Slažem se da ovaj propust slabi autoritet i legitimitet Saveta bezbednosti. Pridajem manje važnosti Savetu bezbednosti nego što to rade drugi komentatori, ali ipak ne mislim da je slab i diskreditovan Savet bezbednosti dobra stvar. Takođe se slažem da takav razvoj događaja povećava opasnost od produženog konflikta u Siriji ili građanskog rata koji će biti internacionalizovan.

Postoji mnogo razloga zašto napori u UN ovog puta nisu dali rezultat, ali za to delom treba kriviti liberalne intervencioniste koji su zloupotrebili mandat Saveta bezbednosti za vreme prošlogodišnje intervencije u Libiji.

Setite se da je Rezolucija 1973 Saveta bezbednosti UN odobrila vojnu akciju u Libiji kako bi se zaštitili civili.

Rezolucija je bila direktno podstaknuta strahom da bi snage odane Gadafiju mogle da izvrše opsadu Bengazija, uporišta pobunjenika, i da u tom gradu izvrše masakr civila.

Kao odgovor, Rezolucija 1973 ovlastila je države članice Saveta bezbednosti da "preduzmu sve neophodne mere, da se zaštite civili i područja naseljena civilima zbog straha od napada u Libijskoj Arapskoj Džamahiriji, uključujući Bengazi, dok se isključuje strana okupacija u bilo kojoj formi i na bilo kom delu teritorije Libije".

Francuska, SAD i druge sile ubrzo su izašle iz okvira mandata, koristeći avione i druge vrste pomoći kako bi pomogle pobunjenicima da pobede snage Moamera el Gadafija i da ga zbace sa vlasti.

Neko će možda reći da je to, u svakom slučaju, bio pravi način da se rešavaju stvari i da je bio vredan kako bi se rešio problem nasilnika kakav je bio Gadafi. To je debata za neki drugi put, iako bih dodao da je postgadafijevska Libija veoma problematična i da urušavanje režima izgleda da podgreva konflikte i na drugim mestima.

Ali, šta ako je libijski presedan jedan od razloga zbog kojeg Rusija i Kina danas ne žele da sarađuju? Prošle godine su podržali Rezoluciju 1973 i nakon toga gledali NATO i nekolicinu drugih kako se rugaju multilateralizmu u pokušaju da sruše Gadafija.

Tragedija u Siriji je naplata starih računa, ni Peking ni Moskva ne žele da učestvuju u još jednom pokušaju promene režima sponzorisanog od strane Zapada. Ne iznenađuje što je ruski ambasador u UN Vitalij Čurkin osudio propalu rezoluciju baš iz tih razloga.

Ukratko, arogantna manipulacija čitavog procesa u Savetu bezbednosti u slučaju Libije može da oteža da se izgradi konsenzus u slučaju Sirije gde je situacija verovatno mnogo opasnija.

Nemojte da me shvatite pogrešno: Ne plačem za Gadafijem i njegovom porodicom. Biću oduševljen ako Bašar el Asad ode sa vlasti u Siriji.

Presedan u slučaju Libije nije jedini razlog što se Kina i Rusija tvrdoglavo suprotstavljaju tome i mislim da njihova odluka da ulože veto na rezoluciju može da ih košta.

Ali, ironično je i istovremeno tragično da neki od najvatrenijih branilaca multilateralizma i međunarodnog prava deluju preterano voljni da ih ignorišu kada se ispreče na putu ka drugim stvarima koje žele da postignu. Bez obzira na to koliko valjan taj cilj bio.

Posvećenost multilateralizmu i međunarodnom pravu nije nešto na šta možete da se pozovete onda kada vam to odgovara, a da ignorišete onda kada vam ne odgovara, bar ne bez plaćanja određene cene. Moćne države, kao što je SAD, mogu da prođu bez kazne, pa se tako i ponašaju. Ali ne treba da budu iznenađene kada im se takvo ponašanje kasnije obije o glavu.

Ne baš lepa slika iz pera karikaturiste Global tajmsa, kineskog lista koji izlazi na engleskom jeziku. Ipak, postoji komadić istine u tom preuveličavanju. Tokom trodnevne posete Kini, Merkelova neće baš prositi, ali neće se ni buniti ukoliko se vrati sa nekoliko ugovora koji će garantovati ulaganje kineskih milijardi u dugovima izmučenu evrozonu.

Ovo je peta poseta Angele Merkel Kini, a odnosi su sve intenzivniji poslednjih godina. Predstavnici nemačke vlade kažu da su izuzetno zadovoljni trenutkom odabranim za posetu - usledila je odmah posle samita Evropske unije o aktuelnoj krizi, gde je usvojen sporazum o strožoj budžetskoj disciplini, koji je Merkelova okarakterisala kao "remek-delo". Kancelarka sada želi da Kinezi "iz prve ruke" dobiju informacije o sporazumu, kažu zvaničnici u Berlinu.

Izvori u nemačkoj vladi navode da kancelarka, koja je inače na čelu konzervativne Hrišćansko-demokratske unije (CDU), želi da izvesti Peking o tome kako se Evropa kreće ka stabilnosti zajednice. "Veoma je važno podstaći poverenje u evrozonu", napominju zvaničnici vlade.

To poverenje bi, svi se nadaju, trebalo da se isplati. Kina je druga po veličini svetska ekonomija. Iako je u poslednje vreme malo "splasnula", treba imati u vidu da je tokom 2011. zabeležen privredni rast od 9,2 odsto, što je broj o kojem Evropa može samo da sanja. Pored toga, procenjene devizne rezerve Kine su oko 3,2 biliona (hiljade milijardi) dolara - novac koji bi mogao da bude iskorišćen za pomoć Evropljanima da stabilizuju svoju posrnulu zajedničku valutu. Nemačka vlada, takođe, rado ističe da su stabilna evrozona i jak evro u interesu Kineza - činjenica koju su bezbroj puta ponavljali i čelnici u Pekingu.

Kineske investicije "izrazito dobrodošle"

U skladu sa tim, najavljeno je da će se kancelarka, pored susreta sa predsednikom Hu Đintaom i premijerom Ven Žibaom, sastati i sa čelnicima finansijskog sektora, iako investiciono bankarstvo nije njen posao.

Visoki vladin zvaničnik je pre nekoliko dana u Berlinu istakao da su "kineske investicije izrazito dobrodošle": "Biće zatražene, iskorišćene i cenjene, kako u Nemačkoj, tako i u ostatku evrozone".

U Evropi se i dalje nadaju da će Kinezi investirati u Evropski fond za finansijsku stabilnost (EFSF), kako bi se dostigla predviđena suma i podstakla njegova uloga u borbi protiv dužničke krize. Do sada su iz Pekinga slali veoma obazrive signale, a nedavna promotivna tura direktora Fonda Klausa Reglinga po Kini nije bila uspešna.

Izvori u nemačkoj vladi podsećaju da je ovaj podsticajni mehanizam tek nedavno razvijen. Tokom posete, Merkelova će sasvim sigurno iskoristiti priliku da pitanje ulaganja u Fond pokrene još jednom. Nemački zvaničnici su veoma pažljivo formulisali svoj stav o tome: "Pitanje da li će i koliko Kina investirati u EFSF u ovom trenutku nije važno, ali bi moglo da postane važno".

To pitanje je, pak, verovatno veoma važno Međunarodnom monetarnom fondu koji, takođe, želi da ojača svoj arsenal naoružanja za borbu protiv evropske krize. I u tom slučaju, Kina bi mogla da pomogne. Ali, lobiranje za takvu vrstu podrške nije posao Angele Merkel, ističu izvori u Berlinu, napominjući da je to zadatak šefice MMF-a Kristin Lagard. Ipak, moglo bi se desiti da kancelarka pokrene i to pitanje.

Može se pretpostaviti da će se Angela Merkel najviše zalagati za direktne kineske investicije u nemačku privredu i lobirati da nemačke kompanije obezbede poslove u Kini. Prema podacima vlade u Berlinu, oko 800 kineskih kompanija već je aktivno u Nemačkoj.

Prilikom posete Pekingu i Guangdžouu, Merkelovoj će društvo praviti dvadesetak biznismena, uključujući i nekoliko direktora velikih i uglednih kompanija, kao i predstavnike malih i srednjih preduzeća koji čine kičmu nemačke ekonomije.

Neprijatno pitanje ljudskih prava

U isto vreme, posetu Merkelove mogli bi da zasene nemiri na Tibetu, kao i drakonske mere koje Peking sprovodi protiv boraca za ljudska prava. Prema tvrdnjama Tibetanaca koji žive u egzilu, kineske snage bezbednosti su tokom prošle nedelje ubile nekoliko demonstranta na Tibetu. Kineske vlasti su, čini se, pojačale mere bezbednosti i kontrole u manastirima i hramovima u tom autonomnom regionu, kako bi ugušile eventualne buduće proteste.

Pored toga, dan uoči dolaska Merkelove u Kinu, veteran borbe za ljudska prava Žu Jufu optužen je za "podsticanje subverzije" pred sudom u gradu Hangžuu, na istoku Kine. Još trojica aktivista organizacija za ljudska prava osuđeni su na višegodišnje zatvorske kazne, takođe "zbog subverzije".

Organizacije za ljudska prava zbog toga apeluju na nemačku kancelarku da tokom posete Kini stane u odbranu progonjenih aktivista i pokrene pitanje o situaciji na Tibetu. Iako je nemačka vlada odbila da komentariše pojedinačne slučajeve, najavljeno je da će kancelarka ukazati na stanje ljudskih prava u Kini "na veoma konkretan način". Uprkos želji za kineskim milijardama, kancelarka neće uspeti da izbegne to pitanje.

Istragu je vodila misija Evropske unije za vladavinu prava (EULEKS-Kosovo), koja je najveća civilna misija koju je Unija ikada imala i okosnica njene zajedničke spoljne i bezbednosne politike.

Tužiocima Euleksa bilo je potrebno godinu dana da podignu optužnicu, a kada su to uradili, odbačene su sve teške optužbe. Preostala dela za koje se teretio Redžepi, Euleksov sudija je odbacio pre početka suđenja. Tužioci su se žalili, ali žalba nije usvojena. Poslednji put, sudsko žalbeno veće odbacilo je sve optužbe. Njihova odluka je konačna.

Teško je prikazati koliko veliku grešku su napravili Euleksovi tužioci, čak i ako se ne zalazi u detalje. Pošto sam tada bio šef ekonomskog odeljenja Međunarodne civilne kancelarije, međunarodnog tela koje nadzire Kosovo, pratio sam čitav slučaj veoma pažljivo. Centralna banka Kosova bila je jedan od mojih glavnih "sagovornika".

Pisao sam o ovoj temi na još nekim mestima, a sada, kada je slučaj zatvoren, osvrnuću se na greške Euleksa i izneti svoj zaključak u kratkim crtama.

Tajni dokazi i anonimna pisma

Nijedna od nekoliko optužbi na račun guvernera Hašima Redžepija nije izgledala ubedljivo niti verodostojno. Na primer, optužen je za uzimanje mita kako bi jednoj osiguravajućoj kompaniji dao dozvolu za rad. Iznos mita za koji ga optužuju bio je veći od godišnjeg prometa te kompanije, a sam Redžepi nije bio jedini čovek koji je odlučivao o izdavanju dozvole.

Pročitao sam šest uzastopnih odluka Euleksovih sudija koje utvrđuju ili potvrđuju pritvaranje gospodina Redžepija. Sudije u odlukama nikada nisu razmatrale dokaze protiv Redžepija, kako to priliči, već su se tek osvrtali na njih.

Njihove odluke, prema mom mišljenju, nemaju nikakvog osnova. Sada znamo da optužbe na osnovu kojih je Redžepi pritvoren nisu imale osnova, zato što se na kraju uopšte nisu ni uvrštene u optužnicu. Da su sudije pažljivije proučile dokazni materijal i optužbe protiv njega, slučaj je mogao da se završi dan posle hapšenja.

Neki od dokaza bili su neodbranjivi. Tokom tri meseca, kada je Redžepijev advokat konačno uložio prigovor, Euleksovi tužioci su izneli – a sudija prihvatio – anonimna pisma kao ključni dokaz koji je podržavao neke od teških optužbi protiv guvernera. Kada je sudija zatražio "bolje" dokaze i kada su ih tužioci predali, oni su prihvaćeni izvan sudnice i nisu predočeni odbrani.

Ne mogu da zamislim goru optužnicu protiv misije koja treba da uspostavi vladavinu prava i koja predstavlja Evropsku uniju: korišćenje anonimnih pisama kao dokaznog materijala, tajni dokazi i neosnovane optužbe za držanje u zatvoru čoveka koji je, sada to znamo, nevin.

Postavlja se pitanje da li je ovo kršenje Redžepijevog prava na fer suđenje rezultat potpune nesposobnosti ili, pak, namernog pokušaja da se sakriju greške sa samog početka postupka.

Ugrožena nezavisnost sudija i tužilaca

Ova pitanja moraju da se postave, zato što izgleda da je rukovodstvo Euleksa izobličilo pojam nezavisnosti pravosuđa. Euleks ima način da utiče na sudije i tužioce, zato što produženje njihovih jednogodišnjih ugovora, na kraju krajeva, i zavisi od šefa Euleksa.

Šef misije je, u novembru 2010. godine, zatražio da bude unapred obavešten o svim "pravnim radnjama od veće važnosti". Shvaćeno doslovno, to bi značilo da "zahtev" pokriva informacije o istragama, hapšenjima i suđenjima, što radikalno odstupa od pojma nezavisnnog pravosuđa.

U svetlu ovog događaja, veoma je uznemirujuće i primećuje se da su sve najteže optužbe, koje su podigli Euleksovi tužioci protiv gospodina Redžepija, gotovo iste kao one koje su korišćene u kampanji koju su protiv guvernera vodili provladini mediji nekoliko meseci pre hapšenja.

U stvari, jasno je da je kosovska elita već dugo želela da skloni Redžepija sa funkcije guverenera, kako bi preuzela kontrolu nad centralnom bankom i njenim novcem.

Mediji su kasnije pisali da je kosovska elita bila protiv guvernera zato što je odbio njihove zahteve da novac iz centralne banke prebaci kao depozit u banke "prijatelja elite". Elita je bila protiv njega i zbog toga što nije izdao dozvolu za rad jednoj sumnjivoj osiguravajućoj kući.

Štampa je pisala i da je "elita" koristila moćnu i ilegalnu tajnu organizaciju kako bi napravila i proširila dosije protiv Redžepija. Ovi izveštaji su veoma prihvatljivi i mislim da iz tog dosijea i potiče čitav slučaj.

Greška ili namera

Prvo pitanje je, dakle, da li je Euleks greškom poverovao u taj dosije i anonimna pisma ili se to desilo zbog vođstva misije koja, izgleda, ima prekomernu autonomiju u radu ili slab nadzor iz Brisela, što sve ide u korist kosovskoj eliti.

Drugo pitanje je, ko je u kosovskoj eliti smislio zaveru protiv centralne banke i njenog guvernera? Euleks bi trebalo da svoju pažnju usmeri na istraživanje tih pitanja, zato što je možda reč o ozbiljnom kriminalu.

Elita je postigla samo jedan od svojih ciljeva: Redžepi je smenjen, ali ga je zamenio dobar guverner. Dok je Redžepi bio u zatvoru, savet centralne banke – koji treba da štiti nezavisnost i integritet te institucije – odmah je probao da ovlasti političke institucije da dobiju pravo da smenjuju guvernera (što je bio ilegalan potez koji je zaustavila Međunarodna civilna kancelarija).

Savet je onda pokušao da smeni guvernera, pod lažnim izgovorom (ovog puta se, suprotno mom savetu, MCK nije oglašavala). Međutim, kada je savet pokušao da promeni pravila i svog predsedavajućeg postavi na mesto guvernera, Međunarodna civilna kancelarija je intervenisala, i na to mesto je izabran ugledan i sposoban kandidat, u procesu koji je bio transparentan.

Ozbiljni propusti

Iz ovog slučaja može se izvući pet zaključaka.

- Euleksovi tužioci i sudije uhapsili su i pritvorili nevinog čoveka na osnovu neutemeljenih, malo verovatnih optužbi i u više navrata su prekršili njegovo pravo na fer suđenje. Euleksove sudije jesu ispravile tu nepravdu, 18 meseci kasnije, ali su greške tako teške i brojne da gotovo čine optužnicu protiv same misije, naročito zbog toga što je ovo jedini slučaj korupcije na visokom nivou koji je otvoren i zatvoren (samo je nekoliko slučajeva uopšte otvoreno, ali svi čame po fiokama), a od Euleksa se očekuje da se bori upravo protiv tog vida kriminala.

U stvari, tri godine otkako je misija raspoređena, kada svi indikatori pokazuju da je korupcija rasprostranjena i u porastu, glavno pitanje o Euleksovim rezultatima je: zašto su sudija i tužioci tako dugo verovali u anonimna pisma koja su im predočena i u dosije iz kojeg je sve, verovatno, proizašlo.

Ostaviću ovo pitanje otvorenim, nadajući se da će nezavisna istraga utvrditi da li se radilo o velikom nemaru ili o zloj sreći. Kako god, ne mogu baš da vidim kako će Euleks da povrati svoj poljuljani kredibilitet misije zadužene za vladavinu prava, bez reforme, smene vrha i kažnjavanja onih koji su odgovorni za ove greške. Mandat Euleksa ističe u junu, što izgleda kao dobra prilika da se misija unapredi ili spreči dalja šteta za EU i Kosovo.

Šteta naneta centralnoj banci 

- Gospodin Redžepi je ostao bez četiri meseca svog života, bez reputacija i bez posla. Istraga je oštetila i centralnu banku, koju mnogi smatraju za najbolju instituciju na Kosovu - kao i njenu nezavisnost. Kada su ga videli pognute glave, sa lisicama na rukama, okruženog specijalcima Euleksa, svi u centralnoj banci znali su da je nevin i da je vlada odlučila da ga se reši. Kako će oni odgovoriti kada "elita" bude tražila neku zabranjenu uslugu?

Uistinu, pod političkim pritiskom, Savet centralne banke se bukvalno odrekao svoje nezavisnosti. Način da se povrati kredibilitet centralnoj banci i zaštiti sadašnji guverner jeste da savet odmah bude raspušten.

Gospodina Redžepija nisu napadali samo mediji koje kontroliše elita. Sećam se jednog teksta koji se pojavio na naslovnoj strani lista Koha ditore, najuglednijih novina na Kosovu, dva dana posle njegovog hapšenja. "Guverner, Bog osiguravajućih kompanija" bio je naslov teksta koji otišao mnogo dalje od provladine štampe, citirajući izvore koji su tvrdili da je Redžepi vlasnik osiguravajuće kompanije koju je dobio putem ucene i da je zloupotrebio svoja ovlašćenja.

Na osnovu čega je napisan ovaj članak? Ko su bili anonimni izvori? Zašto su te smešne optužbe objavljivane? Ovaj slučaj pokazuje koliko su nezavisni mediji na Kosovu, ono malo što ih ima, ranjivi kada je reč o lažnim informacijama koje širi pešadije elite.

Nezainteresovana opozicija i ranjivi mediji 

- Opozicija u skupštini Kosova i civilno društvo nisu obraćali mnogo pažnje na ovaj slučaj. Nažalost, opšte shvatanje je da su sve institucije korumpirane, tako da, kada nekog moćnika optuže za korupciju, jedva da se neko zapita da li je stvarno kriv.

Optužbe protiv Redžepija nisu bile verodostojne, ali je samo nekoliko ljudi to primetilo i štampa uopšte nije pomogla. To je izuzetno opasno jer, kada je nezavisnost pravosuđa na klimavim nogama, elita lako može zloupotrebiti kampanju protiv korupcije kako bi se obračunala sa protivnicima.

Naravno, nisu svi koji rade u kosovskim institucijama korumpirani. Upoznao sam neke zaista posvećene javne službenike i nadam se da će sledeći put, kada se elita ustremi na nekog od njih, oni imati podršku javnosti, ali javnost mora da bude pronicljivija.

- Ovaj slučaj bio je kulminacija pokušaja elite da preuzme kontrolu nad centralnom bankom i nad svim nezavisnim institucijama. Ovakav incident predstavlja debakl za hibridni sistem vladavine na Kosovu koji vodi Evropska unija. Međunarodni nadzornici su potpuno omanuli. Euleks je uradio nešto sasvim suprotno od onoga što je trebalo da uradi, a Međunarodna civilna kancelarija je uradila samo polovinu svog posla.

Što je još važnije, nijedan od stubova demokratskog društva ne funkcioniše: pravosudni sistem, nezavisne institucije, opozicija, mediji, civilno društvo. Niko od njih nije intervenisao da zaustavi napad na centralnu banku i nepravdu prema guverneru. Ovo je, posle četiri godine nadgledane nezavisnosti, pre svega otrežnjujuća misao.

Sreo sam se sa Kim Džong Ilom dvaput. Prvi put 1999. godine. Bio sam preplavljen emocijama, ali istovremeno pomalo razočaran. Shvatio sam da je slika o njemu, koju sam stvorio putem državne propagande, bila veoma drugačija od realnosti.

Kim Džong Ilove reči koriste se kao smernice za vođenje države. U javnosti je bio prihvaćen kao bog. Bio sam veoma razočaran kad sam ga upoznao, pošto nije odavao osećaj velikog vođe, već običnog čoveka, pomalo sebičnog.

Prilikom susreta kao poklon dao mi je Roleks, za koji sam video, kada sam pobegao u Južnu Koreju, da košta oko 11.000 dolara.

Uprkos činjenici da je većina stanovništva gladovala, on je koristio skupe poklone kao način da kupi lojalnost.

Posle susreta, Kim Džong Il je rekao svojim pomoćnicima da se pobrinu za mene, pa sam dobio specijalan tretman - stvari koje su prosečnim građanima nedostižne.

Inače, osoba koja je lično upoznala velikog vođu nije mogla da bude sudski gonjena bez specijalnih dozvola i naređenja.

Raskošna sledovanja 

Država kalkuliše sve što je nekom potrebno u dnevnom životu - količinu vitamina, kalorija i vrstu hrane koju treba da unosite.

Privilegovani građani dobijali su tri tipa sledovanja koja su, u poređenju sa onim sa čime su obični ljudi živeli, bila veoma raskošna.

Većina je živela od onoga što su mogli da kupe u prodavnicama, a ja sam bio jedan od srećnika koji su dobijali sledovanja. Između 1994. i 1999. godine mislim da je od gladi umrlo više od tri miliona ljudi.

Bio sam svedok ovome. Video sam da najveći deo ljudi živi veoma drugačije od elite. Shvatio sam da je Severna Koreja najsiromašnija zemlja sveta, na čijem čelu je bio bogati kralj. Zato sam počeo da pišem kritičke pesme.

Dok je populacija Severne Koreje gladovala 1990-ih godina Kim Džong Il je potrošio milione dolara konstruišući državni mauzolej. Samo ta činjenica pokazuje koliko su prioriteti koje je on postavio bili pogrešni.

Drugi susret bio je prilično šokantan. Gledali smo predstavu, a on je tokom celog njenog trajanja plakao. Osećao sam da su njegove suze iskrene, kao da žudi da postane ljudsko biće, da postane običan čovek.

U našim kancelarijama imali smo slobodan pristup južnokorejskoj literaturi, pa sam počeo da upoređujem dva sistema. Tek tada sam počeo da uviđam nedostatke režima na severu.

Počeo sam da dajem knjige prijateljima koji nisu bili kolege i nisu imali pristup takvoj literaturi. Špijunska služba je otkrila šta sam radio. Okolnosti i situacija postali su komplikovani i odlučio sam da moram da pobegnem.

Imao sam specijalnu propusnicu zbog posla kojim sam se bavio. To mi je omogućilo da stignem do pogranične teritorije sa Kinom. Nisam mogao da kažem svojoj porodici da odlazim, jer nisam hteo da ih uznemirujem. Odvajanje od njih bio je greh koji sam morao da počinim.

Na reci Tumen prešao sam sa prijateljem granicu sa Kinom, gde sam proveo mesec dana, nakon čega sam uspeo, uz pomoć nekih ljudi, da stignem u Južnu Koreju i Seul.

Ono što me je odmah začudilo jesu mnogobrojni protesti na ulicama. Shvatio sam da Južnom Korejom, imajuću u vidu i njene nedostatke, vlada narod, a ne diktator.

Takođe me je iznenadio broj ustanova za osobe sa invaliditetom i onesposobljene, koje u Severnoj Koreji proteruju van Pjongjanga.

Privreda Evrope deluje staro i slabašno u poređenju sa snažnim, mladim tigrovima iz Azije. Terorizam uteruje strah u kosti svima kod kuće, ratu u Avganistanu nema kraja, a protesti u Siriji se guše nasilno. Ekološko stanje planete se, u najboljem slučaju, može opisati kao "krhko". Kako bi iko, u takvim okolnostima, mogao da veruje u bolje sutra?

Ipak, kvalitet života drastično se poboljšao poslednjih decenija u Britaniji, Evropi i svetu. Pretnje održivosti tog razvoja nisu nedokučive, već se s njima može izađi na kraj. Zašto onda ne biti optimista?

Počnimo od privrede. Uprkos skorašnjem zastoju zbog svetske krize, za proteklih 40 godina prosečna plata u Velikoj Britaniji postala je duplo veća, prema podacima Svetske banke. Bogatstvo se širilo svetom, pa se siromaštvo, definisano kao procenat ljudi koji zarađuje manje od 1,25 dolara na dan, praktično prepolovilo od 1990. godine. Za to, između ostalog, zaslugu ima i veliki razvoj Kine i Indije.

Neki na te vesti gledaju sa "crnom slutnjom". Kažu da će Evropa biti "u zapećku" azijskog kontinenta, koji ponovo oživljava. Takvima je jedini odgovor: "Prevaziđite to." Renesansa Azije otvoriće nove mogućnosti za britansku proizvodnju, trgovinu i ulaganja. Najveći proizvođač za Britaniju je indijska "Tata grupa". Ako je to udar na naš ponos, možda je to i dobra stvar.

Duži život, bolje zdravlje

Ne samo što su dugoročna predviđanja za svetsku ekonomiju dobra, već ćemo i mi živeti duže da to i vidimo. Prosečan Britanac, rođen 1960. godine, mogao je da očekuje da će živeti 71 godinu. Danas je životni vek 10 godina duži.

U ovo vreme manje ljudi umire u svim uzrastima. Pre 50 godina, peti rođendan ne bi dočekalo skoro tri odsto dece. Danas je to slučaj sa tek 0,5 odsto. Pomislite na vašu decu ili unuke i pokušajte da zamislite koliko tuge smo pošteđeni tim napretkom. U svetu je 1990. godine 12 miliona dece umrlo pre petog rođendana, a danas ih je manje od osam miliona.

Međutim, ne doživljavaju svi bolje zdravlje i duži život kao dobre vesti. Umesto toga, ljudi brinu ko će da izdržava sve te stare, s obzirom na to da natalitet opada. Naravno da bi bilo bolje da ima više mladih čime bi se lakše izdržavali ljudi kojima se "zlatno doba" produžava sve više. Jednostavno rešenje bilo bi da ih uvozimo.

U stvari, migracija je od ključne važnosti za razvoj domaće privrede. Prema navodima Svetske banke, 1980. godine šest odsto stanovništva u Britaniji bili su imigranti. Danas ih je više od 10 odsto.

Da, velik broj imigranata zaista menja društvenu strukturu. Ipak, oni koji tvrde da će zbog toga "ulicama teći reke krvi" trebalo bi da znaju da je veći broj imigranata doveo i do smanjenja stope kriminala. Istraživanja pokazuju da je broj nasilnih zločina u Engleskoj i Velsu opao 47 odsto od 1995. godine do danas.

Manje ratova, više demokratije 

U svetu su se 1984. godine vodila 24 rata, a do 2008. njihov broj je pao na pet. Broj stradalih u ratnim sukobima opao je za 40 odsto od 2000. do 2008. godine. Na vojsku se troši upola novca u poređenju sa 1990. godinom, a deo te razlike odlazi na zdravstvo i školstvo.

A šta je sa Al Kaidom, za koju neki kažu da planira osvetu za ubistvo Bin Ladena? Kada je reč o egzistencijalnim opasnostima, terorizam je poprilično patetičan. Američki Stejt department saopštio je da je u terorističkim napadima u svetu (uključujući napad na Njujork) od 1999. do 2003. godine poginulo 5.535 ljudi.

Te smrti jesu tragične, ali valja ih pogledati iz šire perspektive. U Britaniji je u istom periodu u saobraćajnim nesrećama stradalo tri puta više ljudi. Sećate li se vremena Hladnog rata i pretnje nuklearnim bombama? Iskreno, ogorčeni Bin Ladenovi prijatelji ne deluju toliko zastrašujuće.

Strah od terorizma nije doveo do ukidanja ljudskih sloboda. Danas imamo više demokratskih zemalja nego ikada pre i ta činjenica zaista "greje dušu".

U poređenju sa terorizmom, ekološki problemi daju više razloga za brigu. Srećom, Britanija je smanjila emisiju ugnjendioksida, a Kina i Indija najavile su da će više koristiti obnovljive izvore energije. Čak su i američki proizvođači automobila najavili manje štetna kola, što uliva nadu u bolju budućnost.

Zbog tehnoloških inovacija biće moguće uhvatiti se u koštac i sa klimatskim promenama. Tehnologija je ljudima pružila obilje predmeta i aktivnosti u kojima mogu da uživaju. Brz internet u Britaniji nije imao skoro niko 1998. godine, a sada ga ima tećina stanovništva. U Africi su vakcine smanjile broj umrlih od malih boginja sa 400 hiljada godišnje na 40 hiljada i to u periodu od 2000. do 2006. godine.

Da, problemi postoje. Ali, mi se sve bolje nosimo sa njima. Za "prosečnog" stanovnika Britanije, Evrope ili planete nije postojalo bolje vreme za život od ovog sada. A to ćemo moći da kažemo i sutra, i prekosutra, i dan posle toga.

Mi smo prva generacija za koju istorijske pouke ne vrede i sad je jasno da nam istorija nije putokaz za budućnost.

Svet živi u strahu od bankrota i terorizma. Klasični kapitalizam je bankrotirao, socijalizam je kompromitovan, a velike i naizgled stabilne države strepe za sopstvenu budućnost, a u tom haosu vreme je da se Srbija okrene sebi i sopstvenom opstanku, da platimo cenu za sve ono što nismo na vreme uradili, kaže Aleksandar Tijanić, direktor RTS, u tradicionalnom novogodišnjem intervjuu za Press.

Ako se po Bi-Bi-Siju prepoznaje Britanija, šta bismo o Srbiji mogli reći po njenim televizijama?

- Najpre bih zaključio da su Srbi, većinom, velika deca koja veruju u elektronske bajke. Drugo, da je današnja Srbija država u sastavu "otomanske imperije" u kojoj televizije emituju 12 sati osmanlijskog televizijskog programa. Da ustane Karađorđe, uz pomoć dvojice poznatih televizijskih kritičara Hajduk Veljka i Zeke Buljubaše, ovde se mnogi ne bi nanosili glave. Kako se može očekivati od naroda, koji deset sati dnevno gleda naivne turske, pakistanske i indijske serije, da pravi ozbiljan politički plan za budućnost?

Jeste li se i vi na RTS-u predali pred turskim serijama?

- Naravno da nismo. Čak smo ove godine postavili evropski rekord sa 310 dana najveće gledanosti u odnosu na četrdesetak dana koje su u zbiru dobile sve ostale komercijalne televizije - Pink, Prva, B92, Hepi, Avala. Ipak, bojim se da će i nas već sledeće godine Turci potopiti i krenuti dalje na Beč.

Odakle onda toliko napada na RTS i na vas lično?

- Napadi na RTS, sem klasično političkih, potiču iz nemoći dve najglasnije komercijalne televizije i ljudi zainteresovanih da nam otmu 25 miliona evra marketinškog prihoda. Obe su uložile po deset miliona evra u nove programe i Prva je ostala treća, gde je i bila, a Pink je, tradicionalno, ostao drugi. Što se napada na mene tiče, to je tradicionalna humoroidna grupacija medijskih neznalica, frustriranih činjenicom da sam ovde sedam godina i da ću, po svoj prilici, biti još tri. Ja sam, po njima, odgovoran što je RTS pretvoren u najbolji regionalni javni servis, što smo podigli Avalski toranj, napravili Sigurnu kuću za žene i decu koji su žrtve porodičnog nasilja, što smo izuzetno organizovali Evrosong, što smo snimili za sedam godina više serija nego za prethodnih četrdeset, što smo izbrisali naziv "TV - bastilja", što ljudi veruju našem Dnevniku i što stručne ocene stranaca govore o RTS-u kao najstabilnijoj srpskoj instituciji.

Ako je sve što kažete tačno, zašto ste sami najavili ozbiljnu finansijsku krizu RTS-a u sledećoj godini?

- Uočljiv je paradoks da u godini najveće gledanosti zapadnemo u najdublju finansijsku krizu. Pretplata je sa skoro 70 procenata naplate u Beogradu i Novom Sadu sišla na oko 55 procenata. Ali je u Nišu, Leskovcu, Kraljevu, Kruševcu pala na nedovoljnih 15-25 procenata, što u srpskom proseku čini jedva 40 odsto.. Ekonomska kriza je učinila svoje i Javni servis koji je 2008. godine imao pretplatu i zaradu od marketinga čak 106 miliona, ove godine ukupno ima na raspolaganju samo 70 miliona evra. Sa toliko novca RTS ne može da ispunjava svoje zakonske obaveze, pogotovu ako trećinu ukupnih sredstava država uzima preko raznih dažbina za sebe. Država Srbija, po evropskim standardima, mora da obezbedi Javnom servisu dovoljan i stabilan izvor finansiranja. Pošto država sa ovakvom krizom i zakonodavstvom neće biti u stanju da obezbedi neophodnih 100 miliona evra, Javni servis Srbije mora biti brojčano manji, programski fokusiraniji, štedljiviji i efikasniji. To znači da sledećih godina nećemo gledati baš sve utakmice na RTS-u, nećemo imati toliki broj snimljenih serija, emisija, dopisništava, muzičkih programa...

Vratimo se na klasičnu politiku. Šta je problem Srbije u odnosu na Ameriku i Nemačku?

- Amerika u žurbi da u sledeće dve decenije napravi planetu po svojoj meri, dok Kina ili Indija ne preuzmu svetski primat, ne može da dopusti Srbiji da se stabilizuje dok sve okolne zemlje Amerikanci ne učvrste po svom modelu i planu, prime ih u NATO i time zaštite od nepostojećeg srpskog imperijalizma. Što se tiče Nemačke, oni upoređuju Albance i Srbe izračunavajući kapacitete Srba i Albanaca da naprave probleme na Balkanu. Takva politika naziva se "ponderacija mrtvačkim kovčezima". Naime, Nemci računaju da Albanci, u svako godišnje doba, za ostvarenje nezavisnosti Kosova mogu da ulože stotine hiljade mrtvih, za razliku od Srba koji jedva mogu da nađu sto pedeset dobrovoljaca da umru za Kosovo. Ishod je jasan. Računica je tačna.

Ume li Srbija da pročita ovaj vek i novo doba?

- Upravljanje Srbijom je navigacija ništavilom i promašajima. Ne samo da ne znamo šta Srbija radi u radno vreme, već ne čitamo novi milenijum na tačan način. Klasičan kapitalizam je bankrotirao.

Socijalizam je kompromitovan. Pomešani su društveni sistemi. Stopljene su ideologije. Ceo zapadni svet je zaplašen. Velike i naizgled stabilne države su u strahu. U atmosferi straha vlada religijsko ludilo i terorističke orgije. Zgažena je srednja klasa. Građanske slobode se zamenjuju faktorom bezbednosti. Vascelom svetu je poremećen koren stabilnosti. Samo se u Aziji milioni ljudi godišnje upisuju u srednju klasu. Istovremeno, u Americi i Evropi srednja klasa, finansijskom akrobatikom, prelazi u proletarijat. Društveni sistemi simplifikovanih građanskih sloboda daju bolje rezultate upravljanja i orijentacije od klasičnih kapitalističkih sistema. Rusija bira da li će se pred rastućom Azijom približiti Evropi i Americi ili će zajedno sa Azijom pregaziti i Evropu i Ameriku. Šta je u postojećem haosu pitanje Srbije, srpskog opstanka, srpskih interesa, koga briga što će srpska kriza preći u siromaštvo, potom u bedu, a onda u stampedo.

Šta onda vidite kao najveću opasnost po Srbiji?

- Za nas je najopasnija teorija nema nam spasa i moramo propasti, sve je uzalud, ništa nam ne vredi. Takva situacija vodi u paniku, rezignaciju, letargiju u kojoj sve veći broj ljudi, a potom i država, samoubistvo vidi i kao izlaz i kao rešenje. Mi se moramo upustiti u traganje za takozvanom "velikom strategijom" koja Srbiju ubrzava, poboljšava, štiti i ne daje joj da razmišlja o bankrotu države i kraju nacije. Dobro, ješćemo manje kalorično i manje masno, pićemo lošija pića, nosićemo lošija odela i vozićemo manje automobila. Pa šta! Ako je to istorijska cena koju moramo da platimo za sve što nismo uradili na vreme, ili da se uklopimo u neverovatnu dubinu krize vodećih evropskih zemalja, tu cenu treba da platimo. Za nas je izlazak iz ove krize, u sledećim godinama, jednak svojevremenom prelasku preko Albanije i trijumfalnom povratku 1918. godine.

Kakav je onda značaj sledećih izbora?

- Nikakav. Pitanje ko će vladati Srbijom je samo polovina pravog pitanja. Važnija polovina tog pitanja glasi šta onaj koji bude vladao Srbijom u sledećim godinama može da učini za Srbiju i njene građane. Pomenuta "velika strategija" ne počiva na spoljnoj politici. Ona počiva na političkim i ekonomskim rešenjima unutrašnje politike čiji zbir predstavlja tačku oslonca da se Srbija pomeri iz sadašnje ravnoteže nemoći. Nepovoljna je okolnost što Srbija određuje svoj put u sukobu preovlađujućeg staračkog stanovništva i tzv. "milenijumske generacije" koja je 2000. godine imala deset godina. To će rešiti i predstojeće izbore. Nažalost, imajte na umu da će "milenijumska generacija", za svoga života videti nuklearni rat ograničenog dometa na Bliskom istoku. Dobra stvar je što je Zapad prema nama prvi put do kraja iskren. Sada nam otvoreno kažu: manje-više nama je svejedno šta će biti sa Srbijom. Reka Drina se ponovo pojavljuje kao crta između dva sveta i komična su nastojanja da mi sami sebe prikažemo dobrim, kooperativnim, jakim, partnerskim. Koga to interesuje? Kome je to važno?

Ko će vladati Srbijom posle majskih izbora 2012?

- Koliko čujem, bogati ulažu i na jedne i na druge. Ako je to tačno, onda je sve jasno.

Ranije su političari dolazili kod vas po marketinške i strateške savete. S kim se ovih dana viđate?

- Ni oni koji su svojevremeno dolazili nisu prošli slavno. Ni Đinđić, ni Koštunica, ni Čović. Dakle, niti koga viđam, niti koga interesuje moj savet da politička elita proveri svoj mandat, a da robinhudovski zakoni dovedu u pitanje način sticanja fantastičnih bogatstava u Srbiji.

Pa šta je onda vaš generalni savet Srbiji?

- Suviše sam ja mali da bih davao savete političkim gigantima. Radije bih rekao malom, skromnom i siromašnom čoveku, u koje i sam spadam, izlaz za Srbiju počiva na trogodišnjem konsenzusu vezanom za unutrašnju politiku, ekonomske ciljeve, drugačiju raspodelu nacionalnog bogatstva, pravedniju državu i genocid nad korupcijom kao najvećim srpskim neprijateljem. Uz to, ne preporučujem istoriju kao putokaz za budućnost. Mi smo prva srpska generacija za koju istorijske pouke ne vrede. Kao čoveka kojeg je napravila prošlost, žalim zbog ove rečenice koju sam izgovorio. A morao sam, jer znam da ni država nije oslobođena bankrotstva, niti nacija od propasti, pa ni mali čovek od ludosti.

To je problematičan zahtev jer, ipak, pet od 27 država EU nije još priznalo Kosovo, a i velike zemlje ovog sveta, kao Kina, Indija, Brazil i Rusija, takođe, nisu. Upravo bi Nemci, zbog vlastitog istorijskog iskustva, trebalo da imaju razumevanja za tešku unutrašnju političku situaciju vlade u Beogradu.

Nije li bilo potrebno posle Drugog svetskog rata beskonačno mnogo vremena da se otrpi gubitak nemačkih istočnih oblasti i nije li trajalo 20 godina dok je Zapadna Nemačka bila spremna da zaključi prvi ugovor sa neomiljenom DDR?

Od Beograda se sada, međutim, zahteva da gubitak Kosova, koje se kulturno i istorijski smatra kolevkom srpstva, u kratkom roku potpuno "svari" i da, takođe, prihvati kosovske državne simbole - zastavu i grb - na zajedničkoj granici.

Važno je da Nemačka i druge zemlje EU, po mogućnosti već u proleće, Srbiji dodele status kandidata, jer demokrate u Beogradu, koji su pre 11 godina ustankom srušili režim despota Slobodana Miloševića, moraju dobiti "vetar u leđa".

Inače, oni bi sledećeg maja mogli da izgube izbore od nacionalista, koji su jaki kao i pre. Tadiću je hitno potrebna podrška spolja u njegovom proevropskom kursu.

Mira će biti kada svi narodi nađu svoje mesto u EU. Srpske demokrate moraju da se nadaju ohrabrujućem signalu, kako bi mogli dalje da reformišu svoje društvo.

Nemački veto loš signal Srbiji

Posetom Kosovu, Merkelova je skrenula pažnju na krizni region Balkana. Nemačka je bila vodeća pri zaključku samita EU da se Srbiji, za sada, odbije status kandidata i sada je vreme da se ta pozicija promeni.

U senci dužničke krize, Brisel je ponudio sliku sablasne simbolike - šefovi država i vlada EU na svečanoj ceremoniji potpisuju pristupni ugovor sa Hrvatskom, a istovremeno se jednom drugom kandidatu sa Balkana okreću leđa.

Srbija, najvažnija nacija u evopskom klasičnom kriznom regionu i dalje nije dobrodošla kao kandidat. Pre svega, veto Berlina, bio je taj koji je proevropskoj vladi predsednika Tadića sprečio pristup EU.

Nemačka strana sumnjiči Beograd da podržava ispade srpskih nacionalista na severu Kosova. Tako nasilna dela nisu pokazatelj dobrosusedske saradnje i obaveza je Merkelove da takve napade na nemačke vojnike spreči.

Ipak, većina država EU bila bi spremna da nagradi Beograd statusom kandata zbog reformi, prilagođavanja zapadnoevropskim normama i saradnje s Haškim tribunalom. Uostalom, Evropska komisija preporučila je pozitivnu odluku.

Egipat pruža najdramatičniji primer. Relativno umereno Muslimansko bratstvo, koje predstavlja najbolje organizovan arapski pokret i koje prihvata ideologiju čija se poruka zasniva na tekstovima islama, pobeđuje na parlamentarnim izborima, koji se sastoje iz tri faze, zahvaljujući većoj podršci u odnosu na predviđanja analitičara, sa do sada 46 odsto mesta u parlamentu.

Daleko više uznemiruje partija koja je na drugom mestu sa 21 odsto mesta. Salafisti, čije ime odražava želju da se ugledaju na "prethodnike" koji su bili prvi sledbenici proroka Muhameda, otvoreno osuđuju alkohol, pop muziku i druge aspekte zapadnjačkog načina života.

Oni žele da zabrane kamate u bankama, smatraju da žene treba da se pokriju i ostanu kod kuće, oni žele da razdvoje polove u javnosti, kao i da možda hrišćane, koji čine oko deset odsto od 85 miliona stanovnika Egipta, pretvore u građane drugog reda i da omalovažavaju Jevreje, da ne pominjemo narod Izraela.

Pod pretpostavkom da se rezultati ove dve islamističke partije neće pogoršati u naredne dve runde koje će se održati ovog i sledećeg meseca, pre svega u konzervativnijim sredinama, one će kontrolisati jasnu većinu mesta u parlamentu; jedino pitanje je da li će Bratstvo održati svoje obećanje da se neće udruživati sa njima i zajedno vladati.

Ispod polumeseca

U Tunisu i Maroku su izbore osvojili islamisti bliski Muslimanskom bratstvu, zahvaljujući velikoj podršci. U Libiji, posle odlaska Moamera el Gadafija, oni to, takođe, još mogu učiniti. U Siriji, islamisti su na čelu opozicionog fronta koji, eventualno, može zameniti Bašara el Asada. A u Palestini islamisti Hamasa, ogranak Muslimanskog bratstva koji i dalje u teoriji ne priznaje državu Izrael, kao i uvek imaju sigurnu kontrolu nad Pojasom Gaze. Čak bi i u problematičnom Jemenu, jedna islamistička partija mogla da se pojavi kao najjača partija, ukoliko izbori budu održani kao što je obećano.

U Iraku Muktada el Sadr, brutalni mula, ima pravo veta nad odlukama koje mu se ne dopadaju i uspeo je da realizuje odlazak svih američkih trupa do kraja ove godine. Iako su
neprikosnoveni, kraljevski vladari Saudijske Arabije i dalje mnogo duguju netolerantnom klerikalnom establišmentu. Osim toga, druga dva velika naroda tog regiona, kao što su Turci i Persijanci, podjednako su pod uticajem vlasti sa islamističkim odlikama, iako sa veoma drugačijim tonovima.

U stvari, politički islam sada ima veći uticaj u regionu nego u bilo kom trenutku od propasti Osmanskog carstva pre skoro jednog veka, a možda i otkako je Napoleon doneo poruku modernizacije arapskom svetu kada je napao Egipat 1798. godine.

Sve to je zabrinjavajuće, ne samo za sekularne i liberalne Arape već i za Zapad. U atmosferi uoči izbora, Barak Obama je napadnut zbog svog naivnog verovanja u "arapsko proleće" i zbog toga što nije učinio više da zaštiti Izrael. Broj tih napada sigurno će samo rasti nakon što obim uspeha političkog islama postane očigledan. Da li se potvrdilo da su skeptici koji su tvrdili da Arapi ne mogu da razviju demokratiju - i da će sigurno izabrati loše ljude koji nikada neće predati vlast - u velikoj meri bili u pravu?

Odgovor je odričan. Sve dok Bratstvo zaista ne preuzme vlast, teško je sa sigurnošću reći gde se nalazi glavni tok političkog islama. Međutim, većina znakova ukazuje da je to daleko kako od njegove nemilosrdne karikature tako i od načela koja su u ranijoj generaciji promovisali neki prethodnici Bratstva. U stvari, najupečatljivija odlika "arapskog proleća" ostaje potpuni neuspeh nasilno radikalnog islama.

