Tadić je objasnio da ima prostora za razgovor ukoliko postoji spremnost druge strane da razgovara o planu u četiri tačke ili nekom drugom planu.

Predsednik Srbije je, posle sastanka trilaterale BiH, Srbije i Hrvatske na Jahorini, rekao da nije spreman da sa Tačijem razgovara samo zato da bi se sreli i da bi mediji o tome mogli da izveste, već da je nužno da razgovor bude efektivan i da donese neku korist.

Boris Tadić je podsetio da je sa Tačijem u prošlosti već razgovarao tokom pregovora vođenih u vreme Vlade Vojislava Koštunice, tako da ne postoji "personalna prepreka" za takav razgovor, prenosi Tanjug.

"Pri tom, takav razgovor ne može da bude iskorišćen za promociju kosovske državnosti, jer razgovor mora da bude u funkciji rešavanja problema, a ne simboličkog nadgornjavanja i političkog folklora", rekao je Tadić, komentarišući na insistiranje novinara Tačijevu izjavu da je spreman da razgovara sa predsednikom Srbije.

Kosovski premijer Hašim Tači izjavio je da je spreman za sastanak sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, radi razgovora o nizu problema u odnosima Prištine i Beograda, piše prištinska štampa.

"Stav Srbije prema Kosovu nije fer i Beograd bi trebalo da promeni odnos ne samo prema Kosovu, već i prema drugim balkanskim zemljama. Spremni smo za saradnju i da se severoatlantskim strukturama priključimo zajedno, kao region", rekao je Tači, prenosi Fonet.

Sastanku su prisustvovali predsednik Srbije Boris Tadić, predsednik Hrvatske Ivo Josipović, predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić, kao i članovi Predsedništva Bakir Izetbegović i Nebojša Radmanović.

Posle sastanka trilaterale, predsednik Srbije Boris Tadić rekao je da je spreman da se sastane sa Hašimom Tačijem samo ukoliko bi taj razgovor bio u funkciji rešavanja problema na Kosovu i Metohiji.

Hrvatski predsednik Ivo Josipović pokrenuo je inicijativu da se optuženima za ratne žločine sudi prema mestu prebivalištva i predložio potpisivanje posebnog sporazuma koji bi to regulisao.

Inicijativu je podržao predsednik Boris Tadić, ali ne i Bosna i Hercegovina, jer među članovima Predsedništva BiH nije bilo saglasnosti o tome.

Josipović je rekao da bi sporazum o suđenju za ratne zločine prema mestu prebivališta doprineo efikasnijem procesuiranju, a da bi istovremeno onemogućio politizovanje slučajeva ratnih zločina. Ivo Josipović je istakao da niko ko je počinio zločine ne sme ostati nekažnjen.

Hrvatski predsednik veruje i da će Zakon o ništavosti optužnica za ratne zločine protiv hrvatskih državljana koje su podignute u Srbiji u svakom slučaju "pasti u vodu", te da sporazum sa Srbijom o procesuiranju ratnih zločina prema mestu prebivališta počinilaca može bolje da reši takve probleme.

Boris Tadić je rekao da će Srbija insistirati da se i u budućnosti procesuiraju ratni zločini i pozvao sve države u regionu da u pravnim procesima odgonetnu šta se dešavalo za vreme ratova u bivšoj Jugoslaviji, krivce za zločine stave iza rešetaka i doprinesu pomirenju.

"U tom pogledu Srbija više nije ista zemlja kao nekada", rekao je Tadić i dodao da je naša zemlja u toj oblasti proteklih godina uložila ogromne napore.

Prema Josipovićevim rečima, iako je napravljen ozbiljan napredak u svim zemljama u domenu kvaliteta samih suđenja, i danas postoje problemi, koji su se, kako je naveo, pokazali u slučaju Purde i nekim drugim primerima suđenja za ratne zločine.

Takvi slučajevi su pokazali da postoji potreba bolje koordinacije, pa i razgovora o drugačijoj nadležnosti da bi se izbeglo politizovanje slučajeva ratnih zločina, naveo je Josipović.

"Mislimo da je to vrlo važno da bi se efikasno progonili počinitelji ratnih zločina, a da bi se izbeglo politizovanje suđenja i da bi se lakše rešavala brojna pitanja u vezi sa ratnim sukobima, a u prvom redu pitanje nestalih", rekao je Josipović.

BiH bez jedinstvenog stava

Predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić, rekao je da je Sarajevo odbilo inicijativu Josipovića, jer o tome ne postoji saglasnost u tročlanom predsedništvu BiH, ali da ipak postoji modalitet koji je samo na nivou radnog predloga.

"Ideja je da se sa naše strane da političko ovlašćenje tužilaštvu BiH da, po proceni tužilaca ili kolegijuma tužilaca, može da prepusti određeni slučaj drugoj državi ukoliko proceni da će tako suđenje biti efikasnije, a pristup dokazima bolji", naveo je Komšić.

Prema njegovim rečima, pitanje ratnih zločina posebno je osetljivo u BiH, koja je, kako je naveo, najviše pogođena ratom devedestih.

"Za nas jeste prirodno da insistiramo da se sudi prema mestu izvršenja zločina", rekao je Komšić i dodao da su Srbija i Hrvatska otvorile mogućnost sklapanja bilaterlanog sporazuma, a da će BiH raditi na traženju načina da se i BiH priključi toj vrsti saradnje.

"Takav predlog, međutim, mora da prođe organe BiH i da se o njemu izjasne Veće ministara i ministar pravde", naveo je Komšić.

Na pitanje novinara kako će tužilaštvo BiH prihvatiti takav predlog kada je stopiralo slučajeve u kojima se sudi za zločine počinjene nad Srbima, poput Doborovoljačke ulice, on je rekao da se ne slaže sa tom konstatacijom, ali i da ne može da komentariše rad tužilaštva.

Komšić je, odgovarajući na pitanje sa kojom se konstatacijom ne slaže, rekao "sa tom da brojite zločine i počinioce zločina na taj način".

Tadić: Saradnja u doba krize

Na sastanku je bilo reči i o ekonomskoj saradnji regiona, kao i o borbi protiv organizovanog kriminala.

Predsednik Boris Tadić je rekao da države regiona u uslovima svetske ekonomske krize moraju da iskoriste sve unutrašnje ekonomske resurse, ali i da učine sve da pomognu državama evrozone da se izbore sa problemima.

Tadić je istakao da radna mesta u regionu zavise od situacije u evrozoni, ali i od sposobnosti samih država Balkana da iskoriste sve svoje skrivene resurse.

Objasnivši da je fokus u razgovoru stavio upravo na vezu ekonomskih kretanja u svetu i situacije u regionu, Tadić je konstatovao da nijedan od lokalnih napora ne može da donese rezultate ako kriza na širem planu ne bude savladana.

"Potrebno je u vremenu pred nama pronaći sve potencijalne unutrašnje resurse za razvoj, kao što su mineralna nalazišta, kompanije koje bi zajedničkim nastupima mogle osvajati poslove na trećim tržištima ili naučna saradnja", rekao je Tadić.

Željko Komšić je rekao da je na sastanku data puna politička podrška borbi protiv organizovanog kriminala, što je, kako je rekao, bila i glavna tema razgovora.

Na sastanku je, kako je rekao, bilo reči i zajedničkom apliciranju za fondove EU za prekograničnu saradnju, zatim o međusobnom zastupanju u konzularnim stvarima u trećim državama, pripremama za promenu graničnog režima i zajedničkim kandidaturama za sportska dešavanja.

Na Jahorini su uvedene jake mere bezbednosti, a za praćenje skupa akreditovano je više od 150 izveštača iz BiH i inostranstva.

Na prošlogodišnjem trilateralnom sastanku na Brionima dogovoreno je da se lideri triju država okupljaju bar dva puta godišnje, a dogovorenu visoku frekvenciju trilateralnih kontakata opravdava i činjenica da se samo šest meseci kasnije predstavnici Srbije, Hrvatske i BiH sastaju u znatno izmenjenim političkim okolnostima. U Hrvatskoj je, naime, u međuvremenu izabrana socijaldemokratska vlada.

Iako su neformalne trilaterale u jugoistočnoj Evropi proteklih nekoliko godina bile jedan od omiljenih formata za rešavanje regionalnih problema, pa su tako postojali srpsko-bosansko-turski, srpsko-hrvatsko-mađarski i srpsko-hrvatsko-slovenački trilateralni susreti, stručnjaci procenjuju da su za stabilnost regiona redovni kontakti predstavnika Srbije, Hrvatske i BiH daleko najvažniji.

"Dijalog je istorijska šansa da se izgradi bolja budućnost za sve ljude na Kosovu", rekao je Rasmusen uoči ministarskog sastanka, na kome će danas biti reči o situaciji na severu Kosova.

Pored ministara NATO-a, današnjem sastanku prisustvuju i ministri ostalih zemalja čiji se vojnici nalaze u sastavu Kfora.

Rasmusen je ocenio da misija Kfora predstavlja "odličan primer" napora Alijanse da obezbedi uslove za "bezbedno, demokratsko i multietničko Kosovo".

On je podsetio da je prošle godine na severu došlo do "erupcije nasilja" i izrazio podršku misiji Kfora.

Ministri će danas na drugom delu sednice ponovo razgovarati o situaciji u Avganistanu, o kojoj su raspravljali i tokom jučerašnjeg zasedanja.

Dvodnevni ministarski sastanak u sedištu NATO-a treba da pripremi teren za samit šefova država i vlada koji će se u maju održati u Čikagu.

Vučić je na konferenciji za novinare naveo da je razlog te panike istraživanje javnog mnjenja, a o rezultatima govori, kako je rekao, ponašanje DS-a.

Zamenik predsednika naprednjaka je naveo da saopštenje DS-a izgleda kao da je pisano 1946. godine, pošto je njegova suština bila izneti što više ličnih uvreda na račun SNS-a i Tomislava Nikolića.

Vučić je naveo da naprednjaci na saopštenje demokrata neće odgovarati uvredama, neće za njih reći da nisu hrabri i neobrazovani, jer to ne bi bilo korektno prema političkim protivnicima.

SNS će, dodao je, na saopštenje odgovoriti pitanjima - da li su oni ili SNS krivi za neuspešne privatizacije, otpuštanje radnika, loš položaj Srba na Kosovu i Metohiji i zato što Srbija nije u EU.

"Kako kritiku mogu da drže oni čija je Vlada zemlju zadužila za dodatnih šest milijardi evra, odnosno 60 evra po sekundi i otpustila 300.000 radnika više nego što je zaposlila", rekao je Vučić.

Prema njegovim rečima, naprednjaci će voditi kampanju čistu kao suza i ponovio da ni danas nije rekao nijednu ružnu reč o političkim protivnicima, niti izneo neku "prljavu kvalifikaciju".

Zamenik šefa SNS-a najavio je da će ta stranka u ponedeljak, 6. februara, u skupštinsku proceduru uputiti predlog zakona o javnim nabavkama koji, kako je rekao, predstavlja temelj za promenu u političkom sistemu i borbi protiv korupcije.

Vučić je rekao i da će naprednjaci "uzeti lopate u ruke" i čistiti sneg, kako bi deca bar u pondeljak mogla da idu u školu. "Mi ćemo uzeti lopate i čistiti ono što oni ne mogu kamionima", zaključio je Vučić.

Ona je povodom obnavljanja stranke pre 22 godine rekla da DS umesto avanturizma nudi izvesnu budućnost.

Evrospka orijentacija Demokratske stranke promovisana pre 22 godine traje i danas, a DS će biti na vlasti sve dok ova zamlja ne bude članica Evropske unije, poručio je predsednik političkog savate te stranke Dragoljub Mićunović.

Mićunović, koji je i prvi predsednik DS, je na obeležavanju 22 godine od obnavljanja rada stranke, ponovio da će demokrate biti na vlasti dok Srbija ne postane članica EU i dodao da onda više neće ni biti važno ko će biti vlasti.

Demokratska stranka predstavila je danas i novi sajt, koji je i zvanično pušten u rad, a povodom toga je rečeno i da je osnova rada Demokratske stranke odgovornost i otvorenost, tako da će građani i preko ovog sajta moći da se upoznaju sa stavovima stranke po svim pitanjima, ali će moći i da polemišu i postavljaju pitanja.

Obeležavanju godišnjice DS su prisustvovali i zamenik predsednika stranke Dragan Đilas, potpredsednici Dragan Šutanovac, Dušan Petrović, Bojan Pajtić i član Predsedništva stranke Ružica Đinđić.

Demokratska stranka, najuticajnija politička partija vladajuće koalicije "Za evropsku Srbiju", osnivačku skupštinu održala je pre 22 godine, 3. februara 1990. Time je i formalno obnovljen rad izvorne Demokratske stranke Ljube Davidovića, osnovane 1919. godine.

Grupa od 13 intelektualaca novembra 1989. odlučila je da obnovi rad Demokratske stranke i oni su 11. decembra iste godine u svojstvu Osnivačkog odbora obavestili javnosti da Demokratska stranka obnavlja rad. Za prvog predsednika DS izabran je Dragoljub Mićunović.

Mićunović je poslanik u aktuelnom sazivu Skupštine Srbije, šef je delegacije Srbije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, a u DS je predsednik Političkog saveta.

Na skupštini stranke 5. januara 1994. za predsednika je izabran Zoran Đinđić. Đinđić je bio predsednik Vlade Srbije od 25. januara 2001. do 12. marta 2003. godine, kada je ubijen.

Posle ubistva premijera Đinđića, skupština je za predsednika Vlade, 18. marta 2003, izabrala Zorana Živkovića, takođe iz Demokratske stranke. Boris Tadić postao je lider DS 22. februara 2004. godine.

Predsednik Srbije Tadić je od 2004. Na tu funkciju biran je do sada dva puta, u drugom mandatu 2008. godine, a oba puta na direktnim predsedničkim izborima.

DS je predvodila gotovo sve akcije opozicije tokom devedesetih, kao i one koje su oktobra 2000. godine dovele do pada režima Slobodana Miloševića. Na internet strani DS navodi se da imaju 192.064 članova, od kojih su 77,5 hiljada žene. Demokratska omladina ima približno 40.000 članova.

Stranka učestvuje u vlasti u 125 opština i gradova (od ukupno 174), a iz redova DS je 15 gradonačelnika, osam predsednika skupština gradova, 71 predsednik opština i 33 predsednika skupština opština u Srbiji.

Među članovima stranke nalazi se 1.429 magistara i 681 doktor nauka. DS u Skupštini Srbije danas ima 64, a u Skupštini Vojvodine 62 poslanika.

Na marginama Međunarodne bezbednosne konferencije Minhenu, koju je otvorio ministar odbrane Nemačke Tomas de Mezijer, Jeremić se sastao se sa šefom rumunske diplomatije Kristijanom Diakoneskuom.

Jeremić će tokom boravka u Minhenu imati niz bilateralnih susreta sa visokim zvaničnicima koji učestvuju na skupu, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova.

Konferencija okuplja na stotine eksperata i i vodećih svetskih političara, šefova država ili vlada i ministara iz oko 70 zemalja, a ceo skup obezbeđuje oko 3.000 policajaca.

Na dnevnom redu konferencije biće teme od finansijske krize, jače uloge Azije i "Arapskog proleća", do zaštite na internetu, energetike, prirodnih resusra i čovekove okoline, kao sigurnosnih faktora.

I ove godine konferencija se, uz najavljene demonstracije protivnika NATO i globalizacije, održava u luksuznom hotelu "Bajerišer Hof".

Na konferenciji, koja 5. februara završava rad, najavljen je dolazak i američkog državnog sekretara Hilari Klinton i generalnog sekretara NATO Andersa Roga Rasmusena.

Predsednik ove konferencije Volfgang Išinger, bivši predstavnik EU u "trojci" u pregovorima o Kosovu je uoči početka skupa upozorio na opasnost vojnog udara na Iran.

"To bi bio bankrot politike i diplomatije", rekao je Išinger za "Dojčland radio''. On je dodao da se u Minhenu mora razgovarati da li, osim vojnih, postoje i druge opcije u automskom sukobu sa Iranom.

Ovu konferenciju je 1962. godine, s idejom da se prvenstveno bavi pitanjem odbrane, osnovao Evald-Hajnrih fon Klajst-Šmencin, jedan od zaverenika grupe oko grofa Štaufenberga, koja je izvela neuspeli atentat na Hitlera.

Ministarka omladine i sporta u Vladi Srbije podneće danas ostavku na tu funkciju.

Samardžić Marković je ranije rekla da je očekuju konsultacije u Vladi i Ujedinjenim regionima Srbije, kako bi se tranzicija u Ministarstvu omladine i sporta obavila na najbolji način i bez štete po sektor koji vodi.

Snežana Samardžić Marković je rekla da je imenovanje na novu funkciju za nju velika čast,  a za Srbiju veliki uspeh. "To je funkcija koju, od kada Savet Evrope postoji, nije obavljao niko iz naših krajeva", rekla je ministarka omladine i sporta gostujući na RTS-u.

"Sa tog mesta učiniću sve što mogu da pomognem našoj zemlji da što brže i što uspešnije prođe putem evropskih integracija", navela je ministarka.

Predsednik URS-a Mlađan Dinkić izjavio je da je imenovanje Snežane Samardžić Marković veliko priznanje toj stranci i Srbiji.

"Prvi put u 63 godine dugoj istoriji Saveta Evrope neko sa prostora bivše Jugoslavije zauzeće poziciju generalnog direktora Direktorata za demokratiju Saveta Evrope", navodi se u saopštenju URS i izražava zadovoljstvo zbog toga što je to upravo predstavnik URS-a.

URS navodi da Savet Evrope okuplja sve evropske zemlje, a njegova Parlamentarna skupština donosi ključne konvencije koje uređuju funkcionisanje svih država u evropskoj porodici.

Snežana Samardžić Marković, koja će direktno koordinirati i rad Kongresa lokalnih i regionalnih uprava Saveta Evrope, pomoći će nam da još jače i još brže nastavimodecentralizaciju Srbije, dodaje se u saopštenju URS.

Direktorat za demokratiju jedno je od najviših tela SE koje objedinjuje politička pitanja, regionalne politike kroz Kongres lokalnih i regionalnih uprava, obrazovanje, omladinu i sport, podseća se u saopštenju.

Ujedno, smatra Borović, to je tehnički jedan od najprostijih metoda borbe protiv utaje poreza, odnosno protiv sive i crne ekonomije.

Borović u pisanoj izjavi navodi da u poreskim zakonima postoji okvir koji Poreskoj upravi omogućava unakrsno procenjivanje, kao osnovu unakrsnog oporezivanja, ali on nije primenjen nikada od januara 2003. godine.

"Time država šalje poruke da su bogati tajkuni i uterivači poreza zaštićeni, a da se teret poreza svaljuje na siromašni narod i regularnu ekonomiju", istakao je Borović.

Prema nejgovim rečima, na delu je pakt režima i tajkuna, koji su bogatstvo stekli utajom poreza i država ih štiti jer neće da pokrene zakonske mere za primenu unakrsnog oporezivanja, čime direktno urušava fiskalni sistem, odricanjem nekoliko stotina miliona evra godišnje.

Srbija se tako svrstala u zemlje opasne fiskalne nediscipline i to u segmentu gde je to najpotrebnije i najosetljivije, naveo je Borović u saopštenju.

U iščekivanju kandidature, Dežer kaže da je potrebno učiniti više. "To su tri stvari: potrebno je naći rešenje za regionalno predstavljanje Prištine, primeniti postignuto u dijalogu Beograda i Prištine, a treće da se Kforu i Euleksu omogući potpuna sloboda kretanja na Kosovu", kaže Dežer.

U srpskoj Vladi svesni su da se tehnički proces priključenja EU doživljava kao politički, pa lobiste vide kao neku vrstu advokata koji bi kod kuće objašnjavali evropski put, a u Briselu napredak koji zemlja ostvari.

"Često u Srbiji čujete argument da grešimo što nismo unajmili nekog ko bi za nas lobirao ili što nemamo nekog jakog prijatelja koji bi nas pogurao. Ima mesta za lobiranje, ali osnova toga mora da bude konkretan pomak koji se dešava kod kuće", kaže Milica Delević, šef Kancelarije za evropske integracije.

Interese svoje zemlje, institucije ili kompanije u Briselu, prema nekim procenama, zastupa oko 18.000 lobista.

"Ono što bi lobisti iz Srbije trebalo da imaju u Briselu, to je kancelarija, da se ta međusobna razmena informacija odvija preko lobista, ne da Vlada angažuje lobiste u Briselu", kaže Zoran Domazet, predsednik Društva lobista Srbije.

Pravi proces lobiranja, ocenjuje Dežer, počinje kada država postane član EU i to je onda normalan deo donošenja odluka. Do tada, tu oblast treba pažljivo urediti zakonom, koji se, inače, očekuje ove godine.

"Nikolić je čovek koji već godinama ne pruža odgovor ni na jedno pitanje, nema stav ni o Kosovu, ni o Evropskoj uniji, ni o Mladiću, ima samo jednu ideju - da prebacuje odgovornost na građane bežeći od sopstvene nesposobnosti", navodi DS u saopštenju.

Demokrate ističu da kao što je Srbima na barikadama poručio da sami odlučuju i brinu se o sebi "dok se veliki patriota Nikolić brine o sopstvenim funkcijama", tako je i sada njegov odgovor i za problem Kosova i Metohije da sve prebaci na građane "jer on, naravno, nema odgovor".

"Pitanje je zašto bi neko glasao za političara koji bi se, umesto da vodi građane sakrivao iza njih, koji ume da zvecka oružjem, preti manevrima na administrativnoj liniji, ugrožava bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji, a ni sam ne zna da ponudi rešenje ili pokaže bilo kakvu hrabrost", ističe DS.

DS takođe pita da li iko može da zamisli budućnost Srbije u vreme najveće ekonomske krize "koju bi vodio premijer Nikolić, čovek bez znanja, hrabrosti i odgovornosti, čovek koji građanima ne nudi rešenja jer nema ni viziju ni odgovor na najvažnije probleme sa kojima se zemlja suočava".

Dežer je na skupu "Nove regionalne politike i evropska iskustva" u Skupštini Srbije rekao da je Srbija na dobrom putu po pitanju regionalne politike, ali da treba još da radi i pripremi se za novu fazu, kada dobije status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.

"Kada Srbija dobije status kandidata, otvoriće se novi fondovi i moći će da koristi sredstva za poljoprivrednu i socijalnu inkluziju, što su prioriteti Evropske unije", rekao je Dežer.

Prema njegovim rečima, Srbija treba da uredi sistem revizije i poboljša upravljanje finansijskim sredstvima, a dodatni izazovi su bolja koordinacija između ministarstava i podsticaj lokalnih aktera da rade na pripremi projekata.

Dežer je ocenio i da Srbija ima dobar nacionalni plan za regionalni razvoj i strateški pristup, što su, kako je rekao, osnovni zahtevi Evropske unije, kada dodeljuje svoja sredstva.

Vensan Dežer, međutim, ocenjuje i da je u Srbiji sve koncentrisano u Beogradu i većim gradovima, kao i da su investicije koncentrisane oko Koridora 10, što je neophodno promeniti.

Potpredsednica Skupštine Srbije Gordana Čomić istakla je da Srbija želi da bude uključena u dostupnost znanja EU u regionalnom razvoju kako bi se smanjile razlike u razvijenosti pojedinih delova zemlje, ocenjujući da je snaga dijaloga po tom pitanju u Srbiji mala, jer još uvek "ima onih koji vode monologe".

Čomićeva je navela da je republički parlament još 2009. godine usvojio Zakon o regionalnom razvoju, a potom i njegove izmene, što je stvorilo prostor da se utvrde stepeni razvijenosti i kako da se pomogne najnerazvijenijim delovima.

Potpredsednica Vlade zadužena za privredu i regionalni razvoj Verica Kalanović uverena je da će Srbija za nekoliko nedelja dobiti status kandidata za članstvo u EU i ukazala da je naša zemlje u protekloj deceniji napravila velike pomake u procesu približavanja Uniji.

Dačić je rekao da to pokazuje da možda ima i drugačijih stavova u američkoj administraciji, koja je do sada imala potpuno odbijajući ton kada je reč o dijalogu o Kosovu, jer su "u startu postavljali limit da postoje neke stvari o kojima ne treba dalje razmišljati".

Američka administracija, dodao je Dačić, smatra da je nezavisnost Kosova gotova stvar i da u daljem toku dijaloga to uopšte ne treba postavljati kao temu.

Dačić je istakao da je kongresmenima ponovio stav da je Srbija zainteresovana za rešenje koje bi bilo u interesu i srpske i albanske strane, koje će trajno otkloniti osnovu i razloge za sukobe između dva naroda.

"To je, po mom mišljenju, jedno pravedno razgraničenje, koje će omogućiti da se zadovolje srpski interesi na Kosovu", naglasio je Dačić i dodao da je za takav stav posebno dobio podršku jednog kongresmena.

Prema njegovim rečima, kod svih kongresmena sa kojima je razgovarao mogao se osetiti stav da nema stabilnosti i mira u regionu, ukoliko Srbija nema aktivno učešće "i ako joj se ne otvore perspektive, ne samo ekonomskog razvoja, nego i punog učešća u međunarodnim integracionim procesima".

Govoreći o policijskoj saradnji sa SAD, Dačić je ocenio da je ona u proteklim godinama dostigla najviši mogući nivo, bilo da je reč o strateškom ili operativnom nivou, a to je rezultiralo i slanjem prvog policijskog atašea Srbije u SAD.

Dačić je danas prisustvovao Molitvenom doručku u Vašingtonu, posle čega je rekao da sve države u svetu posvećuju najveću pažnju ekonomskim pokazateljima.

"Sve države u svetu najveću pažnju posvećuju ekonomskim pokazateljima i pitanjima kako otvoriti nova radna mesta, zaustaviti pad industrijske proizvodnje i slično", rekao je Dačić.  

Prema njegovim rečima, i glavna poruka predsednika SAD Baraka Obama učesnicima Molitvenog doručka odnosila se upravo na ekonomsku krizu.

Mićunović je rekao da bi DS trebalo da pokuša da vodi Srbiju dok ne završi posao i Srbiju ne smesti u porodicu evropskih demokratskih naroda.

"Verujem da će Srbija imati demokratsku budućnost dugo, dugo godina", rekao je Mićunović agenciji Beta.

Mićunović je istakao da je Evropa bila cilj kojem je DS težio od osnivanja i da je taj cilj ostao u kontinuitetu do danas.

On očekuje da će DS na sledećim izborima postići odličan rezultat i da će ponovo moći da sastavi koalicionu vladu, ali na principima koji podrazumevaju da se prethodno jasno definišu ciljevi vlade i ponašanje svih aktera unutar koalicije kako bi vlada mogla da radi efikasnije, dinamičnije i bez ucena.

"Videćemo kako će na to da reaguju građani. Naš cilj je da realno opisujemo situaciju i da građane ne mobilišemo lažnom nadom, nego da oni svesni postojeće situacije shvataju da nešto i od njih zavisi, i udruženi možemo da smanjimo efekte krize, koja će proći kao i sve krize", rekao je Mićunović.

"Možemo da nastavimo populistički i da obećavamo svašta, jer nije ništa lakše nego prodati lažnu nadu kada je ljudima stvarno teško. Ekonomska situacija u Evropi nije bila teža od Drugog svetskog rata, a mi smo mala zemlja zavisna od pomoći i otvorenosti tržišta i to su sve otežavajuće okolnosti", dodao je Mićunović.

Predsednik političkog saveta DS naveo je da ta partija "ima hendikep da je na vlasti", a građani su spremni da okrive vlast kada nisu zadovoljni, tako da je vlast kriva i za ono za šta je stvarno kriva i za ono za šta nije kriva niti od nje zavisi.

"Te stvari trebalo bi jasno podeliti i da ono što ne zavisi od nas mi ne pokušavamo da rešimo, nego da se prilagodimo, a da ono što od nas zavisi rešimo i da ne čekamo druge. Sa takvom taktikom možemo pošteno da nastavimo da vodimo zemlju, ali stvar je birača koliko ćemo to uspeti", rekao je Mićunović.

Mićunović je rekao da su, nažalost, došla teška vremena sa velikim ekonomskim krizama i da je utoliko odgovornost teža i teže je breme, ali da se na muci poznaju junaci.

"Mi moramo istrajati na tom putu na kojem smo za poslednje 22 godine usmerili Srbiju na jednu stranu", rekao je Mićunović.

On je naveo da je protekle 22 godine DS želeo isto što i prilikom osnivanja - demokratiju i da Srbija liči na razvijene zemlje Evrope.

