Акил, чије су хватање Американци били спремни да плате седам милиона долара, рањен је у уторак када су Израелци активирали експлозив скривен у Хезболаховим пејџерима и одмах пребачен у болницу, где су га, како се чини, лоцирали израелски обавештајци.

Пратили су га до јужног предграђа Бејрута, где је блок зграда у којима се сакрио бомбардовала израелска авијација. У нападу је, осим Акила, убијено још осам особа, док је 59 рањено.

"Гађање јужног предграђа Бејрута представља доказ да Израел не поштује хумане и правне принципе и наставља са деловањем које подсећа на геноцид", рекао је вршилац дужности премијера Либана, Наџиб Микати.

Био је то трећи напад израелске авионе на предграђе Бејрута од почетка рата у Појасу Газе 7. октобра прошле године. У претходна два напада убијени су заменик шефа политбироа Хамаса Салех ел Арури и један од команданата војног крила Хезболаха Фуад Шукур, три жене и двоје деце.

Ракетирање зграда у којима се скривао Акил уследило је свега неколико дана после спектакуларне акције израелских тајних служби у којима је убијено тридесетак, а рањено око 3.000 људи. Израелци су у уторак и среду активирали експлозив скривен у пејџерима и воки-токијима које су користили оперативци Хезболаха.

Међу убијеним и рањеним, међутим, било је и много случајних пролазника, деце и људи који су се игром случаја нашли близу тих уређаја за комуникацију.

Хезболах је забранио употребу мобилних телефона још у фебруару, страхујући да ови уређаји омогућавају Израелцима да их прате и лоцирају. Лидер ове организације, Хасан Насралах је све припаднике Хезболаха који носе мобилне телефоне назвао потенцијалним непријатељским агентима.

Ибрахим Акил, од Бејрута до Аргентине и назад

Један од кључних лидера Хезболаха и беспоговоран следбеник циљева које је зацртао Хасан Насралах, Ибрахим Акил се на листама најтраженијих радикалних шиита налази још од осамдесетих година прошлог века, после напада на америчку касарну и амбасаду у Бејруту у којима је убијено више од 300 људи.

Идеолошки, залагао се за стварање исламске државе у Либану, уз истовремено уништење Израела.

На терену, био је спона између Хезболаха и Ирана као главног спонзора ове организације. Годинама, био је задужен за координацију финансирања и пошиљки војне опреме за потребе Хезболаха.

Недуго затим, постао је командант јединице Радван, која слови за најелитнију снагу Хезболаха и сматра се одговорним за серију политички мотивисаних убистава и напада у Израелу и Либану.

Западни обавештајци сматрају да је био главни организатор бомбашког напада на израелску амбасаду у Аргентини 1992. године, када је убијено 29 и рањено 300 људи.

Током рата са Израелом 2006. године, сматран је главним стратегом акција Хезболаха, чији су борци успели да нанесу озбиљне губитке израелским снагама и тешко оштете инфраструктуру у тој држави.

Наводно је био и главни планер бомбашког напада на аутобус који је превозио израелске туристе у Бугарској 2012. године, када је убијено шест и рањено 30 особа, а сматра се да је поставио основе за формирање Хезболахових ћелија у Немачкој.

Био је члан и џихадског већа, једног од главних тела унутар Хезболаха, које су чинили Хасан Насралах, Хашем Сафи ел дин, Али Карки, Мохамед Хајдар и Талал Хамијах.

Од почетка рата у Појасу Газе, Израел је успео да ликвидира два члана овог тела - Акила и Фуада Шукра.

Возач аутобуса је зауставио возило када их је угледао, али је достављач на електричном бициклу претицао и пролетео кроз децу.

Две девојчице су пале и превезане су у Универзитетску дечју болницу у Тиршовој и након прегледа констатовано је да једна од њих има повреду руке и ноге, а друга је приликом пада задобила повреду лица. 

У току је истрага. 