Al Kaida, ubilačko zlo islama koja je odgovorna za rušenje Kula bliznakinja, kao i za bezbroj drugih zločina nad muslimanima, kao i hrišćanima i Jevrejima, doživela je potpuni neuspeh u nameri da se njeno prisustvo oseća. Kako miroljubivi politički islam napreduje, Al Kaida i njeni nasilni prijatelji džihadisti se povlače u najudaljenija mesta Jemena, Somalije i saharske pustinje.

Rizično i teško

To bi predstavljalo malu utehu za liberalne Egipćane, ukoliko bi se Bratstvo udružilo sa salafistima i zatim tražilo demokratsko pravo da se sekularisti uklone iz vlasti, kao i iz većine egipatskih institucija. Međutim, izgleda da je to malo verovatno. Bratstvo je u više navrata insistiralo na tome da će braniti prava žena i verskih manjina i poštovati rezultate izbora, čak i ako budu nepovoljni po njih. Oni kažu da neće zahtevati nošenje vela ili hitnu zabranu alkohola. Kao i u Tunisu i Maroku, oni će nastojati da vladaju u koaliciji sa sekularistima. Kao i u Turskoj, oni žele generale koji su nekada vladali da nateraju da se vrate u kasarne. Oni će biti spremniji da podrže Palestince nego što je to bio Hosni Mubarak, ali ne žele da unište mirovni sporazum sa Izraelom.

Glavni razlog za popularnost islamista jeste njihov prezir prema korupciji, pošast sekularnih diktatura širom regiona, kao i njihovo promovisanje pravde i dostojanstva, reči koje su u "arapskom proleću" imale čak daleko više odjeka nego demokratija.

Islamisti se obraćaju siromašnima, često obezbeđujući osnovni sistem socijalne zaštite preko džamija kada nestanu državna sredstva. Njihova politička privlačnost leži u sposobnosti da dovrše stvari. Njihove turske kolege pružaju uglavnom ohrabrujući primer snažne demokratije, slobodnih medija i ekonomske liberalizacije, čak i ako je turski premijer ponekad izneverio jednu neprijatnu autoritarnu tradiciju.

Ništa od ovoga neće biti lako za autsajdere. Spoljna politika Egipta, vodeće arapske države, verovatno će biti manje pod uticajem Zapada. Čak se i umereni islamisti još uvek mogu pokazati konzervativnim iz nekih razloga. Međutim, to nije razlog da ih Zapad napusti, a kamoli da nostalgično dopusti povratak u doba sekularnih moćnika. Demokratija podrazumeva rizik. To je često teško.

Kao i svi narodi, Arapi možda donose loše odluke. Politički islam dolazi u mnogim oblicima i formama. Zasad, verzija koja se pojavljuje kao glavna izgleda relativno bezopasno. Treba stisnuti zube i oprezno joj poželeti dobrodošlicu, u nadi da će Arapi odbaciti štetniju verziju.

Upravo tu moglo bi da bude problema. Hrvatska je formalno zrela za EU, koja je u najtežoj krizi od svog nastanka. Da li u takvoj fazi treba primiti zemlju koja nije ni neto platiša, a ni prosečan učenik?

Uostalom, njen bivši premijer Ivo Sanader je zbog korupcije na sudu. I austrijski trgovinski delegat u Zagrebu Roman Rauh je rekao za Virtšaftsblat: "Otkrivene afere pogađaju samo poznate slučajeve".

Katolička Hrvatska spada u jezgro Evrope – kao deo Habsburške monarhije kojim se, za razliku od Slovenije, nije vladalo iz Beča, već iz Budimpešte.

Srbi i Crnogorci, ipak, ovu nekadašnju industrijski razvijenu republiku ne računaju u familiju Jugoslavije. Za njih je Hrvatska "siva zona" između Bosne i Slovenije, "prethodnice Austrije i Nemačke". Tamo se završava Srednja Evropa. Zbog čega pristupanje Hrvatske ostaje dogovoreno, ali treba da se desi tek kad kriza prođe - 2015. ili 2016. godine.

Austrijske vlade, predvođene, pre svega, Austrijskom narodnom strankom, naročito su podržavale projekat Hrvatske. I Ivu Sanadera i njegovu desno orijentisanu stranku. Ali, sa interesantnom upornošću Beč stalno drži u igri i Makedoniju.

Ova nekadašnja jugoslovenska republika je u stalnom sporu sa Grčkom zbog problema oko makedonskog jezika i naroda. Makedonija je ekonomski mnogo postigla da bi mogla da opstane u evropskoj konkurenciji. Ali, u poslednje vreme klima u zemlji drastično se pogoršava. Vlada smatra Aleksandra Velikog jednim od svojih, i po čitavoj zemlji gradi spomenike i muzeje trošeći ogromna sredstva – sa propagandom koja ne dopušta druga mišljenja.

U žarkoj želji da u EU integriše skoro sve bivše delove Jugoslavije, Austrija je dospela u kontradiktornost sa politikom prema Turskoj. Dok po pitanju Turske, o (ionako ne pre 2020. godine mogućem) članstvu treba da odluči referendum, po pitanju bivše Jugoslavije to nije slučaj.

Iako bi ovi kandidati zajedno više koštali nego ekonomski jaka Turska. Naime, to je stalno zvaničan argument: EU ne može sebi da priušti tako veliku zemlju sa tako ogromnim i zaostalim agrarnim sektorom. Bez obzira na problem islama.

Sve to pokazuje da EU sada ne može da podnese proširenje zato što prvo mora da reši svoju krizu. "Produbljivanje umesto proširenja", glasila je svojevremeno krilatica koju Beč i Berlin u pogledu jugoistoka nikad nisu ozbiljno prihvatili.

Sada je u najavi nova parola: "Preživeti umesto proširiti".

Naginje se napred. Naginje se nazad. Svojim nemirnim rukama ilustruje bujicu reči, pre nego što dopusti da mu ponovo skliznu u krilo. Udara u sto i uzvikuje: "Dosta više!". Jednostavno, ne želi da vidi Evropu otpremljenu u kantu za smeće svetske istorije.

"Govorim kao građanin", kaže Habermas. "Radije bih sedeo kod kuće, za svojim stolom, verujte mi. Ali, ovo je isuviše važno. Svi moraju da shvate da su pred nama ključne odluke. Zbog toga sam toliko angažovan u ovoj debati. Evropski projekat ne može više da opstane kao elitni modus".

Dosta više! Evropa je njegov projekat. Projekat njegove generacije.

Jirgen Habermas, 82-godišnjak, želi da se o tome proširi glas. Sedi na pozornici u Gete institutu u Parizu. Pored njega sedi dobronamerni profesor koji mu tokom dva sata postavlja svega šest ili sedam pitanja - odgovori koji traju kraće od 15 minuta jednostavno nisu Habermasov stil.

Obično izgovara pametne stvari kao što su: "U ovoj krizi, funkcionalni i sistemski imperativi se sudaraju" - aludirajući na državne dugove i pritisak tržišta.

Ponekad užasnuto odmahne glavom: "To je prosto neprihvatljivo, prosto neprihvatljivo" - kaže komentarišući diktate Evropske unije i gubitak suvereniteta Grčke.

Bez ubeđenja

A onda ponovo besni: "Osuđujem političke partije. Naši političari već dugo nisu u stanju da teže bilo čemu osim tome da budu ponovo izabrani. Nemaju nikakvu političku suštinu, nikakva ubeđenja!"

U prirodi ove krize je da filozofe i salonske političare ponekad stavlja u isti položaj.

U prirodi ove krize je i da previše ljudi govori previše, pa bi nam sasvim sigurno koristio neko ko problemu pristupa sistematično, kao što to čini Habermas u svoj novoj knjizi.

Ali, iznad svega, u prirodi ove krize je da što duže traje, postaje sve konfuznija. Postaje sve teže da pratimo obrte situacije i da shvatimo ko je i za šta kriv. I, sve vreme, alternative prosto nestaju, tu pred našim očima.

Zbog toga je Habermas toliko ljut: na političare, "funkcionalnu elitu" i medije. "Da li ste vi iz medija?" - upitao je čoveka u publici koji mu se obratio. "Niste? Baš šteta."

Habermas želi da pošalje poruku. Zbog toga i sedi na ovoj tribini. Zbog toga je nedavno napisao članak za Frankfurter algemajne cajtung, u kojem je evropske političare optužio za cinizam i "okretanje leđa evropskim idealima". Zbog toga je nedavno napisao i knjigu - "knjižicu", kako je on sam naziva - koju je ugledni nemački nedeljnik Die Zeit odmah uporedio sa esejom Imanuela Kanta iz 1795. godine "Večiti mir: Filozofska skica".

Ali, da li je odgovorio na pitanje kojim putem bi demokratija i kapitalizam dalje trebalo da se kreću?

Tihi državni udar

"O evropskom ustavu" (Zur Verfassung Europas) je naziv njegove nove knjige koja je, zapravo, dugačak esej u kojem Habermas opisuje kako se suština naše demokratije promenila pod pritiskom kriza i tržišnog ludila.

Habermas kaže da je moć iskliznula iz ruku ljudi i premestila se na tela sumnjivog demokratskog legitimiteta, kao što je Evropski savet. Suštinski, sugeriše Habermas, tehnokrate su odavno sprovele tihi državni udar.

"Angela Merkel i Nikola Sarkozi su, 22. jula 2011. godine, postigli nejasan kompromis - koji je podložan različitim tumačenjima - između nemačkog ekonomskog liberalizma i francuskog etatizma", napisao je poznati filozof. "Svi znaci ukazuju na to da bi oboje želeli da federalizam izvršnih vlasti, na kojem počiva Lisabonski ugovor, pretvore u vrhovnu vlast Evropskog saveta, koji funkcioniše suprotno duhu tog sporazuma".

Sistem koji su Merkelova i Sarkozi uspostavili tokom krize Habermas opisuje kao "postdemokratski". Evropski parlament gotovo da nema nikakav uticaj. Evropska komisija kao da je "suspendovana", bez stvarne odgovornosti za ono što čini. Najvažnije je, međutim, to što Evropski savet, kojem je Lisabonskim ugovorom data centralna uloga, Habermas naziva "anomalijom". On Savet vidi kao "vladajuće telo koje se meša u politiku, iako za to nije ovlašćeno".

On vidi Evropu u kojoj državama upravlja tržište, u kojoj EU ima snažan uticaj na formiranje novih vlada u Italiji i Grčkoj, i u kojoj je sve ono evropsko, što on tako strastveno brani i voli, jednostavno okrenuto naglavačke.

Redak fenomen

Na ovom mestu bi trebalo pomenuti da Habermas nije nezadovoljnik, nije pesimista niti prorok propasti - on je doslovno nepokolebljivi optimista, i to je ono što ga čini tako retkim fenomenom u Nemačkoj.

Problem njega kao filozofa uvek je bilo to što je delovao pomalo jednolično jer je, uprkos svim velikim rečima, zapravo vrlo jasan i razumljiv. Kultivisani bes je preuzeo od Marksa, oštrouman pogled na modernizam od Frojda, a jasnoću od američkih pragmatista. Uvek je bio prijateljski nastrojeni pojašnjavač, racionalista i antiromantik.

Ipak, njegove ranije knjige, "Javno mnjenje" i "Između činjenica i normi" bile su, naravno, donekle drugačije nego vesela postmodernistička borba sa zamišljenim protivnikom, karakteristična za francuske filozofe poput Žaka Deride i Žana Bodrijara. Povrh toga, drugo Habermasovo delo, "Teorija komunikativnog delanja", krilo je zamke u njegovoj teoriji "diskursa bez prinude" koja je, čak i pre otkrića Fejsbuka i Tvitera, bila veoma smela, ako ne i naivna.

Habermas nikad nije bio bacač noževa, kao slovenački mislilac Slavoj Žižek, niti žongler kao nemački filozof Peter Sloterdijk. Nikad nije pravio cirkus i uvek je bio levičar (iako sigurno ima onih koji se neće složiti sa ovom konstatacijom). Bio je na strani studentskog pokreta dok stvari nisu postale "previše vruće" za njega. Uživao je u ustavnim i proceduralnim pitanjima. To je, u osnovi, do danas ostala njegova pozicija.

Habermas istinski veruje u racionalnost ljudi. On istinski veruje u starinsku, uređenu demokratiju. On istinski veruje u javnost koja služi opštem dobru.

To takođe objašnjava zbog čega je tako srećno gledao u publiku koja se te novembarske večeri okupila u Parizu.

Habermas je prilično visok, dugonog čovek. Kada je zakoračio na pozornicu, njegovo opušteno držanje učinilo je izgleda gotovo nehajno. Kada je protegao noge ispod stola, izgledalo je kao da je kod kuće. Bez obzira na to da li je za katedrom ili ne, ovo jeste njegova profesija: javna komunikacija i razmena ideja.

Uvek je bio tu kada je bilo potrebno vratiti Nemačku na pravi put, drugim rečima, na njegov put - ka Zapadu, na put razuma: 1986. godine, kada su se nemački istoričari žestoko sporili oko toga kako da se Nemačka postavi prema svojoj ulozi u Drugom svetskom ratu; posle ujedinjenja zemlje 1990. godine; tokom iračkog rata.

Isto je i sada, dok sedi za stolom, u zatvorenoj sobi u podrumu Gete instituta u Parizu i govori pred 200 do 250 zabrinutih, izuzetno obrazovanih građana. Kaže da on, teoretičar javnosti, nema pojma o Fejsbuku i Tviteru - što je izjava koja, naravno, zvuči zastarelo, gotovo apsurdno. Habermas veruje u moć reči i racionalnost diskursa. To je filozofija unplugged.

Dok aktivisti pokreta "Okupiraj..." odbijaju da makar jedan svoj zahtev jasno formulišu, Habermas sasvim jasno i glasno kaže zbog čega i dalje vidi Evropu kao civilizacijski projekat kojem se ne sme dozvoliti da propadne, i zbog čega je "globalno društvo" ne samo ostvarivo, nego i neophodno da bi se pomirili demokratija i kapitalizam.

U suprotnom, kako on to kaže, rizikujemo da upadnemo u neku vrstu neprekidnog vanrednog stanja - u suprotnom, državama će upravljati tržišta. "Italija žuri da ustoliči Montija" - to je bio jedan od naslova prošle nedelje u listu Financial Times Europe.

Sa druge strane, oni i nisu toliko različiti, live-stream revolucionari iz pokreta "Okupiraj..." i filozof koji i dalje piše knjige. Reč je, zapravo, o podeli posla - između analognog i digitalnog, između debate i akcije. To je igranje na terenu na kojem svako ima svoje mesto i nije uvek jasno ko su dobri, a ko loši momci. Pred našim očima se postojeća pravila prepravljaju, a uloge se redefinišu.

Demontiranje demokratije

"Negde posle 2008. godine", priča Habermas uz čašu belog vina, po završetku debate, "shvatio sam da se proces širenja, integracije i demokratizacije ne kreće unapred automatski, sam od sebe, shvatio sam da je taj proces reverzibilan i da se, prvi put u istoriji EU, zapravo suočavamo sa demontažom demokratije. Nisam mislio da je to moguće. Stigli smo do raskršća."

Treba takođe reći: za nekoga ko je najvažniji nemački živi filozof, on je neshvatljivo strpljiv čovek.

Isprva je bio ushićen što je konačno uspeo da pronađe novinara kojem će da saopšti koliko je zgađen načinom na koji se pojedini mediji dodvoravaju Merkelovoj - koliko se gnuša tog oportunističkog saveza sa moćnicima. Onda je, međutim, blagim tonom pohvalio medije što su se u proteklih godinu dana konačno probudili i počeli da se bave Evropom na način koji jasno ukazuje na razmere problema.

"Politička elita zapravo nema interes da ljudima objašnjava da se važne odluke donose u Strazburu, oni se samo plaše da ne izgube vlast", izgovorio je Habermas, neposredno pre nego što ga je spopala izvesna gospođa koja, činilo se, nije u potpunosti vladala sobom. Ali tako je to u ovakvim prilikama - tako je to sa diskursom bez prinude. "Ne razumem sasvim normativne posledice Vašeg pitanja", bio je Habermasov odgovor koji je gospođu zadržao na pristojnoj udaljenosti.

On je, na kraju krajeva, džentlmen iz vremena kada je elokvencija nešto značila i kada su muškarci nosili platnene maramice. On je dete rata i opstaje, čak i onda kada vam se čini da će, kao brod, da se prevrne i potone.

Važno je razumeti zbog čega sve što se tiče Evrope doživljava lično. Razlog za to je zla Nemačka iz prošlosti i dobra Evropa sutrašnjice, pretvaranje prošlosti u budućnost, razlog je kontinent koji je nekad bio razjedinjen zbog krivice, a sada zbog dugova.

Bez prigovora

U prošlosti, postojali su neprijatelji; danas, postoje tržišta - tako se može opisati ovaj trenutak u istoriji, onako kako ga vidi Habermas.

Dva dana pre debate u Gete institutu, stajao je prepunom, pregrejanom amfiteatru Univerziteta Pariz Dekart i obraćao se studentima koji su izgledali kao da bi radije uspostavljali kapitalizam u Briselu ili Pekingu, nego što bi proveli noć u šatoru pokreta "Okupiraj...".

Čim je kročio u prostoriju, Habermas je promenio redosled sedenja na pozornici i premestio pločice sa imenima. Zatim su mikrofoni otkazali poslušnost - što je izgledalo kao element komunikativnog delanja u praksi. Potom je jedan od prisutnih profesora izgovorio bombastičan uvod, što je, izgleda, deo akademskog rituala u Francuskoj.

Habermas je sve to prihvatio bez prigovora. Stupio je za govornicu i objasnio koje su to greške napravljene prilikom konstruisanja Evropske unije. Govorio je o nedostatku političkog jedinstva i o "usađenom kapitalizmu", što je termin koji koristi kada opisuje tržišnu ekonomiju koju kontrolišu političari. On amorfne briselske strukture čini opipljivim ukazujući na njihove protivrečnosti i ističe činjenicu da odluke Evropskog saveta, koje utiču na naš svakodnevni život, zapravo nemaju ni legalitet ni legitimitet.

On, doduše, govori i o mogućnosti koju pruža Lisabonski ugovor, a to je stvaranje unije koja je demokratičnija i politički efikasnija. Tako nešto bi moglo da se izrodi iz trenutne krize, kaže Habermas. On je, na kraju krajeva, optimista.

Onda ga je savladala iscrpljenost. Morao je da sedne. U prostoriji je zagušljivo i nakratko se činilo da neće biti u stanju da nastavi izlaganje. Posle ispijene čaše vode, ponovo je ustao.

Usprotivio se "političkom defetizmu" i počeo da, od delova svoje analize, gradi pozitivnu viziju Evrope. Nacionalnu državu je prikazao kao mesto gde su prava građana bolje zaštićena, a zatim objasnio da se taj princip može primeniti na nivou Evrope.

Građani svedeni na posmatrače

Habermas kaže da države nemaju prava, "samo ljudi imaju prava". Zatim preduzima poslednji korak i narode i građane Evrope postavlja na mesto - u njegovim očima oni su istinski akteri istorije, a ne države ili vlade. To su isti oni građani koji su trenutno, zbog načina na koji se vodi politika, svedeni na puke posmatrače.

Njegova vizija izgleda ovako: "Građani svake države zasebno, koji su do sada morali da se pomire sa tim da su odgovornosti presraspodeljene i izvan državnih granica, mogu kao građani Evrope da usmere svoj demokratski uticaj prema vladama koje trenutno rade u okviru ustavne sive zone".

Ovo je Habermasova glavna poenta i ono što je nedostajalo viziji Evrope: formula onoga što je pogrešno u postojećoj konstrukciji. On ne vidi EU kao komonvelt država ili kao federaciju nego, radije, kao nešto novo.

Vidi je kao zakonitu tvorevinu oko koje su se dogovorili narodi Evrope uz saglasnost građana Evrope (drugim rečima, mi sa samima sobom), u dvojnoj formi, ali bez vlada. To, naravno, Merkelovu i Sarkozija lišava osnove na kojoj počiva njihova moć, ali to je i bio Habermasov cilj.

Onda ga je savladao još jedan talas iscrpljenosti. Morao je da sedne i profesor mu je doneo čašu soka od pomorandže. Habermas iz džepa vadi maramicu. Zatim ustaje i nastavlja da priča o spasavanju "prirodnog staništa stare Evrope".

Postoji alternativa, kaže, postoji drugi način osim ovog polaganog prenosa ovlašćenja koje se upravo odvija. Mediji moraju da pomognu građanima da shvate neverovatne razmere uticaja Evropske unije na njihove živote. Političari će sigurno shvatiti kakav bi teret pao na njihova leđa ukoliko bi Evropa propala. EU mora biti demokratizovana.

Njegovo izlaganje je kao njegova knjiga. To nije optužnica, iako povremeno poprima agresivan ton; to je analiza propasti evropske politike. Habermas ne nudi izlaz, ne nudi konkretan odgovor na pitanje koji bi put demokratija i kapitalizam trebalo da odaberu.

Neizvesna budućnost i upozorenja iz prošlosti

Sve što nudi je jedina vizija koju može da formuliše teoretičar ustava: "globalno društvo" će morati da se pobrine za sve. Usred krize on i dalje vidi "primer razrađenog koncepta ustavne saradnje između država i građana Evropske unije" kao najbolji način da se izgradi "globalno građansko društvo".

Habermas je, na kraju krajeva, pragmatični optimista. On nam ne kaže koji su to koraci koji će nas odvesti od goreg ka boljem.

Konačno, ono što mu nedostaje jeste ubedljiva priča. To takođe povezuje Habermasa sa pokretom "Okupiraj...". Ali, bez priče nema ni koncepta promena.

Na kraju izlaganja, ovacije.

"Ukoliko evropski projekat propadne", kaže, "postavlja se pitanje koliko će nam vremena biti potrebno da ponovo uspostavimo neki status kvo. Setite se nemačke revolucije iz 1848. godine: kada je propala, bilo nam je potrebno sto godina da ponovo dostignemo kakav-takav nivo demokratije".

Neizvesna budućnost i upozorenja iz prošlosti - to je ono što nam Habermas nudi. Sadašnjost je, bar za sada, nedokučiva.

Gospodine generale, kako se razvijala situacija na severu Kosova od jula 2011. godine do danas?

Događaji su počeli 25. jula, kada je kosovska vlada jednostrano pokušala da sprovede svoj suverenitet i na severu Kosova i da uspostavi pouzdan granični i carinski režim na severu Kosova. Ovaj pokušaj je tamo naišao na otpor stanovništva, što se i moglo očekivati. Posle toga je postignut prelazni sporazum, nakon čega je Kfor stavio situaciju pod svoju kontrolu.

Kosovska vlada je, zatim, u saradnji sa Euleksom ponovo uspostavila granični režim, što je naišlo na snažan otpor stanovništva. To se manifestovalo u vidu podizanja brojnih blokada. Od tada Kfor – i Euleks – u ovoj oblasti mogu samo ograničeno da ispunjavaju svoj mandat pošto su stanovnici od svoje oblasti napravili takoreći tvrđavu. To je stanje koje ne može trajno da ostane tako, zato što vodi ka trajnoj podeli Kosova.

Koje strane u pozadini vuku konce?

Više faktora pothranjuje otpor srpskog stanovništva na severu Kosova. Svest svih srpskih građana i lokalnih lidera u ovoj oblasti da pripadaju Srbiji, a ne državi Kosovo. To je svest koja se nije promenila za poslednjih 12 godina. Drugi element su strukture privrednog kriminala koje su u poslednjih 12 godina napravile dobre poslove, svesne da ne postoji granični režim. I ova grupa ima veliki interes u tome da se održi situacija koja je prethodno postojala, a time i njihov model poslovanja. Oni iskorišćavaju političku situaciju i svest stanovništva, i podržavaju i podstiču otpor.

Šta dalje sa barikadama građana?

To ne mogu da kažem. Znam samo jedno: vojska je teško u stanju – Kfor nema ni nameru – da nasilno ukloni barikade. Razlog za to jeste u činjenici da je volja naroda da pruži otpor toliko jaka, podržavaju je kriminalne mreže i vlada u Beogradu, tako da mi polazimo od toga da, ako se ukloni jedna barikada – sredstva za to imamo – u najmanju ruku istom brzinom će nastati nove. To trenutno ne bismo mogli da sprečimo.

Realno, barikade predstavljaju samo fizičku prepreku. Na političke, mentalne prepreke u glavama ljudi ne može da utiče vojska, već samo politika. Tu se pita međunarodna zajednica, tu se pita Beograd i vlada u Prištini da bi se došlo do političkog rešenja. I to do rešenja koje uključuje i ljude na severu Kosova.

Ako Kfor zaista ukloni jednu ili drugu barikadu, onda to ima taktičku pozadinu, recimo da bi se poboljšala sloboda kretanja. Ali nasilno uklanjanje svih barikada nije krajnji cilj.

Da li očekujete dalju eskalaciju?

Do eskalacije bi moglo da dođe kao posledica većeg izbijanja nasilja. To se, svakako, neće desiti nesrazmernim postupanjem Kfora. Do eskalacije bi moglo da dođe, ako bi vlada u Prištini izgubila strpljenje i pokušala da sprovede pun autoritet i na severu Kosova. Povrh toga naravno, zainteresovani krugovi sa severa Kosova mogli bi da izazovu eskalaciju. To treba sprečiti.

Ja ne gledam na reakciju stanovništva kao na pobunu, već više kao na neku vrstu generalnog štrajka, kao revolt stanovništva kakvog je već bilo u politički razvijenijim državama Srednje Evrope.

Međutim, trenutno se ne odvija dijalog vlade sa ljudima i odgovarajuće obučene policijske snage ovde ne postoje u dovoljnom broju ili nemaju autoritet da budu efikasne. To je razlog našeg angažovanja i pored malobrojnih angažovanih policajaca Euleksa, mi smo ti koji moramo da izađemo na kraj sa situacijom.

Može li sad uopšte da se govori o političkim naporima Prištine i Beograda?

U dijalogu u kojem posreduje EU, a koji je prekinut posle 25. jula i koji se sad nastavlja, moraće, osim za manja tehnička pitanja, da se nađu i dalekosežnija politička rešenja. Po mojoj proceni, to teško da će uticati na situaciju na severu Kosova narednih nedelja i meseci pošto se od Srbije, koja se do maja 2012. godine nalazi u predizbornoj kampanji, ne može očekivati veliki pomak.

Mora da dođe do dijaloga koji bi vodili odgovorni ljudi u Prištini sa stanovništvom na licu mesta. Ovaj dijalog je tek u začetku i još nije doneo nikakav rezultat.

Da li Kfor ne uklanja barikade na severu zato što ne raspolože dovoljnim snagama za to ili zato što to ne sme?

Ja nemam zabranu delovanja kada je reč o uklanjanju barikada koje su brojne. Ali uklanjanje barikada bez taktičkog cilja ne dovodi ni do čega, pošto je brzina postavljanja novih barikada bar isto onakva kao i brzina kojom Kfor može da ukloni barikade. A uklanjanje barikada je uvek povezano sa rizicima po život. I kažem izričito: manje za vojnike Kfora, već za ljude koji su na barikadama.

Ovi ljudi nisu kriminalci, nisu ni političari, već su oni instrumentalizovani. To su obični, prosečni ljudi koji su ili za to plaćeni, ili su čak primorani da budu na barikadama, koji kao, recimo, u javnoj službi imaju izbor ili da budu na barikadama ili da budu otpušteni. Nema smisla jačati odbojan stav tih ljudi time što bi se barikade nasilno uklonile ili se čak rizikovalo da bude povređenih ili ubijenih, a da iza toga nema razumnog smisla.

Nemam nikakve restrikcije po pitanju barikada. Ali imam svoje ideje sa kakvom svrhom i ciljem treba ići na jednu ili drugu barikadu.

Neke barikade su, međutim, već uklonjene. Kako je to proteklo?

Fizičke barikade nisu problem. Sve ove barikade koje su, recimo, napravljene od drveća ili kamiona, zemlje ili šljunka, mogu se ukloniti sredstvima koja Kfor ima. Teže je kad su na ovim barikadama ljudi. Tu u suštini vojska mora da postupa kao što bi to činila policija prilikom sličnih protestnih akcija.

Setim se samo Gorlebena gde je svaka osoba pojedinačno morala da bude sklonjena sa barikade. To je postupak koji može da potraje. U međuvremenu, druga strana ima mogućnost da novim ljudima poveća broj na barikadama, što se i dešava.

Moje načelo je da kod određenog broja ljudi na nekoj barikadi, takav pristup nema smisla zato što se povećava rizik da bude povređenih ili ubijenih što je više ljudi na barikadi. Tokom uklanjanja neke barikade, mi, naravno, možemo da koristimo nesmrtonosna sredstva, kao što su, recimo, biber-sprej ili suzavac. Ali stanovništvo je spremno za to. Kad ljudi na barikadama shvate da Kfor namerava da ukloni barikadu, okupe se odgovarajuće grupe ljudi koji imaju zaštitne maske.

Vojnici Kfora nekad stoje oči u oči sa ljudima na barikadama. Ponekad su vojnici verbalno napadnuti. Kako reagujete na to?

Naši vojnici – najvećim delom nemačko-austrijski bataljon operativne rezerve – dosad su se odlično držali. To ne važi samo za zadatke koje su ispunjavali, već i za to kako su radili u delimično neprijatnim uslovima. To važi i za način ophođenja prema protivnicima koji, naravno, žele da provociraju vojnike Kfora. To zahteva veliku disciplinu i moć rasuđivanja.

Vojnici koji, u suštini, na prvoj liniji stoje u sve gorim vremenskim uslovima, zaslužuju moje najviše priznanje.

Na barikadama nema samo do verbalnih napada, bilo je i povređenih vojnika. Da li ste zadovoljni sadašnjim sanitetskim zbrinjavanjem?

Po mom mišljenju, uopšte nema razloga za žalbe. Dosad nismo imali problema sa zbrinjavanjem ili evakuacijom bolesnih ili ranjenih vojnika. U trupama imamo dovoljno sanitetskih snaga i imamo bolnicu u Prizrenu. Osim toga, sa Amerikancima imamo mogućnost spasavanja iz vazduha.

Kosovska predsednica Atifete Jahjaga rekla je da Kfor i ubuduće treba da se "suprotstavi ekstremistima koji žele nasiljem da ostvare političke ciljeve". Da li je Kfor time instrumentalizovan?

Kosovska vlada je, naravno, izrazila izvesna očekivanja od međunarodne zajednice – a time i Kfora. Ali ona mora da shvati da ni Kfor ni Euleks nisu instrument kosovske vlade. Ja se orijentišem prema mandatu po kojem Kfor treba da deluje. Orijentišem se prema načelnim direktivama koje dobijam iz Brisela i odgovarajućih štabova. Nikako se ne orijentišem prema očekivanjima vlade u Prištini. Najbolje bi bilo da se zahtevi iz Prištine pokrivaju mandatom i direktivama koje dobijam iz Brisela. Ali Kfor time ni u kom slučaju nije instrumentalizovan od strane Prištine.

Da li će Kfor i nezavisno od situacije na severu 2012. godine nastaviti da smanjuje svoje snage?

U glavnom štabu NATO-a, a i u državama koje šalju svoje trupe, od oktobra je jasno da se u načelu željeno smanjenje vojnika ne može odvijati prema kalendaru, već prema događajima. Sve dok se situacija ne razvija pozitivno, svi se slažu da sada ne može da usledi dalje redukovanje snaga.

Nova procena situacije u pogledu prvobitno planiranog smanjenja snaga za polovinu uslediće na proleće. Onda će se pokazati da li je i u kom obimu moguće smanjenje snaga. To u ovom momentu ne mogu da procenim. Ne treba se orijentisati prema kalendaru, već prema situaciji.

Da li to može da znači i da će Kfor ponovo imati više vojnika?

Ne. Mislim da su snage koje sad stoje Kforu na raspolaganju, u principu dovoljne za zadatak koji ima. Pored toga, imamo još jedan rezervni bataljon koji će, verovatno, privremeno i dalje ostati u misiji. Drugi rezervni bataljon je u Italiji, spreman i raspoloživ. Trenutno nam nisu potrebne dodatne vojne snage.

Misija na Kosovu se retko nalazi u središtu pažnje. Vi ste komandant jedne zaboravljene misije?

Misija Kfora je dospela u drugi plan zbog misije u Avganistanu koja je zahtevnija i gde je nasilje intenzivirano. Kao komandant Kfora želim da tako i ostane. Želeo bih da budem komandant jedne malo primetne misije, ako misija poprimi pozitivan pravac. To onda nije ništa loše.

Za poslednjih 12 godina, misija je, u suštini, protekla pozitivno. Želim da na severu dođe do trajnog političkog rešenja da bi se time pružila mogućnost misiji Kfora da opet ide u pozitivnom smeru.

Da li je to ujedno i Vaša lična želja za novu 2012. godinu?

Želim političko rešenje za sever Kosova koje će zadovoljiti sve strane. To je, uostalom, i želja više od 90 odsto stanovnika Kosova. Želim i približavanje Kosova i Srbije Evropi – i kada je reč o poboljšanju ekonomskih uslova.

Ključne reči: Božić i Nova godina. Kakvi će biti Božić i Nova godina za vojnike Kfora? Mirniji?

Ja nisam prorok, naravno. Što se tiče južnog dela, mogu da zamislim mirne božićne praznike. Doduše, na severu uviđam činjenicu da većina ljudi tamo pripada Srpskoj pravoslavnoj crkvi koja slavi Badnje veče 6. januara. I ne verujem da će oni uzeti u obzir nemačke, odnosno srednjoevropske običaje.

Naše trupe će i na Božić morati da se orijentišu prema situaciji kakva tada bude postojala na severu.

Čovek mora da prizna da je Amerika "zemlja neograničenih mogućnosti", naveo je dalje Goldberger.

U knjizi, koju je napisao za sunarodnike u Nemačkoj, Goldberger je opisao porast ekonomske supersile. Međutim, posle više od 100 godina, taj opis nije odgovarajući. Zaista, danas više liči na karikiranje nego na putopis.

Ekonomija "magičnog vrta" grčevito se bori, masivna dužnička kriza preti da uništi prosperitet Amerikanaca, a nivo nezaposlenosti je oko devet odsto. U Vašingtonu postoji i politički zastoj.

U izlozima knjižara mogu se videti knjige koje opisuju opadanje američke moći i objašnjavaju kako i zašto je SAD "zalutao". Pored toga, prošlo je mnogo vremena od kada je američki predsednik Barak Obama ponudio nadu.

Činjenica da u Vašingtonu ništa ne funkcioniše bila je evidentna prekjuče, kada je specijalno Kongresno telo, takozvani Superkomitet, saopštilo da nije došlo do dogovora koji bi rešio problem deficita.

"Posle meseci napornog rada i intenzivnih razmatranja došli smo do zaključka da neće biti moguće postići kompromis do zacrtanog roka", saopšteno je iz Komiteta, sastavljenog od šest demokrata i republikanaca iz Predstavničkog doma i Senata.

Superkomitet, koji je formiran u avgustu, nije uspeo da ispuni svoj cilj i dođe do dogovora o kresanju budžeta, kojim bi trebalo da se u narednih deset godina uštedi 1.200 milijardi dolara. Tim merama treba da bude smanjen ogromni američki javni dug, koji trenutno iznosi nešto više od 15 hiljada milijardi dolara.

Moć i popularnost

Retko kad je neki kongresmen ili senator imao toliku moć. Retko se dešavalo i da stvore toliko lošu sliku. Sudeći prema anketama, popularnost Kongresa opala je za strahovitih devet odsto – a anketa je sprovedena pre propasti pregovora Superkomiteta.

Prema dogovoru stranaka kada su sastavljale Superkomitet, ukoliko ne dođe do dogovora, automatski se uvode kresanja budžeta u vrednosti od pomenutih 1.200 milijardi dolara. Socijalni programi i vojni budžet biće najviše pogođeni. Obamin ministar odbrane Leon Paneta već je rekao da će se uštede u vojnom budžetu pokazati kao razarajuće za oružane snage SAD.

Prirodno, dve strane su vrlo brzo počele da za propast pregovora okrivljuju jedna drugu. Republikanci optužuju demokrate da nisu želeli da naprave velike uštede u socijalnom sektoru, kao i da su insistirali na višim taksama. "Demokrate su pregovore videle kao priliku da povećaju poreze", kaže republikanski senator i jedan od članova Superkomiteta Džon Kil.

Demokrate se, pak, žale da su republikanci želeli da previše smanje socijalna davanja i da su bili protiv visokih poreza. "Zaustavljeni smo zbog ljudi koji ne samo da nisu želeli da povećaju porez najbogatijim ljudima na svetu, već su hteli i da im daju dodatnu poresku olakšicu", ističe demokratski senator Džon Keri.

Optužbe samo idu na ruku produbljivanju krize poverenja između stanovništva i američke političke elite. Obe strane su, naravno, predložile kompromise, ali nijedan nije postignut. Rezultat toga je konfrontacija umesto dogovora, ali i produžavanje zastoja koji preovladava u Vašingtonu.

Pozivi na "remont" Vašingtona

Sama reč "Vašington" postala je psovka u ostatku zemlje. To, naravno, nije baš novi fenomen. Američkim shvatanjem slobode, za razliku od evropskog, uvek je preovladavala želja da se zauzda moć centralnih vlasti.

Ali sada, ultrakonzervativci, kakav je pokret Čajanka, dominiraju u parlamentarnoj debati. Oni državu vide kao neprijatelja. Tako su kongresmeni Čajanke ovog leta zamalo doveli SAD pred bankrot. Ishod je bilo formiranje superkomiteta.

Da li to znači da je Amerika na rubu sistemske krize? Jedna stvar je sigurna: ljudi više nemaju nikakve želje da pozivaju na reformu državnih institucija. Posle neuspeha superkomiteta, republikanski predsednički kandidat Rik Peri najavio je da će "remontovati" Vašington, za koji smatra da se "pokvario". Njegov plan predviđa "privremeni Kongres", balansirane budžetske amandmane i, gle čuda, ogromne poreske olakšice.

Neuspeh bilateralnog komiteta znači da izborna kampanja počinje. Dve stranke prebacivaće jedna drugoj vruć krompir, prepirati se oko toga ko je odgovoran za propast pregovora.

Šta će se onda desiti sa merama borbe protiv nezaposlenosti, a koje Kongres mora da obnovi do kraja godine? Šta će se desiti sa poreskim olakšicama radnicima, koje takođe ističu krajem godine?

Obama će svim silama krenuti protiv olakšica najbogatijim, koje je doneo njegov prethodnik Džordž Buš. Kvaka je u tome što je Obama te olakšice već jednom produžio, zato što, između ostalog, pomažu i srednjoj klasi. To republikanci sigurno neće zaboraviti da pomenu.

Bez prečica

Ukoliko obe strane procene da bi imale više koristi od novih razgovora, novi pokušaj za postizanje kompromisa je vrlo moguć. Ipak, ima vremena za dogovor dok automatsko kresanje budžeta ne počne u januaru 2013. godine.

Prvo će, ipak, probati sa konfrontacijom. Odmah nakon neuspeha Komiteta, republikanski lideri tražili su uklanjanje ministarstva odbrane sa liste resora koji potpadaju pod plan automatskog kresanja budžeta.

Obama je, međutim, vrlo brzo odbacio takav potez. "Neki u Kongresu već pokušavaju da ponište ove automatske mere. Moja poruka njima je jednostavna: Ne", rekao je Obama.

Obećavši da će uložiti veto na svaki pokušaj ukidanja automatskih mera kresanja budžeta, američki predsednik je istakao "da na ovome neće biti nikakvih prečica".

Američki predsednik je u ponedeljak prisustvovao koncertu kantri muzike u Beloj kući. "Kantri muzika nas podseća da je ovo Amerika. Ovo je mesto gde možeš da uspeš ako pokušaš", rekao je Obama.

Predsednik SAD, čini se, i dalje veruje da je Amerika zemlja neograničenih mogućnosti.

Jedno od njegovih zadataka bila je i prodaja finansijskog proizvoda "svopa" kojim je omogućeno da se prikrije jedan deo državnog duga, što je omogućilo da se "našminkaju" grčki bilansi. Zatim dolazi Mario Monti, međunarodni savetnik od 2005. godine.

Na trećem mestu je Lukas Papademos, koji je nedavno imenovan za grčkog premijera, a koji je od 1994. do 2002. bio guverner grčke Centralne banke i u tom svojstvu učestvovao u falsifikovanju računa pod dirigentskom palicom "Goldman Saksa". Čovek kome je u Grčkoj poverena briga o servisiranju duga je niko drugi do Petros Hristodulos, nekadašnji tržišni diler "Goldman Saksa".

Drugi važni igrači koji su imali značajan uticaj na sunovrat evra su Otmar Ising, bivši predsednik Bundesbanke i Džim O'Nil, otac koncepta BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika), akronima za tržišta u usponu sa velikim potencijalom privrednog rasta. Bivši predsednik "Goldman Saks Internešenal" koji je i dalje u administraciji te banke, Irac Peter Saterlend, odigrao je ključnu ulogu u spasavanju Irske.

I na kraju, Pol Dejton, koji je proveo 22 godine u "Goldman Saksu", izvršni je direktor Organizacionog komiteta Olimpijskih igara u Londonu 2012. On je poslednji na ovoj listi odgornih, jer svi znamo da je sport, kao i prijateljstvo, van konkurencije.

Međutim, uticajna mreža, koja je bila moćna pre ili u vreme turbulencija finasijske politike 2008, izgubila je svoj značaj. Zapravo, nekadašnje učešće iskusnih ljudi iz ondašnjeg sveta bankarstva u kontrolisanju finasija, postalo je ne baš korisno za političare osetljive na nepopularnost profesionalaca iz sveta finasija koji se smatraju odgovornim za krizu.

"Goldman Saks", koji je lako mogao da iskaže svoje talente u mnogim aferama – Grčka, berzanske spekulacije protiv evra, skandal oko Abakusa u koji je bio umešan francuski biznismen zaposlen u "Goldman Saksu", Fabris Tur, javnost je okrenuo protiv sebe.

Imati svoje ljude na mnogim adresama je korisno, ali nije više dovoljno u složenom i tehnički uznapredovalom svetu finasija i u suočavanju s novom generacijom biznismena koji imaju mnogo manje poštovanja prema establišmentu. Evropski biznismeni koji su krenuli u svet nemaju više potrebe za visokim finasijskim stilom "Goldman Saksa".

Zahtevi da za valorizacijom akcionara, transparentnošću bilansnih knjiga i imperativi ekspanzije u inostranstvu umanjuju "uticaj mreže". Najzad, evropski klijenti koji su postali sve zahtevniji kada su u pitanju kvalitet i nezavisnost poslovnih savetnika, i ne samo to, traže poštovanje etičkog minimuma.

To je slaba tačka "Goldman Saksa". Jer banka voli da postavlja svoje ljude ne dopuštajući nikada da maske padnu. Zato ljudi koji rade za "Goldman Saks" kriju to kada daju intervjue ili kada su na nekoj javnoj funkciji (kao što je to bio slučaj sa Montijem kome je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo 2010. poverio da izradi studiju o jedinstvenom evropskom tržištu).

Mario Dragi kada je došao na položaj potpredsednika "Goldman Saksa" 2002, nije imao ništa sa "šminkanjem" grčkih državnih bilansa koje je banka izvršila dve godine ranije.

On je 2005. dao ostavku, godinu dane pre nego što će "Goldman Saks" prodati deo svog problematičnog finasijskog proizvoda "svop" Nacionalnoj banci Grčke, prvoj komercijalnoj banci u zemlji, na čijem čelu se tada nalazio nekadašnji službenik "Goldman Saksa", Petros Hristodulos, koji je danas na čelu državnog organa odgovornog za upravljanje grčkim dugom.

"Kada sam stupio na vlast (2000. godine, prim. aut.) u Rusiji i na Kavkazu odigravao se građanski rat, ekonomija je bila na ivici propasti. Konstituisali smo Ustav kao i nove standarde; za deset godina, dohodak građana je vrtoglavo porastao, a stopa siromaštva je umanjena. Takav trend nastaviće se uprkos poteškoćama", odgovorio je odsečno Vladimir Putin, koji će se u martu naredne godine treći put kandidovati za funkciju predsednika, što će mu, gotovo sigurno, i poći za rukom.

Aktuelni predsednik Dmitrij Medvedev trebalo bi da preuzme funkciju premijera.

"Kao i u svakoj državi, osnovne postavke se neće menjati", odgovorio je Putin jednom američkom ekspertu koji ga je, s namerom da ga isprovocira, pitao "po čemu će se Putin broj 2 razlikovati od Putina broj 1".

"Vremenom, do promena dolazi na ovaj ili onaj način", uzvratio je on. Radije nego da govori o demokratskim težnjama sve većeg dela ruskog društva, on je objasnio da će uzeti u obzir "zahteve stanovništva u pogledu informatizacije društva".

Ruski premijer smatra da sadašnji rukovodeći sistem u Rusiji nema na čemu da zavidi, na primer, sistemu u Velikoj Britaniji, gde je Toni Bler bio prinuđen da napusti vlast zbog "telefonskog prisluškivanja" koje se dogodilo u sedištu Laburističke stranke, posle čega je na njegovo mesto došao Gordon Braun.

Vladimir Putin se nije dvoumio da kritikuje Evropu, zaglibljenu u dugovima, zbog čega je on izrazio svoju "duboku zabrinutost". "Bolje je brzo reagovati kako bi se greške otklonile što je moguće pre nego ništa ne preduzimati. To je odgovornost evropskih zemalja. Ako one ne preduzmu odgovarajuće mere, doći će do ekonomske stagnacije, a zatim recesije".

Potrebno je veće poverenje u intervencije Evropske centralne banke, kao i u Evropski fond za finasijsku stabilizaciju, kako bi se poboljšala situacija. Pre dva dana, Kremlj je osporio način finasiranja Fonda.

Njegov model evropskog političara je Silvio Berluskoni. "Bez obzira na njegovo skandalazno ponašanje sa ženama, on je iskren čovek koji je ispunio svoje obaveze prema Evropi i koji je doneo političku stabilnost svojoj zemlji. On je jedan od poslednjih Mohikanaca u politici", dodao je Putin.

Bivši 75-godišnji predsednik Saveta (Brežnjev) primer je političke dugotrajnosti za Putina koji sa svojih šezdeset godina nije spreman da kormilo prepusti nekom drugom.

