada da će konačno svanuti 6. oktobar".

Više se brane ruski, od srpskih interesa

Prema oceni Jugovića, u Srbiji se više brane ruski, nego srpski interesi i sve što je obećavano 2008. godine, prilikom formiranja Vlade koju je SPO podržao, palo je u vodu.

Vremenom, kako je mandat odmicao i kako su se približavali izbori, objasnio je Jugović, od politike koja je zagovarala bezuslovne evropske integracuje "došli smo do toga da pojedini ministri u Vladi smatraju da evropski put više nije bitan".

Polazna osnova u razgovorima Beograda i Prištine, smatra Jugović, mora biti prihvatanje nestatusnog dela Ahtisarijevog plana u kojem se govori o zaštićenim zonama, zaštiti srpske duhovne i kulturne baštine na Kosovu, autonomijama lokalnih samouprava i posebnom statusu za sever Kosova.

Niko neće da izađe sa jasnim planom, definisanom kosovskom politikom, već se stvari guraju pod tepih, napomenuo je Jugović i upozorio da najavljeni referendum u četiri opštine na severu Kosova može izazvati turbulencije u Srbiji i regionu.

Jugović je ocenio da je nestatusni deo Ahtisarijevog plana dobar, ali da može da se poboljša i konstatovao da on predstavlja izvesnu kopiju plana Z4 koji je bio najbolje moguće rešenje za Srbe u Krajini, ali je odbijen, što je izazvalo nesreće u akcijama "Bljesak" i "Oluja".

"Moramo čuvati i osnažiti onaj deo Srbije nad kojim nesporno imamo suverenitet. Mi nad Kosovom i Metohijom nemamo suverenitet koji smo izgubili Kumanovskim sporazumom i Rezolucijom 1244", podsetio je Jugović.

"Srbija mora prihvatiti evropske integracije, bez priznavanja nezavisnog Kosova i tražiti najbolji model", precizirao je Jugović i dodao da je za SPO "možda najprihvatljivi model Južnog Tirola".

Jugović prognozira da će Srbija u martu dobiti status kandidata za članstvo u EU, jer "Evropa neće dozvoliti Srbiji da srlja u zagrljaj Rusiji".

Interes Evrope nije da Srbija bude ruska gubernija, rekao je on i podsetio da su preporuke zemalja Zapada bile da se Srbi povuku sa barikada, dok je ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Konuzin posetio Kosovo, doneo šatore i agregate, uz poruku Srbima da istraju u svojim zahtevima.

"Nama nije potrebno da u Srbiji branimo ruske interese. Imamo dovoljno svojih problema i moramo osnažiti Srbiju, pre svega u saradnji sa partnerima sa Zapada", zaključio je Jugović.

Potpredsednik Samostalnog sindikata Srbije Dragan Zarubica kaže da će tako stranke podržati zahteve sindikata.

"Kada ulazimo u pregovore sa bilo kim mi ćemo postaviti deset ključnih zahteva koji su od interesa za naše članove, za zaposlene u Srbiji, a tiču se i radnog zakonodavstva i standarda, boljeg života i većeg rasta zapošljavanja", kaže Zarubica.

Njihove kolege iz sindikata Nezavisnost misle suprotno i zbog toga ne pregovaraju sa strankama.

"Ne možete naterati članove sindikata koji su slobodni građani i mogu da budu pripadnici različitih partija i opredeljenja, da glasaju kako vi hoćerte, jer nemate sigurno nikakav demokratski osnov", kaže predsednik UGS "Nezavisnost" Branislav Čanak.

Uspeh politike i kod nas počinje da se meri kvalitetom života običnih ljudi i zbog toga je logično da se partije okreću sindikatima. Da li će glasati kako im kaže sindikat, zavisi i od snage sindikalnih vođa.

U Nemačkoj, Socijaldemokratsku partiju, koju je osnovao sindikat, nije podržalo članstvo i izgubila je na izborima. Analitičari smatraju da će radnici glasati kao na zapadu, na osnovu rezultata stranaka.

Analitičar Darko Martinović kaže da sindikalci gledaju šta je vlast uradila za njihovu porodicu i prema tome da li su u plusu ili u minusu odlučuju da li će ponovo svoj glas dati strankama koje su na vlasti ili će glasati za druge stranke.

Potrebno je da stranke naprave programsku, a ne predizbornu saradnju sa sindikatima jer najčešće rezultati, a ne formalno ideološko opredeljenje, opredeljuju glasače, posebno u uslovima ekonomske krize, smatraju analitičari.

Jeremić, koji učestvuje na Međunarodnoj bezbednosnoj konferenciji u Minhenu, rekao je da "odluke u vezi statusa još nisu donete" i da je ostalo još nekoliko nedelja do ministarskog sastanka.

"Učinićemo sve da se u narednom periodu stvori politička atmosfera u kojoj bi napredak u razgovorima vezanim za Kosovo i sva druga regionalna pitanja pomogli da dođe do pozitivnih odluka za Srbiju", istakao je Jeremić.

Govoreći o minhenskom skupu Jeremić je rekao da je to najveća godišnja konferencija na temu međunarodne bezbednosti što je i izuzetna prilika da se čuje šta se dešava u svetu, kakvi su stavovi svih glavnih igrača po najvažnijim svetskim pitanjima.

"Ove godine Balkan nije jedna od glavnih tema. Mislim da je to jedna dobra vest da nismo bezbednosna pretnja za svet. To nije bio slučaj u prethodnim godinama. Ranije je Balkan zauzimao važno mesto u ovim raspravama, a sada su to Bliski istok i neke druge geografske lokacije, naglasio je on.

Prema njegovim rečima na skupu su svi koji bilo šta znače u međunarodnim odnosima, što je prilika da se sa njima razgovara na marginama konferencije.

"Imao sam susrete sa ministrom spoljnih poslova Rusije, Ukrajine, razgovarao sam sa ministrom Litvanije, razgovaraću sa svojim poljskim i nemačkim kolegom", najavio je Jeremić i dodao da se razgovaralo o aktuelnoj situaciji u regionu.

Jeremić je rekao da je skup u Minhenu dobra prilika da se lobira za sve prioritete koje imamo u spoljnoj politici.

"Jedan od ključnih je, naravno, naš evropski proces. Ti razgovori su bili dobra prilika da se dotakne i kandidature Srbije za članstvo u EU. Mislim da sve u svemu vlada jedna pozitivna atmosfera kada je reč o Srbiji i o pitanju proširenja", rekao je srpski ministar.

Jeremić je kazao da je bilo reči i o predsedavanju Srbije OEBS-om, kao i o svim međunarodnim i spoljnopolitičkim prioritetima koje ima naša zemlja.

Ministar Jeremić se sastao i sa predsednikom Azerbejdžana Ilhamom Alijevim, kao i šefom ukrajinske diplomatije Konstantinom Griščenkom, a juče i sa šefom rumunske diplomatije Kristijanom Diakoneskuom.

Na skupu u Novom Sadu, na kojem je DSS danas predstavila Program za ekonomski oporavak Vojvodine, Koštunica je izjavio da je alternativa Evropskoj uniji upravo program razvoja Vojvodine i razvoja cele Srbije.

"Razvoj Srbije i normalna ekonomska saradnja sa svim državama je alternativa pogrešnoj i naopakoj politici sadašnje vlasti", rekao je Koštunica, ističući da Srbija svoju budućnost treba da gradi na političkoj i vojnoj neutralnosti.

Okupljenima u Velikoj sali Master centra Novosadskog sajma Koštunica je poručio da će njegova stranka neprestano upozoravati javnost da je za razvoj poljoprivrede u Vojvodini neuporedivo značajnije da Srbija bude politički neutralna nego da postane članica Evropske unije.

Koštunica je rekao da je Statut Vojvodine protivustavan i da nema i ne može biti stabilnog razvoja i napretka Vojvodine na osnovama takvog pravnog akta, zbog čega je istakao da je neohodno da se on promeni i u potpunosti uskladi sa ustavnim odredbama.

O programu razvoja Vojvodine detaljnije je govorio predsednik Ekonomskog saveta i potpredsednik DSS Nenad Popović, koji je bio na čelu tog projekta.

Popović je kazao da je sanacija kanala Dunav-Tisa-Dunav jedan od najznačajnijih razvojnih projekata za poljoprivredu. On je rekao da bi se uz neznatne investicije u Vojvodini moglo navodnjavati 100.000 hektara zemlje, što je pet puta više nego što je sada slučaj.

"DSS će posebnu pažnju posvetiti pravovremenom utvrđivanju otkupnih cena poljoprivrednih proizvoda", kazao je Popović.

Na skupu su još govorili predsednik Pokrajinskog odbora za Vojvodinu DSS-a Branislav Ristivojević i predsednik Gradskog odbora DSS Borko Ilić, koji je i nosilac izborne liste za Novi Sad.

U saopštenju DS-a navodi se da SNS nema stvarni odgovor na to šta je program Tomislava Nikolića za problem na Kosovu i Metohiji, šta je stav prema EU, koji ekonomski program njega kandiduje za premijera i da stoga i dalje legitimna pitanja koja postavlja čitava javnost definiše kao napade.

DS smatra da se krivci za stanje na Kosovu i Metohiji nalaze među onima koji su besmislenim referendumom i ratom sa svetom izazvali bombardovanje i ulazak međunarodnih snaga, a nikako u Vladi koja je došla na vlast 2008. godine nakon proglašene nezavisnosti Kosova, navodi se u saopštenju.

Naprotiv, učinjeno je mnogo da se zaustavi priznanje kosovske nezavisnosti, navodi se u saopštenju DS-a i konstatuje da naprednjaci nepotrebno obmanjaju javnost negirajući krizu i optužujući aktuelnu vlast za gubitak radnih mesta, jer s time se suočava ceo svet.

Ova vlada je, podseća DS, pokrenula reviziju neuspešnih privatizacija, uplatila doprinose radnicima kada to nisu učinili nesavesni vlasnici, pokrenula sudske postupke protiv onih koji su opljačkali državu, a SNS je na sve to postala sigurno utočište upravo onih koji beže od pravde i zato nema moralno pravo da ikome postavlja pitanja, navodi se u saopštenju.

Demokrsta stranka se zato nada da će SNS, pre svega zarad građana, postati opozicija koja sem pukih parola i demagogije ima i politiku i odgovore, jer takva opozicija bi i samu vlast učinila boljom, navodi se u saopštenju Demokratske stranke.

Odgovarajući na optužbe DS da SNS ne nudi nikakav program za KiM, da nema stav o EU i nikakav plan kojim bi svog predsednika Tomislava Nikolića kandidovali za premijera, Srpska napredna stranka tvrdi da neće da učestvuje u prljavoj kampanji kakvu Srbiji i njenim građanima želi da nametne Demokratska stranka.

SNS u saopštenju poručuje funkcinerima DS da bi "umesto svakodnevnog pisanja saopštenja protiv naprednjaka mnogo bolje bilo da se bave rešavanjem najvećih problema građana Srbije".

"Ako ništa drugo, demokrate bi mogle da se prihvate lopata i pomognu ljudima u Srbiji koji se sami, bez ikakve podrške vlasti, bore protiv zimskih nepogoda", navodi se u saopštenju SNS.

Ta stranka ponovila je da će voditi čistu kampanju i pozvala DS i "njene satelite da prihvate naprednjačka rešenja za probleme javnih nabavki, otvaranje kancelarije za brze odgovore i popravljanje investicionog ambijenta u Srbiji".

SNS u saopštenju poručuje demokratama da bi trebalo da budu potpuno relaksirani, jer, kako navode, promene koje će se dogoditi posle izbora doneće dobro svim građanima Srbije, pa i članovima DS.

Radikali ocenjuju da Tadić time priznaje jednostrano proglašenu državu Kosovo.

"SRS smatra da je skandalozna najava Borisa Tadića da je spreman da se sastane sa Hašimom Tačijem, koga je Dik Marti u svom izveštaju optužio da je 'šef mafijaške grupe koja je odgovorna za trgovinu ljudskim organima, krijumčarenje oružja i droge' i imenovao ga kao 'počinioca zlodela - ubistava, premlaćivanja, hapšenja'", kaže se u saopštenju.

Dodaje se da Tadićeva spremnost da "kao sebi ravnog, prihvati predstavnika terorističke države Kosovo, znači da je režim odlučio da da legitimitet prištinskim institucijama, odnosno da potpuno prizna nezavisnost Kosova".

U saopštenju se navodi i da je Tadićev plan od četiri tačke prepisan Ahtisarijev plan, čiji je cilj uspostavljanje institucija takozvane države Kosovo.

"Poslanici SPO-a neće učestvovati u radu skupštinske većine dok se ne obustavi orkestrirana kampanja protiv naše stranke, kojom nažalost diriguju ljudi iz vrha državne vlasti. Protagonisti te i takve sramne kampanje su Srđan Srećković i Sanja Čeković", kaže se u saopštenju.

Srećković i Čekovićeva su na funkcionerska mesta u Vladi postavljeni po predlogu SPO-a, u kom je Srećković nedavno smenjen sa mesta potpredsednika stranke, a Čekovićeva javno govori o neslaganju sa pristupanjem SPO-a pokretu "Preokret".

"Oni su odlučili da se bace kamenom na SPO koji ih je i postavio na visoke državne funkcije, a podršku za to im pružaju njihove kolege iz vladajuće osovine Demokrata i Socijalista", kaže se u saopštenju i ističe da neće uspeti "taj pokušaj razbijanja SPO-a".

Dodaje se da odgovornost prema biračima toj stranci nalaže da zahteva hitno razrešenje to dvoje funkcionera Vlade Srbije, "jer se njihov eventualni ostanak na pozicijama ne bi mogao drugačije oceniti, osim kao nagrada za pokušaj razbijanja SPO".

"Naš zahtev dodatno aktuelizuju najave o takozvanoj 'rutinskoj rotaciji' na mestu ministarke omladine i sporta, zbog ostavke koju je podnela Snežana Samardžić-Marković, budući da je imenovana na čelo važnog direktorata u Savetu Evrope, na čemu joj kao stranka čestitamo", kaže se u saopštenju.

Zbog priključivanja SPO-a pokretu "Preokret", čiji je nosilac Liberalno-demokratska partija, više odbora te stranke je javno izrazilo negodovanje ili su istupili iz SPO-a.

Čanak je na Kongresu stranke u Zrenjaninu rekao da Vojvodina mora biti obeštećena za sve ono što su njeni građani stvorili i što im je u prethodnom periodu oduzeto, jer se samo na taj način može vratiti u bogatu porodicu evropskih regija.

"U Vojvododini ne sme biti nasilja i iskorišćavanja njenih građana po bilo kom osnovu, vojvođanska mesta moraju biti ponovovo naseljena a poljoprivrednici cenjeni i potpomognuti od države, lečenje mora biti dostupno svima, a radnici dobro plaćeni i lišeni eksploatisanja", rekao je lider LSV.

Čanak se ponovo založio da Vojvodina dobije zakonodavnu, izvršnu, delimičnu sudsku vlast i sopstvenu imovinu i ocenio da je danas teško govoriti o tim stvarima "jer zla savest političara u Beogradu želi da svi Vojvođani zaborave da se pokrajina ovde danas našla pučem".

"Nekada smo imali i Vrhovni sud Vojvodine, a danas se nalazimo u situaciji da budemo presrećni što nam ostaju sve pare od pecaroških dozvola", rekao je Čanak i podsetio da je Vojvodina nekada imala i svoju Narodnu banku.

Lider LSV je ocenio da je u Srbiji danas sve dozvoljeno osim da budeš Vojvođanin i dodao da je jedan od glavnih razloga za to što je Srbija još uvek "legat balkanskog kasapina Slobodana Miloševića".

On se još jednom založio za sprovođenje procesa lustracije u Srbiji i dodao da za nju nikada nije kasno jer se ne sme zaboraviti ko je građanima naneo svo zlo poseldnjih decenija, kako se takvo zlo jednog dana ne bi ponovilo.

Čanak je kritikovao i Srpsku pravoslavnu crkvu jer čelnicima Novog Sada nije dozvolila da polože vence na spomenik žrtvama Novosadske racije, ali i Rusku federaciju jer ambasador Aleksandar Konuzin "uči pameti ljude u Srbiji i gura ih u sukobe samo da zemlja bude što dalje od Evropske unije".

U radnom delu Kongresa koji je bio zatvoren za javnost stranački delegati su usvojili izmene statuta LSV i predizborni program stranke.

Liga socijaldemokrata Vojvodine usvojila je danas u Zrenjaninu i predizborni program, u kome su osnovni ciljevi borba za slobodnu, bogatu, višenacionalnu i bezbednu pokrajnu, sa zakonodavnom, izvršnom i sudskom vlašću.