Према подацима саобраћајне полиције, у Београду прошле године догодило се нешто више од 14.000 саобрећених незгода, а у пет ситуација незгоде је изазвао управо бициклиста.

Служење војног рока за жене, биће добровољно и одвијаће се под истим условима.

Пре самита у Вашингтону чија ја то била централна тема, аналитичари су најављивали могућност да Лондон ту дозволу ипак једнострано дâ.

Прошлог викенда свет је одахнуо када амерички председник Бајден и британски премијер Стармер на самиту у Вашингтону нису дозволили Украјини да употреби њихове ракете дугог домета.

Тиме нису прекорачили црвену линију руског председника Путина.

Но, јастребови у Вајтхолу нису задовољни.

Директор програма за Русију и Евроазију у Чатам хаусу Џејмс Никси указује да Британија незванично признаје да би волела да рестрикције на употребу њених ракета дугог домета у нападима унутар Русије буду укинуте.

"Међутим, није вољна да се супротстави Американцима. То је традиционалан став свих британских влада. Не знам о чему су се Стармер и Бајден споразумели, али Бајденов радни уговор само што није истекао. Стармер има много дужи уговор и зато ће се он, за разлику од Бајдена, тим проблемом бавити у наредним месецима“, тврди Никси.

Конзервативци инсистирају на једностраном деловању Лондона

Притисак на лабуристе расте. У најновијем издању Сандеј Тајмса бивши премијер Борис Џонсон и петоро некадашњих британских министара одбране, који су служили у свим сукцесивним конзервативним владама од Камеронове до Сунакове, затражило је да Лондон једнострано дâ зелено светло за употребу својих "сторм шедоу" ракета дугог домета у Украјини.

Бивши министар одбране Бен Валас, који не крије амбиције да на челу НАТО-а наследи Јенса Столтенберга, упозорава да "постоји опасност да се Британија сврста уз превртљивце и одлагаче, иако је једини начин супротстављања снага, јединство и одлучност".

Три милијарде фунти за Украјину

Стармеров тим остаје уздржан, ако ни због чега, а оно из техничких разлога, јер је за лансирање британских ракета у Украјини неопходна америчка логистичка подршка.

Британски министар спољних послова Дејвид Лами сматра да је важно да издвајања за војну опрему у Украјини буду повећана на три милијарди фунти годишње, колико год рат буде трајао.

"Тражили су још ракета. Дали смо има шесто педесет 'бримстоун' ракета. Најавили смо нове пошиљке муниције и артиљерије. Наравно да са савезницима разговарамо о читавом низу система, који би омогућили Украјини да преброди зиму и одбије до сада највећу Путинову агресију“, објашњава министар Лами.

Сценарио катастрофе

Једини противници даље ескалације међу политичарима су Најџел Фараж и његови тврдо десни реформисти.

Директор програма за Русију и Евроазију у Чатам хаусу Џејмс Никси наглашава да има људи, који би више волели да се Британија не залаже толико снажно за украјинску победу, јер би тиме ствари ескалирале.

"Можда би био оборен руски председник, можда би настала анархија. Можда би се нуклеарно оружје отело контроли. О свим тим катастрофичним сценаријима размишљају разумни и озбиљни људи у, на пример, америчкој администрацији“, сматра он.

Британци, који вести више прате путем друштвених мрежа, него путем класичних медија, реагују на претњу шефа руског Националног савета за безбедност Медведева.

Он је наиме Британији обећао да ће потонути у цунамију, који ће наводно изазвати руске хиперсоничне ракете и подводни дрон 'посејдон'.

Међутим, већина грађана верује да ће Лондон кад-тад Кијеву дозволити употребу спорних ракета.

Велики број грађана у живим јављањима у радијске програме указује да је та одлука сувише важна, те да се о њој мора расправљати у парламенту и да време доношења такве одлуке мора да буде благовремено саопштено целокупној нацији.

