На једином обавезујућем референдуму који је данас одржан, око 53 одсто грађана је гласало за закон о измени правила о парламентарној истрази, који су противници назвали "политичком полицијом", док је 47 одсто било против, преноси СТА.

Истовремено, већина од скоро 55 одсто гласала је за укидање обавезне претплате која представља главни извор финансирања јавног сервиса РТВ Словенија, наспрам око 45 одсто оних који су гласали против.

Више од 64 одсто гласало је за увођење обавезног рада као услова за примање социјалне помоћи, док је скоро 36 одсто било против, а скоро 59 одсто подржало је укидање права гласа на локалним изборима за држављане земаља ван Европске уније, наспрам 41 одсто грађана који су гласали против.

"Дугачак текст, Ферите, а опет ни најмањег помена обавезујуће Резолуције 1244 Савета безбедности УН или подједнако обавезујућег Бриселског споразума из 2013. (pacta sunt servanda?)", написао је Старовић на мрежи Икс, алудирајући на латинско правно начело да се споразуми морају поштовати.

Старовић је истакао да се мир, помирење и заједничка европска будућност могу градити само на чврстим темељима, уз поштовање територијалног интегритета суседних држава.

"Наше поштовање Републике Албаније није упитно, али ваше стално инсистирање на отцепљењу дела наше земље трује читав регион. Човек се запита зашто истрајавате у томе", навео је Старовић.

Додао је да је испред седишта Уједињених нација у Њујорку, Пришина представљена заставом Србије.

"На крају, Косово* је представљено испред зграде УН у Њујорку црвено-плаво-белом заставом Србије. Ништа што урадите или кажете неће то променити. Никада", поручио је Старовић.

Хоџа је, поред осталог, на мрежи Икс критиковао изјаву "једног српског министра" који је, према његовим речима, током политичке кампање обећао да ће "поново подићи њихову заставу" на Косову и Метохији.

"Ја вам кажем и заклињем вам се: док год куца моје срце, куцаће за Србију, нашу свету земљу. Наша политика је одувек била јасна, чврста и одлучна. Ми смо партија која памти и не тргује достојанством народа. Настављамо да корачамо српским кораком. Државни суверенитет и социјална правда за обичног човека су нешто од чега не одступамо. Кад је најтеже, Социјалистичка партија Србије, јер са нама нема неизвесности", закључио је Дачић.

Представник "Алтернативе за Србију" Владимир Гајић сматра, говорећи о националним пензијама, да би требало да је добију и јунаци са Паштрика и Кошара.

"Према ратним ветеранима треба водити посебну политику. Мора да им се обезбеди неки додатак, који није милостиња, те да им се обезбеде послови као што је некад било у краљевини, након Балканских ратова и Првог светског рата. Сматрамо и да мајке троје деце морају да добију националну пензију. Ако смо, што подржавамо, дали спортистима националне пензије за освајање великих медаља на светским и европским шампионатима и олимпијадама, мислим да је ред да то учинимо и за мајке које имају троје и више деце", истакао је Гајић.

Носилац листе "Покрет Снага Србије – БК" Богољуб Карић посетио је Тополу где се састао са грађанима који га подржавају.

Академик Матија Бећковић представио је део програма листе "Аутентична десница – доктор Милош Јовановић".

"Све данашње европске краљевине су најмодерније, најбогатије, најдемократскије правне државе. Таква би била и Краљевина Србија. Она има круну на грбу и застави. Време је да је има на глави. То је једино поглавље које мора да испуни", нагласио је Бећковић.

Расим Љајић је послао поруку бирачима о листи "Расим Љајић – људски", са скупа у Београду.

"Кроз целу кампању спомињемо четири ствари. Није ово због броја четири, него стварно спомињемо само четири ствари. Спомињемо нормалност, реалност, солидарност и посвећеност. Нормалност као начин понашања. Реалност као начин размишљања. Солидарност као начин односа према људима и посвећеност као начин да до циља дођемо.

Раде Савић са листе "Странка руско-српског јединства – Руси и Срби браћа заувек" напоменуо је да је примио лични благослов патријарха московског и све Русије Кирила.

"Тако је наша странка добила највишу духовну потврду свог рада и мисије. Речи његове светости упућене нама – да наша странка буде мост између два братска народа и две државе – и да се та веза никада не прекине представљају не само огромну част, већ и завет и моралну обавезу. Као православни хришћани, у овом благослову налазимо снагу да одлучно наставимо путем који су наши преци вековима градили. Закружите број четрнаест", закључио је Савић.

Представница "Студентске листе – студенти побеђују" Марија Џунић са скупа у Нишу говорила је о повратку младих из иностранства у Србију.

"Колико грађана Србије има дете које је отишло негде далеко? Колико рођендана гледамо преко телефона? Колико празника славимо са празном столицом око стола? Хоћемо да будемо земља у којој се млади враћају, где граде сопствену будућност – да наши млади иду у свет само ако то желе, а не зато што морају. То је богатство и благостање", поручила је 

Представник "Руске странке – Србија у БРИКС-у" Слободан Николић посетио је активисте странке на штанду у Новом Саду и пласирао идеју да овај град треба да добије Руски културни центар. 

"Овде постоји Хрватски културни центар и Русински културни центар. Познато је да је Нови Сад многонационална средина, али не постоји Руски културни центар, а сведоци смо да је у последње време значајан број Руса дошао у овај прелепи град", навео је Николић.