Prema Borovićevim rečima, na sajtu DS objavljen je "pamflet" gde je privreda zastupljena na jednoj i po strani, sa "bajkovitom" frazeologijom o zalaganjima i vizijama, "bez ijednog konkretnog ekonomskog i privrednog rešenja".

Ako je program Demokratske stranke, zapravo realizacija politike aktuelne Vlade Srbije, smatra Borović, onda je rezultat te realizacije potpuna propast privrede, nezabeleženo povećanje državnog duga, povećanja armije nezaposlenih i gladnih i dramatičan pad standarda.

"Paradoks je da upravo DS mesecima proziva opoziciju za nedostatak programa i rešenja, čak i za politički kukavičluk, a da zapravo njima, a ne opoziciji, nedostaju politički i posebno ekonomski programi, ako ne računamo marketinške iluzije o modernizaciji Srbije, boljem životu ili socijalnoj pravdi", naveo je Borović u pisanoj izjavi.

Dačić je ocenio da je saradnja srpske policije sa FBI i DEA na visokom nivou i da će biti nastavljena i u 2012. godini.

"Naš zadatak u narednom periodu je da razmišljamo o mogućnosti otvaranja kancelarije Agencije za borbu protiv narkotika u Beogradu, kao i da pospešimo i razvijemo našu saradnju uključujući i druge zemlje u regionu", kazao je Dačić.

On je rekao da očekuje da tim povodom direktorka DEA i Harigan posete Beograd u nekoliko narednih meseci.

"Postoji visok stepen međusobnog poverenja i velika zahvalnost za sve što smo zajednički uradili i otvorili prostor za saradnju saameričkim agencijama za vladavinu zakona", naveo je Dačić.

Kako se navodi u saopšenju, Dačić je razgovarao i sa predstavnicima policije u Merilendu o mogućnostima dodatnog usavršavanja srpskih policajaca.

Tadić je objasnio da ima prostora za razgovor ukoliko postoji spremnost druge strane da razgovara o planu u četiri tačke ili nekom drugom planu.

Predsednik Srbije je, posle sastanka trilaterale BiH, Srbije i Hrvatske na Jahorini, rekao da nije spreman da sa Tačijem razgovara samo zato da bi se sreli i da bi mediji o tome mogli da izveste, već da je nužno da razgovor bude efektivan i da donese neku korist.

Boris Tadić je podsetio da je sa Tačijem u prošlosti već razgovarao tokom pregovora vođenih u vreme Vlade Vojislava Koštunice, tako da ne postoji "personalna prepreka" za takav razgovor, prenosi Tanjug.

"Pri tom, takav razgovor ne može da bude iskorišćen za promociju kosovske državnosti, jer razgovor mora da bude u funkciji rešavanja problema, a ne simboličkog nadgornjavanja i političkog folklora", rekao je Tadić, komentarišući na insistiranje novinara Tačijevu izjavu da je spreman da razgovara sa predsednikom Srbije.

Kosovski premijer Hašim Tači izjavio je da je spreman za sastanak sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, radi razgovora o nizu problema u odnosima Prištine i Beograda, piše prištinska štampa.

"Stav Srbije prema Kosovu nije fer i Beograd bi trebalo da promeni odnos ne samo prema Kosovu, već i prema drugim balkanskim zemljama. Spremni smo za saradnju i da se severoatlantskim strukturama priključimo zajedno, kao region", rekao je Tači, prenosi Fonet.

Sastanku su prisustvovali predsednik Srbije Boris Tadić, predsednik Hrvatske Ivo Josipović, predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić, kao i članovi Predsedništva Bakir Izetbegović i Nebojša Radmanović.

Posle sastanka trilaterale, predsednik Srbije Boris Tadić rekao je da je spreman da se sastane sa Hašimom Tačijem samo ukoliko bi taj razgovor bio u funkciji rešavanja problema na Kosovu i Metohiji.

Hrvatski predsednik Ivo Josipović pokrenuo je inicijativu da se optuženima za ratne žločine sudi prema mestu prebivalištva i predložio potpisivanje posebnog sporazuma koji bi to regulisao.

Inicijativu je podržao predsednik Boris Tadić, ali ne i Bosna i Hercegovina, jer među članovima Predsedništva BiH nije bilo saglasnosti o tome.

Josipović je rekao da bi sporazum o suđenju za ratne zločine prema mestu prebivališta doprineo efikasnijem procesuiranju, a da bi istovremeno onemogućio politizovanje slučajeva ratnih zločina. Ivo Josipović je istakao da niko ko je počinio zločine ne sme ostati nekažnjen.

Hrvatski predsednik veruje i da će Zakon o ništavosti optužnica za ratne zločine protiv hrvatskih državljana koje su podignute u Srbiji u svakom slučaju "pasti u vodu", te da sporazum sa Srbijom o procesuiranju ratnih zločina prema mestu prebivališta počinilaca može bolje da reši takve probleme.

Boris Tadić je rekao da će Srbija insistirati da se i u budućnosti procesuiraju ratni zločini i pozvao sve države u regionu da u pravnim procesima odgonetnu šta se dešavalo za vreme ratova u bivšoj Jugoslaviji, krivce za zločine stave iza rešetaka i doprinesu pomirenju.

"U tom pogledu Srbija više nije ista zemlja kao nekada", rekao je Tadić i dodao da je naša zemlja u toj oblasti proteklih godina uložila ogromne napore.

Prema Josipovićevim rečima, iako je napravljen ozbiljan napredak u svim zemljama u domenu kvaliteta samih suđenja, i danas postoje problemi, koji su se, kako je naveo, pokazali u slučaju Purde i nekim drugim primerima suđenja za ratne zločine.

Takvi slučajevi su pokazali da postoji potreba bolje koordinacije, pa i razgovora o drugačijoj nadležnosti da bi se izbeglo politizovanje slučajeva ratnih zločina, naveo je Josipović.

"Mislimo da je to vrlo važno da bi se efikasno progonili počinitelji ratnih zločina, a da bi se izbeglo politizovanje suđenja i da bi se lakše rešavala brojna pitanja u vezi sa ratnim sukobima, a u prvom redu pitanje nestalih", rekao je Josipović.

BiH bez jedinstvenog stava

Predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić, rekao je da je Sarajevo odbilo inicijativu Josipovića, jer o tome ne postoji saglasnost u tročlanom predsedništvu BiH, ali da ipak postoji modalitet koji je samo na nivou radnog predloga.

"Ideja je da se sa naše strane da političko ovlašćenje tužilaštvu BiH da, po proceni tužilaca ili kolegijuma tužilaca, može da prepusti određeni slučaj drugoj državi ukoliko proceni da će tako suđenje biti efikasnije, a pristup dokazima bolji", naveo je Komšić.

Prema njegovim rečima, pitanje ratnih zločina posebno je osetljivo u BiH, koja je, kako je naveo, najviše pogođena ratom devedestih.

"Za nas jeste prirodno da insistiramo da se sudi prema mestu izvršenja zločina", rekao je Komšić i dodao da su Srbija i Hrvatska otvorile mogućnost sklapanja bilaterlanog sporazuma, a da će BiH raditi na traženju načina da se i BiH priključi toj vrsti saradnje.

"Takav predlog, međutim, mora da prođe organe BiH i da se o njemu izjasne Veće ministara i ministar pravde", naveo je Komšić.

Na pitanje novinara kako će tužilaštvo BiH prihvatiti takav predlog kada je stopiralo slučajeve u kojima se sudi za zločine počinjene nad Srbima, poput Doborovoljačke ulice, on je rekao da se ne slaže sa tom konstatacijom, ali i da ne može da komentariše rad tužilaštva.

Komšić je, odgovarajući na pitanje sa kojom se konstatacijom ne slaže, rekao "sa tom da brojite zločine i počinioce zločina na taj način".

Tadić: Saradnja u doba krize

Na sastanku je bilo reči i o ekonomskoj saradnji regiona, kao i o borbi protiv organizovanog kriminala.

Predsednik Boris Tadić je rekao da države regiona u uslovima svetske ekonomske krize moraju da iskoriste sve unutrašnje ekonomske resurse, ali i da učine sve da pomognu državama evrozone da se izbore sa problemima.

Tadić je istakao da radna mesta u regionu zavise od situacije u evrozoni, ali i od sposobnosti samih država Balkana da iskoriste sve svoje skrivene resurse.

Objasnivši da je fokus u razgovoru stavio upravo na vezu ekonomskih kretanja u svetu i situacije u regionu, Tadić je konstatovao da nijedan od lokalnih napora ne može da donese rezultate ako kriza na širem planu ne bude savladana.

"Potrebno je u vremenu pred nama pronaći sve potencijalne unutrašnje resurse za razvoj, kao što su mineralna nalazišta, kompanije koje bi zajedničkim nastupima mogle osvajati poslove na trećim tržištima ili naučna saradnja", rekao je Tadić.

Željko Komšić je rekao da je na sastanku data puna politička podrška borbi protiv organizovanog kriminala, što je, kako je rekao, bila i glavna tema razgovora.

Na sastanku je, kako je rekao, bilo reči i zajedničkom apliciranju za fondove EU za prekograničnu saradnju, zatim o međusobnom zastupanju u konzularnim stvarima u trećim državama, pripremama za promenu graničnog režima i zajedničkim kandidaturama za sportska dešavanja.

Na Jahorini su uvedene jake mere bezbednosti, a za praćenje skupa akreditovano je više od 150 izveštača iz BiH i inostranstva.

Na prošlogodišnjem trilateralnom sastanku na Brionima dogovoreno je da se lideri triju država okupljaju bar dva puta godišnje, a dogovorenu visoku frekvenciju trilateralnih kontakata opravdava i činjenica da se samo šest meseci kasnije predstavnici Srbije, Hrvatske i BiH sastaju u znatno izmenjenim političkim okolnostima. U Hrvatskoj je, naime, u međuvremenu izabrana socijaldemokratska vlada.

Iako su neformalne trilaterale u jugoistočnoj Evropi proteklih nekoliko godina bile jedan od omiljenih formata za rešavanje regionalnih problema, pa su tako postojali srpsko-bosansko-turski, srpsko-hrvatsko-mađarski i srpsko-hrvatsko-slovenački trilateralni susreti, stručnjaci procenjuju da su za stabilnost regiona redovni kontakti predstavnika Srbije, Hrvatske i BiH daleko najvažniji.

"Dijalog je istorijska šansa da se izgradi bolja budućnost za sve ljude na Kosovu", rekao je Rasmusen uoči ministarskog sastanka, na kome će danas biti reči o situaciji na severu Kosova.

Pored ministara NATO-a, današnjem sastanku prisustvuju i ministri ostalih zemalja čiji se vojnici nalaze u sastavu Kfora.

Rasmusen je ocenio da misija Kfora predstavlja "odličan primer" napora Alijanse da obezbedi uslove za "bezbedno, demokratsko i multietničko Kosovo".

On je podsetio da je prošle godine na severu došlo do "erupcije nasilja" i izrazio podršku misiji Kfora.

Ministri će danas na drugom delu sednice ponovo razgovarati o situaciji u Avganistanu, o kojoj su raspravljali i tokom jučerašnjeg zasedanja.

Dvodnevni ministarski sastanak u sedištu NATO-a treba da pripremi teren za samit šefova država i vlada koji će se u maju održati u Čikagu.

Vučić je na konferenciji za novinare naveo da je razlog te panike istraživanje javnog mnjenja, a o rezultatima govori, kako je rekao, ponašanje DS-a.

Zamenik predsednika naprednjaka je naveo da saopštenje DS-a izgleda kao da je pisano 1946. godine, pošto je njegova suština bila izneti što više ličnih uvreda na račun SNS-a i Tomislava Nikolića.

Vučić je naveo da naprednjaci na saopštenje demokrata neće odgovarati uvredama, neće za njih reći da nisu hrabri i neobrazovani, jer to ne bi bilo korektno prema političkim protivnicima.

SNS će, dodao je, na saopštenje odgovoriti pitanjima - da li su oni ili SNS krivi za neuspešne privatizacije, otpuštanje radnika, loš položaj Srba na Kosovu i Metohiji i zato što Srbija nije u EU.

"Kako kritiku mogu da drže oni čija je Vlada zemlju zadužila za dodatnih šest milijardi evra, odnosno 60 evra po sekundi i otpustila 300.000 radnika više nego što je zaposlila", rekao je Vučić.

Prema njegovim rečima, naprednjaci će voditi kampanju čistu kao suza i ponovio da ni danas nije rekao nijednu ružnu reč o političkim protivnicima, niti izneo neku "prljavu kvalifikaciju".

Zamenik šefa SNS-a najavio je da će ta stranka u ponedeljak, 6. februara, u skupštinsku proceduru uputiti predlog zakona o javnim nabavkama koji, kako je rekao, predstavlja temelj za promenu u političkom sistemu i borbi protiv korupcije.

Vučić je rekao i da će naprednjaci "uzeti lopate u ruke" i čistiti sneg, kako bi deca bar u pondeljak mogla da idu u školu. "Mi ćemo uzeti lopate i čistiti ono što oni ne mogu kamionima", zaključio je Vučić.

Ona je povodom obnavljanja stranke pre 22 godine rekla da DS umesto avanturizma nudi izvesnu budućnost.

Evrospka orijentacija Demokratske stranke promovisana pre 22 godine traje i danas, a DS će biti na vlasti sve dok ova zamlja ne bude članica Evropske unije, poručio je predsednik političkog savate te stranke Dragoljub Mićunović.

Mićunović, koji je i prvi predsednik DS, je na obeležavanju 22 godine od obnavljanja rada stranke, ponovio da će demokrate biti na vlasti dok Srbija ne postane članica EU i dodao da onda više neće ni biti važno ko će biti vlasti.

Demokratska stranka predstavila je danas i novi sajt, koji je i zvanično pušten u rad, a povodom toga je rečeno i da je osnova rada Demokratske stranke odgovornost i otvorenost, tako da će građani i preko ovog sajta moći da se upoznaju sa stavovima stranke po svim pitanjima, ali će moći i da polemišu i postavljaju pitanja.

Obeležavanju godišnjice DS su prisustvovali i zamenik predsednika stranke Dragan Đilas, potpredsednici Dragan Šutanovac, Dušan Petrović, Bojan Pajtić i član Predsedništva stranke Ružica Đinđić.

Demokratska stranka, najuticajnija politička partija vladajuće koalicije "Za evropsku Srbiju", osnivačku skupštinu održala je pre 22 godine, 3. februara 1990. Time je i formalno obnovljen rad izvorne Demokratske stranke Ljube Davidovića, osnovane 1919. godine.

Grupa od 13 intelektualaca novembra 1989. odlučila je da obnovi rad Demokratske stranke i oni su 11. decembra iste godine u svojstvu Osnivačkog odbora obavestili javnosti da Demokratska stranka obnavlja rad. Za prvog predsednika DS izabran je Dragoljub Mićunović.

Mićunović je poslanik u aktuelnom sazivu Skupštine Srbije, šef je delegacije Srbije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, a u DS je predsednik Političkog saveta.

Na skupštini stranke 5. januara 1994. za predsednika je izabran Zoran Đinđić. Đinđić je bio predsednik Vlade Srbije od 25. januara 2001. do 12. marta 2003. godine, kada je ubijen.

Posle ubistva premijera Đinđića, skupština je za predsednika Vlade, 18. marta 2003, izabrala Zorana Živkovića, takođe iz Demokratske stranke. Boris Tadić postao je lider DS 22. februara 2004. godine.

Predsednik Srbije Tadić je od 2004. Na tu funkciju biran je do sada dva puta, u drugom mandatu 2008. godine, a oba puta na direktnim predsedničkim izborima.

DS je predvodila gotovo sve akcije opozicije tokom devedesetih, kao i one koje su oktobra 2000. godine dovele do pada režima Slobodana Miloševića. Na internet strani DS navodi se da imaju 192.064 članova, od kojih su 77,5 hiljada žene. Demokratska omladina ima približno 40.000 članova.

Stranka učestvuje u vlasti u 125 opština i gradova (od ukupno 174), a iz redova DS je 15 gradonačelnika, osam predsednika skupština gradova, 71 predsednik opština i 33 predsednika skupština opština u Srbiji.

Među članovima stranke nalazi se 1.429 magistara i 681 doktor nauka. DS u Skupštini Srbije danas ima 64, a u Skupštini Vojvodine 62 poslanika.

Na marginama Međunarodne bezbednosne konferencije Minhenu, koju je otvorio ministar odbrane Nemačke Tomas de Mezijer, Jeremić se sastao se sa šefom rumunske diplomatije Kristijanom Diakoneskuom.