Саветник министра здравља професор Небојша Тасић рекао је за РТС да је смањење листа чекања стављено на врх приоритета.

"Листе чекања постоје свуда и оне су питање кадра. Овај здравствени систем има и знања и способности да их реши, али ови проблеми се решавају систематски. У наредним данима ће се изаћи са предлозима за решење", навео је Тасић.

Напоменуо је да од овог викенда почиње решавања проблема, а он ће бити решен додатним радом, од 1. октобра биће на сајту Министарства да се види како се решава проблем и која установа колико смањује листе чекања.

Здравствени систем има стручне људе за решавање овог проблема, каже Тасић и додаје да је опрема важна али да су људи кључни.

"Морамо да обавимо дијагностичке процедуре. Све установе ће се укључити у то, директори ће бити на терену. Додатно ангажовање ће бити плаћено", рекао је професор и истакао да ће се листе чекања решавати убрзаним темпом.

Превентивни прегледи користе да се смање листе, рекао је Тасић указујући да је суштина здравља превенција.

"Кад се људи осећају здраво ретко иду код лекара. Тада можемо открити болест у настајању. Апелујемо на све да дођу на превентивне прегледе јер на тај начин можете открити болест у зачетку и то се може брзо решити. Без упута и здравственог осигурања можете доћи на превентивни преглед", рекао је професор Тасић.

Нагласио је да ако урадимо превенцију максимално, листе чекања ће бити минималне.

“Први странци овде си стигли пре 5-6 година, ускоро ће, ма којим језиком говорили, надају се, добити и нове комшије и проширити овај златиборски свет у малом... – То што не говоре истим језиком овде заправо и није толико важно јер када треба они се одлично разумеју...” - Ово је инсерт из једне од њених награђиваних репортажа, Наде врсног професионалца.

Јелена Божовић, одговорни уредник редакције Актуелности, сећа се колико је времена провела са Надом: "Биле смо заједно мање више од Основне школе, и у средњој и на факултету, најзад и на послу и читав њен живот може бити само узор. Била је најискренији пријатељ, честит и добронамеран и то је оно што увек могу рећи о њој. Такву је знам и такву ћу је памтити.”

“Неко ко је био прави сарадник, била је смирена, проблеме никад није решавала повишеним гласом, већ договором. Као новинар она је била професионалац какав се само пожелети може, а сви они који су је мимо овог посла познавали знају је као веселу и оптимистичну особу”, каже Зоран Жеравчић, дописник Радио Београда у пензији.

Вера Аксентијевић, колегиница из краљевачког дописништва, подсећа: „Била је сјајан новинар препознатљиве боје гласа и телевизијског рукописа. Наша кућа и новинарство изгубили су великог професионалца и сјајног колегу.”

А дописничка редакција, посебно ужички колектив изгубили су члана породице.

“Листајући Надине уредне белешке тек сада видимо колико је времена у њих уткала што јурећи и у послу и у животу до сада нисмо видели. А ово је тек део оног што нам је подарила, уз пријатељство, за све ове године”, каже Славица Јовановић колегиница из ужичког дописништва, а Наталија Видић, такође из ужичког дописништва додаје: „Тешко ми је наћи речи да се опростим од Наде са којим делим оооогроман кофер успомена, из средње школе, факултета, посла..Биле смо подршка и ветар у леђа једна другој и у радостима и тугама...и приватно и пословно, кујући на оба поља нове планове, али опака болест ју је прерано одвела.”

„Наши бентови су стабилни и веома јаки. 65. године смо тад у то време имали зечије бентове. То су били мали бентови и онда је била претња да нас потопи. Од тог времена изграђени су нови, врло стабилни. Близу је Копачки рит па сва вода која долази се прелива или у Копачки рит, може малтене до Осијека достићи и овај је сад други вишак нама не смета“, каже Миле Тркуља, из Апатина.