Ферид Булић из "Коалиција Снага" најавио је програм у 13 тачака, а као једну од најназначајнијих ставки издвојио је "образовање за 21. век".

"Залагаћемо се за бесплатне уџбенике за све ученике основних и средњих школа. То право имају и они који живе у Пироту и они који живе у Сјеници и они који живе у Београду и они који живе у Суботици. Залагаћемо се за повезаност универзитета с привредом. Залагаћемо се за унапрјеђење наставног кадра. Залагаћемо се за све оно што је потребно како би образовање у нашој земљи било мотор развоја наше државе", напоменуо је Булић.

Представница листе "СДА Санџака – чувари Санџака" Нејра Мурић Муминовић рекла је да су неопходни Србији модеран Закон о јавним набавкама и е-портал. 

"У пракси владају потпуно другачији услови. Намештени јавни тендери само са једним понуђачем и потпуно одсуство контроле након потписивања уговора. Решење за заустављање одлива јавног новца јесте у формирању специјалног тужилачког одељења са независним стручњацима у школама, болницама и државним органима", указала је Мурић Муминовић.

Еуроинтеграције су у фокусу листе "Европска Србија", о чему је говорила и представница те листе Мариника Тепић.

"Ова листа је потребна да буде у парламенту као једини гарант да ће Србија наставити убрзаним путем европских интеграција, да имамо и политичку коалицију, проеуропску коалицију у парламенту, јер ови људи знају  управља системом, знају како се сређује систем. Хвала вам, број девет 25. октобра и свако још по неког за руку да прославимо победу", закључила је Тепићева.

Усаме Зукорлић са листе "СПП – покрет за уједињење" каже да је приоритет те листе равноправност, говорећи да половину кандидата Покрета за уједињење чине жене. 

"То говори колико верујемо у њихово искуство, знање и одговорност. Када се жене уједине, Санџак добија снажнији глас и више снаге за резултате", нагласио је Зукорлић.

Носилац листе "Уједињена Србија" Александар Вучић наставио је разговоре са грађанима у Зрењанину. 

"Оно што је најважније, до краја 2028. отварамо прву деоницу од Београда кроз Зрењанин-Београд Ковачица. Оно што је некад био пусти сан за четири године постане јава и свакодневица. Обећавам вам, радићу још марљивије. Радићу више, трудићу се и борити да исправимо грешке и да урадимо још много много ствари и да нам Србија остане стабилна, мирна и да сигурним кораком иде у будућност", закључио је Вучић.

Напад се догодио у тренутку када ЕУ настоји да Бугарску претвори у важну улазну тачку за робу из Азије путем трговачке руте познате као "Средњи коридор" (Middle Corridor).

Шта је Средњи коридор

Средњи коридор, који ЕУ назива и Транскаспијски транспортни коридор, повезује Европу и Азију. Рута почиње у Кини, пролази кроз Казахстан, Азербејџан, Грузију и Турску пре него што стигне у Европску унију.

Иако се највећим делом састоји од железничких и друмских веза, поједине деонице прелазе преко Црног и Каспијског мора.

ЕУ је ове године јасно показала намеру да значајно улаже у ову трговачку руту, што би могло имати последице за бугарске железнице, путеве и луке. Гранични прелаз Капитан Андрејево између Бугарске и Турске већ је један од најпрометнијих у Европи, а колоне камиона тамо су честа појава.

Бугарска, такође, располаже двема стратешки важним црноморским лукама, Варном и Бургасом, док би нова железничка деоница између Истанбула и бугарске границе требало да буде отворена ове јесени.

Европска комесарка за проширење Марта Кос у септембру је Бугарску, због стратешког положаја на овој рути, назвала "капијом за повезивање Европе".

Ратови пореметили глобалне трговачке путеве

Према речима Марте Кос, Средњи коридор могао би скратити време транспорта робе из Азије у Европу са 45 на само 15 дана те представља безбеднију алтернативу двема традиционалним рутама.

Прва је била Северни коридор преко Русије, чији је промет значајно опао након руске инвазије на Украјину у фебруару 2022. године. Друга је поморска рута преко Црвеног мора и Суецког канала.

Међутим, због сукоба и нестабилности на Блиском истоку, многи бродови сада плове око целе Африке, што путовање продужава на око 45 дана и повећава трошкове транспорта.

"Средњи коридор је пројекат који заобилази оба ратна подручја. Заобилази и Русију и Блиски исток“, рекла је за Дојче веле Весела Чернева, заменица директорке Европског савета за спољне односе и шефица канцеларије овог савета у Софији.

Може ли Средњи коридор бити права алтернатива

Упркос потенцијалу, бројни изазови и даље постоје. "Пре свега ту су безбедносна ограничења", каже Чернева.

Према њеним речима, безбедносна ситуација у Централној Азији мора се довољно стабилизовати како би се могли планирати велики инфраструктурни пројекти. Она такође упозорава на слабе институције и бирократију у државама кроз које пролази коридор, као и на могући руски утицај.

"У прошлости смо видели инфраструктурне пројекте који нису реализовани јер нису били у интересу Русије. Русија и даље има значајан утицај у земљама дуж ове руте", истакла је Чернева. Додала је да ће исход рата у Украјини имати значајан утицај на успех или неуспех Средњег коридора.

Напади дроновима на бродове у Црном мору додатно су показали да безбедност на рути и даље може представљати озбиљан проблем.

Поред безбедносних ризика, постоји и проблем опадања нивоа воде у Каспијском мору, чему значајно доприносе климатске промене. То доводи у питање дугорочну могућност пловидбе и транспорта преко тог мора.