"Ne možete da imate jedinstvenu valutu bez ekonomskog približavanja i ekonomske integracije. To je nemoguće. Ne može se zalagati za federalizam i isto vreme za proširenje Evrope. To je nemoguće. Postoji kontradikcija. Sada nas ima 27. Očigledno je da ćemo morati da se otvorimo prema Balkanu. Biće nas 32, 33 ili 34. Verujem da niko ne misli da je federalizam - totalna integracija - moguć sa 33, 34, 35 zemalja."

"Dakle, šta da radimo? Počnimo od toga da je, iskreno, zajednička valuta izvanredna ideja, ali je bilo čudno realizovati je, a da ne postavimo pitanje upravljanja njom i da ne postavimo pitanje ekonomske konvergencije. Iskreno, lepo je imati viziju, ali ima detalja koji nedostaju: stvorili smo valutu, ali smo zadržali fiskalne sisteme i ekonomske sisteme koji ne samo što nisu bili međusobno bliski, već su se razilazili."

"I ne samo što smo stvorili jedinstvenu valutu bez konvergencije, već smo nastojali da poništimo pravila dogovora. To ne može da funkcioniše. Neće biti jedinstvene valute bez veće ekonomske integracije i konvergencije. To je izvesno. I mi se krećemo u tom pravcu. Moraju li da postoje ista pravila za 27? Ne. Apsolutno ne. Na kraju, jasno je, postojaće dve evropske brzine: jedna brzina ka većoj integraciji u evrozoni i brzina koja je konfederalna u Evropskoj uniji", objašnjava Sarkozi.

Na prvi pogled, ova izjava je zaprepašćujuće očigledna. Evrozona mora da se integriše da bi spasla sebe samu; to kažu čak i Britanci. A među deset članica EU koje ne pripadaju evrozoni nalaze se Britanija i Danska, koje nemaju nameru da se pridruže zajedničkoj valuti. Evropska unija je u izvesnom smislu sastavljena ne od dve, već od mnoštva brzina.

Setite se samo 25 članica šengenske zone za putovanja bez pasoša (isključujući Britaniju, ali uključujući neke zemlje koje nisu članice EU) ili 25 država koje nastoje da formiraju sistem zajedničkog patenta (uključujući Britaniju, ali bez Italije i Španije).

Ali, Sarkozijevi komentari su zabrinjavajući, jer, kako se može posumnjati, on želi da stvori ekskluzivističku, protekcionističku evrozonu koja nastoji da se odvoji od ostatka Evropske unije. Tokom diskusije u Strazburu, na primer, stiče se utisak da je Sarkozi sugerisao da su evropske nedaće - zaduženost i visoka stopa nezaposlenosti - greška društvenog, ekološkog i monetarnog "dampinga" od strane zemalja u razvoju koje vode "agresivne" trgovinske politike.

Da bismo imali veći uvid u Sarkozijevo razmišljanje o Evropi, trebalo bi da pogledamo intervju koji je dao nekoliko dana ranije, na kraju maratonskog samita u Briselu krajem oktobra: "Mislim da ne postoji dovoljna ekonomska integracija u evrozoni sa 17 članica i Evropskoj uniji sa 27".

Drugim rečima, Francuska, ili u svakom slučaju Sarkozi, izgleda da nije prebolela svoju srdžbu prema proširenju EU. Evropska unija sa 27 članica je suviše velika da bi Francuska gospodarila nad ostalima i suviše liberalna u ekonomskom smislu za protekcionističke sklonosti Francuske. Odatle i Sarkozijeva žudnja za malom, ugodnijom, "federalističkom" evrozonom.

To se poklapa sa idejom o jezgru Evrope koju su 1994. godine promovisali Karl Lamers i Volfgang Šojble, sadašnji nemački ministar finansija. Intrigantno je to što je ovo prvi put da je Sarkozi, svojevremeno skeptik prema evropskim integracijama, javno govorio o "federalizmu", mada je nezvanično dao sličan komentar pred evropskim liderima u martu. Taj komentar odražava stavove Sarkozijevog socijalističkog prethodnika Fransoa Miterana.

Činilo se da su takve ideje ubijene velikim proširenjem Evropske unije na istok 2004. godine i odbacivanjem novog ustava EU od strane francuskih glasača 2005. godine. Ali dužnička kriza evrozone oživaljava ove stare snove.

Ali kakva vrsta federalizma? Sarkozi verovatno želi da stvori evrozonu po uzoru na Francusku sa moći koncentrisanoj u rukama lidera gde će dominirati duo "Merkozi" (Angela Merkel i Nikola Sarkozi). Nemačka, nema sumnje, želi repliku svog vlastitog federalnog sistema sa strogim pravilima i moćnim nezavisnim institucijama koje ograničavaju političare.

Ako evrozona preživi krizu - a slabljenje italijanskih obveznica na tržištima ukazuje da to postaje sve teže - to će, jednostavno, iziskivati duboku reformu evropskih ugovora.

Ako se postupi ispravno, tako što bi evrozona bila otvorena za zemlje koje žele da joj se pridruže (poput Poljske) i tako što bi se produbilo jedinstveno tržište za one koji ne žele (poput Britanije), stvaranje fleksibilnije Evropske unije sa varijabilnom geometrijom moglo bi da ublaži mnoge postojeće tenzije. Dalje proširenje više ne treba da bude toliko neuralgično; dalja integracija ne treba da bude nametana onima koji je ne žele.

Ali ako se postupi pogrešno, kako neki strahuju da bi Sarkozi uradio, to će biti recept za raspad Evrope. Ne Evropa u dve brzine, već dve zasebne Evrope. Prvi korak ka integraciji, ideja o održavanju redovnih samita lidera 17 članica evrozone već je izazvao prva trvenja sa Britanijom. Ove nedelje, bilo je novih razmimoilaženja kada su, tokom samita ministara finansija evrozone u Briselu, njihove kolege iz deset članica van evrozone organizovale sopstvenu zasebnu večeru u obližnjem hotelu.

Sve ovo zabrinjava Evropsku komisiju, civilnu službu EU i čuvara njenih sporazuma. Govoreći u Berlinu 9. novembra, njen komesar Žoze Manuel Barozo izrekao je nešto što bi bilo direktan ukor Sarkoziju.

"Komisija pozdravlja i insistira - zapravo, mi to tražimo već dugo vremena - na dubljoj integraciji politike i upravljanja unutar evrozone. Takva integracija i konvergencija su jedini način da se poboljša disciplina i obezbedi buduća održivost evra. Drugim rečima, moramo da završimo nezavršeni posao iz Mastrihta - da upotpunimo monetarnu uniju sa zaista ekonomskom unijom."

"Ali stabilnost i disciplina moraju, takođe, da idu ruku pod ruku sa rastom. A jedinstveno tržište je naše najbolje sredstvo za podsticanje rasta."

"Dozvolite mi da budem jasan - raspolućena Unija neće funkcionisati. To važi za Uniju sa različitim delovima koje povezuju suprotstavljeni ciljevi; Uniju sa integrisanim jezgrom, ali sa labavom periferijom; Uniju kojom dominira nezdrava ravnoteža moći ili bilo kakva vrsta direktorijuma. Sve to je neodrživo i neće funkcionisati na duge staze, jer će dovesti u pitanje fundamentalni, rekao bih sveti princip - princip pravde, princip poštovanja jednakosti, princip poštovanja vladavine prava. A mi se nalazimo u Uniji utemeljenoj na poštovanju vladavine prava, a ne na nekoj moći ili sili."

"Bilo bi apsurdno ako samo jezgro našeg projekta - a ekonomska i monetarna unija otelotvorena u evrozoni jeste jezgro našeg projekta - dakle, kažem da bi bilo apsurdno ako bi se ovo jezgro tretiralo kao neka vrsta 'izlaska' iz Evropske unije kao celine", kaže Barozo.

Sarkozijeve reči izgleda da su privukle pažnju Joške Fišera, visokog funkcionera nemačkih Zelenih i bivšeg ministra spoljnih poslova, koji je izjavio da je Evropska unija sa 27 članica postala suviše glomazna.

"Jednostavno, zaboravimo na Evropsku uniju sa 27 članica - nažalost. Nikako ne vidim kako će ovih 27 država smisliti bilo kakve značajne reforme", izjavio je Fišer za nemački nedeljnik Cajt. I zaista, neki misle da bi sama evrozona mogla da bude manja od 17 članica (Grčka bi uskoro mogla da bankrotira i napusti evro).

Govor koji sada svi očekuju jeste govor Angele Merkel. Kancelarka želi da izmeni evropske ugovore i 9. novembra ona je pozvala na "proboj ka novoj Evropi". Ali kakva bi to Evropa trebalo da bude uglavnom je ostalo nedorečeno.

U oktobru 2011. godine drugi evropski finansijer zaputio se u Peking. Ali Klaus Regling, čelnik Evropske finansijske institucije za stabilnost, ovaj put nije otišao u Kinu za zadatkom da je finansira. Tamo je sa zadatkom da pozajmi, tražeći od Kine da spase Evropu ekonomske katastrofe.

U samo jednom veku Kina je od prazne finansijske korpe prešla put do svetskog bankara, dok je Evropa prošla isti put, ali u drugom pravcu. Kako se desio jedan od najvećih preokreta u istoriji i, što je još važnije, šta to znači?

Priča počinje 1600. godine, kada je Kina bila najbogatija nacija na svetu i Evropljani su, u žarkoj želji da sa njom trguju, gradili nove vrste brodova. Hiljadama godina Atlanski okean predstavljao je barijeru koja je odsecala Evropu od ostatka sveta, ali novi evropski brodovi skratili su okean i pretvorili ga u komercijalan trgovački put.

Do 1700. godine, resursi sa američkih kontinenata hranili su evropski privredni polet, a do 1800. godine bogatstvo Starog kontinenta sustiglo je kinesko.

Parobrodi su početkom veka još više prekratili vreme putovanja preko Atlanskog okeana, a pruge i telegraf su u potpunosti smanjili prostranstva američkih ravnica. Uporedo sa time, Amerika je počela da potiskuje Evropu sa vrha ekonomske lestvice.

Početkom milenijuma kontejnerski brodovi, mlazni avioni i Internet smanjili su čitav svet još više, pa je i Pacifik postao trgovački autoput. Sve je to uključilo Istočnu Aziju u globalnu ekonomiju, pa se Japan, praćen Južnom Korejom i Tajvanom, a sada i Kinom, popeo na lestvicu odmah iza Amerike i Evrope.

Ipak, preostaje im još dugačak put da pređu. Prosečni Britanac i Amerikanac zarađuje deset puta više nego prosečan Kinez. Ali najmnogoljunija zemlja sveta ih sustiže.

Pa zašto Kina 2011. godine pozajmljuje Evropi pare? Verovatno iz istog razloga zbog kojeg je Evropa pozajmila 1911. godine – da bi održala tržište stabilnim. Evropska unija je najveći kineski trgovinski partner i Pekingu je potrebno da Evropljani zadrže kupovnu moć, kako bi imali gde da plasiraju svoju robu.

Međutim, kada su Evropljani, pre 100 godina, pozajmljivali pare Kini dobili su mnogo više od stabilnog tržišta – kontrolu nad kineskom ekonomijom i politikom. Još od antičkog Rima velike sile su se, kako bi pokorile protivnike, više uzdale u finansijsku nego u vojnu silu.

Da li slanje Klausa Reglinga u Peking znači da Evropa potpisuje svoju smrt? I na ovo pitanje odgovor možemo naći ukoliko se vratimo u prošlost.

U 2011. godini navikli smo da čitamo u novinama da je Kina korumpirani ekonomski džin koji manipuliše svojom monetom i namešta tržišta kako bi sustigla Zapad. Pre tačno 100 godina, britanske novine su iznosile su iste optužbe protiv SAD. I bili su u pravu. Pet decenija kasnije, Amerika je pokorila svetska tržišta, a evropska carstva su nestala.

Katastrofa za Evropu ili ne? U 2011. godini, prosečni Evropljanin živi 30 godina duže nego 1911. godine i zarađuje pet puta više. Stari kontinent je daleko slobodniji nego što je bio pre jednog veka i nije bilo nijednog velikog rata već 66 godina. Uzimajući sve to u obzir, gubljenje titule prvog mesta na svetskoj ekonomskoj sceni i razvijanje zavisnosti od američkog kapitala bila je prilično dobra pogodba za Evropu 20. veka.

Lenjost i tromost

Da li će zavisnost od kineskog kapitala biti jednako dobra za Evropu 21. veka?

Niko ne zna zasigurno, ali situacija nikako nije ohrabrujuća. Prošle nedelje, predsednik izvršnog odbora najvećeg državnog investicionog fonda Đin Likun rekao je da će Peking pozajmiti Evropi pare tek kada EU potpuno "isprazni džepove".

"Nevolje koje su zadesile evropske zemlje isključivo su se desile zbog nagomilanih problema istrošenog društva blagostanja. Radnički zakoni podstakli su ljude na lenjost i tromost, pre nego na naporan rad", rekao je Đin.

Postoji mogućnost da će Evropi mnogo teže da padne kineska ekonomska hegemonija nego američka.

Šta onda Evropa treba da uradi? Istorija nas ponovo savetuje i daje potencijalni odgovor. Naime, oko 1861. godine, Kina i Japan podlegle su pod pritiskom zapadne vojne moći i kapitala. Ništa što su te dve azijske zemlje mogle da urade ne bi sprečilo rast bogastva i moći Zapada. Međutim, njihove reakcije, potpuno suprotne jedna od druge, uslovile su razvoj daljih događaja. Jedna je doživela procvat, druga katastrofu.

Kineski vladari zaduživali su se šakom i kapom, proćerdali pare i upali u klopku zaduženosti i zavisnosti. Japanski vladari, pak, nisu žurili. Štedeli su i sakupili ogromne količine domaćeg kapitala i sami finansirali industrijsku revoluciju. Do 1911. godine, Japan je postao jedna od najvećih svetskih privrednih i vojnih sila, dok je Kina bila azijski bolesnik.

Vek i po kasnije, Evropska unija je suočena sa istim izborom. Ništa što učini ne može da spreči rast bogastva i moći Istoka, koji će u narednih 100 godina biti svetski ekonomski pokretač, ali način na koji će reagovati veoma je važan.

Trebalo bi da Evropa izabere japanski put. Ograničavanje i rešavanje krize koštaće hiljade milijardi evra i zahtevaće veliko odricanje. Sa druge strane, alternativa i stavljanje evropske budućnosti pod hipoteku sa kineskim pozajmicama mogla bi da se pokaže daleko gorom.

Jedan od najvećih neuspeha Vašingtona jeste Balkan koji nema nikakav geopolitički značaj za Evropu i trebalo je da bude prepušten evropskim članicama NATO-a. Ako su oni, kao što je govorio Oto fon Bizmark, smatrali da Balkan nije vredan kostiju nijednog pomeranskog vojnika, onda Amerika svakako nije imala razloge da se tamo meša.

Ipak, pre nešto više od deset godina, Vašington je bombardovao Srbiju koja niti je napala, niti je pretila bilo kojoj članici NATO-a. Zapadne nacije, koje su vekovima vodile ogorčene borbe na samu pomisao secesije, krenule su u rat kako bi podržale nezavisnost teritorije Kosova.

Status Kosova, istorijski srpskog, ali sa većinskim albanskim stanovništvom, ostaje nerešen. Beograd odbija da prihvati amputaciju 15 odsto svoje teritorije, Rusija blokira ulazak Kosova u Ujedinjene nacije, a većina zemalja sveta, uključujući pet članica Evropske unije, odbija da prizna nezavisnost Kosova. Nedavno je izbilo nasilje na severu Kosova, gde srpska većina ostaje lojalna Beogradu.

Nažalost, međunarodne snage, kako Kfor pod komandom NATO-a, tako i evropska civilna misija Euleks, nastavili su politiku Zapada "Srbi uvek gube".

Kada se pre dve decenije raspadala Jugoslavija kojom su dominirali Srbi, nemačka vlada je taj proces ubrzala preuranjenim priznavanjem odmetničkih republika Slovenije i Hrvatske.

Avaj, priznanje bez garancije za veliku srpsku zajednicu u Hrvatskoj dovelo je do krvavog rata kada su Srbi hteli da se otcepe od Hrvatske. Rezultat je bio sukob u kojem je Amerika podržala hrvatsku većinu i obučavala hrvatsku vojsku koja je počinila ratne zločine i etničko čišćenje velikog obima.

Zapad žmuri na jedno oko

Vašington je, takođe, upotrebio vazdušnu silu da održi na okupu Bosnu kojom dominiraju Muslimani, uprkos želji Srba i Hrvata da se otcepe od nje. Ta veštačka zemlja i dalje ostaje evropski protektorat, kojim vlada visoki predstavnik čiji je glavni posao da uguši svaki stav naroda koji je suprotan volji njegovih gospodara u Briselu.

Savezničke simpatije prema onima koji su želeli da izbegnu teritorije sa srpskom većinom nastavile su se prema Makedoniji, Crnoj Gori i Kosovu. Neosporno je da je Miloševićeva vladavina bila surova, ali je počinjeno više nego dovoljno zločina da bi oni bili tek tako zanemareni. Zapad je konstantno žmurio na jedno oko kada su Srbe ubijali i raseljavali.

To nigde nije bilo tako očigledno kao na Kosovu. Iako su američke diplomate nazvale Oslobodilačku vojsku Kosov, koja je kasnije osumnjičena za prodaju organa srpskih zatvorenika "teroristima", saveznici su potisnuli svaku gadljivost i pozajmili pobunjenicima svoje vazduhoplovstvo bombardujući i ubijajući stotine i hiljade srpskih civila, verovatno isto onoliko koliko je nastradalo Albanaca tokom dve godine gerilskog ratovanja pre intervencije NATO-a.

Albanska većina tada je primenila nekadašnju srpsku brutalnost proteravši četvrt miliona Srba, Roma i nealbanskih muslimana. Početkom godine, Parlamentarna skupština Saveta Evrope priznala je da je saveznička intervencija "dovela do brojnih kršenja ljudskih prava i nije pružila trajna rešenja za suštinske probleme".

Nazovi zemlja i paralelne strukture

Potom su usledile godine zastoja, krunisane neuspelim pregovorima u kojima su saveznici odlučili da Kosovo mora da bude nezavisno, a jedino o čemu se može razgovarati jesu detalji srpske kapitulacije. Odbijanje Beograda da popusti kritikovano je kao opstrukcija i Kosovo je 2008. godine proglasilo nezavisnost.

Nazovi zemlja dobila je loše ocene na međunarodnoj sceni, a Savet Evrope napao je njenog premijera da predvodi organizaciju "nalik mafijaškoj". Nije iznenađenje to što Srbi koji žive u Kosovskoj Mitrovici, severno od Ibra, ne žele da budu deo države sa većinskim albanskim stanovništvom. Oni su zadržali paralelne strukture povezane sa Srbijom i nastaljaju da se suprotstavljaju vlasti u Prištini.

Vašington i Brisel ostaju tvrdoglavi. Zapad je odredio granice Kosova. Od Srba se očekuje da rade ono što im se kaže i da se prepuste milosti onih koji su optuženi za trgovinu ljudskim organima i sakaćenje srpskih zatvorenika zbog profita. Šta ako su neki od ljudi koji su na vlasti u Prištini isti oni koji su kao gerilci ubijali Srbe? Ili isti oni ljudi koji su 2004. godine podstakli drugi krug nasilja nad progonjenim manjinskim stanovništvom.

Nemačka kancelarka Angela Merkel nedavno je održala predavanje Beogradu o neophodnosti da prizna Kosovo, ako želi da uđe u Evropsku uniju. Iako pet članica EU odbija da prizna Kosovo, kancelarka Merkel insistira da Srbija potpiše svoje sopstveno rasparčavanje kako bi dobila mesto u Briselu.

Gotovo isto toliko kategorična je bila i Evropska komisija koja je objavila novi izveštaj zaključivši da će "Srbija biti u poziciji da u srednjoročnom periodu preuzme obaveze članstva".

Međutim, tu postoji jedno važno "ali". Beograd treba da sarađuje "aktivno sa Euleksom kako bi Euleks mogao da obavlja svoje zadatke u svim delovima Kosova". Komisija je dodala: "Sve snage treba da odigraju svoju ulogu u smanjivanju tenzija na severu Kosova i omoguće slobodu kretanja ljudi i robe". To znači predavanje srpskog severa Kosova u ruke vlade koju oni nikada nisu prihvatili.

Status Kosova je nedavno dobio na hitnosti. Beograd je 2008. godine stavio embargo na uvoz robe sa Kosova. Ovog leta, kosovska vlada je odlučila da se osveti zabranivši uvoz srpskih proizvoda, čak i na sever. To je podrazumevalo širenje vlasti Prištine na granicu Srbije i Kosova kako bi se onemogućila srpsko-srpska trgovina. Tamošnji Srbi odgovorili su postavljanjem barikada, a predložili da će ih ukloniti ako Kfor i Euleks prestanu da prevoze kosovske carinske službenike na sever.

To je bio razuman zahtev. Bivši američki diplomata Džerard Galuči napominje da je mandat Kfora mirovna misija, a ne politika. Kfor "treba da spreči bezbednosne probleme i obuzda ili poništi provokacije kao što su politički trikovi Prištine". Ali sada je misija NATO-a, pogrešno nazvana mirovnom, "istupila iz mandata Saveta bezbednosti UN odlukom da sprovede zahteve institucija u Prištini", objašnjava Galuči.

Kfor tvrdi da on, jednostavno, želi da unapredi "bezuslovnu slobodu kretanja", ali ono što je zaista mislio jeste nametanje vladavine Albanaca nad Srbima. Zapravo, neki zapadni zvaničnici nadali su se da će rešiti problem na drugačiji način.

Jedan bivši komandant Kfora, francuski general-pukovnik Gzavije de Marnjak, istakao je da su u proseku Albanci mlađi od Srba tako da će "biti neka vrsta biološkog kraja ovdašnjim problemima jer, znate, jedan od naroda će jednostavno nestati".

Međutim, to znači čekanje. Da bi ubrzao proces, Kfor je bacio suzavac i biber-sprej na srpske demonstrante pretvorivši se u de fakto bezbednosne snage Prištine.

Pat pozicija na severu Kosova

Ali Srbi su odbili da se povuku i barikade su ostale. Rezultat je pat pozicija. "Nećemo odstupiti od naših legitimnih napora da kontrolišemo čitavu našu teritoriju", izjavio je Bajram Redžepi, ministar unutrašnjih poslova Kosova. "Hoćemo da budemo deo Srbije – ništa više i ništa manje", kaže Dragiša Milović, predsednik srpske opštine Zvečan.

Odgovor su pregovori, ozbiljni razgovori bez unapred određenog ishoda. Očigledan dogovor bio bi da Kosovo prepusti Srbiji oblasti većinski naseljene Srbima u zamenu za priznavanje Kosova od strane Beograda. Korist od okončanja hladnog rata između Srbije i Kosova je očigledna.

Čak i ako Zapad ostane privržen nezavisnosti Kosova, nema razloga da podrži najesktremnije teritorijalne ambicije Prištine. Ako je samoopredeljenje dobro za Albance, takođe je dobro i za Srbe.

Naravno, kreatori današnjeg geopolitičkog haosa zgražavaju se nad svakim predlogom da se  njihov izum popravi. Takvi postupci, kako tvrde Morton Abramovic iz fondacije "Senčuri" i Džejms Huper iz Grupacije za javno međunarodno pravo i politiku, "iskušavaju sudbinu i mame na novo nasilje otvarajući vrata otcepljenja etničkim zajednicama u Srbiji". Isti princip, bune se oni, odnosio bi se i na Bosnu gde bi i Srbi i Hrvati radije napustili veštačku državu nametnutu spolja.

Međutim, malo je kasno da se brine o "podelama na etničkoj osnovi". Na kraju krajeva, takva je bila američka i evropska sračunata politika devedesetih godina: Hrvati, Slovenci, bosanski Muslimani, Makedonci, Crnogorci i kosovski Albanci dobili su svoje države; pažnja nije poklonjena ni većoj saveznoj državi bez raznih manjina, niti manjinama unutar države. Niko nije mnogo razmišljao o presedanu, u Evropi ili bilo gde drugde.

Štaviše, godine insistiranja Vašingtona i Brisela da neuki lokalci ućute i rade šta im se kaže su se izjalovile. Dokle god saveznici nastoje da nametnu nerealna rešenja, očuvaju veštačke države i održe podeljena društva, region će biti nestabilan.

Kako je istakao moj kolega Ted Galen Karpenter sa Instituta "Kejto", problem je u tome što vladama i državama koje je Zapad promovisao nedostaje legitimitet u velikim delovima njihovog stanovništva. Pomirenje će biti daleko dokle god stranci insistiraju na društvenom angažmanu ne uvažavajući lokalne posebnosti. Politika iznuđenog zajedničkog života iznedriće mržnju i, na kraju, nasilje.

U svakom slučaju, Amerika nema razloga da bude uvučena u taj sukob. Vašington ne mora da bira između suprotstavljenih etničkih zajednica na Balkanu. Sve su one demonstrirale ksenofobični nacionalizam. Sve su potčinjavale manjine u svojoj sredini istovremeno insistirajući na tome da se njihova prava poštuju. Ako su srpske snage počinile više zločina, to je uglavnom zbog toga što su imale više prilika da to urade.

Sjedinjene Američke Države treba da omoguće Briselu, Berlinu, Parizu i drugima da preuzmu problem. Kako je Karpenter primetio, šira poruka Evropljanima treba da glasi: "Nemojte ni da pomislite da zovete Vašington da vas spasava iz vaših budalaština, pogotovo nakon što ste odbacili poslednju najbolju šansu za mirnim, nepristrasnim rešenjem kosovskog problema".

Intervenisanje na Balkanu je oduvek bilo greška. S obzirom na to da su Sjedinjene Američke Države preokupirane na drugim mestima, vreme je da se objavi da je ovaj region evropska odgovornost.

(Oprema teksta je redakcijska)

Nekada su američki zvaničnici govorili mi samo ciljamo "komandne i kontrolne centre", a ne konkretne pojedince, kao kada je bio lov na Sadama Huseina tokom rata u Persijskom zalivu 1991. godine ili potraga za Gadafijem 1986. godine. Sada se više niko ne trudi da se pretvara. Uspešne ubilačke misije, bilo od strane elitnih specijalnih snaga ili bespilotnih letelica kojima se upravlja iz daleka, otvoreno se proslavljaju.

Jasno je da je osećanje koje preovladava kod naših lidera ono da eliminisanje neprijateljskih lidera ima koristan efekat. Zbog toga su u našim nedavnim ratovima Sjedinjene Države potragu za "visokovrednovanim metama" (HVT), glavnim ciljem takozvanog organizovanog napada na ljude, učinile prioritetom. "Misija voda je da ubije ili zarobi HVT", seća se Met Kuk, narednik u 101. Vazdušnodesantnom puku stacioniranom u severnom Iraku 2005. godine. "To je sve što mi radimo", kaže on.

Prema jednoj studiji Američke strateške komande, naša vojska je do 2008. godine bila angažovana u 285 programa organizovanog napada na ljude. Dakle, sada kada su atentati zvanično oruđe američke spoljne politike, zajedno sa trgovinskim embargom i prekomorskom pomoći, stigao je trenutak za otvorenu raspravu da li su atentati zaista efikasni.

Iznenađenje za neke, ali dokazi bazirani na konkretnim brojkama nedvosmisleno pokazuju da je odgovor "ne".

Podaci su dobijeni iz jedne studije sprovedene u Iraku tokom kampanje povećanja broja vojnika 2007-08. godine koja je omogućila SAD da proglase pobedu i okončaju rat. Ključ je bio intenzivan i nemilosrdan lov na ključne pojedince iz "mreže IED" koja je organizovala napade na američke vojnike bombama kućne izrade. Uzrok i posledica - što više mrtvih vođa to manje bombi - činili su se toliko očiglednim da se niko nije ni trudio da ih proverava.

Međutim, početkom 2008. godine Reks Rivolo, analitičar pri Operativno-obaveštajnom centru za borbu protiv IED napada pri američkom štabu u Bagdadu, izvestio je svoje nadređene o surovoj realnosti ove kampanje.

Imajući pristup svim informacijama u vezi sa američkim vojnim operacijama u Iraku, on je utvrdio oko 200 uspešnih misija u kojima su eliminisani ključni ljudi iz mreže IED. Potom se pozabavio izveštajima o potonjim bombaškim napadima u zoni dejstva ubijenog pobunjeničkog vođe. Rezultati su bili jasni: napadi IED su se intenzivirali, odmah i drastično. Nedelju dana posle ubistva incidenti u prečniku od pet kilometara od kuće ubijenog lidera povećali bi se u proseku za 20 odsto.

Zašto se, s obzirom na mrtvog komandanta, neprijatelj borio sa tako snažnom vitalnošću? Eliminisani neprijateljski komandanti, kako otkrivaju obaveštajni podaci, gotovo odmah bi bili zamenjeni, obično u roku od 24 sata. "Novi momak će još žešće raditi. On mora da se dokaže, nametne svoj autoritet. Možda se stari momak ulenjio, nije toliko radio na postavljanju IED. Sveža krv stvara razliku", kaže Rivolo.

Ovako izložene, ove posledice se mogu činiti očiglednim, ali Rivolova studija, koliko ja znam, jedina je da je neko sa pristupom važnim podacima razmotrio posledice naše glavne strategije o nacionalnoj bezbednosti na sistematičan način.

Međutim, čak i u trenutku dok je on podnosio svoje zaključke, ista strategija je izvezena u Avganistan u još većem obimu. Sve češći noćni napadi specijalnih snaga su zaista imali uspeha u ubijanju velikog proba pobunjeničkih komandanata (zajedno sa brojni civilima), ali posledice su bile redvidljive.

"Ranije sam mogao da idem da razgovaram sa lokalnim talibanskim komandantima", rekao mi je jedan novinar koji već dugo živi u Avganistanu, "ali oni su sada svi mrtvi. Oni koji su ih zamenili mnogo su opasniji. Oni više ne žele ni sa kim da razgovaraju".

Nevladine organizacije šalju slične izveštaje da novo talibansko rukovodstvo ne pokazuje volju da dozvoli slobodan prolaz humanitarnim radnicima, a što su njihovi ubijeni prethodnici dozvoljavali. Ni u Avganistanu ni u Pakistanu, gde su visokovrednovane mete odgovornost rastuće birokratije CIA u vidu bespilotnih letelica-ubica, nema pokazatelja da su se kapaciteti neprijateljske vojske smanjili.

Kako kaže Metju Hoh, spoljnopolitički zvaničnik koji je dao ostavku u znak protesta zbog uzaludnosti rata u Avganistanu, nedavno mi je rekao: "Rat stvara tlo za neželjene posledice".

Predsednik Obama bi trebalo da razmisli o tome.

Već izvesno vreme nisu imali priliku da urade tako nešto. Tokom poslednjih godinu i po dana, ova nekada ponosna zemlja je, praktično, pod međunarodnom upravom. Grčka de fakto više nije suverena zemlja.

Najvažniji zadatak vlade bio je da programe štednje i strukturnih reformi provlači kroz parlament i da ih potom sprovodi. To je bila veoma stroga direktiva Trojke – Evropske komisije, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda. Da to nije urađeno, pomoć bi bila uskraćena, a zemlja bi bankrotirala.

Činjenica da više niste gospodar sopstvenih finansija, da morate da molite za novac i da ste spremni da učinite gotovo bilo šta da biste ga dobili – veoma je ponižavajuća za zemlje koje su ostale bez novca i za njihov osiromašeni narod. To ranjava dušu, podgreva gnev i stvara očaj. Svest o tome da ste u velikoj meri sami krivi za nastalu krizu, samo pogoršava situaciju.

To što grčki premijer Jorgos Papandreu želi da narod pita za mišljenje pre donošenja odluke o finansijskom restrukturiranju zemlje izgleda kao očajnički potez, u skladu sa dramatičnim principom "počiniti samoubistvo u strahu od smrti". Glasači će odlučiti da li odluku donetu u Briselu treba podržati ili to nije potrebno.

Na poslednjem samitu od, čini se, beskonačnog niza evropskih samita o spasavanju Grčke odlučeno je da privatni investitori otpišu polovinu grčkog duga. Naime, od 300 milijardi evra državnog duga, oko 200 milijardi su potraživanja banaka, osiguravajućih kompanija i fondova, pa će Grčka biti rasterećena dobrog dela kreditnog bremena.

Tri dobra razloga za Papandreuovu odluku

Bez obzira na to kako će referendumsko pitanje na kraju biti sročeno, Grci će, zapravo, odlučivati o tome da li će njihova zemlja ostati u evrozoni ili će se odreći zajedničke valute. Vlada bi građanima mogla da postavi vrlo direktno pitanje: "Da li želite da nastavite da koristite evro ili da se vratite na upotrebu drahme?"

Kako je Papandreu mogao to da učini? Želi da pita za mišljenje isti onaj narod koji se pobunio protiv njegove politike! Sasvim je izvesno kakav će ishod biti! To su bile prve reakcije kada je grčki premijer objavio odluku o raspisivanju referenduma.

Reakcije su sasvim razumljive, jer je do sada najveći strah ostalih članica evrozone bio da će Grčka reći "zbogom" zajedničkoj valuti. Formula za evropsku apokalipsu izgleda otprilike ovako: prvo odustaje Grčka, zatim "padaju" Portugal i Španija, a onda Italija zajedničku valutu gura preko ivice u provaliju. Ukoliko budu imali sreće, opstaće mini-evrozona na severu kontinenta.

Bez sumnje, to je sasvim realna opasnost, ukoliko Grci kažu "ne" odluci koja je doneta u Briselu. Papandreu igra na sve ili ništa. Ipak, njegova odluka je ispravna iz nekoliko razloga.

Prvo, premijeru je potrebno neposredno odobrenje građana za dalje postupke. Izabran je pre nego što je dužnička kriza eskalirala i njegova vlada sada mora da preduzme drastične korake. U Grčkoj se, za razliku od Nemačke, političke partije ne spore zbog neočekivanog viška u državnoj kasi, visine putarina ili zatvaranja nekoliko vojnih baza. Ne, reč je o brutalnoj seči javne potrošnje, do sada neviđenoj u razvijenim zemljama. Kada bi nemački ministar finansija morao da sreže budžet tako nemilosrdno kao njegov grčki kolega, morao bi, proporcionalno gledano, da smanji troškove za čak 100 milijardi evra za samo jednu godinu.

Drugo, u Grčkoj je – "opozicija" jednako "opstrukcija". Ni posle godinu i po dana partije nisu uspele da shvate da zemlja ne može sebi da priušti nikakve političke lakrdije. Međutim, uz direktnu podršku naroda, postoji nada da će opozicija da se prizove pameti. U najmanju ruku, moraće da se izjasne o tome kako zamišljaju budućnost zemlje.

Treće, u Grčkoj se stvari kreću nizbrdo. Gotovo svi građani su žrtve mera štednje, mnogi su očajni i zbog toga štrajkuju. Ali, kada i oni koji sada rade ostanu bez posla, ekonomija će biti još žešće pogođena. Ciklus propadanja se nastavlja. Tada će biti potrebne nove, još strože mere, i tako u nedogled. Međutim, ukoliko većina građana na referendumu prizna da im je ponuđen put za izlazak iz krize, ova užasna situacija biće najverovatnije okončana. Ne bi više postojali legitimni razlozi za štrajkove.

Ohrabrujuća iskustva

Postoje nagoveštaji da će Grci podržati svog lidera kad sve karte budu na stolu i da neće odbaciti direktive iz Brisela. Većina naroda u Grčkoj veruje da mora da postoji izlaz iz ove zbrke koja traje čitavu deceniju. Mnogi su ophrvani ritmom promena, ali većina njih zapravo nije voljna da im se suprotstavi.

Iskustva iz drugih zemalja evrozone su ohrabrujuća. Dužnička kriza već je srušila neke vlade - na primer u Portugalu i Irskoj. Ali, neke od partija koje su potom došle na vlast, osvojile su većinu na izborima iako su najavljivale još oštrije mere štednje.

Do održavanja referenduma u Grčkoj vodiće se žestoka debata o dve opcije: surova rehabilitacija u okviru evrozone ili bankrot države uz ponovno uvođenje drahme.

To će pokazati da Grci, zapravo, ne biraju između raja i pakla. Oba puta biće teška i iscrpljujuća. Svaki građanin za sebe moraće da odluči u šta veruje, koji je od dva puta bolji. Moraće da razmotre i mogućnost da bi, odricanjem od zajedničke valute, rizikovali da izgube novac kojim raspolažu, jer njihova ušteđevina, ukoliko se vrate na drahmu, neće vredeti ništa.

Ali, bar će svaki Grk dobiti priliku da odlučuje i neće moći više da se žali na to što vlada popušta pred zahtevima iz inostranstva. I, čak i ako Grci na kraju kažu „ne", pa se ostvari najgori scenario i zemlja napusti evrozonu, moguće posledice sada se čine manje opasnim nego što je to izgledalo pre godinu dana.

Osnovni problem u vezi sa povratkom na nacionalnu valutu jeste taj što bi drahma bila drastično devalvirana. S obzirom na to da bi državni dug i dalje bio u evrima, vlada bi morala da potroši još više drahmi da bi servisirala obaveze prema poveriocima. Država bi ubrzo bankrotirala.

Zbog toga bi, verovatno, kreditori morali da se odreknu još većeg dela potraživanja. Konačno, veći deo grčkog duga kontrolisale bi Evropska centralna banka i druge zemlje evrozone. Čak i ako Grčka ostane u evrozoni, postoji mogućnost da kreditori budu na još većem gubitku. Ali to bi se desilo znatno kasnije.

Čini se da rizik da se "zaraza" proširi na druge evropske zemlje više nije tako visok. Nijedna zemlja evrozone nije u tako lošem stanju kao Grčka. Izgleda da su toga sada svesni svi igrači na finansijskom tržištu.

Ne priča se ni o izborima u Tunisu, ni o novom "nasledniku" koji se pojavio u Saudijskoj Arabiji. Međutim, sva pažnja usmerena je ka Iraku i nedavnoj odluci predsednika Obame.

Barak Obama nikad nije pokušao da opravda rat svog prethodnika u Iraku, pa se povlačenje iz Iraka može protumačiti kao dobar potez njegove administracije i obećanje koje je po svaku cenu želeo da ispuni, a koga se, kakve li slučajnosti, predsednik setio upravo sad, kada je u Čikagu ponovo pokrenuo svoju izbornu mašinu.

Do kraja godine iz Iraka će se povući i vratiti kući poslednji deo velikog američkog kontingenta, a u Iraku će ostati samo 150 ljudi sa zadatkom da štite veliki kompleks u kome je smeštena Američka ambasada.

Svi će biti vraćeni kući, uz izgovor da iračka vlada nije prihvatila da obezbedi imunitet američkim vojnicima tokom njihovog boravka u zemlji.

Međutim, Obama je želeo da se što pre povuče iz Iraka i obraduje demokratsku bazu, pa se samim tim i nije naročito trudio da postigne dogovor sa iračkom vladom. Advokati Stejt departmenta insistirali su da se o pitanju imuniteta izjasni irački parlament, iako je predsednik mogao da pokuša da na posredan način postigne kompromis, jer je u prethodnim slučajevima bio veoma uspešan u tome.

Pregovaranjem bi verovatno uspeo da u Iraku zadrži nekih deset hiljada američkih vojnika neophodnih za antiterorističke operacije i podršku iračkim vojnim snagama u operacijama održavanja mira, na primer na usijanoj unutrašnjoj granici u kurdskoj oblasti.

Bela kuća je pokazala da joj je stalo do suvereniteta Iraka, da nije želela da napusti saveznike, ali ni da ostane zauvek u zemlji. Međutim, o tajmingu povlačenja iz Iraka odlučeno je u Čikagu, a ne u Vašingtonu.

Predsednik je imao malo vremena i nije razmišljao o posledicama svoje odluke. Međutim posledice su, i pored svih uveravanja državne sekretarke Hilari Klinton, gore nego što je mislio.

Nakon rata koji je veoma mnogo koštao i nekoliko hiljada ljudskih žrtava, kako američkih snaga, tako i iračkih civila, i posle svega što je urađeno da bi se uspostavila demokratija u Bagdadu, Obama napušta sto, i trpezu prepušta svom najgorem neprijatelju - Iranu, koji je to jedva dočekao, jer želi da postane zemlja lider u regionu i Irak pretvori u jedan od svojih satelita.

Naravno, Obama nas je navikao na ovakve svoje iznenadne odluke, ali smo se ovog puta zapitali ko će zameniti "predatore". Odgovor je 4.000 američkih "plaćenika" koji će ostati u zemlji i nakon povlačenja američke vojske i biti plaćeni da održavaju red i mir, ali i da štite američke interese.

Ali, ako Obama misli da će se tako lako izvući odatle, onda ništa nije shvatio za ovih deset godina. Kao što je napisao Maks But u "Komentarima", ukoliko postoji neka konstanta u istoriji američke vojske, onda je to sledeće - što duže američke trupe ostanu u nekoj zemlji, veće su šanse za uspeh demokratizacije te zemlje. Tako je bilo u Italiji, Nemačkoj i Japanu posle Drugog svetskog rata.

Međutim, to se nije desilo u Vijetnamu, na Haitiju ni u Somaliji. Ali Obami istorija ionako nije važna, jer je Irak za njega samo odskočna daska za njegov reizbor.

Obeležavajući svoj Dan nezavisnosti Libijci su 20. oktobra izašli na ulice da pozdrave propast čoveka koji je vladao zemljom 42 godine. Ubijen je u Sirtu, gradu u kom se rodio, poslednjem mestu koje je palo pod kontrolu pobunjeničkih boraca.

Gadafi je državnim udarom došao na vlast 1969. godine kada je imao 27 godina. Bio je glavnokomandujući oružanih snaga i predsedavajući novoformiranog Revolucionarnog komandnog saveta. "Brat vođa" kako je voleo da ga zovu Gadafi je omogućio maloj grupi ljudi, većinom članovima svoje porodice, da učešćem u vladanju zemljom i zahvaljujući naftnim rezervama (devetim po veličini u svetu) nagomilaju ogromno bogatstvo.

Početkom godine, odnosno 19. marta NATO alijansa je po mandatu UN počela vazdušne udare u cilju zaštite libijskog naroda. Šest meseci kasnije, 22. avgusta, pobunjenici su zauzeli prestonicu Tripoli, formalno okončavši 42 godine dugu vladavinu.

Ipak, Libijci su morali i da uhvate Gadafija. I jesu. Kada su ga konačno uhvatili premijer prelaznih vlasti Mahmud Džibril je rekao: "Čekali smo dugo na ovaj trenutak. Moamer Gadafi je ubijen".

Sadam Husein

Trebalo je nešto više od tri nedelje, od kraja marta do sredine aprila 2003. godine da američke snage zbace režim Sadama Huseina. Međutim, i za tako kratak period, koliko je trebalo američkim marincima da pomognu iračkom narodu da prevrne kip Sadama Huseina na trgu Firdos u Bagdadu 9. aprila, irački vladar je, iskoristivši haos, nestao.

U narednih šest meseci američke snage su ubile Sadamove sinove Udaja i Kusaja i pokrenule potragu u njegovom rodnom gradu Tikritu. Kada su američki specijalci, doslovce, izvukli Huseina iz rupe u zemlji u decembru 2003. godine, Tajmsov novinar Nensi Gloub je napisala: "Bilo je pravde u vesti da je Sadam Husein preživeo tako što je sahranjen živ".

Iračkom vladaru suđeno je za ratne zločine. Osuđen na smrt vešanjem Husein je, tri godine kasnije, ubijen.

Adolf Hitler

U svom izdanju 7. maja 1945. godine Tajm je napisao: "Ako je stvarno mrtav, nada većeg dela čovečanstva je ispunjena. Retko se dešava da se milioni ljudi nadaju smrti jednog čoveka". Iako je bila potrebna puna godina posle njegove smrti da bi se saznali svi zločini i horori Hitlerovog Trećeg rajha, već u proleće 1945. godine, dok su Amerikanci i njihovi saveznici prilazili Berlinu sa istoka i zapada, bilo je jasno da će zbacivanje Hitlera sa vlasti biti potrebno da se zaustavi šestogodišnji krvavi globalni rat.

Na kraju, Hitler je poštedeo svet još jednog suđenja za ratne zločine ubivši se. "Retko u ljudskoj istoriji, a nikad u modernim vremenima, nije neki tako beznačajan i monstruozan čovek postao apsolutni vladar velike nacije", pisalo je u Tajmu.

Benito Musolini

Za ralziku od misterije koja je vezana za smrt Adolfa Hitlera, kraj Benita Musolinija bila je neosporna. "Fašistički Duče" vladao je Italijom od vremena kada je izabran za premijera 1922. godine dok nije zbačen s vlasti i zatvoren 1943. godine.

Na Hitlerovo lično naređenje grupa nemačkih komandosa oslobodila je Musolinija, koji je posle toga vodio italijansku Republiku izvan domašaja saveznika. Dok su zapadni saveznici napredovali ka severu, Musolini je pokušao da izbegne u Švajcarsku. Uhvaćen je i ubijen od strane komunistčkih partizana blizu jezera Komo 1945. godine. Njegovo telo obešeno je naglavačke u Milanu.

"Musolini, čovek koji je posadio rak koji se proširio izvan njegove rodne zemlje u Nemačku, Španiju, Centralnu Evropu i Balkan. Njegovo uklanjanje može se shvatiti, u nekom smislu, kao preliminarna operacija otklanjanja malignosti koja još pogađa čovečanstvo", pisalo je u izdanju Tajma 1943. godine.

Pol Pot

U četvorogodišnjoj vladavini Pola Pota, kampanja terora, kroz ubistva, mučenja, izgladnjivanje i bolesti, dovela je do smrti skoro četvrtine od sedam miliona stanovnika Kambodže. Kada je osvojio vlast 17. aprila 1975. godine kao premijer je naredio povratak u agrarno društvo, na silu ispraznivši gradove.

Gradsko stanovništvo i učeniji ljudi izbačeni su iz domova i naterani na prisilni rad u zatvorima poput zloglasnog Tuol Slenga, gde su ljudi sortirani i upisivani pre nego što bi bili poslati na "polja smrti". Stotine hiljada intelektualaca je ubijeno, a procenjuje se da je 1.7 miliona ljudi umrlo od 1975. do 1979. godine.

Najzad je vijetnamska vojska 25. decembra 1978. godine napala Kambodžu i, uprkos protivljenju Kine i SAD, zauzela je prestonicu Pnom Pen i naterala Pola Pota na bekstvo. Uprkos rušenju režima, sve do 1997. godine Pol Pot predvodio je Crvene Kmere, kada su ga se njegovi sledbenici odrekli i odredili mu kućni pritvor. Umro je 15. aprila 1998. godine.