„Ранијих година, ја никад се не сећам… Дунав овако на јесен никад није, задњих годину, две, увек је на пролеће. Преко зиме је било леда, а већ на пролеће кад се отопи онда буде поплаве, а сад у јесен воде… стварно се променило све“, каже Марко Видаковић из Апатина.

Вода је стигла и у викенд насеље Вагони код Апатина.

„Мало хватамо дрва за следећу зиму, вода носи, имамо плин. Струју ће нам искључити, али може се и без телевизије“, каже Ђура Креко, из Сомбора.

„Мислим да је данас негде око 580цм, с тим да у просеку дневно долази метар воде. По прогнозама негде у уторак очекују 670, значи то је водостај који прелази већ мере редовне одбране пд поплава. Значи на 650, 700 су већ ванредне. Мислим да неће доћи а колико имам информације, одозго већ пада вода од Будимпеште и низводно. Тако да милим да ове године ћемо имати среће и да неће бити већих проблема“, сматра Илија Брдар из Лучка капетаније Апатин.

Сви системи заштите су активни и спремни, а службе прате стање у реалном времену. А да забринутост буде мања ту је и Специјална јединица цивилне заштите за спашавање на води и под водом која ових дана у склопу редовних активности изводи своје тренинге на реци.

Дежурни јавни тужилац је изашао на лице места и заједно са полицијским службеницима ПУ у Смедереву обавио увиђај.

На основу обављене обдукције и према за сада утврђеним подацима, П. И. је убио ванбрачну супругу Р. С., а потом је извршио самоубиство.

Све околности поводом овог догађаја се и даље утврђују.

"Истакао сам да је то за Србију велика ствар, не само за одбрану земље, већ и због тога што ће младим људима оснажити осећај одговорности и озбиљности, која ће им бити потребна за све оно са чиме ће се сусретати и у цивилном животу. Посебну корист од обавезног служења војног рока имаће и градови и општине у којима су касарне, јер ће ти крајеви економски да се подигну и још брже да напредују и да се развију", навео је Вучић.

Додао је да је обавестио Владу Србије о састанку у Бриселу који је имао у четвртак, као и о разговорима које је имао у вези са ситуацијом на Косову и Метохији, а посебно о предстојећим састанцима које ће имати са светским лидерима, на којима ће главна тема бити управо положај Срба на КиМ, као и мере које званични Београд предузима у том смислу.

"Посебна тачка дневног реда била је енергетика, са акцентом на пројекте, потенцијале и планове Србије у свим њеним аспектима. Замолио сам чланове Владе да све активности координишу са председником Владе и министром финансија, у циљу што веће ефикасности и свеобухвантог приступа једном од најзначајнијих питања будућности наше земље", рекао је Вучић.

Истакао је да је на седници разговарано и о претњи од поплава, да је анализирана ситуација и мере које држава може да предузме како би се сачували животи и имовина грађана, односно како би се потенцијална штета свела на минимум.

"Посебно сам нагласио да нико не сме да потцени степен опасности ове ситуације, апелујући на све чланове Владе да изврше опсежне и брзе припреме у циљу заштите становништва", навео је Вучић.

Седница Владе Србије и Друга ванредна седница Републичког штаба за ванредне ситуације, коју води премијер Милош Вучевић, а присуствује председник Александар Вучић, почела је данас око 13.00 часова у Палати "Србија".

"Дуго година сам радио у Немачкој, сад сам се вратио овде у своју земљу, видећемо шта како, да ли ћемо да опстанемо или ћемо морати опет вани", каже Игор Цветковић, из Стубла код Владичиног Хана.

Поједини немају искуства у својој струци, бавили су се другим пословима.

"Инжењер прехрамбене технологије, већ десетак година сам на бироу, у потрази за послом у струци, а може и неки сличан посао", наводи Александра Трајковић из Врања.

"Не радим три месеца и тражим посао било који, само да је редовна исплата", каже Слађан Стојменовић, из Врања.