Осим тога, луке и железничка инфраструктура дуж коридора тренутно немају довољан капацитет за велики раст обима трговине.

Како би Бугарска могла да профитира

Упркос ризицима, ЕУ жели да повећа промет робе кроз Средњи коридор, чак и ако он не може у потпуности да замени постојеће трговачке руте.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен у свом говору о стању Уније истакла је да ЕУ жели да побољша повезаност, диверзификује трговачке правце, повећа трговинске токове и скрати време транспорта робе. У ту сврху планирано је прикупљање 12 милијарди евра јавних и приватних инвестиција.

Према речима Веселе Черневе, Бугарска би од тога могла да има вишеструке користи. Дошло би до већих улагања у дуго запостављену железничку мрежу, модернизације лука Варна и Бургас, бољих путних веза са Медитераном, квалитетније повезаности истока и запада земље, али и развоја северног дела Бугарске, који је тренутно слабије повезан.

"Мушкарац који је претио атентатом је ухапшен. Захваљујем полицајцима на брзој и одлучној акцији", написао је пољски премијер.

Према писању пољских медија, надлежне службе добиле су информацију о могућем нападу током ноћи између суботе и недеље.

Како је пренео Полсат њуз, пријава се односила на план напада ватреним оружјем на високе државне званичнике, уз могуће учешће радикалне организације која је наводно тражила особе спремне да изведу напад.

Телевизија ТВН24 пренела је да је особа која је поднела пријаву навела да је разговарала са мушкарцем по имену Кшиштоф о оружју, мржњи према влади и планираном масовном убиству.

У Центру за борбу против тероризма пољске Агенције за унутрашњу безбедност одржан је састанак представника полиције, Службе државне заштите и Агенције за унутрашњу безбедност.

Портпарол министра координатора специјалних служби Пољске Јацек Добжински изјавио је раније у току дана да су информације о могућем атентату на Туска и Владислава Косињак-Камиша веродостојне и "смртно озбиљане".

"Службе су процениле да су информације толико веродостојне и узнемирујуће да постоји велика вероватноћа да претње буду остварене. Због тога је одлучено да се предузму даљи кораци и додатне оперативне радње", нагласио је Добжински након састанка служби које су под ингеренцијом Министарства унутрашњих послова, пренео је ТВП.

По његовим речима, из године у годину службама пристиже све више претњи упућених јавним личностима, а свака од њих се анализира, али је у овом случају дојава третирана са посебном озбиљношћу.

Портпарол није открио на шта се тачно претње односе нити ко би могао да стоји иза њих.

Објаснио је да је поступак у току и да део информација мора остати тајна због радњи које се спроводе. Информација о могућој претњи стигла је око 7 часова ујутру.

Прво ју је примила Служба државне заштите, а потом је случај прослеђен полицији.

12.10.2026. Понедељак: Променљиво облачно са сунчаним интервалима, а на истоку и југоистоку Србије после подне и увече понегде и са кишом. Ветар слаб и умерен, на северу и истоку повремено и јак, западни и северозападни. Најнижа температура од 6 у делу Војводине и по појединим котлинама до 14 на истоку земље, а највиша од 15 до 20 степени.

13.10.2026. Уторак: У већем делу променљиво облачно са дужим сунчаним интервалима, понегде и претежно сунчано, а на истоку и југу облачно, местимично с кишом, на високим планинама краткотрајно и са снегом. Ветар слаб и умерен северозападни. Најнижа температура од 5 до 11, а највиша од 10 до 16 степени.

14.10.2026. Среда: Променљиво облачно са дужим сунчаним интервалима, понегде и претежно сунчано, само још ујутро на истоку и југоистоку Србије облачно, а понегде је могућа и слаба киша. Ветар слаб и умерен, северни и северозападни. Најнижа температура од 3 до 9, а највиша од 12 до 18 степени.

15.10.2026. Четвртак: Променљиво облачно са сунчаним интервалима, понегде и претежно сунчано. Ветар слаб и умерен, северни и северозападни. Најнижа температура од 3 до 9, а највиша од 15 до 20 степени.

Прогноза временa за наредних пет дана (од 16.10.2026. до 20.10.2026.)
Променљиво облачно са сунчаним интервалима, понегде и претежно сунчано. Биће углвном суво, а само се у петак очекује локална појава краткотрајне кише, углавном у пределима јужније од Саве и Дунава. Температура без битније промене, у већини места од 14 до 20 степени.

Кандидат Странке демократске акције (СДА) Рамиз Салкић освојио је 9.595 гласова (1,73 одсто), а независни кандидат Ћамил Дураковић 6.224 (1,12 одсто). За Богдана Јовановића из Странке "Живот" гласало је 4.399 бирача (0,79 одсто), за Ивана Бегића из СДП-а БиХ 2.724 (0,49 одсто), а за Јусуфа Арифагића из странке Народ и правда 2.682 (0,48 одсто). Кандидат ХДЗ-а 1990 Игор Балукчић добио је 2.262 гласа (0,40 одсто), независни кандидат Марко Јоргић 1.819 (0,32 одсто), а Фрањо Јукић, кандидат коалиције око ХДЗ-а БиХ, 1.188 (0,21 одсто).

За српског члана Председништва БиХ Жељка Цвијановић (СНСД) освојила је 55,58 одсто гласова, што је за 160.499 гласова више од Маринка Божовића (СДС). За Цвијановићеву је гласало 306.123 бирача, за Божовића 145.624 (26,44 одсто), а за кандидата Листе за правду и ред Небојшу Вукановића 98.978 (17,97 одсто).