Idi Amin

Samoproglašeni doživotni predsednik vladao je Ugandom mnogo kraće nego što se nadao, ali je i osam godina njegovog mandata bilo ispunjeno korupcijom, užasnim kršenjima ljudskih prava, etničkim progonom u kom su desetine hiljada stanovnika indijskog porekla proterane i masovnim ubistvima.

Nakon što se, usled paranoičnog straha i nerazumnog ponašanja, distancirao od mnogih svojih sledbenika krajem 1970-tih godina Amin je ostao usamljen na vlasti. Grupa njegovih ljudi okrenula se protiv njega i, potpomognuta od strane tanzanske vojske i ugandanskih izbeglica, zbacila ga sa vlasti.

Pobegao je u Libiju, gde mu je utočište pružio Moamer Gadafi. Tamo je ostao nekoliko godina pre nego što se prebacio u Saudijsku Arabiju gde je, i dalje ljut zbog izdaje i bez ikakve griže savesti, ostao do svoje smrti 2003. godine.

Mobutu Sese Seko

Arhetip afričkog diktatora Mobutu Sese Seko, isprva vojni oficir, osvojio je vlast u Kongu sklonivši populističkog levičarskog vođu Patrisa Lumumbu. Koncentrišući svu vlast u svojim rukama izgradio je visoko centralizovanu zemlju. U svojoj predsedničkoj palati vladao je čeličnom pesnicom, a širom sveta postale su poznate priče o nepotizmu i korupciji u bivšoj belgijskoj koloniji.

Godinama potpomagan za Zapada, jer Zair je jedan od najvećih primalaca američke pomoći i ulaganja, Mobutu je vladao četiri decenije, uprkos brojnim izveštajima o zloupotrebama i kršenju ljudskih prava.

Kraj Hladnog rata uslovio je Mobutua da započne političku reformu. Međutim, za Mobutov pad bila je potrebna kombinacija gnevnog naroda i vojne pobede oružanih snaga vernih Lorenu Kabili. Ubrzo nakon zbacivanja sa vlasti 1997. godine Mobutu je umro od raka prostate u izgnanstvu.

Nikolaje Čaušesku

Apsolutistički vladar koji je 24 godine bio na čelu Rumunije, rukovodio je represivnim režimom poznatom po tajnoj policiji koja je važila za najstrašniju organizaciju tog tipa u Varšavskom bloku. Tokom 1970-ih proćerdao je deset milijardi dolara pozajmica sa zapada, a 1981. godine je postavio cilj vraćanja duga do kraja decenije.

Rumunija je bila jedina zemlja u Evropi gde je glad bila široko rasprostranjena, a neuhranjenost uobičajena pojava. Pored svega, Čaušesku je nastavio sa programom "mondernizacije" koji je uključivao izgradnju zgrade Parlamenta, najveće civilne administrativne zgrade na svetu.

U decembru 1989. godine, dok su protesti protiv državne represije i loših životnih uslova zahvatili Bukurešt, Čaušesku i njegova žena Elena pobegli su iz prestonice, ali ih je policija, ipak, pronašla i uhapsila. Na dan Božića iste godine osuđeni su na smrt za zločine protiv države i ubijeni.

Slobodan Milošević

Sudbonosnog dana sredinom oktobra 2000. godine stotine hiljada Srba je, paljenjem zgrade parlamenta i zatvaranjem državne televizije, jurnulo na sedišta moći Slobodana Miloševića. "Što je mnogo, mnogo je", vikali su odlučni da ponište nameštene izborne rezultate i prekinu njegovu vladavinu.

Prkosni vladar, čiji je nacionalizam doprineo podeli Jugoslavije i višegodišnjem krvavom ratu, nije želeo da prizna poraz. Međutim, masovne grobnice i ratni zločini povezani sa njegovom vladavinom doveli su ga pred međunarodni sud. Suđenje je trajalo pet godina, sve do njegove smrti 2006. godine.

Glavni tužilac Tribunala Karla del Ponte rekla je za Tajm tada: "Njegova smrt pre presude bila je veliki udarac za moju kancelariju, za sve žrtve koje su zločini za koje je bio optužen pogodili i za uložene napore u našoj borbi da to kaznimo. Izgubili smo šansu da pokažemo svetu šta se stvarno dogodilo u Jugoslaviji".

Žan Klod Duvalije

Žan Klod "Bejbi Dok" Duvalije postao je najmlađi predsednik na svetu kada je preuzeo vlast nad Haitijem posle smrti svog oca Fransoa 1971. godine. Na početku svoje vladavine Duvalije je pokušao da uvede određene reforme, ali je do kraja svoje vladavine, uglavnom, koristio sve metode očevog diktatorskog režima.

Dok je Duvalije uživao u raskošnom životu milioni Haićana živeli su u potpunom siromaštvu. Zbog velikih narodnih protesta 1986. godine, bio je primoran da sa ženom pobegne u Francusku. Međutim, 2011. godine Duvalije se vratio na Haiti tvrdeći da želi da pomogne u izgradnji zemlje posle zemljotresa i suzbijanju epidemije kolere. Sada se očekuje podizanje optužnice protiv "Bejbi Doka" za korupciju i proneveru.

Ferdinand Markos

U septembru 1972. godine posle propalog pokušaja atentata na jednog od njegovih glavnih pomoćnika, Ferdinand Markos proglasio je vanredno stanje na Filipinima. Markos, koji je izabran za predsednika 1964. godine, namerno je preuveličavao pretnju komunističkih revolucionara i iskoristio je za zatvaranje medija i hapšenje nekoliko političkih protivnika.

Na početku njegove vladavine inflacija je pala, a državni prihodi su porasli. Uprkos tome široko rasprostranjena korupcija, uključujući odlivanje milijardi dolara državnog novca na Markosove tajne račune, potkopala je njegov legitimitet. Ubistvo njegovog glavnog političkog protivnika Beninja Akuinja 1983. godine ujedinilo je i pokrenulo opoziciju.

Na izborima 1986. godine Markos je pokušao na sve načine da pobedi, koristeći nasilje, zastrašivanje i prinudu. Na meti sve većih kritika iz inostranstva i velikog narodnog nezadovoljstva Markosa napuštaju i najbliži saradnici, a filipinski vladar beži iz zemlje. Umro je tri godine kasnije na Havajima.

Hosni Mubarak

Po nekim tvrdnjama Hosni Mubarak je preživeo šest atentata. Ali 11. februara višenedeljni protesti konačno su zbacili egipatskog predsednika sa vlasti. Bivši komandant egipatskog vazduhoplovstva Mubarak je počeo svoju političku karijeru 1975. godine kao potpredsednik zemlje. Šest godina kasnije postao je predsednik, nakon što je dotadašnji šef egipatske države Anvar Sadat ubijen.

Mubarak je nastavio istu politiku dobrih odnosa sa SAD, što mu je donelo milijarde dolara pomoći u zamenu za dobre odnose sa Izraelom i držanje islamističkih elemenata pod kontrolom. Četiri puta je pobeđivao na izborima, ali je tek na onim iz 2005. godine dozvolio druge političke kandidate.

Uprkos činjenici da mu se zdravlje pogoršalo početkom širokih protesta Mubarak nije želeo da preda vlast. Oko 850 ljudi je ubijeno u demonstracijama. Sada je optužen za izdavanje naredbe da se nasilno uguše protesti, ali je nastavak suđenja neizvestan zbog narušenog zdravstvenog stanja.

Fulgensio Batista

Vladar Kube u dva navrata, Fulgensio Batista vladao je u prvom mandatu kao efikasan lider, a drugi put kao brutalni diktator. Batista je prvi put preuzeo vlast 1933. godine i ojačao svoju poziciju kroz sponzorisanje i organizovanje velikog broja javnih radova i uređivanje vojske i javne službe.

Kada mu je istekao mandat 1944. godine otišao je sa Kube u inostranstvo. Osam godina kasnije predvodio je državni udar. U svojoj drugoj vladavini vladao je po potpuno drugačijem obrascu. Svu vlast je držao u svojim rukama, preuzeo je kontrolu nad parlamentom, medijima, obrazovanju i svim ekonomskim sektorima. Konačno je zbačen sa vlasti u dramatičnoj marksističkoj pobuni predvođenoj Fidelom Kastrom 1959. godine.

Antonio Salazar

Uprkos činjenici da je uvek bila u senci represivnog režima Fransiska Franka u susednoj Španiji, vladavina Antonija Salazara u Portugalu još se uzima kao jedna od najautoritarnijih u Evropi. Čvrsti konzervativni nacionalista, neki bi rekli fašista, Salazar je vladao od 1932. do 1968. godine, zadržavajući viziju Portugala kao imperijalne sile zbog prostranih kolonija u Južnoj Africi.

Salazarov režim, nazvan Druga republika, omogućio je stabilnost i ekonomski rast, ali je istovremeno represijom gušio svaki otpor i opoziciju. Opozicija je pokrenula pobune protiv njegovog režima 1960-ih godina u Mozambiku i Angoli. Nekoliko godina kasnije Salazar je pretrpeo izliv krvi u mozak i postepeno je 1968. godine sklonjen sa vlasti. Njegov režim vladao je zemljom još šest godina sve dok levičarska populistička pobuna, nazvana "Karanfil revolucija", potpomognuta grupom oficira nije konačno zbacila sa vlasti Drugu republiku.

Alfredo Strosner

U tipičnom južnoameričkom državnom udaru Alfredo Strosner, tada oficir u vojsci, osvojio je 1954. godine vlast u Paragvaju i na čelu te države ostao do 1989. godine. O jednom od diktatora sa najdužim stažom Tajm je posle njegovog pada napisao: "Dinosaurus među despotima, Strosner je apsolutnim autoritetom vladao duže nego bilo koji vladar zapadne hemisfere. Jedini sa dužim stažom je severnokorejski Kim Il Sung".

Poput ostalih latinoameričkih autokrata Vašington je njegovom režimu pružao punu podršku zbog propagiranja antikomunizma. Strosner je držao zemlju u gotovo stalnom "stanju opsade" čak četiri decenije, a mučenja, kidnapovanja, policijska brutalnost i ubistva postale su glavne odlike režima.

Konačno, 1989. godine vojni generali, uplašeni da će Strosner za naslednika postaviti svog sina, kokainskog zavisnika, zbacili su ga sa vlasti. Umro je u izgnanstvu u Brazilu 2006. godine.

Prije gotovo dvije godine, u novembru 2009, Cerić je uveličao Petu generalnu konferenciju Svenarodnog islamskog svjetskog vođstva. Pokrovitelj je, dakako, jer konferencija je održana u Tripoliju, bio Muamer Gadafi. Jasno, naš reis ne voli biti fikus, te je pred uvaženom braćom održao referat "Doprinos muslimana u suočavanju sa šovinizmom i rasnom diskriminacijom" - što svjedoči o tome da su organizatori doista vodili računa o tome ko će govoriti o kojoj temi.

Pod utiskom tog adekvatnog izbora, reprezentativac bh. muslimana je nadahnuto s braćom podijelio (jednu) svoju želju. A ta je: "...Nadam se da će Svenarodno islamsko vođstvo pod pokroviteljstvom brata Muamera Gadafija dati svoj značajan doprinos na putu sveopćeg muslimanskog oporavka i napretka".

Kako bi pokazao koliko vjeruje da će mu se ova želja ispuniti, Cerić je istakao Gadafijevu golemu brigu i podršku očuvanju islamskog identiteta u nas, slijedom čega ga je odlikovao Bosanskim ordenom islama prvog reda. To možda nije bio početak jednog velikog prijateljstva, ali su od toga dana vrata Pukovnikova šatora reisu uvijek bila otvorena. Shvatio je to i efendija, pa se sredinom februara ove godine opet zaputio na daleki put.

No, kako reis ne krije svoje prijatelje od svojih prijatelja, poveo je i muftiju Muamera Zukorlića - kojemu, takođe, ne bi bilo mrsko da bude reis. Koliko je znano, gosti ovoga puta nisu nosili darove, ali su zato imali jednu želju. Molili su, dakle, domaćina za financijsku pomoć ne bi li "uspostavili i afirmirali suradnju na području vjere, obrazovanja i kulture". Skromno; njih dvojica, a jedna želja. I, nema dvojbe, ako je stigao - Gadafi ih je uslišio.

Reis Cerić, to je, međutim, sigurno, još nije stigao da se odredi prema varvarskom iživljavanju nad zarobljenim, pa onda i smaknutim prijateljem. Čak ni nad sudbinom brata muslimana, kome nije omogućen ni pokop po islamskim pravilima, već je danima trajalo besprizorno iživljavanje i likovanje nad njegovim mrtvim tijelom. Nije, međutim, reis-efendija najgori u konkurenciji pukovnikovih - sad već - bivših prijatelja. Prošle godine, na samitu Arapske lige, Silvio Berluskoni je prišao i ponizno poljubio ruku libijskom vođi. Ljubio je, zapravo, talijanski premijer ruku koja je 80 posto libijske proizvodnje nafte prodavala Italiji, a onda - nikad utvrđeni iznos - taj novac investirala u Berluskonijeve kompanije.

Toga je čovjeka taj živopisni Talijan zvao svojim najboljim prijateljem, sreli su se 11 puta... skoro kao Tito (još jedan davni Gadafijev prijatelj) i Čaušesku. Da bi na vijest o bestijalnoj egzekuciji likovao gotovo kao onaj osamnaestogodišnji libijski desperados Sanad al-Ureibi, koji je, po ličnom priznanju, presudio Pukovniku njegovim zlatnim revolverom. "Tako prolazi slava ovoga svijeta", ispalila su latinsku izreku ona ista usta što su cjelivala Gadafijevu ruku. Lani.

Berluskonijev britanski kolega Dejvid Kameron nije, slaveći Pukovnikovo pogubljenje, propustio priliku da podsjeti na teroristički napad na putnički avion iznad Lokerbija. Što je prilično nespretno, jer je libijski vođa to s Kamerunovim prethodnikom Blerom riješio na, za njega, tradicionalan način - novcem; koji je, uostalom, i bio razlog da svojevremeno ovaj Britanac čami da ga Gadafi pripusti u šator. Baš kao što je, svjestan njegove moći, ali i karaktera današnje (a kao da je ikada bilo drugačije!) diplomatije, novcem mogao priuštiti da usred Londona Britancima tumači kako je Vilijam Šekspir u stvari Arapin Šeik Spir, čije je književno naslijeđe prisvojio Zapad.

Na koncu, čini se kako je slučaj Gadafi ganuo samo jednoga njegova prijatelja. Doduše i supatnika. Riječ je, dakako, o Hosniju Mubaraku, koji mu se, nakon što je vidio brutalnu likvidaciju, umalo nije pridružio.

Što se, pak, bosanskohercegovačkog Pukovnikova prijatelja reis-efendije tiče,
on je, Bogu hvala, dobro i baš je u Dohi na Međunarodnoj konferenciji, gdje je govorio o temi "Društveni mediji i međuvjerski dijalog". Tu je on jak... oko medija, osobito (Mada mu i dijalog ide!).

I mudro je zborio: "Mi, ljudi, ne znamo automatski što je dobro, a što loše za nas. Mi moramo učiti i naučiti što je korisno, a što štetno za naš život..."

A Cerić je naučio. I zato šuti o smrti prijatelja.

Međutim, Vašington nije osnovni podstrekač intervencije NATO-a. Ta uloga pripala je Evropi, na čelu sa Francuskom, čijeg predsednika su još uvek boleli politički napadi zbog njegovog preslabog i prekasnog odgovora na tunisku pobunu. To je omogućilo Evropi da izvrši naročit uticaj na novu libijsku vladu, što će verovatno, takođe, pružiti Evropi povlašćeni pristup libijskoj nafti.

Kakva ironija, Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama zapravo nije ni bio potreban rat da bi uspostavile dobre odnose sa Libijom – one su ih već imale. Posle terorističkih napada 11. septembra, kada je Bušova administracija gorela od želje da regrutuje nove borce za svoj "globalni rat protiv terorizma", poslala je emisare sa zadatkom da budu izuzetno ljubazni prema dugo kritikovanom libijskom lideru.

Uskoro je Gadafi ponovo prihvaćen. Pristao je da obustavi libijski nuklearni program u povoju i ponudio je odštetu porodicama žrtava bombardovanja u Lokerbiju. Čak je ponovo uspostavio normalne diplomatske odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama i Zapadnom Evropom, svojim nekadašnjim – i budućim – neprijateljima.

U roku od nekoliko godina, američke i evropske naftne kompanije potpisale su više ugovora. Godine 2007, fotografije na kojima se Gadafi rukuje sa francuskim predsednikom Nikolom Sarkozijem, britanskim premijerom Tonijem Blerom, italijanskim premijerom Silvijem Berluskonijem – kao i sa Džordžom Bušom, Barakom Obamom i, naročito, Kondolizom Rajs – bile su uobičajene.

Za SAD, 2011. godine, strateški interes u okretanju protiv Gadafija, uprkos novim bliskim prijateljskim odnosima, bio je, pre svega, ukorenjen u strahu od gubitka kontrole. Gadafi jeste bio naš čovek, ali je Vašington morao da pita: Šta ako? Šta ako žustri libijski lider, pod pritiskom antidiktatorskog procesa demokratizacije u susedstvu, promeni smer i okrene se američkim neprijateljima radi strateških veza?

"Šta ako?" brzo je postalo – "Da, recimo da je tako". Libijski opozicioni lideri koji su najpre govorili: "Mi to možemo sami", počeli su da govore –  "Samo zona zabrane letenja, ali bez spoljne intervencije", iako su visoki američki generali već rekli da je jedno bez drugog nemoguće.

Sada pitanje – da li, kada i u kom stepenu nova Libija može da se oslobodi svoje sadašnje zavisnosti od zapadne vojske i drugih strateških podržavalaca – ostaje bez odgovora.

Tokom 42-godišnje vladavine, Gadafi je skoncentrisao vlast u sopstvenim rukama i ograničio slobodu govora, okupljanja i političkog protivljenja. On je libijske naftne prihode kopristio za naoružavanje i obučavanje geografski i politički odvojenih narodnih vojski, čiji su komandanti uglavnom bili njegovi sinovi i drugi rođaci. Oni su bili odgovorni samo njemu, a zvanična nacionalna vojska ostala je relativno slaba.

Međutim, naftno bogatstvo Libije dovoljno je veliko – pogotovu imajući u vidu mali broj stanovnika te zemlje – da su Libijci mogli da uživaju državne sisteme zdravstvene nege, obrazovanja i druge javne službe koje su bile relativno dobre prema standardima nacionalnog razvoja. Libija je na 53. mestu, prema pokazateljima ljudskog razvoja Ujedinjenih nacija – iznad Saudijske Arabije, Rusije ili Brazila. Zato nije iznenađujuće što su mnogi Libijci nastavili da podržavaju Gadafija, uprkos njegovoj represiji.

Problemi sa kojima se suočava postgadafijevska Libija su zastrašujući. Vlast, odgovornost i, pre svega, legitimnost privremene vladajuće strukture ostaju sporni. Građanski rat stvorio je nove i učvrstio već postojeće podele libijskog stanovništva. Prelazna vlada obećala je da će održati izbore u roku od osam meseci.

Međutim, neće biti lako tako brzo održati slobodne i poštene izbore u zemlji bez novijeg nasleđa političkih stranaka niti institucija građanskog društva. U međuvremenu, vredi postaviti pitanje da li će vašingtonska ponuda "pomoći" umesto toga služiti kao pokriće za obezbeđivanje daljeg američkog uporišta u samom središtu tog, inače, sve nezavisnijeg regiona.

Vozač, koji je po želji svoje majke trebalo da se zove Elvis, ali protiv čega je porodica njegovog oca imala nešto protiv pa je, dakle, dobio ime Ramadan, govori žvaćući u svoj "blekberi".

On često telefonira dok vozi, nekoliko razgovora počinje rečenicom: "Mm, imam keks u ustima". Ramadan ne posti tokom meseca posta od kako je u nekom trenutku, između svog rođenja i ovog jesenjeg dana, prešao iz islama u hrišćanstvo. On je na putu za posao, ide u Prištinu. U prestonicu svoje zemlje u kojoj i ulice govore nekoliko jezika.

Kosovo koristi evro kao sredstvo plaćanja, ali ne pripada ni evropskoj monetarnoj uniji, ni Evropskoj uniji niti šengenskoj zoni, čak ni Ujedinjenim nacijama. Kosovo nema svoj pozivni broj niti Internet domen. Svet nije jedinstven oko toga da li je ova zemlja uopšte zemlja – 81 država kaže "da", 112 kaže "ne".

Svet je, takođe, podeljen oko toga da li ovu zemlju vodi jedna vlada ili dve i da li se pri tom uopšte radi o vladama ili o jednom kriminalnom kartelu. Shodno tome, postoji nesaglasnost o tome da li je mladić iza napuklog prednjeg stakla svog starog "fijata" vladin kritičar ili lovac na kriminalce, a čak nije lako ni odgovoriti da li ga uopšte treba smatrati mladim čovekom ili ne.

Prema evropskim merilima, on izgleda kao mladić. I njegovih 26 godina govori u prilog tome. Na Kosovu te godine znače da je Ramadan Iljazi u međuvremenu dostigao uzrast koji je iznad prosečne starosti na Kosovu. Takva je situacija. A jasna, svakako, nije.

Korupcija 

Ramadan Iljazi je po profesiji borac protiv korupcije. A Kosovo važi za naročito korumpirano. Ono se nalazi na 110. mestu aktuelne rang-liste zemalja koju je objavila organizacija "Transparensi internešenel". Grčka je čistija po tom pitanju, zauzima 78. mesto, Rusija je 154.

Ovo su poslednji Ramadanovi dani na mestu direktora organizacije FOL; na jesen se ponovo vraća na univerzitet da studira. Ovih dana mora da se oprosti i da svom nasledniku preda posao. Iljazi je osnovao FOL pre tri i po godine. To je jedna od hiljada takozvanih nevladinih organizacija na Kosovu, od kojih većina nije ništa drugo do mašina za pribavljanje para od donacija.

Međutim, FOL pripada onom malom delu, kako smatraju stručnjaci, u kojem se zaista odvija neka vrsta sadržajnog posla. FOL vodi računa o korupciji i podmitljivosti onih na vlasti.

Iljazi kaže da je u jednom trenutku postao ubeđen da je to najveća opasnost po njegovu zemlju. Veća od starog, ali i dalje nasiljem prožetog sukoba kosovskih Albanaca i kosovskih Srba na severu zemlje, gde vlada u Beogradu ima veći uticaj na sve nego vlada u Prištini. Kosovski Albanac Iljazi želi nazad svoju zemlju, i to od sopstvenih ljudi.

Organizacija FOL redovno izdaje "korupcijski monitor". Ona upoređuje podatke koje poslanici daju antikorupcijskim vlastima o svojoj imovini sa podacima koje oni proslede izbornoj komisiji i dokumentuje razliku između tih podataka. FOL dokumentuje razliku između aktuelnih podataka i onih iz prethodne godine. Razlike se ponekad ogledaju u milionskim iznosima.

FLO dokumentuje broj istraga korupcionaških slučajeva, kao i optužnica i presuda koje uslede. FLO se bavi brojevima za koje se ne može videti da li su ispravne, naknadno prilagođene ili manipulisane. Ali, ti brojevi kao celina daju jednu sliku. To je slika o zemlji koja je pala u ruke kriminalaca.

Kriminal u vrhu vlasti

Reč je o trgovini ljudima, narkoticima i oružjem, reč je o privatizaciji državne imovine, o pivarama, telefonskim kompanijama i benzinu, a reč je i o terenu pregaženih kućnih ljubimaca, tj. putevima.

"Pred očima međunarodne zajednice razvile su se, u međuvremenu, organizacije vredne više miliona evra koje raspolažu kako gerilskim iskustvom tako i stručnošću tajnih službi. Veliki arsenal oružja štiti te organizacije od spoljašnjeg mešanja, kao i visoki društveni ugled njihovih lidera... Jedna klanovska organizacija gotovo otporna na infiltraciju i dalekosežna kontrola nad državnim aparatom upotpunjavaju tamošnje pretenzije na vlast", piše u jednom poverljivom izveštaju berlinskog Instituta za evropsku politiku, rađenog za Bundesver.

U jednom izveštaju nemačke tajne službe iz 2005. godine stoji: "Preko M.F. i njegove firme S. sa sedištem u Prištini, Tači se dovodi u vezu sa pranjem novca i krijumčarenjem benzina i cigareta. Tačija finansijski podržava L. preko svoje firme D. koja je umešana u švercerske aktivnosti. Tači pored H, S. i V. važi za nalogodavca profesionalnog ubice A."

Jedan poverljiv dokument NATO-a o situaciji iz 2004. godine, koji je takođe dospeo u javnost kada ga je britanski Gardijan objavio početkom godine, naziva Tačija jednom od tri "najveće zverke" organizovanog kriminala na Kosovu.

Hašim Tači je predsednik vlade. Sada sa osmehom gleda stari "fijat" ispod sebe.

Veliki plakat, glava, vrat, bela košulja, visoko postavljen na jednoj fasadi u centru Prištine, iza koje se nalazi sedište Tačijeve stranke.

Iljazi parkira svoj automobil između sličnih njegovom, stavlja telefon u džep pantalona, žuri. Iljazi trči kroz Prištinu, grad od 200.000 stanovnika sa kratkim ulicama i puno poznatih lica. Mogu se videti visoki državni službenici kako sede u baštama kafea, neki klimnu glavom Iljaziju koji projuri pored njih.

Iljazi trči. On ima sastanke sa doušnicima, državnim službenicima, ljudima iz UN, diplomatskim osobljem, novinarima. Razgovara sa njima. U ovom trenutku, ponovo jedna bašta, Iljazi i jedan čovek za stolom, nad njima nadsteršnica sa koje visi raspršivač vode. Kapljice lete u vazduh i brzo isparavaju.

Ustali su da krenu i neko vreme su išli zajedno. "Jesi li video?", pita Iljazi posle nekoliko trenutaka i dodaje: "Ljimaj". Ne, njegov sagovornik nije video. Sada je već kasno da se okrene za čovekom koji je upravo prošao pored njih. Vide mu se samo leđa.

Optužbe za ratne zločine 

Fatmir Ljimaj je do prošle godine bio ministar saobraćaja i telekomunikacija. Protiv njega se vodi istraga zbog pronevere oko 80 miliona evra, koji su navodno nestali tokom izgradnje autoputa.

Ali, ono što u ovom trenuktu na ulici još niko ne zna jeste da će Ljimaj nekoliko nedelja kasnije biti stavljen u kućni pritvor. Biće mu oduzet pasoš. Krajem oktobra, treba da se pojavi pred sudom u Prištini. Optužnica se odnosi na ratne zločine. Očigledno je da sudski proces nije ugrožen okolnošću da je glavni krunski svedok krajem septembra nađen mrtav u jednom parku u Duizburgu.

Muškarac, koji je u okviru programa zaštite svedoka živeo u Nemačkoj, očigledno je izvršio samoubistvo. U jednoj poruci je poslao najavu svom bratu. Policija nije našla tragove da krivicu snosi neka druga osoba. Stručnjaci sudske medicine navode dokaze o samoubistvu. Reč je o depresiji. Izjave čoveka koga vlasti nazivaju "svedok Iks" pisano su dokumentovane, a postoje i snimci.

"Jesi li video? Ljimaj", rekao je Iljazi. Nije bilo ničeg trijumfalnog u njegovom glasu, mada je i on verovatno doprineo istrazi protiv Ljimaja. FOL je otkrio protivustavni sukob interesa kod osoblja u njegovom ministarstvu. Nije bilo ničega što bi zvučalo kao strah ili strahopoštovanje. Zvučalo je uobičajeno.

Slučaj Ljimaj, koliko god bio spektakularan, ima i nešto svakodnevno. On se uklapa u šablon. Ljimaj je bio u ratu. U izveštaju za zaštitu ustavnosti iz 1998. godine stoji da ga je "Oslobodilačka vojska Kosova koja teroristički deluje na svojoj teritoriji" angažovala kao komandanta. OVK se tada borio za nezavisnost Kosova od ponižavajućih jugoslovenskih vlasti, započeo vojnu ofanzivu, doživeo odmazdu, NATO je napao. Još uvek zvanično jugoslovenska, a kasnije srpska pokrajina, došla je pod upravu Ujedinjenih nacija, a 2008. godine proglasila svoju nezavisnost. Vođe OVK postali su narodni heroji, osnovali stranke, ušli u parlament i vladu.

Optužbe za korupcije su usledile, kao i za ratne zločine. Ponekad su krunski svedoci umirali. Ponekad su ćutali iz straha.

Ponekad ni Ramadan Iljazi nema više šta da kaže. Već tri i po godine on sakuplja brojke i dokaze, postavlja pitanja, obaveštava vlasti i često primećuje da sve to ostaje bez rezultata. Skoro niko ne ispituje dalje, kaže on, niko ne istražuje. Dodaje da su u međuvremenu i mnogi drugi postali obeshrabreni. To može da se izmeri. U svakom slučaju, trenuci kada mu se neko javi i opiše sumnjiv slučaj ili čak podnese dokaze postaju sve ređi. Snaga ga pomalo napušta, priznaje Ramadan.

On je zbog toga na unutrašnjoj strani prednjeg stakla svog "fijata" zalepio jednu žutu ceduljicu. Na njoj je ispisan citat iz Biblije: "Gospode, podari potpun mir onima čije je svrha čvrsta i koji veruju u Tebe". Jedan pogled na cedulju, kaže Iljazi, i to je uglavnom dovoljno za ostatak dana.

Premijer pod istragom 

Međutim, ovaj dan je ionako dobar za Iljazija. Neko ko to mora da zna, jedno od poznanstava iz bašti kafea, pričao mu je da se u svetu nešto menja. Kako stvari stoje, Hašimu Tačiju više neće biti odobrena nijedna državna poseta u inostranstvu. Njegova vlada je ove godine poslala 27 zahteva za posetu, ali su svi zahtevi odbijeni. A onda se ujutru u novinama moglo pročitati da se sada vodi istraga protiv njega zbog posebno teških optužbi.

Euleks, pravna misija EU na Kosovu, sastavljena od 2.000 međunarodnih i 1.000 kosovskih policajaca, sudija, tužilaca, carinika, oformio je odgovarajući tim. Tači kaže da namerava da podrži istragu.

Reč je o jednom izveštaju švajcarskog poslanika u Evropskom parlamentu Dika Martija, objavljenom krajem 2010. godine, prema kojem je Tači, navodno, učestvovao u trgovini organima u tu svrhu ubijenih ratnih zarobljenika. U izveštaju se prećutkuju njegovi izvori informacija i zbog toga je sporan.

Tači se brani od optužbi. Ubrzo posle toga su u srpskim novinama procurila dva izveštaja UN o istragama iz 2003. i 2004. godine, koja potvrđuju trgovinu organima. Oni se pozivaju na izjave svedoka i opisuju inspekciju navodnog mesta smrti. Tamo su pronađeni posredni dokazi, "špricevi", "kutije tableta", "delovi materijala koji odgovaraju hirurškim uniformama". Očigledno je da nisu našli nedvosmislene dokaze.

"Fijat" napušta Prištinu. Prolazi Bulevarom Bila Klintona sa Klintonovom statuom. Malo nagnut napred stoji nekadašnji američki predsednik na postolju. Leva ruka je podignuta u znak pozdrava. U desnoj ruci drži fasciklu na njoj je datum "24.3.1999", dan kada je NATO počeo da bombarduje Jugoslaviju i tako pokrenuo njeno povlačenje sa Kosova. Ramadan Iljazi je nekada držao ovu ruku.

Sportska dvorana u Iljazijevom rodnom gradu Uroševcu, novembra 1999. godine. Tada je bio izbegličko dete, upravo se vratio iz jednog izbegličkog logora u Makedoniji. Živeo je od prodaje cigareta američkim vojnicima, a pošto je dobro znao engleski, postao je jedan od njihovih prevodilaca. Zbog toga su ga izabrali da pozdravi Klintona prilikom njegove posete svečanosti povodom okončanja rata.

"Mnogo vam hvala, predsedniče Klinton", rekao je on tada, "ja se zovem Ramadan Iljazi, idem u osmi razred. Vi ste obećali da ćete nas bezbedno vratiti u našu domovinu. I održali ste svoje obećanje".

Ramadan poseduje uramljenu fotografiju susreta. On i Klinton se rukuju, u levoj ruci predsednik drži šolju. "To je tada bio važan trenutak", priča Iljazi, "do tada sam hteo da postanem pilot".

Odlazi iz Prištine, poslednjeg dana kako je direktor organizacije FOL. Uskoro će opet biti student. Vozi se iz Prištine, ništa brže nego kada je jutros ulazio u Prištinu. Pred njim se prostire put.

(Oprema teksta redakcijska) 

Kairo je u noći između nedelje i ponedeljka doživeo najveće nasilje od pada Hosnija Mubaraka. Ulične borbe bacaju postrevolucionarni Egipat u do sada najopasniju krizu, a nasilje bi se moglo proširiti po čitavoj zemlji.

Visoki vojni savet uveo je policijski čas. Sledećeg jutra, prelazna vlada i verski lideri Kopta i muslimana održali su krizni sastanak dok su se pred jednom bolnicom u centru grada, u kojoj leže mnogi pretežno koptski ranjenici, sukobi i dalje neometano odvijali.

Za sada je nejasno šta je izazvalo takvu katastrofalnu eskalaciju nasilja koja čitav Egipat "dovodi u opasnost", kako je na svojoj Fejsbuk stranici napisao predsednik prelazne vlade Esam Šaraf. "Vandalske snage" žele da poseju haos u zemlji i podstaknu verske tenzije, rekao je on nešto kasnije u jednom televizijskom obraćanju. "Ja molim sve Egipćane, bilo muslimane ili hrišćane, stare ili mlade, žene ili muškarce, da sačuvaju jedinstvo naše zemlje", apelovao je Šaraf.

U više navrata, Kopti su u prošlosti na šetalištu kraj Nila demonstrirali ispred zgrade državne televizije zbog napada od strane radikalnih muslimana i tražili svoja prava. I u nedelju je ponovo oko 2.000 vernika sa krstovima i ikonama sa likom Hrista mirno došlo u centar grada iz četvrti Šobra gde žive brojni hrišćani.

"Tantavi, gde je tvoja vojska – ovo je i naša zemlja", skandirali su ljudi koji osećaju da ih vojno rukovodstvo sa feldmaršalom Tantavijem na čelu ne štiti dovoljno. Tako su pre nedelju i po dana salafije u selu Marinab, u blizini grada Edfu na jugu Egipta, ponovo zapalile jednu crkvu koja je upravo renovirana i proširena.

Kada je protest u Kairu u suton stigao na obalu Nila, gde su ljudi zajedno sa svojim verskim vođama hteli da održe protestni skup, nasilje je eskaliralo. Državna televizija odmah je počela da svira u propagandne trube. Kopti su pucali u vojnike i ubili trojicu, glasile su prve večernje vesti. Prema izveštaju Si-En-Ena, vojno rukovodstvo je govorilo o čak dvanaest ubijenih i 50 ranjenih vojnika.

Sa dramatičnim podrhtavanjem u glasu, televizijski voditelj tražio je od stanovnika da izađu na ulice i zaštite vojnike od hrišćanske rulje.

Muslimani i hrišćani ruku pod ruku

Međutim, svedoci daju jednu sasvim drugačiju sliku o toku smrtonosnih događaja. Jedan novinar Al Džazire izvestio je da su bande sumnjivih likova u civilnoj odeći Kopte koji su pevali i skandirali odmah dočekale kišom kamenica. Nepoznata lica su iz putničkog automobila u pokretu otvorila vatru na demonstrante.

U metežu koji je usledio jedno oklopno vozilo uletelo je u masu, pregazilo i ubilo petoro demonstranata. Internetom kruže fotografije zgnječenih tela.

Posle takvih smrtonosnih provokacija razbesnela masa više nije mogla da se zaustavi. Više vojnika je na licu mesta pretučeno na smrt, kako su svedoci izvestili još iste večeri.

Oklopni transporter je za nekoliko sekundi molotovljevim koktelima bio pretvoren u rasplamsalu buktinju koja je razjedala trotoar, svi automobili u okolini višespratnog hotela "Hilton Ramzes" su uništeni, dok je oko 200 gostiju polupraznog otmenog hotela spas potražilo na gornjim spratovima.

Četiri kamiona "iveko" sa policijom za sprečavanje demonstracija dočekano je takvom kišom kamenica da su se njihovi vozači u panici okrenuli i ponovo uleteli u gust oblak prašine.
Ko je na koga nasrnuo nije se moglo utvrditi čitave večeri. Demonstrani su skandirali: "Muslimani i hrišćani ruku pod ruku", okupljali se u ljudske lance ispred trostrukih redova policijskih transportera. A onda je iznenada ponovo došlo do silovitog napada sa drvenim palicama.

Novinari koji su nešto zapislivali odmah su bili preteće opkoljeni. "Vi ionako pišete samo najgore o Egiptu, da ovde ima uličnih sukoba", vikao je jedan. "Kako biste vi onda ovo nazvali?". Posle tog kontrapitanja nasilnik se povukao i otišao sa svojom gvozdenom šipkom. Druge novinare sa lica mesta nazivali su Jevrejima ili ih sumnjičili da su špijuni.

Islamska država – do smrti

"Velika većina Egipćana prezire ovakvo nasilje", kaže Muhamed Taha, koji u svom besprekornom odelu na pruge i sa žutom kravatom deluje kao biće sa neke druge planete. "Kada se ovako nešto dešava u centru Kaira, onda to pogađa Egipat u srce", kaže ovaj tridesetosmogodišnjak. On radi u turizmu i zna šta sada ponovo sledi. Otkazivanja za otkazivanjem, nova otpuštanja i još veća bezizlaznost – već mesecima su hoteli, plaže i muzeji prazni.

Ali sve više mladih, školovanih Kopta okreće leđa svojoj domovini. Više od 100.000 njih je posle pada Mubaraka napustilo zemlju, izveštava Egipatska unija za ljudska prava, jer osećaju da ih radikalni muslimani sve više sateruju u ćošak.

Salafijski pokret u Kairu odbacuje svaku krivicu za najnoviji izliv nasilja. Oni osuđuju ono što se desilo, izjavio je jedan njihov predstavnik, dok je posle ponoći jedna mala grupa salafijskih simpatizera usred krhotina od stakla, razvaljenih pločnika i automobila koji su goreli skanidarala "Sa našom krvlju i našom dušom branimo islam" i "Islamska država – do smrti".

Ostali su se uputili u centar grada obračunavajući se, neometao od strane policije i vojske, na prolaznike za koje su slutili da su hrišćani.

Međutim, složenost ruske politike ne može se svesti na hirove jednog čoveka – koliko god on bio moćan. Kao što se jasno moglo zaključiti iz polemike u ruskoj štampi pre najave od 24. septembra, Putinov povratak u Kremlj delimično je podstaknut željama vladajuće klase u Rusiji – najviših zvaničnika i finansijske elite, takozvane oligarhije.

Vodeći zagovornik Medvedeva, Igor Jurgens, priznao je da su se "uticajne grupe" koje favorizuju Putina "pokazale kao snažnije".

U njihovim očima, i verovatno Putinovim, "cvrkutavi" Medvedev nije uspeo da se oslobodi svog imidža slabe političke figure. U stvari, Medvedev nije prošao svoju četvorogodišnju audiciju za drugi mandat.

Ruska elita, uključujući Putinov i Medvedevljev tabor, izgleda shvata da je privredi Rusije hitno potrebna diversifikacija naspram velike zavisnosti od izvoza nafte i gasa. Država mora pronaći nove izvore prihoda za svoj sve veći budžet.

Kao što je Putin nedavno upozorio, takve reforme zahtevaće "neprijatan lek", uključujući veće poreze za poslovnu klasu, koja se uveliko obogatila pri univerzalnom porezu od 13 odsto, dok su mnogi Rusi osiromašili. Vladajuća klasa, posvećena sopstvenim interesima, želi da oštriji i popularniji Putin bude predsednik u vreme tih promena.

Američki komentatori i ruske ankete 

Moglo bi se ispostaviti, kao što neki američki komentatori tvrde, da je Putinov povratak "loša vest za ruski narod". Međutim, rezultati anketa pokazuju da, posle više od deset godina vladavine, većina Rusa još uvek ne povezuje Putina sa "lošim vestima" za zemlju.

Razlog je jasan svakome ko je pratio Rusiju od kraja Sovjetskog Saveza: Putin je obnovio penzije, povećao plate i podigao životni standard nakon traumatičnih devedesetih godina, kad je politika Borisa Jeljcina osiromašila zemlju.

I šta sa veoma hvaljenim "resetovanjem" predsednika Obame? Ruski stručnjak u Centru za američki progres kaže da će "Putinov povratak sledeće godine preokrenuti sve te pozitivne tendencije" i da "nije dobar za Sjedinjene Američke Države".

Možda je tako u ograničenom smislu, jer je Obamina administracija nepromišljeno zasnovala svoje resetovanje prvenstveno na Medvedevu – nepotrebno vređajući Putina, kao kad je potpredsednik Bajden tokom posete Moskvi ove godine rekao grupama Rusa da Putin ne bi trebalo da se vrati na položaj predsednika.

Ipak, značajnija pretpostavka da će Putinov povratak značiti dalje propadanje demokratskih izgleda Rusije zasnovana je na pogrešnoj premisi da je Jeljcin, poput Medvedeva danas, bio liberalni demokrata.

Međutim, upravo je Jeljcin, koga je podržavao SAD, 1993. godine upotrebio tenkove radi rušenja demokratski izabranog parlamenta, poništavajući na taj način demokratizaciju Rusije započetu u vreme Mihaila Gorbačova, a to poništenje intenzivirano je tokom Putinove vladavine.

Ko je liberalniji? 

I premda Medvedev često govori u stilu zapadnog liberalizma, baš on je 2008. godine preuzeo ličnu odgovornost za primenu vojne sile protiv Gruzije, a zatim za toliko oštro povećanje vojne potrošnje da je njegov uveliko cenjeni ministar finansija Aleksej Kudrin prošlog meseca podneo ostavku.

Štaviše, ako je Putin rešen da vodi retrogradnu politiku, zašto bi obećao da će "liberalnijeg" Medvedeva postaviti na mesto premijera – poziciju koju je Putin osnažio tokom protekle četiri godine?

Zaista, s obzirom na stvarne alternative, a ne one koje se Amerikancima možda više sviđaju, otkud pretpostavka da će Putinov povratak u Kremlj biti loš po zapadne interese? Na primer, Njujork tajms je 28. septembra javio da su zapadne banke i korporacije pozdravile tu najavu kao "na kraju karajeva, pozitivnu za strane investitore".

Takođe, treba primetiti da je Putin od 2000. do 2008, dok je bio predsednik, napravio značajnije ustupke Vašingtonu nego Medvedev tokom protekle četiri godine – davši Bušovoj administraciji bitnu podršku u Avganistanu posle terorističkih napada od 11. septembra 2001, prihvativši novi talas širenja NATO-a i povlačenje SAD iz Sporazuma o antibalističkim raketama, pristavši na proširenje ruskih linija snabdevanja američkih vojnika u Avganistanu.

Ti dani popustljivog Putina, međutim, možda su prošli. On je još 2002. godine izjavio da se "doba ruskih geopolitičkih ustupaka bliži kraju". Jasno je da će Putinova buduća saradnja sa Vašingtonom zavisiti od njegovog shvatanja nacionalnih interesa Rusije i u istoj meri od saradnje Vašingtona s Moskvom, koja, uprkos Obaminom hvaljenom "resetovanju", još uvek ne uključuje bilo kakve značajne američke ustupke.

(Oprema teksta redakcijska) 

Kažu da ne poštujemo privatnu svojinu. Međutim, u finansijskom krahu 2008. godine uništeno je više teško stečene privatne imovine nego što bismo svi mi ovde zajedno uništili da smo danonoćno lomili.

Kažu vam da ste sanjari. Pravi sanjari su oni koji misle da stvari mogu ovako u nedogled. Mi nismo sanjari. Mi se budimo iz sna koji se pretvara u noćnu moru. Mi ne uništavamo ništa. Mi smo samo svedoci kako sistem uništava sam sebe. Svi znate klasičnu scenu iz crtanih filmova. Mačka dođe do provalije, ali nastavlja da hoda, ignorišući činjenicu da nema ničega ispod. Tek kada pogleda dole i primeti da nema tla ona pada. To je ono što mi ovde sada radimo. Govorimo ljudima iz Volstrita: "Hej, pogledajte dole!".

Sredinom aprila, kineska vlada zabranila je prikazivanje filmova i prodaju romana u kojima je obrađena alternativna stvarnost ili putovanje kroz vreme. Ovo je dobar znak za Kinu. To znači da njihovo stanovništvo i dalje sanja o alterantivama, pa je država morala da ih zabrani.

Nama ovde ne treba zabrana, pošto nam je vladajući sistem potpuno uništio kapacitete da sanjamo. Pogledajte filmove koje stalno gledamo. Lako je zamisliti kraj sveta – neki asteroid koji uništava sav život. Ali ne možemo da zamislimo kraj kapitalizma.

Crveno mastilo

Šta mi onda radimo ovde? Dozvolite mi da vam ispričam divan vic iz komunističkih vremena.

Čovek je poslat iz Istočne Nemačke u Sibir da radi. Znao je da će njegovu poštu čitati cenzori, pa je rekao prijateljima: "Daj da smislimo neku šifru. Ako je pismo koje od mene dobijete napisano plavim mastilom onda je istinito, a ako je crvenim onda je lažno".

Posle mesec dana, njegovi prijatelji dobijaju prvo pismo. Sve je plavom bojom. U pismu piše: "Ovde je sve divno. Prodavnice su pune hrane. Bioskopi prikazuju dobre filmove sa Zapada. Stanovi su veliki i luksuzni. Jedina stvar koju ne možete ovde kupiti je crveno mastilo".

Ovako mi živimo. Imamo sve slobode koje želimo. Ali nam fali crveno mastilo, jezik kojim bismo artikulisali naš nedostatak sloboda. Način na koji su nas naučili da pričamo o slobodi – rat protiv terorizma i tako dalje – falsifikuje slobodu. I to je ono što svi vi radite ovde, dajete nam crveno mastilo.

Međutim, postoji opasnost. Ne zaljubljujte se u sebe. Svima nam je sada lepo ovde, ali dobro zapamtite: karnevali su jeftini. Ono što je bitno jeste dan posle, kada ćemo svi morati da se vratimo svojim životima. Da li će bilo šta biti drugačije? Ne želim da svi kad se prisećate ovih dana kažete: "Oh, bilo je tako divno i bili smo tako mladi". Ne zaboravite da je naša glavna poruka: "Dozvoljeno nam je da mislimo o alternativama".