Jeremić će tokom boravka u Minhenu imati niz bilateralnih susreta sa visokim zvaničnicima koji učestvuju na skupu, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova.

Konferencija okuplja na stotine eksperata i i vodećih svetskih političara, šefova država ili vlada i ministara iz oko 70 zemalja, a ceo skup obezbeđuje oko 3.000 policajaca.

Na dnevnom redu konferencije biće teme od finansijske krize, jače uloge Azije i "Arapskog proleća", do zaštite na internetu, energetike, prirodnih resusra i čovekove okoline, kao sigurnosnih faktora.

I ove godine konferencija se, uz najavljene demonstracije protivnika NATO i globalizacije, održava u luksuznom hotelu "Bajerišer Hof".

Na konferenciji, koja 5. februara završava rad, najavljen je dolazak i američkog državnog sekretara Hilari Klinton i generalnog sekretara NATO Andersa Roga Rasmusena.

Predsednik ove konferencije Volfgang Išinger, bivši predstavnik EU u "trojci" u pregovorima o Kosovu je uoči početka skupa upozorio na opasnost vojnog udara na Iran.

"To bi bio bankrot politike i diplomatije", rekao je Išinger za "Dojčland radio''. On je dodao da se u Minhenu mora razgovarati da li, osim vojnih, postoje i druge opcije u automskom sukobu sa Iranom.

Ovu konferenciju je 1962. godine, s idejom da se prvenstveno bavi pitanjem odbrane, osnovao Evald-Hajnrih fon Klajst-Šmencin, jedan od zaverenika grupe oko grofa Štaufenberga, koja je izvela neuspeli atentat na Hitlera.

Ministarka omladine i sporta u Vladi Srbije podneće danas ostavku na tu funkciju.

Samardžić Marković je ranije rekla da je očekuju konsultacije u Vladi i Ujedinjenim regionima Srbije, kako bi se tranzicija u Ministarstvu omladine i sporta obavila na najbolji način i bez štete po sektor koji vodi.

Snežana Samardžić Marković je rekla da je imenovanje na novu funkciju za nju velika čast,  a za Srbiju veliki uspeh. "To je funkcija koju, od kada Savet Evrope postoji, nije obavljao niko iz naših krajeva", rekla je ministarka omladine i sporta gostujući na RTS-u.

"Sa tog mesta učiniću sve što mogu da pomognem našoj zemlji da što brže i što uspešnije prođe putem evropskih integracija", navela je ministarka.

Predsednik URS-a Mlađan Dinkić izjavio je da je imenovanje Snežane Samardžić Marković veliko priznanje toj stranci i Srbiji.

"Prvi put u 63 godine dugoj istoriji Saveta Evrope neko sa prostora bivše Jugoslavije zauzeće poziciju generalnog direktora Direktorata za demokratiju Saveta Evrope", navodi se u saopštenju URS i izražava zadovoljstvo zbog toga što je to upravo predstavnik URS-a.

URS navodi da Savet Evrope okuplja sve evropske zemlje, a njegova Parlamentarna skupština donosi ključne konvencije koje uređuju funkcionisanje svih država u evropskoj porodici.

Snežana Samardžić Marković, koja će direktno koordinirati i rad Kongresa lokalnih i regionalnih uprava Saveta Evrope, pomoći će nam da još jače i još brže nastavimodecentralizaciju Srbije, dodaje se u saopštenju URS.

Direktorat za demokratiju jedno je od najviših tela SE koje objedinjuje politička pitanja, regionalne politike kroz Kongres lokalnih i regionalnih uprava, obrazovanje, omladinu i sport, podseća se u saopštenju.

Ujedno, smatra Borović, to je tehnički jedan od najprostijih metoda borbe protiv utaje poreza, odnosno protiv sive i crne ekonomije.

Borović u pisanoj izjavi navodi da u poreskim zakonima postoji okvir koji Poreskoj upravi omogućava unakrsno procenjivanje, kao osnovu unakrsnog oporezivanja, ali on nije primenjen nikada od januara 2003. godine.

"Time država šalje poruke da su bogati tajkuni i uterivači poreza zaštićeni, a da se teret poreza svaljuje na siromašni narod i regularnu ekonomiju", istakao je Borović.

Prema nejgovim rečima, na delu je pakt režima i tajkuna, koji su bogatstvo stekli utajom poreza i država ih štiti jer neće da pokrene zakonske mere za primenu unakrsnog oporezivanja, čime direktno urušava fiskalni sistem, odricanjem nekoliko stotina miliona evra godišnje.

Srbija se tako svrstala u zemlje opasne fiskalne nediscipline i to u segmentu gde je to najpotrebnije i najosetljivije, naveo je Borović u saopštenju.

U iščekivanju kandidature, Dežer kaže da je potrebno učiniti više. "To su tri stvari: potrebno je naći rešenje za regionalno predstavljanje Prištine, primeniti postignuto u dijalogu Beograda i Prištine, a treće da se Kforu i Euleksu omogući potpuna sloboda kretanja na Kosovu", kaže Dežer.

U srpskoj Vladi svesni su da se tehnički proces priključenja EU doživljava kao politički, pa lobiste vide kao neku vrstu advokata koji bi kod kuće objašnjavali evropski put, a u Briselu napredak koji zemlja ostvari.

"Često u Srbiji čujete argument da grešimo što nismo unajmili nekog ko bi za nas lobirao ili što nemamo nekog jakog prijatelja koji bi nas pogurao. Ima mesta za lobiranje, ali osnova toga mora da bude konkretan pomak koji se dešava kod kuće", kaže Milica Delević, šef Kancelarije za evropske integracije.

Interese svoje zemlje, institucije ili kompanije u Briselu, prema nekim procenama, zastupa oko 18.000 lobista.

"Ono što bi lobisti iz Srbije trebalo da imaju u Briselu, to je kancelarija, da se ta međusobna razmena informacija odvija preko lobista, ne da Vlada angažuje lobiste u Briselu", kaže Zoran Domazet, predsednik Društva lobista Srbije.

Pravi proces lobiranja, ocenjuje Dežer, počinje kada država postane član EU i to je onda normalan deo donošenja odluka. Do tada, tu oblast treba pažljivo urediti zakonom, koji se, inače, očekuje ove godine.

"Nikolić je čovek koji već godinama ne pruža odgovor ni na jedno pitanje, nema stav ni o Kosovu, ni o Evropskoj uniji, ni o Mladiću, ima samo jednu ideju - da prebacuje odgovornost na građane bežeći od sopstvene nesposobnosti", navodi DS u saopštenju.

Demokrate ističu da kao što je Srbima na barikadama poručio da sami odlučuju i brinu se o sebi "dok se veliki patriota Nikolić brine o sopstvenim funkcijama", tako je i sada njegov odgovor i za problem Kosova i Metohije da sve prebaci na građane "jer on, naravno, nema odgovor".

"Pitanje je zašto bi neko glasao za političara koji bi se, umesto da vodi građane sakrivao iza njih, koji ume da zvecka oružjem, preti manevrima na administrativnoj liniji, ugrožava bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji, a ni sam ne zna da ponudi rešenje ili pokaže bilo kakvu hrabrost", ističe DS.

DS takođe pita da li iko može da zamisli budućnost Srbije u vreme najveće ekonomske krize "koju bi vodio premijer Nikolić, čovek bez znanja, hrabrosti i odgovornosti, čovek koji građanima ne nudi rešenja jer nema ni viziju ni odgovor na najvažnije probleme sa kojima se zemlja suočava".

Dežer je na skupu "Nove regionalne politike i evropska iskustva" u Skupštini Srbije rekao da je Srbija na dobrom putu po pitanju regionalne politike, ali da treba još da radi i pripremi se za novu fazu, kada dobije status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.

"Kada Srbija dobije status kandidata, otvoriće se novi fondovi i moći će da koristi sredstva za poljoprivrednu i socijalnu inkluziju, što su prioriteti Evropske unije", rekao je Dežer.

Prema njegovim rečima, Srbija treba da uredi sistem revizije i poboljša upravljanje finansijskim sredstvima, a dodatni izazovi su bolja koordinacija između ministarstava i podsticaj lokalnih aktera da rade na pripremi projekata.

Dežer je ocenio i da Srbija ima dobar nacionalni plan za regionalni razvoj i strateški pristup, što su, kako je rekao, osnovni zahtevi Evropske unije, kada dodeljuje svoja sredstva.

Vensan Dežer, međutim, ocenjuje i da je u Srbiji sve koncentrisano u Beogradu i većim gradovima, kao i da su investicije koncentrisane oko Koridora 10, što je neophodno promeniti.

Potpredsednica Skupštine Srbije Gordana Čomić istakla je da Srbija želi da bude uključena u dostupnost znanja EU u regionalnom razvoju kako bi se smanjile razlike u razvijenosti pojedinih delova zemlje, ocenjujući da je snaga dijaloga po tom pitanju u Srbiji mala, jer još uvek "ima onih koji vode monologe".

Čomićeva je navela da je republički parlament još 2009. godine usvojio Zakon o regionalnom razvoju, a potom i njegove izmene, što je stvorilo prostor da se utvrde stepeni razvijenosti i kako da se pomogne najnerazvijenijim delovima.

Potpredsednica Vlade zadužena za privredu i regionalni razvoj Verica Kalanović uverena je da će Srbija za nekoliko nedelja dobiti status kandidata za članstvo u EU i ukazala da je naša zemlje u protekloj deceniji napravila velike pomake u procesu približavanja Uniji.

Dačić je rekao da to pokazuje da možda ima i drugačijih stavova u američkoj administraciji, koja je do sada imala potpuno odbijajući ton kada je reč o dijalogu o Kosovu, jer su "u startu postavljali limit da postoje neke stvari o kojima ne treba dalje razmišljati".

Američka administracija, dodao je Dačić, smatra da je nezavisnost Kosova gotova stvar i da u daljem toku dijaloga to uopšte ne treba postavljati kao temu.

Dačić je istakao da je kongresmenima ponovio stav da je Srbija zainteresovana za rešenje koje bi bilo u interesu i srpske i albanske strane, koje će trajno otkloniti osnovu i razloge za sukobe između dva naroda.

"To je, po mom mišljenju, jedno pravedno razgraničenje, koje će omogućiti da se zadovolje srpski interesi na Kosovu", naglasio je Dačić i dodao da je za takav stav posebno dobio podršku jednog kongresmena.

Prema njegovim rečima, kod svih kongresmena sa kojima je razgovarao mogao se osetiti stav da nema stabilnosti i mira u regionu, ukoliko Srbija nema aktivno učešće "i ako joj se ne otvore perspektive, ne samo ekonomskog razvoja, nego i punog učešća u međunarodnim integracionim procesima".

Govoreći o policijskoj saradnji sa SAD, Dačić je ocenio da je ona u proteklim godinama dostigla najviši mogući nivo, bilo da je reč o strateškom ili operativnom nivou, a to je rezultiralo i slanjem prvog policijskog atašea Srbije u SAD.

Dačić je danas prisustvovao Molitvenom doručku u Vašingtonu, posle čega je rekao da sve države u svetu posvećuju najveću pažnju ekonomskim pokazateljima.

"Sve države u svetu najveću pažnju posvećuju ekonomskim pokazateljima i pitanjima kako otvoriti nova radna mesta, zaustaviti pad industrijske proizvodnje i slično", rekao je Dačić.  

Prema njegovim rečima, i glavna poruka predsednika SAD Baraka Obama učesnicima Molitvenog doručka odnosila se upravo na ekonomsku krizu.

Mićunović je rekao da bi DS trebalo da pokuša da vodi Srbiju dok ne završi posao i Srbiju ne smesti u porodicu evropskih demokratskih naroda.

"Verujem da će Srbija imati demokratsku budućnost dugo, dugo godina", rekao je Mićunović agenciji Beta.

Mićunović je istakao da je Evropa bila cilj kojem je DS težio od osnivanja i da je taj cilj ostao u kontinuitetu do danas.

On očekuje da će DS na sledećim izborima postići odličan rezultat i da će ponovo moći da sastavi koalicionu vladu, ali na principima koji podrazumevaju da se prethodno jasno definišu ciljevi vlade i ponašanje svih aktera unutar koalicije kako bi vlada mogla da radi efikasnije, dinamičnije i bez ucena.

"Videćemo kako će na to da reaguju građani. Naš cilj je da realno opisujemo situaciju i da građane ne mobilišemo lažnom nadom, nego da oni svesni postojeće situacije shvataju da nešto i od njih zavisi, i udruženi možemo da smanjimo efekte krize, koja će proći kao i sve krize", rekao je Mićunović.

"Možemo da nastavimo populistički i da obećavamo svašta, jer nije ništa lakše nego prodati lažnu nadu kada je ljudima stvarno teško. Ekonomska situacija u Evropi nije bila teža od Drugog svetskog rata, a mi smo mala zemlja zavisna od pomoći i otvorenosti tržišta i to su sve otežavajuće okolnosti", dodao je Mićunović.

Predsednik političkog saveta DS naveo je da ta partija "ima hendikep da je na vlasti", a građani su spremni da okrive vlast kada nisu zadovoljni, tako da je vlast kriva i za ono za šta je stvarno kriva i za ono za šta nije kriva niti od nje zavisi.

"Te stvari trebalo bi jasno podeliti i da ono što ne zavisi od nas mi ne pokušavamo da rešimo, nego da se prilagodimo, a da ono što od nas zavisi rešimo i da ne čekamo druge. Sa takvom taktikom možemo pošteno da nastavimo da vodimo zemlju, ali stvar je birača koliko ćemo to uspeti", rekao je Mićunović.

Mićunović je rekao da su, nažalost, došla teška vremena sa velikim ekonomskim krizama i da je utoliko odgovornost teža i teže je breme, ali da se na muci poznaju junaci.

"Mi moramo istrajati na tom putu na kojem smo za poslednje 22 godine usmerili Srbiju na jednu stranu", rekao je Mićunović.

On je naveo da je protekle 22 godine DS želeo isto što i prilikom osnivanja - demokratiju i da Srbija liči na razvijene zemlje Evrope.

"Naravno, mi nismo bili ljudi koji imaju kontinuitet sa starom Demokratskom strankom, između nas je 50 godina, ali smo želeli da se naslonimo na tu tradiciju, jer to je stranka koju su osnivali Ljubomir Davidović i Milan Grol, i hteli smo da zadržimo tu moralnu komponentu", rekao je Mićunović.

"Iako znamo da neće biti stavljen na dnevni red, jer je vanredno zasedanje, predaćemo naš predlog tog zakona da bi mogao da se uporedi sa postojećim", rekla je Tabaković.

Taj predlog biće objavljen na sajtu SNS-a, dodala je funkcionerka SNS-a.
 
Prema rečima Jorgovanke Tabaković, usvajanjem tog zakona prema predlogu SNS-a "mnogi bi ostali bez značajnih sredstava" odnosno predviđene su uštede od oko 600 miliona evra godišnje, a prema njenoj tvrdnji i milijardu evra.

"Kad bi se poreskom politikom uvela siva ekonomija u redovne tokove i izmenila naplata poreza ne bi uopšte bilo budžetskog deficita", rekla je Tabaković.

Ona je ocenila i da članovi aktuelne vlade najviše kritikuju tu istu vladu, a podržavaju je do poslednjeg dana i podsetila da je posle rekonstrukcije vlade zabranjeno njenim predstavnicima da iznose stavove koji nisu usaglašeni sa vladinim stavom.

Funkcioner SNS-a Bojan Terzić je istakao da je predlog zakona o javnim nabavkama SNS-a detaljan i realan, kao i da ima efikasnije mehanizme kontrole.

"Odredbe našeg zakona usklađene su sa evropskom regulativom, a sadržano je niz novina. Između ostalog predviđeno je da nabavka ili zakup nepokretnosti takođe bude javna nabavka, kao naprimer što se sada govori o zgradi Agencije za borbu protiv korupcije", rekao je Terzić.

Tabaković je istakla i da je predlog odštampan u jakoj žutoj boji na 156 strana i da ga drže u plavoj facikli, zbog čega će, kako je kazala, valjda biti primećen, s obzirom da su to boje Demokratske stranke.

"Sednica parlamenta koju je najavila Slavica Đukić Dejanović je licemerstvo i jasan pokazatelj da se ozbiljni problemi guraju pod tepih, jer se brutalno zloupotrebljava evropski put Srbije zarad magle koja je u poslednje vreme pogonsko gorivo prljave kampanje sticanja jeftinih političkih poena", rekao je potpredsednik SPO-a Aleksandar Jugović.