"Naravno, mi nismo bili ljudi koji imaju kontinuitet sa starom Demokratskom strankom, između nas je 50 godina, ali smo želeli da se naslonimo na tu tradiciju, jer to je stranka koju su osnivali Ljubomir Davidović i Milan Grol, i hteli smo da zadržimo tu moralnu komponentu", rekao je Mićunović.

"Iako znamo da neće biti stavljen na dnevni red, jer je vanredno zasedanje, predaćemo naš predlog tog zakona da bi mogao da se uporedi sa postojećim", rekla je Tabaković.

Taj predlog biće objavljen na sajtu SNS-a, dodala je funkcionerka SNS-a.
 
Prema rečima Jorgovanke Tabaković, usvajanjem tog zakona prema predlogu SNS-a "mnogi bi ostali bez značajnih sredstava" odnosno predviđene su uštede od oko 600 miliona evra godišnje, a prema njenoj tvrdnji i milijardu evra.

"Kad bi se poreskom politikom uvela siva ekonomija u redovne tokove i izmenila naplata poreza ne bi uopšte bilo budžetskog deficita", rekla je Tabaković.

Ona je ocenila i da članovi aktuelne vlade najviše kritikuju tu istu vladu, a podržavaju je do poslednjeg dana i podsetila da je posle rekonstrukcije vlade zabranjeno njenim predstavnicima da iznose stavove koji nisu usaglašeni sa vladinim stavom.

Funkcioner SNS-a Bojan Terzić je istakao da je predlog zakona o javnim nabavkama SNS-a detaljan i realan, kao i da ima efikasnije mehanizme kontrole.

"Odredbe našeg zakona usklađene su sa evropskom regulativom, a sadržano je niz novina. Između ostalog predviđeno je da nabavka ili zakup nepokretnosti takođe bude javna nabavka, kao naprimer što se sada govori o zgradi Agencije za borbu protiv korupcije", rekao je Terzić.

Tabaković je istakla i da je predlog odštampan u jakoj žutoj boji na 156 strana i da ga drže u plavoj facikli, zbog čega će, kako je kazala, valjda biti primećen, s obzirom da su to boje Demokratske stranke.

"Sednica Parlamenta koju je najavila Slavica Đukić Dejanović je licemerstvo i jasan pokazatelj da se ozbiljni problemi guraju "pod tepih", jer se brutalno zloupotrebljava evropski put Srbije zarad magle koja je u poslednje vreme pogonsko gorivo prljave kampanje sticanja jeftinih političkih poena", rekao je potpredsednik SPO-a Aleksandar Jugović.

Umesto da se raspravlja o Kosovu i umesto da se parlamentu ponudi na usvajanje deklaracija kojom će se pozvati Srbi sa severa Kosova da odustanu od referenduma, predsednica skupštine će sazvati sednicu na čijem će se dnevnom redu naći, recimo, Zakon o detektivskim uslugama, naveo je Jugović.

Dok je nemački parlament, par dana pred 9. decembar, raspravljao o Kosovu, srpski parlament je u isto vreme raspravljao o Zakonu o pomorstvu, iako Srbija nema more, dodao je Jugović.

"Dakle, biće sazvana sednica da bi se tobož nešto radilo i da bi se građanima Srbije to predstavljalo kao nekakve reforme, a ključno, sudbonosno pitanje o referendumu, koji može ugroziti bezbednost Srbije i čitavog regiona, i Srbiju izolovati od Evrope, nije na dnevnom redu", rekao je Jugović.

Jugović je naveo da nijedna od tačaka dnevnog reda nema veze sa dobijanjem statusa kandidata, a referendum na severu Kosova može ključno uticati na evropske perspektive Srbije.

"Suština je to da promenom Ustava hoće iz njega da izbrišu preambulu koja garantuje da je Kosovo sastavni deo Srbije. Neki to žele navodno zbog velikog broja poslanika, neki, kako navode, zato što se država Srbija stabilizovala", navela je Radeta.

Radeta je ocenila da Tadićev režim ne krije da je "apsolutno spreman da se aktivno uključi i da učestvuje u priznanju takozvane države Kosovo".

"Očigledno se približavaju izbori i potrebna im je podrška Zapada i više ne mogu da skrivaju ono o čemu mi pričamo već duže vreme", istakala je Radeta.

Prema njenim rečima, SRS je saznao od predsednice parlamenta Slavice Đukić Dejanović da se u vladajućoj koaliciji "ozbiljno razgovaralo o promeni Ustava".

"Mi iz SRS-a se nadamo da ni posle izbora sadašnja koalicija neće imati većinu za tako otvoreno rasparčavanje Srbije i zato mi svoj maksimalistički stav o rezultatima narednih izbora iznosimo kao težnju da osvojimo vlast, kako bismo sprečili promenu Ustavu Srbije", navela je Radeta.

Radeta je rekla da postoji još jedna stranka koja je spremnija "od Tadića i njegove koalicije da zanemari Kosovo i Metohiju i da stavi Evropsku uniju u prvi plan - to su Vučićevi i Nikolićevi naprednjaci".

"Onaj kome je EU prioritet jasno stavlja do znanja da ga ne interesuje Kosovo i Metohija, jer s druge strane imamo pritiske Unije da moramo da se odreknemo Rezolucije 1244 i da na taj način Srbija mora da prizna lažnu državu Kosovo", napomenula je funkcionerka SRS-a.

Radeta je navela da se lider radikala Vojislav Šešelj ne oseća loše, ali da je njegovo zdravstveno stanje "veoma ozbiljno".

"Danas tragamo za realističnim rešenjima, ne obećavamo kao nekad stotine hiljada radnih mesta, već se borimo za očuvanje postojećih", rekao je Tadić i dodao da odluka danskog "Grundfosa" da otvori novu fabriku i proširi poslovanje u Srbiji pobuđuje realistični optimizam.

Danska je, prema Tadićevim rečima, država sa kojom je Srbija imala oseku u spoljnopolitičkim odnosima, ali je nužno da se to promeni kako bi se, osim investicija, privukla i iskustva u oblasti inovacija i energetike.

"Danska je zemlja sa kojom smo imali različita iskustva: jedno nedavno, u rukometu, nije najpovoljnije, ali ovo danas ovde je vrlo povoljno, jer želimo danske investicije i u drugim oblastima", rekao je Tadić.

Kako je istakao, Srbija će morati da u svoju privredu ubrizga faktor inovativnosti kako bi osigurala konkurentnost, ali inovativnost je neophodna i u politici.

Inđija je opština koja pokazuje inovativnost, konstatovao je Tadić i čestitao predsedniku opštine Goranu Ješiću na smanjenju nezaposlenosti i rešavanju problema na nekonvencionalan način.

"Uloga uprave je da pokaže kako nešto može, a ne zašto nešto ne može da se reši, i Inđija je takva opština", rekao je Tadić.

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić rekao je da Vlada Srbije nastoji da ubedi investitore da ulažu u Srbiji i da se bori da zadrži one koji su već došli u našu zemlju, ali i da preduzima teške odluke kao što je bio slučaj sa smederevskom železarom.

Ćirić je i izrazio zadovoljstvo što baš u vreme krize u Srbiji ulaže jedna tako velika svetska kompanija kao što je "Grundfos".

Rekao je i da se krajem decembra očekuje završetak prve faze izgradnje fabrike u Inđiji, u kojoj će biti zaposleno 300 radnika i dodao da očekuje početak gradnje druge i treće faze.

Ćirić je rekao da će najveći deo proizvodnje "Grundfosa" iz Srbije biti namenjen izvozu i ukazao na prednosti sporazuma o slobodnoj trgovini koje Srbija ima sa mnogim zemljama, što je pozitivan znak za strane investitore da dođu u našu zemlju.

Predsednik vojvođanske vlade Bojan Pajtić rekao je da je u proteklih 10 godina u Vojvodinu došlo 6,7 milijardi evra stranih investicija i da je zaposleno 63.000 ljudi, a da je najveći bum doživeo Srem.

Pajtić je rekao da je dolazak "Grundfosa" u Inđiju snažno ohrabrenje u vreme krize i da je ovakav pogon u Inđiji poziv i drugim investitorima sa dođu u Srbiju.

Gradonačelnik Inđije Goran Ješić rekao je da su tri i po godine trajali pregovori sa tom kompanijom i da je veliku ulogu za dolazak "Grundfosa" odigrala SIEPA i VIP fond.

Ambasadorka Danske u Beogradu Mete Kjuel Nilsen rekla je da je današnja investicija priznanje da je Srbija kao zemlja atraktivna za strane investicije, ali i priznanje da je napravila veliki napredak ka evropskim integracijama.

Ona je izrazila nadu da će u martu Srbiji biti dodeljen status kandidata za članstvo u EU i očekivanje da će investicija "Grundfosa" ohrabriti i druge investitore iz Danske da dođu u Srbiju.

Generalni direktor "Grundfosa" za Srbiju Džim Fort Nilsen rekao je da mu je danas čast što se postavlja kamen temeljac za fabriku u Srbiji i podsetio da je ta kompanija došla u aprilu 2009. i da je do sada proizvela 4.500 pumpi.

Kompanija "Grundfos" je za novu fabriku, u kojoj će biti otvoreno 350 novih radnih mesta, dobila šest miliona evra preko Programa Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja za dodelu bespovratnih sredstava za podsticaj investicija, koji administrira Agencija za promociju ulaganja i podsticanje izvoza SIEPA.

Celokupna investicija kompanije "Grundfos" u novi proizvodni pogon koji će proizvoditi razne tipove cirkularnih pumpi za grejne i sanitarne sisteme iznosi 50,8 miliona evra, a završetak izgradnje pogona planiran je za kraj 2012. godine.

Danski "Grundfos", koji je u Srbiji prisutan od 2009. godine, jedan je od vodećih svetskih proizvođača cirkularnih pumpi, a bavi se i proizvodnjom klima uređaja kao i drugih centrifugalnih pumpi za industriju, snabdevanje vodom, kanalizaciju i doziranje.

Predsednik Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović naveo je da tvrdnja koju je izrekao na Glavnom odboru LDP-a da je Republika Srpska nastala na genocidu "ima težinu" i da je masakr u Srebrenici najveći zločin u Evropi posle Drugog svetskog rata.

Dodik je rekao da se protiv njega i RS vodi "hajka koja je krenula iz Sarajeva".

"RS nije nastala na genocidu, jer je formirana 1991. godine, a zvanično je proglašena 9. januara 1992. godine, a Bosna i Hercegovina priznata pet meseci posle toga. Republika Srpska nastala je sa željom da se zaštiti identitet srpskog naroda. RS nije genocidna tvorevina, ne može se svesti na Srebrenicu, to je težak zločin, ali su tamo tri godine pre toga Naser Orić i njegove snage pobili 3.500 Srba", rekao je Dodik.

Na pitanje da li je 2008. godine rekao da se u Srebrenici dogodio genocid, Dodik je odgovorio "da je samo konstatovao" da je Haški sud to utvrdio, a nikada nije tvrdio da je počinjen genocid u Srebrenici.

"Ja se ne slažem da je počinjen genocid, jer nije bilo odluke da se uništi jedan narod. Srebrenica je ogroman ratni zločin, ali nije počinjen genocid. Ne štitimo zločince, ali ne možemo da prihvatimo olake kvalifikacije o genocidnoj tvorevini, ne može se smatrati da je kolektivitet odgovoran", rekao je Dodik.

Jovanović: Bosna nije država

Lider LDP-a rekao je da je rečenica o nastanku RS na genocidu u Srebrenici "potpuno jasna i ima svoju težinu" i upitao Dodika da li je neprijatelj svako ko kaže da je u Srebrenici počinjen zločin.

"Činjenica je da je ubijeno 10.000 ljudi u Sarajevu. Bosna nije država nego lonac i Srbija mora da preuzme svoj deo odgovornosti i ponudi svoj plan. Govorio sam o Srbiji i brinem o svojoj zemlji koju deli nekoliko meseci od izbora. Srbija bi posle izbora morala da prestane da bude izvor problema koji su uništavali i Srbe i druge narode", rekao je Jovanović.

Jovanović je istakao da je, kad god je Srbija tražila u bosanskoj nesreći korist za sebe, stradala Bosna, a potom i Srbija. Lider LDP-a dodao je da "Srbi svoju budućnost ne vide u Bosni".

"Čime merite moje srpstvo?", upitao je Jovanović Dodika, koji mu je odgovorio: "Glupostima koje izgovaraš".

Jovanović je upitao Dodika i da li, kao i ranije, misli da je "Karadžić najveći zlotvor srpstva", na šta mu je Dodik odgovorio da je "Karadžić činio greške zbog koji odgovara", ali da je "zaslužan za stvaranje RS".

"Ova izjava svedoči o vašoj promeni, jer danas, kada imate apsolutnu vlast, ne smete da kažete ono što ste govorili o Karadžiću kada ste bili opozicija", rekao je Jovanović Dodiku.

Dodik: RS ne odbacuje Dejton

Dodik je rekao da RS ne odbacuje Dejtonsku konstrukciju BiH, ali da traži poštovanje slova Dejtona koji, kako je naveo, mora da se sprovodi, a ne tumači. "Mi nismo marionete. Imamo autentičnu politiku koju vodimo u Banjaluci", rekao je Dodik ističući da je nasiljem međunarodne zajednice učinjeno da BiH umesto četiri organa predviđenih Dejtonom sada ima 83.

Dodik je podsetio da je RS nastala 1992, a da je Dejtonskim sporazumom samo međunarodno verifikovana, dok BiH nije postojala sve do Dejtona, kada su joj, SAD i druge velike sile dale legitimitet da bi sačuvale obraz.

"Beograd ima korektan odnos prema RS, ali da ima i odgovornost jer je potpisao Dejton. U tom pogledu mislim da se nedovoljno angažuje na sprovođenju Dejtonskog sporazuma. Dok postoji Dejton, postoji i obaveza Srbije da ga brani", rekao je Dodik ističući da smatra da je dosadašnje zalaganje Beograda minimalno i nedovoljno.

On je istakao da Turska, Iran i Saudijska Arabija imaju veliki uticaj u Bosni i Hercegovini i da je njihov cilj da se napravi unitarizovana Bosna.

Dodik je istakao i da je Sarajevo etnički očišćeno od Srba, da tamo danas živi više Kineza nego Srba, te da zbog toga ne voli Bosnu i Hercegovinu, a da je RS formirana kao država koja je branila svoje pravo na postojanje. "Sarajevo nije moj glavni grad, idem tamo samo kad moram", istakao je Dodik.

BiH neće priznati Kosovo

Govoreći o Kosovu, Dodik je izjavio i da Bosna i Hercegovina nikad neće priznati Kosovo, a da će on otići na sever Kosova u svojstvu predsednika RS - ako bude pozvan.

U na trenutke neprijatnoj raspravi, Dodik je Jovanovića upitao da li po njegovoj logici Tači može da "uzme Kosovo i da ono bude nazavisno" i zašto onda ako Kosovo može da bude nazavisno RS ne može.

Jovanović je odgovorio da je Srbija sama pravila greške sa Kosovom. "Sad je vreme da shvati šta se dogodilo i da mora da gradi odnose sa Kosovom. Kosovo je nezavisno i sa vama i bez vas. Kada krenete tamo, morate da pozovete Tačija i pitate ga da li smete", rekao je Jovanović.

Potom ga je Dodik upitao i da li on smatra Tačija, koji je, kako je rekao, umešan u trgovinu organima, relevantnim političkim sagovornikom: "Njega smatrate sagovornikom, a s druge strane, krivi su vam Mladić i Karadžić", rekao je Dodik.

Dodik je Jovanoviću poruči i da je u vreme dok je bio na vlasti "stvorio uslove u kojima je ubijen premijer (Zoran Đinđić)".

"Zašto si ti vadio onog Spasojevića iz zatvora?", pitao je Dodik, na šta je Jovanović odgovorio: "A je li znate da sam odveo Slobodana Miloševića u zatvor?"

Na Jovanovićevi tvrdnju da je reakcija na njegovu izjavu naručena iz Beograda "od onih na koje se ta izjava odnosi", odnosno onih koji su otišli da budu "čiviluk za Karadžićevo ordenje", Dodik je odgovorio da to ordenje nije Karadžićevo. "Ordenje sam ja naručio pre mesec dana, nemojte to da skrnavite", rekao je Dodik.

Ban Kimun je zadovoljan zbog obnavljanja dijaloga Beograda i Prištine i postignutih dogovora, ali i zabrinut zbog sporog napretka u povratku raseljenih i utvrđivanju sudbine nestalih.

"Delimično kao posledica stavova i akcija Prištine, kosovskih Srba i Beograda, situacija na severu Kosova i dalje je napeta i potencijalno nestabilna, umnogome utičući na sadašnji politički diskurs. To se takođe odražava na dijalog Beogada i Prištine uz posredovanje EU kao i na razgovore o evropskoj perspektivi regiona", ocenjuje Ban Kimun u izveštaju koji bi Savet bezbednosti UN trebalo da razmatra 8. februara.

Podseća se da je Evropski savet 9. decembra odlučio da odloži odluku o davanju statusa Srbiji za članstvo u EU za mart 2012. pri čemu su neke zemlje to vezale za situaciju na severu Kosova.

"Optimističke pretpostavke da bi trajna rešenja mogla da proisteknu iz statusa kvo bez snažne vizije za napredovanje i zajedničkog angažovanja međunarodne zajednice, opovrgava dinamika na terenu posebno na severu Kosova", navodi Ban Kimun u izveštaju koji obuhvata period od 16. oktobra 2011. do 15. januara 2012. godine.

Iako su se tenzije smanjile krajem izveštajnog perioda, i dalje sam zabrinut zbog nestabilne situacije koja nosi kontinuirani rizik od provokacija i eskalacije međuetničkih tenzija, ukazuje Ban.

Istovremeno, dijalog u Briselu uz posredovanje Evropske unije pokazao je da su praktični dogovori za ublažavanje svakodnevnih problema na Kosovu dostižni, ocenio je generalni sekretar UN.

Vidljiv napredak

"Zadovoljan sam nekim pozitivnim rezultatima razgovora iz novembra i decembra i sada je vidljiv napredak u primeni prethodno postignutih dogovora. Sporazum o integraisanom upravljanju prelazima, iako još nije primenjen, predstavlja važan proboj koji može da dovede do potpune normalizacije sitaucije na prelazima na severu i uspostavljanja pune slobode kretanja širom severa", navodi Ban Kimun.

Povodom, kako je naveo, "nedavnih ohrabrujućih signala iz Prištine i Beograda o priznavanju važnosti pozitivne retorike", Ban Kimun je pozdravio nedavne izjave lidera u Prištini o potrebi za uspostavljanjem bolje komunikacije sa stanovništvom i liderima na severu Kosova, kao i izjave lidera u Beogradu koji ističu potrebu za sveoubhvatnim rešenjem za Kosovo i odbacuju mogućnost podele po etničkim linijama.

"Međunarodna zajednica treba da podrži napore obe strane da pokažu snažno liderstvo u prevazilaženju prepreka u komunikaciji i međuetničkom poverenju", istakao je Ban.

Ban Kimun je, međutim izrazio zabrinutost zbog sporog napretka u dva ključna pitanja - povratka raseljenih i utvrđivanja sudbine nestalih.

"Nadam se da će članice Saveta bezbednosti pojačati poruke UNMIK-a da je vreme za smelost, hrabrost i pragmatizam neophodan za postizanje trajnog mira i stabilnosti", naveo je generalni sekretar UN.

Kad je reč o blokadama na putevima na severu Kosova, podseća se da je nakon incidenta u Jagnjenici predsednik Srbije Boris Tadić pozvao na uklanjanje barikada. Iako se sa tom porukom nisu složili neki lokalni lideri na severu, posebno oni koji pripadaju srpskim opozicionim strankama, ostali su je poslušali, piše u izveštaju.

Uz poruke Beograda i međunarodne zajednice, intervencije UNMIK-a na terenu ponovo su pokazale da značajno doprinose ponovnom uspostavljanju slobode kretanja za Kfor na severu Kosova, ocenjuje se u izveštaju i dodaje da se Srbi na severu Kosova i dalje protive da Euleks prevozi kosovsku graničnu policiju i carinike na prelaze Jarinje i Brnjak.

Nedoumice oko referenduma

Kad je reč o referendumu o prihvatanju kosovskih institucija koji su vlasti opština na severu Kosova zakazale za 14. i 15. februar, ostaje nejasno da li će on biti održan.

Podseća se da se srpska vlada javno protivi održavanju referenduma koji smatra da je nepotreban i izvan ustavnih ovlašćenja opštinskih vlasti, kao i neki kosovski Srbi u centralnom i južnom delu Kosova.

Ban Kimun, takođe, navodi da su prištinski zvaničnici zauzeli pomirljiviju retoriku prema severu, da je kosovski premijer Hašim Tači pokazao spremnost da se sastane sa kosovskim Srbima sa severa i da je za integraciju i primenu Ahtisarijevog plana.

Ostaje ključno da inicijative međunarodnih aktera koji deluju u okviru UN i Rezolucije 1244 budu koordinisane u interesu održanja mira i stabilnosti na Kosovu, istakao je generalni sekretar UN. 

U delu izveštaja koji je podneo Euleks, ukazuje se da ta misija namerava da pojača vladavinu prava na severu Kosova koja je ugrožena bezbednosnom situacijom.

Navodi se i da je Klint Vilijamson u oktobru 2011. preuzeo dužnost glavnog tužioca Euleksa i da je odmah posetio Prištinu, Beograd i Tiranu gde je dobio punu podršku za svoj rad.

"Mislim da su najvažniji zakoni u vezi sa obrazovanjem, set zakona u vezi sa MUP-om, finansijskih zakona, biće i novog zaduživanja", kaže Slavica Đukić Dejanović.

Predsednica skupštine kaže i da se do sada nije događalo da fioke budu pune predloga zakona koji nisu razmatrani i nada se da će vlada dati takav predlog dnevnog reda kako bi mogli sve da završe do kraja februara i da skoro ništa ne ostave budućim kolegama.

Sumirajući četiri godine koje je provela kao predsednica skupštine, Slavica Đukić Dejanović kaže da je verovatno najvažnije to što je skupština dobila jedno mesto koje nije imala u prethodnom periodu, odnosno što je ušla je u društvene obaveze na način da ne bude kočnica, već jedan od pokretača ciljeva građana Srbije.

"Ono što je najvažnije počeo je da se razvija dijalog i između onih koji različito misle", istakla je Slavica Đukić Dejanović.

Govoreći o predstojećim izborima, predsednica skupštine je rekla da neće biti istovremeno i parlamentarnih i opštih lokalnih izbora.

"Zamolila sam Ministarstvo za lokalnu samoupravu da dostavi spisak opština kojima ističe mandat u vreme kada se održavaju parlamentarni izbori kako bi, pre svega iz finansijskih razloga, bili organizovani isti dan", rekla je predsednica Skupštine.

Mediji ovih dana prenose da koalicini partner SPS-a, PUPS, traži dvostruko više poslaničkih mesta.

"Ja znam da ti pregovori nisu završeni, stav SPS-a je da sa PUPS-om i JS-om ponovo izađemo zajedno. Može biti da to omasovljenje partija oko SPS-a bude još veće i da će ta predizborna koalicija biti obogaćena novim subjektima", kaže Slavica Đukić Dejanović.

Komentarišući izjavu Dušana Bajatovića da na republičkom nivou nema ništa protiv saradnje sa LDP-om, Slavica Đukić Dejanović je rekla da će odlučiti građani.

"U krajnjem slučaju, mi sa LDP-om već imamo saradnju na beogradskom nivou, ne onu direktnu, jer smo mi koalicioni partneri demokrata, kao i oni, ovde u Skupštini već smo imali takvu saradnju", kaže Slavica Đukić Dejanović.

Kaže da nema parlamentarne partije sa kojom i do sada negde nisu bili u vlasti, ali ističe da će na kraju odlučiti građani.

Istakavši da nije profesor ustavnog prava, ali da se bavio pitanjima koja zadiru i u tu oblast, Varadi je naveo da u tumačenju Zakona o nadležnosti Vojvodine postoje dva poimanja - jedno prema kome je "Vojvodina unutar Srbije normalnost i drugo prema kome je Vojvodina unutar Srbije opasnost".

Prema njegovim rečima, ako poimamo Vojvodinu kao opasnost, onda je posve razumljivo da se osporava ustavnost zakona o njenim nadležnostima.

Međutim, ako Vojvodinu posmatramo kao normalan deo Srbije, onda je jasno, kako je rekao, da Ustav postavlja pravilo da se prava pokrajine ne mogu ograničavati.

Prema tom poimanju, kako je objasnio,"ne idemo protiv Ustava, već razvijamo Ustav". ukoliko se Vojvodini daju prava koja nisu poimenično navedena u Ustavu.

Član 12. Ustava ograničava vlast države, ali ne i građana, rekao je Varadi istakavši da "nije sporno da državna vlast ne može da ograniči ljudska prava, već da ih razvija", kao i da Vojvodina ima pravo na autonomiju i da se ta prava mogu proširiti zakonom.

Varadi je dodao i da povlačenje paralela između Kosova i Vojvodine nije realno jer je Kosovo pokrajina koja je oteta od Srbije, iako je pravno njen deo.

Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Stevan Lilić smatra da je zakon donet na osnovu Ustava i Statuta AP Vojvodine, istakavši da u tome nije našao ništa protivustavno, kako po pitanju procedure, tako ni po pitanju sadržine.

Ustav Srbije ne želi da ide u pravcu ograničavanja autonomije Vojvodine, a da li to neko politički priželjkuje, to je drugo pitanje, rekao je Lilić.

On je podsetio da je predlog kojim se osporava ustavnost Zakona o utvrđivanju nadležnosti i zakonitost Statuta AP Vojvodine podnelo 30 poslanika DSS i NS.

Autonomija u okviru Ustava i državnog jedinstva

Profesor Pravnog fakulteta Union Bogoljub Milosavljević izneo je drugačiji stav, podsetivši da su u Ustavu članom 183. precizno određene sve oblasti u kojima AP Vojvodina može da ima nadležnosti.

On je naglasio da se slaže s Varadijem da autonomija pripada normalnosti, a ne opasnosti, ali mora da se definiše, kako je objasnio, "u okviru Ustava i državnog jedinstva, nikako van toga".

Milosavljević je ukazao da se ovde "ne radi o ljudskim pravima, čiji se dostignuti nivo, prema Ustavu ne može snižavati, već o demokratskom načelu uspostavljanja vertikalne podele vlasti i principu organizovanja centralne vlasti."

On je podsetio da je u Ustavu Srbije iz 1990. godine stajalo da pokrajine mogu da obavljaju i druga pitanja navedena u zakonu, ali da takva odredba ne postoji u važećem Ustavu iz 2006.

Docent Pravnog fakulteta u Novom Sadu Svetozar Čiplić je ukazao da postoje sistemski nedostaci koji onemogućavaju da se cela Srbija jednako ustroji po pitanju autonomije.

Ključno je da je zakonodavac dužan da svim građanima obezbedi pravo na autonomiju i da je svrha tog prava ograničenje državne vlasti, kazao je Čiplić, istakavši da je to najveća promena Ustava iz 2006. godine.

Prema njegovim rečima, zakonodavac nije prekršio ustavne norme kada je predvideo da pokrajina može sklapati međuregionalne sporazume i otvoriti predstavništvo u Briselu, niti kada je Novi Sad odredio kao administrativno sedište Vojvodine.

Zakon o nadležnostima i Statutu pokrajine Vojvodine usvojen je u Skupštini Srbije 30. novembra 2009. godine. A proglašen je važećim ukazom predsednika države Borisa Tadića i primenjuje se od 1. januara 2010. godine, dok je Skupština Vojvodine Statut proglasila 14. decembra 2009. godine.

Predlog kojima se osporava ustavnost 25 odredbi zakona, kao i ustavnost i zakonitost većine odredbi Statuta, podnela je 29. decembra 2009. godine grupa poslanika Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije.

Prva javna rasprava o osporenom zakonu održana je u Ustavnim sudom 23. novembra, a od 10 naučnih i javnih radnika i stručnjaka pozivu se odazvalo troje.

Pozivu na drugu javnu raspravu nije se odazvao profesor Pravnog fakulteta u Nišu Predrag Dimitrijević, a predsednik Ustavnog suda Dragiša Slijepčević je saopštio da će se Sud o daljem postupku odrediti u skladu s predlogom sudije izvestioca u ovom predmetu.

Gostujući u emisiji Oko, Gordana Čomić iz DS-a rekla je da se dobroj vesti iz Brisela možemo nadati samo ukoliko sa Prištinom bude postignut dogovor oko predstavljanja u regionalnim susretima i do sada postignutim sporazumima.