Dug je put pred nama. Moramo da se suočimo sa istinski ozbiljnim pitanjima. Znamo šta ne želimo. Ali šta je to što želimo? Koja socijalistička organizacija može da zameni kapitalizam? Kakve nove vođe želimo?

Dekofeinizacija! 

Zapamtite da problem nije ni korupcija ni pohlepa. Problem je sistem. On vas tera da budete korumpirani. Pazite se ne samo neprijatelja, već i lažnih prijatelja koji već uveliko rade kako bi "razredili" ovaj proces i, kao što dobijete kafu bez kofeina, pivo bez alkohola, sladoled bez masnoća, pokušaće da od ovog naprave bezopasan, moralni protest – takozvani proces "dekofeinizacije".

Razlog našeg prisustva ovde jeste što nam je dosta sveta gde nam je, kako bismo bili zadovoljni sobom, dovoljno da recikliramo limenke "koka-kole", damo nekoliko dolara u humanitarne svrhe ili kupimo "starbaks" kapućino gde jedan odsto njegove cene ide gladnoj deci Trećeg sveta.

Mi nismo komunisti, ako komunizam znači onaj sistem koji se srušio 1990. godine. Zapamtite da su danas ti komunisti postali najefikasniji i najokrutniji kapitalisti. U Kini danas imaju kapitalizam koji je dinamičniji nego vaš američki, a ne treba mu demokratija. Nemojte dozvoliti da vas ucenjuju da ste protiv demokratije, ako kritikujete kapitalizam. Brak između demokratije i kapitalizma je gotov.

Promene su moguće, ali šta mi danas shvatamo kao moguće? Dovoljno je samo da pratite medije. Na jednoj strani, u tehnologiji i seksu sve je moguće. Možete da putujete u svemir, postanete besmrtni pomoću biogenetike i imate seks sa bilo kime ili čime. Sa druge strane, kada pogledate polje društva i ekonomije, skoro sve se smatra nemogućim.

Želite da podignete poreze za bogate, a oni vam kažu da je to nemoguće, zato što će izgubiti na kompetitivnosti. Želite više novca za zdravstvo, a oni vam kažu: "Nemoguće, to podrazumeva totalitarnu državu". Definitivno nešto smrdi u svetu gde vam obećavaju da ćete biti besmrtni, a ne može da se izdvoji još malo za zdravstvenu negu.

Možda ovde treba da odredimo prioritete. Ne želimo viši, već bolji standard. Jedina stvar zbog koje smo komunisti jeste zato što brinemo o osnovnim problemima – prirode, inteligencije, biogenetike... Za ovo, i samo za ovo, vredi se boriti.

Komunizam je doista pao, ali su svi problemi ostali.

Govore nam da mi ovde nismo Amerikanci, ali konzervativne fundamentaliste koji tvrde da su istinski Amerikanci treba podsetiti šta je hrišćanstvo.

Ono je Sveti duh. A šta je Sveti duh? To je egalitarno društvo vernika koje povezuje međusobna ljubav i koji se tako ponašaju samo na sopstvenu odgovornost. U ovom smislu, Sveti duh je ovde sad sa nama. A tamo dole na Volstritu su pagani koji bogohule i obožavaju idole. Sve što nam treba jeste da budemo strpljivi.

Brine me ako se dogodi da sada samo odemo kućama i da se u budućnosti jednom godišnje sastajemo, pijemo pivo i nostalgično prisećamo kako vam je lepo bilo ovde.

Obećajte sebi da ovo neće biti slučaj. Znamo da ljudi žude za nečim, ali, u stvari, to istinski ne žele. Nemojte se plašiti da istinski želite ono za čime žudite!

Hvala vam mnogo.

Dik Marti, moralni autoritet švajcarskog parlamenta u Bernu, često je govorio u prazno. I pored svega, senator je ostavio svoj pečat u nacionalnoj politici. Naročito je zaslužan za uvođenje nezavisnog javnog ministarstva u Konfederaciji, za uspostavljanje Federalnog krivičnog tribunala u Belinconi ili, pak, za depenalizaciju abortusa.

Međutim, tesinski senator je, pre svega u Strazburu, u Savetu Evrope, mogao da izrazi svoje političko angažovanje zasnovano na pravnoj državi, legalnosti, ljudskim pravima, odnosno na primatu ljudskih vrednosti nad ekonomskim interesima. Pošto je okončao svoje parlamentarne aktivnosti u Švajcarskoj sa završetkom jesenjeg zasedanja, Dik Marti će ove nedelje učestvovati na svom poslednjem zasedanju Generalne skupštine Saveta Evrope.

Zašto ste se, pored svog mandata u federalnom parlamentu, takođe angažovali tokom 12 godina u Savetu Evrope?

Smatram da onaj ko se angažuje u Strazburu u najmanju ruku deli fundamentalne zajedničke vrednosti, počev od Evropske konvencije ljudskih prava. Pred svetskim geopolitičkim promenama – sa Azijom u snažnom rastu, Latinskom Amerikom u fazi oporavka i Afrikom koja će se, pre ili kasnije, takođe probuditi – odbrana ovih vrednosti sve više dobija na značaju.

U igri je sam opstanak naše kulture, zato što su te vrednosti predstavljale važan deo evropske istorije, kao i istorije Švajcarske. Ta istorijska i humanistička dimenzija ne može da se zaboravi, iako je, nažalost, praktično nestala iz govora i prioriteta švajcarskih stranaka.

Kakvim ovlašćenjima, međutim, danas raspolaže Savet Evrope da bi te vrednosti sproveo u delo?

Uticaj Saveta Evrope mnogo je veći nego što se može zamisliti. Na prvom mestu, brojne konvencije koje je usvojila Parlamentarna skupština preuzima Evropska unija ili međunarodne organizacije. Savet Evrope igra ulogu svetionika i vodiča u domenu ljudskih prava i demokratije. Posle kraha komunizma u centralnoj Evropi, on je, na primer, osnovao neku vrstu škole za demokratizaciju novih istočnih članica.

Ne zaboravimo, takođe, značaj Evropskog suda u Strazburu. Danas 800 miliona Evropljana može da se obrati toj vrhovnoj instanci, ukoliko smatra da pravosuđe u njihovoj zemlji gazi njihova osnovna prava. Zahvaljujući Savetu Evrope, zajednička baština vrednosti, koje su imale direktan uticaj na sve evropske zemlje, tako je stvorena tokom poslednjih decenija. I Švajcarska je bila prinuđena da menja brojne zakone, prema odlukama Evropskog suda.

Da li je odbrana te baštine vrednosti takođe razlog što ste prihvatili da za Savet Evrope, uprkos pretnjama i opasnostima koje je to podrazumevalo, napišete dva čuvena izveštaja o tajnim zatvorima CIA?

Smatram da su to suštinske vrednosti za čitavo čovečanstvo, koje čak ni demokratije ne mogu da dozvole sebi da pogaze. Mi ne možemo da prihvatimo da neko bude uhapšen na javnom mestu – uz saučesništvo tajnih službi sopstvene zemlje – da bi potom bio odveden u tajni zatvor, mučen i držan godinama, bez optužnice i bez mogućnosti da se brani.

Danas se to događa teroristima ili osumnjičenim muslimanskim teroristima, ali sutra bi iste te metode, takođe, mogle da se primene na bilo koga od nas, na osobe koje razmišljaju na slobodan i drugačiji način. Sjedinjene Američke Države su poslednjih godina potvrdile da je veći deo zatvorenika iz Gvantanama bio nedužan. Oni su pušteni bez ijednog jedinog dolara na ime obeštećenja i bez ijedne reči izvinjenja, pa čak i bez mogućnosti da se obrate sudu, zato što američka vlada i dalje poštuje državnu tajnu.

Posle Vaših izveštaja, više vlada, među kojima i američka i britanska, bilo je prisiljeno da prizna postojanje tajnih zatvora...

Da, 6. juna 2006. bivši predsednik Džordž V. Buš lično je bio prinuđen da javno prizna postojanje tajnog antiterorističkog programa, koji je uspostavila njegova administracija. Bivši britanski premijer Toni Bler, koji me je nekoliko meseci ranije praktično oklevetao, morao je da se izvini pred svojim parlamentom zbog transfera zatvorenika CIA preko Velike Britanije.

Potom su tajna američka dokumenta, koje je objavio Vikiliks, potvrdila brojne podatke i detalje sadržane u mojim izveštajima i prema kojima je trebalo da budem podvrgnut snažnim napadima od strane više evropskih vlada. Za mene je čitanje tih dokumenata bilo pomalo kao cigareta koja se gustira natenane, u naslonjači koja se njiše, uz posmatranje sumraka na afričkom nebu.

Vaš izveštaj o Kosovu je, takođe, izazvao veliko zaprepašćenje na međunarodnoj sceni.

Na Kosovu je nameravano da se nametne zvanična istina, govoreći da su na jednoj strani dobri, a na drugoj loši i da su zapadne zemlje bombardovale loše, a podržale dobre.

Istina je da je srpska vlada na čelu sa Miloševićem izvršila stravične ratne zločine, ali tvrditi da druga strana nije ništa uradila ogromna je laž. Već godinama su u više policijskih izveštaja, izveštaja tajnih službi i međunarodnih agencija, osuđivani zločini koje su počinile obe strane, i šurovanje politike i organizovanog kriminala u regionu.

Sa svojim izveštajem za Savet Evrope, napokon sam glasno rekao ono što se već znalo. Iz te afere nisam izvukao nikakvu ličnu korist. Naprotiv. Čak sam na sebe navukao izvestan gnev. No, istina ne može da bude prijatna. Verujem da je u interesu stanovnika Kosova da spoznaju istinu i da imaju transparentnu demokratiju. Nema pravde bez istine i nema demokratije bez pravde. Ta je jednačina veoma jednostavna, ali je ne treba zaboraviti.

Gubici među civilima su, pak, mnogo veći. Šta se to, dakle, desilo sa grandioznim planom o izgradnji novog Avganistana koji bi doneo demokratiju tom narodu, a nas ostavio bezbedne kod kuće?

Bolje da ne pitate. Godišnjica napada na Ameriku u septembru 2001. probudila je sećanja i navela na razmišljanje. Deceniju pošto je Kabul potpao pod kontrolu Severne alijanse sa podrškom Sjedinjenih Američkih Država, Avganistan je sveprisutan izvor teških jada i nedaća.

Pre neki dan sam slušao jednog zvaničnika koji kreira politiku Zapada kako iznosi procenu o tome šta će biti kada veći deo zapadnih snaga ode odatle 2014. godine. Otišao sam sa tog sastanka pitajući se šta političari uopšte više mogu da kažu porodicama onih koje su raznele bombe po pustinjama i bazarima Kandahara i Helmanda.

Prema optimističkom scenariju – a većina zvaničnika i diplomata sa kojima sam razgovarao uopšte nisu optimisti – avganistanska vlada stala bi na sopstvene noge. Kreatori politike NATO-a govore o "održivoj" zemlji koju će ostaviti iza sebe.

Optimistična vizija

"Održiva" je reč koja im omogućuje da izbegnu bilo kakve neprikladne procene o prirodi upravljanja. Niko više ne želi da se zadržava na sitnicama kao što su demokratija ili prava žena.

Međutim, ostajući u zamahu, talibani bi verovatno uspostavili vrhovnu vlast nad većim delom paštunske teritorije u južnom Avganistanu, ali bi modus vivendi u Kabulu smanjio intenzitet pobune. Naseljavanje bi, takođe, donelo pogodnosti regionalnim vojnim liderima te zemlje.

Avganistanski ustav bio bi ćutke oblikovan plemenskom politikom. Trgovina drogom i endemska korupcija nastavile bi se kao i pre.

U takvim okolnostima, Sjedinjene Američke Države i njihovi najbliži saveznici nastavili bi da raspoređuju vojne instruktore i specijalne snage i da koriste bespilotne letelice u borbi protiv mreža pridruženih talibanima kao što je Hakani mreža.

Smatra se da Hakani mreža stoji iza ubistva bivšeg avganistanskog predsednika Bruhanudina Rabanija, koji je delovao kao posrednik između vlade Hamida Karzaija i talibana. Pakistan bi ostao u jednom komadu, naizmenično gladeći spor sa ekstremistima i sukobljavajući se sa njima.

Avganistan bi 2014. godine, drugim rečima, izgledao umnogome kao 2002. godine – pre nego što se ono što je počelo kao američka kampanja uništavanja Al Kaide pretvorilo u rat punih razmera protiv talibana.

Na listi pluseva, avganistanska nacionalna vojska mogla bi da broji oko 300.000 pripadnika, u poređenju sa jedva par hiljada 2001. godine. Al Kaida, koja je ostala bez većine svog bivšeg rukovodstva, već predstavlja mnogo manju pretnju.

"Manje" optimistična vizija

Setimo se, međutim, da je to optimistički pogled. Opasnosti od nečega goreg su i suviše očigledne. Brzina povlačenja Zapada mogla bi da potvrdi stav talibana da je vreme na njihovoj strani. Avganistanska vlada mogla da postane nemoćna, što bi zemlju gurnulo u građanski rat.

Upravo u času kada bi pokušao da destabilizuje Avganistan, Islamabad bi mogao da izgubi kontrolu nad pobunom u Pakistanu.

Prema ovom pesimističnijem (ili realističnijem?) scenariju, paštunske teritorije obeju zemalja mogle bi da potpadnu pod talibansku vlast. To znači 50 miliona stanovnika pod kontrolom ekstremista: i mogućnost preteću po upravljanje u nuklearnom Pakistanu, koliko i u Avganistanu.

Kreatori politike, naravno, ukazuju na niz pobeda nad talibanima posle pojačanja američkih trupa 2009. godine. Bombaški napadu u Kabulu su, kažu oni, reakcija na uspeh NATO-a na jugu. Međutim, to je taktika, a ne strategija.

"Šta će se dogoditi posle 2014?", upitao sam jednog vojnog komandanta. „Držimo palčeve", rekao je on.

Šta nam drugo preostaje, čujete kako drugi kažu. Zapad je postao deo problema.

Oslobađanje Avganistana od stranaca je najrezonantniji slogan talibana. Ustav osmišljen za monokulturnu demokratiju nikada neće funkcionisati u plemenskom društvu. U svakom slučaju, kao što je pokojni Ričard Holbruk jednom sarkastično primetio: „Neprijatelj je Al Kaida u Pakistanu, pa zašto se onda mi borimo protiv talibana u Avganistanu?"

Iako je vojno povlačenje uvek bilo neminovno, uvek postoje načini da se ono izvede.

Ubijanje par hiljada talibana više neće ništa promeniti. Ne, Zapad duguje i Avganistanu i svojim sopstvenim snagama da napregne sve snage u potrazi za političkim rešenjem.

Hilari Klinton obećala je još nedavno, kada je najavila političko "pojačanje", da će unaprediti pomirenje u Avganistanu i angažovanje suseda u potpisivanju mira.

Međutim, oni su, kao i većina drugih u spoljnopolitičkoj zajednici koji dele njihova gledišta, izuzetno selektivni kad je reč o užasnutosti zbog prihvatanja secesije i podele kao političkog sredstva.

Relativno mali broj pripadnika evropske i američke političke elite imao je bilo kakav problem kad su snage NATO-a pomogle da se rasturi Jugoslavija početkom devedesetih. Još manji broj njih izrazio je sumnju prilikom nasilnog otcepljivanja Kosova od Srbije.

Imajmo u vidu da je podrška NATO-a i Evropske unije za jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, 2008. godine, predstavljala prihvatanje secesije od demokratske zemlje, a ne od Srbije Slobodana Miloševića.

Štaviše, potvrđujući tu zapanjujuću neosetljivost, zapadne sile bezobzirno su zaobišle Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija radi nametanja svoje volje.

Otkud onda osetljivost kad je u pitanju razmatranje nove balkanske strategije koja obuhvata neko skromno teritorijalno podešavanje na Kosovu i odluku da se napusti očigledno neuspešan državotvorni projekat u Bosni?

Takvi potezi se kritikuju zato što postoje nemirne etničke manjine u drugim delovima tog regiona, uključujući Srbiju i Makedoniju, pa postoji zabrinutost zbog presedana koji bi bio stvoren.

Međutim, to nije baš ubedljiv argument. Prvo, ti kritičari nisu bili zabrinuti zbog presedana kad je Zapad otcepio Kosovo od Srbije. Drugo, mnoge zemlje sveta imaju nezadovoljne etničke ili verske manjine, i očigledno je nemoguće zadovoljiti želje svih njih.

Ključno pitanje jeste da li je sporna manjina dovoljno brojna i dovoljno geografski koncentrisana da bi predstavljala ozbiljnu, aktuelnu pretnju po jedinstvo države. U najvećem broju slučajeva nije tako. (Albanska manjina na severozapadu Makedonije možda je delimično izuzetak.)

Postoji velika razlika između problema koji predstavljaju male, geografski raštrkane, nemirne manjine i situacija na Kosovu i u Bosni – naročito u Bosni. Apsurdno je tvrditi da Bosna u svojoj trenutnoj inkarnaciji predstavlja neku funkcionalnu državu.

I ako još uvek nije funkcionalna nakon 16 godina državotvorne misije, šta zagovornici statusa kvo misle, kad će biti? Posle 60 godina? Posle 160 godina? Očigledno je da trenutni pristup nema efekta.

I jedina predložena alternativa za podelu – nametanje snažnije centralne vlade putem zapadnog edikta – osuđena je na propast.

Glavni problem u Bosni nije nedostatak neke snažne centralne vlade. Glavni problem jeste taj što centralna vlada – u stvari, sama bosanska država – nema nikakav legitimitet kod polovine populacije Bosne, srpske i hrvatske frakcije. Nastojanje na očuvanju takvog političkog entiteta je uzaludan posao.

Kosovo bi, s druge strane, moglo biti funkcionalna država, ako srpskoj manjini severno od reke Ibar bude dopušteno da ostane sa Srbijom.

Čudno je zašto tako veliki broj zapadnih političara, izgleda, smatra da Sjedinjene Američke Države i zemlje Evropske unije imaju obavezu da podržavaju maksimalističke zahteve kosovskih Albanaca. Konfrontacija Angele Merkel sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem samo je poslednji primer tog mentaliteta.

Niko ne želi da kaže da je podela univerzalno rešenje za probleme na Balkanu ili bilo gde drugo. Međutim, mora se postaviti pitanje šta su moguće alternative ako se podela odbaci.

U slučaju Kosova, to znači kivnu, ogorčenu Srbiju čiji će lideri i građani nastaviti da veruju, s dobrim razlogom, da što god Beograd radio, to nikad neće biti dovoljno da se zadovolje srbofobi na Zapadu.

To znači da će mnoge zemlje u međunarodnom sistemu i dalje odbijati da priznaju nezavisnost Kosova i blokirati pridruživanje te zemlje međunarodnim institucijama. I to znači još jednu glavobolju zbog ugnjetavane etničke manjine – Srba zaglavljenih na nezavisnom Kosovu koje mrze.

U slučaju Bosne, to znači održavanje međunarodnog političkog i ekonomskog protektorata koji nema šansu da postane funkcionalna država. To, takođe, znači postojanje političke tempirane bombe koja može eksplodirati u bilo kom trenutku i obnoviti sukob koji je, devedesetih godina, toliko potresao taj region.

Podela nije univerzalno rešenje, ali je sigurno bolja od eventualnih alternativa.

*Autor je viši saradnik odseka za odbranu i spoljnu politiku u Institutu "Kejto".

Međutim, predsednik Obama nije pomenuo nedavni istaknuti primer jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, koje su Sjedinjene Američke Države priznale pre tri godine - iako kosovska državnost nije postignuta putem pregovora sa Srbijom.

Ako nezavisna palestinska država treba da se prizna samo uz odobrenje Izraela, zašto su Sjedinjene Američke Države priznale nezavisnost Kosova u 2008, nasuprot protivljenju Srbije? Zašto priznati Kosovo, ali ne Palestinu?

Srbi smatraju Kosovo kolevkom svog nacionalnog identiteta, gde ih je Osmansko carstvo porazilo 1389. godine. Kosovo je vekovima imalo srpsku većinu, ali je u 19. veku postalo centar albanskog nacionalnog buđenja i na kraju dobilo albansku etničku većinu. Postalo je deo Jugoslavije kojom dominiraju Srbi nakon Prvog svetskog rata, a (nakon što je u Drugom svetskom ratu bilo pod okupacijom sila Osovine) jugoslovenska komunistička vlada ga je pretvorila u pokrajinu unutar Republike Srbije, priznajući prava albanske većine na Kosovu.

Godine 1989, predsednik Srbije Slobodan Milošević je znatno redukovao autonomiju Kosova, pozivajući se na ugroženost srpske manjine, što je bio početak njegovog nacionalističkog pohoda u nastojanju na velikoj Srbiji.

Kao što je palestinski lider Jaser Arafat prvi put proglasio palestinsku suverenost 1988, lider kosovskih Albanaca Ibrahim Rugova je prvi put proglasio nezavisnost Kosova 1990. Nijedna strana nije tada priznala Kosovo, ali je 127 država članica UN tada priznalo palestinsku državu.

Građanski rat srpskih snaga i Oslobodilačke vojske Kosova izbio je 1998. godine i u tim sukobima život je izgubilo više od 2.000 ljudi. Pripadnici OVK napadali su srpske civile na Kosovu, kao i kosovske Albance umerene nastrojenosti, a srpske snage napadale su albanske civile.

U februaru 1999. godine predsednik Klinton poveo je NATO u kampanju bombardovanja Srbije, što je pokrenulo Miloševićev plan "etničkog čišćenja" (ili nasilnog odstranjivanja) albanske većine, započetog pošto su bombe počele da padaju.

Kad je Oslobodilačka vojska Kosova došla na vlast uz podršku snaga NATO-a u junu 1999. zauzvrat je uklonila hiljade Srba, Roma, Turaka i Jevreja sa svoje teritorije, na osnovu optužbi da su te grupe stale na stranu srpskih snaga. Te manjinske grupe živele su vekovima na Kosovu, za razliku od izraelskih doseljenika koji su nedavno dovedeni na palestinsku teritoriju.

Kad je Srbija naselila neke srpske ratne izbeglice na Kosovo iz drugih bivših jugoslovenskih republika tokom devedesetih godina, Vašington je osudio taj program kao pokušaj da se izmeni demografska struktura pokrajine.

Malobrojni Srbi koji žive na Kosovu od 1999. godine su meta povremenih pogroma, a srpska enklava na severu povremeno preti ponovnim ujedinjenjem sa Srbijom, uzrokujući nestabilnost u novoj državi.

Dok u SAD preovlađuje mit da je Klinton bombardovao bivšu Jugoslaviju radi zaustavljanja etničkog čišćenja, ljudi na Balkanu shvataju da su američke snage intervenisale protiv srpskih čistača, ali da su intervenisale na strani hrvatskih i albanskih čistača.

Nakon što je rat završen, NATO je mehanički ozvaničio rezultate tih nasilnih odstranjivanja, a tišinu groblja ocenio kao "trajni mir".

Kosovski parlament je 2008. godine opet proglasio nezavisnost, a taj korak bojkotovali su predstavnici kosovskih Srba.

Zasad su Kosovo priznale 83 države članice UN (uključujući SAD) - 44 manje od broja država članica koje su priznale Palestinu.

Srbija je od Međunarodnog suda pravde zatražila presudu o toj secesiji, a sud je prošle godine izrekao savetodavno mišljenje da jednostrana proglašenja nezavisnosti nisu suprotna međunarodnom pravu.

Srbija ima jači pravni argument nego Izrael protiv jednostranog proglašenja nezavisnosti, i to ne samo zbog proterivanja većine Srba s Kosova.

Kosovo je bilo priznato kao deo Jugoslavije pre devedesetih godina, ali ne kao jugoslovenska republika, već kao pokrajina u sastavu Republike Srbije.

S druge strane, Zapadna obala i Gaza (da ne pominjemo Istočni Jerusalim, anektiran od strane Izraela) nikad nisu priznati kao deo Izraela.

Osim toga, nakon dolaska na vlast, pripadnici OVK su otvoreno ugrozili bezbednost susednih država, nastojeći na vojnom "oslobađanju" Albanaca na zapadu Makedonije i u Preševskoj dolini u Srbiji.

Razlika je u tome što je Kosovo pod okupacijom stranog vojnog saveza koji podržava samoopredeljenje njegove albanske većine. Zapadna obala i Istočni Jerusalim su pod okupacijom strane vojne sile koja pokušava da spreči samoopredeljenje većinske palestinske populacije i pokušava da naseli sopstvenu populaciju.

Srbija i Izrael imaju veoma slične poruke za Zapad. Tvrde da su njihove vojne okupacije opravdane kako bi se sprečilo ponavljanje genocida koji je protiv njih izvršen tokom Drugog svetskog rata. (Palestinci nisu imali nikakve veze s tim genocidom, dok su Hrvatska i Albanija bile u savezu sa silama Osovine.)

Srbija i Izrael predstavljaju sebe kao bedeme koji štite zapadnu civilizaciju od islamističkog ekstremizma, premda su i palestinski i kosovarski nacionalni pokret počeli sa sekularnim etničkim identitetom, i uključuju pripadnike hrišćanskih manjina.

Srbija i Izrael, takođe, iskoristili su drevna religijska opravdanja (kao što su hramovi i arheološke lokacije) za svoje vojno prisustvo na teritorijama gde nemaju demografsku većinu.

Razlika je u tome što je izraelski lobi u Vašingtonu mnogo jači nego srpski. Miloševićeva masovna etnička čišćenja nad kosovskim Albancima (kao i Hrvatima i Bošnjacima) bila su novija i više televizijski prenošena nego izraelsko nasilno uklanjanje Palestinaca sa njihovih rodnih teritorija, što oni nazivaju "nakba" (katastrofa) iz 1948.

Oslobodilačka vojska Kosova odavno je optužena za trgovinu heroinom radi skupljanja sredstava za nacionalni cilj i lično bogaćenje. Njeni bivši komandanti, uključujući premijera Hašima Tačija, optuženi su čak i za trgovinu ljudskim organima. Kosovo je, takođe, ozloglašeni centar seksualne eksploatacije na Balkanu, naročito pošto su tamo raspoređeni zapadni vojnici.

Kakva god da je verodostojnost tih optužbi, nijedna od njih ne sprečava američku podršku za nezavisnost Kosova.

Razlika je u tome što palestinski nacionalni pokret nije povezan s takvim međunarodnim zločinačkim poduhvatima. Da je bilo koji palestinski lider optužen za samo jedan od tih zločina, možemo biti sigurni da bi izraelski lobi glasno izneo tu optužbu kao argument protiv palestinske države, a Bela kuća bi ponovila taj argument.

Palestina i Izrael imaju suprotne stavove prema nezavisnosti Kosova. Savetnik palestinskog predsednika Mahmuda Abasa, Jaser Abed Rabo, pozvao se na kosovski primer jednostranog proglašenja nezavisnosti kad je rekao: "Kosovo nije bolje od nas. Zaslužujemo nezavisnost pre njih i tražimo podršku od Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije".

U međuvremenu, izraelski ministar spoljnih poslova Avigdor Liberman kategorično je odbio da prizna Kosovo, tvrdeći da je kosovska nezavisnost "osetljivo pitanje" koje treba da bude deo "zaista obuhvatnog i miroljubivog rešenja" putem pregovora.

Dakle, i Palestinci i Izraelci su dosledni u svom viđenju kosovskog primera. Nisu dosledne Sjedinjene Američke Države, koje s jedne strane priznaju novu državu, a s druge strane blokiraju drugu novu državu.

Razlika je, možda, u tome što od vremena Vudroa Vilsona Vašington ima sklonost da podržava jednostrano samoopredeljenje naroda samo ako su u pitanju beli Evropljani.

Još važnije, Izrael je koristan za spoljnopolitičke interese SAD na Bliskom istoku, dok je pravoslavna Srbija istorijski više naklonjena Rusiji.

Ujedinjene nacije nisu priznale Kosovo zato što bi to predstavljalo negativan presedan za jednostrane secesije širom sveta.

Mnoge države u Arapskoj ligi i EU, s druge strane, posmatraju Kosovo kao pozitivan presedan za Palestinu. Neke vlade bi mogle biti protiv suverenosti i za Kosovo i za Palestinu.

Međutim, Sjedinjene Američke Države praktično su usamljene u svojoj podršci za kosovsku državu, dok u isto vreme licemerno blokiraju palestinsku državu.

Amerikanci bi trebalo da počnu da pitaju predsednika Obamu: "Ako Kosovo ima pravo da postoji, zašto Palestina nema pravo da postoji?"

Autor je profesor koledža "Evergrin stejt" u Olimpiji, u saveznoj američkoj državi Vašington.

Kosovska policija je preuzela kontrolu nad dva administrativna prelaza duž severne granice ove zemlje u noći 25. jula. Ova operacija je eskalirala u sukob sa Srbijom oko carinskih pečata i kontrole nad severom. Kosovski Srbi koji žive u toj oblasti su besno odreagovali. Putevi su blokirani, jedan policajac je smrtno ranjen, a srpske snage su raspoređene na granici kako bi sprečile prelazak tvrdokornih elemenata.

Kriza je nedeljama ključala. Sabin Frejzer iz Međunarodne krizne grupe nazvala ju je "najopasnijim momentom" u ovoj oblasti od 2008, kada je Kosovo proglasilo nezavisnost. Napeta situacija je takođe brzo ponovo usmerila pažnju na Kosovo, zemlju koja je, tri godine pošto je proglasila nezavisnost, i dalje duboko nefunkcionalna.

Bombe NATO-a su isterale Srbiju sa Kosova 1999. Dvanaest godina kasnije, pošto je slična koalicija pomogla u svrgavanju Gadafijevog režima u Libiji, Kosovo podseća da, čak i ako sve protekne kako treba, humanitarna intervencija predstavlja haotičan proces. To može da znači decenijsko angažovanje sa partnerima koji nisu uvek prijatni i milijarde potrošene na projekte koji se nikada ne realizuju. "Izgradnja nacionalne države funkcioniše", kaže Džejms Dobins, direktor u centru RAND i bivši visoki američki diplomata na Balkanu, dodajući: "Međutim, rezultat je neminovno nesavršen".

Dobins, ekspert za zapadnu intervenciju, Kosovo ubraja u uspešne poduhvate. Uprkos povremenim razbuktavanjima, ova oblast je uglavnom mirna. Međutim, sa nekih drugih aspekata - zapravo, sa većine aspekata - Kosovo ostaje beznadežan slučaj. Lokalna ekonomija ne proizvodi "ništa", kaže Enđeljuše Morina, izvršna direktoira Inicijative za kosovsku stabilnost.

Poljoprivredni sektor je ostao nerazvijen; jedino što ova zemlja zaista izvozi jeste metalni otpad. Zvanična stopa nezaposlenosti prelazi 40 odsto, a većina porodica se oslanja na prihode koje šalju rođaci iz inostranstva i zahvaljujući kojima one opstaju. Kosovo takođe ima najmlađe stanovništvo u Evropi, a obrazovni sistem nema ni kapaciteta niti osoblja da ih adekvatno obuči. A i oni koji stignu do univerziteta retko kada nađu pristojan posao kada završe studije.

Na političkom planu, situacija je čak još gora. Kosovari dosledno svrstavaju svoju zemlju među najkorumpiranije evropske države. Političkom klasom dominiraju elementi preostali iz predratnog perioda, mnogi navodno povezani sa kriminalnim grupama. Premijer HašimTači je optužen krajem prošle godine za umešanost u trgovinu ljudskim organima tokom rata 1999. (On te optužbe poriče). Drugi visoki zvaničnici su optuženi za navodne ratne zločine počinjene za vreme sukoba. Upravo je ovog meseca bivši ministar u Tačijevoj vladi optužen da je ubio dva Srbina za vreme rata.

" Veliki sam skeptik po pitanju čitavog tog slučaja", kaže Robert Ostin, profesor u školi za globalna pitanja "Mank" pri Univerzitetu u Torontu i dugogodišnji posmatrač na Kosovu. Proces izgradnje nacionalne države na Kosovu, smatra on, "potpuno je sklepan. Nikada nismo pronašli način, na na jednom od tih mesta, da na vlast zapravo dođu ljudi koji bi na vlasti i trebalo da budu".

Kosovo ima gomilu domaćih problema. Međutim, na lokalnom nivou preovlađuju dva pitanja: Srbija i severno Kosovo. Tokom jugoslovenskih godina, status Kosova je lelujao između srpske pokrajine i poluautonomne zone.

Istorijski, srpski narod smatra ovo područje svojom svetom zemljom. Nimalo iznenađujuće, Srbija je odbila da prizna nezavisnost Kosova. Severno od Ibra, gde žive desetine hiljada Srba, vlada u Beogradu još uvek vrši značajan uticaj, šaljući novac kojim plaća zvaničnike i finansira bolnicu i univerzitet.

Spor između dve zemlje zaokuplja političku atmosferu na Kosovu. On oblikuje sve debate i zaglušuje druga pitanja. Kriza je ovoga leta počela pošto su razgovori na visokom nivou između dve zemlje prekinuti u julu. Srbija je već ranije blokirala ulaz robe sa Kosova preko svojih granica. Pošto je dijalog prekinut, Tači je naložio uvođenje recipročne zabrane. On je naredio da se preuzme kontrola na administrativnim prelazima kako bi se ta mera sprovela u delo.

Nikada nije postojala mogućnost da okršaji izazvani ovom akcijom prerastu u rat. Srbiji vojna intervencija ne bi donela mnogo toga, a i ubrzo je raspoređeno pojačanje NATO-a. Početkom septembra, Evropska unija je posredovala u postizanju sporazuma o povratku stvari na status kvo. Širi sukob, ipak, ostaje nerešen. Više od decenije pošto je okončan poslednji rat u bivšoj Jugoslaviji, zemlje izgrađene iz njenog pepela još uvek su nepotpune i pune problema - a Kosovo
najviše.

Sa svoje strane, Robert Ostin strepi da Kosovo ide istim putem kao i Albanija, a koji će se "završiti zaista polarizovanom i opasnom" političkom klimom. "Puno sam pisao u korist nezavisnosti" pre 2008, kaže Ostin, napominjući: "Međutim, prilično sam razočaran pravcem u kom se događaji sada razvijaju".

U intervjuu listu Tudejz Zaman u junu Bajac je izjavio da očekuje negativnu reakciju na knjigu u svojoj domovini, naročito od srpskih ekstremno-desničarskih nacionalista, ali nije bilo tako. 

Bajac tvrdi da su obe zemlje postale žrtve predrasuda i političke eksploatacije, uprkos viševekovnim sličnostima u istom geografskom području. Međutim, to se promenilo.

Ohrabrujuće je videti da Srbi ne pokazuju nikakvu nelagodnost i da izgledaju zadovoljni principijelnim pristupom turske spoljnje politike u smislu poštovanja kulturne, etničke i duhovne razlnolikosti, kao i očuvanja balkanskog društvenog miljea. Ankara prepoznaje ključni značaj Beograda u uspostavljanju mira i stabilnosti na Balkanu.

Zato je Beograd proteklih godina u velikoj meri podržavao turske incijative za uspostavljanje mira na Balkanu, gde se devedesetih godina odigrao najkrvaviji sukob u Evropi posle Drugog svetskog rata.

Održavanje trilateralnih samita Bosne i Hercegovine, Srbije i Turske, kao i sličnih sastanaka Turske, Hrvatske i Srbije, dalo je značajne rezultate koji su odveli Balkan u pravcu integracije u Evropu.

Presudna odluka srpskog parlamenta da uputi izvinjenje za masakr nad bosanskim muslimanima, 1995. godine u Srebrenici, predstavljala je prekretnicu u tom dijalogu.

Kada se na komemoraciji povodom 15. godišnjice srebreničkog masakra prošle godine u Bosni i Hercegovini turskom premijeru Redžepu Tajipu Erdoganu pridružio srpski predsednik Boris Tadić to je bio istorijski trenutak. To je bio znak hrabrosti srpske snage i dokaz da iskreno žele konstruktivni dijalog. Na poslovnom planu smo videli uspon posle potpisivanja sporazuma o bezviznom režimu u julu 2010. godine, kojim je omogućeno slobodno kretanje ljudi dve zemlje.

Trgovinski obim još nije dostigao željeni nivo, ali očekuje se njegove povećanje - cilj je da u sledećih nekoliko godina dostigne cifru od tri milijarde dolara. A što je najvažnije, privrede dve zemlje nisu konkurentske, već se nadopunjuju. Turske kompanije mogu u velikoj meri profitirati od investiranja u nameštaj, građevinu, prehrambenu i tekstilnu industriju, kao i telekomunikacije, dok srpske firme mogu da iskoriste potrošačko tržište u Turskoj.

Turska avionska kompanija "Turkiš erlajnz" pominje se kao potencijalni kupac na tenderu za prodaju srpskog avio-prevoznika "Jat ervejza". Ako se to ostvari, postojaće saradnja i u oblasti avijacije.

Turska aktivno lobira za integraciju Srbije u evroatlantske institucije, a naročito NATO, kao i uključivanje te zemlje u proces prijema u Evropsku uniju. Ali Srbija je, baš kao i Turska, naišla, a neočekivani problem u svojim evroatlantskim ambicijama zbog protivljenja Nemačke. U stvari, predsednica srpske Skupštine Slavica Đukić Dejanović jednom prilikom mi je ispričala šalu o izgledima njene zemlje da postane članica Evropske unije koja kruži Beogradom.

Ona glasi ovako: Srbija će postati punopravna članica Evropske unije kada Turska, koja i dalje ima status kandidata, preuzme šestomesečno predsedavanje Unijom.

Ironija je velika, ali ilustruje problematičan odnos koje su velike sile u Evropskoj uniji, poput Francuske i Nemačke, zauzele prema nekim zemljama. Zato ne bi trebalo da predstavlja nikakvo iznenađenje to što Nemcima najviše smetaju sve bliskije srpsko-turske veze.

Nemačka, koja se snažno zalagala za raspad Jugoslavije devedesetih godina, uvek je bila protiv stvaranja jake, nezavisne i nesvrstane dražave na Balkanu, bilo da se radi o Srbiji ili Turskoj. Srbi smatraju da Nemci traže izgovor da onemoguće da njihova zemlja zauzme vodeću ulogu u regionu, dok, istovremno, promovišu brzi ulazak Hrvatske u Evropsku uniju.

Neki u Srbiji čak sumnjaju da Nemačka stoji iza nedavnih provokacija u oblasti duž granice sa Kosovom, u kojoj žive etnički Srbi. Zato je za mene bilo sasvim logično kada sam čuo gospođu Slavicu Đukić Dejanović kako hvali ulogu Turske i izražava želju njene zemlje da ojača veze sa Turskom.

"Turski spoljnopolitički establišment je bio u stanju da razume često složenu poziciju Srbije i njenog susedstva mnogo bolje od bilo kog drugog i to nam je zaista mnogo pomoglo. U poređenju sa zapadom, turski pristup problemima u regionu izgledao je mnogo bliži našem", rekla je ona u jednom intervjuu koji je prošle godine dala listu Tudejz Zaman.

Ističući lokalno vlasništvo i regionalnu saradnju, ona je ispravno istakla da treća strana često može da pogorša situaciju na Balkanu. "Nama je potreba regionalna saradnja sa Turskom oko mnogih pitanja", navela je ona.

Srbija je izručila sve osumnjičene za ratne zločine Haškom tribunalu, što je bio jedan od uslova Evropske unije za pozitivne izglede u procesu pridruživanja Uniji, ali sada se suočava sa drugim problemima kao što su tenzije u odnosima sa Kosovom i preostala nerešena pitanja u Bosni i Hercegovini. To bi na kraju moglo navesti na pomisao da Srbiji neće biti dozvoljeno da uđe u Evropsku uniju šta god da uradi.

Situacija veoma mnogo podseća na kiparsko pitanje, koje sprečava Tursku da postigne napredak u pregovorima, ili pre koje Francuska, Nemačka i još nekoliko članica Evropske unije koriste kao izgovor da blokiraju pregovore o ulasku Turske u Uniju.

Evropska unija nije uspela da položi test iskrenosti kada se Turska 2004. godine zalagala za usvajanje plana Ujedinjenih nacija (takozvanog Ananovog plana za rešavanje kiparskog problema), što je rezultiralo time da su ga kiparski Turci odobrili. Brisel je izdao Tursku i prihvatio nastojanja Kiparskih Grka da postanu članica iako je grčka strana ta koja je odbacila mirovni plan Ujedinjenih nacija.

Evropska unija je na neki način nagradila prkosnog partnera i kaznila tursku stranu koja želi kompromisno rešenje. Srbi sada s razlogom postavljaju slično pitanje: koliko daleko će morati da idu u ispunjavanju zahteva iz Brisela i da li će Evropska unija ispuniti usmena obećanja data javno ili iza zatvorenih vrata.

I Srbija i Turska se suočavaju sa sličnom dilemom i beznadežnom budućnosti kada se radi o Evropskoj uniji. Ali istorijski događaji znaju da budu šaljiviji nego što mnogi mogu da zamisle.

Evropska unija se danas suočava sa velikom krizom koja je nastala u evrozoni čije su prezadužene članice izazvale haos u Uniji. Nasuprot njoj, Turska privreda cveta, a politička stabilnost u zemlji traje već čitavu deceniju. Turska će bez mnogo problema ponuditi Srbiji privilegovani pristup ogromnom truskom tržištu od 74 miliona Turaka i direktno ulaganje turskih kompanija u srpsku privredu.

Turci su to učinili za Bugarsku i Rumuniju i mogu isto da urade za Srbiju. Turska, takođe, može da bude izlaz za srpske proizvode na mnogo šire potrošačko tržište Bliskog istoka, Srednje Azije, pa čak i Afrike.

Uveren sam da će partnerstvo Turske i Srbije u budućnosti doneti i mnogo više.

To znači: Nadam se da je publika glasna i pomalo sirova. Mislio je na meč između Patrika Raftera i Gorana Ivaniševića iz 2001. godine koji je odložen zbog kiše i koji je igran na "People's Monday" (dan posle druge nedelje na turniru).

Skoro svih 10.000 karata podeljeno je tada po "lutrijskom sistemu" obožavaocima koji su čekali u redu, a koji su pridavali malo pažnje renomeu koji je uživao centralni teren.

Delovalo je obećavajuće, kada je u ponedeljak ispred kioska kod "Eš" stadiona još čekao dvocifren broj ljudi, iako je nacionalna himna već bila odsvirana.

Publika je bila bučnija, pijanija i manje opterećena teniskim protokolom nego bilo koja publika na Otvorenom prvenstvu u poslednje vreme. Činilo se da su se navijači najviše zabavljali nadmetanjem čiji će se urlik poslednji čuti pre nego što Đoković ili Nadal odserviraju, radovali se servis greškama, a usred poena razlivale su se erupcije oduševljenja.

Igrači su se žalili na buku i osvetljenje na stadionu, koje je uključeno ranije nego obično, kao i na odsjaj stakla lože gde su bili Oven Vilson, Alek Boldvin i Ben Stiler.

Oba igrača su sa takvim smetnjama, uglavnom, izlazila na kraj tapkajući loptice. Nadalov rekord tokom meča je bio 22, Đokovićev 27 udaraca o tlo. Na kraju krajeva, igrači nisu imali puno izbora do da serviraju uprkos pomahnitaloj publici, ali su ipak čekali koliko su god mogli. Treći gem u drugom setu trajao je više od 17 minuta. Tokom turnira, Đoković je setove dobijao za dvadesetak minuta, Rodžer Federer je jedan dobio za svega 18.

Nadal se oduvek osećao opuštenije u prijatnom, gotovo "majorkanskom" spokoju Vimbldona ili Rolan Garosa nego u sirovom žagoru koji vlada na "Ešu". On je oličenje reda i discipline: pre svakog meča se istušira hladnom vodom, navuče obe čarape na identičnu visinu i sam namesti "grip" na svih šest reketa koje će poneti na teren.

(Nevezano, ali takođe zabeleženo u Nadalovoj autobiografiji: "Hvatam sebe kako mnogo piškim, nervozno, ponekad pet-šest puta za sat vremena".) On je, svakako, bio uzdrman atmosferom, ali je mnogo strašniju pretnju predstavljao čovek koji se nalazio sa druge strane mreže.

Jedan od aspekata Đokovićeve igre koji nije moguće u potpunosti sagledati posredstvom televizije je način na koji on pokriva teren. Viši i od Federera i od Nadala, on je najbolji atleta u dominantnom triju, sa rasponom ruku, koji od njega, kada izađe na mrežu, načini razgranato drvo akacije sa neverovatno brzim refleksima.

Gađajući Đokovićev forhend i bekhend, ili pokušavajući da ga lobuje, Nadal je bio bespomoćan. Sa osnovne linije nije prošao ništa bolje. Prva dva seta je bilo gotovo teško gledati. Bio je tu vrhunski sportista, drugi na svetu, i čovek koji obično igra na visokom nivou, ali koji je ovde bio prepušten na milost i nemilost protivnika. To je moralo biti obeshrabrujuće.

Publika je želela da se Nadal izbori makar za četvrti set - vimbldonski meč je trajao svih pet - ali je veći deo vremena bila na strani Đokovića. Ovo je bila dramatiča promena u odnosu na meč od pre tri godine, kada ga je publika glasno izviždala jer se blago narogušio na Endija Rodika, koji se, takođe, blago narogušio na njega.

Među navijačima bilo je Srba, ostali su želeli da Đoković osvoji ovaj trofej po prvi put, još više ih je bilo jednostavno očaranih njegovim igrama u 2011. godini, a neki su se potajno nadali da će potpuno zatajiti.

Đoković je pobedio u četiri seta i kući odneo treći grend slem ove sezone, ali ne preterano teatralno. Bacio je reket na stranu i spustio se na kolena, zazuzevši položaj kakvog anđela koje ljudi običavaju da drže na kredencima, što je bio i prvi trenutak od početka meča kada je prestao da se kreće. Oba igrača su, posebno, pomenula 11. septembar i ostali izuzetno pristojni, na način na koji je ova generacija teniskih šampiona odlučila da se ponaša.

Đoković je upravo krunisao verovatno najbolju sezonu koju je neki teniser ikada odigrao i učinio je to, zavisno od toga koga pitate, zahvaljujući obnovljenom samopouzdanju, dijeti bez glutena ili sedenju u posebnoj svemirskoj kapsuli. "Da vam objasnim", rekao je posle meča, "prošle noći nisam jeo ništa što sadrži gluten, večeras će biti dosta glutena i alkohola".