Umesto da se raspravlja o Kosovu i umesto da se parlamentu ponudi na usvajanje deklaracija kojom će se pozvati Srbi sa severa Kosova da odustanu od referenduma, predsednica skupštine će sazvati sednicu na čijem će se dnevnom redu naći, recimo, Zakon o detektivskim uslugama, naveo je Jugović.

Dok je nemački parlament, nekoliko dana pred 9. decembar, raspravljao o Kosovu, srpski parlament je u isto vreme raspravljao o Zakonu o pomorstvu, iako Srbija nema more, dodao je Jugović.

"Dakle, biće sazvana sednica da bi se tobož nešto radilo i da bi se građanima Srbije to predstavljalo kao nekakve reforme, a ključno, sudbonosno pitanje o referendumu, koji može ugroziti bezbednost Srbije i čitavog regiona,i Srbiju izolovati od Evrope, nije na dnevnom redu", rekao je Jugović.

Jugović je naveo da nijedna od tačaka dnevnog reda nema veze sa dobijanjem statusa kandidata, a referendum na severu Kosova može ključno uticati na evropske perspektive Srbije.

"Suština je to da promenom Ustava hoće iz njega da izbrišu preambulu koja garantuje da je Kosovo sastavni deo Srbije. Neki to žele navodno zbog velikog broja poslanika, neki, kako navode, zato što se država Srbija stabilizovala", navela je Radeta.

Radeta je ocenila da Tadićev režim ne krije da je "apsolutno spreman da se aktivno uključi i da učestvuje u priznanju takozvane države Kosovo".

"Očigledno se približavaju izbori i potrebna im je podrška Zapada i više ne mogu da skrivaju ono o čemu mi pričamo već duže vreme", istakala je Radeta.

Prema njenim rečima, SRS je saznao od predsednice parlamenta Slavice Đukić Dejanović da se u vladajućoj koaliciji "ozbiljno razgovaralo o promeni Ustava".

"Mi iz SRS-a se nadamo da ni posle izbora sadašnja koalicija neće imati većinu za tako otvoreno rasparčavanje Srbije i zato mi svoj maksimalistički stav o rezultatima narednih izbora iznosimo kao težnju da osvojimo vlast, kako bismo sprečili promenu Ustavu Srbije", navela je Radeta.

Radeta je rekla da postoji još jedna stranka koja je spremnija "od Tadića i njegove koalicije da zanemari Kosovo i Metohiju i da stavi Evropsku uniju u prvi plan - to su Vučićevi i Nikolićevi naprednjaci".

"Onaj kome je EU prioritet jasno stavlja do znanja da ga ne interesuje Kosovo i Metohija, jer s druge strane imamo pritiske Unije da moramo da se odreknemo Rezolucije 1244 i da na taj način Srbija mora da prizna lažnu državu Kosovo", napomenula je funkcionerka SRS-a.

Radeta je navela da se lider radikala Vojislav Šešelj ne oseća loše, ali da je njegovo zdravstveno stanje "veoma ozbiljno".

"Danas tragamo za realističnim rešenjima, ne obećavamo kao nekad stotine hiljada radnih mesta, već se borimo za očuvanje postojećih", rekao je Tadić i dodao da odluka danskog "Grundfosa" da otvori novu fabriku i proširi poslovanje u Srbiji pobuđuje realistični optimizam.

Danska je, prema Tadićevim rečima, država sa kojom je Srbija imala oseku u spoljnopolitičkim odnosima, ali je nužno da se to promeni kako bi se, osim investicija, privukla i iskustva u oblasti inovacija i energetike.

"Danska je zemlja sa kojom smo imali različita iskustva: jedno nedavno, u rukometu, nije najpovoljnije, ali ovo danas ovde je vrlo povoljno, jer želimo danske investicije i u drugim oblastima", rekao je Tadić.

Kako je istakao, Srbija će morati da u svoju privredu ubrizga faktor inovativnosti kako bi osigurala konkurentnost, ali inovativnost je neophodna i u politici.

Inđija je opština koja pokazuje inovativnost, konstatovao je Tadić i čestitao predsedniku opštine Goranu Ješiću na smanjenju nezaposlenosti i rešavanju problema na nekonvencionalan način.

"Uloga uprave je da pokaže kako nešto može, a ne zašto nešto ne može da se reši, i Inđija je takva opština", rekao je Tadić.

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić rekao je da Vlada Srbije nastoji da ubedi investitore da ulažu u Srbiji i da se bori da zadrži one koji su već došli u našu zemlju, ali i da preduzima teške odluke kao što je bio slučaj sa smederevskom železarom.

Ćirić je i izrazio zadovoljstvo što baš u vreme krize u Srbiji ulaže jedna tako velika svetska kompanija kao što je "Grundfos".

Rekao je i da se krajem decembra očekuje završetak prve faze izgradnje fabrike u Inđiji, u kojoj će biti zaposleno 300 radnika i dodao da očekuje početak gradnje druge i treće faze.

Ćirić je rekao da će najveći deo proizvodnje "Grundfosa" iz Srbije biti namenjen izvozu i ukazao na prednosti sporazuma o slobodnoj trgovini koje Srbija ima sa mnogim zemljama, što je pozitivan znak za strane investitore da dođu u našu zemlju.

Predsednik vojvođanske vlade Bojan Pajtić rekao je da je u proteklih 10 godina u Vojvodinu došlo 6,7 milijardi evra stranih investicija i da je zaposleno 63.000 ljudi, a da je najveći bum doživeo Srem.

Pajtić je rekao da je dolazak "Grundfosa" u Inđiju snažno ohrabrenje u vreme krize i da je ovakav pogon u Inđiji poziv i drugim investitorima sa dođu u Srbiju.

Gradonačelnik Inđije Goran Ješić rekao je da su tri i po godine trajali pregovori sa tom kompanijom i da je veliku ulogu za dolazak "Grundfosa" odigrala SIEPA i VIP fond.

Ambasadorka Danske u Beogradu Mete Kjuel Nilsen rekla je da je današnja investicija priznanje da je Srbija kao zemlja atraktivna za strane investicije, ali i priznanje da je napravila veliki napredak ka evropskim integracijama.

Ona je izrazila nadu da će u martu Srbiji biti dodeljen status kandidata za članstvo u EU i očekivanje da će investicija "Grundfosa" ohrabriti i druge investitore iz Danske da dođu u Srbiju.

Generalni direktor "Grundfosa" za Srbiju Džim Fort Nilsen rekao je da mu je danas čast što se postavlja kamen temeljac za fabriku u Srbiji i podsetio da je ta kompanija došla u aprilu 2009. i da je do sada proizvela 4.500 pumpi.

Kompanija "Grundfos" je za novu fabriku, u kojoj će biti otvoreno 350 novih radnih mesta, dobila šest miliona evra preko Programa Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja za dodelu bespovratnih sredstava za podsticaj investicija, koji administrira Agencija za promociju ulaganja i podsticanje izvoza SIEPA.

Celokupna investicija kompanije "Grundfos" u novi proizvodni pogon koji će proizvoditi razne tipove cirkularnih pumpi za grejne i sanitarne sisteme iznosi 50,8 miliona evra, a završetak izgradnje pogona planiran je za kraj 2012. godine.

Danski "Grundfos", koji je u Srbiji prisutan od 2009. godine, jedan je od vodećih svetskih proizvođača cirkularnih pumpi, a bavi se i proizvodnjom klima uređaja kao i drugih centrifugalnih pumpi za industriju, snabdevanje vodom, kanalizaciju i doziranje.

Predsednik Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović naveo je da tvrdnja koju je izrekao na Glavnom odboru LDP-a da je Republika Srpska nastala na genocidu "ima težinu" i da je masakr u Srebrenici najveći zločin u Evropi posle Drugog svetskog rata.

Dodik je rekao da se protiv njega i RS vodi "hajka koja je krenula iz Sarajeva".

"RS nije nastala na genocidu, jer je formirana 1991. godine, a zvanično je proglašena 9. januara 1992. godine, a Bosna i Hercegovina priznata pet meseci posle toga. Republika Srpska nastala je sa željom da se zaštiti identitet srpskog naroda. RS nije genocidna tvorevina, ne može se svesti na Srebrenicu, to je težak zločin, ali su tamo tri godine pre toga Naser Orić i njegove snage pobili 3.500 Srba", rekao je Dodik.

Na pitanje da li je 2008. godine rekao da se u Srebrenici dogodio genocid, Dodik je odgovorio "da je samo konstatovao" da je Haški sud to utvrdio, a nikada nije tvrdio da je počinjen genocid u Srebrenici.

"Ja se ne slažem da je počinjen genocid, jer nije bilo odluke da se uništi jedan narod. Srebrenica je ogroman ratni zločin, ali nije počinjen genocid. Ne štitimo zločince, ali ne možemo da prihvatimo olake kvalifikacije o genocidnoj tvorevini, ne može se smatrati da je kolektivitet odgovoran", rekao je Dodik.

Jovanović: Bosna nije država

Lider LDP-a rekao je da je rečenica o nastanku RS na genocidu u Srebrenici "potpuno jasna i ima svoju težinu" i upitao Dodika da li je neprijatelj svako ko kaže da je u Srebrenici počinjen zločin.

"Činjenica je da je ubijeno 10.000 ljudi u Sarajevu. Bosna nije država nego lonac i Srbija mora da preuzme svoj deo odgovornosti i ponudi svoj plan. Govorio sam o Srbiji i brinem o svojoj zemlji koju deli nekoliko meseci od izbora. Srbija bi posle izbora morala da prestane da bude izvor problema koji su uništavali i Srbe i druge narode", rekao je Jovanović.

Jovanović je istakao da je, kad god je Srbija tražila u bosanskoj nesreći korist za sebe, stradala Bosna, a potom i Srbija. Lider LDP-a dodao je da "Srbi svoju budućnost ne vide u Bosni".

"Čime merite moje srpstvo?", upitao je Jovanović Dodika, koji mu je odgovorio: "Glupostima koje izgovaraš".

Jovanović je upitao Dodika i da li, kao i ranije, misli da je "Karadžić najveći zlotvor srpstva", na šta mu je Dodik odgovorio da je "Karadžić činio greške zbog koji odgovara", ali da je "zaslužan za stvaranje RS".

"Ova izjava svedoči o vašoj promeni, jer danas, kada imate apsolutnu vlast, ne smete da kažete ono što ste govorili o Karadžiću kada ste bili opozicija", rekao je Jovanović Dodiku.

Dodik: RS ne odbacuje Dejton

Dodik je rekao da RS ne odbacuje Dejtonsku konstrukciju BiH, ali da traži poštovanje slova Dejtona koji, kako je naveo, mora da se sprovodi, a ne tumači. "Mi nismo marionete. Imamo autentičnu politiku koju vodimo u Banjaluci", rekao je Dodik ističući da je nasiljem međunarodne zajednice učinjeno da BiH umesto četiri organa predviđenih Dejtonom sada ima 83.

Dodik je podsetio da je RS nastala 1992, a da je Dejtonskim sporazumom samo međunarodno verifikovana, dok BiH nije postojala sve do Dejtona, kada su joj, SAD i druge velike sile dale legitimitet da bi sačuvale obraz.

"Beograd ima korektan odnos prema RS, ali da ima i odgovornost jer je potpisao Dejton. U tom pogledu mislim da se nedovoljno angažuje na sprovođenju Dejtonskog sporazuma. Dok postoji Dejton, postoji i obaveza Srbije da ga brani", rekao je Dodik ističući da smatra da je dosadašnje zalaganje Beograda minimalno i nedovoljno.

On je istakao da Turska, Iran i Saudijska Arabija imaju veliki uticaj u Bosni i Hercegovini i da je njihov cilj da se napravi unitarizovana Bosna.

Dodik je istakao i da je Sarajevo etnički očišćeno od Srba, da tamo danas živi više Kineza nego Srba, te da zbog toga ne voli Bosnu i Hercegovinu, a da je RS formirana kao država koja je branila svoje pravo na postojanje. "Sarajevo nije moj glavni grad, idem tamo samo kad moram", istakao je Dodik.

BiH neće priznati Kosovo

Govoreći o Kosovu, Dodik je izjavio i da Bosna i Hercegovina nikad neće priznati Kosovo, a da će on otići na sever Kosova u svojstvu predsednika RS - ako bude pozvan.

U na trenutke neprijatnoj raspravi, Dodik je Jovanovića upitao da li po njegovoj logici Tači može da "uzme Kosovo i da ono bude nazavisno" i zašto onda ako Kosovo može da bude nazavisno RS ne može.

Jovanović je odgovorio da je Srbija sama pravila greške sa Kosovom. "Sad je vreme da shvati šta se dogodilo i da mora da gradi odnose sa Kosovom. Kosovo je nezavisno i sa vama i bez vas. Kada krenete tamo, morate da pozovete Tačija i pitate ga da li smete", rekao je Jovanović.

Potom ga je Dodik upitao i da li on smatra Tačija, koji je, kako je rekao, umešan u trgovinu organima, relevantnim političkim sagovornikom: "Njega smatrate sagovornikom, a s druge strane, krivi su vam Mladić i Karadžić", rekao je Dodik.

Dodik je Jovanoviću poruči i da je u vreme dok je bio na vlasti "stvorio uslove u kojima je ubijen premijer (Zoran Đinđić)".

"Zašto si ti vadio onog Spasojevića iz zatvora?", pitao je Dodik, na šta je Jovanović odgovorio: "A je li znate da sam odveo Slobodana Miloševića u zatvor?"

Na Jovanovićevi tvrdnju da je reakcija na njegovu izjavu naručena iz Beograda "od onih na koje se ta izjava odnosi", odnosno onih koji su otišli da budu "čiviluk za Karadžićevo ordenje", Dodik je odgovorio da to ordenje nije Karadžićevo. "Ordenje sam ja naručio pre mesec dana, nemojte to da skrnavite", rekao je Dodik.

Ban Kimun je zadovoljan zbog obnavljanja dijaloga Beograda i Prištine i postignutih dogovora, ali i zabrinut zbog sporog napretka u povratku raseljenih i utvrđivanju sudbine nestalih.

"Delimično kao posledica stavova i akcija Prištine, kosovskih Srba i Beograda, situacija na severu Kosova i dalje je napeta i potencijalno nestabilna, umnogome utičući na sadašnji politički diskurs. To se takođe odražava na dijalog Beogada i Prištine uz posredovanje EU kao i na razgovore o evropskoj perspektivi regiona", ocenjuje Ban Kimun u izveštaju koji bi Savet bezbednosti UN trebalo da razmatra 8. februara.

Podseća se da je Evropski savet 9. decembra odlučio da odloži odluku o davanju statusa Srbiji za članstvo u EU za mart 2012. pri čemu su neke zemlje to vezale za situaciju na severu Kosova.

"Optimističke pretpostavke da bi trajna rešenja mogla da proisteknu iz statusa kvo bez snažne vizije za napredovanje i zajedničkog angažovanja međunarodne zajednice, opovrgava dinamika na terenu posebno na severu Kosova", navodi Ban Kimun u izveštaju koji obuhvata period od 16. oktobra 2011. do 15. januara 2012. godine.

Iako su se tenzije smanjile krajem izveštajnog perioda, i dalje sam zabrinut zbog nestabilne situacije koja nosi kontinuirani rizik od provokacija i eskalacije međuetničkih tenzija, ukazuje Ban.

Istovremeno, dijalog u Briselu uz posredovanje Evropske unije pokazao je da su praktični dogovori za ublažavanje svakodnevnih problema na Kosovu dostižni, ocenio je generalni sekretar UN.

Vidljiv napredak

"Zadovoljan sam nekim pozitivnim rezultatima razgovora iz novembra i decembra i sada je vidljiv napredak u primeni prethodno postignutih dogovora. Sporazum o integraisanom upravljanju prelazima, iako još nije primenjen, predstavlja važan proboj koji može da dovede do potpune normalizacije sitaucije na prelazima na severu i uspostavljanja pune slobode kretanja širom severa", navodi Ban Kimun.

Povodom, kako je naveo, "nedavnih ohrabrujućih signala iz Prištine i Beograda o priznavanju važnosti pozitivne retorike", Ban Kimun je pozdravio nedavne izjave lidera u Prištini o potrebi za uspostavljanjem bolje komunikacije sa stanovništvom i liderima na severu Kosova, kao i izjave lidera u Beogradu koji ističu potrebu za sveoubhvatnim rešenjem za Kosovo i odbacuju mogućnost podele po etničkim linijama.

"Međunarodna zajednica treba da podrži napore obe strane da pokažu snažno liderstvo u prevazilaženju prepreka u komunikaciji i međuetničkom poverenju", istakao je Ban.

Ban Kimun je, međutim izrazio zabrinutost zbog sporog napretka u dva ključna pitanja - povratka raseljenih i utvrđivanja sudbine nestalih.