"Ili će nas 27. februara pregovarački tim obavestiti da su sporazumi postignuti i potpisani ili nećemo imati pozitivan odgovor iz Brisela. Nema ničega između", objasnila je Čomićeva.

S druge strane, Marko Đurić iz SNS-a kaže da se njegova partija nada dobijanju statusa kandidata, ali smatra da trenutna vlast ne može zemlju da dovede do toga, jer nisu sprovedene neophodne reforme.

Pre svega, kaže, nije rešen problem korupcije i organizovanog kriminala, nije sprovedena suštinska reforma pravosuđa, niti su uspostavljeni pravi uslovi poslovanja bez monopola.

Đurić je dodao i da se vlast Kosmetom bavi "samo kada joj gori pod nogama".

Za Petra Petkovića iz DSS-a status kandidata Srbiji nije ni potreban, jer, kako kaže, ne znači mnogo, a ni građanima ne može da donese ništa dobro. Čak i kada bi odluka bila pozitivna, kaže, ona ne bi bila realna, jer ne bi uticala na proširenje EU, pošto se u ovom trenutku Unija suočava sa pitanjem da li će i sama opstati.

Prema njegovim rečima, Srbija bi kandidaturom samo pogoršala svoj odnos prema južnoj srpskoj pokrajini, jer "kandidatura podrazumeva da Srbija treba da uspostavi dobrosusedske odnose sa Kosovom".

Kako je saopšteno iz Saveza samostalnih sindikata nakon sastanka, Ljajić je rekao da su sindikati prirodni partneri i saveznici te partije i da, bez obzira na to da li će se taj sindikat politički angažovati ili ostati po strani, treba posle izbora da sarađuju u daljim reformama, "jer samo zajedno mogu da unaprede socijalni dijalog u Srbiji".

"Platforma sindikata je prihvatljiva, a većina zahteva realna i izvodljiva", ocenio je tom prilikom Ljajić.

"Naša partija je podržala vašu ideju da se uključite u politički život, jer se sindikati danas nalaze na prekretnici. Mi treba sutra da sarađujemo u parlamentu, jer ćemo tako imati veću snagu", zaključio je Ljajić.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović rekao je da kakva god koalicija bude bila sutra na vlasti, sindikat traži da institucije države funkcionišu, jer su briga o građanima i odgovornost države neophodni.

"Strane investicije jesu poželjne, ali prvenstveno moramo da pokrenemo svoje kapacitete, pa će onda doći i strani kapital", naglasio je Orbović.

U saopštenju se dodaje da su predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije razgovarali sa predstavnicima SDPS-a o osnovnim opredeljenjima i konkretnim zahtevima sindikata, definisanim u Platformi za razgovore sa političkim strankama.

Na sastanku je zaključeno da su socijalna pravda i zaštita prava radnika i socijalno ugroženih zajednički imenitelji Saveza samostalnih sindikata Srbije.

"Članice EU žele da Srbiji daju status kandidata krajem februara, Srbija želi taj status, a Kosovu je stalo da nađe način da bude predstavljeno na regionalnim skupovima", rekao je Žbogar, koji će obavljati dvostruku dužnost - specijalnog predstavnika EU i šefa Kancelarije EU na Kosovu, koja je pod nadleznošću visoke predstavnice Ketrin Ešton.

"Zbog toga je veoma važno da iskoristimo ovaj trenutak, jer će posle sve ići mnogo teže i sporije", naglasio je Žbogar, koji je sinoć pred spoljnopolitičkim komitetom Evropskog parlamenta iza zatvorenih vrata predstavio svoj program rada.

Kad je reč o severu Kosova, Žbogar je rekao da je neophodno da vlada u Prištini sastavi sveobuhvatan program za to područje, u skladu sa preporukama Evropske komisije iz oktobra prošle godine.

"Ja sam spreman da pomognem u tome, mislim da treba da počnemo malim koracima u cilju uspostavljanja poverenja", rekao je Žbogar novinarima, i dodao da sada, pre svega, "treba smanjiti napetost".

"Odvojili smo značajna sredstva za sever Kosova ove godine, i to bi moglo da doprinese smanjenju tenzija kako bismo mogli da se usredsredimo na važnije stvari", kazao je on.

Upitan da prokomentariše najavljeni referendum u opštinama na severu, Žbogar je rekao da su poruke Beograda po tom pitanju "jasne i glasne".

"Referendum svakako ne doprinosi smanjenju napetosti, ali sada se treba usredsrediti na konstruktivne projekte", zaključio je Žbogar.

Slovenačka agencija STA prenela je da je Žbogar u programu koji je predstavio Evropskom parlamentu nabrojao deset ciljeva za Kosovo, među kojima su napredak u dijalogu Beograda i Prištine, razgovori o viznoj liberalizaciji, početak pregovora o trgovinskom sporazumu, pokretanje dijaloga o vladavini prava na proleće, pravljenje plana za sever Kosova.

Žbogar je izjavio da je spoljnopolitičkom komitetu preneo da očekuje da se dijalog Beograda i Prištine nastavi u februaru i da se nada da će biti ostvaren napredak, a da Srbija treba sada da dobije status kanidata, ili će to biti odloženo na dug period, prenela je agencija STA.

"Očekujemo da se uvaži ono što je prepoznata međunarodna činjenica - Rezolucija 1244. Bez toga nema prostora za dogovor... Rigidan, maksimalistički stav Prištine je očekivan. Nadam se da ima prostora da se taj stav promeni", rekao je Stefanović za agenciju Beta.

Prema njegovim rečima, kosovska vlast ima problem sa opozicijom koja sve dogovore sa Beogradom tumači kao izdaju i odustajanje od nezavisnosti Kosova.

"Međutim, to ne sme da bude opravdanje Prištini za njihovu nekonstruktivnost samim tim što svako od nas ima političku realnost o kojoj treba da vodi računa. Ali, prioritet treba da bude rešavanje problema građana", rekao je šef beogradskog tima.

"Jasno je da je Rezolucija 1244 neoboriv dokument koji su prihvatili i oni koji su priznali nezavisnost Kosova. Nadam se da ima prostora za dalji dogovor i naša strana neće doprineti urušavanju pregovaračkog procesa", rekao je Stefanović.

Prema njegovim rečima, radi se na tome da se pronađe adekvatna formula za predstavljanje Prištine, ali nije određen konkretan datum nastavka dijaloga.

"To bi moglo da bude tokom ovog meseca", dodao je Stefanović. Šef beogradskog tima je naveo da i dalje postoje suptilni pritisci na Beograd da odustane od Rezolucije 1244, ali da je Srbija navikla na različite prepreke i da je to neće pokolebati.

On je odbacio tvrdnje da je Srbija u nepovoljnijem položaju od Prištine pošto joj od dogovora sa Kosovom zavisi kandidatura za EU.

"Stvari nisu baš tako crno-bele... Ako ne dođe do dogovora svi gube, a najviše gubi region", rekao je Stefanović.

Posrednik EU u dijalogu Beograda i Prištine, Robert Kuper, boravio je juče na Kosovu, nakon čega je šefica prištinskog tima Edita Tahiri rekla da nema nikakvog pomaka u približavanju stavova o regionalnom predstavljanju Kosova.

Tahiri je rekla da Srbija nastavlja da insistira na Rezoluciji 1244 što je za Kosovo neprihvatljivo. Kako je navela, "Kosovo neće odustati od suvereniteta i teritorijalnog integriteta tokom predstavljanja na međunarodnim skupovima".

"Gradska vlast Demokratske stranke i G17 plus još jednom je zavukla ruku u džep građanima uvođenjem novog sistema naplate gradskog prevoza", navodi se u saopštenju Gradskog odbora SNS-a.

"Ovoga puta naplata je preko računa privatne firme, čiji se pravi vlasnik ne zna, a koju kontrolišu funkcioneri DS-a i Dragan Đilas", navodi se u tom saopštenju.

Prema saopštenju te stranke, novac koji građani plaćaju ići će u ruke privatne kompanije koja je nastala samo da bi obavljala tu delatnost.

"Za vreme vlasti Dragana Đilasa i Mlađana Dinkića, cena karte za prevoz povećana je 100 odsto, ali Beograđani nisu dobili poboljšanje saobraćaja i usluga GSP-a", navodi SNS.

Ta stranka je navela da Gradsko saobraćajno preduzeće na ime neplaćenih poreza i doprinosa duguje oko 1,6 milijardi dinara i da je uvođenje "Bus plus" poniženje za građane koji se smrzavaju u redovima za autobuske karte.

"U poslednje vreme se licemerno licitira o smanjenju broja poslanika i na taj način se baca prašina u oči građanima Srbije, jer se zna da je to nemoguće učiniti bez promene Ustava", rekao je Jugović agenciji Beta.

Jugović je rekao i da se govori o promeni Izbornog zakona, iako je odbijen "najbolji model koji je SPO predlagao. Taj predlog omogućavao bi predstavljanje Srbije po teritorijalnom, dakle decentralizovanom principu, rekao je Jugović.

"Još jednom predlažemo da se Srbija podeli na izborne jedinice, kakve će u budućnosti formirati i regione, i da te izborne jedinice po proporcionalnom sistemu delegiraju republičke poslanike", rekao je Jugović.

Popredsednik SPO-a je naveo da gotovo polovina opština u Srbiji nema svoje predstavnike u Parlamentu, a da bi "teoretski svi poslanici mogli biti stanari jednog beogradskog solitera".

"U nastavku ove kuplerajske kampanje, očekujemo još više licemerja i mašte od političkih aktera, pa da recimo predlože, radi ušteda, a predlagači su poznati kao štediše, da se ukine parlament i da se ukinu izbori", rekao je Jugović.

U saopštenju odbora kaže se da su u više navrata u Skupštini grada "bezuspešno tražili informacije o ugovoru koji je Grad sklopio sa Turcima na brzinu tokom letnjih meseci 2010. godine".

"Zato javno pitamo gradonačelnika Dragana Đilasa ko zaista stoji iza konzorcijuma turskih firmi "Kent kart" i srpskih "Apeks solušn" i "Lanus", navodi se u saopštenju.

Gradski odbor DSS-a pita i kako je moguće da je toliko vredan i važan posao sklopljen u rekordnom roku, tender raspisan u junu 2010. godine, a ugovor zaključen u septembru 2010. godine.

DSS postavlja pitanje i da li sme gradska vlast da saopšti javnosti koliko će mesečno dobijati turski partner od prodaje karata u Beogradu.

"Upozoravamo javnost da je ugovorom između Beograda i turske firme predviđeno da osam i po odsto od ukupnog prihoda od prodaje karata svakog meseca pripadne turskoj firmi", navodi se u saopštenju.

Ocenjuje se da će uvođenje tursko-srpskog konzorcijuma u organizaciju prevoza naneti veliku štetu Beogradu i dodatno otežati uslove korišćenja javnog gradskog prevoza.

U saopštenju se navodi da poskupljenje dnevnih i mesečnih karata uz "naredbu gradonačelnika svim institucijama i privrednim subjektima da se mora izvaditi 'Bus plus' karta za sve zaposlene" pokazuje da postoji "veliki interes" kod gradskih vlasti i turskih partnera da dobro zarade.

Dodaje se i će DSS nastaviti da postavlja ova pitanja u interesu svih Beograđana.

Tokom sastanka bilo je reči i o procesu evropskih integracija celog regiona, kao i o jačanju ekonomske saradnje Srbije i Hrvatske, saopštila je Pres služba predsednika Srbije.

Pusićeva je izjavila je da je sa Tadićem imala "srdačne i plodne" razgovore.

"Potvrdili smo zajedničke stavove o daljem osnaživanju odnosa i potrebu i želju da uložimo zajednički napore da se dalje unapredi region", rekla je Pusićeva, koja učestvuje na neformalnom ministarskom sastanku Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi u Palati Srbija.

Hrvatska ministarka se danas sastala i sa predstavnicima hrvatske manjine u Srbiji. Posle sastanka u hrvatskoj ambasadi, Pusićeva je rekla da je bilo je reči o obrazovanju, političkom predstavljanju hrvatske manjine, naučnoj i kulturnoj saradnji.

Govoreći o kvalitetu komunikacije sa srpskim vlastima u kontekstu predstojećih izbora u Srbiji Pusićeva je rekla da su saradnja i razgovor sigurno mogući i da ubuduće očekuje ozbiljne pomake.

Uoči posete Beogradu, hrvatska ministarka je rekla da je region apsolutno trajno važna tema za Hrvatsku. "Činjenica da je Hrvatska uspela da stigne pred vrata EU pokazuje da je to za zemlje regiona moguće i savladivo, ali i da je politika proširenja živa u EU", rekla je Vesna Pusić Tanjugu.

Pusićeva je naglasila da je nakon prvog spoljnopolitičkog putovanja u Brisel, dan posle referenduma, Beograd njena druga spoljnopolitička destinacija.

Vesna Pusić bi trebalo da se sastane i sa predsednikom Liberalno demokratske partije Čedomirom Jovanovićem kao i predstavnicima nevladinog sektora - istoričarkom Latinkom Perović, predsednicom Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonjom Biserko i dekanom Fakulteta političkih nauka Ilijom Vujačićem.

Ministar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremić pozvao je zemlje regiona Jugoistočne Evrope na produbljivanje saradnje posle veka konfrontacija i ratova i u tom kontekstu predložio zajedničko obeležavanje stote godišnjice Balkanskih ratova pod motom "Od balkanskog rata do balkanskog mira".

"Ova fraza zaista objedinjuje ono čemu težimo - neraskidivi šablon trajne saradnje među narodima koji pripadaju prostoru PSJE", rekao je Jeremić otvarajući neformalni sastanak šefova diplomatija Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi.

Jeremić je istakao da je ključno pitanje da li zemlje jugoistočne Evrope imaju volje za takav poduhvat nakon veka koji je karakterisala politička konfrontacija i stalni ratovi.

Ubuduće ćemo morati da radimo zajedno na pronalaženju rešenja za otvorena pitanja na način koji bi bio prihvatljiv za sve koji žive u našim zemljama, naglasio je Jeremić.

"Za više država jugoistočne Evrope političke posledice ekonomske krize predstavljaće dodatne izazove imajući u vidu činenjicu da je u mnogim delovima EU splasnuo entuzijazam za proširenje", rekao je Jeremić, naglasivši da to neće omesti stratešku opredeljenost Srbije da nađe čvrsto uporište u Evropi ni zaustaviti reforme.

Ministarka inostranih poslova Hrvatske Vesna Pusić rekla je da se sva otvorena pitanja u regionu moraju rešavati bilateralno, bez spoljnih incijativa i pritisaka.

PSJE je, prema njenim rečima, iniciran od država regiona i kao takav predstavlja autentični glas jugoistočne Evrope, okupljajući ih oko mnogih zajedničkih interesa, ali sa jednim ciljem - mira i stabilnosti u regionu.

"Uprkos tome što su se okolnosti proteklih godina menjale, ovaj cilj ostaje naš prioritet, kao što je uvek i bio, a jedini način za njegovo ispunjenje su evropske integracije. EU je za naš region projekat stabilizacije i državotvornosti", poručila je Pusićeva.

PSJE pokrenut je 1996. godine sa ciljem da se Jugoistočna Evropa transformiše u region stabilnosti, bezbednosti i saradnje u skladu sa evropskim integracionim tokovima, a kroz unapređenje međusobnog dijaloga i saradnje na svim nivoima i u svim oblastima od zajedničkog interesa.

PSJE ima 12 punopravnih članica. To su: Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Crna Gora, Grcka, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Rumunija, Srbija, Slovenija i Turska.

Srbija, koja Procesu predsedava do juna ove godine, u punom kapacitetu se uključila u aktivnosti PSJE na samitu u Skoplju, oktobra 2000. godine.

Podrška evropskim integracijama 

Uoči neformalnog sastanka ministara spoljnih poslova, ministar Jeremić je imao više bilateralnih razgovora. Tokom prepodneva razgovarao sa izvršnim direktorom službe EU za spoljne poslove Miroslavom Lajčakom, ministrima spoljnih poslova Turske i Grčke, Ahmetom Davutogluom i Stavrosom Dimasom, a kasnije je razgovarao i sa šeficom hrvatske diplomatije Vesnom Pusić.

Ministri spoljnih poslova Grčke, Crne Gore, Makedonije, Hrvatske su na izlaganjima tokom sastanka podržali dodelu statusa kandidata Srbiji na sledećem samitu EU u martu, oceniviši da bi to bilo od velike koristi za čitav region.

Šef grčke diplomatije Stavros Dimas je na sastanku izjavio da zvanična Atina smatra da bi bilo fer ako bi Savet EU Srbiji dao status kandidata u martu. On je ukazao da je Srbija tokom predsedavanja regionalnim inicijativama aktivno radila na promociji regionalne saradnje i pomirenja.

Ministar inostranih poslova Crne Gore Milan Roćen je rekao da je uspešna regionalna saradnja i napredak načinjen u toj oblasti imao ključan uticaj da Crna Gora dobije zeleno svetlo EU za otpočinjanje pregovora o članstvu. On poručio i da je dobro to što Srbija promoviše dijalog u regionu.

Šef makedonske diplomatije Nikola Popovski istakao je da njegova zemlja pridaje veliku važnost svakom koraku suseda na evropskom putu, i da je u tom smislu i za nju veoma bitno da Srbija dobije status kandidata, kao i to što su Crnoj Gori odobreni pregovori o članstvu.

Ministar spoljnih poslova Turske Ahmet Davutoglu smatra da region u okolnostima ekonomske krize treba da ojača međusobnu saradnju i razvije sopstvene mehanizme za prevazilaženje problema, zato što će to olakšati put ka EU.

Izvršni direktor službe EU za spoljne poslove Miroslav Lajčak istakao da uspesi na polju regionalne saradnje u jugoistočnoj Evropi mogu da ubrzaju proces integracije u EU i da se iz Brisela pažljivo prati taj proces. On je dodao i da ostaju izazovi u vidu borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, pravosuđu i medijskim slobodama.

Generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Hido Biščević je rekao da zemlje regiona pod hitno moraju da rešavaju otvorena pitanja i da izbegnu odlaganja najvažnijeg cilja regiona da postanu deo EU i evroatlanstke zajedince.

Ambasador Slovenije u Srbiji Franc But je pročitao govor bivšeg šefa slovenačke diplomatije Samuela Žbogara koji je poručio da je među prioritetima Slovenije integracija Balkana u EU, ali i da otvorena pitanja predstavljaju prepreku razvoju dobrosusedskih odnosa i efikasnoj regionalnoj saradnji.

Zamenik ministra spoljnih poslova Rumunije Bogdan Auresku poručio je da će njegova zemlja nastaviti da podržava nastavak širenja EU, kao i dodelu statusa kandidata Srbiji.

Pomoćnik ministra spoljnih poslova BiH Branimir Mandić je istakao da je regionalna saradnja zajednički imenitelj svih aktivnosti u regionu.

Zamenik ministra spoljnih poslova Albanije Selim Belortaja rekao je da njegova zemlja snažno veruje u integraciju celog regiona u EU.

Zamenik šefa bugarske diplomatije Konstantin Dimitrov rekao je da je saradnja u svim oblastima važna za region, jer samo uz jačanje svojih kapaciteta jugoistočna Evropa može postati kompetitivna na putu u EU.

Ambasador Moldavije u Srbiji Jurie Renita je istakao da je za njegovu zemlju regionalna saradnja jedan od glavnih ciljeva koji omogućavaju dostizanje zajednickcog prioriteta cele jugoistočne Evrope, a to je stabilizacija i prosperitet ka punoj integraciju u EU.

Koordinator OEBS za ekonomska i ekološka pitanja Goran Svilanović je rekao da ta organizacija smatra da je napredak koji je region postigao poslednjih godina ohrabrujući iako izazovi i dalje ostaju.

"Srbija je uvek bila otvorena za druge narode. Jevreji u Srbiji su naši sugrađani i prijatelji sa kojima će Srbija graditi otvoreno, demokratsko i solidarno društvo. Tome treba dati poseban impuls u vremenu koje je pred nama", rekao je Tadić u Beogradskoj filharmoniji gde je koncertom obeležen jubilej.

On je naglasio da je potrebno graditi veze u domenu kulture, sporta, nauke, ali i sarađivati i razumeti se na polju politike i činiti napor da se konflikti koji dodiruju oba naroda rešavaju na način koji nikoga ne ugrožava i koji omogućava uspotavljanje pravednog i dugotrajnog mira.

Ističući da su i Srbi i Jevreji posvećeni miru, on je dodao da će kao predsednik Srbije biti zauvek posvećen ispunjenju ova dva cilja - uspostavljanju mira i produbljivanju odnosa između dva naroda, između Srbije i Izraela.

Tadić je podsetio da Srbi i Jevreji pripadaju narodima koji su imali teška iskustva kroz istoriju, koja su delili dobro i zlo u opasnim vremenima, ali su uspeli da odbrane svoj identitet i tradiciju, kao i da su delili sve ono što se događalo u logorima tokom Drugog svetskog rata kako u Srbiji, tako i u Evropi.

Ambasador Izraela u Beogradu Josef Levi podsetio je da su zvanični odnosi između Izraela i tadašnje Jugoslavije bili prekinuti posle Šestodnevnog rata 1967, da bi bili obnovljeni na nivou otpravnika poslova 1991, a ambasada Jugoslavije je otvorena u Tel Avivu 1992. godine.

"Naglašavam reč 'zvanično', budući da odnosi između naše dve nacije u onom najdubljem i najiskrenijem značenju nikada nisu prekinuti. Srbija nije sused Izraela na geografskoj karti, ali su Izrael i Srbija susedi u srcu", rekao je Levi.

Podsetivši da je prošle nedelje obeležen Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta, predsednik Srbije je ponovio da naša zemlja neće dozovoliti da se to zaboravi niti da se revidira istorija, kao i da će učiniti sve da se sačuvaju i obnove svi jevrejski spomenici, posebno memeorijalni kompleksi holokausta.

Povodom 20. godina od obnavljanja odnosa između dve zemlje ambasada Izraela je u Beogradskoj filharmoniji je priređena svečanost u okviru koje je održan koncert na kojem su izvođene jevrejske i balkanske pesme.

Svečanosti su prisustvovali pored ambasadora Izraela Josefa Levija i predsednika Tadića i druge ugledne ličnosti, između ostalih, ambasadorka SAD Meri Vorlik, potpredsednica Narodne skupštine Gordana Čomić, predstavnici SPC-a i drugih verskih zajednica u Srbiji i drugi.

Prisutnima se putem video-poruke obratio izraelski predsednik Šimon Peres, a govorio je i direktor Filharmonije Ivan Tasovac.

Tokom rasprave poslanici opozicije podržali su ideju o održavanju referenduma, dok su u Demokratskoj stranci po tom pitanju bili podeljeni.

Ministar za KiM Goran Bogdanović je rekao da je održavanje referenduma nepotrebno i štetno, jer smanjuje manevarski prostor Vladi i državnom vrhu u dijalogu sa međunarodnom zajednicom.

Bogdanović je rekao da je svaki Srbin protiv kosovskih institucija, da je on lično protiv toga, kao i Vlada i svi državni organi. "Da li moramo ponovo da objašnjavamo da je nebo plavo", upitao je Bogdanović.

"Ja bih razumeo takvo insistiranje na referendumu da je neko od političkih stranka ili predsednika opština rekao da se gase srpske institucije na severu Kosova", rekao je ministar i istakao da je, naprotiv, situacija takva da se one jačaju i da ih vlada finansira i podržava.

Bogdanović je rekao i da je poznato da pojedine stranke podržavaju održavanje tog referenduma, da neke baziraju kampanju na njegovom održavanju, kao i na tome da Srbija ne dobije status kandidata za članstvo u EU.

Poslanik DS-a Srđan Milivojević rekao je da niko nije za kosovske institucije - ni u pokrajni, ni u čitavoj Srbiji. "Ako je to je referendum o podršci DS-u na Kosovu, taj će referendum biti održan 6. maja", rekao je Milivojević i dodao da je "daljinski upravljač" za održavanje referenduma u centralama političkih stranaka u Beogradu.

Milivojević je dodao da lokalne samouprave referendum mogu da održavaju po pitanju komunalnih usluga, ali ne i ovako važnih državnih pitanja, jer bi tom logikom i druge opštine u Srbiji mogle da organizuju referendume.

Međutim, Dragiša Đoković, poslanik DS koji dolazi iz Kosovske Mitrovice, založio se za održavanje referenduma i naglasio da Srbe sa Kosova treba pustiti da se izjasne i da ih ne treba plašiti, niti deliti. "Lako je kosovsko-terazijskim Srbima da budu protiv ovoga, ali kosovsko-metohijskim Srbima je teško i apelujem da im ne otežavamo", poručio je Đoković.

Takođe, poslanik DS-a Smiljana Milosavljević, koja dolazi iz opštine Zvečan, rekla je da nema ništa lično protiv referenduma, ali da ima problem sa trenutkom i političkom pozadinom njegovog održavanja.

"Zašto sada kada Srbija čeka status kandidata za članstvo u EU", upitala je Milosavljević i dodala da je predsednicima četiri opštine predložila da pomere održavanje za nekoliko meseci. Ona smatra da referendum neće doneti nikakve pozitivne efekte za Srbe na Kosovu i Metohiji.

SNS: Referendum će pokazati jedinstvo

Naprednjaci, prema rečima njihovog poslanika Borislava Pelevića, smatraju da će referendum pokazati jedinstvo naroda na Kosovu i da će biti jasan signal međunarodnoj zajednici da su Srbi spremni da žive samo u Srbiji, a ne u kvazi-državi Kosovo. Pelević je naveo da se SNS zalaže da na Kosovu budu održani parlamentarni, lokalni i pokrajninski izbori.

Radikali, takođe, smatraju da je potrebno održati referendum na Kosovu, a poslanik te stranke Nemanja Šarović je ocenio da referendum ne služi samo da se kaže "ne" kosovskim institucijama, jer su svi protiv toga, već da se kaže i "ne" politici DS -a i njenog lidera Borisa Tadića prema Kosovu i sporazumima koji su potpisali.

I poslanici DSS-a smatraju da treba održati referendum. Vladimir Milentijević iz te stranke poručio je da će on svakako biti održan i da Srbe ne treba deliti.

"Nemojte nas deliti, ovo nije strančarenje. Svi smo za referendum i on će biti održan. Strančaranje je samo u Leposaviću i to samo od strane odborničke grupe DS", poručio je Milentijević.

Poslanik SPO-a koji nije član odbora, Aleksandar Jugović, je učestvujući u radu rekao je da ta stranka traži odgovornost i odgovore na pitanje šta će država Srbija ponuditi Evropskoj uniji da bi dobila garanciju za zaštitu Srba na severu Kosova i Metohije.

Opštine Kosovska Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić najavile su održavanja referenduma 14. i 15. februara na kome bi građani odgovarali na pitanje da li prihvataju kosovske institucije.

Predsednik opštine Leposavić Branko Ninić juče je izjavio da bi održavanje referenduma u opštinama na severu Kosova trebalo odmah odložiti.

Ninić je u prilog tome naveo tri argumenta - ishod referenduma je unapred poznat, njegovo održavanje bi moglo usporiti Srbiju na putu evrointegracija, a Srbi sa severa Kosova mogu ostati bez podrške jedine države koju priznaju, države Srbije.

Rasprava o izveštaju revizora

Članovi odbora su razmatrali i Izveštaj o reviziji godišnjeg finansijskog izveštaja Ministarstva za Kosovo i Metohiju za 2010. godinu, koji je podnela Državna revizorska institucija.

Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović rekao je da je to ministarstvo ispravilo više od 90 odsto primedbi DRI i da je najvažnije da nije bilo primedbi na javne nabavke.

Bogdanović nije želeo da komentariše izveštaj DRI koji je nezavisno regulatorno telo, ali je rekao da su ministarstvu pojašnjene određene dileme.

Vrlo je bitno da je, iako postoji percepcija da se na Kosovu "svašta radi", poslanicima predočen izveštaj DRI u kome nema većih primedbi na rad ministarstva, rekao je Bogdanović.

Prema njegovim rečima, ministarstvo će sve preporuke ispuniti do 11. februara.

Života Antić iz DRI rekao je da se najviše primedbi na finansijski izveštaj Ministarstva za Kosovo i Metohiju odnosi na loše planiranje, evidenciju dokumenata o izvršenim poslovima i isplatu zarada u jedinicama lokalne samouprave.

Antić je rekao i da sistem interne kontrole u ministarstvu nije dokraja uspostavljen.

Premijer Kosova Hašim Tači poručio je poslanicima u parlamentu da tom rezolucijom, ujedinjeni kao uvek kada je to jedinstvo bilo potrebno, otvaraju vrata okončanju nadzirane nezavisnosti.