Prisutna publika je, nesumnjivo, bila spremna za proslavu. Grupa od oko stotinu srpskih navijača zauzela je jedno od dva stepeništa kojima se izlazi sa stadiona. Stotine drugih koji su pokušavali da napuste stadion, zaglavili su se u gužvi. Navijači su pevali, nosili srpske zastave i obeležja, jedan je bio dvojezičan, u pokušaju da se pomire sa Nadalovim navijačima - "Vamos Nole". Oni su uzvikivali "Srbija, Srbija" i "Nole, Nole", pre nego što su počeli sledeću pesmu.

Otpevali su više od deset potpuno originalnih pesama. Poslednja je zvučala, otprilike, kao da je izvodi Tom Kruz u baru u filmu "Top gan", sa Novakom Đokovićem kao Keli Mekgilis. Masa navijača se našla pored fontana ispred stadiona "Eš", gde je desetak mladih ljudi skinulo majice i počelo da njima maše, četvoro sredovečnih je nosilo srpske vaterpolo kapice čvrsto zavezane.

"Momci, treba da obučete majce", upozoravao je čuvar koji je prolazio kroz masu. Niko se nije obukao, tako da je čuvar prestao da ih upozorava. "Sjajno... Napred Srbija", rekao je potom nemoćni čuvar.

Raskošni stan na adresi Park avenija 730 uskoro bi mogao biti ponuđen na prodaju, ali pet zaraćenih strana prvo treba da se dogovore ko će biti posrednik i da podele izbledelo srebro i kristal pokriven prašinom.

"Ovo je zatvaranje poslednjeg poglavlja", rekao je Milan Milanović, zamenik ambasadora Srbije u Ujedinjenim nacijama.

Dupleks, nekada dom izaslanicima Jugoslavije pri UN, ispražnjen je 1992. godine, kada je Jugoslavija počela da se raspada.

Novi kupac stana površine 215 kvadratnih metara mogao bi da se druži sa bivšim voditeljem emisije 60 minuta Majkom Valasom, koji živi u stanu preko puta.

Dupleks ima šest spavaćih soba, četiri kupatila, dva polukupatila i 19 godina taložene prljavštine i prašine.

Farba se guli sa plafona dnevne sobe narandžasto-roze boje. Srebrni servis za ručavanje u svečanoj trpezariji plače za poliranjem. Kuhinja sadrži mikrotalasnu peć veličine klima-uređaja, a u špajzu se još nalazi tegla maraskino višnje i tai sosa.

Jugoslavija je kupila stan 1975. godine za 100.000 dolara, kada je Josip Broz Tito vladao zemljom.

Nameštaj je ostao od poslednjeg stanara, Darka Silovića, poslednjeg ambasadora pri UN koji je zastupao Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju.

Kada je država počela da se raspada 1992. godine Silović, Hrvat, dao je ostavku na funkciju ambasadora, protestujući protiv srpske vladavine. On je prvobitno odbio da napusti stan u Park aveniji, koji bi prešao u ruke njegovom zameniku, Srbinu.

Dupleks je postao ničija zemlja, kolateralna šteta usred svađe država koje su nastale. Pet republika - Srbija, Slovenija, Bosna, Hrvatska i Makedonija - traže vlasništvo nad stanom. Sud je 1995. godine odlučio da je po sredi politička stvar, a ne stvar suda.

Na kraju, Srbija je počela da plaća račune, koji sada iznose do 12.300 dolara mesečno. Međutim, s obzirom na to da je vlasništvo još neutvrđeno, Srbima ili drugim diplomatama nije dozvoljeno da žive u stanu.

Sporazum iz 2001. godine, koje su potpisale nastale države, formirao je okvire za podelu imovine Jugoslavije u celom svetu, ali je stan na Menhetnu ostao pust i zaboravljen.

Očekuje se da će sporazum o prodaji stana u Park aveniji biti postignut ove nedelje u Sarajevu. Kada posrednici budu konačno odabrani i prodaja obavljena, Srbija će dobiti 39,5 odsto prihoda, prema formuli izvedenoj iz ekonomske moći svake jugoslovenske republike.

Nakon toga, Srbija treba da povede i drugu bitku, da povrati dva miliona dolara koje je platila za održavanje praznog stana tokom 19 godina. 

Napad na Avganistan koji je usledio nakon napada 11. septembra bio je razumljiv, ali naredna invazija na Irak uopšte nije imala nikakve veze sa Al Kaidom - koliko god Buš pokušavao da je uspostavi. Taj rat je, u sudaru kolosalne nesposobnosti i neiskrenog predstavljanja činjenica, ubrzo postao veoma skup.

I stvarno, kada smo računali ratne troškove SAD pre tri godine, konzervativne procene bile su od tri do pet hiljada milijardi dolara. Od tada, troškovi su prilično narasli. Sa skoro 50 odsto vojnika povratnika iz Iraka koji su "kvalifikovani" da prime neku kompenzaciju, i više od 600.000 do sada tretiranih u veteranskim medicinskim centrima, sada procenjujemo da će samo za invalidnine i troškove lečenja biti izdvojeno od 600 do 900 milijardi dolara.

Čak iako bi se Bušu moglo oprostiti što je SAD i veći deo sveta odveo u rat na osnovu lažnih pretpostavki, kao i činjenica da je lažno predstavljao troškove celog poduhvata, ne postoji opravdanje za način na koji je izabrao da ga finansira.

Njegov je rat bio prvi u istoriji koji je u potpunosti plaćen na kredit. Dok je Amerika išla u borbu, sa deficitom koji je već galopirao od uvedenih poreskih olakšica 2001. godine, Buš je odlučio da uvede još jedno poresko "olakšanje" za bogate.

Amerika je danas fokusirana na nezaposlenost i deficit. Obe pretnje po američku budućnost mogu se, nikako u maloj meri, povezati sa ratovima u Avganistanu i Iraku. Ogromna vojna potrošnja zajedno sa Bušovim poreskim olakšicama glavni su krivci zašto je SAD, od fiskalnog viška od dva odsto BDP-a kada je Buš izabran, došao do opasnog deficita i dužničke pozicije danas.

Direktna vladina potrošnja na te ratove dosad je došla do otprilike dva biliona dolara - 17.000 dolara po domaćinstvu - sa tendencijom da nadolazeći računi podignu tu sumu više od 50 odsto.

Da situacija bude gora, dešavanja na Bliskom istoku uticala su na više cene nafte, terajući Amerikance da troše više novca na uvoz nafte koji bi, inače, potrošili kupujući proizvode prizvedene u SAD.

Međutim, američki vojni troškovi i dalje su, dve decenije nakon okončanja Hladnog rata, jednaki troškovima svih ostalih država sveta zajedno.

Moralni autoritet?

Ironično, ratovi su potkopali američku i svetsku bezbednost opet na način koji Bin Laden nije mogao ni da zamisli. Nezadovoljstvo u redovima američkih vojnika otežalo je regrutaciju.

Lažno predstavljajući američke ratne troškove, Buš je namerno manje plaćao trupe, odbijajući da odobri najosnovnije troškove - oklopljena vozila koja bi bila otporna na mine ili adekvatnu zdravstvenu negu za veterane povratnike.

Ali američka prava snaga, više nego njena vojna i ekonomska snaga, jeste njen moralni autoritet. Ali i on oslabljen. Dok je Amerika kršila osnovna ljudska prava, poput habeas corpus, njena dugotrajna posvećenost međunarodnom pravu dovedena je pitanje.

Pored svega ovoga, kolateralna ratna šteta je ogromna. Prema nekim izveštajima, više od milion Iračana je poginulo, direktno ili indirektno. Najmanje 1,8 miliona ljudi je izbeglo od ratnih dejstava, a oko 1,7 miliona ljudi interno je raseljeno.

Istina, Al kaida, iako još uvek nije pobeđena, više ne predstavlja pretnju kakvu je predstavljala posle 11. septembra. Ali cenu koju su Amerika i neke druge zemlje platile da bi se došlo u ovu situaciju je ogromna i mogla je biti izbegnuta.

Sada će nas zaostavština pratiti još dugo vremena. Isplati se prvo razmisliti, pa onda delati.

Međutim, ruskom predlogu su se suprotstavile zapadne države u liku SAD, Velike Britanije i Francuske. Radi se o tome da Zapad sad dovršava pravno oblikovanje još jedne etape rasparčavanja Srbije, čemu Rusija smeta. Podsetimo da su albanske vlasti Kosova u 2008. godini jednostrano proglasile nezavisnost.

Sad je ostalo da se nova "država" legitimizira putem Ujedinjenih nacija.

Tokom poslednjih mesec dana su SAD i Evropska unija obezbedile podršku ostrvskih država Karipskog basena i niza afričkih zemalja iz redova najsiromašnijih na svetu. Tako ostaje da se pronađu još tri voljne, i može se verovati da će se one naći.

Međutim, problem nije samo u tome. Na zasedanju Saveta bezbednosti UN, 30. avgusta 2011, specijalni predstavnik Rusije pri Savetu bezbednosti UN Vitalij Čurkin je postavio vrlo nezgodna pitanja za Zapad. Zašto Ujedinjene nacije još nisu započele istragu o nezakonitoj trgovini organima Srba i zašto se odugovlači sa postavljanjem novog specijalnog predstavnika generalnog sekretara međunarodne organizacije na Kosovu?

Njega je podržao stalni predstavnik Kolumbije u UN Nestor Osorio, koji je rekao da je "neophodan napredak u istrazi o crnoj transplantologiji, inače će se morati tražiti alternativni način da se to uradi".

Treba primetiti da je Parlamentarna skupština Saveta Evrope još 25. januara 2011. godine usvojila rezoluciju povodom crne transplantologije na Kosovu, zatraživši sprovođenje nepristrasne istrage o tome. Zanimljivo je da se prvi put u izveštaju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope govorilo o učešću sadašnjeg kosovskog rukovodstva u organizovanju zločinačke grupe specijalizovane za trgovinu ljudima i ljudskim organima.

Međutim, Zapad je faktički onemogućio dalji rad UN u tom pravcu. O razlozima takvog postupanja se može suditi po nastupu ministra spoljnih poslova Kosova Envera Hodžaja, koji je 30. avgusta na zasedanju Saveta bezbednosti UN izjavio da ono što se desilo 25. jula predstavlja čin "nasilja Srbije na teritoriji Kosova". Prema njegovim rečima, u kosovskoj državi ne može biti paralelnih struktura vlasti i kosovski Srbi treba da se potpuno potčinjavaju Prištini, a "Srbija nema pravo da finansira poluvojne formacije na teritoriji" pokrajine.

Istina, kad je komentarisao situaciju u pogledu istrage o crnoj transplantologiji, Hodžaj je izrekao primedbu koja je vrlo nezgodna po EU. Kako je rekao, u tom slučaju Kosovo "nema šta da skriva i vlasti su spremne da sarađuju u istrazi". Zato, sudeći po ponašanju Brisela, Zapad uopšte, i EU posebno, ima šta da skriva.

Podsetimo da se situacija na severu Kosova, gde živi oko 200.000 Srba i Roma, zaoštrila 25. jula 2011, kad su albanske vlasti, kršeći međunarodne sporazume, pokušale da uspostave kontrolu nad administrativnom granicom sa Srbijom. Premijer Kosova Hašim Tači je lično naredio specijalnim policijskim snagama da zauzmu carinske punktove "Jarinje" i "Brnjak" kako bi se sprečio uvoz robe iz Srbije koji nije pod kontrolom albanskih vlasti.

To je za nealbansko stanovništvo Kosova značilo kraj. Ni Srbi ni Romi nemaju iluzije u pogledu toga šta ih očekuje u slučaju likvidacije preostalih autonomnih prava, što ne skrivaju ni Albanci.

Reč je o progonu srpskog i romskog stanovništva iz severnih delova Kosova. Nije slučajno što su Srbi, većina golih ruku, branili granične prelaze koji ih povezuju sa Srbijom. Oni su blokirali puteve. U sukobu su ranjene desetine ljudi, a poginuo je jedan albanski policajac.

Ta tema nije slučajno dodirnuta na zasedanju Saveta bezbednosti UN, 30. avgusta. Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić je postavio vrlo neprijatno pitanje za Evropsku uniju: "Zašto je misija EU na Kosovu (koja treba da poštuje prava obe strane) ostavila Srbe bez zaštite?".

O tome je govorio i stalni predstavnik Rusije pri UN Vitalij Čurkin: "Provokacije albanskih vlasti Kosova... destabilizuju ionako krhku situaciju, dovode do povećanja napetosti". On je optužio Zapad, rekavši da je NATO u cilju brzog prebacivanja kosovskih specijalaca do srpskih punktova obezbedio helikoptere.

Mora da je računica bila u tome da kosovske snage veoma brzo uspostave kontrolu, i da Srbi jednostavno moraju prihvatiti ono što se desilo. Međutim, bilo bi pogrešno smatrati srećnim završetkom ono što se desilo krajem jula. Kao što je poznato, nad gorepomenutim punktovima je kontrolu preuzeo Kfor. Vitalij Čurkin je u vezi s tim rekao: "Zabrinjava nas to što su 'Jarinje' i 'Brnjak' proglašeni zatvorenom vojnom zonom s pravom vojnika na smrtonosnu upotrebu oružja".

S obzirom na to ko je sad angažovan u Kforu, može se razumeti zabrinutost ruskog diplomate. Može li se očekivati da NATO, koji je logistički podržavao albanski napad na srpske punktove, štiti Srbe? Mnogo je važnije drugo pitanje - kada će prosto prepustiti kontrolu nad "Jarinjem" i "Brnjakom"? Uostalom, sudeći po mišljenju Srba, već sad vojnici Kfora revnosno ispunjavaju sve želje albanskog rukovodstva i čine sve kako bi osigurali blokadu severnih delova Kosova i ekonomski ih ugušili. Pri tome sad Kfor čini sve da Srbe liši mogućnosti da ponovo blokiraju puteve. Na primer, pokušava da oduzme Srbima tešku građevinsku tehniku.

Ili drugi momenat. Kao što je poznato, od kraja 2008. godine je odgovornost za ono što se dešava u pokrajini preuzela policijska i pravosudna misija EU na Kosovu (Euleks). Na nju se i obrušio Vitalij Čurkin, optuživši je za nepoštovanje proklamovanog neutralnog statusa i "otvorenu popustljivost prema vlastima u Prištini". On je podsetio da je njenu neutralnost prema sukobljenim stranama garantovao generalni sekretar UN. Inače ne bi mogla da deluje na Kosovu. U suštini, Čurkin je to povezao s tim što sekretarijat UN odugovlači postavljanje šefa misije UN na Kosovu. Međutim, to nije čudno. Evropska unija uopšte ne želi da joj se neko vrzma oko nogu prilikom lomljenja Srbije.

Na taj način, stav kosovskih Albanaca koji je iznet na zasedanju Saveta bezbednosti UN ne ostavlja iluzije u pogledu daljih događaja u pokrajini. To jasno shvataju kosovski Srbi, koji pozivaju Beograd da brani nacionalne srpske interese i oštro osuđuju "ultimatume" Zapada. Odgovarajuću deklaraciju su 30. avgusta usvojili predstavnici srpskih opština na Kosovu.

Oni naročito insistiraju da na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN Srbija treba da traži od tog organa povratak svojih snaga bezbednosti na Kosovo. Međutim, to je iluzija. Posle poraza u 1999, Srbija prosto nema pravo da tamo raspoređuje ni vojsku ni policiju.

Govoreći o ultimatumu Zapada, kosovski Srbi imaju u vidu izjave nemačke kancelarke Angele Merkel prilikom posete Beogradu 23. avgusta 2011. Ona je tada zatražila raspuštanje srpskih organa vlasti na Kosovu, povezavši rešavanje tog pitanja sa mogućnošću integracije Srbije u Evropsku uniju.

Srpski političari su oštro kritikovali taj ultimatum pošto je predstavnica EU, koja se na rečima toliko brine za poštovanje demokratije, na delu zatražila potpunu likvidaciju autonomije Srba u pokrajini i njihovo prepuštanje na milost i nemilost onih koji su se već bavili prodajom ljudskih organa zapadnim zemljama.

Međutim, to još nije sve. Angela Merkel je jasno rekla predsedniku Tadiću da ulazak Srbije u EU neće biti moguć ako Beograd ne prizna činjenicu otcepljenja Kosova. U suštini, situacija je sad u ćorsokaku.

Premda je Tadić isključio mogućnost izdaje srpskih interesa i rekao da priznavanja neće biti, on nema kud.

Izručivanje Mladića i Hadžića Haškom tribunalu nije zadovoljilo Zapad koji namerava da odlučno prekroji mapu Balkana i još više oslabi Srbiju. Tadićev stav ne bi trebalo nikoga da prevari.

Beograd nema mnogo alternativa: samo priznavanje. Inače će protiv Srbije opet biti primenjena sila. Beograd se jednostavno ne može suprotstaviti uništenju srpske države. Mali broj naivnih polaže nade u Rusiju. Međutim, ako ona nije zaštitila Srbe 1999, prilično je sumnjivo da će sad hteti to da radi.

Reč je o tome da smo uveliko mi sami stvorili toliko zaoštrenu situaciju oko Kosova. Kao što je poznato, do kraja 2008. godine je za bezbednost na Kosovu bila odgovorna misija UN (UNMIK).

Zašto se Rusija saglasila sa prepuštanjem tih zadataka Euleksu? I zašto smo povukli svoj kontingent, putem kojeg je Rusija mogla realno uticati na situaciju?

"Tamo je vladao haos", rekao je. "Ceo sistem se jednostavno raspao. Znao sam da će se to dogoditi. Četiri sedmice nisam razgovarao sa Gadafijem... Nije želeo da me sasluša", rekao je penzionisani general, navodeći da je libijski lider bio "budala".

"Ne možete se boriti sa NATO-om i biti tvrdoglavi ludak kao taj čovek".

Drugi sagovornik magazina je hrvatski veteran Mario, artiljerac iz Bosne, koji je redove Gadafijeve vojske napustio pre desetak dana, pošto je od prijatelja u libijskoj vojsci čuo da će se "sve brzo završiti, jer je sve već dogovoreno". Istovremeno, Gadafija su napustili plaćenici iz Južne Afrike.

Mario je ispričao da je predvodio jedinicu koju su, mahom, činili borci iz Čada i sa juga Libije, ali da su Gadafijeve snage bile nedisciplinovane, ali da sve to nije predstavljalo problem dok nisu počeli vazdušni napadi NATO-a.

"Druga strana je bila jednako loša, ako ne i gora i Gadafi bi ih smrvio da se nije umešao NATO", rekao je Mario, navodeći da je do početka jula trećina njegovih boraca dezertirala ili prešla na stranu ustanika.

Mario tvrdi da je u Gadafijevom kompleksu video žurke na kojima su konzumirani alkohol i droga, koje su praćene "sveopštim razvratom", ali i da je bilo ozbiljnih tenzija između Gadafijevih sinova Seifa el Islama i Muhameda.

Mario je naveo da je "Gadafi angažovao nekoliko jugoslovenskih boraca, uglavnom Srba da mu pomognu u borbi protiv NATO-a i ustanika", ali da su, jedan po jedan, napuštali Tripoli.

Sadašnja kriza desila se kada je Tači odlučio da zauzme carinske položaje na kosovsko-srpskoj granici u pokušaju da prekine de fakto podelu Kosova.

Iako kosovska vlast ima apsolutna prava da ističe svoj suverenitet, evropski lideri kritikovali su najnoviji Tačijev gambit kao nepromišljen i provokativan. Siledžijstvom mogu da se postignu kratkoročni ciljevi, ali se, takođe, rizikuje diskreditovanje Kosova i podrivanje cilja sticanja širokog globalnog priznavanja.

Kosovci su već dvaput uspešno preuzeli stvari u svoje ruke. Devedesetih je njihovo nezadovoljstvo iskazivano mirnim i nenasilnim otporom dovelo do oružane pobune protiv srpskog tiranskog režima. Slobodan Milošević je odgovorio zverstvima i ratnim zločinima.

Kosovski pobunjenici sračunali su da SAD nikad neće dozvoliti da se ono što se desilo u Bosni ponovi i na Kosovu. Bili su u pravu. Klintonova administracija je 1999. godine pokrenula kampanju bombardovanja koja je trajala 67 dana i rezultirala srpskom predajom.

Konfrontacija srpske i albanske omladine u podeljenoj Mitrovici pokrenula je pobunu širom Kosova u proleće 2004. godine. Frustrirani izostankom napretka u sticanju nezavisnosti, Albanci su pokrenuli koordinisani napad na srpske enklave i UN osoblje.

Bušova administracija osudila je albansko nasilje i, zaključivši da je status kvo neodrživ, pokrenula diplomatski proces koji je kulminirao kosovskom deklaracijom nezavisnosti.

Srbija je odbila da prizna ishod. Takozvani "stražari mostova", srpski razbojnici koje je finansiralo i koordinisalo srpsko Ministarstvo unutrašnjih poslova, nasilno su izvršili podelu. Srpski cilj jeste odvajanje petine površine Kosova, severno od reke Ibar.

Međunarodna zajednica okrenula je pogled na drugu stranu. Pored toga, ignorisala je srpski embargo dobara koja su na sebi imala carinski pečat države Kosovo.

Kosovski specijalci su 28. jula preuzeli kontrolu nad dva severna granična prelaza kako bi primenili zabranu na uvoz robe iz Srbije, a sve to kao odmazdu na meru Srbije da zabrani izvoz kosovske robe.

Kada su NATO snage povratile kontrolu, napala ih je rulja naoružanih Srba. Granični prelaz Jarinje spaljen je do temelja, dok je jedan kosovski policajac ubijen.

Tačijeva provokacija se isplatila. Koristeći se emocijama nabijenim pozivom na zaštitu "svetog suvereniteta" zemlje, konsolidovao je svoju nacionalističku političku bazu.

Konfrontacija sa Srbijom dolazi u vreme kada je Tačijev kredibilitet ukaljan optužbama o nameštanju izbora, široko rasprostranjenom korupcijom i umešanošću u trgovinu ljudskim organima.

Tači je možda izazvao trenutnu krizu, ali međunarodna javnost smatra Srbiju odgovornom. Uprkos pokušaju predsednika Borisa Tadića da distancira Beograd od huliganizma kosovskih Srba, članstvo u EU ozbiljno je kompromitovano.

Evropa je iznenada obratila pažnju. Razlozi su brojni. Nasilje na Kosovu moglo bi da izazove eskalaciju sukoba u Bosni i Hercegovini, rezultirajući podelom. Pored toga, moglo bi da dovede i do destabilizacije Makedonije, gde krhki politički dogovor održava mir između etničkih Makedonaca i Albanaca. Na kraju, novo nasilje na Balkanu moglo bi dodatno da pojača antiimigraciona osećanja koja rapidno jačaju širom Evrope.

Svesna opasnosti podele Kosova, šefica evropske diplomatije Ketrin Ešton pozvala je na dijalog, kritikujući obe strane da "nasilje nikada neće biti tolerisano". U stvari, nasilje je, mobilizujući međunarodno posredovanje, poslužilo svrsi.

Tači je možda kratkoročni pobednik, ali ova kriza koštaće Prištinu. Članice EU koje odbijaju da priznaju kosovsku nezavisnost samo će pojačati svoju poziciju, dok će dijalog o viznoj liberalizaciji, koji bi omogućio bezvizno putovanje Kosovaca u Evropu, biti odložen. Pored toga, argumenti članica EU koje su protiv daljeg širenja Unije biće učvršćeni.

Sjedinjene Američke Države ne žele da nagrade nasilje. Međutim, ostavljajući trenutni problem da besni ili prebacujući odgovornost na EU, Amerika rizikuje stvaranje još veće krize.

Bil Klinton je omiljen zbog predvođenja NATO intervencije, a Džordž Buš zbog čuvanja kosovske nezavisnosti. Sada je red na Baraka Obamu da predvodi međunarodni diplomatski napor u vraćanju kosovskog suvereniteta i stabilizaciji Zapadnog Balkana.

Dok se oni najsiromašniji i pripadnici srednje klase bore za nas u Avganistanu i dok većina Amerikanaca jedva spaja kraj s krajem, mi megabogati dobijamo neverovatne poreske olakšice.

Među nama ima menadžera investicionih fondova koji zarađuju milijarde i kojima je dozvoljeno da svoj prihod okarakterišu kao "podsticajnu kompenzaciju" i tako dobiju poresku stopu od 15 odsto.

Drugi, koji poseduju akcije deset minuta, imaju privilegiju da 60 odsto njihovog profita bude oporezovano po stopi od 15 odsto, kao da je reč o dugoročnim investitorima.

Zakonodavci u Vašingtonu obasipaju nas tim i drugim blagoslovima, jer osećaju potrebu da nas zaštite, kao da smo pegave sove ili neka druga ugrožena vrsta. Lepo je imati prijatelje na visokim pozicijama.

Prošle godine, moj račun za federalni porez - porez na zaradu koji sam platio kao i porez na platu koji sam platio i koji je plaćen za mene bio je 6.938.744 dolara. To deluje kao mnogo novca.

Ali ono što sam ja platio samo je 17,4 odsto mojih oporezivih prihoda - i to je zapravo niži procenat nego što je platio bilo ko od ostalih 20 zaposlenih u našoj kancelariji. Njihova poreska opterećenja variraju od 33 do 41 odsto i u proseku su 36 odsto.

Ukoliko zarađujete novac novcem, kao što to čine neki moji superbogati prijatelji, procenat koji plaćate kao porez može biti nešto manji nego moj, ali ako zarađujete novac radeći neki drugi posao, vaš procenat će sigurno nadmašti moj, i to dosta.

Najbogatiji zaštićeni

Da biste razumeli zašto, potrebno je da pogledate izvore vladinih prihoda. Prošle godine, oko 80 procenata tih prihoda prikupljeno je od pojedinačnih poreza na zarade i poreza na platu. Megabogati plaćaju porez na zaradu po stopi od 15 odsto na skoro celu zaradu, ali ne plaćaju praktično nikakav porez na platu.

Kada je reč o srednjoj klasi, to je posebna priča. Uobičajeno, oni spadaju u grupe koje plaćaju porez na zarade po stopi od 15 ili 25 odsto, a povrh toga plaćaju i visoke poreze na plate.

Osamdesetih i devedesetih godina, poreske stope za bogate bile su daleko više, a procenat koji sam ja plaćao bio je negde u sredini. Prema jednoj teoriji koju nekada čujem, trebalo je da se razbesnim i da odbijem da ulažem zbog povišenih poreskih stopa na kapitalnu dobit i dividende. 

Nisam to učinio, a nisu ni drugi. Radio sam sa investitorima 60 godina i još nisam video nekoga, čak ni kada su porezi na kapitalnu dobiti bili 39,9 odsto 1976. i 1977. godine, da beži od neke investicije zbog poreske stope na potencijalnu dobit.

Ljudi ulažu kako bi zaradili novac i potencijalne varijacije poreskih stopa nikada ih nisu zaplašile. Onima koji tvrde da viši porezi škode otvaranju novih radnih mesta, ja bih poručio da je između 1980. i 2000. godine otvoreno blizu 40 miliona novih radnih mesta. Znate šta se dogodilo posle? Niže takse i mnogo manje novih radnih mesta.

Američka poreska služba od 1992. godine prikuplja podatke o poreskom povraćaju za 400 Amerikanaca, koji su prijavili najveći prihod. Ukupan oporezivi prihod za grupu najbogatijih 1992. godine bio je 16,9 milijardi dolara, a plaćen federalni porez bio je 29,2 odsto tog iznosa. Godine 2008, ukupan prihod najbogatijih 400 ljudi dostigao je 90,9 milijardi dolara, ali je poreska stopa koja je plaćena pala na 21,5 odsto.

Porezi koje ovde pominjem uključuju samo federalne poreze na zarade, ali možete biti sigurni da je bilo koji porez na plate za tih 400 Amerikanaca bio nevažan u odnosu na zarade. Zapravo, 88 od njih 400, 2008. godine uopšte nije prijavilo nikakvu zaradu od plata, iako su svi prijavili kapitalnu dobit. Neka moja braća možda ne vole da rade, ali svi vole da investiraju.

Dobro poznajem mnoge megabogataše i, sve u svemu, oni su veoma pristojni ljudi. Oni vole Ameriku i cene mogućnosti koje im je ta zemlja dala. Mnogi od njih su filantropi koji će najveći deo svog bogatstva ostaviti u humanitarne svrhe. Većini ne bi smetalo da plaća veći porez, naročito kada većina njihovih sugrađana zaista pati.

Sređivanje finansija SAD presudno

Dvanaest članova Kongresa uskoro će preuzeti presudan posao sređivanja finansija naše zemlje. Dobili su instrukcije da osmisle plan koji smanjuje desetogodišnji deficit za najmanje 1.500 milijardi dolara. Presudno je važno da oni, ipak, postignu mnogo više od toga.

Amerikanci brzo gube veru da će Kongres uspeti da se izbori za fiskalnim problemima. Samo akcija koja je trenutna i suštinska može sprečiti da ta sumnja pređe u beznađe. Takvo osećanje može stvoriti sopstvenu realnost.

Zadatak broj jedan za dvanaestoricu jeste da smanje neka obećanja koje čak ni bogata Amerika ne može da ispuni. Tu mora biti sačuvan veliki novac. Trebalo bi da se dvanaestorica tada okrenu pitanju prihoda.

Za 99,7 odsto poreskih obveznika ne bih menjao stope i nastavio bih trenutna dvoprocentna smanjenja u doprinosu zaposlenih u porezu na plate. To smanjenje pomaže siromašnima i srednjoj klasi, kojima je bilo kakva pomoć veoma značajna.

Onima koji zarađuju više od milion dolara, a 2009. godine je bilo 236.883 takva domaćinstva, odmah bih podigao stopu na oporezivi prihod viši od miliona dolara, uključujući, naravno, dividende i kapitalni dobitak. Za one koji zarađuju 10 miliona dolara ili više - njih je bilo 8.274 u 2009. godini - predložio bih dodatno povećanje stope.

Kongres je dugo mazio moje prijatelje i mene, vreme je da naša vlada ozbiljno shvati šta znači "podeliti žrtvu".

U teoriji nijedan zid ne bi trebalo da bude nemoguće preskočiti. "Pokažite mi 15 metara visok zid i ja ću vam pokazati 16 metara visoke merdevine", rekla je pre nekoliko godina američka ministarka državne bezbednosti Dženet Napolitano komentarišući masivan i visoko obezbeđen granični zid između SAD i Meksika.

Moderni zidovi u severnoj Africi, Meksiku, Severnoj Irskoj, Koreji i na Bliskom Istoku viši su i obezbeđeniji nego ikada.

Višeslojni, šest metar visok, sa bodljikavom žicom, opremljen sa infracrvenim kamerama i detektorima pokreta stoji na ulazima Seute i Melile, autonomnih španskih gradova u severnoj Africi. Ovi visoko tehnološki bedemi osmišljeni su da zaustave ljude da ilegalno ulaze iz Maroka u Evropu.

Slično opremljeni zidovi mogu se naći na utvrđenoj granici između SAD i Meksika. Na drugoj strani, u Severnoj Irskoj stoji "Poslednji zid Evrope", koji deli cele distrikte kako bi, navodno, bili sprečeni sukobi između radikalnih katolika i protestanata.

Podsetnici sukoba koji još traju 

Drugi slični objekti, poput izraelskog u Svetoj zemlji ili onog što odvaja Južnu i Severnu Koreju, stalni su podsetnici sukoba koji još uvek traju.

Međutim, svi ovi zidovi imaju jednu zajedničku stvar - svi imaju dve strane. Dok se vlast nada da zadrži ilegalne imigrante, izbeglice, švercere drogom i trgovce robljem, za mnoge visoka i bodljikava prepreka predstavlja, opasnu a često i smrtonosnu, kapiju ka novom životu.

Ono što Izrael vidi kao "antiterorističku ogradu" je, iz Palestinskog pogleda, samo još jedan pokušaj otimanja teritorije.

Svaka od ovih barijera predstavlja spomenik propale i neuspele politike. Kada strane u konfliktu ne mogu da sklope mir za pregovaračkim stolom, one jednostavno podignu zid. Kada priliv izbeglica izmakne kontroli i imigracija prevaziđe predviđene parametre koje država propagira, vlast gradi zid.

U stvari ovaj tip odbrane je pokušaj da se zadrži status kvo i šalje poruku da stvari i situacija moraju da ostanu kakvi su bili bez obzira na cenu.

Na kraju krajeva, pad Berlinskog zida 1989. godine pokazao je koliko dugo takve fortifikacije mogu zacementirati podelu. Potrebna je revolucija da bi se oni srušili.

"Kvinta stvara sliku srpskih nasilnika, huligana i kriminalaca koji pružaju otpor uspostavljanju kosovskog zakona i reda i pri tom drže kao taoce lokalno stanovništvo", precizira Galuči.

Prema njegovoj oceni, deo tog mita je tvrdnja da bi Srbi na severu Kosova rado prihvatili vlast Prištine kad bi se oslobodili kriminalaca.

Jednostrana i nelegalna agresija protiv Srba na severu Kosova, ukazao je Galuči, uspeva i zbog toga što oni koji podržavaju Albance ne poznaju situaciju na terenu ili je cinično odbacuju, iako su postavili okvire za sagledavanje situacije.

"Mit o nasilnicima je nepravda prema Srbima na severu Kosova", napominje Galuči i ozbiljno potcenjuje značaj svega zbog čega se vodi borba na severu i cenu koja će Kvinta morati da plati.

Prema rečima Galučija, Evropska unija se pridružila naporima Kvinte u pokušaju da navedu predsednika Borisa Tadića da odustane od severa Kosova.

Sledeći korak je, kako predviđa Galuči, da Beograd prizna carinske pečate Kosova tokom pregovora koji se nastavljaju u septembru.

Galuči smatra da neke od tvrdnji komandanta Kfora, generala Erharda Bilera, o kriminalcima i takozvanim paralelnim strukturama, koje kontrolišu sever Kosova, mogu da budu tačne, jer kriminal postoji i severno i južno od Ibra.

"Nesumnjivo je da su na severu pristuni pripadnici srpskih službi bezbednosti, kao i lokalni srpski zvaničnici, ali ako njih nazivamo paralelnim, to isto možemo da kažemo za vlasti u Prištini", naglasio je Galuči.

Uništavanje administrativnih prelaza, smatra Galuči, bila je "glupa greška", bez obzira na to ko je stajao iz toga.

Galuči zaključuje da je većina ljudi na barikadama običan svet, koji želi da se odbrani od pretnje specijalne policije Kosova i NATO snaga, jer smatra da su intervenisale da zaštite interese kosovskih Albanaca.

Podsećajući da je do sada 77 zemalja priznalo Kosovo kao nezavisnu državu, list navodi da se, u najmanju ruku, za jedan deo sveta ne postavlja pitanje o statusu, već o stanju - šta se sa Kosovom dešava i ko tamo vlada.

„Vladajuća koalicija Hašima Tačija je oslabljena. Bivšem šefu OVK se prebacuje da je falsifikovao poslednje parlamentarne izbore, a u jednom izveštaju Saveta Evrope on se tereti za učešće u trgovini organima zarobljenih Srba, pri čemu on obe optužbe osporava", piše Špigl.

Nadeljnik napominje da glavni i odgovorni urednik lista Koha ditore nije usamljen u mišljenju da Tači još vlada, zato što je Amerika preko njega prebacila svoju zaštitničku ruku.

Lider „Samoopredljenja" Aljbin Kurti, kada je reč o tome ko i kako vlada, kaže da su kosovski političari, u najboljem slučaju, dobri biznismeni i to u sopstvenom poslu.

Kosovski političari su, prema njegovom mišljenju, pre svega marionete, prenosi Špigl.

„Kosovo je možda formalno nezavisno, ali nije suvereno", kaže Kurti.

Špigl navodi da na severu Kosova Beograd osigurava svoj uticaj preko učitelja, policajaca, lekara koji se plaćaju iz Srbije.

Kurti, za koga nemački list navodi da je elokventan i da, ako treba, može da govori na tečnom engleskom, najveći problem vidi, međutim, u prištinskim vlastima i Tačija naziva „lopovom koji krade od svog naroda".

Premda EU, sa svojom Euleks misijom na Kosovu deluje još od 2008. godine, u partijama i parlamentu je, prema podacima "Transparensi internešenel", porasla korupcija, piše Špigl.

Ukazujući na to da je međunarodna zajednica od kraja rata 1999. godine za Kosovo izdvojila oko četiri milijarde evra, list naglašava da tamo skoro da i nema industrije i da se, čak i crni i beli luk uvoze iz Kine, da većina ljudi živi od donacija iz dijaspore i da je nezaposlenost i dalje 50 odsto.

„Beda je velika, kao i frustracija stanovništva", opisuje Špigl situaciju na Kosovu, navodeći da na jednom zidu, nedaleko od vladinih zgrada stoji grafit: „Samoopredeljenje je budućnost", a pored toga, izbledelim slovima, ali čitljivo: „Tito, nedostaješ nam".

"Kada su se SAD i Evropa stavile na stranu kosovskih Albanaca, jer za njih ne bi bilo normalnog života u zajedničkoj državi, argumentacija je izgledala logična. Ako se i dalje razmišlja po istim principima, Zapad bi morao da obeća Srbiji severno Kosovo, naseljeno prevashodno Srbima i bar ugovorno da sarađuje sa Beogradom", navodi berlinski dnevnik.

U tekstu komentatora Nika Afanasjeva pod naslovom "Srbi na Kosovu - žrtvovana manjina" postavlja se pitanje ako Srbi i Albanci nisu mogli da žive zajedno u državi Srbiji, zašto bi to onda funkcionisalo na Kosovu.

"Pod kosovskim suncem za Srbe ima isto tako malo mesta kao za Albance nekada. Inače, ostaje mnogo više od 'lošeg ukusa u ustima', naime, izvesnost da svi plemeniti ideali i velika obećanja slobode važe samo za vojno-strateški povoljno preživele", konstatuje komentator lista.

U tekstu se podseća da je nasilje eskaliralo nakon što su kosovski Albanci zauzeli dva prelaza na administrativnoj liniji i da su zatim usledili "ponovo nasilje, pucanje, zapaljene barikade".

"Mržnja se još jednom raspalila, svetska javnost je ponovo uperila pogled na konflikt koji postavlja neprijatna pitanja i, nažalost, ne nudi nikakve jednostavne odgovore pre svega, ne u vezi sa sudbinom 100.000 Srba, koji žive na severu Kosova", konstatuje Tagesšpigl.

Predsednik Srbije Boris Tadić, koji želi da SB UN, pod predsedavanjem Nemačke, osudi osvajanje dva prelaza od strane kosovskih Albanaca, istovremeno je kritikovao one koji su uništili i zapalili jedan prelaz, podseća se u tekstu i dodaje da se "stiče utisak da bi srpska manjina na Kosovu mogla biti žrtvovana evropskoj integraciji Srbije".

Do kraja godine, navodi se dalje u komentaru, "taktičar Tadić očekuje da njegova zemlja dobije status kandidata za pristup EU, on pliva između Evrope, SAD i Rusije. Dajte mir vi dole, mi hoćemo u EU".

Za Srbe u Zubinom Potoku ili u Leposaviću trgovina sa Srbijom, koju doživljavaju kao otadžbinu, bila je jedna od svega nekoliko privrednih oblasti. Međunarodni putevi šverca, koji vode kroz ovu oblast, nisu argument u regionu koji je prožet organizovanim kriminalom, ističe se u tekstu.

"Ako sada Kosovari i trupe Kfora 'ponovo uspostave' suverenitet Kosova, u kome će oni zajedno da štite osvojene granične prelaze, izolovaće 100.000 Srba. Doći će vreme da Zapad primeni iste mere za srpsku manjinu kao i za kosovsku većinu to mora biti pouka nakon godina konflikta u bivšoj Jugoslaviji", zaključuje berlinski list.

Kosovske vlasti zauzele su prelaze na severu Kosova, u nastojanju da sprovedu zabranu uvoza robe iz Srbije, što je dovelo do oružanog sukoba u kojem je ubijen kosovski policajac, a zatim i do paljenja prelaza Jarinje.

Rojters podseća da su kosovske vlasti suočene sa unutrašnjim pritiscima zbog loše ekonomske situacije i odsustva kontrole nad severom Kosova.

Evropske diplomate smatraju da je Priština, možda, požurila da iskoristi priliku da ospori politiku Srbije, kako bi afirmisala svoj međunarodni položaj.

Moguće je da su kosovske vlasti pokušale da ukažu na probleme sa kojima se suočavaju u teškom dijalogu sa Srbijom, posle proglašavanja nezavisnosti pre tri godine, ali, kako ocenjuje Rojters, preduzele su potez koji je posledica "veoma loše procene".

"Reč je o kreiranju činjenica na terenu", rekao je jedan diplomata Evropske unije, dodajući da Priština rizikuje da otuđi svoje pristalice unutar Evropske unije.

"Pre tri sedmice, Kosovo je na međunarodnoj sceni bilo u boljoj poziciji. Srbija je jasno bila označena kao krivac za probleme u dijalogu, a Kosovo je imalo snažno moralno uporište. Sada su sami sebi naneli štetu", rekao je neimenovani diplomata Unije.

"Srbija i Kosovo moraće da se vrate za pregovarački sto, ali će to sada biti teže", dodao je sagovornik Rojtersa.

Neke diplomate smatraju da su potezi Prištine proteklih dana usmereni na usporavanje procesa približavanja Srbije EU, koji beleži novi zamah nakon izručenja poslednjeg na listi osumnjičenih za ratne zločine pred Haškim tribunalom Gorana Hadžića.

Priština možda želi da stvori problem Srbiji u njenom procesu približavanja EU, rekao je jedan evropski ambasador.

"Ukoliko je to tako, onda je to ekstremno kratkovido i, takođe, opasno po region", zaključio je taj evropski zvaničnik.

Jedan regionalni ambasador ocenio je da vlasti u Prištini svojim potezima čine situaciju "težom za (predsednika Srbije) Borisa Tadića na predstojećim izborima i zapravo na neki način pružaju podršku ekstremnijim elementima u srpskoj politici", navela je britanska agencija u svojoj analizi.

Da bi se kvalifikovao za noćno izdavanje svilenih gajtana, Tomici valja da pobedi danju. Do sada mu to, više puta uzastopce, nije polazilo za rukom. Potom, valja mu da stane u kilometarski red talibana, raznih političkih pedigrea, koji me već sedam godina manijački smenjuju, hapse, prete ili ubijaju. I oni hoće drugačiji RTS. Osim onih koje, u čisto naučne svrhe, interesuje devedeset miliona evra budžeta Javnog servisa.

Pošto ne spadam u uviđavne žrtve, te u samoodbrani često „dželatiram" svoje dželate, mirno prihvatam smenu ako je, u noći svog trijumfa, Tomica obnaroduje - obučen u svoju legendarnu pižamu sa medvedićima. Istu pižamu u kojoj je odlučno umro, svojom voljom, na surovoj nultoj oskudaciji, boreći se za izbore odmah. Ili za osam meseci. Ili tako nekako. Onu pižamu u kojoj je Tomica, kao drug Lenjin u staklenom sarkofagu, sat-dva pre smrti bio izložen pogledima vernika na trgu ispred srpske Skupštine. Gde i sad počiva.

Tomica jasno kaže: „Neću slugu na čelu Javnog servisa". Da imam kuraži, tačno koliko nemam, uzvratio bih budućem imperatoru sa: „Vala, Tomice, ni Srbi neće slugu na čelu Srbije!". No, ne usuđujem se. Naprotiv. Volim kad Tomica ovako podvikne. Kad se ne libi da krši srpske i evropske zakone. Kad jasno kaže da njegov politički program ima samo jednu tačku - smenu Tijanića i da tom koreografijom počinje renesansu malaksale Srbije. Lepo je kad Tomica ispadne muško. Skupilo se čoveku. Dvadeset godina ni beknuti Šešelju. Deset, ni samoglasnik Slobi. Četiri, ni sekutiće Koštunici. Dve, bez suglasnika Tadiću. Kakva sudbina? Kakva misterioznost u pitanju - ima li „pižamista" Tomica uopšte svoj glas?

Pređite na drugo pitanje. Znam odgovor na postavljeno. Tomica, naime, nije odgovoran za sve u šta ga je unapredila dubina srpske krize, potom nevidljivi projektantski biro i sasvim razumljiva želja nacije da iz krize izađemo brzo, lako i jevtino. Ne biva to, braćo. Ali je Tomica veoma kriv, što je taj deo građana, koji su verovali u mit o spasiocu, danas ostao bez emocionalne „ušteđevine", uložene u njega. Ovakav ishod, ukida Srbima mogućnost izbora. Rivalitet političkih ponuda. Pa, ako hoćete, i višestranački sistem.

Tako postaje jasna suština imperatorove lične životne drame. Sve što Tomica radi, ili planira, ili hoće - to već neko radi bolje od njega. Neko ga pobeđuje na izborima. Neko uspešnije okuplja koaliciju za vladanje. Neko bolje govori i piše od njega. Neko bolje zna ekonomiju. Neko je već Broj Jedan, i u partiji i u državi, dočim Tomica godinama ne uspeva da se oslobodi kostima večitog Broja Dva. Kad hoće da ga vređaju, njegovi protivnici idu do kraja: navode lažne svedoke kako u njegovom selu svi seljaci svaku rakiju peku bolje od Tomice. Hm. Svedok sam da lažu. Majku mu, negde treba postaviti granice laži u srpskoj politici. Dakle, ne baš svi seljaci. Ne baš svaku rakiju.

Moj jedini problem sa Tomicom jeste njegovo viđenje Srbije posle njegove, eventualne, izborne pobede. Naime, pitanje mog odlaska sa čela RTS-a nije sporno. Svako će ovaj posao raditi bolje od mene i građani će to ubrzo videti i ceniti. Sporno je - da li Srbija, kao plen, pripada pobedniku, kako tvrdi Tomica. Da li je pobednik iznad svih zakona, kako tvrdi Tomica? Da li je srpski vladalac apsolutni gospodar naših sudbina, kako tvrdi Tomica? Ako misli to što kaže, zlo se nadvilo nad Srbiju. Ako kaže što ne misli, zlo je duboko ušlo u Tomicu.

Ovaj tekst o Tomici, i sve buduće tekstove o njemu, nisam želeo da napišem. On ih naručuje. Još prošli put, pošto me je javno, a nezakonito smenjivao, molio sam ga da to ne radi sekirom. Pa, on je vojvoda; čemu služi nož. Ja sam suptilna unutrašnja ličnost u direktnoj nepodudarnosti sa sekirom. Iskreno sam tražio od Tomice da mi ne pruža povod da na njega, u povratu, šiljim svoju pisaljku. Kakvu-takvu. Avaj. Nije vredelo. Posle svega, zaključujem: Tomica, srpski „imperator u prednacrtu", vezan je i silno ljubi sve svoje poraze. U bilo čemu. On odbija drugačiji ishod. Naime, čvrsto veruje da ga samo dramski porazi čine direktnim potomkom grupe autora - Hamleta, Otela i Kalabića. E, tu nema leka. Kakve to veze ima jesam li ja, proceduralno, generalni direktor RTS-a još tri godine?