Више од 400 радних места доступно је на другом овогодишњем сајму запошљавања у Пчињском округу. Према подацима врањске филијале, већина незапослених после посете сајму почне да ради.

"70 одсто се запосли од тих 440 људи колико су послодавци исказали потребу, бар 350 људи крене да ради код тих послодаваца", наводи Горан Живковић, директор филијале у Врању, Националне службе за запошљавање.

"У свим категоријама имамо потребе за запошљавањем радника јер због недостатка хроничног у Србији радника који се баве текстилом, били смо приморани да запошљавамо и пензионере који нису више у могућности", каже Марјан Милосављевић, управник погона у Јумку.

"Тражимо профиле електричар и машинске инжењере, добро је да смо на сајму јер се овде јављају људи свих профила, тако да можемо да нађемо нешто што нам одговара", каже Милица Нешић из "Хемијске индустрије Врање".

"Ми тражимо раднике машинског смера, машиновраваре, значи потребни су нам радници и са високим образовање, и радници са средњом школом", наводи Маја Стевановић, шеф рачуноводства у предузећу "Кламекс".

Више деценија су развијане индустрије текстила, намештаја и обућарства у Врању. Отваране су нове фабрике, али су и поједине затворене.

"Свесни смо чињенице да нам је отишао Геокс, дешавале ду нам се неке турбулентне ствари у претходних 10 година, тако да морамо да радимо заједно са Националном службом на томе да производимо и да дамо нови допринос за отварање радних места", сматра Слободан Миленковић, градоначелник Врања.

У Врању је незапослено око 4700 људи, у Пчињском округу 17650. Највише је незапослених старијих од 50 година и оних који нису завршили средњу или основну школу.

Србија и САД се можда не слажу у свим питањима али оно у чему се слажу јесте то да обе стране желе да раде на унапређењу заједничке сарадње, истакао је Хил.

Када је реч о историјској сарадњи две стране, подсетио је да се сутра у Прањанима обележава годишњица акције Халијард, спасавања америчких пилота, што је назвао једном од светлих тачака у односима Србије и САД.

Делегација Националне гарде Охаја у Београду

Амбасадор Хил се осврнуо и на присуство делегације Националне гарде Охаја у Београду и оценио да Србија нема већег пријатеља од њих.

Хил је оценио да је потписивање стратешког споразума у области енергетике добар пример шта две земље могу и желе да раде у будућности.

Генерал-мајор Националне гарде Охаја Џон Харис рекао је да је почастован што га сматрају пријатељем у Београду и навео је да је сваки пут када дође у Србију испуњен истим узбуђењем.

"Сваки пут кад посетим Србију, видим све боље и све снажније партнерство између нас", каже Харис.

Оценио је да пријатељство народа Охаја и Србије расте и подсетио на недавно потписан споразум о братимљењу градова Кливленда и Новог Сада.

Најавио је своје учешће на сутрашњем обележавању акције Халијард у Прањанима.

Хил: Земље Отвореног Балкана схватиле су потребу да иду напред

Амбасадор САД у Србији Кристофер Хил оценио је да су земље које су се придружиле иницијативи Отворени Балкан земље које су схватиле потребу да иду напред.

"Могли бисте да се вратите вековима у прошлост и никада не нађете тренутак тако плодан као садашњи тренутак, у коме Србија и Албанија имају неку врсту односа поштовања и обе желе да виде миран и успешан Балкан", рекао је Хил на панел дискусији "Србија и САД, стратешки дијалог и партнерство за 21. век" која је одржана на конференцији "Дан Америке" у Дому Народне скупштине.

Када је реч о процесу дијалога Београда и Приштине, Хил је оценио да је веома важно да све стране сарађују са ЕУ по том питању.

"Европска унија је уложила своје напоре и свој престиж и све добре ствари које може да понуди", рекао је Хил додајући да мора да се сазна да ли постоји "пут напред" кроз процес дијалога који води ЕУ.

Он је поновио амерички став о потреби формирања Заједнице српских општина.