Kosovska predsednica Atifete Jahjaga pozdravila je, obraćajući se poslanicima, spremnost Međunarodne upravljačke grupe da se okonča nadgledana nezavisnost Kosova.

"Okončanje nadzirane nezavisnosti označava zajednički uspeh međunarodne zajednice, kosovskih institucija i građana, koji su položili temelj suverenosti Kosova. Republika Kosovo, suverena i nezavisna, je neosporiva realnost. Njena nezavisnost je nepovratan proces", istakla je Jahjaga.

Protiv rezolucije glasali su poslanici pokreta Samoopredeljenje, koji smatraju da tom rezolucijom Vlada Kosova pokušava da sakrije bolne kompromise oko Kosova i uslovljavanja kojima će biti izložena.

Rezoluciju su podržali i šefovi svih ostalih opozicionih poslaničkih grupa.

Izražvajući neslaganje sa predlogom rezolucije, Samoopredeljenje je predložilo svoju rezoluciju, ali za taj predlog nije glasano pošto je u prvom glasanju predlog rezolucije vladajuće Demokratske partije Kosova dobio većinu.

U osam tačaka rezolucije pozdravljaju se preporuke Međunarodne upravljačke grupe za Kosovo od 24. januara o okončanju nadgledane nezavisnosti tokom ove godine.

"Svesni da je Kosovo uvek postizalo veći napredak ka nacionalnim stremljenjima kada su narod, političke snage i rukovodioci bili ujedinjeni, svečano izražavamo podršku i opredeljenje za što brže, sveobuhvatno i uspešno ostvarivanje ovog nacionalnog cilja, posebno usvajanje svih ustavnih amandmana i drugih zakona potrebnih da se okonča nadgledana nezavisnost", piše u rezoluciji.

Skupština poziva Vladu Kosova da u tesnoj konsultaciji sa rukovodiocima parlamentarnih političkih partija, članovima Međunarodne upravljačke grupe i Međunarodnim civilnim predstavnikom, prioritetno pripremi i usvoji zakone koje će omogućiti potpuno ostvarivanje sveobuhvatnog predloga za status Kosova međunarodnog posrednika Martija Ahtisarija.

Takođe, Vlada se poziva da pripremi i da najkasnije u roku od četiri nedelje od usvajanja ove rezolucije predloži parlamentu sve potrebne ustavne amandmane i dodatne zakone.

Tahiri je izjavila je da su stavovi dveju strana o regionalnom predstavljanju Kosova i dalje daleko i da u Prištini ne pristaju da se u sporazumu Kosovo tretira preko Rezolucije 1244 UN.

On se nije obraćao novinarima, a Tahirijeva je kazala da je sa Kuperom razgovarala o regionalnoj zastupljenosti Kosova, sprovođenju sporazuma o integrisanom carinskom upravljanju i drugim pitanjima.

Na konferenciji za novinare nakon susreta Tahiri nije ni demantovala ni potvrdila navode prištinskih medija da je kosovska delegacija odustala od naziva republika u fusnoti sporazuma o regionalnom predstavljanju Kosova.

Tahiri je dodala da nema ni dogovora sa Beogradom o datumu nastavka dijaloga.

"Od 2002. godine do danas zatvoreno je 65 odsto privatnih firmi, a 800.000 ljudi je ostalo bez posla. U poslednje dve godine 130.000 radnika ostalo je bez posla u malim i srednjim preduzećima", istakla je Filipovski.

Prema njenim rečima 45 odsto mladih do 30 godina starosti ne može da nađe posao, a Srbija je po odlivu mozgova na drugom mestu u svetu, posle Gvineje Bisao.

Filipovski je istakla da ti podaci ne mogu da dođu do javnosti i da je umesto toga, glavna vest da Socijalistička partija Srbije može u koaliciju sa Liberalno demokratskom partijom.

Potpredsednica NS je rekla da je Srbija 1897. godine u SAD "izvezla 30.000 tona suvih šljiva i zaradila današnjih 30 miliona evra, a da je za prva četiri meseca 2011. godine izvezla 800 tona i zaradila dva miliona evra".

Istovremeno se iz Kine uvozi beli luk u vrednosti od dva miliona evra, a i za toliko novca pasulj iz Kazahstana, dodala je Filipovski.

"Mi ćemo, kada dođemo na vlast, oročiti plaćanje na 60 dana uz čvrste garancije, jer danas monopolisti i veliki trgovački lanci obaveze plaćaju posle 120 dana i tako dobijaju beskamatni kredit, dok istovremeno mala preduzeća propadaju", istakla je Filipovski.

Potpredsednik NS Jovan Marić kritikovao je vlast da ne preduzima ništa da pomogne predsedniku Srpske radikalne stranke Vojislavu Šešelju kome je zdravlje veoma ugroženo u pritvorskoj jedini haškoj jedinici.

"Ono što se događa sa Šešeljeom je bruka i sramota", zaključio je Marić.

Đelić je pojasnio da će se angažovati "kroz kontakte sa građanima i izradu novih dodatnih mera, jer to nameće ovaj drugi udarac ekonomske krize".

"Rekao sam da ću se, posle odlaska iz Vlade, posvetiti pre svega kontaktu sa građanima i da ću ići po Srbiji. Već sam bio u Pirotu, Beloj Palanci, Apatinu, kasnije idem u Kragujevac. Biće me svuda", rekao je Đelić u Svilajncu.

Božidar Đelić očekuje da će kroz kontakt sa građanima po Srbiji izraditi nove dodatne mere "jer nam drugi udar krize nameće da moramo biti spremni na razne scenarije i to se vidi na primeru Smedereva".

"Veoma je bitno da upregnemo sva naša znanja i energiju, da budemo u stanju da ostanemo na nogama u ekonomskoj krizi i da uprkos svemu nastavimo da privlačimo investicije", rekao je Đelić i istakao da je cilj Srbije očuvanje radnih mesta i formiranje novih, gde je to moguće.

Đelić je rekao da želi da pomogne DS-u, ali i svim građanima, ma kakva bila njihova politička opcija.

On je najavio da će u martu ili aprilu objaviti svoje stavove o tome šta su najveći izazovi za Srbiju danas i da će to biti iskustva sa terena, nakon što poseti većinu opština u Srbiji.

Uprkos insistiranju novinara, Đelić nije želeo da govori na temu evrointegracija i šansama da Srbija dobije statusa kandidata za EU. "O tome sada govore drugi ljudi, ljudi iz Vlade, ja tamo nisam od 9. decembra", rekao je Đelić.

Đelić je u Svilajncu prisustvovao završetku prve faze izgradnje Prirodnjačkog centra.

Pavlović i Petković su podsetili da je do zatvaranja muzeja došlo nakon što je 2001. godine otkriveno da krov ove institucije prokišnjava.

"Fascinantno je da su predstavnici vlasti potpuno opušteni, mirni na činjenicu da već 11 godina ni jedna škola nije mogla da uđe u muzej, da ljudi ne mogu da se obrazuju i da postoje kustosi koji nikada nisu bili u Narodnom muzeju", rekao je Pavlović.

On je naveo i da je trebalo doneti drugačiji plan rekonstrukcije, poput onih u "velikim, svetskim muzejima koji se nikada ne zatvaraju u potpunosti zbog renoviranja".

"Ideja da se uđe u EU očigledno je komponovana sa ciljem da srpska kultura uđe u EU u mrtvačkom sanduku", zaključio je Pavlović.

"Staviti skelu sada kada niko ne može da se popne na nju možemo shvatiti samo kao neku predizbornu instalaciju. Situacija je slična kao kada je postavljena skela na Muzej savremene umetnosti", rekao je Petković.

Prema njegovim rečima, postavljanje skele u januaru i to samo sa jedne strane zgrade je "očigledan znak" da je u pitanju samo predizborni marketing.

Stalna postavka Narodnog muzeja zatvorena je za posetioce 1. juna 2003. godine.

Narodni muzej nalazi se u zgradi nekadašnje Hipotekarne banke koja je podignuta 1903. godine.

Na sadašnju adresu nacionalni muzej preseljen je 1952. godine, od kada je na zgradi izvršeno nekoliko izmena.

"Višak novca troši se racionalno i u dobre svrhe, a negativni primeri su izuzeci. Od početka primene Zakona, 1. oktobra 2011. godine, na predlog odbornika URS-a u više od 30 gradova i opština uvedena je nadoknada za porodilje do godinu dana života deteta", rekla je Suzana Grubješić na konferenciji za novinare.

Suzana Grubješić je navela da su u velikom broju gradova i opština ljudi stariji od 65 godina dobili besplatan prevoz, a u Pirotu i Svilajncu najbolji studenti dobili su stipendije, dok su u nekim mestima učenici srednjih škola dobili besplatan prevoz.

"Takve odluke nismo mogli da proguramo svuda, jer nemamo odbornike u svim mestima, a u nekim mestima nismo deo vladajuće većine", rekla je Suzana Grubješić.

Grubješićeva je kao negativan primer navela opštinu Senta, u kojoj je višak novca utrošen za povećanje plata zaposlenima u opštini, dok je u Kuršumliji višak iskorišćen za isplatu 13. plate zaposlenima u lokalnoj samoupravi.

Izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave propisano je da gradovima i opštinama ostaje 80 odsto prihoda od poreza na zarade. 

Suzana Grubješić najavila je da će URS početkom marta završiti predizborni program sa kojim će nastupiti u kampanji za parlamentarne izbore.

"Poslednjih nekoliko dana svedoci smo sramne kampanje koju DS vodi protiv SPO, koristeći kao oruđe grupicu bivših članova SPO, sraslih sa foteljama u kojekakvim ministarstvima, na način dostojan režima Slobodana Miloševića", naveo je Gojković u pisanoj izjavi.

On je istako da se u javnosti stvara slika o nekakvim tobožnjim podelama unutar SPO, o čemu nema ni govora.

"Iza svega toga, nažalost, stoji bivši potpredsednik SPO Srđan Srećković, koji je ministarsku funkciju pretpostavio stranci koja ga je politički stvorila, uz snažnu podršku DS i SPS", rekao je Gojković.

Prema njegovim rečima, ništa od toga neće naneti posebnu štetu SPO, koji se nalazi u "fazi najsnažnijeg uzleta od 2000. godin".

"Svakako je tužno to što se stožerna stranka vladajuće koalicije, uprkos brojnim problemima s kojima se Srbija suočava, fokusira na obračun sa SPO i Preokretom", rekao je Gojković.

Žogar je istakao da takvi dogovori mogu postupno promeniti i atmosferu u odnosima Beograda i Prištine.

Upitan da li je realno očekivati skori sporazum u dijalogu koji se vodi pod sponzorstvom EU, Žbogar je rekao da EU samo pomaže dvema stranama u tim razgovorima, a da "sve ostalo potpuno zavisi od Srbije i Kosova".

"Nadam se da ćemo u budućnosti doživeti trenutak kad će pitanje između Beograda i Prištine biti rešeno", rekao je Žbogar.

Specijalni predstavnik očekuje dva velika izazova u svom poslu, a prvi je da pomogne Kosovu da ostane na putu izgradnje institucija i vladavine prava, demokratije i poštovanja ljudskih prava.

U interesu je Kosova da prihvati vrednosti i standarde EU, a Unija će u tome pomoći, rekao je Žbogar, dodajući da se 70 miliona evra godišnje izdvaja za različite projekte čiji je cilj konsolidacija postojećih institucija i formiranje novih.

Drugi izazov, još zahtevniji s političkog aspekta, biće odnosi između Srba i Albanaca. Žbogar kaže da je neophodno prevazići trenutnu situaciju, koja može da vodi zamrznutom sukobu na Kosovu.

"Ima Srba na Kosovu koji se plaše Kosova i zato osećaju potrebu da se samoorganizuju van ostatka zemlje, a zatim postoji i albanska populacija koja vidi Kosovo kao jednu zemlju, ali koja nema pristup severu", navodi Žbogar.

"Na neki nači, Kosovo i celi Zapadni Balkan su u dvorištu EU", rekao je Žbogar koji veruje da je stabilnost Kosova i regiona u interesu cele EU.

Novi specijalni predstavnik čiji mandat traje do 30. juna 2013. godine rekao je da je optimista u pogledu izazova koji ga očekuju, ocenivši da je ova godina počela sa malim napretkom.

Žbogar veruje takođe da "narod Kosova može da preuzme odgovornost za svoju celu zemlju do kraja godine i u skladu s tim promeni ustav", pošto je, kako je rekao, skoro ceo plan Martija Ahtisarija već primenjen, osim osnivanja gradskih uprava na severu Kosova.

Evropska komisija je krajem prošle godine izdala preporuku kosovskoj vladi da napravi specijalnu strategiju za sever, za koju Žbogar kaže da će biti jedna od tema o kojima će razgovarati sa političkim liderima Kosova.

Povod za ovakav zahtev Predsedništva SVM je činjenica da je Apelacioni sud u Beogradu nedavnom presudom prepolovio kazne osobama koje su osuđene za ubistvo francuskog navijača Brisa Tatona.

"Nakon te presude Apelacionog suda ne mogu više postojati ni izmišljeni razlozi, koji bi opravdali nastavak izvršenja izuzetno teških kazni izrečenih pre nekoliko godina protiv grupe mladih Mađara iz Temerina", ocenjuje se u saopštenju.

Petorica mladića mađarske nacionalnosti osuđeni su 2005. godine na ukupno 61 godinu zatvora, za pokušaj ubistva Zorana Petrovića u Temerinu.

Predsedništva SVM je ukazalo da se ne može zanemariti neosporna veza između nasilja ispoljenog prethodnih dana u Novom Sadu i Beogradu tokom Evropskog prvenstva u rukometu i blage kaznene politike prema huliganima.

Viđeni vandalizam je naneo nemerljivu štetu međunarodnom ugledu Srbije i procesu evropskih integracija naše zemlje, smatra Predsedništvo SVM.

"S toga očekujemo od predsednika Republike Borisa Tadića da, poštujući svoje više puta dato obećanje, iskoristi ustavnom dato pravo pomilovanja i da na taj način pruži dokaz da su dvostruki aršini i za njega neprihvatljivi", zaključuje se u saopštenju.

Zaključeno je da i Beograd i Brisel ostaju privrženi rešavanju svih problema isključivo kroz dijalog.

Obe strane se nadaju će se o kandidaturi Srbije za članstvo u EU odlučiti pozitivno, za šta je dijalog sa Prištinom jedan od glavnih uslova, saopštila je Vladina kancelarija za saradnju s medijima.

Stefanović se juče, takođe u Beogradu sastao sa Rolfom Micenihom, spoljnopolitičkim portparolom nemačkog SPD u Bundestagu, sa kojim je razgovarao o pitanjima vezanim za dijalog sa Prištinom, kao i evropskim integracijama Srbije, navedeno je u saopštenju.

Prilikom obilaska Rudarsko-topioničarskog basena "Bor", Tadić je rekao da ne treba kreirati bajke o neverovatno bogatoj zemlji Srbiji i na bajkama zasnivati budućnost, već precizno i pouzdano istražiti šta Srbija ima u geološkom smislu.

Svaka zemlja danas, pošto se povećava broj ljudi, kako je dodao, ima obavezu na globalnom planu da analizira koji su njeni prirodni potencijali razvoja.

Kao primer Tadić je naveo severni deo Srbije, oblast izuzetno bogatu naftom i gasom, i ukazao da su tu moguća istraživanja nafte i gasa.

Prema njegovim rečima, NIS zajedno sa "Gaspromom" vrši istraživanja i mi na kraju procesa moramo saznati kakvi su stvarno geološki potencijali razvoja Srbije.

Verujem da u ovoj decniji možemo dovršiti značajan nivo istraživanja koristeći nove tehnologije, naglasio je Tadić u izjavi koju je novinarima dao u kafiću na 11. horizontu borske jame, odnosno na 542. metru ispod zemlje.

Svaka zemlja, prema njegovim rečima, mora da analizira i sve strateške materijale i sirovine, i energente i da istovremeno razvoj u domenu geologije usaglasi sa zaštitom životne sredine.

To važi kako za Srbiju tako i čitav region, ali posebno važno za koncipiranje takvog razvoja jeste, kako je naglasio Tadić, da imamo investicije u obrazovanje kako bi iz godine u godinu stvarali radni potencijal da imamo maksimalan efekat korisnog dejstva.

Naša strategija u razvoju rudarstva podrazumeva da što više sirovine plasiramo u finalne proizvode i zbog toga valjaonice jesu prirodan nastavak posla, na primer, u Boru.

Za Bor je, prema njegovim rečima, od presudne važnosti kako će izgledati dalja tehnologija u obradi rude, kako će izgledati čitav proces zaštite životne sredine, jer ovaj kraj Srbije ne samo što je davao našoj zemlji, njenom razvoju, već je mnogo kuburio zbog nedovoljno investicija u zaštitu životne sredine.

Moramo voditi računa o našim radnicima i rudarima, jer je njihov posao direktno povezan sa razvojem naše zemlje, podvukao je predsednik.

Na kraju je Tadić, povodom uspeha srpskih sportista, ukazao da su i rudari, metaforički rečeno, šampioni, jer svakodnevno u svojoj oblasti ostvaruju velike pobede.

Tadić je danas obišao radove na rekonstrukciji topionice i izgradnji nove fabrike sumporne kiseline, kao i postrojenje za reciklažu starih guma u okviru RTB "Bor".

Borski rudnik bakra postoji od 1901. godine, a od 1961. počeo je da radi i rudnik u Majdanpeku, tada najveći i najmoderniji u Evropi.

Majdanpek i Bor od tada funkcionišu u RTB "Bor", a do kraja 2010. godine dali su više od četiri miliona tona najčistijeg katodnog bakra.

Samo iz majdanpečkog rudnika dobijeno je 1.700.000 tona tog metala, a zajedničkoj kompaniji Majdanpek je u poslednjih pet decenija dao i 84,3 tone zlata, 438 tona srebra i više desetina tona skupocene platine, paladijuma i selena.

Prema podacima koje je RTB saopštio prošlog jula, za šest meseci proizvedeno je 14.000 tona katodnog bakra, 34 odsto više nego u istom periodu prethodne godine, a dato je deset odsto više zlata i 20 procenata više srebra.

Nacrt rezolucije sadrži osam tačaka, u kojima se izražava posvećenost procesu okončanja nadgledane nezavisnosti, i definišu obaveze institucija u Prištini.

SkupštinaU nacrtu navodi se da skupština poziva vladu da, u bliskim konsultacijama sa liderima parlamentarnih stranaka, članovima Međunarodne upravljačke grupe i međunarodnim civilnim predstavnikom, pripremi i usvoji zakon neophodan za potpuno sprovoćenje rezolucije.

Vlada u Prištini se poziva da pripremi sve neophodne ustavne amandmane i dodatne zakone i podnese ih skupštini najkasnije za četiri nedelje.

Predsednik skupštine Jakup Krasnići izjavio je da nema potrebe za bilo kakvim novim planom za sever Kosova jer je, prema njegovim rečima, taj problem najbolje regulisan Ahtisarijevim planom.

Ninić je u prilog tome naveo tri argumenta: ishod referenduma je unapred poznat, njegovo održavanje moglo bi usporiti Srbiju na putu evropskih integracija, a Srbi sa severa Kosova mogu ostati bez podrške jedine države koju priznaju, države Srbije.

Predsednik opštine Leposavić je u izjavi Tanjugu rekao da lično nije uključen u organizaciju i pripremu referenduma u opštini Leposavić i da se "tvrdoglavim suprostavljanjem zvaničnom Beogradu igramo sa sopstvenom sudbinom i preuzimamo potpunu odgovornost za ono što se može dogoditi građanima".

"Srbi sa severa Kosova ne mogu sami protiv svih", upozorio je Ninić.

Prema njegovim rečima, treba ozbiljno shvatiti upozorenja pojedinih evropskih diplomata, koji su ocenili da će održavanje referenduma na severu Kosova imati negativne posledice po evropske integracije Srbije.

"Insistiranjem na referendumu bojim se da ćemo građane ostaviti usamljene, jer mogu ostati bez podrške jedine države koju priznaju. One stranke koje su protiv ulaska u EU taj svoj cilj treba da ostvare na neki drugi način, a ne preko leđa kosovskih Srba", rekao je predsednik opštine Leposavić.

Za 14. i 15. februar u četiri opštine na severu Kosova zakazano je održavanje referenduma na kojem će se građani izjasniti da li prihvataju kosovske institucije.

Vlast u opštinama Zubin Potok i Zvečan drži Demokratska stranka Srbije, dok su u Kosovskoj Mitrovici na vlasti naprednjaci i DSS.

Demokratska stranka je na vlasti u opštini Leposavić, ali su njeni odbornici prilikom odlučivanja o održavanju referenduma ostali bez podrške koalicionog partnera, SPS-a, koji su bili za referendum.

Otvarajući javnu raspravu, predsednica Skupštine Slavica Đukić Dejanović rekla je da je parlament "šampion evropskih integracija" zbog niza evropskih zakona koji su doneti, kao i brojnih aktivnosti na usklađivanju domaćeg i EU zakonodavstva.

Slavica Đukić Dejanović ukazala je da je Skupština tokom aktuelnog mandata većinu aktivnosti usmerila na evropske integracije.

"Većina aktivnosti je bila usmerena ka težnji da zakonodavno-pravni sistem Srbije prilagodimo sistemu zajednice koju vidimo kao našu porodicu i da građanima omogućimo život koji taj sistem omogućava", rekla je Slavica Đukić Dejanović.

Podsetivši da je veliki broj usvojenih akata deo evropske agende, ona je ukazala da od 2010. svaki predlog zakona sadrži i potvrdu usaglašenosti sa evropskim zakonodavstvom.

"Tu su i zakoni o restituciji, finansiranju političkih aktivnosti, rahabilitaciji, jednom rečju, svi ključni zakoni koji su nas kandidovali za ocenu šampiona evropskih interagrcija", navela je predsednica parlamenta.

Parafrazirajući Vinstona Čerčila, rekla je da EU "nije otoman na kojem ćemo se odmoriti, nego radni sto za kojim ćemo vredno raditi" i tako se predstaviti kao ravnopravni partneri u zajednici evorpskih naroda. 

Oni koji EU vide kao otoman na kome ćemo se odmarati ne smatraju da je on udoban, dok drugi koji ga vide kao radni sto misle drugačije i raduju se onome što će nas učiniti boljima, ocenila je predsednica Skupštine i napomenula da su oba mišljenja legitimna.

EU najveći investitor 

Direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Delević rekla je da je Evropska unija bila najveći investitor, donator i trgovinski partner Srbije u proteklih nekoliko godina, a šef delegacije EU Vensan Dežer istakao da očekuje da će Srbija 2012. godine ispuniti uslove za status kandidata, koji su "jasni i ostvarljivi".

Delevićeva je rekla da je EU najveći trgovinski partner Srbije sa 56 odsto učešća, a da su na drugom mestu zemlje Cefta, odnosno zemlje regiona koje sve teže članstvu u Evropskoj uniji.

U proteklih nekoliko godina od kada su sklopljeni trgovinski sporazumi sa EU, beleži se kontinuirani suficit u poljoprivredi sa zemljama EU.

Zemlje Evropske unije su i najveći donatori u Srbiji sa 2,2 milijarde evra. Milica Delević rekla je da je jedan deo tog novca otišao konsultantskim kućama, ali da to nije dominantan deo novca i da nisu sve te kuće iz inostranstva.

"Da je Srbija članica EU, dobijali bi 1,4 milijarde evra godišnje, a sada dobijamo oko 200 miliona. Ako se uporedimo sa Bugarskom, koja je približna po bruto društvenom proizvodu i broju stanovnika, u tom periodu, za četiri godine, Bugari su iz strukturnih fondova dobili sedam milijardi", rekla je Milica Delević. 

Šefovi poslaničkih grupa vladajuće većine složili su se da evropski put Srbije nema alternativu i da sve napore treba usmeriti ka dobijanju statusa kandidata, dok su predstavnici opozicije kritikovali Vladu, ali i politiku EU, za koju tvrde da se prema Srbiji nepravedno odnosi.

Potpredsednik DSS-a Slobodan Samardžić rekao je da Srbija treba da okrene "strateški list" u procesu evropskih integracija, kako smatra, zbog uslova da se odrekne Kosova i velike štete koju trpi primenom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Poslanici Liberalno-demokratske partije i Nove Srbije oštro su kritikovali Vladu Srbije zbog izostanka značajnijih rezultata u evropskim integracijama i upitali zašto Srbija nije kandidat za EU, ako je sve dobro, kao što vlast tvrdi.

Predstavnik poslaničke grupe radikala Dejan Mirović rekao je da se EU posebno nepravedno odnosi prema Srbiji, uslovljavajući je da se zarad kandidature odrekne dela svoje teritorije.

Član predsedništva URS-a Suzana Grubješić rekla je da je evropska integracija najbolja moguća alternativa za Srbiju.

Šef poslaničke grupe manjina Balint Pastor podsetio je da je Vlada formirana na konsenzusu o ulasku Srbije u EU, zbog čega su je, kako je naveo, manjine podržale, ali da se Srbija danas nalazi tek na početku puta.

Nikolić i Orbović su saopštili da će nastaviti razgovore na dvema platformama - jednoj koju je ustanovio SSSS i drugoj koja počiva na programu naprednjaka, a koje su, kako su istakli Nikolić i Orbović, skoro identične.

Nikolić i Orbović su na konferenciji za novinare naglasili da nije bilo reči o kadrovskim rešenjima, odnosno o tome da li će sindikatu eventualno pripasti poslanička ili ministarska mesta ukoliko bi narednu vladu formirala SNS.

Orbović je naglasio da sindikat ipak želi da ima neku vrstu kontrole da li će se ono što je dogovoreno i sprovesti, jer pred izbore "svi obećavaju". On je međutim, rekao da nema ambiciju da bude ministar, kao i da će konačnu odluku o tome sa kim će SSSS da sarađuje doneti veće tog sindikata na sednici krajem februara.

I Nikolić tvrdi da mu je svejedno koliko bi poslaika i ministara imali njihovi partneri, jer mu je važnije da budu tim koji će istupati zajedno.

"Naši programi su skoro identični i optimista sam da ćemo uspeti da ispunimo sve uslove ne samo članstva SSSS, već i građana i da ćemo zajedno menjati Srbiju", rekao je lider naprednjaka i dodao da je dogovoreno da u nekom određenom roku dođu do konačnog stava da li će zajedno menjati Srbiju.

Nikolić je rekao i da postoje tačke o kojima treba još razgovarati i koje ne bi mogle odmah da se sprovedu, i naveo da je SSSS, na primer, tražio da Srbija "ne bude vazalna država prema stranim investitorima, jer su domaći investitori degradirani u odnosu na strane".

Orbović je rekao da je SNS prihvatila manje-više sve što je SSSS tražio i sve što je važno za budućnost gradjana i radnika ističući da sindikat tim razgovorima želi da vrati veru građanima u budućnost i mogućnost da se ostvari boljitak čak i u vreme krize.

Orbović je podsetio da je ovo prvi u nizu političkih razgovara sa strankama, kao i da će u narednom periodu SSSS nastaviti da razgovara i sa drugim političkim partijama.

Taj sindikat je do sada imao i niz razgovara sa mnogim parlamentarnim strankama o ekonomskoj situaciji u zemlji, novom talasu krize i predlozima rešenja stranaka.

Brzom intervencijom vatrogasne jedinice iz Gnjilana požar je lokalizovan, javio je Radio Klokot.

Komšija Srđan Menković rekao je za ovaj radio da su kuće najpre pokradene, a da je požar najverovatnije kasnije podmetnut.

"Iz kuća je ukradeno gotovo sve što se moglo poneti, sve su ukrali. Svakim danom je sve gore, krađe su sve učestalije, policija im ne može ili neće ništa", rekao je Menković.

U Cernici je do pre 1999. godine živelo oko 150 srpskih porodica, dok ih je sada ostalo oko tridesetak.

"Sigurno je da će najodgovorniji ljudi, predstavnici građana i politički lideri morati da donesu odluku na osnovu toga. U ovom momentu ne znam kakva će biti ta odluka", rekla je Đukić-Dejanović Tanjugu.

Na pitanje da li će na tu odluku presudno uticati stav međunarodne zajednice i da li raspisivanje izbora na Kosovu može imati uticaj na odluku o statusu kandidature Srbije za članstvu u EU koja se očekuje u martu, Đukić-Dejanović je odgovorila da nema nikakvog uslovljavanja, ali da je činjenica da su te stvari isprepletane.