Подаци су обрађени са 2.046 бирачких места, или 98,27 одсто, док за још 36 нису примљени. У трци за председника Републике Српске важећих листића било је 553.097, празних неважећих 20.157, а неважећих из других разлога 7.302. Када је реч о српском члану Председништва, важећих листића је било 550.725, празних неважећих 24.063, а неважећих из других разлога 4.966. Према прелиминарним резултатима, СНСД Милорада Додика је на општим изборима одржаним 4. октобра убедљиво победио на свим нивоима.

Такође, ЦИК БиХ је на седници наложио Главном центру за бројање да ручно пребројава листиће са четири бирачка места и да отвори вреће са изборним материјалом на још 13 места. Поновно бројање почело је у 15.30 у сарајевској Зетри.

Ручно ће бити пребројани листићи из Градачца (Рајска, за скупштину кантона), Лукавца (за Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ, Представнички дом Парламента Федерације БиХ и скупштину кантона), као и по једног бирачког места у још две општине у Федерацији БиХ, у оба случаја за Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ.

На осталих 13 места вреће ће бити отворене да би се проверио садржај, пронашли такозвани СИТ обрасци и унели резултати, а ако обрасци не буду пронађени, и ту ће се листићи бројати ручно. Та места налазе се у Градачцу, Бањој Луци, Лукавцу, Илијашу, Вогошћи, Мостару и Брчко дистрикту.

Провера обухвата различите нивое власти, од кантоналних скупштина и оба парламентарна дома до Председништва БиХ и председника и потпредседника Републике Српске.

Главни центар за бројање мора, осим тога, да прегледа целокупни изборни материјал са бирачког места "200Ц019" како би се утврдило шта се тачно налази у листићима достављеним са тог места.

"Дакле, тешко је народ преварити, тешко је народ изманипулисати. Ови који играју на манипулацију – трају кратко и не доживе чак ни крај мандата. Они који играју на спин, који играју на позу, једнако тако: изгубе неко своје временско трајање и нестају", рекао је Додик у емисији РТС-а "За столом са Апостолом".

Истакао је да је његова политичка опција и после две деценије понудила грађанима исту политику и добила њихову подршку.

"Тако да је ова наша велика победа део осећаја народа. Политичари обично за све криве за народ, увек се позивају на народ, али ја мислим да то чине с правом, јер је народ тај који одлучује у Републици Српској. И ја разумем политику управо тако: док народ буде одлучивао, биће и Републике Српске", нагласио је Додик.

РС одузете бројне надлежности, али је суштина њених права сачувана

Додик је оценио да је Босна и Херцеговина неуспешан пројекат и после избора и критиковао деловање високих представника, укључујући Кристијана Шмита, чији легитимитет оспорава.

"Босна остаје једнако неуспешан пројекат и после ових избора. Њу не може ништа да поправи", рекао је Додик.

Навео је да је уверен да Босна и Херцеговина може да опстане само ако се поштује изворни Дејтонски споразум. Према његовим речима, под изговором европских интеграција, Републици Српској су одузете бројне надлежности, али су њене институције и суштина њених права сачуване.

"Ја сам потпуно уверен да Босна може опстати само ако има изворни Дејтон", истакао је Додик.

Поручио је да Република Српска неће прихватити политику за коју сматра да је усмерена против ње и Србије.

"Ми нећемо да их пратимо у таквој политици, где они само нападају Србију и Републику Српску. Ми никада нећемо стати иза тих лажи. Дакле, они су ти који разграђују БиХ, а не ми", рекао је Додик.

"Никада нисам имао лични сукоб са Вучићем"

Говорећи о односима са председником Србије Александром Вучићем, Додик је одбацио тврдње о личним несугласицама и оценио да је сарадња Републике Српске и Србије у претходним годинама била веома добра.

"Ја никада нисам имао лични сукоб са Александром Вучићем. Ми можемо да имамо различите ставове, али он је увек подржавао Републику Српску шта год да ми одлучимо", навео је Додик.

Оценио је да је Србија, упркос међународним околностима, ратовима и кретањима цена нафте и нафтних деривата, успела да очува економску стабилност и настави да расте.

Додик је рекао да у овом тренутку најбољим решењем за Србију сматра наставак политике Александра Вучића.

"Срећни су народи који у кризним ситуацијама имају коегзистентну власт и јаке лидере. Ја у континуитету подржавам људе, тако мислим да Александар Вучић треба да настави да води Србију", рекао је Додик.

Додао је да је важно да Србија има стабилну власт и оценио да би промена политичког курса могла да угрози досадашње реформе.

О санкцијама САД и политици Доналда Трампа

Додик је говорио и о укидању америчких санкција њему, члановима његове породице и сарадницима. Навео је да су претходили месеци разговора и активности, а однос са администрацијом америчког председника Доналда Трампа повезао је са његовим противљењем политичком естаблишменту у Вашингтону.

"Трампова политика је била против 'естаблишментске баре', и када неко тако каже, наравно да сам за њега", рекао је Додик.

Истакао је да је у контактима са америчким званичницима увек полазио од интереса Републике Српске.

"Ја сам увек гледао само интересе Републике Српске, а не интересе Америке, Европе или било чије друге", навео је Додик.