"Nadam se da će članice Saveta bezbednosti pojačati poruke UNMIK-a da je vreme za smelost, hrabrost i pragmatizam neophodan za postizanje trajnog mira i stabilnosti", naveo je generalni sekretar UN.

Kad je reč o blokadama na putevima na severu Kosova, podseća se da je nakon incidenta u Jagnjenici predsednik Srbije Boris Tadić pozvao na uklanjanje barikada. Iako se sa tom porukom nisu složili neki lokalni lideri na severu, posebno oni koji pripadaju srpskim opozicionim strankama, ostali su je poslušali, piše u izveštaju.

Uz poruke Beograda i međunarodne zajednice, intervencije UNMIK-a na terenu ponovo su pokazale da značajno doprinose ponovnom uspostavljanju slobode kretanja za Kfor na severu Kosova, ocenjuje se u izveštaju i dodaje da se Srbi na severu Kosova i dalje protive da Euleks prevozi kosovsku graničnu policiju i carinike na prelaze Jarinje i Brnjak.

Nedoumice oko referenduma

Kad je reč o referendumu o prihvatanju kosovskih institucija koji su vlasti opština na severu Kosova zakazale za 14. i 15. februar, ostaje nejasno da li će on biti održan.

Podseća se da se srpska vlada javno protivi održavanju referenduma koji smatra da je nepotreban i izvan ustavnih ovlašćenja opštinskih vlasti, kao i neki kosovski Srbi u centralnom i južnom delu Kosova.

Ban Kimun, takođe, navodi da su prištinski zvaničnici zauzeli pomirljiviju retoriku prema severu, da je kosovski premijer Hašim Tači pokazao spremnost da se sastane sa kosovskim Srbima sa severa i da je za integraciju i primenu Ahtisarijevog plana.

Ostaje ključno da inicijative međunarodnih aktera koji deluju u okviru UN i Rezolucije 1244 budu koordinisane u interesu održanja mira i stabilnosti na Kosovu, istakao je generalni sekretar UN. 

U delu izveštaja koji je podneo Euleks, ukazuje se da ta misija namerava da pojača vladavinu prava na severu Kosova koja je ugrožena bezbednosnom situacijom.

Navodi se i da je Klint Vilijamson u oktobru 2011. preuzeo dužnost glavnog tužioca Euleksa i da je odmah posetio Prištinu, Beograd i Tiranu gde je dobio punu podršku za svoj rad.

"Mislim da su najvažniji zakoni u vezi sa obrazovanjem, set zakona u vezi sa MUP-om, finansijskih zakona, biće i novog zaduživanja", kaže Slavica Đukić Dejanović.

Predsednica skupštine kaže i da se do sada nije događalo da fioke budu pune predloga zakona koji nisu razmatrani i nada se da će vlada dati takav predlog dnevnog reda kako bi mogli sve da završe do kraja februara i da skoro ništa ne ostave budućim kolegama.

Sumirajući četiri godine koje je provela kao predsednica skupštine, Slavica Đukić Dejanović kaže da je verovatno najvažnije to što je skupština dobila jedno mesto koje nije imala u prethodnom periodu, odnosno što je ušla je u društvene obaveze na način da ne bude kočnica, već jedan od pokretača ciljeva građana Srbije.

"Ono što je najvažnije počeo je da se razvija dijalog i između onih koji različito misle", istakla je Slavica Đukić Dejanović.

Govoreći o predstojećim izborima, predsednica skupštine je rekla da neće biti istovremeno i parlamentarnih i opštih lokalnih izbora.

"Zamolila sam Ministarstvo za lokalnu samoupravu da dostavi spisak opština kojima ističe mandat u vreme kada se održavaju parlamentarni izbori kako bi, pre svega iz finansijskih razloga, bili organizovani isti dan", rekla je predsednica Skupštine.

Mediji ovih dana prenose da koalicini partner SPS-a, PUPS, traži dvostruko više poslaničkih mesta.

"Ja znam da ti pregovori nisu završeni, stav SPS-a je da sa PUPS-om i JS-om ponovo izađemo zajedno. Može biti da to omasovljenje partija oko SPS-a bude još veće i da će ta predizborna koalicija biti obogaćena novim subjektima", kaže Slavica Đukić Dejanović.

Komentarišući izjavu Dušana Bajatovića da na republičkom nivou nema ništa protiv saradnje sa LDP-om, Slavica Đukić Dejanović je rekla da će odlučiti građani.

"U krajnjem slučaju, mi sa LDP-om već imamo saradnju na beogradskom nivou, ne onu direktnu, jer smo mi koalicioni partneri demokrata, kao i oni, ovde u Skupštini već smo imali takvu saradnju", kaže Slavica Đukić Dejanović.

Kaže da nema parlamentarne partije sa kojom i do sada negde nisu bili u vlasti, ali ističe da će na kraju odlučiti građani.

Istakavši da nije profesor ustavnog prava, ali da se bavio pitanjima koja zadiru i u tu oblast, Varadi je naveo da u tumačenju Zakona o nadležnosti Vojvodine postoje dva poimanja - jedno prema kome je "Vojvodina unutar Srbije normalnost i drugo prema kome je Vojvodina unutar Srbije opasnost".

Prema njegovim rečima, ako poimamo Vojvodinu kao opasnost, onda je posve razumljivo da se osporava ustavnost zakona o njenim nadležnostima.

Međutim, ako Vojvodinu posmatramo kao normalan deo Srbije, onda je jasno, kako je rekao, da Ustav postavlja pravilo da se prava pokrajine ne mogu ograničavati.

Prema tom poimanju, kako je objasnio,"ne idemo protiv Ustava, već razvijamo Ustav". ukoliko se Vojvodini daju prava koja nisu poimenično navedena u Ustavu.

Član 12. Ustava ograničava vlast države, ali ne i građana, rekao je Varadi istakavši da "nije sporno da državna vlast ne može da ograniči ljudska prava, već da ih razvija", kao i da Vojvodina ima pravo na autonomiju i da se ta prava mogu proširiti zakonom.

Varadi je dodao i da povlačenje paralela između Kosova i Vojvodine nije realno jer je Kosovo pokrajina koja je oteta od Srbije, iako je pravno njen deo.

Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Stevan Lilić smatra da je zakon donet na osnovu Ustava i Statuta AP Vojvodine, istakavši da u tome nije našao ništa protivustavno, kako po pitanju procedure, tako ni po pitanju sadržine.

Ustav Srbije ne želi da ide u pravcu ograničavanja autonomije Vojvodine, a da li to neko politički priželjkuje, to je drugo pitanje, rekao je Lilić.

On je podsetio da je predlog kojim se osporava ustavnost Zakona o utvrđivanju nadležnosti i zakonitost Statuta AP Vojvodine podnelo 30 poslanika DSS i NS.

Autonomija u okviru Ustava i državnog jedinstva

Profesor Pravnog fakulteta Union Bogoljub Milosavljević izneo je drugačiji stav, podsetivši da su u Ustavu članom 183. precizno određene sve oblasti u kojima AP Vojvodina može da ima nadležnosti.

On je naglasio da se slaže s Varadijem da autonomija pripada normalnosti, a ne opasnosti, ali mora da se definiše, kako je objasnio, "u okviru Ustava i državnog jedinstva, nikako van toga".

Milosavljević je ukazao da se ovde "ne radi o ljudskim pravima, čiji se dostignuti nivo, prema Ustavu ne može snižavati, već o demokratskom načelu uspostavljanja vertikalne podele vlasti i principu organizovanja centralne vlasti."

On je podsetio da je u Ustavu Srbije iz 1990. godine stajalo da pokrajine mogu da obavljaju i druga pitanja navedena u zakonu, ali da takva odredba ne postoji u važećem Ustavu iz 2006.

Docent Pravnog fakulteta u Novom Sadu Svetozar Čiplić je ukazao da postoje sistemski nedostaci koji onemogućavaju da se cela Srbija jednako ustroji po pitanju autonomije.

Ključno je da je zakonodavac dužan da svim građanima obezbedi pravo na autonomiju i da je svrha tog prava ograničenje državne vlasti, kazao je Čiplić, istakavši da je to najveća promena Ustava iz 2006. godine.

Prema njegovim rečima, zakonodavac nije prekršio ustavne norme kada je predvideo da pokrajina može sklapati međuregionalne sporazume i otvoriti predstavništvo u Briselu, niti kada je Novi Sad odredio kao administrativno sedište Vojvodine.

Zakon o nadležnostima i Statutu pokrajine Vojvodine usvojen je u Skupštini Srbije 30. novembra 2009. godine. A proglašen je važećim ukazom predsednika države Borisa Tadića i primenjuje se od 1. januara 2010. godine, dok je Skupština Vojvodine Statut proglasila 14. decembra 2009. godine.

Predlog kojima se osporava ustavnost 25 odredbi zakona, kao i ustavnost i zakonitost većine odredbi Statuta, podnela je 29. decembra 2009. godine grupa poslanika Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije.

Prva javna rasprava o osporenom zakonu održana je u Ustavnim sudom 23. novembra, a od 10 naučnih i javnih radnika i stručnjaka pozivu se odazvalo troje.

Pozivu na drugu javnu raspravu nije se odazvao profesor Pravnog fakulteta u Nišu Predrag Dimitrijević, a predsednik Ustavnog suda Dragiša Slijepčević je saopštio da će se Sud o daljem postupku odrediti u skladu s predlogom sudije izvestioca u ovom predmetu.

Gostujući u emisiji Oko, Gordana Čomić iz DS-a rekla je da se dobroj vesti iz Brisela možemo nadati samo ukoliko sa Prištinom bude postignut dogovor oko predstavljanja u regionalnim susretima i do sada postignutim sporazumima.

"Ili će nas 27. februara pregovarački tim obavestiti da su sporazumi postignuti i potpisani ili nećemo imati pozitivan odgovor iz Brisela. Nema ničega između", objasnila je Čomićeva.

S druge strane, Marko Đurić iz SNS-a kaže da se njegova partija nada dobijanju statusa kandidata, ali smatra da trenutna vlast ne može zemlju da dovede do toga, jer nisu sprovedene neophodne reforme.

Pre svega, kaže, nije rešen problem korupcije i organizovanog kriminala, nije sprovedena suštinska reforma pravosuđa, niti su uspostavljeni pravi uslovi poslovanja bez monopola.

Đurić je dodao i da se vlast Kosmetom bavi "samo kada joj gori pod nogama".

Za Petra Petkovića iz DSS-a status kandidata Srbiji nije ni potreban, jer, kako kaže, ne znači mnogo, a ni građanima ne može da donese ništa dobro. Čak i kada bi odluka bila pozitivna, kaže, ona ne bi bila realna, jer ne bi uticala na proširenje EU, pošto se u ovom trenutku Unija suočava sa pitanjem da li će i sama opstati.

Prema njegovim rečima, Srbija bi kandidaturom samo pogoršala svoj odnos prema južnoj srpskoj pokrajini, jer "kandidatura podrazumeva da Srbija treba da uspostavi dobrosusedske odnose sa Kosovom".

Kako je saopšteno iz Saveza samostalnih sindikata nakon sastanka, Ljajić je rekao da su sindikati prirodni partneri i saveznici te partije i da, bez obzira na to da li će se taj sindikat politički angažovati ili ostati po strani, treba posle izbora da sarađuju u daljim reformama, "jer samo zajedno mogu da unaprede socijalni dijalog u Srbiji".

"Platforma sindikata je prihvatljiva, a većina zahteva realna i izvodljiva", ocenio je tom prilikom Ljajić.

"Naša partija je podržala vašu ideju da se uključite u politički život, jer se sindikati danas nalaze na prekretnici. Mi treba sutra da sarađujemo u parlamentu, jer ćemo tako imati veću snagu", zaključio je Ljajić.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović rekao je da kakva god koalicija bude bila sutra na vlasti, sindikat traži da institucije države funkcionišu, jer su briga o građanima i odgovornost države neophodni.

"Strane investicije jesu poželjne, ali prvenstveno moramo da pokrenemo svoje kapacitete, pa će onda doći i strani kapital", naglasio je Orbović.

U saopštenju se dodaje da su predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije razgovarali sa predstavnicima SDPS-a o osnovnim opredeljenjima i konkretnim zahtevima sindikata, definisanim u Platformi za razgovore sa političkim strankama.

Na sastanku je zaključeno da su socijalna pravda i zaštita prava radnika i socijalno ugroženih zajednički imenitelji Saveza samostalnih sindikata Srbije.

"Članice EU žele da Srbiji daju status kandidata krajem februara, Srbija želi taj status, a Kosovu je stalo da nađe način da bude predstavljeno na regionalnim skupovima", rekao je Žbogar, koji će obavljati dvostruku dužnost - specijalnog predstavnika EU i šefa Kancelarije EU na Kosovu, koja je pod nadleznošću visoke predstavnice Ketrin Ešton.

"Zbog toga je veoma važno da iskoristimo ovaj trenutak, jer će posle sve ići mnogo teže i sporije", naglasio je Žbogar, koji je sinoć pred spoljnopolitičkim komitetom Evropskog parlamenta iza zatvorenih vrata predstavio svoj program rada.

Kad je reč o severu Kosova, Žbogar je rekao da je neophodno da vlada u Prištini sastavi sveobuhvatan program za to područje, u skladu sa preporukama Evropske komisije iz oktobra prošle godine.

"Ja sam spreman da pomognem u tome, mislim da treba da počnemo malim koracima u cilju uspostavljanja poverenja", rekao je Žbogar novinarima, i dodao da sada, pre svega, "treba smanjiti napetost".

"Odvojili smo značajna sredstva za sever Kosova ove godine, i to bi moglo da doprinese smanjenju tenzija kako bismo mogli da se usredsredimo na važnije stvari", kazao je on.

Upitan da prokomentariše najavljeni referendum u opštinama na severu, Žbogar je rekao da su poruke Beograda po tom pitanju "jasne i glasne".

"Referendum svakako ne doprinosi smanjenju napetosti, ali sada se treba usredsrediti na konstruktivne projekte", zaključio je Žbogar.

Slovenačka agencija STA prenela je da je Žbogar u programu koji je predstavio Evropskom parlamentu nabrojao deset ciljeva za Kosovo, među kojima su napredak u dijalogu Beograda i Prištine, razgovori o viznoj liberalizaciji, početak pregovora o trgovinskom sporazumu, pokretanje dijaloga o vladavini prava na proleće, pravljenje plana za sever Kosova.

Žbogar je izjavio da je spoljnopolitičkom komitetu preneo da očekuje da se dijalog Beograda i Prištine nastavi u februaru i da se nada da će biti ostvaren napredak, a da Srbija treba sada da dobije status kanidata, ili će to biti odloženo na dug period, prenela je agencija STA.

"Očekujemo da se uvaži ono što je prepoznata međunarodna činjenica - Rezolucija 1244. Bez toga nema prostora za dogovor... Rigidan, maksimalistički stav Prištine je očekivan. Nadam se da ima prostora da se taj stav promeni", rekao je Stefanović za agenciju Beta.

Prema njegovim rečima, kosovska vlast ima problem sa opozicijom koja sve dogovore sa Beogradom tumači kao izdaju i odustajanje od nezavisnosti Kosova.

"Međutim, to ne sme da bude opravdanje Prištini za njihovu nekonstruktivnost samim tim što svako od nas ima političku realnost o kojoj treba da vodi računa. Ali, prioritet treba da bude rešavanje problema građana", rekao je šef beogradskog tima.

"Jasno je da je Rezolucija 1244 neoboriv dokument koji su prihvatili i oni koji su priznali nezavisnost Kosova. Nadam se da ima prostora za dalji dogovor i naša strana neće doprineti urušavanju pregovaračkog procesa", rekao je Stefanović.

Prema njegovim rečima, radi se na tome da se pronađe adekvatna formula za predstavljanje Prištine, ali nije određen konkretan datum nastavka dijaloga.

"To bi moglo da bude tokom ovog meseca", dodao je Stefanović. Šef beogradskog tima je naveo da i dalje postoje suptilni pritisci na Beograd da odustane od Rezolucije 1244, ali da je Srbija navikla na različite prepreke i da je to neće pokolebati.

On je odbacio tvrdnje da je Srbija u nepovoljnijem položaju od Prištine pošto joj od dogovora sa Kosovom zavisi kandidatura za EU.

"Stvari nisu baš tako crno-bele... Ako ne dođe do dogovora svi gube, a najviše gubi region", rekao je Stefanović.

Posrednik EU u dijalogu Beograda i Prištine, Robert Kuper, boravio je juče na Kosovu, nakon čega je šefica prištinskog tima Edita Tahiri rekla da nema nikakvog pomaka u približavanju stavova o regionalnom predstavljanju Kosova.