"Ako mislite da postoji neka uslovljenost, toga nema, ali je činjenica da jeste sve isprepletano i povezano. Što se veći broj pitanja reši dijalogom Beograda i Prištine, uključujući i pitanje institucija na severu i poziciju Srba u enklavama, zaštitu naše baštine i manastira, međunarodnoj zajedici lakše će biti da proceni šta smo učinili po njihovim kriterijumima".

Ona je naglasila da se mora proceniti i šta je interes ljudi na Kosovu i Metohiji i dodala da nema opštih lokalnih izbora već da se oni raspisuju onda kada u nekoj lokalnoj sredini istekne mandat od četiri godine.

U tom pogledu, dodala je, situacija u Srbiji, nezavisno od Kosova i Metohije, je šarolika.

To znači, kako je objasnila, da će iz ekonomskih razloga u velikom broju opština u Srbiji istovremeno biti održani parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori.

Dejanović je precizirala da će Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu najkasnije do 11. marta dostaviti spisak opština u kojima je lokalnoj vlasti istekao ili ističe mandat od četiri godine, ali to će biti samo jedan od parametara za odlučivanje o održavanju izbora na Kosovu.

"Kosovo i Metohija je po zakonima i Ustavu zemlje sastavni deo Srbije, ali to je samo jedan aspekt kada je u pitanju raspisivanje izbora, jer situacija na terenu je delikatna zbog čega neće moći jednostavno da se realizuju lokalni izbori", rekla je Đukić-Dejanović i dodala da su zato važni politička procena i dogovor o raspisivanju lokalnih izbora na Kosovu.

Osim toga, kako je navela, po Rezoluciji 1244 potrebna je i saglasnost međunarodne misije u vezi sa raspisivanjem lokalnih izbora.

Đukić-Dejanović je napomenula da je zato neophodan konsenzus predstavnika građana i vlasti i opozicije u vezi sa izborima i da treba zajednički proceniti "koja je to aktivnost koja, uzimajući u obzir lokalne izbore, može da doprinese boljem životu ljudi".

Deo opozicije i kosovskih Srba zahteva da Beograd organizuje izbore na svim nivoima i na celoj teritoriji Kosova i Metohije.

Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović izjavio je da Vlada Srbije još nije raspravljala o tome hoće li parlamentarni izbori biti održani i na teritoriji KiM.

On je ponovio da su srpske institucije stub opstanka našeg narodna u pokrajini i da "zato svu energiju treba da uložimo u očuvanje institucija, pri čemu je neophodna i njihova racionalizacija, jer je nepotrebno da u mestima gde, nažalost, nema Srba, država finansira ceo aparat".

"Novotna već više od 30 godina radi kao tužilac, a njeno poslednje radno mesto bilo je u kancelariji vrhovnog tužilažtva Češke. Ona je posebno kvalifikovana za rad na predmetima koji su povezani sa trgovinom droge i organizovanim kriminalom. Takođe je stručnjak za pravnu saradnju u krivičnim stvarima", navodi se u saopštenju.

Novotna je bila predstavnik Češke u misiji Eurodžast u Haškom tribunalu, gde je uglavnom radila na saradnji između Češke i ostalih nadležnih organa država članica EU.

Novoimenovani glavni tužilac Euleks odmah stupa na dužnost.

"Vlast danas predaje Kosovo zarad kandidature, a kandidatura danas gotovo da ništa ne predstavlja, jer pitanje proširenja više nije tema u Evropskoj uniji", rekao je Petković na konferenciji za novinare.

Petković je rekao i da Srbiji "kao omča oko vrata visi bankrot", što je posledica stalnih zaduživanja, da dnevno oko 222 osobe ostaju bez posla, a da stopa nezaposlenosti u Šumadiji iznosi oko 40 odsto, dok je u Vojvodini oko 35 odsto.

Javna potrošnja se, rekao je Petković, ne smanjuje, a Srbija se dalje zadužuje, pa joj predstoji da vrati oko pet milijardi evra, iako nema odakle.

"Zato je vreme da se uspostavi politika očuvanja državnih i nacionalnih interesa, političke i vojne neutralnosti, gde Srbija treba sa državama članicama EU ekonomski da sarađuje, ali ne i da ulazi u članstvo", istakao je Petković.

Portparol DSS-a je objasnio da politika neutralnosti ne znači konfrontaciju, već saradnju i ima za cilj razvoj zemlje.

Petković je rekao i da je potrebno da se Srbija okrene sebi i misli na sopstveni razvoj, jer samo tako može biti jaka i stabilna zemlja, koja je garant očuvanja državnih i nacionalnih interesa, a pre svega očuvanja Kosova i Metohije.

"Nedopustivo je da sadašnja vlast, različitim aranžmanima, a naročito kroz dijalog sa Prištinom, pokušava da za kandidaturu trampi Kosovo i Metohiju", naveo je Petković.

Komentarišući zdravlje lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja, Petković je istakao da država mora da učini nešto kako bi zaštititla njegova ljudska prava.

Portparol DSS-a je rekao i da se u Šešeljevom slučaju ne radi o politici, već o tome da je vlada dužna da brine o njemu kao svom državljaninu i građaninu.

Prstojević je, u izjavi dostavljenoj medijima, naveo i da je u pripremi deklaracija "Povratak" koja, kako je rekao, predstavlja povratak programu SPO-a i poziv svima koji su stranku u poslednjih 20 godina napustili da se u nju vrate.

"Donoseći samostalno odluku da SPO uđe u 'Preokret', javnim odustajanjem od Kosova i Metohije i obračunom sa svima koji u stranci drugačije misle, Drašković je stranku privatizovao i doveo je u bezizlaznu situaciju iz koje se može izaći samo njegovim povlačenjem", rekao je Prstojević.

Prema njegovim rečima, u opštinskim i gradskim odborima stranke je "rasulo i ogromno nezadovoljstvo članstva, jer je stranka odstupila od skoro svih programskih principa na kojima je zasnovana".

Prstojević je dodao da se SPO, iako je u vlasti, ponaša kao opozicija, da su narušeni odnosi sa koalicionim partnerima i da se odustaje od programa nacionalno odgovorne proevropske stranke, a biračima nudi saradnja sa političkom opcijom sa kojom SPO ne deli iste vrednosti.

"Drašković treba da pokaže odgovornost i povuče se, jer je zbog načina rukovođenja isključivo njegova krivica za stanje u kojoj se stranka nalazi", smatra Prstojević.

Smenu predsednika SPO-a do sada su tražili i pojedini članovi te stranke iz Bora i Negotina, kao i iz različitih beogradskih odbora.

Portparol Srpskog pokreta obnove Nemanja Starović izjavio je da je pomoćnik ministra vera i dijaspore Đorđo Prstojević odavno smenjen sa svih stranačkih funkcija i da njegov zahtev za smenu lidera Vuka Draškovića nema nikakvu težinu niti značaj.

"To je njegov lični stav ili mu je izdiktiran iz nekog kabineta, pa ne zaslužuje komentar", rekao je Starović, prenosi Fonet.

Starović je rekao da je Prstojević razrešen funkcija u SPO-u "zbog loših rezultata rada". Stav SPO-a po pitanju politike koju stranka vodi veoma je jasan i velikom većinom glasova donet je na sednici Predsedištva stranke, zaključio je Starović.

Delevićeva je u intervjuu Tanjugu, na pitanje kakve su šanse da Srbija početkom marta dobije kandidaturu, odgovorila da svaka procena šansi podrazumeva i procenu onoga što je urađeno, ali da isto tako treba imati u vidu preostalo vreme za ispunjavanje uslova.

"Ti uslovi su jasni i odnose se na postizanje dogovora o regionalnom predstavljanju, primenu postignutih dogovora između Beograda i Prištine, uključujući i integrisano upravljanje prelazima, slobodu kretanja za Euleks i uslove za obavljanje mandata na celoj teritoriji Kosova", istakla je Delevićeva.

Ona je rekla da su poruke iz Nemačke i SAD poslednjih dana ohrabrujuće, ali da je najvažnije postići napredak u ostvarivanju zahteva iz decembra, kada je Srbiji odložena dodela statusa kandidata.

"Smatram da je taj napredak važan ne samo zato što ga je Evropski savet definisao kao nešto što je potrebno za sticanje statusa kandidata, već i zato što bi nam postizanje dogovra o tim tremama omogućilo učešće na svim regionalnim skupovima", rekla je Delevićeva.

U tom smislu, ona nedavnu posetu evropskog posrednika Roberta Kupera Beogradu smatra kao dobru pripremu za postizanje kompromisnog rešenja koje bi moglo biti osnov za sazivanje sledeće runde dijaloga.

Na pitanje da li će i ovoga puta Nemačka biti ključna za odluku o dodeli statusa kandidata Srbiji, Delevićeva je rekla da su za svaku odluku potrebni saglasnost i glas svake članice.

"Već nekoliko puta smo bili u situaciji da ulazimo u proces odlučivanja na sastancima Saveta ministara i Evropskog saveta, da li se to odnosilo na potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, početak primena prelaznog sporazuma, početak ratifikacije", objasnila je Delevićeva.

Delevićeva kaže i da Evropski savet nije pominjao nikakve druge uslove osim onih vezanih za pitanje Kosova. Prema njenim rečima, to znači da ono što je urađeno u oblasti reformi u ovom trenutku nije prepreka da se nastavi dalje.

"U ovom trenutku važno je nastaviti sa praćenjem reformskih procesa, pre svega onoga što je u proceduri, a naravno uz svest da se nalazimo u godini kada će izborna dinamika odrediti i mogućnost da se puna pažnja posveti reformskim procesima", istakla je Delevićeva.

SNS će, kao najveća opoziciona stranka, predvoditi široki narodni pokret za promene koji će osigurati da institucije u Srbiji ponovo profunkcionišu, da autoritet državne vlasti bude povraćen i da se odgovornost nazove pravim imenom, rekao je Đurić.

"Rešenost građana da povrate kontrolu nad donošenjem političkih odluka ništa ne može da zaustavi", poručio je Đurić na konferenciji za novinare ispred zgrade Vlade Srbije.

Prema njegovim rečima, aktuelna vlada je u svom mandatu srozala životni standard građana za čak 60 odsto, ali je i politički obespravila građane gušenjem političkih sloboda i pritiscima na medije.

Vlada je ekonomski obespravila stanovništvo i pretvorila ga u građane drugog reda u sopstvenoj državi, ocenio je Đurić.

Komentarišući odluku Vlade Srbije o kupovini Železare u Smederevu, Đurić je ocenio da od tog poteza ne treba ništa očekivati, s obzirom na to da je u Srbiji tokom prethodnih 11 godina 800.000 radnika ostalo bez posla.

U ovom trenutku u Srbiji u prozivodnji radi 17 odsto zaposlenih, a od ukupnog broja zaposlenih čak 535.000 ljudi radi u različitim oblicima javnog sektora i ta brojka je tri puta veća od proseka u Evropi, naveo je Đurić.

"Ako pogledamo da je Srbija u prošloj godini na ime dugova morala da isplati 635 miliona evra i da će u ovoj godini ta brojka premašiti milijardu evra, a da u narednih pet godina obaveze iznose čak 17 milijardi evra, jasno je da vlast gura Srbiju u bunar bez dna", rekao je Đurić.

"Veličina novčane mase se formira prema visini bruto domaćeg proizvoda i to u visini najmanje jedne njegove vrednosti - u Srbiji je novčana masa na nivou 16 do 18 odsto visine BDP, što znači da se dinarom može platiti samo šestina roba i usluga", upozorio je Borović u pisanoj izjavi dostavljenoj Fonetu.

Preko primarne emisije i obaveznih rezervi Narodna banka Srbije mora da emituje nedostajući obim novčane mase u okvirnom iznosu od oko 13 milijardi dinara evra u dinarskoj protivvrednosti, bez ikakvog inflatornog rizika, sanacije penzionog fonda, finansiranja javnih radova ili spasavanja železare Smederevo.

"Srbija treba samo da primarnim emitovanjem vrati ekonomiju u normalu i tako omoguć i rast od najmanje 10 procenata, bez obzira na nadolazeću veliku depresiju", smatra Borović.

"Mi ne smemo da se ponašamo recipročno, ali samo da podsetim, nedavno na jednom svetskom prvenstvu u Hrvatskoj naši navijači nisu smeli da istaknu srpsku zastavu. Poručujem im da oni meni ne drže lekcije, nego da povedu računa o svom ponašanju", rekao je Dačić sinoć u Bijelom Polju, gde je prisustvovao Svetosavskoj akademiji.

Dačić je, kako prenose podgorički mediji, rekao da hrvatski navijači nije trebalo da kreću na utakmice u Srbiji sa nacionalnim obeležjima.

Govoreći o odnosima sa Crnom Gorom Dačić je ocenio da njih treba dovesti u sklad, jer na svetu nema bližih naroda od srpskog i crnogorskog.

"Kada se obični građani iz ove dve države sretnu, ore se pesme, govori o ljubavi, dok smo u politici najveći neprijatelji jedni prema drugima. Mislim da je vreme da to prevaziđemo", naveo je Dačić.

Ivica Dačić kaže da Srbija ima nacionalni interes i legitimno pravo da brine o svom narodu, koji živi van njenih granica bilo gde u svetu, pa i u Crnoj Gori.

"Znam da na svetu nema bližih naroda od srpskog i crnogorskog, bilo gde da žive. Zato je svaki napad jednih na druge pljuvanje samih sebe. Napadi koji dolaze iz jedne ili druge države su kontaproduktivni, jer crnogorski i srpski narodi nemaju nikog bližeg od samih sebe", istakao je Dačić.

"Nikolaidisove izjave opasne"

Ministar je, kako prenosi podgorički Dan, ponovio da su izjave savetnika predsednika Skupštine Crne Gore Andreja Nikolaidisa "veoma opasne".

"Izjave gde se na neki način izražava simpatija ili, u ovom slučaju, žaljenje što to nije bio civilizacijski iskorak, što taj eksploziv nije aktiviran, nisu nikakvo slobodno mišljenje. To su veoma opasne izjave koje mogu da legitimišu terorističke napade", istakao je Dačić.

Zamislite, dodao je Dačić, da je savetnik predsednice Skupštine Srbije rekao da je šteta što nije aktiviran eksploziv u nekoj dvorani u kojoj su bili crnogorski predsednik i premijer.

"Takve izjave nisu dobre, jer stvaraju negativnu atmosferu u odnosima Srbije i Crne Gore", istakao je Dačić.

Govoreći o odbeglom narkobosu Darku Šariću, Dačić je istakao da je teško reći gde se on nalazi.

"On nije samo meta srpske i crnogorske policije, nego svih najvećih bezbedonosnih agencija na svetu. Ne znam koliko dugo će moći da se krije", rekao je Dačić. On je istakao da odlično sarađuje s crnogorskim ministrom unutrašnjih poslova Ivanom Brajovićem.

"Sve što od nas zatraži crnogorska policija, mi im dajemo i obratno. Bio bih srećan kada bi politički odnosi na nivou naše dve države bili onakvi kakvi su na policijskom nivou", rekao je Dačić.

Ministar policije je naveo da, kada je u pitanju borba protiv terorizma, Srbija, Crna Gora, Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Republika Srpska zajedno rade i sarađuju sa centralom FBI u Sarajevu.

"Ne možemo da uđemo u vladu kako bismo samo popunili broj od 126 poslanika, već je neophodno da afirmišemo drugačiji način mišljenja i rada u Srbiji", rekao je Jovanović na sednici Glavnog odbora te stranke u Centru "Sava".

Jovanović kaže da Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN treba da bude deo istorije i da što pre treba sesti za sto s kosovskim premijerom Hašimom Tačijem.

"Rezolucija ne treba da bude opravdanje za gubitak mogućnosti da zakoračimo u EU", rekao je Jovanović i dodao da Rezolucija 1244 treba da ode u istoriju i da se "o njoj uči kako se ne bi više ponovila".

Jovanović je ocenio da "nesposobnost aktuelne vlasti u Srbiji pravi malu razliku između Srbije i Kosova".

"Kosovo je nedovršena država, a Srbija neispunjena želja duga 200 godina, početna stanica za sve one koji iz nje žele da odu", naveo je Jovanović. Prema njegovim rečima, u svetu na Srbiju i Kosovo gledaju kao na "crnu rupu".

"Srbija na Kosovo treba da gleda očima LDP-a", istakao je Jovanović ocenivši da je neophodno promeniti politiku prema Kosovu.

Jovanović: Osvestiti Vojvodinu 

Jovanović je naveo da će LDP prestati da truje Srbiju nacionalizmom.

"Srpski ekstremizam je ukorenjen u Vojvodini, a ne na Ravnoj gori. Pogrešna interpretacija istorije uporište ima u Vojvodini, a ne u Kragujevcu ili Kruševcu", rekao je Jovanović, prenosi agencija Beta.

Lider LDP-a ocenio je da "u Kruševcu ljudi znaju da je Lazar otišao na Kosovo iz Kruševca. U Novom Sadu to nije ideja, u Novom Sadu je 'Vojvodina srpska i ima da bude srpska'".

"A kako je postala? E, o tome nećemo da pričamo. Tako što smo se dogovorili sa Hrvatima i Bečom da prevarimo Mađare, da ih počistimo, pa nas onda oni častili. Dobro, ali onda bez mitomanije i besmislica", rekao je Jovanović, javlja agencija Beta.

Predsednik LDP-a je istakao da je potrebno "osvestiti Vojvodinu" ali ne sa idejom Ustava iz 1974. godine, nego sa idejom da nema ništa od normalne Vojvodine ako pre toga ne bude normalizovana "sama Srbija".

LDP želi da pomogne DS-u

Jovanović je naveo i da LDP želi da pomogne Demokratskoj stranci i predsedniku Srbije Borisu Tadiću, ali uz uslov da promene politiku.

"Tadić će biti naš lider do poslednjeg dana njegovog mandata i biće sigurniji sa nama iza leđa nego sa onima sa kojima je danas. Ako Tadić nije hteo preokret, Srbiju je osudio na slom, a Srbe na Kosovu nasukao na barikade", rekao je Jovanović.

Prema njegovim rečima "niko više od LDP-a nije štitio Tadića i pomogao DS-u" i niko sem LDP-a nema odgovor koji je Tadiću potreban.

"Mi smo ga štitili od ekstremizma i moramo da ga zaštitimo i od njegove pogrešne politike. Sve što se dešava od gubitka kandidature, tumaranja Srbije, Tadićevog lutanja od Banjaluke do Dečana, posledica je velike nemoći koja je očigledna i prikriva se ignorisanjem stvarnosti", ocenjuje lider LDP-a.

Jovanović je rekao da će LDP pobediti na izborima ako iskoristi sve svoje potencijale, a kao moguće partnere naveo je Srpski pokret obnove, Socijaldemokratsku uniju i regionalne stranke iz Sandžaka i Vojvodine.

"Slika Srbije posle izbora neće zavisiti od verodostojnosti Nikolićevog 'ne' Tadiću, ali ni od Tadićevog razuma koji zna da će ga pristanak na Nikolića razoriti. Budućnost Srbije zavisiće od naše sposobnosti da stignemo do svakog čoveka", poručio je Jovanović.

Umesto u Prištini, Kuper i šef pregovaračkog tima Prištine Edita Tahiri razgovarali su putem video-linka.

Tahiri je rekla da je odbila predloge Srbije koje joj je on predočio, jer "oba pominju Rezoluciju 1244".

"Kuper mi je predstavio predloge Srbije i ja sam ih odbila, jer oba predloga pominju Rezoluciju 1244. Naš je stav da je rezolucija prevaziđena i da ne odgovara realnosti u regionu", rekla je Tahiri za Tanjug.

Ona je ocenila da je dogovor o regionalnom predstavljanju Kosova još daleko, ali i dodala da će Kuper iduće nedelje posetiti Kosovo da bi nastavio napore na pronalaženju rešenja.

Prema rečima Tahiri, ona je Kuperu predstavila predlog Prištine koji "odražava realnost, a to je da je većina zemalja regiona priznala Kosovo, kao i 22 zemlja EU".

Kako je istakla, Kuper ovoga puta nije izneo nijedan svoj predlog.

"Ostaje da se vidi šta će se desiti. Mislim da je jasno da su naše pozicije daleke", zaključila je ona, dodajući da "ako Srbija ne promeni svoj stav i prihvati realnost, to neće doprineti regionalnoj stabilnosti".

Kuper je sa šefom srpske delegacije Borislavom Stefanovićem u sredu razgovarao o regionalnom predstavljanju Kosova.

Tokom razgovora je ocenjeno da se sprovođenje sporazuma postignutih u dijalogu odvija dobrim tempom i da je neophodno da obe strane ulože dodatne napore kako bi svi postignuti sporazumi bili potpuno implementirani.

Srbija insistira da se Kosovo na regionalnim skupovima predstavlja pod fusnotom Rezolucije 1244. Priština odbija taj zahtev i pristaje da se predstavlja fusnotom "bez prejudiciranja statusa Kosova".

Taj stav Vlade Kosova izazvao je opšte neodobravanje, ne samo predstavnika opozicije već i nekih poslanika vladajuće koalicije koji takvo predstavljanje Kosova na regionalnim skupovima ocenjuju kao veoma štetno.

Portparolka Euleksa Fransoaz Lamber rekla je da je Euleks oslobodio Vučinića zato što je prilikom utvrđivanja identiteta zaključeno da je reč o pogrešnoj osobi, prenosi prištinska televizija Kohavižn.

Nešto ranije su meštani Ibarskog Kolašina blokirali na sat vremena put na izlazu iz sela Zupče, zbog hapšenja Vučinića. Srbi su zaustavili kolonu Kforovih vozila u kojoj su bila i dva Euleksova i nisu im dozvolili da nastave put ka administrativnom prelazu Brnjak.

Kolona Kforovih vozila vratila se u južni deo Kosovske Mitvorice, a saobraćaj na magistralnom putu Kosovska Mitrovica - Ribariće je gotovo u potpunosti normalizovan. Srbi su ostali da dežuraju na barikadi u Zupču.

Predstavnici Srba iz Kolašina razgovarali su sa nadležnima iz nemačkog kontigenta Kfora u Zupču i od njih tražili da na slobodu puste nevino uhapšenog Vučinića.

Predstavnici Kfora obećali su da će od Euleksovog pravosuđa tražiti informaciju o Vučinićevom hapšenju a iz Euleksa su dodali da će u toku dana Srbe u Zupču obavestiti da li će Vučinić biti procesuiran ili će biti pušten.

Srbi su tokom razgovora sa vojnicima Kfora rekli da će Euleks biti blokiran sve dok se ne razjasni pozadina jučerašnjeg hapšenja Vučinića. Oni su preneli nemačkim i austrijskim vojnicima Kfora da mogu nastaviti put prema administrativnom prelazu Brnjak, ali samo pod uslovom da se iz njihove kolone isključe dva Euleksova džipa i vrate nazad.

Nemački vojnik Kfora koji je razgovarao sa meštanima u Zupču zatražio je da se njihovim vojnicima omogući slobodno kretanje.

Sva vozila koja su dolazila iz pravca Zvečana i južnog dela Kosovske Mitrovice pripadnici Kfora detaljno su pregledli na kontrolnom punktu u Jagnjenici i na punktu koji je danas postavljen kod Zupča, na skretanju ka albanskom selu Čabra.

Posle jednosatnog zadržavanja na putu, kolona sa vozilima Kfora i Euleksa vratila se ka južnoj Kosovskoj Mitrovici. Situacija je mirna.

Hoti potvrdio identitet uhapšenog

Regionalni portparol Kosovske policije Besim Hoti potvrdio je ranije danas da je Euleksova policija uhapsila Radišu Vučinića.

Euleksova policija je juče u selu Čabra uhapsila Radišu Vučinića za kojim se, kako su rekli, tragalo u vezi sa ubistvom kosovskog policajca Envera Zumberija, 26. jula prošle godine.

Hoti je u izjavi Tanjugu rekao da je Vučinić u tom selu uhapšen, u trenutku kada je došao da bi u tamošnjoj kancelariji regulisao dokumenta.

Vučiniću je određeno policijsko zadržavanje od 48 sati, rekao je Hoti i dodao da se Vučinić dovodi u vezu sa ostalim osumnjičenim osobama za ubistvo specijalca kosovske policije Zumberija.

Kosovski ministar unutrašnjih poslova Bajram Redžepi ranije je potvrdio da se Vučinić ne nalazi na poternici Interpola.

Interpol je krajem oktobra prošle godine raspisao poternicu za šestoricom Srba osumnjičenih za ubistvo policajca, među kojima se nalazi Slobodan Vučinić, ali ne i juče uhapšeni Radiša Vučinić.

Na toj poternici su i Ratomir Božović, Radovan Radić, Milovan Vlašković, Dušan Jovanović i Radomir Kasalović.

Zumberi je ubijen 26. jula kod naselja Varage, nedaleko od prelaza Brnjak, u pucnjavi čiji detalji još nisu u potpunosti rasvetljeni. Na mestu događaja tada je izrešetano nekoliko automobila.

Incident se dogodio dan pošto su specijalne jedinice kosovske policije zauzele prelaz Brnjak, dok su Srbi iz Leposavića blokadom puta pokušali da ih spreče da preuzmu prelaz Jarinje.

"U Centralnoafričkoj Republici je, na primer, dat veliki novac da bi se to priznanje desilo, međutim ne donosi uvek novac ono što želite da postignete, ne može se sve kupiti novcem, i u slučaju Centralnoafričke Republike to je i potvrđeno", izjavio je Jeremić na završetku dvodnevne posete Etiopiji.

Jeremić koji je, za dva dana na marginama sednice Izvršnog saveta Afričke unije imao oko 40 bilateralnih susreta, istakao je da su i ministri spoljnih poslova Nigerije i Južne Afrike poručili da njihove vlade neće priznati Kosovo.

"I za njih je bilo navoda u prištinskoj štampi da može da dođe do promene stava. Potvrđeno nam je da ne priznaju Kosovo i da nemaju nameru da to učine. Možemo da kažemo da najuticajnije zemlje u Africi ostaju privržene principima međunarodnog prava i poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta država", objasnio je Jeremić.

Prema njegovim rečima, i stav Etiopije, kao jedne od ključnih država kontinenta, u kojoj se nalazi i sedište Afričke unije, ostaje nepokolebljiv.

"Odnosi sa Etiopijom su čvrsti i prijateljski, Etiopija poštuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije i to će činiti i u budućnosti", naglasio je Jeremić.

Jeremić i Hajle Marijam danas su potpisali Memorandum o razumevanju ministarstava inostranih poslova, koji će, kako su ocenili, doprineti daljem unapređenju tradicionalno prijateljskih odnosa dveju država.

Osim o stavu afričkih država prema jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova, šef srpske diplomatije je sa afričkim kolegama u okviru samita Afričke unije razgovarao i o bilateralnim temama, pre svega mogućnostima razvijanja ekonomske saradnje.

Ovogodišnji samit Afričke unije, čija je tema "Podsticanje unutarafričke trgovinske saradnje", pored delegacije Srbije, koja ima status posmatrača u toj organizaciji, pratili su i visoki predstavnici mnogih drugih neafričkih država.

"Možda najveće razlike između DSS-a i SNS-a postoje oko gledanja dve stranke na odnos EU prema Srbiji. DSS smatra da EU otvoreno pokušava da otme Kosovo, dok SNS ne vidi taj problem i smatra da je moguća politika i Kosovo i EU", naveo je Koštunica u odlomcima njegove knjige "Zašto Srbija, a ne EU", koji su objavljeni na sajtu DSS.

On je rekao da je za DSS bitno da se razjasne politički stavovi oko najvažnijih pitanja od čega će zavisiti da li će dve stranke moći da sarađuju posle izbora.

Komentarišući koje je stavove potrebno razjasniti, Koštunica ukazuje da DSS zastupa stav da ne postoji nijedan razlog da se menja Ustav Srbije, dok su naprednjaci podneli zahtev za njegovu promenu.

Koštunica je rekao i da je potrebno razjasniti stavove oko Statuta Vojvodine, kao i odnosa prema partnerima u Raškoj i Crnoj Gori, dok je situacija bolja kada je reč o stavovima dve stranke u pogledu Republike Srpske.

"Mi smo otvoreni za razgovor sa SNS oko svih pitanja", rekao je Koštunica i dodao da će DSS pred građane izaći sa jasnom politikom, kao i da SNS treba da zna šta o svakom pitanju misli DSS, ali i da DSS treba da zna koju politiku zastupaju naprednjaci.

Koštunica je istakao da se politike DSS i DS gotovo u potpunosti i u svim stvarima razlikuje i da među njima nije moguća saradnja.