Јачање веза са Србијом

Говорећи о развоју Републике Српске, Додик је као примере навео Бањалуку, Требиње, Вишеград и Јахорину. Истакао је значај улагања у инфраструктуру и туризам, као и потребу да се Република Српска боље повеже са Србијом.

Према његовим речима, у Требињу је потражња за становима велика иако је цена квадрата већа него у Бањалуци. Развој Вишеграда повезао је са изградњом Андрићграда, а Јахорине са улагањима у зимски туризам.

"Моја логика је: са малим, лошим путевима људи беже и одлазе, а са великим долазе. Кад имаш ауто-пут, сви ће доћи овамо", рекао је Додик.

Навео је да је један од главних циљева изградња ауто-пута Бањалука–Београд, уз наставак изградње путне мреже у Републици Српској.

Оценио је да ће инфраструктурно повезивање допринети јачању економских и других веза Србије и Републике Српске.

О Бриселском споразуму – Србија више нема обавезу да поштује уговор

Додик је критиковао Европску унију због, како тврди, неиспуњавања обавеза преузетих у оквиру Бриселског споразума.

Србија поштује Бриселски споразум, али га Брисел не поштује. Зато Србија више нема обавезу да поштује тај уговор", рекао је Додик.

Говорећи о добрим односима са израелским руководством, Додик је рекао да су га породична сећања и упознавање са историјом страдања Јевреја подстакли да се више ангажује у развијању односа са Израелом.

"Ја сам дете Козаре. Ја Јасеновац живим, у њему су побијени моји рођаци, моји преци", рекао је Додик додавши да Јевреји јако добро разумеју Јасеновац јер су и сами прошли голготу.

"Имам држављанство Србије, али остајем у Републици Српској"

На питање о могућности да се политички ангажује у Србији, Додик је потврдио да има српско држављанство, али је рекао да остаје политички активан у Републици Српској.

"Имам. Ја сам грађанин, држављанин Србије. Али остајем у Републици Српској зато што је тамо моја базична политичка борба", рекао је Додик.

Заложио се да Срби из Републике Српске аутоматски добијају држављанство Србије, наводећи да сматра да би то право требало да им припада.

"Ми Срби у Републици Српској треба да имамо аутоматско држављанство Србије", истакао је Додик у емисији "За столом са Апостолом".

"Ово је трагичан губитак људских живота. Наше мисли су уз преживеле и породице које су изгубиле своје најмилије или још немају вести о својим рођацима", изјавио је шеф мисије ИОМ-а у Џибутију Александре Коасак.

Потврдио је и да су тимови ИОМ-а на терену и да заједно са властима Џибутија пружају хитну помоћ.

"Ова трагедија је суров подсетник на опасности са којима се мигранти суочавају на овој миграционој рути док траже економске могућности", рекао је Коасак, указујући на ризике преласка мореуза Баб ел Мандеб ка Јемену, одакле мигранти покушавају да стигну до земаља Персијског залива.

Међу 109 пронађених тела су 52 мушкарца, 42 жене и петнаесторо деце – девет девојчица и шест дечака, наведено је у саопштењу.

Бродолом је преживело више од 80 људи, а сви су држављани Етиопије.

Опасна рута ка земљама Персијског залива

Сваке године десетине хиљада миграната са Рога Африке пролазе кроз Џибути и прелазе мореуз Баб ел Мандеб ка Јемену, надајући се да ће стићи до земаља Персијског залива у потрази за безбедношћу, стабилношћу и послом.

"Сиромаштво, несигурност и све израженије последице климатских промена приморавају многе да крену на овај пут, упркос растућој нестабилности широм Блиског истока", саопштила је Међународна организација за миграције.

Према подацима ИОМ-а, од 10. септембра забележено је више од 20.000 долазака миграната из Етиопије у Џибути.

Међутим, опасности се не завршавају преласком мора. Мигранти који стигну у Јемен суочавају се са ризиком од насиља, произвољног хапшења и притварања, експлоатације и трговине људима.

Овај 26-годишњи мушкарац је са сарадницима водио посао трговине азот-субоксидом великих размера.

Он ће сада морати да плати више од 897.000 евра на име зараде остварене незаконитом активношћу, а већ је био осуђиван у претходних пет година због кријумчарења гаса смејавца, при чему је више пута кршио и услове претходних условних казни.

Надлежни органи су пронашли укупно 646 килограма те супстанце ускладиштене на две локације.

Суд је изрекао строжу казну због ранијих осуда, као и велике количине супстанце и дугог временског периода током којег се овај мушкарац бавио том трговином, навео је Нл тајмс.

Пожар је убрзо локализован, а потом и угашен.

Евакуисано је 18 особа, потврђено је РТС-у.

Танјуг преноси да је једна особа превезена у дежурну медицинску установу са лакшим повредама.

Володимир Зеленски је то назвао "непоштеним" потезом, који је, према његовим речима, уговорен Украјини "иза леђа" и послужиће Русији да "повећа своје шансе на бојном пољу".

Директор Института за европске студије Слободан Зечевић истиче да повратак руског дизела на светско тржиште не мора да представља економски ударац Европи, иако Европска унија не увози руске нафтне деривате.

"Не бих рекао у економском смислу да је то ударац, пошто, иако Европа не увози руске нафтне деривате, у суштини би вероватно требало да цена дизела падне на светском тржишту, тако да би Европа била мало растерећена тим новим ценама", објаснио је Зечевић.

Међутим, сматра да ће за европске земље много већи проблем бити однос америчког председника према украјинском председнику Володимиру Зеленском, будући да је поручио да не би требало више да буде председник Украјине.