Tahiri je rekla da Srbija nastavlja da insistira na Rezoluciji 1244 što je za Kosovo neprihvatljivo. Kako je navela, "Kosovo neće odustati od suvereniteta i teritorijalnog integriteta tokom predstavljanja na međunarodnim skupovima".

"Gradska vlast Demokratske stranke i G17 plus još jednom je zavukla ruku u džep građanima uvođenjem novog sistema naplate gradskog prevoza", navodi se u saopštenju Gradskog odbora SNS-a.

"Ovoga puta naplata je preko računa privatne firme, čiji se pravi vlasnik ne zna, a koju kontrolišu funkcioneri DS-a i Dragan Đilas", navodi se u tom saopštenju.

Prema saopštenju te stranke, novac koji građani plaćaju ići će u ruke privatne kompanije koja je nastala samo da bi obavljala tu delatnost.

"Za vreme vlasti Dragana Đilasa i Mlađana Dinkića, cena karte za prevoz povećana je 100 odsto, ali Beograđani nisu dobili poboljšanje saobraćaja i usluga GSP-a", navodi SNS.

Ta stranka je navela da Gradsko saobraćajno preduzeće na ime neplaćenih poreza i doprinosa duguje oko 1,6 milijardi dinara i da je uvođenje "Bus plus" poniženje za građane koji se smrzavaju u redovima za autobuske karte.

"U poslednje vreme se licemerno licitira o smanjenju broja poslanika i na taj način se baca prašina u oči građanima Srbije, jer se zna da je to nemoguće učiniti bez promene Ustava", rekao je Jugović agenciji Beta.

Jugović je rekao i da se govori o promeni Izbornog zakona, iako je odbijen "najbolji model koji je SPO predlagao. Taj predlog omogućavao bi predstavljanje Srbije po teritorijalnom, dakle decentralizovanom principu, rekao je Jugović.

"Još jednom predlažemo da se Srbija podeli na izborne jedinice, kakve će u budućnosti formirati i regione, i da te izborne jedinice po proporcionalnom sistemu delegiraju republičke poslanike", rekao je Jugović.

Popredsednik SPO-a je naveo da gotovo polovina opština u Srbiji nema svoje predstavnike u Parlamentu, a da bi "teoretski svi poslanici mogli biti stanari jednog beogradskog solitera".

"U nastavku ove kuplerajske kampanje, očekujemo još više licemerja i mašte od političkih aktera, pa da recimo predlože, radi ušteda, a predlagači su poznati kao štediše, da se ukine parlament i da se ukinu izbori", rekao je Jugović.

U saopštenju odbora kaže se da su u više navrata u Skupštini grada "bezuspešno tražili informacije o ugovoru koji je Grad sklopio sa Turcima na brzinu tokom letnjih meseci 2010. godine".

"Zato javno pitamo gradonačelnika Dragana Đilasa ko zaista stoji iza konzorcijuma turskih firmi "Kent kart" i srpskih "Apeks solušn" i "Lanus", navodi se u saopštenju.

Gradski odbor DSS-a pita i kako je moguće da je toliko vredan i važan posao sklopljen u rekordnom roku, tender raspisan u junu 2010. godine, a ugovor zaključen u septembru 2010. godine.

DSS postavlja pitanje i da li sme gradska vlast da saopšti javnosti koliko će mesečno dobijati turski partner od prodaje karata u Beogradu.

"Upozoravamo javnost da je ugovorom između Beograda i turske firme predviđeno da osam i po odsto od ukupnog prihoda od prodaje karata svakog meseca pripadne turskoj firmi", navodi se u saopštenju.

Ocenjuje se da će uvođenje tursko-srpskog konzorcijuma u organizaciju prevoza naneti veliku štetu Beogradu i dodatno otežati uslove korišćenja javnog gradskog prevoza.

U saopštenju se navodi da poskupljenje dnevnih i mesečnih karata uz "naredbu gradonačelnika svim institucijama i privrednim subjektima da se mora izvaditi 'Bus plus' karta za sve zaposlene" pokazuje da postoji "veliki interes" kod gradskih vlasti i turskih partnera da dobro zarade.

Dodaje se i će DSS nastaviti da postavlja ova pitanja u interesu svih Beograđana.

Tokom sastanka bilo je reči i o procesu evropskih integracija celog regiona, kao i o jačanju ekonomske saradnje Srbije i Hrvatske, saopštila je Pres služba predsednika Srbije.

Pusićeva je izjavila je da je sa Tadićem imala "srdačne i plodne" razgovore.

"Potvrdili smo zajedničke stavove o daljem osnaživanju odnosa i potrebu i želju da uložimo zajednički napore da se dalje unapredi region", rekla je Pusićeva, koja učestvuje na neformalnom ministarskom sastanku Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi u Palati Srbija.

Hrvatska ministarka se danas sastala i sa predstavnicima hrvatske manjine u Srbiji. Posle sastanka u hrvatskoj ambasadi, Pusićeva je rekla da je bilo je reči o obrazovanju, političkom predstavljanju hrvatske manjine, naučnoj i kulturnoj saradnji.

Govoreći o kvalitetu komunikacije sa srpskim vlastima u kontekstu predstojećih izbora u Srbiji Pusićeva je rekla da su saradnja i razgovor sigurno mogući i da ubuduće očekuje ozbiljne pomake.

Uoči posete Beogradu, hrvatska ministarka je rekla da je region apsolutno trajno važna tema za Hrvatsku. "Činjenica da je Hrvatska uspela da stigne pred vrata EU pokazuje da je to za zemlje regiona moguće i savladivo, ali i da je politika proširenja živa u EU", rekla je Vesna Pusić Tanjugu.

Pusićeva je naglasila da je nakon prvog spoljnopolitičkog putovanja u Brisel, dan posle referenduma, Beograd njena druga spoljnopolitička destinacija.

Vesna Pusić bi trebalo da se sastane i sa predsednikom Liberalno demokratske partije Čedomirom Jovanovićem kao i predstavnicima nevladinog sektora - istoričarkom Latinkom Perović, predsednicom Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonjom Biserko i dekanom Fakulteta političkih nauka Ilijom Vujačićem.

Ministar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremić pozvao je zemlje regiona Jugoistočne Evrope na produbljivanje saradnje posle veka konfrontacija i ratova i u tom kontekstu predložio zajedničko obeležavanje stote godišnjice Balkanskih ratova pod motom "Od balkanskog rata do balkanskog mira".

"Ova fraza zaista objedinjuje ono čemu težimo - neraskidivi šablon trajne saradnje među narodima koji pripadaju prostoru PSJE", rekao je Jeremić otvarajući neformalni sastanak šefova diplomatija Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi.

Jeremić je istakao da je ključno pitanje da li zemlje jugoistočne Evrope imaju volje za takav poduhvat nakon veka koji je karakterisala politička konfrontacija i stalni ratovi.

Ubuduće ćemo morati da radimo zajedno na pronalaženju rešenja za otvorena pitanja na način koji bi bio prihvatljiv za sve koji žive u našim zemljama, naglasio je Jeremić.

"Za više država jugoistočne Evrope političke posledice ekonomske krize predstavljaće dodatne izazove imajući u vidu činenjicu da je u mnogim delovima EU splasnuo entuzijazam za proširenje", rekao je Jeremić, naglasivši da to neće omesti stratešku opredeljenost Srbije da nađe čvrsto uporište u Evropi ni zaustaviti reforme.

Ministarka inostranih poslova Hrvatske Vesna Pusić rekla je da se sva otvorena pitanja u regionu moraju rešavati bilateralno, bez spoljnih incijativa i pritisaka.

PSJE je, prema njenim rečima, iniciran od država regiona i kao takav predstavlja autentični glas jugoistočne Evrope, okupljajući ih oko mnogih zajedničkih interesa, ali sa jednim ciljem - mira i stabilnosti u regionu.

"Uprkos tome što su se okolnosti proteklih godina menjale, ovaj cilj ostaje naš prioritet, kao što je uvek i bio, a jedini način za njegovo ispunjenje su evropske integracije. EU je za naš region projekat stabilizacije i državotvornosti", poručila je Pusićeva.

PSJE pokrenut je 1996. godine sa ciljem da se Jugoistočna Evropa transformiše u region stabilnosti, bezbednosti i saradnje u skladu sa evropskim integracionim tokovima, a kroz unapređenje međusobnog dijaloga i saradnje na svim nivoima i u svim oblastima od zajedničkog interesa.

PSJE ima 12 punopravnih članica. To su: Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Crna Gora, Grcka, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Rumunija, Srbija, Slovenija i Turska.

Srbija, koja Procesu predsedava do juna ove godine, u punom kapacitetu se uključila u aktivnosti PSJE na samitu u Skoplju, oktobra 2000. godine.

Podrška evropskim integracijama 

Uoči neformalnog sastanka ministara spoljnih poslova, ministar Jeremić je imao više bilateralnih razgovora. Tokom prepodneva razgovarao sa izvršnim direktorom službe EU za spoljne poslove Miroslavom Lajčakom, ministrima spoljnih poslova Turske i Grčke, Ahmetom Davutogluom i Stavrosom Dimasom, a kasnije je razgovarao i sa šeficom hrvatske diplomatije Vesnom Pusić.

Ministri spoljnih poslova Grčke, Crne Gore, Makedonije, Hrvatske su na izlaganjima tokom sastanka podržali dodelu statusa kandidata Srbiji na sledećem samitu EU u martu, oceniviši da bi to bilo od velike koristi za čitav region.

Šef grčke diplomatije Stavros Dimas je na sastanku izjavio da zvanična Atina smatra da bi bilo fer ako bi Savet EU Srbiji dao status kandidata u martu. On je ukazao da je Srbija tokom predsedavanja regionalnim inicijativama aktivno radila na promociji regionalne saradnje i pomirenja.

Ministar inostranih poslova Crne Gore Milan Roćen je rekao da je uspešna regionalna saradnja i napredak načinjen u toj oblasti imao ključan uticaj da Crna Gora dobije zeleno svetlo EU za otpočinjanje pregovora o članstvu. On poručio i da je dobro to što Srbija promoviše dijalog u regionu.

Šef makedonske diplomatije Nikola Popovski istakao je da njegova zemlja pridaje veliku važnost svakom koraku suseda na evropskom putu, i da je u tom smislu i za nju veoma bitno da Srbija dobije status kandidata, kao i to što su Crnoj Gori odobreni pregovori o članstvu.

Ministar spoljnih poslova Turske Ahmet Davutoglu smatra da region u okolnostima ekonomske krize treba da ojača međusobnu saradnju i razvije sopstvene mehanizme za prevazilaženje problema, zato što će to olakšati put ka EU.

Izvršni direktor službe EU za spoljne poslove Miroslav Lajčak istakao da uspesi na polju regionalne saradnje u jugoistočnoj Evropi mogu da ubrzaju proces integracije u EU i da se iz Brisela pažljivo prati taj proces. On je dodao i da ostaju izazovi u vidu borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, pravosuđu i medijskim slobodama.

Generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Hido Biščević je rekao da zemlje regiona pod hitno moraju da rešavaju otvorena pitanja i da izbegnu odlaganja najvažnijeg cilja regiona da postanu deo EU i evroatlanstke zajedince.

Ambasador Slovenije u Srbiji Franc But je pročitao govor bivšeg šefa slovenačke diplomatije Samuela Žbogara koji je poručio da je među prioritetima Slovenije integracija Balkana u EU, ali i da otvorena pitanja predstavljaju prepreku razvoju dobrosusedskih odnosa i efikasnoj regionalnoj saradnji.

Zamenik ministra spoljnih poslova Rumunije Bogdan Auresku poručio je da će njegova zemlja nastaviti da podržava nastavak širenja EU, kao i dodelu statusa kandidata Srbiji.

Pomoćnik ministra spoljnih poslova BiH Branimir Mandić je istakao da je regionalna saradnja zajednički imenitelj svih aktivnosti u regionu.

Zamenik ministra spoljnih poslova Albanije Selim Belortaja rekao je da njegova zemlja snažno veruje u integraciju celog regiona u EU.

Zamenik šefa bugarske diplomatije Konstantin Dimitrov rekao je da je saradnja u svim oblastima važna za region, jer samo uz jačanje svojih kapaciteta jugoistočna Evropa može postati kompetitivna na putu u EU.

Ambasador Moldavije u Srbiji Jurie Renita je istakao da je za njegovu zemlju regionalna saradnja jedan od glavnih ciljeva koji omogućavaju dostizanje zajednickcog prioriteta cele jugoistočne Evrope, a to je stabilizacija i prosperitet ka punoj integraciju u EU.

Koordinator OEBS za ekonomska i ekološka pitanja Goran Svilanović je rekao da ta organizacija smatra da je napredak koji je region postigao poslednjih godina ohrabrujući iako izazovi i dalje ostaju.

"Srbija je uvek bila otvorena za druge narode. Jevreji u Srbiji su naši sugrađani i prijatelji sa kojima će Srbija graditi otvoreno, demokratsko i solidarno društvo. Tome treba dati poseban impuls u vremenu koje je pred nama", rekao je Tadić u Beogradskoj filharmoniji gde je koncertom obeležen jubilej.

On je naglasio da je potrebno graditi veze u domenu kulture, sporta, nauke, ali i sarađivati i razumeti se na polju politike i činiti napor da se konflikti koji dodiruju oba naroda rešavaju na način koji nikoga ne ugrožava i koji omogućava uspotavljanje pravednog i dugotrajnog mira.

Ističući da su i Srbi i Jevreji posvećeni miru, on je dodao da će kao predsednik Srbije biti zauvek posvećen ispunjenju ova dva cilja - uspostavljanju mira i produbljivanju odnosa između dva naroda, između Srbije i Izraela.

Tadić je podsetio da Srbi i Jevreji pripadaju narodima koji su imali teška iskustva kroz istoriju, koja su delili dobro i zlo u opasnim vremenima, ali su uspeli da odbrane svoj identitet i tradiciju, kao i da su delili sve ono što se događalo u logorima tokom Drugog svetskog rata kako u Srbiji, tako i u Evropi.

Ambasador Izraela u Beogradu Josef Levi podsetio je da su zvanični odnosi između Izraela i tadašnje Jugoslavije bili prekinuti posle Šestodnevnog rata 1967, da bi bili obnovljeni na nivou otpravnika poslova 1991, a ambasada Jugoslavije je otvorena u Tel Avivu 1992. godine.

"Naglašavam reč 'zvanično', budući da odnosi između naše dve nacije u onom najdubljem i najiskrenijem značenju nikada nisu prekinuti. Srbija nije sused Izraela na geografskoj karti, ali su Izrael i Srbija susedi u srcu", rekao je Levi.

Podsetivši da je prošle nedelje obeležen Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta, predsednik Srbije je ponovio da naša zemlja neće dozovoliti da se to zaboravi niti da se revidira istorija, kao i da će učiniti sve da se sačuvaju i obnove svi jevrejski spomenici, posebno memeorijalni kompleksi holokausta.

Povodom 20. godina od obnavljanja odnosa između dve zemlje ambasada Izraela je u Beogradskoj filharmoniji je priređena svečanost u okviru koje je održan koncert na kojem su izvođene jevrejske i balkanske pesme.

Svečanosti su prisustvovali pored ambasadora Izraela Josefa Levija i predsednika Tadića i druge ugledne ličnosti, između ostalih, ambasadorka SAD Meri Vorlik, potpredsednica Narodne skupštine Gordana Čomić, predstavnici SPC-a i drugih verskih zajednica u Srbiji i drugi.

Prisutnima se putem video-poruke obratio izraelski predsednik Šimon Peres, a govorio je i direktor Filharmonije Ivan Tasovac.

Tokom rasprave poslanici opozicije podržali su ideju o održavanju referenduma, dok su u Demokratskoj stranci po tom pitanju bili podeljeni.

Ministar za KiM Goran Bogdanović je rekao da je održavanje referenduma nepotrebno i štetno, jer smanjuje manevarski prostor Vladi i državnom vrhu u dijalogu sa međunarodnom zajednicom.

Bogdanović je rekao da je svaki Srbin protiv kosovskih institucija, da je on lično protiv toga, kao i Vlada i svi državni organi. "Da li moramo ponovo da objašnjavamo da je nebo plavo", upitao je Bogdanović.

"Ja bih razumeo takvo insistiranje na referendumu da je neko od političkih stranka ili predsednika opština rekao da se gase srpske institucije na severu Kosova", rekao je ministar i istakao da je, naprotiv, situacija takva da se one jačaju i da ih vlada finansira i podržava.