Осврнуо се и на недавно потписан стратешки споразум о енергетици Србије и САД.

"Ово је од изузетног значаја за будућност српске привреде, за будућност самих Срба и за будућност целог региона. Када видимо спремност да радимо заједно на зеленој енергији, када видимо спремност да покушамо да делимо технологије у овој области, видећемо ситуацију у којој раст може бити потпомогнут овим фокусом, на зелену енергију и кретање напред", рекао је Хил.

Он је оценио да нема сумње да ће Србија бити део ЕУ.

Навео је постоји много више тога што приближава Србе и Американце, него што их раздваја. 

На панелу су говорили и политички саветник председника Владе Предраг Рајић и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немања Старовић. 

"Дан Америке"

На овогодишњој конференцији "Дан Америке" биће речи о начинима унапређивања партнерства и билатералних односа између Србије и САД, као и о унапређењу политичких и економских односа две земље.

Конференцији присуствују Делегација Националне гарде Охаја, као и бројни представници јавног живота у Србији.

Домаћин радног ручка ће бити Високи представник ЕУ за спољне послове и безбедносну политику Жозеп Борељ, најављено је у саопштењу Европске комисије.

"У среду високи представник Борељ угостиће шест лидера са Западног Балкана на традиционалном радном ручку", наводи се у саопштењу.

Наводе се и друге активности које очекују званичнике ЕУ у УН.

Фокус делегација ЕУ на високом нивоу, која учествује на 79. заседању Генералне скупштине УН наредне недеље, биће ангажовање ЕУ на решавању низа конфликта без преседана и криза широм света.

"Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, извршна потпредседница Маргарете Вестагер, високи представник Борељ, потпредседница Дубравка Шуица и комесари Стела Киријакидес, Дидије Рејндерс, Илва Јохансон, Јанез Ленарчич, Јута Урпилаинен, Кадри Симсон и Вопке Хокестра биће домаћини или ће учествовати на догађајима и састанцима са лидерима и колегама широм света", наводи се у саопштењу EK.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен јуче је била домаћин радног ручка са лидерима Западног Балкана, на којем је учествовао и председник Србије Александар Вучић.

“Захваљујући нашим заливним системима нисмо имали проблема са сушом и са топлотом. Задовољни смо са родом. Имали смо на 3,5 хектара око 100 тона јабуке. Гајимо 4 врсте јабука од којих је Гала најбоља, али она се слабо продаје”, каже Ђорђе Кутањац, произвођач воћа.

Овде немају проблема ни са берачима чија је дневница 4000 динара, а који су већ искусни у овом послу.

“Мора се посебно знати да се јабука никад не стиска док се бере, не сме да се чупа, постоји процедура и петељка је увек на горе окренута и она пуца, то је суштина брања јабуке”, објашњава Елида Хаџибрахимовић, радница.

“Нисам први пут овде, није ми тешко, једино кад је лоше време је проблем, кад је киша и роса, али овако није тежак посао”, каже Тамара Амбруш, радница.

У Панчеву је изграђена и једна од најсавременијих хладњача чији је капацитет 2500 тона. За сада су овде ускладиштене шљиве, јабуке и крушке које могу дуго да се чувају, а да не изгубе свежину.

“То је смарт фреш технологија где јабуке буквално бораве од 6 до 8 месеци у непромењеном стању, као да је тек убрана. Убацује се угљен диоксид и ствара се неживотна средина у којој се јабука хлади на 1 степен. Ускладиштили смо и 500 тона шљиве замрзнуте, њу ћемо исећи и паковати за Немачку по цени од 0,45 центи по килограму”, каже Љупко Кутањац, власник хладњаче.

У плану је да се следеће године попуне сви капацитети у хладњачи у којој ће се поред воћа складиштити и домаће поврће, али и увозно јужно воће, које ће се, ван сезоне продавати у нашим супер-маркетима.