"Reč je o dve potpuno suprotstavljene politike. DS ima ideološki odnos prema EU i mislim da najdublje veruju u dogmu da EU nema alternativu", rekao je Koštunica i podsetio da su dve stranke već bile u zajedničkoj vladi, ali da ona nije potrajala pošto su se pojavile suštinske razlike.

Justesen ima tridesetogodišnje iskustvo u pravosuđu.

Prema dostupnim podacima, pre rada sa Euleksom, Justesen je, između ostalog, bila tužilac u Oblasnom sudu i Visokom sudu u Danskoj, kao i sudija Oblasnog suda.

Takođe, obavljala je dužnosti šefa danske imigracione službe, šefa policije u gradu Ringsted i potpredsednika Međunarodne policijske asocijacije (IPA).

"Kada treba pod hitno da uđemo u EU osudimo ih na hiljadu godina, a kada se posvađamo sa EU smanjimo im kaznu na pola", rekao je Nikolić na osnivačkoj skupštini Pokreta za privredni preporod Srbije.

Šef naprednjaka zapitao je kako je moguće da u jednom pravosudnom sistemu dvojica sudija različito razmišljaju i da bi razliku u presudi od nekoliko godina bilo moguće razumeti.

"Koji sudija je sad tu pokvaren, onaj koji ih je prvi put osudio ili onaj koji je smanjio kaznu", dodao je Nikolić poručujući da se država "ne može voditi niti udvaranjem niti iskazivanjem besa".

Apelacioni sud u Beogradu prepolovio je kazne osuđenima za učešće u ubistvu francuskog državljanina Brisa Tatona u Beogradu 2009. godine, preinačivši presudu Višeg suda kojom su bili osuđeni na ukupno 240 godina zatvora.

Pravosnažnom presudom Apelacionog suda 14 napadača na Tatona dobilo je ukupno 149 godina zatvora, objavljeno je na sajtu tog suda.

Ti izvori tvrde da je Vučinić uhapšen greškom, jer ima isto prezime kao jedna osoba sa Euleksove poternice na kojoj su osumnjičeni za ubistvo policajca Envera Zumberija 26. jula 2011. godine.

Kako navode izvori, hapšenje je uznemirilo žitelje Ibarskog Kolašina i severnog Kosova, jer veruju da se to može desiti "svakom Srbinu koji kao Vučinić ode u sredinu gde žive Albanci, kao što je selo Čabra u opštini Zubin Potok".

"Hapšenje je izvršeno u selu Čabra na severu Kosova. Istragu o ubistvu Envera Zumberija zajednički vode Euleks i kosovska policija", saopštio je Euleks, ali nije naveo ime uhapšenog.

Identitet uhapšenog nije mogao da otkrije ni portparol kosovske policije Besim Hoti, ali je dodao da su Euleks i KPS tu osobu identifikovali kao osumnjičenu za ubistvo Zumberija.

On je dodao da je osumnjičeni dao izjavu Euleksu, kosovskoj policiji i tužilaštvu koji vode predmet ubistva Envera Zumberija.

Kosovski ministar policije Bajram Redžepi je rekao da se osoba koja je uhapšena ne nalazi na međunarodnoj poternici zbog ubistva pripadnika specijalne jedinice kosovske policije ROSU.

Na toj poternici su Ratomir Božović, Radovan Radić, Milovan Vlašković, Slobodan Vučinić, Dušan Jovanović i Radomir Kasalović.

Selo Čabra se nalazi na putu koji vodi od Kosovske Mitrovice do Zubinog Potoka.

Zumberi je ranjen kod naselja Varage, nedaleko od prelaza Brnjak, u pucnjavi čiji detalji još nisu u potpunosti rasvetljeni. Na mestu događaja tada je izrešetano nekoliko automobila.

Incident se dogodio dan pošto su specijalne jedinice kosovske policije zauzele prelaz Brnjak, dok su Srbi iz Leposavića blokadom puta pokušali da ih spreče da preuzmu prelaz Jarinje.

"Kakav novi JSO, gde vi živite, ovo je 2012. godina. Zar mislite da bih ja sa ovakvim rejtingom kao ministar unutrašnjih poslova mogao da dovedem u pitanje te rezultate", rekao je Dačić na predstavljanju istraživanja javnog mnjenja o poverenju javnosti u MUP.

Dačić je podsetio da je JSO rasformiran davno i da je to bila tajna jedinica, dok se sistematizacijom jedinice Žandarmerije u okviru MUP-a ne predviđaju nikakvi tajni odredi.

Specijalne čete u okviru Žandarmerije (ima ih četiri) uvedene još 2005. godine, objasnio je Dačić i naglasio da on tada nije bio na čelu Ministarstva unutrašnjih poslova.

"Sistematizacija MUP-a se završava i na kraju će biti jedinstvena na nivou celog Ministarstva. Ne prave se nikakve posebne jedinice, samo je potrebno da postoji koordinacija između četiri postojeće specijalne čete", naglasio je Dačić i poručio da su zadaci Žandarmerije, odnosno čitavog Ministarstva veoma važni za bezbednost države i njenih građana.

Spekulacije u javnosti o sistematizaciji ministar je nazvao apsolutnom politizacijom nečega što ne postoji kao problem.

"Nemojte me uvlačiti u političke priče, ne želim da politiku uvlačim u policiju. Kakav JSO, to je prošlost", ponovio je Dačić.

Na pitanje da li će biti pokrenuta istraga zašto je i kako dokument o novoj sistematizaciji, koji inače ima oznaku tajnosti, dospeo u medije, Dačić je rekao da je to veoma loša stvar, dodavši da su uvid u taj dokument tražili i EU i sindikati, ali nisu dobili.

"Nije dobro što se taj dokument pojavio u javnosti. Ali skinimo tu temu s dnevnog reda, jer ona realno i ne postoji. Ono što javnost treba da zna, ona i zna, i tako je sa svim važnim podacima u svakom telu normalnog sveta, osim u anarhiji", zaključio je Dačić.

"Jedini model što se Vlade Srbije tiče jeste da se Priština predstavlja u skladu sa Rezolucijom 1244. Na pločici koja bi stajala ispred delegacije Prištine trebalo bi da stoji Kosovo 1244 ili UN. Juče smo bili na korak bliže rešenju, ali nismo tako blizu rešenju", rekao je Mihajlović, gostujući u Dnevniku RTS-a.

Vlada Srbije, prema njegovim rečima, insistira da se pokrajinske institucije predstavljaju u skladu sa međunarodnim dokumentima, odnosno u skladu sa dokumentom koji je ključni za odnose Beograda i Prištine.

Na pitanje da li je u jučerašnjim razgovorima posrednika Evropske unije u dijalogu Beograda i Prištine Roberta Kupera i šefa pregovaračkog tima Beograda Borislava Stefanovića bilo pritisaka na Srbiju da prizna nezavisnost Kosova, Mihajlović je rekao da pritisaka uvek ima i da će zemlje koje su priznale nezavisnost Kosova uvek zastupati tu poziciju, ali je istakao da Srbija neće priznati nezavisnost.

Mihajlović je napomenuo da se većina dogovorenog u dosadašnjem procesu dijaloga implementira, poput carinskih pečata, matičnih knjiga, katastarskih knjiga i slobode kretanja, a da je i dogovor oko univerzitetskih diploma blizu potpune implementacije.

"Mislim da imamo šanse da nešto postignemo i oko integrisanog upravljanja prelazima. To je tehnička stvar i načelni dogovor je postignut", rekao je Mihajlović.

Upitan za najavljeni referendum na severu Kosova i Metohije, on je naveo da će se određeni nivo razgovoara sa predstavnicima tamošnjih Srba nastaviti, ali da refrendum neće uticati na evropski put, kao što ne može da utiče i na sama dešavanja u Pokrajini.

"On može da izazove nesuglasice i sitna trvenja među Srbima na Kosovu i Metohiji, ali ništa više od toga", smatra Mihajlović.

Na osnovu odluke od 23. januara, Sud je kao krajnji datum za iznošenje dokaza označio 30. avgust 2012. godine.

Sud je doneo ovakvu odluku na osnovu zahteva Hrvatske da bi želela da po drugi put u pisanoj formi iznese dokaze u slučaju kontratužbe Srbije, "uzimajući u obzir interese obe strane u postupku".

Hrvatska je počela postupak pred Međunarodnim sudom protiv Srbije 2. jula 1999. godine (tada protiv SR Jugoslavije) u vezi sa navodnim kršenjem Konvencije o prevenciji i kažnjavanju zločina genocida iz 1948. godine", koje se desilo u periodu 1991 do 1995. godine.

U tužbi Hrvatske navodi se da je „direktnom kontrolom nad svojim oružanim snagama, agentima obaveštajnih službi i raznih paravojnih formacija, na teritoriji Hrvatske, u regionu Knina, istočne i zapadne Slavonije i Dalmacije", Srbija odgovorna za etničko čišćenje koje je poičinjeno nad hrvatskim građanima.

Etničko čišćenje je prema tvrdnji hrvatske strane izvšeno „u formi genocida koji je rezultirao time da je veliki broj hrvatskih građana raseljen, ubijen, mučen ili nezakonito zatvaran, kao i da im je uništavana imovina".

Hrvatska zahteva od suda da presudi i objavi „da je Srbija prekršila svoje zakonske obaveze prema Hrvatskoj na osnovu Konvencije o genocidu i da treba da plati Hrvatskoj i njenim građanima nadoknadu za pričinjenu štetu nad licima i imovinom, kao i nad ekonomijom i životnom sredinom... u iznosu koji odredi sud".

Na osnovu nadležnosti suda, Hrvatska se poziva na član 9 Konvencije o genocidu. Na osnovu naredbi suda Hrvatska je popunila tužbu, a Srbija je popunila kontratužbu 11. septembra 2002. godine u kojoj je pokušala da ospori nadležnost Međunarodnog suda pravde i navela nekoliko primedbi u vezi sa nadležnosti i prihvatljivosti tužbe.

Hrvatska je popunila pisanu izjavu o srpskim prigovorima 25. aprila 2003. godine. Javno slušanje o preliminarnim primedbama Srbije održano je u maju 2008. godine. Sud je 18. novembra iste godine doneo presudu o prigovoru Srbije i utvrdio da je nadležan za spor.

Sud je 2009. godine postavio rok Srbiji da do 22. marta 2010. godine popuni kontra tužbu, što je Srbija i uradila, a ceo slučaj oko kontratužbe je zaoštrio odnose zvaničnog Beograda i Zagreba.

Sud je odredio i rok za podnošenje pismenih podnesaka, koje su obe strane dostavile na vreme. U njima se nalazi i detalji obe tužbe, ali su svi pismeni dokumenti tajna, dok ih sud ne objavi kao javne, što će uglavnom dešava na javnom slušanju koje će biti održano posle isteka dodatnog roka koji je tražila Hrvatska.

"Kombinacija pritisaka, ucena i prljavog novca učinila je da jedan broj afričkih zemalja, koji je dugo imao poziciju da iz principijelnih razloga ne priznaje pokušaj otcepljenja dela teritorije jedne suverene države, tu svoju poziciju promeni", rekao je Jeremić.

Jeremić je u izjavi Tanjugu rekao da je mali broj država koje su pod pritiskom promenile mišljenje po pitanju unilateralnog proglašenja nezavisnosti Kosova i da značajna većina zemalja afričkog kontinenta ne priznaje Kosovo.

Velike sile i veliki novac uloženi su da bi se Kosovo otcepilo od Srbije, naveo je Jeremić i dodao da je to i dalje tema koja smeta velikom broj značajnih međunarodnih činilaca.

"Mi nemamo druge nego da se sa sredstvima i resursima kojima raspolažemo, a ona su skromna, politički i diplomatski angažujemo zajedno sa zemljama članicama Afričke unije i drugim državama sveta kako bismo broj priznanja održali na skromnom nivou", izjavio je Jeremić.

On je dodao da je zbog toga neophodan neprekidni angažman s državama koje podržavaju politiku Beograda i stalno ih informisati i upućivati u kom pravcu idu pregovori Beograda i Prištine, šta se dešava na terenu, da li i kako napreduje istraga o trgovini ljudskim organima na Kosovu i Metohiji.

Jeremić je istakao da je važna tema sastanaka sa najvišim diplomatskim predstavnicima afričkih zemalja bila i ekonomska saradnja, kojoj se, kako je konstatovao, posle nedavnog ministarskog sastanka Pokreta nesvrstanih otvaraju nove mogućnosti.

"U trenutku kada je svet u krizi i kada svako traži nova tržišta, politički odnosi sa afričkim zemljama mogu biti dobro iskorišćeni za potencijale naših preduzeća", kazao je Jeremić, i podsetio da će tokom ove godine u Etiopiju iz Srbije biti izvezeno hiljadu traktora.

Danas je, kako je naglasio, Beograd, zahvaljujući obnovljenim odnosima Srbije sa Pokretom nesvrstanih, ponovo na mapi afričkog sveta.

"Ostaćemo angažovani sa našim afričkim prijateljima. Potrebna nam je politička podrška, ali je istovremeno važno naći nova tržišta za srpske proizvode i pronaći nove projekte na kojima se može sarađivati, jer globalna kriza nas tera na to da se okrenemo od tradicionalnih izvora privređivanja i finansiranja", zaključio je Jeremić.

Ministar spoljnih poslova Srbije danas se sastao sa više od 15 šefova diplomatija afričkih zemalja, kao i sa predstavnicima država koje ovom događaju prisustvuju u svojstvu posmatrača.

Od 54 članice Afričke unije sa kojima Srbija ima diplomatske odnose 16 država je priznalo jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, a 38 to nije učinilo.

Šef srpske diplomatije će bilateralne susrete u glavnom gradu Etiopije imati i sutra, kada se završava sastanak ministara spoljnih poslova Afričke unije.

Ovogodišnji samit Afričke unije, čija je tema "Podsticanje unutarafričke trgovinske saradnje", pored delegacije Srbije, koja ima status posmatrača u toj organizaciji, prate i visoki predstavnici mnogih evropskih država.

Platforma za razgovore sa političkim strankama, koja je danas objavljena, sadrži osnovne ciljeve i konkretne zahteve sindikata, koji će nakon razgovora sa parlamentarnim stranakama krajem februara odlučiti o mogućem političkom angažmanu i načinu saradnje sa strankama koje platformu prihvate.

Platformom sindikat traži poštovanje zakona i jednakost pred zakonom, striktnu primenu i uvođenje strogih sankcija za njihovo kršenje, kao i suzbijanje korupcije na svim nivoima.

Traži se i jačanje socijalnog dijaloga na svim nivoima, zaključivanje kolektivnih ugovora na svim nivoima i strogo sankcionisanje njihovog nepoštovanja, efikasan rad pravosudnih organa u rešavanju radno-pravnih sporova i osnivanje nezavisnih sudova specijalizovanih za radne sporove.

Kako je navedeno u platformi, Zakon o radu, kao i njegove izmene i dopune, ne mogu ući u skupštinsku proceduru bez pune saglasnosti socijalnih partnera i uz saglasnost Socijalno ekonomskog saveta, kao i da u postupku izrade ili izmene zakona koji se tiču materijalnog i socijalnog položaja zaposlenih, nezaposlenih i penzionera, sindikat mora učestvovati u svim fazama.

SSSS će zahtevati očuvanje postojećih radnih mesta i otvaranje novih, promenu politike niskih zarada, reformu obrazovanja, u smislu da ono bude besplatno i da ne sme biti privilegija bogatih.

Besplatno zdravstvo

Založiće se i za besplatno zdravstvo koje podrazumeva ukidanje participacije, kao i smanjenje liste zdravstvenih usluga i obezbeđivanje fiskalne održivosti sistema penzijskog i invalidskog osiguranja, uz strožu kontrolu redovnosti uplata doprinosa, kao i mogućnost ostvarivanja prihoda od imovine Fonda.

Sindikat se zalaže za efikasniju i jeftiniju vladu, sa precizno utvrđenim obavezama i odgovornostima, racionalizaciju ukupnog broja članova vlade.

Platformom se traži preispitivanje i smanjenje broja posebnih agencija, u skladu sa evropskim standardima i realnim potrebama i reorganizacija inspekcijskih organa, kako bi njihova efikasnost bila poboljšana.

Sindikat će insistirati na privrednoj strategiji koja će dovesti do oživljavanja privrede i razvoja, utvrđivanje i sprovođenje strategije dugoročnog privrednog razvoja, kojom bi započeo proces reindustralizacije srpske privrede, predvideo razvoj privrednih grana koje imaju strateški značaj, uz maksimalno iskorišćenje domaćih resursa i potencijala.

Sindikat traži osnivanje razvojne banke čiji bi povoljni krediti omogućili razvoj novih proizvodnih linija, investiranje u savremene tehnologije, nove proizvode koji zadovoljavaju savremene standarde i potrebe domaćeg i stranih tržišta, usavršavanje procesa rada i otvaranje novih radnih mesta.

Preispitivanje privatizacija

Reforma poreskog sistema bi, prema oceni sindikta, omogućila da poresko opterećenje bude srazmerno snazi poreskog obveznika. Zahteva se preispitivanje privatizacija pojedinih preduzeća i pokretanje krivične odgovornosti za pojedince koji su, činjenjem ili propuštanjem da učine, doprineli uništavanju preduzeća u postupku privatizacije.

Zahteva se donošenje strategije reorganizacije, restrukturiranja i privatizacije javnog sektora, uz sagledavanje realnih efekata izmene statusa preduzeća, pokretanje preduzeća u restrukturisanju, utvrđivanje minimalne zarade u visini od 50 odsto prosečne potrošačke korpe, uz pooštravanje sankcija za poslodavce koji ovu obavezu krše.

Sindikat smatra da treba dati prioritet domaćim preduzećima na domaćem tržištu, uključujući prvenstvo prilikom izbora na tenderima i postupku javnih nabavki, uz obavezu da se u istim angažuju domaća preduzeća kao nosioci posla.

Predloženo je donošenje "aktivnih mera" za stalno smanjivanje "sive" ekonomije, kao i izmena zakonskih propisa kojima bi bila predviđena obaveza registracije ugovora o radu i njihovo čuvanje u sedištu poslodavca, veća ovlašćenja inspekcijskih organa i pooštravanje kazni za poslodavce koji taj propis krše.

Sindikat traži mere za razvoj izvoza, podsticanje razvoja proizvodnih malih i srednjih preduzeća koja jedina mogu da absorbuju viškove zaposlenih, kao i promenu politike prema MMF-u i drugim međunarodnim finansijskim institucijama, u cilju očuvanja ekonomskog integriteta i stabilnosti Srbije.

Vučić je na konferenciji za novinare kazao da izgrednike u Debeljači treba kazniti jer "nasilje ne sme da bude deo ni sadašnjosti ni budućnosti ovog naroda".

Međutim, on je dodao da pisanje dnevnika Blic o tom događaju pokazuje na šta je režim spreman.

"Vlast po svaku cenu, uplašena od promena... krenula je u monstruoznu kampanju ne samo protiv Tome Nikolića već i svih koji žele promene i normalnu zemlju", rekao je zamenik predsednika SNS-a.

Blic je danas na naslovnoj strani pisao o incidentu u Debeljači pod naslovom: "Sinovi šefa SNS skinuli komšiju, pa ga mučili".

Tekst govori o braći Savanović, sinovima šefa lokalnog odbora naprednjaka, koji su navodno skinuli golog i mučili komšiju koga su sumnjičili da im je ukrao bakar.

Vučić je naveo da je "time vlast pokazala šta će sve činiti u naredna tri meseca i koliko monstrouznu kampanju mogu da vode".

"To je ono što je nedopustivo i govori u kakvom stanju je Srbija", rekao je zamenik predsednika SNS-a.

Prema njegovim rečima, bez obzira na to što vlast radi, SNS će pobediti ubedljivo na predstojećim izborima.

Vučić je dodao da će sledeće nedelje SNS razgovarati s predstavnicima Saveza samostalnih sindikata Srbije i Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, ali i saopštiti ko će se još pridružiti toj stranci pred izbore.

"S razlogom možemo da se zapitamo šta će od demokratije ostati u savremenim postdemokratskim društvima", rekao je Koštunica na tribini Fonda Slobodan Jovanović, na kojoj je predstavljeno treće izdanje knjige "Stranački pluralizam ili monizam".

Koštunica je rekao da knjiga, čije je prvo izdanje objavljeno 1983. godine, predstavlja odbranu klasičnog, liberalnog shvatanja demokratije, a suština tog shvatanja je da
demokratije nema bez stranačkog pluralizma.

"Demokratije nema tamo gde je na delu nešto suprotno, a to je stranački monizam", istakao je Koštunica, koji je jedan od autora knjige.

Koštunica je rekao da je osnovna ideja i razlog zašto je ova knjiga napisana odbrana stranačkog pluralizma, što su učinili na konkretnom primeru i opisali izuzetno važno razdoblje naše prošlosti kada je Komunistička partija, neposredno posle Drugog svetskog rata, počela da suzbija, a zatim je i potpuno ugušila političku opoziciju i stranački pluralizam.

"Gušenje opozicije, uspostavljanje sistema zasnovanog na isključivoj vladavini jedne stranke, uspostavljanje sistema stranačkog monizma, koji je trajao skoro pola veka, imalo je dalekosežne i pogubne posledice po potonji razvoj zemlje, po građanske i političke slobode, po pojedinačne sudbine i sudbine čitavih generacija", rekao je Koštunica.

On je rekao da im je bila namera da u knjizi suprotstave stavove Komunističke partije i demokratskih, nekomunističkih stranaka i da su to uradili, pre svega, pomoću stenografskih beleški skupštinskih rasprava i kroz istupanja u javnosti ondašnjih režimskih zvaničnika.

Koštunica je rekao da je drugo izdanje knjige izašlo 1990. godine, posle pada komunizma, kada su "preko noći nestajali svi prigovori sistemu stranačkog pluralizma, kada smo mogli da budemo svedoci i da pratimo kako su se preko noći najžešči kritičari knjige i stranačkog pluralizma prometnuli u pobornike novog sistema višestranačke demokratije".

Unutrašnji neprijatelji demokratije

Predsednik DSS-a je rekao da 20 godina posle drugog izdanja knjige, posle pada komunizma i trijumfa liberalne demokratije, demokratija više nije imala spoljnog neprijatelja - komunizam, ali se otvorio niz unutrašnjih problema, a oni su najviše vezani za medijsku sferu, kada je reč je zamenila slika, što je omogućilo neslućene mogućnosti manipulacije javnošću.

Koštunica je rekao da je današnja dogma, koja važi na evroatlanskom prostoru, da savremena demokratska država treba da ustupi mesto postmodernoj državi, a stvaranjem postmoderne demokratije se sužava prostor za odlučivanja građana.

Autor knjige profesor Kosta Čavoški rekao je da je ova knjiga ostavila dubok trag. Čavoški je, govoreći o analogiji između ondašnjeg i sadašnjeg vremena, ocenio da su političke stranke nužne u svakom demokratskom društvu koje je masovno, ali je važno kakve su te stranke i da li je taj stranački sistem prividan ili stvaran.

Upoređujući ondašnje i današnje vreme, rekao je da je ključni potez 1945. godine bilo zatiranja slobode štampe i to ne donošenjem zakona, nego brutalnim merama, tako što su skojevci od kolportera uzimali novine, palili ih i tako su sprečavali da se rastura list "Demokratija".

Čavoški je rekao da je objavljeno samo sedam brojeva tog lista, a onda je prestalo, jer je ondašnji sindikat štamparskih radnika odbio da dalje štampa takve antinarodne spise.

"Danas uticaj štampe nije veliki, ali je vrlo veliki uticaj elektronskih medija, pa se vrlo lako može zaključiti da je čitav niz ozbiljnih opozicionih stranaka i ozbiljnih mislećih ljudi izostavljen sa ekrana. Isto se radi kao u ono vreme, samo ne toliko surovo i brutalno kako je to bilo onda, ali na isti način efikasno", istakao je Čavoški.

Komunisti su, prema njegovim rečima, razbijali ondašnje stranke, tako što su podsticali "otcepljenje savitljivijih frakcija", onih koje su zaključili da se tom vremenu treba prilagoditi.

Čavoški je rekao da je u strankama tada, kao i sada, bilo doušnika. "Razbijanje stranaka se dogodilo i sa Srpskom radikalnom strankom, samo što to nije bilo inspirisano iz Beograda, nego iz Brisela, a naročito iz Vašingtona", rekao je Čavoški.

Kosta Čavoški je rekao da se posle Drugog svetskog rata suzbijala i uništavala nezavisnost sudova, sudije su bili laici, a "glavni cilj nedavne reforme pravosuđa bio je obuzdavanje i uništavanje nezavisnosti sudstva".

Srpska vlada je iznela mišljenje da taj referendum nema pravne osnove, zbog čega mu, ni posle eventualnog održavanja, ne treba "pridavati značaj koji ne zaslužuje", rekao je Mas u intervjuu Tanjugu.

"Ukoliko ne postoje pravne osnove, onda referendum ne treba da bude posmatran kao akcija od značaja. Ne verujem da u bilo kojoj državi opštine imaju nadležnost da se izjašnjavaju o pitanjima spoljne politike", naveo je ambasador.

U osvrtu na šanse Srbije da u martu dobije status kandidata za članstvo u EU, Mas je istakao da je status dostižan, ali da što pre treba ispuniti uslove postavljene na decembarskom samitu Evropskog saveta.

To su, kako je precizirao, tri stvari - implementacija dogovora postignutih u dijalogu, uključujući dogovor o integrisanom upravljanju granicama, podrška Srbije da Euleks i Kfor na čitavom Kosovu mogu da ispune svoj mandat, i očekivanje da se pronađe rešenje da Priština bude predstavljena u regionalnim forumima.

Upitan da li Nemačka insistira na ukidanju takozvanih paralelnih struktura na severu Kosova, Mas je objasnio da je u odluci Saveta od 9. decembra jasno navedeno šta su uslovi.

Mas smatra da ne bi trebalo da bude veliki problem ispunjavanje tih uslova i podseća da je i predsednik Srbije Boris Tadić nedavno rekao da se to može rešiti za 24 sata.

"Kada sam 9. decembra prvi put video zaključke Saveta EU moja neposredna reakcija je bila da to ne bi trebalo biti teško da se ispuni. Moj apel je da se ta tema što pre reši", rekao je Mas.

Na pitanje kako ocenjuje predlog Beograda za regionalno predstavljanje Kosova, Mas je naveo da je "odlučujuće da obe strane mogu prihvatiti predlog.

Podsticaj EU

Dve strane moraju da se dogovore, a ako je potreban podsticaj on dolazi od posrednika EU Roberta Kupera i nadležnih struktura Unije, poručio je Mas.

Na konstataciju da Priština neprestano odbija sve predloge koje daje Beograd, Mas je rekao da je Nemačka i u prošlosti jasno stavila do znanja da od obe strane očekuje razuman pristup procesu dijaloga.

"Radi se o olakšicama za svakodnevni život građana i razumnoj perspektivi za stanovništvo. To je nešto što treba da interesuje obe strane. Nažalost, previše često smo svedoci da jedna strana odbija predlog koji daje druga strana samo zato je došao sa druge strane. Mi podstičemo obe strane da imaju prilaz koji bi bio u korist građana", naglasio je Mas.

Što se tiče plana predsednika Tadića za rešenje stanja na Kosovu, Mas je rekao da ga nije video u celini, već da je samo iz medija upoznat sa četiri predložene tačke.

Te četiri tačke su, prema mišljenju Masa, nešto na čemu sa pravom insistira da treba da budu rešene za normalizaciju stanja na Kosovu. To je, kako je dodao, nešto što je nesporno i u skladu sa evropskim vrednostima.

Upitan koji bi model predložio za sever Kosova, nemački diplomata je istakao da se "uzdržava od davanja dobrih saveta", ali je ukazao da u svetu postoji desetina rešenja za slična pitanja kada jedna etnička manjina živi u državi sa drugom većinom.

"Pronađena su mnoga rešenja koja ljudima daju perspektivu za srećan život uz sopstveni identitet u drugačijem okruženju", podvukao je ambasador Nemačke.

Borović je ocenio da delimično toga nije svesna ni opozicija, kojoj će sigurno zapasti da vodi Srbiju u narednom dramatičnom ekonomskom trenutku.

Direktor Nove Srbije je naglasio da je vreme da se napravi plan preživljavanja i očuvanja osnovnih funkcija države i podnošljivog standarda građana.

On je ocenio da je poslednji trenutak za hitno prestrojavanje u državnim prioritetima i promenu kompletne ekonomske politike u cilju radikalne preorijentacije na proizvodnju hrane.

Dobra vest je da Srbija još uvek ima tu mogućnost, istakao je Borović.