Nikolić o Tijaniću

U jučerašnjem intervjuu za dnevnik Press, Tomislav Nikolić je odgovarajući na pitanje da li će smeniti generalnog direktora RTS-a ako dođe na vlast odgovorio:

- Isto veče. Smeniću Tijanića isto veče kad dođem na vlast, jer mi ne treba sluga na funkciji direktora Javnog servisa. Kad gledate Dnevnik RTS-a, dođe vam da plačete od besa koliko slikaju Srbiju kao najnapredniju zemlju na svetu, a sve uništeno i upropašćeno.

General se obratio listu povodom ranije objavljenog teksta pod naslovom "Lale iz Srebrenice", u kojem se novinar Simon Kuper kritički odnosi prema holandskoj jedinici koja je tokom rata u BiH "čuvala" Srebrenicu.

General Rouz je napisao i da NATO podjednako deli krivicu sa UN za događanja i pokolj u Srebrenici.

"Da su se NATO jedinice rasporedile u BiH 1992. godine, kad ih je pozvao Alija Izetbegović, želeći da spreči širenje rata iz Hrvatske, ne bi se dogodio ni rat, ni masakr. Ali, još gore, posle dolaska UN, NATO je, pod vođstvom SAD, sistematično potkopavao mirovne napore UN, tako što je naoružavao i trenirao muslimane i Hrvate", piše general.

"Naoružavanje je dalo lažnu nadu muslimanima da teritorije mogu povratiti silom, a ta je nada bila izneverena u Dejtonu. Ali, kako je kredibilitet misije UN bio uništen u očima zaraćenih strana, misija nije ni mogla ni da uspe. Onda su se NATO i SAD našli u situaciji u kojoj nisu mogli da utiču na događaje na terenu, samo iz vazduha. Misija UN je kolabirala 1995. godine, a posledice toga su ohrabrile generala Ratka Mladića da napadne Srebrenicu", piše general.

U svom pismu Rouz kaže da misija UN nikada nije imala zadatak da brani, ili štiti rezolucije UN koje su se odnosile na šest zaštićenih zona, pa je takva terminologija bila pažljivo izbegavana.

"Članovi mirovne misije iz 16 država niti su imali mandat, niti su bili obučeni i opremljeni za borbena dejstva. To je bio zadatak NATO-a, koji je, nažalost, ograničio svoja delovanja na bombardovanje", zaključuje u pismu Fajnenšel tajmsu general Majkl Rouz.

Ohrabruju me i Vaše riječi da nam tek sad predstoji mnogo posla. Suština tih poslova, po mojem mišljenju, afirmacija je naših vlastitih vrijednosti u europskom društvu i preuzimanje izgrađenih europskih vrijednosti za njihovu primjenu i razvoj u Hrvatskoj.

Dužni smo pri tome uključiti i uklanjanje nekih mrlja koje već predugo tavore na licu i na savjesti hrvatskog društva. One nam u vlastitoj kući neprekidno stvaraju razdore, a u europskom društvu s takvim ćemo mrljama biti neželjeni uljez.

Najružnija od tih mrlja nalazi se u Glini. Mnogo je masovnih pogubljenja počinjeno u ovoj našoj zemljici i u njenom susjedstvu, bezbroj ih je bilo po Europi i po cijelome svijetu, ali ne vjerujem da igdje postoji poprište masovnog zločina, koje bi bilo tako bezdušno obilježeno dvostrukim cinizmom, kakav je onaj u Glini.

Poprište cinički počinjenog zločina nadsvođeno je ciničkim vrijeđanjem žrtava, njihovih obitelji, sunarodnjaka i cijelog hrvatskog društva.

Od početaka tih događanja ovih se dana upravo navršava punih 70 godina. Potkraj mjeseca srpnja 1941. godine krenuo je drugi val masovnih ustaških ubijanja srpskog stanovništva po selima Banije i Korduna.

Počelo je u Banskome Grabovcu, strijeljanjem više stotina srpskih seljaka u znak odmazde za prvu partizansku akciju na tom području (napad na željezničku stanicu i oružničku stražu pod vodstvom Vasilja Gaćeše 23. srpnja 1941.), a nastavilo se pohodima ustaških kolona iz Gline, Karlovca i Slunja, sve do Primišlja, Rakovice i Cetingrada, u kojima je prema zapisu slunjskog župnika i ustaškog tabornika Ivana Nikšića ubijeno "po iskazima samih razbojnika... tri do četiri tisuće pravoslavaca".

"Akcija čišćenja" 

Ta velika ustaška "akcija čišćenja" trajala je od 24. srpnja do 8. kolovoza 1941. U tom razdoblju počinjena su i dva masovna zločina nad Srbima u glinskoj pravoslavnoj crkvi Rođenja Bogorodice.

U noći od 29. do 30. srpnja u crkvi je ubijeno nešto manje od 200 muškaraca pravoslavne vjere, prisilno dovedenih iz okolice Topuskog. Prije jutra leševi ubijenih otpremljeni su u pripremljeno grobište nedaleko od sela Prekopa i tragovi zločina su se pokušali prikriti, ali među leševima se prikrilo i nekoliko živih ljudi.

Jedan od njih, Ljuban Jednak, uspio se izvući prije nego što su jame zatrpane i svjedočio je o zločinu već za vrijeme rata i na poslijeratnim suđenjima. Gotovo istovremeno, pravoslavci u kotaru Vrginmost (danas Gvozd) bili su pozvani da se u nedjelju 3. kolovoza prijave u Vrginmostu radi prijelaza na katoličku vjeru.

Obećavalo im se da time postaju sigurni od svakog progona. Priličan broj ljudi iz obližnjih sela povjerovao je u ta obećanja i 3. kolovoza ujutro dobrovoljno se prijavio lokalnoj upravi u Vrginmostu.

Iz Čemernice skupno je došlo oko 600 ljudi, uredno poredanih u velikoj povorci s hrvatskim trobojnicama na čelu. Njih je predvodila lokalna učiteljica Ljubica Borojević, Srpkinja, koja je prethodnih dana, uz suradnju nekoliko Čemerničana, zdušno agitirala da se masovno krene na "pokrst".

Čini se da je o tome imala neke dogovore s lokalnim ustašama u Vrginmostu koji su joj obećali da će sve biti u redu, a ona je djelovala u dobroj vjeri, misleći da će tako spasiti ljude svoga kraja.

Pozivani su i seljaci iz šire okolice - iz Kirina, Sjeničaka, Bovića - ali oni su bili nepovjerljiviji prema ustašama i nisu se odazvali. Ali, pored Čemerničana, dobrovoljno su stigli iz Pješćanice, Crevarske Strane, Batine Kose, Bukovice i nekoliko njih iz Trepče.

Masovno ubistvo u glinskoj crkvi 

U Vrginmostu su ustaše odvojili žene i djecu, s obrazloženjem da je dovoljno što glava porodice svojim "pokrstom" jamči za cijelu obitelj.

Zatim su muškarci poimenično popisani i kamionima otpremljeni u Glinu. Tek kad su se pod jakom ustaškom stražom našli u opustošenoj pravoslavnoj crkvi Rođenja Bogorodice i u njoj bili zaključani, shvatili su prevaru.

Iste noći bili su poubijani hladnim oružjem, njih blizu sedam stotina (prema poimeničnom popisu iz svih sela kotara Vrginmost). Prije jutra leševi su kamionima otpremljeni do pripremljenih grobišta nedaleko od sela Prekopa, gdje su i pokopani. Ujutro su Glinjani mogli vidjeti krv koja je procurila ispod vrata crkve, u kojoj se dvije noći potajno ubijalo.

O zločinima u glinskoj crkvi ima mnogo različitih tekstova, pa su opisi događaja prilično nepodudarni, kao i procjene o broju žrtava. Međutim, upravo tijekom posljednjih pola godine objavljene su tri knjige, dvije u izdanju zagrebačke Prosvjete i jedna u izdanju beogradskog Muzeja žrtava genocida, s poimeničnim popisima žrtava i prilično podudarnim opisima događaja.

Pomno sam analizirao te popise i njihove argumentacije, pa prilično pouzdano procjenjujem da je u dva masovna zločina u glinskoj crkvi Rođenja Bogorodice ubijeno blizu tisuću, a svakako više od 800 muškaraca pravoslavne vjere, od kojih je blizu 200 dopremljeno prisilno, a oko 700 je bilo obmanutih da idu "na pokrst".

Dve zemlje će se, po prvi put, zajedno boriti protiv kontaminacije izazvane ratnim zaprašivanjem velikih površina Vijetnama ovim hemijskim agensom.

Početak čišćenja će biti koncentrisan na površinu bivše američke vojne baze i aerodroma Da Nang u centralnom Vijetnamu, gde je agens skladišten tokom rata koji je okončan pre više od tri decenije.

U saopštenju američke ambasade u Hanoju navodi se da je ministarstvo odbrane Vijetnama već započelo čišćenje terena od neeksplodiranih bombi i mina.

Posle toga će, zajedno sa američkom Agencijom za međunarodni razvoj, raditi na otklanjanju dioksina - hemijskog jedinjenja korišćenog u agensu Oranž - iz zemlje i taloga.

Avioni američkog vazduhoplovstva su tokom ratnih dejstava ispustili milione galona ove hemikalije preko teritorije južnog Vijetnama kako bi uništili džunglu koju su vijetnamski gerilci koristili kao zaklon.

Kontaminacija dioksinom, koja dokazano dovodi do povećanja stope deformiteta ili smrti kod novorođenčadi i oboljevanja od raka, još uvek je osetljiva tema za Ameriku, a bolna za Vijetnam.

Vašington je decenijama odbijao da reaguje povodom kontaminacije, pravdajući svoj stav činjenicom da se mora sprovesti još istraživanja kako bi se utvrdilo da li je zaprašivanje tokom ratnih sukoba od 1961. do 1970. godine uzročnik zdravstvenih problema i deformiteta među Vijetnamcima.

Poslednjih godina, ipak, dolazi do postepene promene ovog stava. Portparol američke ambasade u Vijetnamu Virdžinija Palmer podsetila je na izjavu državne sekretarke SAD Hilari Klinton oktobra 2010. godine prilikom posete ovoj zemlji.

"Dioksin u zemljištu je zaveštanje bolne prošlosti koju delimo, ali projekat koji ćemo pokrenuti, dok naše dve zemlje rade ruku pod ruku da očiste ovaj prostor, znak je bolje budućnosti koju gradimo zajedno", istakla je Klintonova prošle godine.

Prvi projekat podrazumeva otklanjanje dioskina sa 29 hektara zemlje prostora kod nekadašnje baze Da Nang. Ispitivanja kanadske firme za zaštitu okoline "Hetfild konsaltants" sprovedena 2009. godine otkrila su zastrašujuće podatke - koncentracija dioksina u zemljištu bila je 300 do 400 puta veća od dozvoljene.

Još dve američke baze Bien Hoa i Fu Kat, u kojima je agens Oranž skladišten i utovaran na avione za zaprašivanje tokom rata, takođe su označene kao kritične, pošto se na prostorima tih baza velika količina dioksina, usled stalnog korišćenja, vremenom izlivala kontaminirajući okolno zemljište i vodu.

Vijetnamski Crveni krst procenjuje da je oko tri miliona Vijetnamaca dosada pretrpelo zdravstvene probleme, deformacije ili je umrlo kao posledica izlaganja agensu Oranž. Amerika tvrdi da je brojka daleko manja, kao i da su drugi zdravstveni i ekološki faktori krivi za mnoge bolesti i deformitete.

Tadić smatra da Srbija ispunjava svoje međunarodne obaveze, te je pozvao EU da „ispuni svoj deo". Naglašavajući svoj stav snažnije nego ikada, Tadić je u intervjuu rekao da Srbiji treba dati isti put ka članstvu u EU kakav je dodeljen Hrvatskoj i da istovremeno dobije datum za početak pristupnih pregovora, a ne samo status kandidata.

Uprkos naporima Prištine i ostalih da pomere "stative" čineći priznanje Kosova uslovom za članstvo u EU, Tadić kaže da ne očekuje da EU ima ista očekivanja. Domaće političke prilike onemogućavaju Tadiću da jednostavno preda Kosovo, priznavanjem njegove nezavisnosti. Ipak, on i drugi visoki zvaničnici stavili su gotovo sve na sto. Beograd je više puta naglasio spremnost za postizanjem sporazuma o tehničkim pitanjima u razgovorima sa Prištinom.

Šef pregovaračkog tima Beograda, takođe, je bio prvi koji je u pregovore uveo mogućnost razmatranja podele Kosova. Taj naboj je potom iskoristio zamenik premijera Ivica Dačić koji je - u interesu članstva Srbije u EU - javno predložio rešavanje kosovskog pitanja odvajanjem (ili podelom) Kosova.

Nedugo posle toga, Dačić je predložio i mogućnost da se kosovsko pitanje tretira kao pitanje razgraničenja sa Albanijom, čime je eksplicitno prihvatio ideju albanskih nacionalista - kao što je kosovski pokret Samoopredeljenje - o stvaranju Velike Albanije. Po tom scenariju, Tirana i Beograd bi se složili oko podele Kosova duž etničkih linija, pri čemu bi veći deo Kosova bio pripojen Albaniji.

Prema Dačićevim rečima, podela, nakon koje bi usledio miran suživot je jedino realno rešenje. Bivši jugoslovenski predsednik Ćosić je otišao još dalje predlažući razmenu teritorija, koja bi obuhvatila i Preševsku dolinu. (Početkom 2010. godine, kružio je izveštaj da je Beograd napravio takvu ponudu Amerikancima - Preševo za sever Kosova - koji su Amerikanci odbili da prenesu Prištini.)

Albanci i njihovi saveznici iz zemalja Kvinte odbacili su ideju o podeli, jer veruju da je pitanje nezavisnosti Kosova i njegovog teritorijalnog integriteta rešeno. Mnogi stručnjaci o pitanjima Balkana i dalje se snažno protive ideji podele Kosova duž etničkih linija, iz straha da bi se podele mogle proširiti i na ostatak regiona.

No, ako ostavimo po strani da davanje specijalnog statusa severu Kosova ne mora da uključi i njegovu podelu, te da je nezavisnost Kosova već samo po sebi etnička podela, šta je to što naročito nije u redu sa omogućavanjem formiranja etnički većinskih država? Formiranje nacionalnih država je priča o evropskom političkom razvoju još od Napoleona. Iscrtavanje granica nije uvek bilo pravilno, jer je čak i u nekim od najboljih slučajeva ostavilo negde pokoju etničku manjinu.

Međutim, većina evropskih zemalja ima takve manjine, bilo da su starosedioci ili doseljenici. Garantovanjem jednakog tretmana, mogućnosti i prosperiteta bez granica jedan je od principa na kojima počiva Evropska unija. Veličina ne može da bude problem, jer bi Bosna bez Srba i hrvatskih kantona i dalje bila veća od Luksemburga i Kosova.

U svakom slučaju, predsednik Srbije Boris Tadić nije se odrekao niti jedne od nedavno iznesenih ideja. Zaista, i sam je rekao da ništa ne sme da bude „uklesano u kamenu" i da „nekonvencionalni potezi" mogu otvoriti „mogućnost pronalaženja novog rešenja". Čini se da ovo daje i Evropskoj uniji (i SAD) širok spektar mogućnosti da stave po strani pitanje Kosova koje se vrti oko pronalaženja formule za neprimoravanje Beograda da ili prizna ili napusti sever Prištine.

Zar to ne bi mogli biti izvodljivo?

Poslednji navodi o podeli Kosova, u Briselu su uglavnom viđeni kao „lični stav" potpredsednika Vlade Srbije, Ivice Dačića, a ne zvanična politika Beograda. Iz Centra za evropsku politiku (EPC) u Briselu poručuju da EU i nadalje neće komentarisati ovakve ideje, jer ni unutar same Unije ne postoji jedinstvo oko statusa Kosova. Istovremeno, Roza Balfur, stručnjak za Zapadni Balkan u EPC, za Dojče vele kaže da se mnoge opcije mogu uzeti u razmatranje:

„Podela Kosova, podela nezavisnog Kosova, nezavisno Kosovo u granicama koje žele kosovski Albanici - sve su to moguće opcije, ali mislim da je to suviše gledanje u budućnost. U ovom trenutku odvija se dijalog Beograda i Prištine, gde se traže rešenja za praktična pitanja. Strategija EU jeste da se prvenstveno fokusira na sam proces, pre nego na njegov konačan ishod."

Iako Brisel ne želi da prejudicira ishod dijaloga Beograda i Prištine, više puta je ponovljeno da se želi doći do „normalizacije odnosa" Srbije i Kosova, i da je rešenje za status Kosova neophodno kako bi se nastavilo proširenje EU na Zapadni Balkan.

Posle koraka Srbije (otpočinjanje dijaloga sa Prištinom, hapšenje Ratka Mladića), koji su u Briselu pozitivno ocenjeni i mogućeg dobijanja datuma za početak pregovora o pristupanju Srbije Uniji do kraja godine, u EPC smatraju da predsednik Srbije, Boris Tadić, ima dobru osnovu da nastavi sa politikom integracija koja će, na kraju, morati da uključi i rešenje kosovskog pitanja.

Kada se, pak, radi o povezivanju pitanja statusa Republike Srpske, sa kosovskim pitanjem, Balfur kaže da takvo rešenje ne postoji: „Sa stanovišta Brisela, nezavisna Republika Srpska nije u igri. Nedavno je i Ketrin Ešton bila vrlo jasna prilikom posete BiH, i takvo rešenje nije predviđeno u međunarodnoj zajednici."

Kada se govori o „većem rešenju" za Balkan, u EPC smatraju da je to zapravo integracija u EU, ali sa prethodno rešenim međususedskim sporovima i utvrđenim granicama. Evropska unija ne želi da ponovi problem koji je imala oko prihvatanja Kipra, sa neutvrđenim granicama, kaže Balfur i zaključuje:

„Jednom kada se granice odrede i kada sve zemlje Balkana uđu u EU, priroda tih granica će se potpuno promeniti. Tada ćemo govoriti o prostoru slobodnog kretanja ljudi i robe. Granice postaju manje bitne kada se nađete u EU."

Još se nekoliko pukotina pojavilo u unutrašnjem krugu libijskog lidera. Ali su neki od lidera NATO-a zabrinuti, jer je vojna situacija zapala u ćorsokak, potražili način da agresivnije upotrebe vazdušne snage koje su im na raspolaganju.

Zadatak planera NATO-a sastoji su u definisanju agresivnijeg bombardovanja Gadafija i njegovih snaga bez izlaganja civila većem riziku.

Prema izveštajima Bi-Bi-Sija, pobunjenička milicija je odbacila vladine snage nekoliko kilometara od Misurate u raznim pravcima. Bombardovanje luke i centra grada je prestalo, dok je skroman napredak pubunjenika oterao Gadafijevu artiljeriju i bacače raketa van dometa.

Napadi NATO-a na osam Gadafijevih ratnih brodova, od kojih su neki učestvovali u miniranju luke Misurata predstavljaće, takođe, izvesno olakšanje za stanovništvo. Koliko god da je lokalno stanovništvo sa radošću dočekalo takav razvoj situacije, lokalni taktički uspeh nije imao uticaja na širi, strateški ćorsokak u kojem se nalazi veći deo Libije. Istočni front južno od Bengazija ostaje nepromenjen. Gadafijeve snage i dalje kontrolišu Tripoli i veći deo zapadne Libije.

Dok su pobunjeničke formacije statične i nespremne za ofanzivne manevre, vazdušni napadi NATO-a su, kako se čini, sve fokusiraniji na napade na vladu, centre za komandu i kontrolu i mete povezane sa liderima Libije. Najznačajniji su učestali noćni napadi na Gadafijev kompleks u Tripoliju.

Teško je zamisliti vojne rezultate ponovljenog gađanja Gadafijevog kompleksa, jer on već dugo boravi u stambenim zonama i ostalim delovima grada "zabranjenim" za akcije NATO-a. Niži komandanti koji su, možda, nekada i koristili te komplekse već odavno su uspostavili alternativne komandne centre.

Strategija NATO bombardovanja je sada, čini se, više usredsređena na politički i psihološki pritisak protiv režima nego na slabljenje njegovih snaga. Ponovljeni napadi na kompleks su smišljeni, kako bi se oslabio Gadafijev autoritet. Takođe, moguće je da ti napadi imaju svrhu da zastraše Gadafijeve najbliže saradnike. Zastrašivanje, u kombinaciji sa pravnim štapom i šargarepom Međunarodnog krivičnog suda, smišljeno je kako bi se povećao broj prebega iz Gadafijevog tabora.

Ali ta strategija, možda, neće proizvesti rezultate dovoljno brzo. General Dejvid Ričards, komandant britanskih snaga, zatražio je da se proširi lista prihvatljivih meta. Ričards želi da se na spisak meta dodaju infrastrukturni objekti. Tradicionalno, napadi na mostove, puteve, elektrane i telekomunikacione sisteme zamišljeni su kako bi se izolovale protivničke kopnene snage i, samim tim, bile podložnije porazu na frontu. Ali, napadi na takve mete su, istovremeno, pogubni i po civile, zbog čega su u dosadašnjem toku kampanje izbegavani.

Ričards se, možda, nada reprizi strategije koja je efikasno upotrebljena protiv Slobodana Miloševića tokom rata 1999. godine. NATO se sa sličnim ćorsokakom suočio i tokom bombardovanja Srbije. Tada su usledili napadi na Miloševićeve saradnike i ekonomske komplekse u unutrašnjosti Srbije. Ova promena taktike proizvela je dovoljan pritisak unutar njegovog najužeg kruga saradnika, što je Miloševića nateralo da uzmakne. Iza Ričardsove definicije "infrastrukture", možda, se krije upravo takav razvoj situacije.

Libijski ustanici i NATO treba da budu makar malo ohrabreni erozijom koju je Gadafi pretrpeo tokom prethodne dve sedmice. Ali to nije dovoljno da bi se pronašao izlaz iz ćorsokaka. NATO bi sada mogao biti voljan da udvostruči vazdušnu kampanju usmerenu protiv Gadafija. Da li je to moguće postići bez veće patnje stanovništva, drugo je pitanje.

Tako se Kosovo, u opisu koji daje Bi-Bi-Si, našlo u društvu drugih "teritorija" - Abhazije, Čečenije, Korzike, Dagestana, Ingušetije, Severne i Južne Osetije, ali i entiteta poput Grenlanda koji je, uz autonomiju, ipak, deo Danske. 

Bi-Bi-Si Kosovo opisuje kao "siromašnu teritoriju" koja je, uglavnom, naseljena Albancima i koja je jednostrano proglasila nezavisnost od Srbije u februaru 2008. godine. Teritoriju je odmah priznao SAD, kao i najznačajnije države EU. Međutim, Srbija se, uz podršku svog "moćnog saveznika Rusije", obavezala da ne dozvoli Kosovu da dobije mesto u Ujedinjenim nacijama, konstatuje Bi-Bi-Si.

Kosovo je, takođe, okarakterisano kao teritorija na kojoj su se vekovima razvijali napeti odnosi između Srba i Albanaca. Posle konflikta koji su rasplamsali etničke podele i represije, pokrajinu od 1999. do 2008. godine nadgledao je UN, a pomirenje između albanske većine - koja podržava nezavisnost i srpske manjine - ostaje nedostižno.

Bi-Bi-Si podseća da je region jedan od najsiromašnijih u Evropi, u kojem je poljoprivreda glavna ekonomska delatnost, iako Kosovo poseduje bogata nalazišta ruda.

Etnički Albanci, kojih je oko dva miliona, čine oko 90 odsto ukupne populacije. Oko 100.000 Srba je ostalo na Kosovu, nakon posleratnog proterivanja nealbanaca. Srpska manjina živi na odvojenim teritorijama koje nadgleda NATO. Predstavnici međunarodne zajednice su naveli da su zabrinuti zbog sporog napretka u ostvarivanju prava Srba na Kosovu, piše Bi-Bi-Si.

Britanski sajt se osvrće i na istoriju ovog regiona koji je bio centar srpskog carstva do sredine 14. veka. Sajt navodi da su Sloveni i Albanci živeli na Kosovu od 8. veka i da Srbi Kosovo smatraju kolevkom svoje države.

Kroz vekove, kako se etnički balans menjao u korist Albanaca, Kosovo je postalo simbol zlatnog doba Srbije, opisanog u epskim pesmama.

Poraz Srbije u Kosovskoj bici 1389. godine doneo joj je vekove ropstva pod muslimanskom Otomanskom imperijom. Srbija je povratila kontrolu nad Kosovom 1913. godine, kada je ta provincija postala deo Jugoslavije.

Konflikt star jedan vek

Bi-Bi-Si objašnjava da konflikt između Srba i Albanaca nije nastao krajem devedesetih godina prošlog veka, već su se ti narodi borili za kontrolu nad regionom tokom 20. veka. Godine 1960. Beograd je postao tolerantiji prema albanskom nacionalnom identitetu. Albanci su dobili sigurne pozicije u kosovskoj i jugoslovenskoj administraciji.

Ustavom Jugoslavije iz 1974. godine, Kosovo je dobilo status autonomne pokrajine, a pritisak za sticanje nezavisnosti porastao je osamdesetih godina prošlog veka, posle smrti predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita.

Nezadovoljstvo zbog kosovske pozicije u Jugoslaviji iskoristio je budući lider Slobodan Milošević koji ukinuo autonomiju Kosova kada je postao predsednik 1989. godine.

Albanski pokret otpora nije uspeo devedesetih godina da obezbedi nezavisnost ili obnovi autonomiju, iako su Albanci proglasili nezavisnost 1991. godine.

Sredinom devedesetih, albanski gerilski pokret, Oslobodilačka vojska Kosova, pojačao je napade na "srpske mete". Napadi su ubrzali brutalni odgovor jugoslovenske vojske.

Sajt opisuje i bombardovanje Kosova i Srbije 1999. godine, koje je usledilo pošto je Milošević odbio da prihvati primirje koje je ponudila međunarodna zajednica i tako okonča krizu.

U međuvremenu, otpočelo je etničko čišćenje kosovskih Albanaca koju su sprovodile srpske snage. Stotine hiljada izbeglica prebeglo je u Albaniju, Makedoniju i Crnu Goru. Hiljade ljudi poginulo je u konfliktu, piše Bi-Bi-Si.

Srpske snage proterane su u leto 1999. godine, a UN je preuzeo upravljanje pokrajinom.

Bi-Bi-Si navodi i ko su savremeni lideri teritorije Kosova, a za Hašima Tačija se, između ostalog, kaže da "kao bivši lider Dreničke grupe, sumnjiči i za učešće u trgovini ljudskim organima Srba ubijenih tokom konflikta 1999. godine".

Sa druge strane, opisujući Srbiju, britanski sajt u broj stanovnika i površinu uključuje i stanovništvo i površinu Kosova. I na priloženim mapama Kosovo je u sastavu Srbije, iako je London, među prvima priznao samoproklamovanu nezavisnost vlasti u Prištini.

Ne pomažem, dovoljno, njemu da dođe na vlast. Treba da odem. Ne pomažem ovima da odu sa vlasti. Treba da odem. Nisam podupr'o da izbori budu već za osam meseci. Smena. Ništa nisam uradio da evropejac umre u štrajku bez neophodnih supstanci. Jednostavno, zaslužio sam sve što me stiglo.

Iznad svega, direktni sam krivac što ovaj RTS, ič' ne liči na onaj RTS. Tomislav je, očigledno, odluku doneo na temelju svog tumačenja evropske prakse po kojoj se generalni direktori javnih servisa u EU imenuju preko telefona ali se zato smenjuju preko „televizora".

Nemam primedbi. Ne pada mi na pamet da se isprečim nasred naše džade ka Evropi. Još manje, ko sam (bre) ja da osporavam pravo Tomislavu da me iz svog „medijskog cegera" izvuče za uši, kao Duška Dugouška, i baci u lonac. Imam prava samo da kažem - „Komšija, ova strana je pečena. Okreni me". Na mom primeru, a pre izbora, Srbija treba da vidi kako će stvari teći posle izbora.

Ne samo da odlazim, već odlazim „ožaren" radošću što me Tomica počastvovao statusom oglednog primerka za početak sređivanja malaksale Srbije. Pozivam druge urednike, direktore, funkcionere, premijere, predsednike, savetnike...da slede moj primer. Šta je u tome strašno? U Evropi, čim opozicija nekog prozove, taj legne dobrovoljno mrtav. To je najmanje što može da učini za svoju zemlju.

Ipak, suviše poznajem Srbe. Znam da ima janičara koji će, zlonamerno, napasti Nikolićevu odluku da me smeni. Pisaće na razne evropske adrese opširne paškvile gadeći, kako kažu - opsednutog evropejca - Tomislava. A valjda svaki dobronamerni građanin zna da, među nama, on važi za najistaknutijeg, od svih, iskreno resetovanih srpskih evropejaca. Prigovori su komični. Te, direktor ima još tri godine mandata; te, imaćemo problem sa medijskim ispitom koji Srbija uskoro polaže u Briselu; te, buniće se evropske institucije i novinarska udruženja; te, bio je javni konkurs; te, po zakonu je za smenu nadležan Upravni odbor. Hm. Bedno. Samo trice i kučine mrzovoljnih dušebrižnika koji usporavaju naš put tamo gde smo krenuli. Takvi hoće da se drže zakona, kao pijan plota. Što rek'o naš Maršal.

Neću se pomiriti sa osporavanjem Tomice. Lično šaljem desetine pisama na sve evropske adrese, snažno podržavajući, samo naizgled , evroatlanski kržljavu odluku o mojem degažiranju preko polovine terena. U ispovednoj prozi, priznaću da sam obimno grešio, verujući u drugačiju verziju evropeizma, vladavine zakona, pravnu državu, odnosa izvršne vlasti i javnih servisa, odgovornosti lidera za javno izgovorenu reč, politički mobing, sejanje straha... Greh na moju dušu. Mogu da se pravdam jedino nedostatkom škole. I svojim neveštim pisanjem.

Jednostavno, Tomina je zadnja. Tomina je energično - evropska. To treba Srbiji. Dosta je oklevanja. Dosta mlitavosti u državi, ekonomiji, društvu, medijima i privatnom životu. Ako razumete ovu malu igru reči. Što se mene tiče, podržavam svaku Tominu akciju zarad čvrstoće. Na mene, u toj oblasti, uvek može da računa. Sad i ubuduće.

Na kraju, jednako sam zahvalan Nikoliću što me je istovremeno lišio galerije privatnih političkih zabluda i ovakvog posla. Posle sedam teških godina, grdnih promašaja i nezasluženog poverenja srpskog, a milionskog, javnog mnjenja, odlazim sa RTS-a. To je moja, konačna, neopoziva odluka. Još danas, bez žala i čemera, bez grkosti u srcu - počinjem da se pakujem. Neće mi trebati dugo. Računam, svega tri godine i dva meseca. Toliko fali do isteka mog mandata. Nemojte me zadržavati. Treći mandat je - evropski neprihvatljiv.  

Aleksandar Tijanić
Generalni direktor RTS-a do 2014

Duhovi hodaju Balkanom. Još uvek duhovi ljudi, koji su umrli u ponekad nasilnom raspadu Jugoslavije od 1991. do 1999. godine, lutaju po Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Srbiji i Kosovu. Mnogi od njihovih ubica nisu kažnjeni, niti će ikada biti kažnjeni.

To je zbunjujuće mesto. Mnogo puta tokom mog boravka tamo, od 2000. do 2001. godine, čudio sam se šta se sve dešavalo na mestima na kojima sam bio. Jedno od takvih mesta bila je crkva i porta koji su dignuti u vazduh. Isprva vukla me je želja da to istražim, pošto sam pre toga posećivao uništene crkve u Bugarskoj, Grčkoj, na Bliskom istoku, pa čak i u Britaniji. Ubrzo mi je sinulo da je to veoma loša ideja. Jedan od trikova kojima su se razne vojske koje su operisale u regionu služile bio je i da miniraju mesta koje su ljudi često posećivali.

Sledeći čudan prizor bio je red kuća duž puta u zapadnoj Hercegovini, na kojima su bili rastureni krovovi, vrata i prozori. To je, kako mi je rečeno, bio rezultat akcije koja je tekla ovako: vojnici ili paravojne formacije jedne od strana isterali bi ljude iz kuća, zatvorili bi sve prozore i vrata, stavili sveću na dimnjak i pustili gas. Kada bi gas dospeo do sveće, cela kuća bi eksplodirala.

Prednost takvog pristupa, rečeno mi je, svodio se na to da žitelji ne bi mogli da se vrate, bez obzira na ishod rata. To je bilo još jedno oruđe etničkog čišćenja, termina koji je u svetske rečnike ušao u kontekstu balkanskih ratova iz tog perioda.

Dvojica hrvatskih generala, Ante Gotovina i Mladen Markač, proglašeni su krivim za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti u Hagu. Treći, Ivan Čermak, proglašen je nevinim i pušten na slobodu. Generali Gotovina i Markač bili su odgovorni za dela hrvatskih vojnika pod njihom komandom, koji su ubili i proganjali civile, pljačkali kuće, granatirali sela i gradove, bez namere da gađaju isključivo vojne ciljeve.

Ljudi iz područja koje su oni i njihove trupe opustošili, zbog čega su proglašeni krivima, bili su Srbi koji su živeli u području Hrvatske koji se nazivao Krajina. Bilo bi 'fer' upitati se šta su Srbi radili u Hrvatskoj. Odgovor je da su pre raspada Jugoslavije različiti narodi - Srbi, Hrvati, Bošnjaci - različitih vera - pravoslavne, rimokatoličke i islama - živeli zajedno u poprilično jedinstvenoj zemlji. Postoji argument koji kaže da je mešanje bilo posebno rašireno u Bosni i Hercegovini, i da je divljaštvo rata bilo bar delimično posledica takvog mešanja.

Krajina znači "ivica". To je bilo mesto na kojem su se sudarale Austro-ugarska i Otomanska imperija. U Drugom svetskom ratu tu su pronacistički hrvatski fašisti istrebljivali pravoslavne Srbe tako što su ih zatvarali u crkve i palili.

Kada je Jugoslavija počela da se raspada, Srbi su, pod vođstvom Slobodana Miloševića, nasledili veliku jugoslovensku vojsku. Hrvati su imali policiju, ali ne i vojsku. Srbi su na početku rata brzo potukli Hrvate, a između ostalog je osnovana i Republika Srpska Krajina.

Verovatno iz razloga što su Srbi za nijansu ružniji i agresivniji, i što je Milošević bio taj koji je i započeo sve, Sjedinjene Američke Države preferirale su Hrvate.

Moje iskustvo o Hrvatima u Bosni i Hercegovini govori da su imali određene prednosti. Oni su katolici, a tim više i zapadnjaci, za razliku od pripadnika pravoslavne ili islamske veroispovesti. Hrvati imaju i više smisla za ekonomiju; u BiH stvari su se kretale nabolje kada su oni vodili banke ili ministarstvo finansija.

Šta god bio razlog, Sjedinjene Američke Države složile su se da je Hrvatima potrebna vojska.

Tako je počela veza između SAD i hrvatskih oružanih snaga, s voljenim generalima Gotovinom, Markačem i Čermakom na čelu, kojima se sudilo za ratne zločine.

Sa američke strane odlučeno da je puno elegantnije i politički korektnije zadržati Kongres podalje od te akcije i američko učešće u Oluji prepustiti privatnoj kompaniji - Military Professional Resources, Inc. ili MPRI.

MPRI je bio sastavljen od penzionisanih američkih oficira, spremnih za malu avanturu i pokoji dolar, bliskih američkim oružanim snagama i dobavljačima oružja - pravi brak sklopljen u raju. Hrvatima su bile potrebne veštine i oružje, a američki oficiri su bili u potrazi za zanimljivim i unosnim poslom.

Sa američkim vojnim sposobnostima, planiranjem i naoružanjem, nove hrvatske oružane snage brzo su počele da odnose pobede protiv Srba. Mogućnost poricanja da je MPRI bio zvanično angažovan značila je da bi se američka vlada mogla lako distancirati od svih prljavština u koje se bile umešane hrvatske snage.

Hrvatska je pod predsednikom Franjom Tuđmanom - koji bi bio jednako loš kao i Slobodan Milošević da je njihova pozicija bila obrnuta i da je Tuđman imao JNA - ubrzo uspostavila čvrstu kontrolu nad područjem koji je smatrala svojom teritorijom, uključujući i Krajinu.

Da li bi Amerikanci napravili bolje rezultate od onih koji su plod hrvatskih vojnih uspeha potpomognutih MPRI-om, teško je reći. Da Amerika nije bila to što jeste, bivši generali MPRI-ja mogli su biti na suđenju zajedno sa hrvatskim generalima jer su planirali hrvatsku kampanju. Ovako - oni ostaju bogati, a generali Gotovina i Markač idu u zatvor na 24, odnosno 18 godina.

Hrvati su jako ljuti zbog presude generalima. Oni smatraju da su trojica generala poput Džordža Vašingtona.

Jeremić je, u autorskom tekstu u magazinu Meždunarodnaя žiznь (Međunarodni odnosi) Ministarstva inostranih poslova Rusije, istakao da veruje da će evropski proces stvoriti okvir za uspostavljanje nove dimenzije odnosa dve zemlje.

"Ne samo da će Moskva imati pravog prijatelja u Briselu i proširiti svoj pristup zajedničkom evropskom tržištu, već će se doprineti i boljem razumevanju i saradnji Rusije i Unije", ocenio je Jeremić.

"Veliki ruski pisac Fjodor Mihajlovič Dostojevski jednom prilikom je primetio: 'Mi Rusi imamo dve rodine: Rusiju i Evropu'. Slično se može reći i za nas, jer i mi Srbi imamo dve rodine: Srbiju i Evropu", istakao je Jeremić.

Takav pristup, prema njegovim rečima, otvara značajne mogućnosti za ubrzanje razvoja Srbije u 21. veku.

Jeremić je podsetio da je Srbija donela stratešku odluku o razvoju kroz proces evropskih integracija, ali napomenuo da termin "Evropa" za nju nema samo uprošćeno značenje pristupanja EU, nego se, prvenstveno, odnosi na građenje evropskog društva.

"Građenje evropskog društva je za Srbiju - put ka ostvarivanju prosperiteta u miru i bezbednosti, sređivanju unutrašnjih prilika i uspešnom okončanju tranzicije", objasnio je Jeremić.

Prema njegovim rečima, Srbija nastavlja da računa na podršku Rusije u otkrivanju potpune istine o optužbama da su vodeće javne ličnosti na Kosovu bile uključene u organizovani kriminal, ratne zločine i trgovinu ljudskim organima pre, za vreme i posle NATO bombardovanja.

"Zahvalni smo Rusiji što je podržala zahtev Srbije da Savet bezbednosti osnuje ad hok mehanizam za krivičnu istragu koja bi bila sveobuhvatna po svom obimu i jurisdikciji", istakao je Jeremić.

Šef srpske diplomatije smatra da se samo doslednošću i delovanjem preko Saveta bezbednosti i u ovom slučaju može sprečiti utisak da u sprovođenju međunarodne pravde postoje dvostruki aršini.

Špigl onlajn smatra da u slučaju Gadafijevog "pada" ne bi bilo nikakvo iznenađenje ako bi se zemlja raspala.

Dovoljno je pogledati atlas da bi se videlo zašto su na teritoriji današnje Libije hiljadama godina postojale tri nezavisne države. Zemlja je jednostavno bila suviše velika da bi se njom upravljalo iz jednog urbanizovanog centra.

Ni stanovništvo nikada nije bilo homogeno - mnogobrojna plemena razlikuju se prema jeziku, običajima i načinu privređivanja.

Plemena se identifikuju sa regionom u kome žive, ne sa državom. Vekovima "Libija" nije bilo ime zemlje, nego maglovita geografska oznaka. Grčki istoričar Herodot, u petom veku pre Hrista, tako je označavao ceo afrički kontinent.

Istorijska podela na regione Tripolitaniju na zapadu, Fezan na jugu i Kirenaiku na istoku danas se čini ponovo aktuelnom.

Prošle nedelje, posle 41 godine, plemena na istoku su odbacila Gadafijevu vlast. Zatim su se plemena na naftom bogatom jugu priključila pobuni protiv diktatora. Trenutno ga podržava još njegov region Tripolitanija. Gadafi je tako izgubio kontrolu nad 80 procenata libijske teritorije.

Panika na tržištu nafte

Povodom rasta cena nafte list Vestdojče cajtung piše da se na tržištu nafte dešava ono što se obično dešava u vremenima potresa: zavladala je panika.

Proizvodnja u Libiji smanjena je za trećinu i to je bilo dovoljno da cena u roku od nekoliko dana poraste za 20 procenata. Barel je već ranije koštao 120 dolara, 2008. godine čak 145.

Međutim, panika među trgovcima naftom tada nije bila tako velika kao danas. Situacija je danas opasnija, jer niko ne zna na šta će sve izaći.

Naftu koja nedostaje, članice OPEK-a, pre svega Saudijska Arabija, mogu bez problema da nadoknade, ali šta ako i u zemlji koja je najveći proizvođač nafte u svetu dođe do nemira?

Naslovi kao "Barel nafte 250 dolara" ili "Litra benzina dva evra" privlače pažnju, ali nisu neka pouzdana prognoza. Naime, pre nego što svet padne u depresiju mora se desiti još nešto osim proterivanja Gadafija iz Libije.

Cene ne određuje jedan uzrok

Cenom nafte bavi se i list Noje vestfeliše koji piše da oni koji su primorani da se voze na posao ne mogu da zarade novac brzinom kojom ga izdaju na benzinskim pumpama.

Spekulacije su jedan od osnovnih razloga za drastičan rast cena goriva. Svakako da situacija u Libiji i drugim zemljama - proizvođačima nafte izaziva zabrinutost, ali pri tom bi trebalo imati u vidu mogućnosti snabdevanja.

Činjenice ne ukazuju na dramatičnu situaciju. Libijsko učešće na tržištu nije veliko i druge zemlje lako mogu da nadoknade taj nedostatak. Međutim, trenutna cena nije odraz te procene. Skokovi cene nafte ne mogu se svesti samo na jedan uzrok.

Jasno je da spekulacije značajno doprinose poskupljenju. Opravdane su i kritike na račun naftnih kompanija - one očigledno koriste trenutnu situaciju kako bi dodatno zaradile.

U tekstu pod naslovom "Sporni predsednik oslabljenog Kosova", Mond ukazuje na to da je novoizabrani predsednik Kosova Bedžet Pacoli "osumnjičen za korupciju u Rusiji" i da je "jedan od njegovih krupnih štićenika poslednjih godina bio pukovnik Gadafi, šef sad već ozbiljno uzdrmanog libijskog režima".

U izveštaju se navodi i da se "posmatrači pitaju oko toga da li je održiv dvojac koji će činiti predsednik i premijer, utoliko pre što je Hašim Tači na međunarodnoj pozornici oslabljen otkako je u izveštaju Dika Martija, usvojenom u Savetu Evrope, doveden u vezu s mogućom trgovinom organima".

Ističući da "Beograd traži međunarodnu istragu, pod okriljem UN", pariski dnevnik navodi mišljenje stručnjaka Verene Klaus da su "zasad to samo navodi, ali je ono kako se na to gleda u evropskim prestonicama jasno".

"Evropske prestonice oklevaju da podrže Tačija. Trenutak je poražavajući, a konačno bi trebalo da se pokrene dijalog sa Srbijom, u kojem će kredibilitet igrati ključnu ulogu", prenosi Mond ocenu Klausove.

Tači primoran na ustupke

Dnevnik dodaje i da je Pacoli tek u trećem krugu u parlamentu izabran za predsednika, uprkos bojkotu opozicije, dok je "oslabljeni Tači, pod snažnim evropskim pritiskom, a sa ciljem da se Priština izvuče iz političke paralize, morao da prihvati ustupke".

Zato je, prema pisanju dnevnika, morao Pacoliju da da mesto predsednika, a Pacolijevoj maloj stranci tri ministarska mesta u vladi. 

Mond navodi i reči "jednog evropskog zvaničnika u Prištini da bi bez tog dogovora nastao istinski problem i moralo bi se ići na nove izbore, mada za takvo rešenje nije bilo nikakvog oduševljenja".

"Ova teško iščupana nagodbna je izazvala veliku zategnutost i u premijerovoj Demokratskoj partiji Kosova", dodaje se u izveštaju. 

Mond piše da je to kao "najgore moguće rešenje ocenio drugi čovek DPK Fatmir Ljimaj, ministar transporta i komunikacija, protiv koga je istragu pokrenula evropska misija Euleks, koja bi trebalo da osnaži vladavinu prava na Kosovu".

Pariski list zaključuje da su "poslednji meseci bili katastrofalni za Kosovo, jer je na decembarske izbore pala ljaga teških prevara, i to na oči Evropljana koji su to teško primili, dijalog sa Srbijom kasni, a kosovski rukovodioci su teško dovedeni u pitanje zapaljivim Martijevim izveštajem o mogućoj trgovini ljudskim organima".

Onda su došle optužbe. Prvo, zbog neregularnosti decembarskih izbora, koje su strašno naljutile Ameriku, najvećeg saveznika Kosova.

Ubrzo posle toga, stigao je i izveštaj švajcarskog političara i bivšeg tužioca Dika Martija, u kojem su navedene jezive optužbe o povezanosti kosovskog političkog vrha i organizovanog kriminala.

Dik Marti je decembra prošle godine predao izveštaj Savetu Evrope, koji je povezao kosovskog premijera Hašima Tačija sa ljudima koji su posle sukoba na Kosovu, 1999. godine, kidnapovali i ubili 500 Srba i Albanaca.

Neki od njih, kako se tvrdi u izveštaju, ubijeni su kako bi im organi bili izvađeni i prodati. Tači je energično demantovao optužbe.

Ali to nisu prve takve tvrdnje. Naime, prvi put su takve optužbe predstavljene u knjizi bivše tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte.

Međutim, srpski mediji došli su do određenih dokumenata koji potkrepljuju Martijeve tvrdnje. Dokumenta u kojima su sakupljena autentična svedočenja o tome da se kidnapovani Srbi ubijaju zbog organa, predata su 2003. godine misiji Ujedinjenih nacija na Kosovu.

U to vreme, optužbe nisu bile potkrepljene. Ipak, ti navodi su naterali tim istražitelja UNMIK-a i Međunarodnog tribunala za ratne zločine da posete, februara 2004. godine, grad Burel i "žutu kuću" na severu Albanije, gde su, prema svedočenjima, počinjena ubistva.