Након паузе која је уследила због расправе, Алексићев адвокат је рекао судији да се оптужени не осећа добро због чега је тражио да се суђење прекине и настави у понедељак за када је и заказано.

Сведок Мина Р. је навела да је она сведочила у полицији, али да је на питање да ли жели да поднесе кривичну пријаву против њега рекла да не жели.

Прецизирала је да је одбила подношење кривичне пријаве јер је сматрала да нема основа да га кривично гони јер то што је доживела сматра “сексуалним узнемиравањем” а не “сексуалним злостављањем”.

Већину питања која је Алексићев бранилац поставио судија је одбио јер нису у вези са њеним статусом сведока, или јер је она већ о томе причала у тужилаштву.

Сара З. је одговарајући на питања рекла да је на друштвеним мрежама видела позив глумице Милене Радуловић да свако ко је доживео нешто слично као она да пријави полицији, због чега је и она дала исказ у полицији.

Међутим током испитивања суђење је прекинуто и биће настављено у понедељак.    Пуномоћник оштећених Денис Бећирић је одговарајући на питање новинара о препирци између адвоката и судије, рекао да није први пут да бранилац користи “такву тактику”.

“Под притиском тога да немају друге могућности да бране своје клијенте адвокати прибегавају неким триковима да постављају у недоглед питања која суд одбије јер су потпуно ирелевантна за поступак” рекао је Бећирић и додао да онда крене адвокат са провокацијама и изазове прекид. Суд је, како је навео Бећирић приморан да реагује у ситуацији и испоштује када оптужени каже да није способан због здравственог стања да настави суђење.  Бећирић је подсетио да је данас било предвиђено испитивање пет сведока, а да је због дешавања у судници завршила само једна.

На претходном суђењу је последња оштећена завршила свој исказ. Алексић је оптужен за четири кривична дела силовања, од тога два у продуженом трајању и пет кривичних дела полног узнемиравања, од чега су два такоде квалификована у продуженом трајању.

Њега је прва за сексуално злостављање пријавила глумица Милена Радуловић, а убрзо се оптужбама против њега придружила Ива Илинчић, па и друге девојке.

Ухапшен је 16. јануара 2021.године и до 10. септембраје био у притвору, који му је тада замењен кућним притвором уз елекронски наџор, након чега му је 10. марта укинут и кућни притвор. 

"Приштина у тој комисији једнострано доноси одлуке и оне се могу катастрофално одразити на имовинска права, пре свега Срба, на непокретностима. Верификациона комисија може да условно речено прекњижује, лаички речено, својину косовских Срба на било ког Албанца и то ће се, бојим се, у некој будућности и дешавати", тврди Челић.

Такође је рекао и да је његовог сина један метак погодио, а други промашио, и да је након изласка из учионице две девојчице које су кренуле за њим повукао како не би биле “стрељане”.

Небојша Димитријевић је најпре рекао да га је син позвао око 08.45 и рекао му да је рањен и замолио га да дође по њега, због чега се он упутио ка школи, али је Ј. Д. већ био у Тиршовој.

Малолетник је након три дана изашао из болнице, али је опоравак трајао дуже, јер је имао прострелну рану у бутини, која је била дубока и тешко је зарастала.

Како је испричао Димитријевић, његов син има последице због масакра, јер не може да спава, плаши се петарди и јачих звукова.

Његова супруга Будимка Димитријевић, иначе учитељица у "Рибникару", тог дана је била у школи, а када је чула пуцњаву, како је рекла, помислила је да нека прослава испред школе.

Она је навела да је убрзо након пуцњаве ушао колега и рекао “излазите, излазите пуца се у школи”, након чега је она отишла у двориште, где је видела рањеног сина.

Будимка Димитријевић је навела да није видела крв на свом млађем сину, али да је тражила старијег који је такође био у школи и који ју је позвао да јој каже да је добро и да је закључан у сали за физичко. Њеног млађег сина је Хитна помоћ збринула у дечијој болници у Тиршовој.