Према његовим речима, сукоб је додатно продубљен након што је Трамп затражио од Зеленског да обустави нападе на руска нафтна постројења, а украјинске снаге наставиле да гађају рафинерије.

"Трамп је тражио од Зеленског да не гађа нафтна постројења, јер Америци треба тај руски дизел, а Зеленски је само можда пар сати касније већ гађао неку од рафинерија", навео је Зечевић.

Цене горива и избори у Америци

Зечевић оцењује да су Трампови потези у великој мери условљени унутрашњом политичком ситуацијом у Сједињеним Америчким Државама и предстојећим новембарским изборима за Конгрес.

"Трамп жури због унутрашњих политичких потреба да смањи цене горива. Следе избори у новембру и он покушава, већ је у кампањи и подржава републиканске кандидате", рекао је Зечевић.

Програмски директор Новог трећег пута Димитрије Милић указује да је америчка администрација и раније привремено ублажавала санкције руским енергентима, посебно током поремећаја на светском тржишту изазваних блокадом Ормуског мореуза.

Ипак, наглашава да је садашња ситуација другачија због политичких порука које прате економске мере.

"Када смо имали та привремена омекшања режима санкција када се говори о руским фосилним горивима, она нису била интерпретирана кроз то какав је Зеленски председник и каква би требало да буде украјинска политика", објаснио је Милић.

Према његовој оцени, постоје два могућа објашњења најновијег Трамповог потеза – покушај да се утиче на расположење америчких бирача или настојање да се поново отвори простор за разговоре са Москвом.

"Једна је да је то тактички, у смислу због међуизбора у новембру, а друго може бити да је то можда поновно отварање неке могућности дијалога са Москвом, која је један вид уступка у политичком смислу", навео је Милић.

Може ли Трамп да приближи Русију Западу

Говорећи о последицама америчко-руског договора по Европу, Зечевић сматра да Брисел тренутно није у средишту Трампове политике.

"Трампу уопште није Европа у фокусу. Он жели да постигне тај мир између Украјине и Русије, јер мисли да би могао Русију да окрене ка Западу и да би то отворило нове прилике за америчке инвестиције", рекао је Зечевић.

Наводи да амерички председник настоји да оконча рат у Украјини, али и да обезбеди додатне изворе нафте како би стабилизовао светско тржиште енергената.

Милић, међутим, упозорава да би приближавање Вашингтона и Москве могло да буде ограничено због различитих економских и геополитичких интереса.

"Највећи проблем је што су преклапања руских и америчких интереса доста мала, а постоје тачке где су њихови интереси на поприлично супротним странама и то је једним делом баријера", истакао је Милић.

Подсећа да је трговинска размена Русије и САД и пре почетка рата у Украјини била релативно мала у поређењу са америчком трговином са Европском унијом и Кином.

"Много је већи пресек интереса између Европске уније и Русије у економском смислу, а опет је много већи антагонизам сада, четири године након (почетка) рата, него што је између Америке и Русије", оценио је Милић.

Шта чека односе Брисела и Вашингтона

Милић сматра да ће европске земље пажљиво пратити исход новембарских избора у САД, јер би промена односа снага у Конгресу могла да утиче на Трампову спољну политику.

"Ако говоримо из угла Брисела, вероватно ће се надати да Трамп ослабљен уђе у другу половину мандата, односно да демократе имају што већи пробој у Сенату и Представничком дому, зато што са њима имају много већу сарадњу и предвидивији оквир сарадње", навео је Милић.

Са друге стране, Зечевић сматра да би на будуће односе Европе и САД могли значајно да утичу и председнички избори у Француској, као и јачање десничарских политичких опција у појединим европским земљама.

"Мислим да Доналд Трамп очекује да победи крајња десница. Он би то волео и гураће ту опцију, да Марин ле Пен добије на тим изборима, и у другим европским државама да ојача крајња десница, што би њему ојачало позицију унутар Европе", оценио је Зечевић.

Указао је да Европску унију у наредном периоду очекују важне расправе о проширењу, новом буџету и додатним санкцијама Русији, што ће, према његовој оцени, такође утицати на односе Брисела и Вашингтона.

"Заједнички бојкот међу тржишним конкурентима може да представља кршење Шермановог закона", рекао је представник америчког Министарства правосуђа.

Шерманов закон је амерички савезни закон о заштити тржишног надметања. Донет је 1890. године, а између осталог, забрањује договоре међу конкурентима којима се ограничава тржишно надметање, што може да укључује и координиране бојкоте.

"Одсек за заштиту тржишног надметања спроводи истрагу како би утврдио да ли су ове медијске организације прекршиле законе о заштити тржишног надметања", наводи Министарство правосуђа.

Истрага је покренута након вишенедељних сукоба Трампове администрације са великим америчким медијима.

Трамп је 18. септембра објавио да Си-Ен-Ену (CNN), Политику и Ем-Ес Нау (MS NOW) забрањује приступ Белој кући, а дан касније њиховим новинарима су ускраћене акредитације и улазак у комплекс.

После ове одлуке, они су тужили Трампову администрацију, тврдећи да је забрана, у ствари, одмазда због њиховог извештавања и да крши уставом загарантоване медијске слободе.

"Поједини произвођачи који су планирали да је посеју мораће да процене да ли још имају услова за то", истакао је Радић.

Са друге стране, код озимих житарица, пре свега јечма и пшенице, још нема значајнијег кашњења.