Bogdanović je rekao i da je poznato da pojedine stranke podržavaju održavanje tog referenduma, da neke baziraju kampanju na njegovom održavanju, kao i na tome da Srbija ne dobije status kandidata za članstvo u EU.

Poslanik DS-a Srđan Milivojević rekao je da niko nije za kosovske institucije - ni u pokrajni, ni u čitavoj Srbiji. "Ako je to je referendum o podršci DS-u na Kosovu, taj će referendum biti održan 6. maja", rekao je Milivojević i dodao da je "daljinski upravljač" za održavanje referenduma u centralama političkih stranaka u Beogradu.

Milivojević je dodao da lokalne samouprave referendum mogu da održavaju po pitanju komunalnih usluga, ali ne i ovako važnih državnih pitanja, jer bi tom logikom i druge opštine u Srbiji mogle da organizuju referendume.

Međutim, Dragiša Đoković, poslanik DS koji dolazi iz Kosovske Mitrovice, založio se za održavanje referenduma i naglasio da Srbe sa Kosova treba pustiti da se izjasne i da ih ne treba plašiti, niti deliti. "Lako je kosovsko-terazijskim Srbima da budu protiv ovoga, ali kosovsko-metohijskim Srbima je teško i apelujem da im ne otežavamo", poručio je Đoković.

Takođe, poslanik DS-a Smiljana Milosavljević, koja dolazi iz opštine Zvečan, rekla je da nema ništa lično protiv referenduma, ali da ima problem sa trenutkom i političkom pozadinom njegovog održavanja.

"Zašto sada kada Srbija čeka status kandidata za članstvo u EU", upitala je Milosavljević i dodala da je predsednicima četiri opštine predložila da pomere održavanje za nekoliko meseci. Ona smatra da referendum neće doneti nikakve pozitivne efekte za Srbe na Kosovu i Metohiji.

SNS: Referendum će pokazati jedinstvo

Naprednjaci, prema rečima njihovog poslanika Borislava Pelevića, smatraju da će referendum pokazati jedinstvo naroda na Kosovu i da će biti jasan signal međunarodnoj zajednici da su Srbi spremni da žive samo u Srbiji, a ne u kvazi-državi Kosovo. Pelević je naveo da se SNS zalaže da na Kosovu budu održani parlamentarni, lokalni i pokrajninski izbori.

Radikali, takođe, smatraju da je potrebno održati referendum na Kosovu, a poslanik te stranke Nemanja Šarović je ocenio da referendum ne služi samo da se kaže "ne" kosovskim institucijama, jer su svi protiv toga, već da se kaže i "ne" politici DS -a i njenog lidera Borisa Tadića prema Kosovu i sporazumima koji su potpisali.

I poslanici DSS-a smatraju da treba održati referendum. Vladimir Milentijević iz te stranke poručio je da će on svakako biti održan i da Srbe ne treba deliti.

"Nemojte nas deliti, ovo nije strančarenje. Svi smo za referendum i on će biti održan. Strančaranje je samo u Leposaviću i to samo od strane odborničke grupe DS", poručio je Milentijević.

Poslanik SPO-a koji nije član odbora, Aleksandar Jugović, je učestvujući u radu rekao je da ta stranka traži odgovornost i odgovore na pitanje šta će država Srbija ponuditi Evropskoj uniji da bi dobila garanciju za zaštitu Srba na severu Kosova i Metohije.

Opštine Kosovska Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić najavile su održavanja referenduma 14. i 15. februara na kome bi građani odgovarali na pitanje da li prihvataju kosovske institucije.

Predsednik opštine Leposavić Branko Ninić juče je izjavio da bi održavanje referenduma u opštinama na severu Kosova trebalo odmah odložiti.

Ninić je u prilog tome naveo tri argumenta - ishod referenduma je unapred poznat, njegovo održavanje bi moglo usporiti Srbiju na putu evrointegracija, a Srbi sa severa Kosova mogu ostati bez podrške jedine države koju priznaju, države Srbije.

Rasprava o izveštaju revizora

Članovi odbora su razmatrali i Izveštaj o reviziji godišnjeg finansijskog izveštaja Ministarstva za Kosovo i Metohiju za 2010. godinu, koji je podnela Državna revizorska institucija.

Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović rekao je da je to ministarstvo ispravilo više od 90 odsto primedbi DRI i da je najvažnije da nije bilo primedbi na javne nabavke.

Bogdanović nije želeo da komentariše izveštaj DRI koji je nezavisno regulatorno telo, ali je rekao da su ministarstvu pojašnjene određene dileme.

Vrlo je bitno da je, iako postoji percepcija da se na Kosovu "svašta radi", poslanicima predočen izveštaj DRI u kome nema većih primedbi na rad ministarstva, rekao je Bogdanović.

Prema njegovim rečima, ministarstvo će sve preporuke ispuniti do 11. februara.

Života Antić iz DRI rekao je da se najviše primedbi na finansijski izveštaj Ministarstva za Kosovo i Metohiju odnosi na loše planiranje, evidenciju dokumenata o izvršenim poslovima i isplatu zarada u jedinicama lokalne samouprave.

Antić je rekao i da sistem interne kontrole u ministarstvu nije dokraja uspostavljen.

Premijer Kosova Hašim Tači poručio je poslanicima u parlamentu da tom rezolucijom, ujedinjeni kao uvek kada je to jedinstvo bilo potrebno, otvaraju vrata okončanju nadzirane nezavisnosti.

Kosovska predsednica Atifete Jahjaga pozdravila je, obraćajući se poslanicima, spremnost Međunarodne upravljačke grupe da se okonča nadgledana nezavisnost Kosova.

"Okončanje nadzirane nezavisnosti označava zajednički uspeh međunarodne zajednice, kosovskih institucija i građana, koji su položili temelj suverenosti Kosova. Republika Kosovo, suverena i nezavisna, je neosporiva realnost. Njena nezavisnost je nepovratan proces", istakla je Jahjaga.

Protiv rezolucije glasali su poslanici pokreta Samoopredeljenje, koji smatraju da tom rezolucijom Vlada Kosova pokušava da sakrije bolne kompromise oko Kosova i uslovljavanja kojima će biti izložena.

Rezoluciju su podržali i šefovi svih ostalih opozicionih poslaničkih grupa.

Izražvajući neslaganje sa predlogom rezolucije, Samoopredeljenje je predložilo svoju rezoluciju, ali za taj predlog nije glasano pošto je u prvom glasanju predlog rezolucije vladajuće Demokratske partije Kosova dobio većinu.

U osam tačaka rezolucije pozdravljaju se preporuke Međunarodne upravljačke grupe za Kosovo od 24. januara o okončanju nadgledane nezavisnosti tokom ove godine.

"Svesni da je Kosovo uvek postizalo veći napredak ka nacionalnim stremljenjima kada su narod, političke snage i rukovodioci bili ujedinjeni, svečano izražavamo podršku i opredeljenje za što brže, sveobuhvatno i uspešno ostvarivanje ovog nacionalnog cilja, posebno usvajanje svih ustavnih amandmana i drugih zakona potrebnih da se okonča nadgledana nezavisnost", piše u rezoluciji.

Skupština poziva Vladu Kosova da u tesnoj konsultaciji sa rukovodiocima parlamentarnih političkih partija, članovima Međunarodne upravljačke grupe i Međunarodnim civilnim predstavnikom, prioritetno pripremi i usvoji zakone koje će omogućiti potpuno ostvarivanje sveobuhvatnog predloga za status Kosova međunarodnog posrednika Martija Ahtisarija.

Takođe, Vlada se poziva da pripremi i da najkasnije u roku od četiri nedelje od usvajanja ove rezolucije predloži parlamentu sve potrebne ustavne amandmane i dodatne zakone.

Tahiri je izjavila je da su stavovi dveju strana o regionalnom predstavljanju Kosova i dalje daleko i da u Prištini ne pristaju da se u sporazumu Kosovo tretira preko Rezolucije 1244 UN.

On se nije obraćao novinarima, a Tahirijeva je kazala da je sa Kuperom razgovarala o regionalnoj zastupljenosti Kosova, sprovođenju sporazuma o integrisanom carinskom upravljanju i drugim pitanjima.

Na konferenciji za novinare nakon susreta Tahiri nije ni demantovala ni potvrdila navode prištinskih medija da je kosovska delegacija odustala od naziva republika u fusnoti sporazuma o regionalnom predstavljanju Kosova.

Tahiri je dodala da nema ni dogovora sa Beogradom o datumu nastavka dijaloga.

"Od 2002. godine do danas zatvoreno je 65 odsto privatnih firmi, a 800.000 ljudi je ostalo bez posla. U poslednje dve godine 130.000 radnika ostalo je bez posla u malim i srednjim preduzećima", istakla je Filipovski.

Prema njenim rečima 45 odsto mladih do 30 godina starosti ne može da nađe posao, a Srbija je po odlivu mozgova na drugom mestu u svetu, posle Gvineje Bisao.

Filipovski je istakla da ti podaci ne mogu da dođu do javnosti i da je umesto toga, glavna vest da Socijalistička partija Srbije može u koaliciju sa Liberalno demokratskom partijom.

Potpredsednica NS je rekla da je Srbija 1897. godine u SAD "izvezla 30.000 tona suvih šljiva i zaradila današnjih 30 miliona evra, a da je za prva četiri meseca 2011. godine izvezla 800 tona i zaradila dva miliona evra".

Istovremeno se iz Kine uvozi beli luk u vrednosti od dva miliona evra, a i za toliko novca pasulj iz Kazahstana, dodala je Filipovski.

"Mi ćemo, kada dođemo na vlast, oročiti plaćanje na 60 dana uz čvrste garancije, jer danas monopolisti i veliki trgovački lanci obaveze plaćaju posle 120 dana i tako dobijaju beskamatni kredit, dok istovremeno mala preduzeća propadaju", istakla je Filipovski.

Potpredsednik NS Jovan Marić kritikovao je vlast da ne preduzima ništa da pomogne predsedniku Srpske radikalne stranke Vojislavu Šešelju kome je zdravlje veoma ugroženo u pritvorskoj jedini haškoj jedinici.

"Ono što se događa sa Šešeljeom je bruka i sramota", zaključio je Marić.

Đelić je pojasnio da će se angažovati "kroz kontakte sa građanima i izradu novih dodatnih mera, jer to nameće ovaj drugi udarac ekonomske krize".

"Rekao sam da ću se, posle odlaska iz Vlade, posvetiti pre svega kontaktu sa građanima i da ću ići po Srbiji. Već sam bio u Pirotu, Beloj Palanci, Apatinu, kasnije idem u Kragujevac. Biće me svuda", rekao je Đelić u Svilajncu.

Božidar Đelić očekuje da će kroz kontakt sa građanima po Srbiji izraditi nove dodatne mere "jer nam drugi udar krize nameće da moramo biti spremni na razne scenarije i to se vidi na primeru Smedereva".

"Veoma je bitno da upregnemo sva naša znanja i energiju, da budemo u stanju da ostanemo na nogama u ekonomskoj krizi i da uprkos svemu nastavimo da privlačimo investicije", rekao je Đelić i istakao da je cilj Srbije očuvanje radnih mesta i formiranje novih, gde je to moguće.

Đelić je rekao da želi da pomogne DS-u, ali i svim građanima, ma kakva bila njihova politička opcija.

On je najavio da će u martu ili aprilu objaviti svoje stavove o tome šta su najveći izazovi za Srbiju danas i da će to biti iskustva sa terena, nakon što poseti većinu opština u Srbiji.

Uprkos insistiranju novinara, Đelić nije želeo da govori na temu evrointegracija i šansama da Srbija dobije statusa kandidata za EU. "O tome sada govore drugi ljudi, ljudi iz Vlade, ja tamo nisam od 9. decembra", rekao je Đelić.

Đelić je u Svilajncu prisustvovao završetku prve faze izgradnje Prirodnjačkog centra.

Pavlović i Petković su podsetili da je do zatvaranja muzeja došlo nakon što je 2001. godine otkriveno da krov ove institucije prokišnjava.

"Fascinantno je da su predstavnici vlasti potpuno opušteni, mirni na činjenicu da već 11 godina ni jedna škola nije mogla da uđe u muzej, da ljudi ne mogu da se obrazuju i da postoje kustosi koji nikada nisu bili u Narodnom muzeju", rekao je Pavlović.

On je naveo i da je trebalo doneti drugačiji plan rekonstrukcije, poput onih u "velikim, svetskim muzejima koji se nikada ne zatvaraju u potpunosti zbog renoviranja".

"Ideja da se uđe u EU očigledno je komponovana sa ciljem da srpska kultura uđe u EU u mrtvačkom sanduku", zaključio je Pavlović.

"Staviti skelu sada kada niko ne može da se popne na nju možemo shvatiti samo kao neku predizbornu instalaciju. Situacija je slična kao kada je postavljena skela na Muzej savremene umetnosti", rekao je Petković.

Prema njegovim rečima, postavljanje skele u januaru i to samo sa jedne strane zgrade je "očigledan znak" da je u pitanju samo predizborni marketing.

Stalna postavka Narodnog muzeja zatvorena je za posetioce 1. juna 2003. godine.

Narodni muzej nalazi se u zgradi nekadašnje Hipotekarne banke koja je podignuta 1903. godine.

Na sadašnju adresu nacionalni muzej preseljen je 1952. godine, od kada je na zgradi izvršeno nekoliko izmena.

"Višak novca troši se racionalno i u dobre svrhe, a negativni primeri su izuzeci. Od početka primene Zakona, 1. oktobra 2011. godine, na predlog odbornika URS-a u više od 30 gradova i opština uvedena je nadoknada za porodilje do godinu dana života deteta", rekla je Suzana Grubješić na konferenciji za novinare.

Suzana Grubješić je navela da su u velikom broju gradova i opština ljudi stariji od 65 godina dobili besplatan prevoz, a u Pirotu i Svilajncu najbolji studenti dobili su stipendije, dok su u nekim mestima učenici srednjih škola dobili besplatan prevoz.

"Takve odluke nismo mogli da proguramo svuda, jer nemamo odbornike u svim mestima, a u nekim mestima nismo deo vladajuće većine", rekla je Suzana Grubješić.

Grubješićeva je kao negativan primer navela opštinu Senta, u kojoj je višak novca utrošen za povećanje plata zaposlenima u opštini, dok je u Kuršumliji višak iskorišćen za isplatu 13. plate zaposlenima u lokalnoj samoupravi.

Izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave propisano je da gradovima i opštinama ostaje 80 odsto prihoda od poreza na zarade. 

Suzana Grubješić najavila je da će URS početkom marta završiti predizborni program sa kojim će nastupiti u kampanji za parlamentarne izbore.

"Poslednjih nekoliko dana svedoci smo sramne kampanje koju DS vodi protiv SPO, koristeći kao oruđe grupicu bivših članova SPO, sraslih sa foteljama u kojekakvim ministarstvima, na način dostojan režima Slobodana Miloševića", naveo je Gojković u pisanoj izjavi.

On je istako da se u javnosti stvara slika o nekakvim tobožnjim podelama unutar SPO, o čemu nema ni govora.

"Iza svega toga, nažalost, stoji bivši potpredsednik SPO Srđan Srećković, koji je ministarsku funkciju pretpostavio stranci koja ga je politički stvorila, uz snažnu podršku DS i SPS", rekao je Gojković.

Prema njegovim rečima, ništa od toga neće naneti posebnu štetu SPO, koji se nalazi u "fazi najsnažnijeg uzleta od 2000. godin".

"Svakako je tužno to što se stožerna stranka vladajuće koalicije, uprkos brojnim problemima s kojima se Srbija suočava, fokusira na obračun sa SPO i Preokretom", rekao je Gojković.

Žogar je istakao da takvi dogovori mogu postupno promeniti i atmosferu u odnosima Beograda i Prištine.

Upitan da li je realno očekivati skori sporazum u dijalogu koji se vodi pod sponzorstvom EU, Žbogar je rekao da EU samo pomaže dvema stranama u tim razgovorima, a da "sve ostalo potpuno zavisi od Srbije i Kosova".

"Nadam se da ćemo u budućnosti doživeti trenutak kad će pitanje između Beograda i Prištine biti rešeno", rekao je Žbogar.

Specijalni predstavnik očekuje dva velika izazova u svom poslu, a prvi je da pomogne Kosovu da ostane na putu izgradnje institucija i vladavine prava, demokratije i poštovanja ljudskih prava.

U interesu je Kosova da prihvati vrednosti i standarde EU, a Unija će u tome pomoći, rekao je Žbogar, dodajući da se 70 miliona evra godišnje izdvaja za različite projekte čiji je cilj konsolidacija postojećih institucija i formiranje novih.