"Niti možemo odustati od Rezolucije 1244, niti nameravamo da to učinimo, a u svakom slučaju ne smatramo da je neka velika koncesija ako ne piše Republika uz Kosovo, već samo ono što jeste međunarodno pravo, i što se ustanovilo na vrlo jasan način kroz broj Rezolucije", rekao je Stefanović novinarima u Kragujevcu. 

Prištinski list Koha ditore je danas objavio da će početkom februara Priština i Beograd postići kompromis bolan za obe strane - Kosovo će pristati da bude predstavljeno bez pominjanja reči Republika, a Srbija će se saglasiti da se u vezi sa predstavljanjem Kosova ne pominje Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN.

"Naravno da je netačno i do sada su objavljivali netačne informacije koje je plasiralo rukovodstvo u Prištini", rekao je Stefanović na Pravnom fakultetu gde je studentima govorio o diplomatiji i pregovaračkom procesu.

"Uostalom, narednih dana ćemo videti koliko je bila tačna informacija lista Koha ditore, ali vam kažem da je potpuno netačna", rekao je Stefanović i podsetio da je taj list više puta tvrdio nešto što se nije obistinilo.

Šef beogradskog pregovaračkog tima rekao je da će se pregovori sa Prištinom nastaviti "onog momenta kada bude izvesna upotreba Rezolucije 1244 u odgovarajućoj formi koja će zaštititi i naše osnovne interese i osnovne interese Prištine".

Stefanović je rekao da je juče posredniku u dijalogu Robertu Kuperu predao nekoliko opcija rešenja za predstavljanje Prištine na regionalnim skupovima koja sadrže Rezoluciju 1244.

"Ponudili smo nekoliko opcija tri ili četiri, i svaka sadrži Rezoluciju tako da narednih dana ostaje da se vidi da li će biti moguće da se prevazidju naše razlike da dođemo do održivog dobrog rešenja koje ćemo moći u Briselu adekvatno da potvrdimo", rekao je Stefanović.

Na pitanje koju opciju smatra najprihvatljivijom, Stefanović je odovorio: "Videćemo".

U dokumentu, između ostalog, traže ostvarivanje prava na obrazovanje i informisanje na bosanskom jeziku i pismu, zaštitu kulturnog nasleđa, ravnopravnu zastupljenost u državnim organima.

Reagujući na te zahteve, ministar za ljudska i manjinska prava Milan Marković kaže da Bošnjaci u Srbiji uživaju sva prava, navodeći da je ta nacionalna manjina deo vlasti u poslednjih 10 godina, a da u sadašnjoj vladi ima dva ministra. Smatra da su primedbe na njihov položaj samo deo predizborne kampanje.

"Omogućavanje svih ovih prava je važno da Bošnjaci u Sandžaku, u Republici Srbiji, na taj način, prihvate Srbiju kao svoju domovinu, kad odemo iz Srbije da možemo sa ponosom da kažemo da smo državljani ove zemlje u kojoj su nam ispunjeni svi neophodni uslovi za korišćenje svojih manjinskih prava", smatra Esad Džudžević iz Bošnjačkog nacionalnog veća.

Kuper je juče razgovarao s predstavnicima srpskih vlasti u Beogradu. Šef tima Vlade Srbije za dijalog sa Prištinom Borislav Stefanović izneo je, tokom susreta sa Robertom Kuperom, nekoliko predloga modela za regionalno predstavljanje Prištine uz puno poštovanje Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244.

Stefanović i Kuper su, pored problema regionalnog predstavljanja privremenih vlasti, razgovarali i o primeni sporazuma postignutih u dijalogu Beograda i Prištine, saopšteno je iz Vlade Srbije.

Tokom razgovora je ocenjeno da se sprovođenje sporazuma postignutih u dijalogu odvija dobrim tempom i da je neophodno da obe strane ulože dodatne napore kako bi svi postignuti sporazumi bili u potpunosti implementirani.

Dalji nastavak dijaloga, i u okviru toga postizanje rešenja za regionalno predstavljanje Kosova, uslov je za dalje napredovanje Srbije ka EU, a nastavak razgovora, kako su ranije istakli šefovi pregovaračkih timova Beograda i Prištine, zavise upravo od Kuperove posete.

"Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije izvršilo je proveru navoda Fonda za humanitarno pravo (FHP) uvidom u sve predmete ratnih zločina koji je Fond naveo u 'Dosijeu Ljubiše Dikovića' i utvrdilo da ne postoji bilo kakav osnov za sumnju za krivičnu odgovornost načelnika Generalštaba Vojske Srbije generala Dikovića za ratne zločine", navodi se u saopštenju Tužilaštva.

Dodaje se da je Tužilaštvo postupalo i po krivičnoj prijavi FHP-a od 3. marta 2009. godine protiv sedam ljudi za događaje na tom području i da na toj krivičnoj prijavi nema imena Dikovića.

"Tokom pretkrivičnog postupka do sada je saslušano 120 svedoka, među kojima 10 kosovskih Albanaca. U njihovim izjavama, general Diković se pominje samo kao čovek koji je spasao živote tri romska deteta u ratnim događajima koji su se odigrali u Pustom Selu", navodi se u saopštenju.

Tužilaštvo je podsetilo da je prve istrage ratnih zločina 1998. i 1999. godine na lokacijama koje pominje FHP sprovela upravo Vojska Jugoslavije.

Takođe se dodaje da bi, da postoji sumnja da je Diković odgovoran za ratne zločine, Haški tribunal protiv njega već pokrenuo postupak u skladu sa svojim nadležnostima i praksom.

Fond za humanitarno pravo je u ponedeljak izdao saopštenje u kojem navodi da general-potpukovnik Ljubiša Diković nije podoban za mesto načelnika Generalštaba Vojske Srbije, zato što nije sprečavao zločine na Kosovu, kada se njegova jedinica tamo nalazila tokom rata.

FHP je na svom sajtu objavio i "Dosije Diković Ljubiše" u kome se detaljno opisuju zločini nad albanskim civilima, a Diković se navodi kao odgovoran za zločine, pljačku i optužuje se da je prisvajao imovinu kosovskih Albanaca.

Ministar odbrane Dragan Šutanovac je u utorak oštro reagovao na saopštenje FHP-a i njihove navode i "dosije" koji su objavili nazvao lažnim, neprimerenim i monstruoznim.

Stefanović i Kuper su, pored problema regionalnog predstavljanja privremenih vlasti, razgovarali i o primeni sporazuma postignutih u dijalogu Beograda i Prištine, saopšteno je iz Vlade Srbije.

Tokom razgovora je ocenjeno da se sprovođenje sporazuma postignutih u dijalogu odvija dobrim tempom i da je neophodno da obe strane ulože dodatne napore kako bi svi postignuti sporazumi bili u potpunosti implementirani.

Kuper bi, prema najavama iz Brisela, u četvrtak trebalo da poseti i Prištinu.

Dalji nastavak dijaloga, i u okviru toga postizanje rešenja za regionalno predstavljanje Kosova, uslov je za dalje napredovanje Srbije ka EU, a nastavak razgovora, kako su ranije istakli šefovi pregovaračkih timova Beograda i Prištine, zavise upravo od Kuperove posete.

Visoka predstavnica EU Ketrin Ešton poručila je da je u Evropskom savetu prisutna velika želja da Srbija potvrdi svoju posvećenost i nastavi dijalog sa Prištinom i postigne napredak koji će Savetu omogućiti da u februaru donese pozitivnu odluku o statusu kandidata za članstvo u EU.

To je juče potvrdio i evropski komesar za proširenje Štefan File, rekavši da EU još očekuje od Beograda aktivni pristup nastavku dijaloga i opipljiv napredak, pogotovo na polju regionalnog predstavljanja.

Predsednik Srbije Boris Tadić očekuje, imajući u vidu izjavu zvaničnika SAD Filipa Rikera, da od Srbije nije traženo da odustane od Rezolucije 1244, da će se naći rešenje za regionalno predstavljanje Prištine, kao i da Kuper odmah izađe sa rešenjem za to pitanje.

To rešenje, kako je rekao, značiće da na tablici Kosovo piše i "Rezolucija 1244 SB UN".

Fusnota razdora

Borislav Stefanović je pre dva dana Tanjugu rekao da će susret sa Kuperom biti prilika da se razgovara o različitim opcijama za rešavanje pitanja regionalanog prestavljanja koje za Beograd apsolutno pretpostavlja upotrebu Rezolucije 1244.

"Imaćemo priliku sa njim da pronađemo rešenje koje sadrži Rezoluciju", naveo je Stefanović.

Šefica prištinskog tima Edita Tahiri smatra da će ta poseta približiti mišljenja dve strane i omogućiti rešenje ključnog pitanja.

Stefanović i Tahirijeva smatraju da bi rešenje za regionalno predstavljanje Prištine moglo da bude u fusnoti uz naziv Kosova koja ne bi prejudicirala status, ali se nikako ne slažu kad je reč o Rezoluciji 1244.

Dok je za Beograd Rezolucija, prema rečima Stefanovića, neophodan i nezaobilazni činilac rešenja za predstavljanje Prištine, Edita Tahiri tvrdi da je prevaziđena i u političkom i u pravnom smislu.

Prema mišljenju Stefanovića, u regionalnom predstavljanju Prištine za Beograd je prihvatljiva fusnota "bez prejudiciranja statusa", ali isključivo kao dodatak referenci na Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN. "To može da bude korisno, ali nikako dovoljno", istakao je Stefanović.

Tahirijeva, pak, smatra da je takvo rešenje izbalansirano, da poštuje stavove obe strane i da bi, što se Prištine tiče, moglo biti prihvatljivo rešenje za ključno pitanje sledeće runde dijaloga.

Poslednja runda pregovora održana je 30. novembra.

"Kada počinje takmičenje kao što su izbori svako se bori za tiutulu, tako se i mi borimo da osvojimo najveći broj glasova i da naša koalicija ima premijera. Kako će se to odvijati nakon izbora videćemo", rekao je Dačić u Požarevcu, odgovarajući na pitanje novinara na kom mestu vidi sebe nakon predstojećih parlamentarnih izbora.

Dačić, koji je i zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova, rekao je da mu je najvažnije da završi posao u policiji i dodao da rezultati istraživanja, među kojima je i istraživanje OEBS-a koje će sutra biti predstavljeno, pokazuju da je poraslo poverenje građana u policiju.

"Građani pozitivno ocenjuju moj rad i rad Ministarstva unutrašnjih poslova i spreman sam da svakom izađem na megdan. Neka svako oceni svoj rad bez obzira na to da li je na vlasti li opoziciji", rekao je Dačić.

Jeremić je, nakon sastanka sa italijanskim ministrom spoljnih poslova Đulijom Tercijem u Rimu, rekao za Tanjug da u ovom trenutku nije zahvalno predviđati ishod narednih sastanaka ministara spoljnih poslova EU, ali da i dalje postoji prostor da se dostigne konsenzus svih članica Unije o dodeljivanju statusa kandidata.

"Posvećeni smo pronalaženju rešenja, ustanovili smo seriju bilateralnih mehanizama za konsultacije i ostajemo u bliskoj vezi ne samo sa onima koji su se već otvorili u smislu pozicije da će nas podržati, već i sa onima koji svoju odluku nisu doneli", naveo je Jeremić.

Šef srpske diplomatije je istakao da je pred Srbijom nekoliko nedelja sveobuhvatnog diplomatskog angažovanja usmerenog na evropski proces.

"Ima prostora za uspeh, ali istini za volju, daleko od toga da možemo da kažemo da je on zagarantovan", napomenuo je Jeremić.

Na pitanje koje zemlje još nisu donele pozitivnu odluku po pitanju statusa kandidata Jeremić je odgovorio da ne bi bilo na mestu da ikoga imenuje, ali da je velika većina u ovom trenutku donela odluku da podrži Srbiju.

"Postoji jedan broj onih koji još nisu došli do te odluke, ali nadam se da će doći", rekao je ministar Jeremić.

On je podsetio da je tehnički dijalog Beograda i Prištine važan deo procesa donošenja odluke među članicama EU i dodao da je uveren da će oni koji se tim dijalogom bave na svom nivou, uraditi najbolji mogući posao.

Italija podržava evropski put Srbije

Ministar spoljnih poslova Italije Đulio Terci rekao je da njegova zemlja snažno podržava evropski put Srbije i da očekuje da će status kandidata Srbiji biti odobren u martu.

"Nadamo se da će Savet ministara i Evropski savet doneti pozitivnu odluku, ali to zavisi od procesa pregovora Beograda i Prištine i paralelno Srbije i Kosova sa međunarodnim sagovornicima", rekao je Terci posle susreta sa Jeremićem.

Komentaršući političke uslove koji su postavljeni pred Srbiju 9. decembra, kada se u Briselu prethodni put odlučivalo o statusu kandidata, Terci je rekao da ti uslovi nisu bili fer.

Terci je, međutim, naveo da su uslovi koje je Evropski savet odredio 9. decembra, a koji se tiču integrisanog upravljanja administrativnim prelazima, slobodne kretanja, bezbednosti ne severu Kosova, jasno istaknuti.

Moje primedbe, i to i dalje smatram, odnosile su se na to međunardna zajednica treba da izbegne diskusiju o pitanju Kosova koja može u delu javnosti Zapadnog Balkana proizvesti utisak da EU razmišlja o postavljanju novih uslova Srbiji, objasnio je Terci.

Prema njegovom mišljenju, na takvu vrstu uslovljavanja stavljena je tačka posle sastanka šefova diplomatija država članica EU u ponedeljak.

Ministar Jeremić boravi u jednodnevnoj poseti Rimu, tokom koje se susreo sa šefom italijanske diplomatije Đulijom Tercijem i predsednikom Donjeg doma italijanskog parlamenta Đanfrankom Finijem.

Jeremić je najavio da će u martu u Beogradu biti održan Samit vlada Italije i Srbije. Pripreme tog samita su u toku, rekao je Jeremić i dodao da će Beograd ugostiti celokupnu italijansku vladu na čelu sa premijerom Mariom Montijem.

Ljajić, Davutoglu i Čelik su se složili da je neophodno nastaviti i dovršiti započete projekte koje finansira Turska u Srbiji, javila je Regionalna Radio Televizija Novi Pazar.

Tokom jučerašnjih razgovora ministri su posebno apostrofili značaj izgradnje puteva Novi Pazar-Sjenica i Novi Pazar-Tutin, kao i učešća Turske u izgradnji autoputa Beograd-Južni Jadran, koji bi trebalo da prođe kroz Sandžak.

Ministri su se složili i da je važan završetak radova na aerodromu Lađevci, čije će puštanje u punu funkciju doprineti jačanju privredne saradnje dve zemlje.

Žbogar će ovu funkciju obavljati od 1. februara, uporedo sa funkcijom šefa Kancelarije EU u Prištini, koja je pod nadležnošću Visoke predstavnice za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton.

"Radujem se bliskoj saradnji sa Samuelom Žbogarom, koji je odličan izbor zbog svog dubokog poznavanja regiona i obimnog diplomatskog iskustva", rekla je Eštonova i dodala da je dvostruka funkcija "odraz značaja koji EU pridaje regionu".

Žbogar je prvi Slovenac koji je imenovan na značajnu funkciju u spoljnopolitičkoj službi EU otkad je Slovenija 2004. godine postala članica.

Na dužnost će stupiti 1. februara, mandat će mu trajati do 30. juna 2013. i može biti produžen.

Kao specijalni predstavnik EU, Žbogar će raditi na unapređivanju stabilnog, održivog, mirnog, demokratskgo i multietničkog Kosova, doprinoseći stabilnosti i regionalnoj saradnji Zapadnog Balkana, saopštio je Evropski savet.

Žbogar je vodio i pripreme za slovenačko predsedavanje OEBS-om i bio na čelu tima za pregovore o pristupanju NATO. Bio je i član tima za pregovore o pristupanju Slovenije Evropskoj uniji.

Inače, spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta juče je usvojio predlog rezolucije o Kosovu kojim se pet zemalja EU, koje to još nisu učinile, pozivaju da priznaju nezavisnost Kosova.

U predlogu rezolucije koja bi pred Evropskim parlamentom trebalo da se nađe u martu, naglašava se "važnost evropske perspektive za Kosovo i druge zemlje regiona" i podvlači da "strategija EU koja bi tu perspektivu učinila opipljivom za građane Kosova do sada nije bila uspešna".

Predloženim dokumentom odbacuje se mogućnost podele Kosova i podvlači važnost primene Ahtisarijevog plana koji bi kosovskim Srbima na severu dao široku autonomiju.

U rezoluciji usvojenoj sa 90 glasova za, tri glasa protiv i troje uzdržanih, ocenjuje se da je Srbija postigla značajan napredak u mnogim oblastima, ali i da su neki ključni problemi kao što su reforma pravosuđa, borba protiv korupcije i izborni zakon i dalje nerešeni.

Kao preostali zadaci koje vlasti u Beogradu treba da obave, kako bi se okončao proces monitoringa, navode se reforma sudstva, usvajanje i primena efikasnih antikorupcionih propisa, unapređenje stanja u medijima i puna primena prava manjina, posebno Roma.

Savet Evrope će u narednom periodu, kako se navodi, usmeriti pažnju na mehanizme uspostavljanja održive demokratije uključujući reformu sudstva (transparentnu proceduru reizbora sudija i osnivanje najviših sudova), izgradnju transparentnog sistema finansiranja stranaka, nezavisne medije i punu primenu zakona o slobodi govora i udruživanja.

Na tekst rezolucije podneto je 17 amandmana, a usvojeno je njih devet, među kojima su amandmani o unapređenju statusa manjina, uključujući sprečavanje kršenja slobode u oblasti seksualne orijentacije.

Usvojen je, takođe, amandman kojim se srpske vlasti pozivaju da "identifikuju i privedu pravdi pomagače" haških optuženika Ratka Mladića i Gorana Hadžića.

Šef delegacije Skupštine Srbije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope Dragoljub Članovi srpske delegacije Nataša Vučković i Slobodan Aligrudić izrazili su žaljenje zbog toga što se u rezoluciji ne predlaže završetak monitoringa Srbije i početak procesa postmonitoringa.

U izveštaju i rezoluciji o Srbiji, pod nazivom "Poštovanje obaveza i dužnosti Srbije", Parlamentarna Skupština SE konstatuje da će Evropski savet u februaru/martu odlučiti o dodeli Srbiji statusa kandidata za članstvo u EU, nakon što potvrdi da su vlasti u Beogradu ostvarile dalji napredak u primeni sporazuma postignutih sa Prištinom, kao i u aktivnoj saradnji sa Euleksom i Kforom.

U rezoluciji se ocenjuje i da su mediji u Srbiji suočeni sa ekonomskim teškoćama koje mogu da ugroze medijski pluralizam i slobodu, a kao posebni problemi ističu se vlasništvo nad medijima, uloga države u medijskom prostoru, ekonomska isplativost medija, transparentnost vlasništva nad medijima i napadi na novinare.

"Duboko se ne slažemo sa odlukom Vlade Srbije. Ona svakako nije odluka u korist čitalaca i istraživača u Srbiji, kao ni u korist celokupne intelektualne zajednice zemlje", navodi u pismu 28 profesora prestižnih univerziteta iz Nemačke, Austrije, Italije, BiH, SAD, Holandije.

Profesori potpisnici protestnog pisma tvrde da ne mogu da nađu opravdanje za postupak vlade.

"Ne možemo da nađemo nijedan razlog bilo u proglasu Foruma pisaca, bilo u ličnom obrazloženju Sretena Ugričića u vezi sa njegovim potpisom proglasa koji bi mogao na bilo koji način opravdati njegovu smenu sa mesta na kom je godinama radio na dobrobit društva u Srbiji", kažu univerzitetski profesori, među kojima su, između ostalog, profesor Branislav Jakovljević sa Stenford univerziteta i profesor Tomislav Longinović sa Univerziteta Viskonsin.

Među potpisnicima apela Foruma pisaca, navodi se u pismu, Ugričić je jedini koji je obrazložio svoj potpis, a to obrazloženje je u međuvremenu postalo dostupno najširoj javnosti Srbije.

U obrazloženju, kako naglašavaju, Ugričić precizira da je njegov glas Nikolaidisu glas "za zaštitu i poštovanje intelektualnog, ljudskog i demokratskog prava Andreja Nikolaidisa i u korist njegove lične bezbednosti i integriteta".

Prema oceni profesora, potpisnika pisma, Ugričić je izvanredan srpski pisac koji je, kako tvrde, takođe, na izvanredan način u službi svoje zemlje na dužnosti direktora Narodne biblioteke Srbije, a njegova stručnost u oblasti bibliotekarstva uživa najviše poštovanje među kolegama u svetu.

Zahtev Foruma pisaca da se "opozove neustavna odluka Vlade Srbije o smeni direktora Narodne biblioteke Srbije Sretena Ugričića" svojim potpisima podržalo je do sada više od 500 ljudi, među kojima su i pisci Svetislav Basara, Dubravka Ugrešić, Viktor Ivančić, Igor Marojević, glumica Mirjana Karanović, poslanik Vesna Pešić, novinari Miša Brkić, Omer Karabeg, Gordana Logar, Gordana Suša i drugi.

Ranije danas saopštenjem se oglasio i Upravni odbor PEN Centra u Bosni i Hercegovini, koji je dao punu podršku Forumu pisaca Srbije, naglasivši da su "ovi intelektualci svoje legitimne, jasne i neprikosnovene stavove u vezi sa situacijom na Zapadnom Balkanu iznosili i onda kada su 'intelektualci' regiona ćutali ili odobravali nedemokratske i nacionalističke projekte svojih političkih patrona".

"Sad je, očigledno, došlo vreme da mi dignemo glas u njihovu odbranu. Politička moć države leži u hrabrosti centara moći da se suoče sa oponentima i da ih uvažavaju, a ne da im daju otkaze ili ih šikaniraju u već poznatom maniru bivšeg režima", navodi se u saopštenju Upravnog odbora PEN BiH.

Vlada je 20. januara smenila upravnika Narodne biblioteke Ugričića nakon što je potpisao proglas Foruma pisaca koji se usprotivio "hajci" na crnogorskog pisca i savetnika predsednika crnogorskog parlamenta Andreja Nikolidisa.

Nikolidis je u autorskom tekstu napisao da bi aktiviranje eksploziva u dvorani "Borik" tokom proslave 20. godina Republike Srpske, kojoj su prisustvovali najviši državni zvaničnici Srbije i Republike Srpske, bilo "civilizacijaski iskorak".

U ekspozeu predstavljenom poslanicima, Đinđić je, tog 25. januara 2001. rekao da je Srbija posle 5. oktobra "ponovo uzela sudbinu u svoje ruke" i da je njegova vlada "dobila mandat za promene od naroda na ulicama Srbije".

"Stanje koje zatičemo dramatično je loše. Zadatak koji mi danas preuzimamo kao nasleđe prethodnih deset godina veoma je težak, izazovi su veoma veliki, ali i šansa da se upišemo u istoriju kao generacija koja je jednu zemlju ponovo vratila na njen pravi put, ta šansa je takođe veoma velika", rekao je tada Đinđić.

Prvi demokratski premijer tada je postavio cilj vlade - za najkasnije deset godina Srbija će postati član EU.

Realizacija ciljeva, koje je Đinđić tada zadao svojim kolegama u Vladi Srbije, zaustavljena je njegovim ubistvom 12. marta 2003. godine.

Đinđićeva vlada imala je sedam potpredsednika, 17 ministarstava i 16 ministara.

Potpredsednici su bili Žarko Korać, Nebojša Čović, Dušan Mihajlović, Jožef Kasa, Momčilo Perišić, Aleksandar Pravdić i Vuk Obradović.

Ministar finansija i ekonomije bio je Božidar Đelić, energetike i rudarstva Goran Novaković, vera Vojislav Milanović, a policije Dušan Mihajlović.

Goran Pitić je bio ministar za ekonomske odnose s inostranstvom, Aleksandar Vlahović ministar za restrukturiranje privrede i privatizaciju, a Marija Rašeta-Vukosavljević za saobraćaj i telekomunikacije.

Resorom prosvete i sporta rukovodio je Gašo Knežević, socijalne politike Gordana Matković, nauke i tehnologije Dragan Domazet, a građevinom Dragoslav Šumarac.

Na čelu Ministarstva zdravlja bio je Obren Joksimović, Ministarstva kulture Branislav Lečić, dok su Vladan Batić, Dragan Milovanović, Dragan Veselinov i Slobodan Milosavljević vodili ministarstva pravde, rada i zapošljavanja, poljoprivrede i trgovine i turizma.

Prvu sednicu Đinđić je održao odmah pošto su ministri u parlamentu položili zakletve.

"Izabraćemo generalnog sekretara vlade i neka radna tela, ali tema kojom ćemo se baviti večeras jeste ono što smo i obećali građanima - a to je državna i javna bezbednost, odnosno uspostavljanje tih službi i davanje naloga da rasvetle krivična dela kao što su politička ubistva", rekao je Đinđić uoči sednice.

Srbijom je 2000. godine, do izbora Đinđićeve vlade, rukovodila prelazna vlada, koju je Skupština izabrala 24. oktobra.

Krivokapić je rekao da će uvek podržavati stvaralačke slobode, pa i Nikolaidisovu, dodajući da stvaralačka reč mora biti van političkih procena.

Nikolaidis je u jednom autorskom tekstu napisao da bi bio civilizacijski iskorak da je aktiviran eksploziv nađen u banjalučkoj dvorani "Borik" u vreme proslave dve decenije postojanja Republike Srpske, kojoj je prisustvovao državni vrh Srbije i RS, kao i srpski partijarh Irinej.

Krivokapić navodi da je stvaralačka sloboda osnovno dostignuće demokratije.

"Nažalost, sloboda stvaralaštva je još u opasnosti na Balkanu. Ja ću, kao i uvek, poštovati slobodu stvaralaštava, i onu sa kojom se slažem, ali i onu sa kojom se ne slažem, a upravo je svrha mog savetnika da širi te slobode", naveo je Krivokapić.

To je prva izjava Krivokapića od početka slučaja Nikolaidis, pošto je predsednik Skupštine Crne Gore do sada odbijao da u javnosti iznese svoj stav o toj temi.

Krivokapić je juče odbio zahtev opozicionih partija da smeni Nikolaidisa, odnosno da se parlament ogradi od njegovih stavova u kojima, po oceni opozicije, poziva na mržnju i terorizam.

Smenu Nikolaidisa tražili su Pokret za promene (PZP) i Nova srpska demokratija. Portparol PZP-a Koča Pavlović rekao je Tanjugu da je Krivokapić, na sednici Kolegijuma predsednika crnogorskog parlamenta, odbio zahtev opozicionih stranaka za smenu Nikolaidisa.

Pavlović je naveo da je Krivokapić odbio i zahtev opozicione Socijalističke narodne partije da se Kolegijum predsednika Skupštine Crne Gore ogradi od Nikolaidisovih stavova.

Vlada Srbije uputila je ranije protestnu notu Crnoj Gori zbog stavova Nikolaidisa, a Ministarstvo inostranih poslova Crne Gore saopštilo je da stavovi Nikolaidisa ne odražavaju zvanične stavove Crne Gore.

U Nikolaidisovu odbranu ranije su stali crnogorski PEN centar, Društvo nezavisnih književnika, helsinški komiteti Crne Gore i Srbije, Forum pisaca, kao i članice crnogorske vladajuće koalicije Socijaldemokratska partija i Bošnjačka stranka.

Tomićeva, koja je i predsednica Saveta SNS za prirodne resurse, zaštitu životne sredine i održivi razvoj, upitala je šta će nadležni organi tim povodom preduzeti i da li će neko za to odgovarati.

"U svim ozbiljnim državama to je na najstrožiji način kažnjavano", rekla je Tomićeva, tvrdeći da se ministar Oliver Dulić ponaša "krajnje nesavesno".

Tomićeva je naglasila da bi trebalo odgovoriti i na pitanje da li će taj nenamenski potrošen novac biti vraćen poreskim obveznicima.

Ona je ukazala da je revizor utvrdio da je Ministarstvo nenamenski trošilo novac i da nije dovoljno sarađivalo sa Upravom za trezor Ministarstva finansija.

Kritikovala i usvajanje izmena i dopuna Zakona o Fondu za zaštitu životne sredine u Skupštini Srbije, prema kojima se samo u 2012. godini omogućava javno-privatno partnerstvo u aktivnostima zaštite i unapređenja životne sredine.

Međunarodna upravljačka grupa saopštila je da će početi pripreme za organizovano okončanje nadgledane nezavisnosti i zatvaranje Međunarodne civilne kancelarije (MCK).

To bi "moglo biti ostvarivo do kraja 2012. godine", a Međunarodna upravljačka grupa je za to usvojila strategiju u dva koloseka, navodi se u saopštenju Grupe zemalja koje podržavaju nezavisnost Kosova.