"Јечам је при крају оптималног рока за сетву, док се пшеница тек сеје, па ће количина падавина у наредним данима бити важна за наставак радова. Требало би нам бар једну недељу да пада лагана киша, да би натопила земљу која је сува више од три-четири месеца, колико је на појединим теренима“, објашњава Радић.

За почетак радова било би корисно да падне између 10 и 20 милиметара кише. Ипак, како наводи саговорник, потребе се разликују у зависности од типа земљишта.

"На северу Војводине, где су земљишта лакшег механичког састава, вода брже продире у дубље слојеве, док се на тежим земљиштима дуже задржава у ораничном слоју. Киша је добродошла и произвођачима који су већ обавили сетву применом редуковане обраде земљишта. Међутим, ако се падавине не наставе, постоји ризик да семе започне клијање, а затим остане без довољно влаге, што може довести до његовог пропадања", рекао је Радић.

Утицај климатских промена

Говорећи о последицама климатских промена, Радић указује на постепено прилагођавање структуре сетве у Србији.

"Озиме житарице добијају на значају, јер њихов развој мање зависи од летњих врућина, док се површине под сојом смањују због њене осетљивости на сушу. Кукуруз се и даље одржава на појединим подручјима, нарочито у близини река", истакао је Радић.

Као једну од мера за смањење ризика у производњи, Радић издваја сетву у више рокова, посебно код произвођача који обрађују велике површине.

"Очигледно ће сви произвођачи морати и даље да сеју у више рокова, што је као препорука, да би се смањио ризик у производњи", наглашава Радић.

Даљи развој јесење сетве зависиће од количине падавина, али и од временских прилика током новембра и децембра, које ће утицати на развој и презимљавање усева.

"Ратари ће зато и у наредном периоду морати да прате стање земљишта и прилагођавају радове временским условима", закључио је Радић.

"Могло би да се иде корак даље, да ниједна држава никада не може пренети своју суверену вољу у целости негде другде, то мора бити познато. Ми то називамо доктрином успостављања надлежности над надлежношћу. Уставни суд нема право да спроводи уставну ревизију међународних споразума. Међународни споразуми се поништавају према стандардима Бечке конвенције и поступку који је следио", рекао је Хасани медијима на албанском језику.

Додао је да, ако Уставно веће Специјалног суда поништи нови закон, у Приштини могу да пониште закон о ратификацији међународног споразума из 2014. године.

"Ако Уставно веће Специјалног суда поништи закон о Специјалном суду, Косово има право да поништи закон о ратификацији међународног споразума из 2014. године, а сагласност две трећине српске заједнице није потребна", истакао је Хасани.

Опозициона Демократска партија иницирала је измене закона о Специјализованим већима и Специјализованом тужилаштву у Хагу, које су по хитном поступку усвојене у централној скупштини у Приштини.

Новим законом сужавају се надлежности Специјализованих већа, скраћују максималне казне и уводи могућност помиловања.

Према тим изменама, Специјализована већа судила би само у случајевима који се односе на конкретне наводе из извештаја Дика Мартија о незаконитом вађењу и трговини људским органима.

"Ураган 'Исаијас' је погодио Алабаму, Џорџију и друге савезне државе, регистрована је снага ветра од 116 миља на сат, расте ниво воде. Ураган је ослабио и постао тропски циклон. Иако је центар олује даље од Флориде остаје на снази претња од поплава. Већина настрадалих била је у својим кућама", рекао је гувернер Флориде Рон Десантис.

Погођена је и савезна држава Алабама, гувернерка Ајви каже да је двоје људи погинуло, упозорила је на могућу појаву торнада, замолила становнике да се припреме за најгоре. Иако невреме слаби и даље постоји претња од поплава и торнада док се креће ка унутрашњости америчког копна.

"Морамо да обезбедимо нормално функционисање саобраћаја, али људи морају бити на опрезу. Сви желе да виде какве су последице невремена, али обећавам да ћемо све сликати и послати власницима објеката. Позивамо људе да и даље остану у склоништима. Желимо да помогнемо нашој заједници, на располагању смо, најважније је да су људи на безбедном", поручио је Коди Ривс из Њу Броктона у Алабами.

У три савезне државе захваћене олујом "Исаијас", без струје је остало више од 860.000 људи. Власти су предузеле све мере и почеле са санирањем штете.

Оцењује да је кампања "Александра Вучића и владајуће странке прилично снажна и директна", док кампања студентска листа, према његовом мишљењу, "нема јасан карактер".

Сматра да студентска листа због тога можда неће остварити пун потенцијал, иако је, како каже, велики број присталица већ одлучио за кога ће гласати.

"Они ће имати висок рејтинг, али то не значи да ће тај рејтинг бити на овом нивоу који смо ми измерили пре неких петнаестак дана. Чини ми се да ће остати или на том нивоу или да ће благо пасти", оценио је Лацмановић.

Антонијевић: Кампања не сме да угрожава учеснике политичког живота

Повереник за заштиту равноправности Милан Антонијевић упозорио је да се током изборне кампање готово свакодневно бележе инциденти и случајеви говора мржње, али да политички актери својим јавним порукама покушавају да смире тензије.

Нагласио је да је неопходно заштитити и припаднике националних мањина од дискриминације током изборног процеса, посебно указујући на генерализоване оптужбе на рачун Рома о продаји гласова.

"То су све ствари које угрожавају оне који и иначе имају тај лош положај у нашем друштву и од тога се заиста треба уздржавати у изборном процесу", поручио је Антонијевић.