Drugi izazov, još zahtevniji s političkog aspekta, biće odnosi između Srba i Albanaca. Žbogar kaže da je neophodno prevazići trenutnu situaciju, koja može da vodi zamrznutom sukobu na Kosovu.

"Ima Srba na Kosovu koji se plaše Kosova i zato osećaju potrebu da se samoorganizuju van ostatka zemlje, a zatim postoji i albanska populacija koja vidi Kosovo kao jednu zemlju, ali koja nema pristup severu", navodi Žbogar.

"Na neki nači, Kosovo i celi Zapadni Balkan su u dvorištu EU", rekao je Žbogar koji veruje da je stabilnost Kosova i regiona u interesu cele EU.

Novi specijalni predstavnik čiji mandat traje do 30. juna 2013. godine rekao je da je optimista u pogledu izazova koji ga očekuju, ocenivši da je ova godina počela sa malim napretkom.

Žbogar veruje takođe da "narod Kosova može da preuzme odgovornost za svoju celu zemlju do kraja godine i u skladu s tim promeni ustav", pošto je, kako je rekao, skoro ceo plan Martija Ahtisarija već primenjen, osim osnivanja gradskih uprava na severu Kosova.

Evropska komisija je krajem prošle godine izdala preporuku kosovskoj vladi da napravi specijalnu strategiju za sever, za koju Žbogar kaže da će biti jedna od tema o kojima će razgovarati sa političkim liderima Kosova.

Povod za ovakav zahtev Predsedništva SVM je činjenica da je Apelacioni sud u Beogradu nedavnom presudom prepolovio kazne osobama koje su osuđene za ubistvo francuskog navijača Brisa Tatona.

"Nakon te presude Apelacionog suda ne mogu više postojati ni izmišljeni razlozi, koji bi opravdali nastavak izvršenja izuzetno teških kazni izrečenih pre nekoliko godina protiv grupe mladih Mađara iz Temerina", ocenjuje se u saopštenju.

Petorica mladića mađarske nacionalnosti osuđeni su 2005. godine na ukupno 61 godinu zatvora, za pokušaj ubistva Zorana Petrovića u Temerinu.

Predsedništva SVM je ukazalo da se ne može zanemariti neosporna veza između nasilja ispoljenog prethodnih dana u Novom Sadu i Beogradu tokom Evropskog prvenstva u rukometu i blage kaznene politike prema huliganima.

Viđeni vandalizam je naneo nemerljivu štetu međunarodnom ugledu Srbije i procesu evropskih integracija naše zemlje, smatra Predsedništvo SVM.

"S toga očekujemo od predsednika Republike Borisa Tadića da, poštujući svoje više puta dato obećanje, iskoristi ustavnom dato pravo pomilovanja i da na taj način pruži dokaz da su dvostruki aršini i za njega neprihvatljivi", zaključuje se u saopštenju.

Zaključeno je da i Beograd i Brisel ostaju privrženi rešavanju svih problema isključivo kroz dijalog.

Obe strane se nadaju će se o kandidaturi Srbije za članstvo u EU odlučiti pozitivno, za šta je dijalog sa Prištinom jedan od glavnih uslova, saopštila je Vladina kancelarija za saradnju s medijima.

Stefanović se juče, takođe u Beogradu sastao sa Rolfom Micenihom, spoljnopolitičkim portparolom nemačkog SPD u Bundestagu, sa kojim je razgovarao o pitanjima vezanim za dijalog sa Prištinom, kao i evropskim integracijama Srbije, navedeno je u saopštenju.

Prilikom obilaska Rudarsko-topioničarskog basena "Bor", Tadić je rekao da ne treba kreirati bajke o neverovatno bogatoj zemlji Srbiji i na bajkama zasnivati budućnost, već precizno i pouzdano istražiti šta Srbija ima u geološkom smislu.

Svaka zemlja danas, pošto se povećava broj ljudi, kako je dodao, ima obavezu na globalnom planu da analizira koji su njeni prirodni potencijali razvoja.

Kao primer Tadić je naveo severni deo Srbije, oblast izuzetno bogatu naftom i gasom, i ukazao da su tu moguća istraživanja nafte i gasa.

Prema njegovim rečima, NIS zajedno sa "Gaspromom" vrši istraživanja i mi na kraju procesa moramo saznati kakvi su stvarno geološki potencijali razvoja Srbije.

Verujem da u ovoj decniji možemo dovršiti značajan nivo istraživanja koristeći nove tehnologije, naglasio je Tadić u izjavi koju je novinarima dao u kafiću na 11. horizontu borske jame, odnosno na 542. metru ispod zemlje.

Svaka zemlja, prema njegovim rečima, mora da analizira i sve strateške materijale i sirovine, i energente i da istovremeno razvoj u domenu geologije usaglasi sa zaštitom životne sredine.

To važi kako za Srbiju tako i čitav region, ali posebno važno za koncipiranje takvog razvoja jeste, kako je naglasio Tadić, da imamo investicije u obrazovanje kako bi iz godine u godinu stvarali radni potencijal da imamo maksimalan efekat korisnog dejstva.

Naša strategija u razvoju rudarstva podrazumeva da što više sirovine plasiramo u finalne proizvode i zbog toga valjaonice jesu prirodan nastavak posla, na primer, u Boru.

Za Bor je, prema njegovim rečima, od presudne važnosti kako će izgledati dalja tehnologija u obradi rude, kako će izgledati čitav proces zaštite životne sredine, jer ovaj kraj Srbije ne samo što je davao našoj zemlji, njenom razvoju, već je mnogo kuburio zbog nedovoljno investicija u zaštitu životne sredine.

Moramo voditi računa o našim radnicima i rudarima, jer je njihov posao direktno povezan sa razvojem naše zemlje, podvukao je predsednik.

Na kraju je Tadić, povodom uspeha srpskih sportista, ukazao da su i rudari, metaforički rečeno, šampioni, jer svakodnevno u svojoj oblasti ostvaruju velike pobede.

Tadić je danas obišao radove na rekonstrukciji topionice i izgradnji nove fabrike sumporne kiseline, kao i postrojenje za reciklažu starih guma u okviru RTB "Bor".

Borski rudnik bakra postoji od 1901. godine, a od 1961. počeo je da radi i rudnik u Majdanpeku, tada najveći i najmoderniji u Evropi.

Majdanpek i Bor od tada funkcionišu u RTB "Bor", a do kraja 2010. godine dali su više od četiri miliona tona najčistijeg katodnog bakra.

Samo iz majdanpečkog rudnika dobijeno je 1.700.000 tona tog metala, a zajedničkoj kompaniji Majdanpek je u poslednjih pet decenija dao i 84,3 tone zlata, 438 tona srebra i više desetina tona skupocene platine, paladijuma i selena.

Prema podacima koje je RTB saopštio prošlog jula, za šest meseci proizvedeno je 14.000 tona katodnog bakra, 34 odsto više nego u istom periodu prethodne godine, a dato je deset odsto više zlata i 20 procenata više srebra.

Nacrt rezolucije sadrži osam tačaka, u kojima se izražava posvećenost procesu okončanja nadgledane nezavisnosti, i definišu obaveze institucija u Prištini.

SkupštinaU nacrtu navodi se da skupština poziva vladu da, u bliskim konsultacijama sa liderima parlamentarnih stranaka, članovima Međunarodne upravljačke grupe i međunarodnim civilnim predstavnikom, pripremi i usvoji zakon neophodan za potpuno sprovoćenje rezolucije.

Vlada u Prištini se poziva da pripremi sve neophodne ustavne amandmane i dodatne zakone i podnese ih skupštini najkasnije za četiri nedelje.

Predsednik skupštine Jakup Krasnići izjavio je da nema potrebe za bilo kakvim novim planom za sever Kosova jer je, prema njegovim rečima, taj problem najbolje regulisan Ahtisarijevim planom.

Ninić je u prilog tome naveo tri argumenta: ishod referenduma je unapred poznat, njegovo održavanje moglo bi usporiti Srbiju na putu evropskih integracija, a Srbi sa severa Kosova mogu ostati bez podrške jedine države koju priznaju, države Srbije.

Predsednik opštine Leposavić je u izjavi Tanjugu rekao da lično nije uključen u organizaciju i pripremu referenduma u opštini Leposavić i da se "tvrdoglavim suprostavljanjem zvaničnom Beogradu igramo sa sopstvenom sudbinom i preuzimamo potpunu odgovornost za ono što se može dogoditi građanima".

"Srbi sa severa Kosova ne mogu sami protiv svih", upozorio je Ninić.

Prema njegovim rečima, treba ozbiljno shvatiti upozorenja pojedinih evropskih diplomata, koji su ocenili da će održavanje referenduma na severu Kosova imati negativne posledice po evropske integracije Srbije.

"Insistiranjem na referendumu bojim se da ćemo građane ostaviti usamljene, jer mogu ostati bez podrške jedine države koju priznaju. One stranke koje su protiv ulaska u EU taj svoj cilj treba da ostvare na neki drugi način, a ne preko leđa kosovskih Srba", rekao je predsednik opštine Leposavić.

Za 14. i 15. februar u četiri opštine na severu Kosova zakazano je održavanje referenduma na kojem će se građani izjasniti da li prihvataju kosovske institucije.

Vlast u opštinama Zubin Potok i Zvečan drži Demokratska stranka Srbije, dok su u Kosovskoj Mitrovici na vlasti naprednjaci i DSS.

Demokratska stranka je na vlasti u opštini Leposavić, ali su njeni odbornici prilikom odlučivanja o održavanju referenduma ostali bez podrške koalicionog partnera, SPS-a, koji su bili za referendum.

Otvarajući javnu raspravu, predsednica Skupštine Slavica Đukić Dejanović rekla je da je parlament "šampion evropskih integracija" zbog niza evropskih zakona koji su doneti, kao i brojnih aktivnosti na usklađivanju domaćeg i EU zakonodavstva.

Slavica Đukić Dejanović ukazala je da je Skupština tokom aktuelnog mandata većinu aktivnosti usmerila na evropske integracije.

"Većina aktivnosti je bila usmerena ka težnji da zakonodavno-pravni sistem Srbije prilagodimo sistemu zajednice koju vidimo kao našu porodicu i da građanima omogućimo život koji taj sistem omogućava", rekla je Slavica Đukić Dejanović.

Podsetivši da je veliki broj usvojenih akata deo evropske agende, ona je ukazala da od 2010. svaki predlog zakona sadrži i potvrdu usaglašenosti sa evropskim zakonodavstvom.

"Tu su i zakoni o restituciji, finansiranju političkih aktivnosti, rahabilitaciji, jednom rečju, svi ključni zakoni koji su nas kandidovali za ocenu šampiona evropskih interagrcija", navela je predsednica parlamenta.

Parafrazirajući Vinstona Čerčila, rekla je da EU "nije otoman na kojem ćemo se odmoriti, nego radni sto za kojim ćemo vredno raditi" i tako se predstaviti kao ravnopravni partneri u zajednici evorpskih naroda. 

Oni koji EU vide kao otoman na kome ćemo se odmarati ne smatraju da je on udoban, dok drugi koji ga vide kao radni sto misle drugačije i raduju se onome što će nas učiniti boljima, ocenila je predsednica Skupštine i napomenula da su oba mišljenja legitimna.

EU najveći investitor 

Direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Delević rekla je da je Evropska unija bila najveći investitor, donator i trgovinski partner Srbije u proteklih nekoliko godina, a šef delegacije EU Vensan Dežer istakao da očekuje da će Srbija 2012. godine ispuniti uslove za status kandidata, koji su "jasni i ostvarljivi".

Delevićeva je rekla da je EU najveći trgovinski partner Srbije sa 56 odsto učešća, a da su na drugom mestu zemlje Cefta, odnosno zemlje regiona koje sve teže članstvu u Evropskoj uniji.

U proteklih nekoliko godina od kada su sklopljeni trgovinski sporazumi sa EU, beleži se kontinuirani suficit u poljoprivredi sa zemljama EU.

Zemlje Evropske unije su i najveći donatori u Srbiji sa 2,2 milijarde evra. Milica Delević rekla je da je jedan deo tog novca otišao konsultantskim kućama, ali da to nije dominantan deo novca i da nisu sve te kuće iz inostranstva.

"Da je Srbija članica EU, dobijali bi 1,4 milijarde evra godišnje, a sada dobijamo oko 200 miliona. Ako se uporedimo sa Bugarskom, koja je približna po bruto društvenom proizvodu i broju stanovnika, u tom periodu, za četiri godine, Bugari su iz strukturnih fondova dobili sedam milijardi", rekla je Milica Delević. 

Šefovi poslaničkih grupa vladajuće većine složili su se da evropski put Srbije nema alternativu i da sve napore treba usmeriti ka dobijanju statusa kandidata, dok su predstavnici opozicije kritikovali Vladu, ali i politiku EU, za koju tvrde da se prema Srbiji nepravedno odnosi.

Potpredsednik DSS-a Slobodan Samardžić rekao je da Srbija treba da okrene "strateški list" u procesu evropskih integracija, kako smatra, zbog uslova da se odrekne Kosova i velike štete koju trpi primenom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Poslanici Liberalno-demokratske partije i Nove Srbije oštro su kritikovali Vladu Srbije zbog izostanka značajnijih rezultata u evropskim integracijama i upitali zašto Srbija nije kandidat za EU, ako je sve dobro, kao što vlast tvrdi.

Predstavnik poslaničke grupe radikala Dejan Mirović rekao je da se EU posebno nepravedno odnosi prema Srbiji, uslovljavajući je da se zarad kandidature odrekne dela svoje teritorije.

Član predsedništva URS-a Suzana Grubješić rekla je da je evropska integracija najbolja moguća alternativa za Srbiju.

Šef poslaničke grupe manjina Balint Pastor podsetio je da je Vlada formirana na konsenzusu o ulasku Srbije u EU, zbog čega su je, kako je naveo, manjine podržale, ali da se Srbija danas nalazi tek na početku puta.

Nikolić i Orbović su saopštili da će nastaviti razgovore na dvema platformama - jednoj koju je ustanovio SSSS i drugoj koja počiva na programu naprednjaka, a koje su, kako su istakli Nikolić i Orbović, skoro identične.

Nikolić i Orbović su na konferenciji za novinare naglasili da nije bilo reči o kadrovskim rešenjima, odnosno o tome da li će sindikatu eventualno pripasti poslanička ili ministarska mesta ukoliko bi narednu vladu formirala SNS.

Orbović je naglasio da sindikat ipak želi da ima neku vrstu kontrole da li će se ono što je dogovoreno i sprovesti, jer pred izbore "svi obećavaju". On je međutim, rekao da nema ambiciju da bude ministar, kao i da će konačnu odluku o tome sa kim će SSSS da sarađuje doneti veće tog sindikata na sednici krajem februara.

I Nikolić tvrdi da mu je svejedno koliko bi poslaika i ministara imali njihovi partneri, jer mu je važnije da budu tim koji će istupati zajedno.

"Naši programi su skoro identični i optimista sam da ćemo uspeti da ispunimo sve uslove ne samo članstva SSSS, već i građana i da ćemo zajedno menjati Srbiju", rekao je lider naprednjaka i dodao da je dogovoreno da u nekom određenom roku dođu do konačnog stava da li će zajedno menjati Srbiju.

Nikolić je rekao i da postoje tačke o kojima treba još razgovarati i koje ne bi mogle odmah da se sprovedu, i naveo da je SSSS, na primer, tražio da Srbija "ne bude vazalna država prema stranim investitorima, jer su domaći investitori degradirani u odnosu na strane".

Orbović je rekao da je SNS prihvatila manje-više sve što je SSSS tražio i sve što je važno za budućnost gradjana i radnika ističući da sindikat tim razgovorima želi da vrati veru građanima u budućnost i mogućnost da se ostvari boljitak čak i u vreme krize.

Orbović je podsetio da je ovo prvi u nizu političkih razgovara sa strankama, kao i da će u narednom periodu SSSS nastaviti da razgovara i sa drugim političkim partijama.

Taj sindikat je do sada imao i niz razgovara sa mnogim parlamentarnim strankama o ekonomskoj situaciji u zemlji, novom talasu krize i predlozima rešenja stranaka.

Brzom intervencijom vatrogasne jedinice iz Gnjilana požar je lokalizovan, javio je Radio Klokot.

Komšija Srđan Menković rekao je za ovaj radio da su kuće najpre pokradene, a da je požar najverovatnije kasnije podmetnut.

"Iz kuća je ukradeno gotovo sve što se moglo poneti, sve su ukrali. Svakim danom je sve gore, krađe su sve učestalije, policija im ne može ili neće ništa", rekao je Menković.

U Cernici je do pre 1999. godine živelo oko 150 srpskih porodica, dok ih je sada ostalo oko tridesetak.