Najpre, Međunarodna civilna kancelarija će nastaviti da radi sa kosovskom vladom, opozicijom, i ostalim kosovskim institucijama na dovršavanju preostalih zadataka iz Ahtisarijevog plana i potrudiće se da vlada ispuni neophodne političke i finansijske obaveze.

"Za to će biti potrebno da kosovske institucije sprovedu zahteve iz oblasti decentralizacije, prava zajednica, kulturnog nasleđa i suočavanja sa prošlošću, što je neophodno da bi se okončao period nadgledane nezavisnosti", navodi se u saopštenju.

Grupa pozdravlja spremnost kosovske vlade, uz neophodnu međunarodnu finansijsku podršku, da produži prisustvo stranih eksperata u odabranim institucijama na određeni period nakon okončanja nadgledane nezavisnosti.

Drugo, Grupa je podržala paket amandmana na kosovski ustav i na odgovarajuće primarno zakonodavstvo neophodno za okončanje mandata Međunarodne civilne kancelarije i nadgledane nezavisnosti.

Te države su pozvale kosovsku vladu, političke partije i ostale relevantne institucije da konstruktivno sarađuju u pripremi neophodnih amandmana i njihovom usvajanju u skupštini.

Ti amandmani će ukloniti sve elemente međunarodnog nadgledanja iz ustava, kako bi se obezbedilo da principi iz Ahtisarijevog plana imaju trajnu centralnu ulogu na Kosovu.

Međunarodna upravljačka grupa zatražila je od kosovske vlade da ubrza napredak u najvažnijim oblastima pravosuđa, vladavine zakona (uključujući zaštitu svedoka), obrazovanju i zdravstvu i nada se brzom završetku rada na izmenama kosovskog ustava i zakona kojima se ponovno uspostavlja poverenje u izborni proces.

Osigurati prava srpskog stanovništva

Istovremeno, Grupa očekuje od kosovske vlade da posebno preduzme mere kojima će se trajno osigurati prava manjinskog srpskog stanovništva na Kosovu.

"Na severu to podrazumeva potpunu suštinsku decentralizaciju koju pruža (Ahtisarijev plan). Vlada treba da pokaže da razume i poštuje njihova prava, njihove brige (naročito u vezi sa bezbednošću), njihov jezik i identitet", navodi se u saopštenju.

Grupa je, takođe, pohvalila Kosovo za posvećenost u angažovanju na dijalogu u kojem posreduje EU i podstakla i Srbiju i Kosovo da nastave, "kao nezavisni i suvereni susedi", da tragaju za aranžmanom i saglasjem po pitanju tema od praktičnog značaja za njihove građane.

Grupa "ističe hapšenje lica osumnjičenih za kriminalne aktivnosti koje su izveli srpski policijski organi, što pozitivno utiče na situaciju na severu Kosova po pitanju vladavine zakona".

Zatvaranje kancelarije međunarodnog predstavnika prokomentarisao je međunarodni civilni predstavnik na Kosovu Piter Fejt, koji je rekao da je zatvaranje njegove kancelarije uslovljeno potpunim ispunjavanjem Ahtisarijevog plana.

Fejt je, na konferenciji za štampu, rekao da je, kad je reč o položaju Srba na Kosovu, kosovska vlada postigla veliki napredak južno od Ibra i da je Srbima tamo omogućeno da žive bezbedno, koriste svoj jezik, imaju svoje gradonačelnike i šefove policija, kao i mogućnost za ekonomski razvoj.

Sastanku Međunarodne upravljačke grupe za Kosovo u Beču su prisustvovali kosovski premijer Hašim Tači, kosovski ministar spoljnih poslova Enver Hodžaj, kao i visoki predstavnici 25 zemalja članica Upravljačke grupe za Kosovo. Sastanku su prisustvovali i zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Filip Riker, kao i specijalni predstavnik EU na Kosovu Ferdinando Đentilini.

Sastanak Grupe usledio je nedelju dana pošto je ministar za Kosovske bezbednosne snage Agim Čeku najavio da će te snage početkom sledeće godine postati vojska.

"Vlasti u Prištini očekuju da se do kraja godine ukine nadgledana nezavisnost, kao i da postojeće Kosovske bezbednosne snage postanu vojska Kosova, koja će biti članica regionalnih bezbednosnih struktura", rekao je tada Čeku.

Nekadašnji premijer i komandant OVK ocenio je da će Kosovske bezbednosne snage za tu "transformaciju" biti spremne već u decembru.

File je dodao da su u razgovoru razmotreni "nedavni koraci u primeni postignutih dogovora u dijalogu i drugi potezi koji bi omogućili istinsko sprovođenje svih dogovora".

Evropski komesar je naveo i da je s Jeremićem razmotrio sadašnje prilike u Srbiji i naglasio da je odao priznanje za posvećenost srpskog vođstva evropskom integracionom procesu.

"Ja sam ukazao da EU i dalje očekuje da se dijalog delatno nastavi, tako da to dovede do opipljivih rezultata posebno u vezi s regionalnom saradnjom u koju će svi biti uključeni", naglasio je File.

Na kraju posete Briselu, Jeremić je rekao da Srbija, uprkos ograničenom manevarskom prostoru, ima šanse da u februaru dobije status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.

Sada postoji daleko bolje razumevanje koje su to stvari koje bi trebalo zajednički učiniti da bismo postigli uspeh", rekao je Jeremić završavajući posetu prestonici EU, gde je imao niz bilateralnih susreta sa šefovima diplomatija evropskih zemalja.

Sumirajući rezultate tih razgovora, Jeremić je rekao da su njegove evropske kolege imale "pozitivan stav" kad je reč o Zapadnom Balkanu, kao i o statusu kandidata za Srbiju, o čemu će se odlučivati krajem februara.

"Postoji uverenje da je dogovor moguć i želja da se naprave neophodni koraci kako ne bi došlo do neke drame u poslednjem trenutku kao što se desilo u decembru", rekao je Jeremić.

Decembarsko zasedanje Evropskog saveta proteklo je u znaku neizvesnosti da li će delegacije Beograda i Prištine moći da se dogovore oko regionalnog predstavljanja Kosova, zbog čega je odlučeno da se o statusu kandidata za Srbiju raspravlja u februaru.

"Naš manevarski prostor je ograničen i postoje limiti, ali ćemo u okviru postojećeg prostora učiniti sve da dođemo do povoljnog ishoda", zaključio je Jeremić.

Srpski šef diplomatije se tokom dvodnevne posete Briselu susreo sa ministrima inostranih poslova Nemačke, Švedske, Slovačke, Češke, Rumunije, Belgije i Danske.

Ministar Jeremić u sredu putuje u Rim, dok će u četvrtak prisustvovati sastanku Organizacije afričkog jedinstva u Adis Abebi.

"Potpuno smo spokojni zbog tog lažnog dosijea Fonda. Pre postavljenja Dikovića izvršene su sve provere o njegovom radu, a juče i jutros izvršili smo i provere u odnosu na dosije Fonda za koji tvrdimo da je potpuno lažan ", rekao je Šutanovac.

Ministar odbrane je dodao da očekuje od Dikovića da zatraži sudsku zaštitu zbog iznošenja neistina o njemu. Kako je naglasio, to će biti jedna velika provera demokratije u Srbiji, jer "ukoliko na ovaj način mogu da se oblate ljudi, onda je u Srbiji sve dozvoljeno".

"Smatram da u Srbiji ne može da bude sve dozvoljeno i da svako mora da odgovara za ono što kaže, napiše ili učini", poručio je Šutanovac, ocenivši da je dosije Fonda u pojedinim segmentima ne samo neprimeren nego i "monstruozan".

Resorni ministar je zapitao zbog čega se ovo pitanje pokreće u trenucima kada Vojska Srbije dobija najveću podršku građana i kada na međunarodnom planu osvaja simpatije koje "odavno nije imala".

"Nije li to nastavak onog dela priče u kojoj je samozvani ministar unutrašnjih poslova Kosova izrekao da je general Diković na poziciju načelnika Generalštba Vojske Srbije došao na oružju", naveo je resorni ministar.

Kako je dodao, svi načelnici na svetu "dolaze na oružju", pa je tako došao i Diković, jer se na ta mesta ne dolazi "na metli".

Šutanovac je naglasio da očekuje ozbiljnu debatu o ovom pitanju u državnim institucijama i naveo da se i laičkim uvidom u personalni dosije Dikovića može videti da on nije bio na pozicijama za koje se optužuje, pa čak da nije bio ni na lokacijama koje Fond pominje (reč je o 1994. i 1995. i području Zapadne Srbije, kao i 1998. godini i području Kosova i Metohije).

"Potpuno je bespredmetno i nepristojno optuživati načelnika Generalštaba da je konjokradica i da je prisvajao krupnu i sitnu stoku", poručio je ministar odbrane.

U zvaničnoj biografiji generala Dikovića na internet stranici Vojske Srbije navodi se, između ostalog, da je od 1992. do 1996. godine bio komandant 16. Graničnog bataljona VJ, a da je od 1998. do 2001. bio komandant 37. Motorizovane brigade.

Motorizovana brigada kojom je komandovao Diković dobila je Orden narodnog heroja posle NATO bombardovanja 1999. godine.

"Dosije" Fonda za humanitarno pravo

Fond za humanitarno pravo je u dopisu medijima u ponedeljak osporio podobnost novog načelnika generalštaba Vojske Srbije general-potpukovnika Ljubiše Dikovića i dostavio im "dosije" o njegovim, kako tvrde, ratnim zločinima počinjenim nad albanskim civilima.

Oni se pozivaju na presudu Milanu Milutinoviću i izjave svedoka iz Drenice koji su dali izjave fondu o zločinima koji su počinjeni u zoni odgovornosti 37. Motorizovane brigade.

Iako je imao obavezu da spreči ratne zločine koji su vršili pripadnici Vojske i MUP-a tokom NATO bombardovanja, komandant 37. Motorizovane brigade Diković to nije učinio, navodi se u dopisu.

Prema tvrdnjama FHP, pripadnici i komandanti jedinica koji su učestvovali u ratnim zločinima u mestima Ćirez, Staro Čikatovo, Vrbovac i Glogovac, gde je u toku četiri nedelje ubijeno najmanje 200 civila, do danas nisu procesuirani.

FHP tvrdi i da pomenuti dokazi ukazuju na bezobzirnu pljačku albanske imovine tokom NATO bombardovanja.

"Komandanti i pripadnici VJ i MUP, među kojima i Diković, učestvovali su u oduzimanju i prisvajanju albanske imovine u cilju ličnog korišćenja i bogaćenja", tvrdi se u istom "dosijeu".

Jeremić je novinarima u Briselu rekao da je "Srbija prethodnih godina vodila veoma aktivnu i multidimenzionalnu spoljnu politiku koja je bila otvorena prema čitavom svetu".

Šef srpske diplomatije smatra da Srbija danas uživa određen ugled u međunarodnoj zajednici, mada je primetio i da se svi baš ne slažu sa njenim stavovima.

"Neki čak aktivno rade ono što je u suprotnosti sa onim što radi Srbija", rekao je Jeremić.

Srpski ministar je napomenuo da njegova kandidatura nije pitanje dnevne politike.

"To je dug i složen proces i nema mnogo prostora da se on odvija pred dnevnim okom javnosti. Tu ima mnogo diplomatskog posla koji mora da se obavi tamo gde mu je i mesto, a to su diplomatski krugovi", ukazao je Jeremić.

Ministar je dodao da o tome u ovom trenutku ne može ništa više da kaže.

Simić: Položaj podiže ugled zemlje

Profesor Fakultet političkih nauka Dragan Simić rekao je za RTS, povodom kandadature ministra Jeremića za predsedavajućeg Generalne skupštine UN, da je to protokolarno i časničko mesto, ali, kako je rekao, podiže međunarodni ugled zemlje.

Simić je dodao da su srednje i male zemlje veoma zainteresovane da dobiju svoje predstavnike.

Osvrnuvši se na pitanje da li bi Jeremić u slučaju da bude izabran mogao i dalje da obavlja funkciju šefa diplomatije, Simić je naglasio da je u istoriji takvih primera bilo mnogo. "To nije preteran broj obaveza, koji bi opteretio jednog diplomatu", zaključio je Simić.

Predsednici skupština opština sa severa Kosova istakli su da je među njima jedinstven stav da referendum treba održati i da ga ne treba odlagati.  

Predsednik skupštine opštine Zvečan Dobrosav Dobrović izjavio je novinarima posle sastanka u Zvečanu, koji je trajao skoro tri sata, da će referendum na kojem će građani odgovarati na pitanje da li prihvataju kosovske institucije biti održan  kada je i predviđeno, u sve četiri opštine.

Predsednik Skupštine opštine Leposavić Slavko Stevanović rekao je da je na sastanku bilo mnogo predloga, da su pokrenuta brojna pitanja, ali da nije iznet ni jedan jasan argument zašto bi se referendum odložio.

Prema rečima predsednika Skupštine opštine Zubin Potok Steva Božovića nije bilo diskusije o tome da referendum treba odložiti.

Predsednik Skupštine opštine Kosovska Mitrovica Aleksandar Babincev rekao je da je stav učesnika sastanka da je održavanje referenduma neophodno i da se time pokazuje želja građana da ostanu i opstanu u sastavu Srbije.

Ivanović: Moguće političke posledice 

Ivanović je rekao da niko ne osporava pravo građana na severu pokrajine da postave jedno ovako pitanje, ali je ostao pri stavu da referendumsko pitanje i datum njegovog održavanja mogu proizvesti određene političke posledice.

"Siguran sam da bi, u tom smislu, bilo jako važno da Srbi sa severa Kosova ne uđu u raskorak i sukob sa Vladom Srbije koja je jedina koju priznaju. Ako se referendum bude protumačio kao 'stop Vladi u Beogradu', bojim se da onda Srbi na severu Kosova ulaze u delikatnu poziciju, što znači da ne mogu ni sa kim", rekao je Ivanović.

On je istakao da posledice referenduma neće biti pravne, ali da za političku posledicu imaju duboko razmimoilaženje Srba sa severa pokrajine sa svojom Vladom, naročito zato što ulazimo u veoma osetljiv period koji će završiti izborima.

Ko god bude vlast, biće jedina vlast koju ovaj narod treba da respektuje. To se mora uzeti u obzir I aktivnosti bi morale da bude sinhronizovane. Da li će to i biti, to ne zavisi više ni od koga osim od onih koji su doneli odluku o referendumu, tj. lokalnih skupština, rekao je Ivanović.

On je naglasio da je siguran da Vlada neće pravno sankcionisati organizatore izbora, ali da može biti političkih problema, primetivši da veruje da su toga svesni i organizatori.

Ivanović je dodao da su građani zabrinuti mnogo više od svojih političkih predstavnika da može doći do razmimoilaženja između lokalne i centralne vlasti.

Sastanku u Zvečanu prisustvovali su i načelnik kosovskomitrovačkog Okruga Radenko Nedeljković i predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Ljubomir Kragović.

Nikolaidis je u autorskom tekstu napisao da bi bio "civilizacijski iskorak" da je Božidar Stanišljević, osumnjičen za terorizam, aktivirao eksploziv u banjalučkoj dvorani "Borik" u vreme proslave dve decenije postojanja Republike Srpske, kojoj su prisustvovali i državni vrh Srbije i srpski patrijarh Irinej.

Smenu Nikolaidisa, zbog tog istupa, tražili su Pokret za promene i Nova srpska demokratija (NOVA), koji smatraju da Krivokapićev savetnik širi govor mržnje i poziva na terorizam.

Portparol Pokreta za promene Koča Pavlović rekao je Tanjugu da je Krivokapić, na današnjoj sednici Kolegijuma predsednika crnogorskog parlamenta, odbio zahtev opozicionih stranaka za smenu Nikolaidisa.

Pavlović je naveo da je Krivokapić odbio i zahtev Socijalističke narodne partije da se Kolegijum predsednika Skupštine Crne Gore ogradi od Nikolaidisovih stavova.

"Smatram da je odbijanje Krivokapića da otpusti svog savetnika i da na taj način zaštiti Skupštinu Crne Gore od poistovećivanja ovog doma sa fašisoidnim stavovima Nikolaidisa, pokazatelj da parlamenatrna većina baštini iste one političke stavove koje je Nikolaids izneo u svom tekstu", naveo je Pavlović.

Vlada Srbije uputila je, pre nekoliko dana, protestnu notu Crnoj Gori zbog stavova Nikolaidisa. Ministarstvo inostranih poslova Crne Gore saopštilo je potom da stavovi Nikolaidisa izneseni u njegovom autorskom tekstu ni u kom vidu ne odražavaju zvanične stavove Crne Gore.

Blagojević je rekao da ekonomski razlog za istovremeno održavanje parlamentarnih i lokalnih izbora ipak nije ključan, nego to što lokalnim samoupravama, kao i Skupštini Srbije, ističe mandat.

On gostujući na RTS-u, rekao da je dobro što će "odziv na republičkim izborima povući odziv na lokalnim izborima" i da očekuje da će zato i odziv na lokalnim izborima biti veći.

Blagojević je ocenio da pravilo prema kojem partije imaju obavezu da formiraju listu kandidata i da potom prilikom podele mandata prate redosled na toj listi predstavlja mali pomak u odnosu na raniju praksu, jer su partije mogle da biraju bilo koje kandidate sa liste.

On je ukazao na ogromnu razliku u načinu posmatranja finansijskih tokova u politici kakva će biti sada u odnosu na raniju situaciju, jer ranije nisu postojali mehanizmi kontrole partijskih finansija.

Blagojević je izrazio očekivanje da će kontrola finansiranja partija i učesnika u izborima biti na daleko višem nivou, jer je ideja da se u najvećoj mogućoj meri obezbedi transparentnost finansijskih tokova u politici.

On je dodao da će Agencija za borbu protiv korupcije igrati vrlo specifičnu ulogu u kampanji i da postoji novi zakon u toj oblasti, zbog čega je drugačije ponašanje partija.

Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić Dejanović je najavila će lokalni i parlamentarni izbori biti raspisani 11. marta i da je gotovo sigurno da će biti održani 6. maja.

"Ne mogu da zamislim da će 2012. godine nakon izbora jedan od njih dvojice obavljati funkciju premijera", rekao je Senić na konferenciji za novinare.

Senić je rekao da će URS posle rezultata na parlamentarnim izborima, ako bude u prilici, ponuditi kandidata za premijera i dodao da veruje da Mlađan Dinkić ima sve kvalitete da obavlja tu funkciju, pogotovo zato što sledi novi talas ekonomske krize.

On je rekao da URS očekuje dobre izborne rezultate i da očekuje da će biti značajan faktor u formiranju Vlade Srbije.

Funkcioner URS-a naveo je da su u završnoj fazi pregovori sa Socijaldemokratskom partijom Srbije Rasima Ljajića o predizbornoj koaliciji i da je to jedina stranka sa kojom se o tome razgovora.

Senić je ocenio da je dobro što se lokalni i parlamentarni izbori održavaju istovremeno i da će o njihovom odvajanju moći da se razgovara kada ekonomska situacija bude bolja.

Na pitanje koga će URS podržati na predsedničkim izborima, Senić je rekao da će o tome izneti stav kada ti izbori budu raspisani.

Mi ćemo tek doneti odluku o tome ko će biti naš kandidat za predsednika, a sada nam je najbitnije ko će biti premijer jer on ima najznačajnije ingerencije, rekao je Vučić i naglasio da mesto predsednika vlade može da omogući promene koje naprednjaci zagovaraju.

Na pitanje ko su potencijalni koalicioni partneri SNS-a, Vučić je rekao da se u tom smislu mogu očekivati velika iznenađenja, ali nije želeo da precizira o kojim se partijama radi.

Prema njegovim rečima, naprednjaci ne žele da se udružuju sa ključnim strankama vladajuće koalicije, ali su zato, kako je rekao, veoma raspoloženi za udruživanje sa seljačkim i radničkim organizacijama.

Vučić je takođe pozvao ljude koji žele promene da izađu na izbore, rekavši da će SNS, ukoliko pobedi, raditi na stvaranju boljeg privrednog ambijenta kako bi se otvorila nova radna mesta.

U skladu sa tim, mi ćemo otvoriti kancelariju za brze odgovore koja će imati obavezu da potencijalnim investitorima pruži sve neophodne informacije u roku od 30 do 60 dana, a pored toga planiramo da usvojimo i novi zakon o javnim nabavakama, rekao je Vučić.

On smatra da bi se usvajanjem novog zakona o javnim nabavkama uštedelo 500 miliona do milijardu dinara, te da bi se ta sredstva mogla uložiti u poljoprivredu i prerađivačku industriju.

Govoreći o zakonskim regulativama, Vučić je posebno naglasio da bi naprednjaci ukinuli zakon o javnom informisanju koji je, kako je rekao, još gori od zakona koji je usvojen 1999. godine.

Zamenik predsednika SNS obišao je ranije danas opštinski odbor ove partije u Kruševcu, nakon čega je sa lokalnim rukovodstvom partije otvorio novo dečje igralište i spomen obeležje u Velikom Šiljegovcu, čiju su izgradnju finansirali naprednjaci.

"Dokument koji smo danas potpisali samo je jedan od naših bilateralnih sporazuma. U pripremi su i drugi, kao što je sporazum o saradnji u vanrednim situacijama, sporazum o saradnji naših unutrašnjih kontrola, odnosno sporazum o saradnji u periodu turističkih sezona, rekao je Dačić.

Ivica Dačić je istakao da granica između Srbije i Mađarske, koja je ujedno i granica sa Evropskom unijom, treba da bude čvrsta i neprobojna za kriminal i ilegalne migrante, a veoma lako i jednostavno prohodna za građane.

Dačić je mađarskom kolegi zahvalio na brojnim inicijativama koje je pokrenuo u oblasti suprotstavljanja ilegalnim migracijama i projektima u koji su uključene i druge države EU.

On je zahvalio i na podršci koju je Ministarstvo unutrašnjih poslova Mađarske pružilo srpskom ministarstvu u procesu evropskih integracija.

"Dobra saradnja dva ministarstva, siguran sam, doprinosi unapređenju odnosa između Srbije i Mađarske, odnosno dva naroda, a to opet dorpinosi zajedničkom i mirnom suživotu svih građana u Vojvodini", zaključio je Dačić.

Šandor Pinter je istakao da dve zemlje imaju mnogo zajedničkih interesa, a to su pre svega borba protiv kriminala i zajednička politika suprotstavljanja ilgelanim migracijama i lažnim azilantima.

"Sporazum koji smo potpisali predstavlja samo početak, ali će na osnovu njega u narednom periodu biti izgrađeni novi granični prelazi koji će ubrzati protok ljudi između dve zemlje, i to ne samo na drumskom već i u rečnom saobraćaju na Dunavu i Tisi, rekao je Pinter, dodajući da će to doprineti razvoju turizma ali i privrede u dve zemlje.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Mađarske je pripremilo i poseban Akcioni plan koji će sprovesti sa kolegama u Srbiji, ali će, kako je Pinter istakao, u njegovo sprovođenje biti uključne i druge evropske zemlje.

"Plan se pre svega odnosi na suzbijanje ilegalnih migracija, i podrazumeva pojačanu kontrolu granice i formiranje zajedničke službe, ali u isto vreme želimo i da olakšamo putovanje onim građanima koji na legelan način prelaze granicu, rekao je Pinter.

Danas je najavljeno i da će do kraja godine biti otvoren novi malogranični prelaz između Srbije i Mađarske, odnosno između pograničnih mesta Bački vinogradi, s jedne, odnosno Ašothalom, s druge strane granice.

U saopštenju se navodi i da će deklaracija "Povratak" biti ponuđena umesto "Preokreta" kao i da će dokument biti predstavljen i predsedniku SPO-a Vuku Draškoviću kao, kako se navodi, "dobronamerna inicijativa za politički opstanak" stranke.

"Deklaracija 'Povratak' znači povratak stranke svom izvornom državotvornom i nacionalnom programu, koji podrazumeva snažnu ekonomiju i izrazito proevropsko opredeljenje, ali i zaštitu državnih i nacionalnih interesa demokratskim sredstvima prihvaćenim u savremenom svetu", piše u saopštenju.

Saopštenje su potpisali doskorašnji predsednici opštinskih odbora i odbornici Voždovca, Vračara, Rakovice, Mladenovca, Palilule, Negotina i Bora.

Dodaje se da je SPO nekada bio najveća snaga demokratske Srbije, a da je danas skrajnut sa političke scene, kao i da su brojni bivši funkcioneri te stranke, koji su u različitim periodima napustili tu stranku, danas aktivni u opozicionim i partijama na vlasti.

"Naša obaveza je da svim tim ljudima širom otvorimo vrata, da im pružimo ruku saradnje i pomirenja i učinimo sve da SPO-u što kraćem roku povratimo barem deo snage jer je to potrebno Srbiji", navodi se u saopštenju.

Poslanik te stranke Bojan Đurić smatra da je to očigledan razlog za odluku MMF da zamrzne odluku o nastavku aranžmana sa Srbijom.

"Potpuno je neprihvatljivo da se vlada, i to u poslednjim nedeljama mandata, sve bezobzirnije odnosi prema budžetu i stabilnosti javnih finansija i da ubrzano, novcem poreskih obveznika, spasava odavno propala državna i partijska javna preduzeća", naveo je Đurić u saopštenju.

Đurić je istakao da obaveze Srbije u ovoj godini za otplatu postojećih i novih kredita premašuju potencijale budžeta, te da je Srbija danas, mesec dana nakon usvajanja republičkog budžeta, jedina zemlja na svetu koja već u januaru ima potrebu da radi rebalans budžeta i smanjuje njegove obaveze.

Đurić je naveo da je nepojmljivo da nekoliko dana posle izrazito negativne ocene MMF-a, Vlada Srbije traži da se, po hitnom postupku i na poslednjoj sednici parlamenta u ovom sazivu, usvoje zakoni o davanju državnih garancija u iznosu od 70 miliona evra za "Galeniku" i 10 miliona evra za "Jat ervejz".

"Galeniku su već upropastili partijski kadrovi i katastrofalna politika u zdravstvenom sistemu, kroz koji je napravljen dug, koji je, samo do jeseni prošle godine, dostigao preko 330 miliona evra za isporučene, a neplaćene lekove i medicinska sredstava", rekao je Đurić, dodajući da kratkotrajna državna garancija ništa suštinski neće rešiti.

Kada je u pitanju "Jat Ervejz", Bojan Đurić je naveo da je minimalan uslov za bilo kakav razgovor o njegovoj daljoj sudbini da se postojeće preduzeće natera da makar poštuje zakon i uredno posluje i dodao da je nedopustivo da se država zadužuje za pokrivanja izdataka firme koja praktično postoji još samo na papiru.

Na debati pod nazivom "Šta je ostalo od slobode", koju je organizovao Kulturni centar Beograda povodom smene Ugričića, predstavnici Foruma pisaca su govorili o odnosu javnosti i političara prema slobodi govora ne iznoseći konkretne stavove o tome šta su granice te slobode.

Ugričić je, učestvujući u debati, rekao da hajka vlasti na njega traje godinama, a da je pooštrena otkad je objavio roman "Neznani junak" u kome "Srbiju naziva diktaturom".

"Sada sam ja optužen da podržavam terorizam samo zato što sam podržao pravo da čitamo slobodno i branio pravo svakog od nas da misli svojom glavom", smatra Ugričić.

Član Foruma i jedan od potpisnika proglasa, pisac Vladimir Arsenijević kaže da su političari, mediji, ali i građani "sinhrono" napali i Nikolaidisa i Ugričića.

"Ono što me uznemirilo više od vređana Nikolaidisa i 'šutiranja' Ugričića jesu sinhroni napadi političara, medija i građana", rekao je Arsenijević.

On je posebno osudio izjave ministra policije Ivice Dačića "u kojima je pretio Ugričiću zatvorom". Član Foruma Filip David rekao je da slučaj Ugričića pokazuje da je na površinu isplivalo pravilo da "svima koji nisu odani, nije mesto u državnoj službi".

Debati su, između ostalih, prisustvovali i direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju Borka Pavićević, direktor BITEF-a Nenad Prokić, istoričarka Branka Prpa, kao i predsednik NUNS-a Vukašin Obradović.

Ugričić je, kao član Foruma pisaca, potpisao proglas u kome se traži da se obustavi "hajka" na pisca Andreja Nikolaidisa koji je u jednom autorskom članku naveo da bi bio civilizacijski iskorak da je aktiviran eksploziv u hali Borik na svečanosti povodom Dana RS, kojoj su prisustvovali i najviši srpski zvaničnici i srpski patrijarh Irinej.