Објаснио је да тужилаштво мора да реагује у случајевима који су у његовој надлежности, док повереник покреће поступке када постоји сумња на дискриминацију.

Изборне дебате и присуство међународних посматрача

Говорећи о изборним дебатама, Антонијевић је оценио да је важно што се представници различитих политичких опција суочавају у телевизијским емисијама.

"Мислим да је формат који сте ви понудили и који постоји дуги низ година био повољан за све учеснике на изборима у претходним циклусима и мислим да нема разлога сада да се праве неки нови изузеци", рекао је Антонијевић.

Истакао је и значај међународног посматрања избора, наводећи да су, поред дугорочних посматрача ОДИХР-а, позиви за праћење избора упућени Парламентарној скупштини Савета Европе и Европском парламенту.

"То је још једна додатна мотивација да цео овај изборни процес, било да је у медијима, било да је на улицама Србије, остане у границама закона, без неког насиља", нагласио је Антонијевић.

"Већина бирача већ одлучила, тензије могу да повећају излазност"

Лацмановић сматра да у последње две недеље кампање не треба очекивати велике промене у опредељењу бирача, али да је за странке које се боре за улазак у парламент важно да задрже темпо кампање и избегну грешке.

"Гласачи, односно симпатизери разних политичких опција, у великој су мери већ опредељени. Не може се ту сада десити ништа епохално. Не очекујемо велике промене", рекао је Лацмановић.

Према његовој оцени, раст политичких тензија у завршници кампање може да утиче на већу излазност, јер додатно мобилише присталице различитих изборних листа.

Говорећи о неопредељеним бирачима, Лацмановић је указао да је погрешно претпоставити да ће сви они који се одлуче да гласају у последњем тренутку подржати опозицију.

"Aко неко рачуна да су неопредељени бирачи они који су против власти, он је у великој заблуди. Углавном се неопредељени, ти који изађу на дан избора и определе се тада, некако равномерно распореде, па чак и да није потпуно равномерно те разлике су јако мале и неће битно утицати на резултат", објаснио је Лацмановић.

"Резултати избора морају да се прихвате"

Антонијевић је истакао да велика излазност доприноси демократском карактеру изборног процеса и оценио да је важно да гласање протекне без инцидената.

Говорећи о прихватању изборних резултата, нагласио је да је у интересу Србије да се изборни процес спроведе у складу са законом и да период после гласања не буде обележен озбиљним инцидентима.

"Надам се да ће сви они који учествују у изборима схватити да је то интерес Србије, да има један процес који је што ближи законима и ономе што је прописано", рекао је Антонијевић.

Лацмановић, сa друге стране, није желео да прогнозира да ли ће сви политички актери прихватити изборне резултате, наводећи да је садашња политичка ситуација специфична.

"Не могу да тврдим зато што је ово сада нека ванредна ситуација. Нисмо имали овакво једно стање и у друштву, а и на изборним листићима", навео је Лацмановић.

Ноћас је и младић од 18 година доживео тешку повреду приликом пада са Калемегдана.

За екипе Хитне помоћи тешка ноћ уз 156 позива, 28 на јавном месту.

Након најновијег напада на саудијску престоницу, амерички председник Доналд Трамп изјавио је да САД разматрају могућност придруживања Саудијској Арабији у нападима на Хуте.

Кремљ је, у међувремену, саопштио да је руски председник Владимир Путин, уз сагласност иранског председника Масуда Пезешкијана, пренео Трампу став Техерана о могућем решењу сукоба између САД и Ирана, преноси агенција Интерфакс, позивајући се на портпарола Кремља Дмитрија Пескова.

Истовремено, специјални изасланик САД Џаред Кушнер, Трампов зет, оценио је да предстоји много посла на спровођењу споразума о прекиду ватре у Гази и ослобађању талаца.

Кушнер је истакао да је потребно разоружати Хамас, успоставити безбедност, обновити основне услуге и поново изградити заједнице.

За то време, Министарство здравља палестинске енклаве саопштило је да је укупан број погинулих у рату у Појасу Газе премашио 74.000, док је више од 175.000 људи рањено.

"Време је да Украјина добије новог председника, који може да постигне договор", саопштио је Трамп. Истакао је да је Зеленски могао много пута да оконча сукоб, али је одлучио да то не учини.

Потврдио је да је Вашингтон упозорио Кијев да не напада постројења за производњу дизела, тврдећи да на тржишту већ постоји велики мањак тог горива. Оптужио је Володимира Зеленског да својим потезима изазива проблеме на глобалном нивоу.

"Рекли смо им: 'Можете да радите шта год желите Русији, али немојте да нападате рафинерије, јер то ствара проблем за цео свет", нагласио је амерички лидер.

За то време Зеленски је разговарао с француским колегом Емануелом Макроном и обавестио га да у наредним данима и даље постоји велика опасност од нових руских ракетних напада на Украјину. Разговарао је и с британским премијером Ендијем Барнамом, који је поновио потпуну солидарност с Украјином.

Огласио се и Кремљ истичући да је већи део телефонског разговора Путина и Трампа био посвећен решењу украјинског рата што је, како је саопштено, иницирао шеф Беле куће.

Русија је наставила ударе широм Украјине. Зеленски је потврдио да су Руси бацили на стамбене објекте у Запорожју пет КАБ-ова, чиме су захвалили за укидање америчких санкција на извоз њиховог дизел-горива. Погинуло је 20 људи, а више од 30 је рањено.