Испричала је и да њен син више не слуша музику преко слушалица, као и да реагује на сваки звук, а родитељи су навели да Ј. Д. иде код психотерапеута.

Судија је на крају данашњег суђења наложила да се уради вештачење ортопеда-трауматолога и неуропсихијатра малолетног Ј. Д. и заказала суђење за 13. децембар.

Ова тужба је поднета против малолетника К. К. и његових родитеља Владимира и Миљане Кецмановић, и школе, а ради накнаде нематеријалне штете услед претрпљеног физичког бола, страха и психичког бола.

Поред овог, воде се још четири парнична поступка и један кривични поступак. Суд ће одлучивати о тужби и тек по окончању парничног поступка ће донети одлуку да ли у потпуности или делимично прихвата тужбени захтев породица или га евентуално одбија.

Пред Вишим судом у Београду води се и кривични поступак против оца и мајке дечака, као и инструктора и власника стрељачког клуба у којем је, како се сумња, К. К. учио да пуца, док је он кривично неодговоран, јер у тренутку масакра није навршио 14 година. Тај поступак је затворен за јавност.

На дневном реду седнице биће и измене и допуне Закона о финансијској подршци породици са децом.

Предлози одлука о давању сагласности на Одлуку о изменама и допунама Финансијског плана Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање за 2024. годину, као и на Одлуку о изменама Финансијског плана Националне службе за запошљавање за 2024. годину, који је поднела влада, такође ће бити на дневном реду седнице.

Предвиђено је и да се разматра закон о потврђивању Споразума о међусобном признавању професионалних квалификација за медицинске сестре, докторе ветеринарске медицине и бабице, у контексту Централно-европског споразума о слободној трговини, као и Предлог закона о потврђивању Уговора о зајму Обновљиви извори енергије у системима даљинског грејања у Србији, између Србије и Европске банке за обнову и развој.

Пред посланицима је и Предлог закона о потврђивању Уговора о гаранцији (Пројект уградње паметних бројила у Србији) између Републике Србије и Европске инвестиционе банке, као и Предлог закона о потврђивању Анекса 2 Споразума између влада Србије и Француске о сарадњи у области спровођења приоритетних пројеката у Републици Србији.

На дневном реду је и Предлог закона о потврђивању Одлуке број 1/2023 Заједничког комитета Регионалне Конвенције о пан-евро-медитеранским преференцијалним правилима о пореклу од 7. децембра 2023. године о изменама и допунама Регионалне Конвенције о пан-евро-медитеранским преференцијалним правилима о пореклу.

"Бавимо се пољопривредом, сточарством. Више се одселило за ових осам година него што је дошло, сви су отишли са села, нико неће на селу да живи. Ми смо остали на селу, ја и моја деца", каже Сандра Петровић. из Доње Трешњице.

Живота на селу, каже сеоски учитељ има, али нема људи. У два одељења двадесетак ђака, 60 мање него када је он почео да ради.

"Пре су одлазили мужеви на терен, радили. Мајке са децом су остајале, па је село живело, школа је живела, имали смо пуно ученика. Сада је ситуација таква да млади људи због недостатка посла не виде перспективу одлазе заједно сви, породично одавде", прича учитељ Предраг Спасојевић.

У неким засеоцима овог краја време као да је стало. Без пута ни радне машине, кажу, не вреде много, зато су им волови кориснији од трактора.

"Тешко живе што се тиче путева, данас у 21. веку да свлаче с воловима малину, да пробијају картере на аутима. Ми живимо од малине, од купине тако да врло је незгодно засеоци ови који су мало даље", каже Маринко Којић, председник Месне заједнице.

Тамо где су некада биле њиве, данас је коров. А урушени димњаци на кућама сведоче да у њима одавно нико не живи. Наду да ће се неко вратити одавно су, тврде, изгубили, али и даље верују да ће наћи начин да задрже оне који су остали.