U izveštaju forenzičara UNMIK-a, piše da su u "žutoj kući" pronađeni tragovi krvi, ali da to nisu čvrsti dokazi kriminalnih radnji. Posle toga, nikakve potrage za telima, niti dalje istrage, nisu pokrenuti.

A ipak, dokazi, kao i medicinski pribor nađen ispred kuće, mogli su biti uzeti u obzir kao dokazi koji bi potkrepljivali ranije tvrdnje svedoka.

Zašto je UNMIK stavio taj slučaj u fioku? Pa, zbog političke pragmatičnosti. Zbog toga što su morali svakodnevno da sarađuju sa ljudima koji su implicitno optuženi.

Osim toga, činjenice koje su mogle biti otkrivene daljim istragama užasavale su ljude u UN, zadužene za izgradnju moderne i stabilne administracije na teritoriji Kosova.

Kad je reč o Međunarodnom tribunalu za ratne zločine, njihovi istražitelji su zaključili da je, čak i da su zločini stvarno počinjeni, takav slučaj van njihove nadležnosti, zato što su zločini počinjeni posle sukoba na Kosovu 1999. godine.

Nekoliko godina kasnije, u misterioznom i sramotnom potezu, Međunarodni tribunal uništio je dokaze sakupljene u "žutoj kući". Da su bili sačuvani, mogli su da daju DNK uzorke kritične za potpunu kriminalnu istragu.

Najzad, zbog činjenice da nije pokrenuta dublja istraga posle "žute kuće" i činjenice da su prikupljeni dokazi uništeni, UNMIK i Međunarodni tribunal mogli su da tvrde da ne postoje dokazi koji potkrepljuju svedočenja.

Međutim, to nije bio slučaj sa Dikom Martijem, koji je sproveo daleko detaljniju istragu.

Albanci, naravno, tvrde da se Marti protivi proglašenju kosovske nezavisnosti i da je njegov izveštaj deo šire kampanje blaćenja nove države.

Švajcarskog tužioca napadaju i zbog neobjavljivanja detalja o njegovim izvorima, za koje on kaže da bi mogli da ugroze živote, ako bi bili poznati.

Novi dokumenti

Novi dokumenti koji su izašli u javnost zaprepastiće Martijeve kritičare. Oni sadrže mučne podatke o tome šta se desilo posle sukoba na Kosovu 1999. godine, među kojima su i detalji o svedocima, ali ne i njihova imena.

Prvi je interni dokument Međunarodnog tribunala koji datira iz 30. oktobra 2003. godine. Drugi, od 12. decembra 2003. godine jeste izveštaj direktora UNMIK-ovog pravosudnog odeljenja.

Rezime izjava iz prvog dokumenta navodi da je od juna do oktobra 1999. godine, između 100 i 300 ljudi, većinom Srba, oteto i odvedeno u Albaniju. Od tog broja, od 24 do 100 ljudi prebačeno je u sekundarne pritvorne centre, odakle su ponovo prebacivani u "mobilne klinike", gde je medicinsko osoblje bilo spremno za vađenje organa zatvorenicima, koji bi posle toga umirali.

Organi su, zatim, prebacivani do aerodroma u Tirani, a odatle prevoženi u Tursku i na druge destinacije.

U dokumentu se navodi da su svi svedoci bili etnički Albanci koji su bili pripadnici OVK. Četvorica njih bila su umešana u transport najmanje 90 Srba u centralnu i severnu Albaniju.

Trojica su isporučivala zarobljene u "žutu kuću" blizu Burela, a dvojica su, kako se navodi u dokumentu, pomogla u izbacivanju ljudskih ostataka u blizini kuće, dok je jedan dostavljao delove tela na aerodrom u Tirani.

U dokumentu se navodi da svi svedoci tvrde da nisu prisustvovali operacijama, ali da svi kažu da su za operacije i transport delova tela barem znali, a u nekim slučajevima i učestvovali, srednji i visoki činovnici OVK.

U jednom trenutku, dokument citira izvore koji kažu: "Operaciju su podržali ljudi povezani sa operativcima albanske tajne policije bivšeg režima Saljija Beriše", koji je, ponovo, premijer Albanije.

Imena

Ono što je značajno jeste da se u novim dokumentima ne spominje ime Hašima Tačija, ali se spominje Ramuš Haradinaj i njegov brat Daut. Haradinaj je bivši komandant OVK i premijer Kosova. Međunarodni krivični sud za bivšu Jugosaviju oslobodio je Haradinaja, 2008. godine,  optužbi za ratne zločine, ali mu se sada ponovo sudi zbog navoda Tužilaštva o zastrašivanju svedoka.

Haradinaj je Tačijev politički neprijatelj. Detalji koji su otkriveni novim dokumentima mogli bi da oraspolože premijera, pošto izgleda kao da prebacuju krivicu sa njega na Haradinaja.

Ali kako dokaz koji sadrže nije bio upotrebljen na prvom suđenju Haradinaju za ratne zločine, verovatno su tužitelji osetili da nisu bili dorasli tvrdnjama. Štaviše, Haradinajevo ime se ne spominje u izveštaju Dika Martija. Situacija ostaje mračna.

Pravna i policijska misija EU na Kosovu, Euleks, istražiće navode Dika Martija, koji daleko prevazilaze one o trgovini organima. Ali ne izgleda kao da će nova dokumenta pomoći u potrazi za pravdom. Jedan dobro pozicioniran izvor kaže da je potera za otkrivanjem svedoka na Kosovu već počela.

Posle curenja informacija, malo je verovatno da će bilo ko ko ima znanje o tim događajima biti voljan da svedoči, ukoliko ne dobije garancije o zaštiti u godinama koje dolaze, uključujući nov identitet i preseljenje u inostranstvo. To je tragedija.

Trebalo bi svi da znaju, jednom za svagda, gde leži istina u toj priči. Ne samo porodice nestalih, već i kosovski Albanci čiji su lideri sada sve više izolovani na međunarodnom nivou, delom zahvaljujući tim navodima.

Činjenica da Vašington nije bio voljan da izvrši neophodni pritisak na lidere na Kosovu, dovodi do toga da će milijarde dolara biti uludo potrošene, dok će Kosovom vladati nasilnici.

U proteklih nekoliko godina, Kosovo je dobilo više direktne američke pomoći od one koja je data svrgnutom egipatskom predsedniku Hosniju Mubaraku, ali je i dalje nestabilno područje.

Američka podrška Kosovu bila je isto tako pogubna po ekonomsku sigurnost, političku stabilnost i demokratske principe, kao i podrška data autokratama širom sveta.

Osnovna pretpostavka za podršku Kosovu bio je razvoj politički stabilnog, demokratskog društva, ali su, umesto toga, uspostavljene velike političke razlike i stvorena je elita koja je iznad zakona.

Bivše vođe OVK uspele su da se obogate i ostanu na vlasti, kontrolišući sve institucije, dok međunarodna zajednica nije imala odgovor na rastuću korupciju.

Marti otvorio poglavlje o kriminalu

Tek je izveštaj Dika Martija iz Saveta Evrope o trgovini ljudskim organima doveo do otvorenog govora o kriminalu i korupciji na Kosovu.

Marti je u izveštaju označio Hašima Tačija kao lidera tzv. "dreničke grupe" koja se bavila trgovinom organima i drogom.

Svi osumnjičeni visoki zvaničnici Kosova odmah su optužili međunarodnu zajednicu da sprovodi politički linč i da se meša u unutrašnje stvari, što nije tačno.

Najgora od svega jeste činjenica da nasilnici koji vladaju Kosovom svoje pozicije duguju podršci međunarodne zajednice, pogotovo SAD.

Amerika je od samog početka intervencije na Kosovu 1999. godine navela saveznike da bombarduju srpske snage, a da kontrolu situacije na terenu prepuste OVK. To je za posledicu imalo stradanje pripadnika manjina i Albanaca, koji su se protivili OVK.

Ta strategija je dovela do uspostavljanja međusobno zavisnog odnosa vođa OVK i Zapada, radi održavanja stabilnosti koja je teškom mukom uspostavljena posle bombardovanja.

Tokom tog prelaznog perioda, lokalno stanovništvo je steklo utisak da američke i druge snage podržavaju OVK.

Od bande do političke sile

Zvaničnici SAD nisu ništa radili da promene tu percepciju, već su lobirali i davali podršku OVK da bi je pretvorili od oružane bande u političku silu.

Teško da su mogli da se razviju demokratija i vladavina zakona, uz tako otvorenu podršku korumpiranom i kriminalnom rukovodstvu Kosova.

Zbog te podrške, nisu podignute optužnice za ratne zločine, koji nisu do kraja istraživani, a neki su čak i prikrivani, niti su pokrenute istrage o korupciji.

Stručnjaci za međunarodno pravo tvrde da UNMIK u nekim slučajevima nije dovodio istrage do kraja, već je slao dosijee u sedište UN, radi političke odluke.

Neke istrage su prekinute, jer bi političke posledice bile suviše teške. Dokumenti Unmika iz 2003. godine koji su procureli u javnost pokazuju da je misija UN sprovela, ali da nije završila istragu o trgovini ljudskim organima.

Činjenica da se na Kosovu održavaju izbori nije nikakva uteha za američke zvaničnike. Dosadašnja politika dovodila je do podrške sili, umesto vrlini.

Prvi princip pomoći novim demokratijama mora da bude stvaranje uslova koji će sprečiti da bilo ko bude iznad zakona.

"Tri godine od proglašenja nezavisnosti, Kosovo se bori da ubedi više zemalja da priznaju njegov status", objašnjava Hodža, dodajući da, zbog toga, Kosovo ne može sebi da priušti postojanje takvog pisanog dokumenta kakav je izveštaj Dika Martija.

Hodža se osvrnuo na optužujući izveštaj izvestioca Saveta Evrope Dika Martija koji ukazuje na upletenost pojedinih vodećih kosovskih političara u ozbiljne zločine.

Marti u izveštaju tvrdi da su pripadnici gerile kosovskih Albanaca bili uključeni u trgovinu organima i druga ozbiljna krivična dela tokom i posle rata 1998-1999. godine.

"Ta zverstva", tvrdi Marti, "nadgledao je premijer Hašim Tači i drugi bivši lideri Oslobodilačke vojske Kosova koji su kasnije zauzeli visoke političke položaje". Tači je odbacio te tvrdnje.

Parlamentrna skupština Saveta Evrope usvojila je izveštaj prošlog meseca.

"Optužbe su dodatno oštetile već slab imidž Kosova", navodi novinar i stručnjak za Balkan, Enver Robeli.

Povrh svega, Kosovo se bori i sa slabom ekonomijom. Prema zvaničnim podacima Kosovo je među najsiromašnijim zemljama Evrope: nezaposlenost je dostigla 40 procenata, a 45 odsto dvomilionske populacije živi ispod linije siromaštva.

I pored toga što mnogi stanovnici Kosova, kao 27-godišnji Korab Ajeti, Dan nezavisnosti smatraju 'svetim', oni nisu zadovoljni trenutnim stanjem.

"Vidim malo napretka i mnogo, mnogo neuspeha", kaže Ajeti, ističući da su ekonomija i obrazovanje najveći problemi.

I dok se Kosovo bori da se transformiše, iz ratom uništene regije, u evropsku državu, mnogi lokalni posmatrači krive kosovske političare zbog niskog standarda.

"Nije realno očekivati ekonomska čuda za tri godine", kaže predsednik Privredne komore Safet Grdžaliju, dodajući da na Kosovu nije urađeno ni ono što je moglo da se uradi, čak i sa ograničenim sredstvima.

"Ono što je do sada urađeno je da su političke elite sve bogatije, dok su ostali društveni slojevi sve siromašniji", ističe Grdžaliju.

Proteklih meseci Vlada Kosova je uzdrmana, više puta ponavljanim, optužbama za zloupotrebu javnih fondova od strane visokih zvaničnika.

Pravna misija Evropske unije na Kosovu, Euleks, istražuje nekoliko takvih optužbi.

"Sada postoji slika o Kosovu kao zemlji u kojoj donošenje odluka i korupcija idu ruku pod ruku", kaže Ili Hodža.

Tači, koji je pobedio na decembarskim izborima, izložen je međunarodnim i domaćim pritiscima da formira Vladu bez političara osumnjičenih za upletenost u korupciju.

To bi isključilo i nekoliko dugogodišnjih članova Tačijeve Demokratske partije Kosova.

Kosovo, koje je jednostrano proglasilo nezavisnost od Srbije, 17. februara 2008. godine, do sada je priznalo 75 država, uključujuću Sjedinjene Američke Države i većinu zemalja čalnica Evropske unije.

Pokazalo se, međutim, da dalja priznavanja predstavljaju problem za Prištinu, pošto Beograd nastavlja energičnu anti kampanju.

Beograd i Priština su pristali na razgovore, uz posredstvo EU, kako bi olakšali zategnute odnose. Brisel vrši pritisak da se pokrenu osnovna pitanja, kakva su komunikacije, saobraćaj i energija.

Datum rezgovora, međutim, još nije određen.

"Kosovo još nije spremno i nije pripremilo strategiju za razgovore sa Srbijom", kaže Enver Robeli.

Kako se približava godišnjica nezavisnosti, raspoloženje u Prištini je sumorno. Centralna proslava nije planirana.

"Arapski svet se zapalio", prenela je Al Džazira prošle nedelje, dok širom regiona zapadni saveznici "brzo gube svoj uticaj". Udarni talas je počeo dramatičnim ustankom u Tunisu kojim je svrgnut diktator, koga je podržavao Zapad, uz naročit odjek u Egiptu, gde su demonstranti porazili brutalnu policiju, odanu dikatoru.

Posmatrači su to uporedili sa obaranjem ruskog režima 1989. godine, međutim postoje značajne razlike. Presudno je što ne postoji Mihail Gorbačov među velikim silama, koji podržava arapske diktatore.

Umesto toga, Vašington i njegovi saveznici drže se dobro ustanovljenog principa da je demokratija prihvatljiva samo ukoliko je u skladu sa strateškim i ekonomskim ciljevima: što je dozvoljeno na neprijateljskoj teritoriji (do određene mere), nije i u našem dvorištu, molim vas, ako nije pravilno pripitomljeno.

Jedno poređenje sa 1989. godinom ima određenu vrednost: Vašington je pružao podršku Rumuniji, odnosno najnasilnijem od istočno-evropskih diktatora, Čaušeskom, sve dok vernost nije postala neodrživa.

To je uobičajeni obrazac: Ferdinand Markos, Žan-Klod Duvalije, Čun Du Hvan, Suharto i mnogi drugi korisni mafijaši.

To može biti i u slučaju Hosnija Mubaraka. Pored rutinskih napora da proba da osigura režim, neće skrenuti daleko od odobrene staze.

Kao nova nada pojavljuje se Mubarakov privrženik general Omar Sulejman, koji je nedavno imenovan za potpredsednika. Sulejman, dugogodišnji šef obaveštajnih službi, omražen je od strane pobunjene javnosti gotovo kao i sam diktator.

Isti refren

Uobičajeni refren među stručnjacima je da strah od radikalnog islama zahteva (nerado) postojanje opozicije demokratiji, na pragmatičnim osnovama. Iako nije bez neke zasluge, formulacija je pogrešna.

Opšta opasnost uvek je bila nezavisnost. Sjedinjene Američke Države i njeni saveznici redovno su podržavale radikalne islamiste, nekada da bi predupredili pretnju od sekularnog nacionalizma.

Poznat primer je Saudijska Arabija, ideološki centar redikalnog islama (i islamskog terora). Drugi na dugoj listi je Zia ul Hak, najbrutalniji diktator u Pakistanu i miljenik predsednika Regana, koji je vodio program radikalne islamizacije (uz sudijsko finansiranje).

"Tradicionalni argument koji je iznošen u arapskom svetu i van njega je da nema ničeg pogrešnog i da je sve pod kontrolom", kaže Marvan Muašer, bivši jordanski zvaničnik i sada direktor Istraživačkog centra za Bliski istok Karnegijeve zadužbine. "Sa ovom linijom mišljenja, snage koje su učvršćene ističu da protivnici i 'autsajdri' koji pozivaju na reformu, preteruju u opisu uslova na terenu".

Otuda javnost može biti raspuštena. Doktrina ostavlja trag i uopštava se širom sveta, pa i na teritoriji SAD. U slučaju nemira, taktična pomeranja mogla bi da budu neophodna, ali uvek sa pogledom na jačanje kontrole.

Entuzijastičan demokratski pokret u Tunisu bio je uperen protiv "policijske države sa malom slobodom izražavanja i udruživanja i ozbiljnim problemima u vezi sa poštovanjem ljudskih prava", kojom je vladao diktator, a čija je porodica je omražena zbog korumpiranosti. Tako je u julu 2009. godine rekao ambasador SAD Robert Godek, a objavio je "Vikiliks".

Otuda za neke posmatrače dokumenati "Vikiliksa" trebalo bi da stvore lagodan osećaj među američkom javnošću da su zvaničnici u pripravnosti u slučaju promena-doista, poruke toliko podržavaju politiku SAD da izgleda kao da cure od samog Obame.

Medalja za Asanža

Gideon Rahman u tekstu u pod naslovom "Amerika bi trebalo da Asanžu da medalju" objavljenom u Fajnenšel tajmsu, piše da se američka spoljna politika postavlja kao principijelna, inteligentna i pragmatična. "Javna pozicija SAD u vezi sa određenim pitanjima je često i privatno stanovište."

Tako gledano, "Vikiliks" podriva teorije zavere koje stavljaju znak pitanja na plementite motive, koje Vašington proklamuje.

Godekova poruka podržava ove ocene - barem ako ne gledamo dalje. Ako ipak gledamo, kako spoljno-politički analitičar Stiven Zuns piše u svom izveštaju u Forin politici u fokusu, nalazimo, sa Godekovim informacijama u rukama da je Vašington obezbedio 12 miliona vojne pomoću Tunisu.

Kao što se događa, Tunis je samo jedna od pet zemalja korisnika pomoći, među kojima su još i Izrael (rutinski), dve diktature na Bliskom istoku - Egipat i Jordan, i Kolumbija, u kojoj je stanje ljudkih prava dugo bilo na najnižem nivou i koja je dobila najviše vojne pomoći od SAD nego bilo koja druga zemlja.

Heilbrunov dokaz A je arapska podrška za politiku SAD protiv Irana, otkriveno je uz pomoć poruka koje su procurale. Rahman, takođe, daje ovaj primer, kao i mediji, pozdravljajući ova ohrabrujuća otkrića. Reakcije pokazuju kako je dubok prezir prema demokratiji u obrazovanim kulturama.

Nije spomenuto šta stanovništvo misli, ali se lako može otkriti. Prema anketama koje je sproveo "Brukings institut" u avgustu, deset odsto Arapa je saglasno sa komentatorima iz Vašingtona i sa Zapada da je Iran pretnja. Na drugoj strani 77, odnosno 88 odsto vidi SAD i Izrael kao najveće pretnje.

Mišljenje Arapa prema politici Vašingtona je neprijateljsko, a većina od 57 odsto misli da bi regionalna bezbednost bila poboljšana kad bi Iran imao nuklearno oružje.

Sve je pod kontrolom

Ipak, "nema ničeg pogrešnog i sve pod kontrolom" (kako Mušer opisuje prevlađujuću fantaziju). Diktatori nas podržavaju. Njihovi potčinjeni mogu biti ignorisani, osim ako ne pokidaju svoje lance, a tada politika mora biti prilagođena.

Druge informacije koje su procurile, takođe, izgleda da daju podršku entuzijastičnim ocenama o plemenitosti Vašingtona.

U julu 2009. godine, Hugo Lorens, američki ambasador u Hondurasu, izvestio je Vašington o istrazi ambasade o "pravnim i ustavnim problemima u vezi sa nasilnim svrgavanjem predsednika Manuela Mel Zelaja 28. juna."

Ambasada je zaključila da "nema sumnje da su vojska, Vrhovni sud i Narodna skupština skovali zaveru prema kojoj je 28. juna izveden nelegalani i neustavni puč protiv izvršne vlasti."

Zadivljujuće, osim što je predsednik Obama nastavio da se udaljava od gotovo cele Latinske Amerike i Evrope podržavajući nasilni režim i zapostavljajući poslednje zločine.

Možda najznačajnija otkrića Vikiliksa pregledana od strane spoljno-političkog analitičara Freda Branfmana imaju veze sa Pakistanom.

Poruke otkrivaju da je Američka ambasada svesna da rat Vašingtona u Avganistanu i Pakistanu ne samo pojačava anti-amerikanizam već da "rizikuje destabilizaciju Pakistana" i čak pojačava pretnju za najgoru noćnu moru - da bi nuklearno oružje moglo da padne u ruke islamskih terorista.

Opet, otkrića "bi trebalo da stvore lagodan osećaj...da su zvaničnici u pripravnosti u slučaju promena" (Heilbrunove reči) - dok Vašington pouzdano maršira ka katastrofi.

Albanski premijer Salji Beriša optužio je opoziciju, na čelu sa gradonačelnikom Tirane Edijem Ramom, za organizovanje grupa kriminalaca i terorista. Rama je uzvratio da je premijer odgovoran za krvoproliće, a da je ministar unutrašnjih poslova društveno opasan crv koga treba uhapsiti.

Pošto je Albanija zvanično podnela zahtev za članstvo u Evropskoj uniji, a Unija snažno podržava policijsku i pravosudnu misiju na Kosovu, događaji koju su obeležili prethodnu nedelju pokazuju da je situacija duboko alarmantna, navodi Ekonomist.

Bivši slovački ministar inostranih poslova Miroslav Lajčak sastao se, 26. janunara, sa albanskim liderima u pokušaju da spreči novi krug nasilja.

Normalan parlamentarni život u Albaniji u zastoju je još od 2009. godine, od kada opozicija tvrdi da su izbori bili namešteni.

Na Kosovu, napredak gotovo da ne postoji. Najnoviji problemi proističu iz izveštaja Dika Martija, u kojem optužuje Hašima Tačija da stoji na čelu mafijaške mreže koja se bavi švercom oružja, droge i nelegalnom trgovinom ljudskim organima. Tači odgovara da je izveštaj pun laži i srpske propagande.

Izveštaj su kritikovali i Albanci, koji su na strani kosovskog premijera.

Za loš međunarodni imidž Kosova odgovorne su i prethodne bezuspešne istrage o trgovini organima koje nisu dale gotovo nikakve rezultate. Posle usvajanja izveštaja u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, odgovornost za istragu sada prelazi na Euleks.

I dok Marti traži od međunarodne zajednice da obezbedi sigurnost svedoka, tužioci Euleksa traže od Martija da im preda dokaze.

Priča o trgovini ljudskim organima na Kosovu prvi put je pomenuta u knjizi bivše glavne tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte.

Osetljiva istraga za Euleks

Njen saradnik Čak Sudetić tvrdi da u svom sadašnjem obliku Euleks ne može da vodi tako osetljivu istragu, jer ne postoji odgovarajući program zaštite svedoka. Prema njegovim rečima, za Euleks rade lokalni prevodioci koji su osetljivi na pretnje ili pritisak na njihove porodice.

I taman kada se mislilo da je to sve, britanski Gardijan objavio je tajne izveštaje NATO-a u kojima je Hašim Tači opisan kao jedna od "najkrupnijih riba" kosovskog podzemlja.

Prema tim izveštajima, Džavit Haliti, jedan od ključnih aktera kosovske političke scene, opisuje se kao jedan od centralnih likova organozivanog kriminala, umešan u prostituciju, krijumčarenje oružja i droge.

Haliti je povezan sa ubistvima u Albaniji 1997. godine, kada je ubijen i novinar Alija Uka, koji je kritikovao Oslobodilačku vojsku Kosova.

Haliti nije bio dostupan za komentar britanskom listu, iako je bio u Strazburu na sednici Parlamentarne skupštine koja je usvojila Martijev izveštaj o trgovini organima na Kosovu, ali se složio da bi Euleks morao sprovesti istragu o tim navodima. 

Rekao je i da će tvrdnje o trgovini organima, u međuvremenu, splasnuti. Možda, ali je šteta za Kosovo i Albaniju već učinjena.

Milijarde dolara zapadne pomoći slile su se u zemlju. Pomoć je bila usmerena u sve vidove razvoja, od infrastrukturnih projekata do pravosuđa i obrazovanja. Dogovor je bio jednostavan i pošten. Zapad bi izgradio državu, od puteva do pravosuđa i obrazovanja, a za uzvrat, kosovski lideri su morali da izgledaju lepo, pametno i nastoje da izgrade zemlju zasnovanu na vladavini prava i, najvažnije, zadrže dobar imidž kako bi zaslužili opšte priznanje najnovije države.

Do danas, više od 70 država priznalo je nezavisnost Kosova. Ipak, čini se da kosovski lideri nisu uspeli da ispune svoj deo dogovora. Hašim Tači, bivši premijer Kosova, optužen je za korupciju, nameštanje izbora, trgovinu organima, šverc droge i ubistva. Tači je odlučno demantovao da je učinio bilo šta loše i, uz pomoć pristalica, okarakterisao je sve optužbe kao napad na Kosovo. Još jednom, Balkan je upao u ćorsokak: čovek ili država?

Na Balkanu postoji snažna tradicija isticanja jedne ličnosti i vlada koje čini samo jedna partija. Kosovo se ne razlikuje od ostalih država u regionu.

Decenijama je pokojni predsednik Ibrahim Rugova snagom kulta ličnost držao vlast nad Demokratskim savezom Kosova i javnim mnenjem. Pre Rugovine smrti 2006. godine, DSK je uživala široku podršku naroda. Na vrhuncu popularnosti, bilo kakav napad na Rugovu proglašavan je napadom na Kosovo i pokret za nezavisnost.

Rugovin odlazak je pokrenuo urušavanje DSK. Lideri te stranke su slabe rezultate na izborima pravdali manipulacijama Demokratske partije Kosova. DSK, takođe, ima problema da, posle Rugovine smrti, pronađe identitet. U partiji su se pojavile frakcije. Lideri i simpatizeri tek treba da odluče da li će partiju graditi na programu ili će naći još jednog lidera.

DPK Hašima Tačija je popularnost izgradila u oblastima iz kojih potiču bivši komandanti OVK, seoskim sredinama na Kosovu. Tači se brzo nametnuo kao jedini lider DPK i naslednik tekovina OVK. Prihvatajući iskustvo Rugove i ostalih balkanskih lidera, Tači je izgradio partiju oko sebe. Iako ni u jednom trenutku nije osvojila više od 35 odsto glasova, njegova partija je trenutno najsnažnija na Kosovu.

Posle prošlonedeljnog ponovljenog glasanja na sumnjivim izborima, koji su počeli u decembru, Tači ima problem da formira koalicionu vladu, dok se istovremeno suočava sa noćnom morom nastalom posle izveštaja Saveta Evrope u kojem je optužen za teške zločine. Postavlja se jednostavno pitanje: Koliko će svetskih lidera rizikovati političku karijeru da bi se slikali sa premijerom Tačijem?

Kosovo je na raskršću. U idealnom svetu, javnost ne bi trebalo da presuđuje Tačiju i ostalim liderima OVK koji su nedavno optuženi za razna nedela, dok ne dobiju šansu da nevinost dokažu pred sudom. Težinu dokaza treba da nosi tužilac, a ne optuženi.

Na Tačijevu žalost, šteta je već načinjena. DPK pokušava da optužbe protiv Tačija predstavi kao optužbe na račun Kosova. To, međutim, nije slučaj i izvlačenje takvih zaključaka treba izbeći. U danima koji dolaze, Tači i stanovnici Kosova imaju težak izbor: Svi za jednog, ili jedan za sve. Pogrešan izbor će pokvariti odnose sa onih nekoliko pravih prijatelja, koji su Kosovu preostali.

Prema tom dokumentu, posleratna Nemačka je, međutim, bila nespremna i nevoljna da mu organizuje suđenje.

Otkriće dokumenta se opisuje kao "senzacija" i baca negativno svetlo na neodlučnost Zapadne Nemačke da se suoči sa svojom prošlošću nekoliko desetina godina posle holokausta.

Dokument tajne službe do koga je došao nemački list Bild iz arhive BND-a (nemačke obaveštajne službe) pokazuje da je ta služba još 1952. godine znala lokaciju na kojoj se nalazio tada najveći živi nacistički ratni zločinac.

To je bilo punih osam godina pre nego što su Ajhmana u Buenos Ajresu uhvatili izraelski agenti. Suđeno mu je u Izraelu, proglašen je krivim zbog zločina protiv čovečnosti i obešen je 1962. godine.

U dokumentu otkucanom na pisaćoj mašini navodi se da je Ajhman živeo u Argentini pod pseudonimom Klemens. "Adresa A. je poznata glavnom uredniku nemačkog lista Der Weg u Argentini", piše u dokumentu. 

Zapravo, Ajhman je u Argentini živeo pod pseudonimom Rikardo Klement.

Bild je uz pomoć pravnih sredstava primorao BND da im dostavi dokumente povezane sa Ajhmanom, kada je naišao na podatke o tome gde se glavni organizator holokausta skrivao.

Do sada, najraniji datum o lokaciji za koji su zapadne obaveštajne službe znale je 1956. godina, kaže nemačka istoričarka Betina Stangnet, koja je ova otkrića opisala kao "senzacionalna".

"Manjak političke volje"

Nije poznato da li je uopšte BND nešto preduzimao na osnovu informacija koje je imao 1952. godine o Ajhmanu, ali se pretpostavlja da je manjak političke volje u tadašnjoj Zapadnoj Nemačkoj bio glavni razglog što ga agenti nisu uhvatili, kaže istoričarka.

"Ko je bio zainteresovan za suđenje Ajhmanu kada je i kancelar početkom 1953. godine rekao da svaka priča o nacistima treba da se završi", kaže Stangnet.

Policijske snage, pravni sistem, obaveštajna služba i administarcija su posle rata bili puni bivših nacista.

"Volje da se Ajhmanu sudi u Nemačkoj nije bilo kod onih ljudi koji su to mogli da omoguće. Bio bi potreban novi sistem i verovatno novi ljudi koji bi mu sudili", kaže istoričarka.

"Zamislite da se eventualno pojavio na nekom pristaništu u Nemačkoj 1953. godine. Koliko bi ga ljudi prepoznalo i pokazalo prstom na njega? Bilo je dosta ljudi u Nemačkoj koji nisu baš voleli da ga ponovo vide", kaže Stangnet.

Kao neko ko je bio na čelu sistema kada je ubijeno šest miliona Jevreja, Ajhman je prisustvovao sastancima brojnih ministara na kojima se raspravljalo o genocidu i verovtano je poznavao mnoge zvaničnike koji su kasnije dobili poslove u administraciji Zapadne Nemačke, kaže istoričarka.

Ajhman je takođe mnogo znao o povezanosti nemačkih kompanija i koncentracionih logora i getoa, kaže Stangnet.

Kompanije su plaćale nadoknade vladi ne bi dobijali besplatnu radnu snagu.

"Niko nije mogao da zna koliko infomacija je Ajhman imao i koliko je njegovo pamćenje i dalje bilo dobro".

Adolf Ajhman je rukovodio deportacijom Jevreja iz nemačke u koncentracione logore u evropskim zemljama koje su nacisti okupirali. Pobegao je posle rata iz jednog savezničkog kampa, živeo u Nemačkoj sve dok nije pobegao u Argentinu 1950. godine.

"Služba puna bivših nacista"

Argentinski novinar Uko Goni, koji je istraživao zajednicu nacista u Argentini posle rata, nije iznenađen time da je BND znao gde se Ajhman nalazio 1952. godine.

"Sva moja istraživanja pokazuju da je nemačka ambasada u Buenos Ajresu znala ko su bili nacisti i gde su živeli. Nemačka zajednica u tom gradu je bila dovoljno mala i dovoljno povezana da je bilo nemoguće da neki agenti BND-a nisu bili svesni ko su bili ti ljudi", kaže Goni.

On navodi da je BND bio pun bivših SS i nacističkih oficira i da su mnogi od njih, koji je trebalo da motre na naciste u inostranstvu, zapravo i sami bili nacisti.

BND je pokušao da sačuva hiljade svojih dokumenata koji su povezani sa Ajhmanom, ali je prošle godine Savezni administrativni sud u Lajpcigu doneo odluku da je zabrana objavljivanja dokumenata o Ajhmanu protivna zakonu.

Ipak, teško je doći do tih dokumenata, a istraživačima su potrebni dobar advokat i značajna finansijska sredstva kako bi dobili dozvolu da te dokumente vide. Bild, najprodavaniji nemački dnevni list, imao je i jedno i drugo, za razliku od mnogih istoričara.

Na zahteve se da se vide dokumenti o Ajhmanu odgovara se pojedinačno. Nasuprot tome, CIA je razvrstala mnoge svoje dokumente o Ajhmanu 2005. godine i postavila ih na Internet.

Legenda nemačke republike

"Moramo da istražimo ovo poglavlje i sramota je da to nismo mogli da uradimo u 2011. godini. Nemačka republika štiti sopstvenu legendu, legendu da je posle rata sve počelo iznova", kaže Stangnet, koja će uskoro o Ajhmanu objaviti knjigu.

"Ajhman nije samo deo nacističke istorije, on je i deo istorije Zapadne Nemačke", kaže ona.

Stagnet ističe da je na nemačkim vlastima da objave osetljive dokumente iz tog perioda.

"Mislim da Nemci ne pokazuju mnogo interesovanja za tadašnju istoriju i da postoje mnogi u Nemačkoj koji pokušavaju da odbace sva nova otkrića vezana za taj period", kaže Stagnet i naglašava da je inostrana štampa pokazala više interesovanja za dokumente o Ajhmanu nego domaći mediji.

Uko Goni kaže da je sramota za Nemačku da u fijoci čuva dokumente o Ajhmanu pola veka posle njegovog hapšenja.

"Mislim da je razlog to što se BND plaši da bi objavljivanje dokumenata o Ajhmanu izazvalo lavinu zahteva da se objave dokumenti i o stotinama drugih nacista koji su se krili u Argentini", kaže Goni.

Ali tako je to sa Srbima - zaljubljeni su u svoju mitsku prošlost, a kako ja nemam ništa protiv toga, nego sam, dapače, i sam aficionado, napunio sam kuću knjižurinama o balkanskoj ezoteriji i zavjerama, o udbašima i špijunima, te dovukao hrpe monografskih studija o tome tko je Gavrilu Principu predao pištolj, a tko Zvekiju Jovanoviću snajperiski Hekler und Koch... Stoga sam i sam sklon zanemariti bjelodanu činjenicu da se najvažnijim pitanjima suvremene političke povijesti Srbije u Srbiji nitko ne bavi.

Velika je iznimka Latinka Perović, koja u svojoj akademskoj keliji u onoj sramotno zapuštenoj Univerzitetskoj knjižnici gdje federi izbijaju iz tapecirunga fotelja u holu, samozatajno štrika jedan impozantan opus, koji će rasvijetliti većinu važnih pitanja o sudbinskim pitanjima srpskog devetnaestog stoljeća, a gotovo ništa o dvadesetom, iako su upravo ona i Nebojša Popov objavili jedinu zaista važnu knjigu o srpskom posrnuću i jugoslavenskoj autodestrukciji, monumentalni kompendij "The Road to War in Serbia".

Latinka je, međutim, jako ograničena svojom ideologijom komunističkog apostata, kojemu nije svanulo poslije kestlerovskog „pomračenja u podne". U biti, ne odustaje od ideje socijalizma, a ta apologetska pozicija koja te navodi da braniš sve promašaje historijskim kontekstom, podsjeća na Savkinu; obje su tragične figure partijskog liberalizma, odnosno dubčekovskog reformizma.

Nikad nisu izustile nešto zbilja odvratno o Titu, a u njihovu promišljanju „modernizacija" je uvijek prethodila „demokraciji". To je bila fatalna greška lijeve inteligencije, jer je zastavu slobode prepustila krajnje sumnjivim likovima poput Vuka Draškovića i ostalih pripadnika „demokratstvujušče" bulumente što se osamdesetih bila namnožila na beogradskom asfaltu, a i u nekim zagrebačkim birtijama i budžacima (gdje od toga ništa ne bi bilo da Sloba nije digao radnu temperaturu političke mašinerije).

Zato su stvarni protagonisti postmiloševićevske političke scene, likovi modernog srpskog populizma poput Zorana Đinđića i Borisa Tadića ostali na periferiji njenog vidnog polja, te izvan fokusa liberalne inteligencije iz „Peščanika" koja apsolutizira moralni stav u politici na neki jako neobičan način koji dopušta da se sve oprosti Čedi, a ništa ne prizna Borisu.

Čeda je Latinku uzbudljivo podsjećao na skojevce - tako mi je jednom bila rekla kad smo o tome razgovarali - a bila je skeptična oko Đinđićeva kapaciteta da donese društvene promjene, te nimalo impresionirana Borisovim pozitivnim svojstvima i inteligencijom.

Onda je Đinđić poginuo mučeničkom smrću pa je revidirala svoja stajališta: shvatila je da je postao i bio povijesni lik, „pozitivni mit" - znači, točno sto godina poslije ubojstva kralja Aleksandra ne možeš se kvalificirati u srpski svetački ešalon dok si ne poprimiš zagrobni izgled srpske ikone s onim tužnim očima koje kao da su obrubljene kolom, pa se grbiš na freski pod kolonadom neke zavjetne građevine, u doslovnom ili u metaforičkom smislu...

U jednom glasovanju o najvećim Srbima svih vremena u nekoć konzervativnom „Ninu" (sad pretvorenom u glasilo korporativne bezlične umjerenosti) Đinđić je za nozdrve pretekao Svetog Savu, što je bio fenomenalan proboj, trijumf srpske „modernizacije" i duhovne pretvorbe jer je toga mladog, energičnog žicara u sakou s uzorkom „riblja kost" i s nervoznim kretnjama nervčika, poput čovjeka koji osjeća da njegovo vrijeme brzo ističe, pretvorio u paragona jednog umornog društva, kojemu nedostaju upravo takve pojave visoke energije - ima ih, doduše, mnogo u podzemlju i u biznisu, ali premalo u politici.

Nevjerojatno, ali o Đinđiću također nema tko da piše - njegovim likom i djelom bavili su se tabloidi, nitko nije pokušao rekonstruirati osobu, koja je, zapravo, unekoliko misteriozna. Jedan moj prijatelj sa Zokijem je služio vojsku u JNA i pričao mi je kako je Đinđić ondje imao prijatelja, nekog klinca, mladog vojnika kojega je zaštićivao, a dečko je bio Albanac, što je vrlo interesantno, kao i to da je u Njemačkoj dugo živio s jednom Zagrepčankom, u doba dok je studirao kod Habermasa i bio na nekim ultralijevim, Crvenim brigadama bliskim idejnim stajalištima „salonskog terorizma". Ta cura ostala je jaka ljevičarka, posve uobičajno u njemačkom akademskom životu, gdje lijeva inteligencija apsolutno dominira.

Zoki je pak prošao neku transformaciju, počeo je strasno čitati Karla Šmita, desničarskog katoličkog teoretičara države i prava koji je, s pozicija zbog kojih su ga proglasili „velikim juristom Trećeg Rajha", dekonstruirao liberalnu demokraciju... Zapravo je taj Đinđićev interes posve očekivan uzme li se u obzir da je Šmit podjednako utjecao na postkomunističke radikalne teoretičare poput Žaka Deride, Antonija Negrija ili Slavoja Žižeka, pa je Negri, štoviše, uhićen i optužen za sudjelovanje u organizaciji otmice Alda Mora.

Idejni vođa „Radničke autonomije", on je naposlijetku dobio trideset godina za poticanje na ubojstvo prilikom pljačke banke - bolji revolucionarni pedigre zaista nije imao ni drug Staljin! U genezi Đinđićevih političkih stajališta lijevi radikalizam posve je logičan - profesor koji je na nj formativno djelovao bio je, naravno, praksisovac Ljubomir Ljuba Tadić, profesor beogradskog Filozofskog fakulteta koji je vodio studentske demonstracije 1968. godine. „Ja ću, deco, poći prvi", rekao im je (ispričala mi je Tanja Petovar koja je ondje vodila organizacioni komitet), „pa kad ja padnem pod mecima milicionara, vi idite napred preko moga tela..."

Samo je Vuk Drašković s prava bio radikalniji (ali on je odmah poslije tih događaja kao pouzdan čovjek upućen u Najrobi kao dopisnik Tanjuga).

Potonji akademik i nacionalist memorandumovske provenijencije, Ljuba Tadić bio je u tom času pravi Crnogorac hercegovačkog plemena iz poriječja Pive - u čas spreman za „historijsko djelovanje" i da se pretvori u vlastiti spomenik, hipnotiziran nekom radikalnom idejom koju momentalno treba dovesti do paroksizma.

Zoki Đinđić postat će njegov asistent i na teoretskom polju emulirati njegov radikalizam u frankfurtskoj epizodi, a to što se u Njemačkoj od Habermasove veberovske sociologije okrenuo Šmitovoj teoriji države i prava puno je manje važno od uočljivog kontinuiteta interesa za radikalno politiziranje koje uključuje izravnu uličnu akciju. Što se može na temelju tih uvida shvatiti o naravi i intelektualnoj konstituciji toga apartnog lika novije srpske povijesti? Nemam pojma, ali osjećam da taj zadatak ionako pripada nekome s većom akribijom i, uostalom, nekom srpskom piscu.

Kad se uoči sloma Jugoslavije vratio u domovinu, Đinđić je, držim, bio zahvaćen nacionalističkom klimom, privlačila ga je čista akcija, kad su se stvorile neograničene mogućnosti političkog djelovanja prilikom propasti stare i nastanka nove države. Pokazao je sklonost političkoj avanturi, a avanturizam ga (u boljem, ali i u lošijem smislu) poslije nikad nije napustio - Voja Koštunica fotografirao se s kalašnjikovom, ali taj je spoj inkongruentan jer na prvi pogled vidiš da je to štreber, nerd, dork ili geek, te da samo koketira s oružjem, dok je Zoki Đinđić i bez džeferdara uvijek bio puno opasniji lik, kao neki politički Brus Li, majstor "jeet kune do", „šake koja izravno udara".

Zoki je tu važan jer on je za Borisa Tadića bio ono što je Ljuba Tadić bio za Zokija - prvo mentor, a zatim očinska figura koju treba nadvladati, u sebi ubiti, kako to već ide u mitskom ciklusu kad mladi kralj ritualno svrgava staroga, u ritmu mjene koju Frejzer opisuje u „Zlatnoj grani". Đinđić je odbacio lijevi radikalizam, ali je ostao radikal, a Boris koji se odmah duhovno emancipirao od oca, nikad nije bio ljevičar, nego liberal i demokrat, nikad u partiji, nego u radikalnoj opoziciji komunističkom režimu, ali od oca je, preko Đinđića, primio dovoljno strasti za radikalnu političku akciju, koja će ga učiniti efektivnim liderom u doba postkomunističkog populizma.

No, ni to nije došlo linearno, odnosno paterilinearno, nego kroz otpadništvo, pobunu, transgresiju, s kojom je kod Đinđića zamalo ispao iz političke igre...Možda bi ovdje trebalo umetnuti nekoliko riječi biografije što prethodi priči o Borisovu političkom angažmanu, ali tu jedva da ima štofa: u toj familiji, koliko god bio intiman ugođaj za obiteljskim stolom koji je možda stvarala majka, profesorica psihologije - zanimljivo, Boris je odabrao majčino, a ne očevo znanstveno područje - politika je bila glavno jelo, a budući predsjednik imao je deset godina kad se otac spremao poginuti na čelu demonstranata koji su tražili povratak u egalitarni socijalizam.

Još komunizma, još revolucije, zahtijevali su u času kad je cijela Istočna Europa pokušavala stresti mrtvački pokrov sovjetizma. No, Boris je odrastao na Dorćolu, na pet minuta od „Supermarketa", u istim onim blokovima građanskih kuća nekadašnje židovske četvrti gdje su kao klinci živjeli Koštunica i Dinkić. Tu nikad nije prodrla šezdesetosmaška revolucija, a maoizam tek kad je nedavno otvoren kineski takeaway „Mali Mao".

Boris je bio građanski liberal, komunizam ga nije dotakao, demokrat, ali radikalni. S prvom ženom s kojom se upoznao na faksu uključio se odmah u antirežimske demonstracije, a ona je bila još radikalnija od njega, pa uopće ne treba pogađati što ga je k njoj privuklo - zatvarali su ih, uz ostalo i zato što su kolportirali „Polet" (čovjek je danas sklon zaboraviti koliko je stupidnosti bilo u tadašnjoj represivnoj klimi). Borisova prva žena nije se nikad ohladila - vruća kao Ljuba, koji je iz praksisovštine sa svim ostalim beogradskim radikalnim filozofima otišao u tabor nacionalista (za razliku od pristojnih zagrebačkih gnjavatora poput Kangrge i Šuvara koji su imali dovoljno građanske pristojnosti da ostanu nepopravljive komunjare), ona je završila kao monahinja u Pećkoj patrijaršiji koja, kao gotovo najmlađa, na svojim leđima nosi cijelu tu redovničku zajednicu.

Već po tome bio bi Boris filmski lik, s takvim ocem i tom ženom, ali, srećom, njegov se značaj ne iscrpljuje u faci, šarmu i figuri srpskog Klunija (kako ga je vispreno prozvao Berluskoni), nego je istodobno najučinkovitiji srpski političar u moderno doba, koji je gotovo sam popravio sve ono najgore što je, s historijskim vjetrom u leđima, zlo postigao Milošević.

Naravno, o tome se lakše sudi iz veće daljine, iz neposredne blizine čovjeka dekoncentriraju strahote srpske tranzicije. Da moram svakoga dana živjeti u Beogradu, da mi ondje djeca idu u školu, a žena na posao onim rasklimanim trolejbusom, da u kafani listam „Kurir" i „Pravdu" pa se dnevno obavještavam o tome da „nema mleka", drugu bih pjesmu pjevao, umjesto da točim „sunčani ditiramb" pošto me zahvati zanos kad prijeđem mostove, uronim u beogradsku vrevu i obuhvati me taj naš balkanski Njujork...

Lako je s distance razlagati povijesni okvir i ukazivati na političke trendove, upozoravati na okolnosti i pondere, pa ipak, pa ipak, uvijek sam spreman toliko riskirati da kažem kako je Boris najznačajniji pozitivni lik na srpskoj političkoj sceni u tih zadnjih sto godina, najbolje što je dorćolski građanski esprit uopće mogao kreirati, a tko ne misli tako, eno mu ga Koštunica koji se rodio iz iste morske pjene...

Borisova biografija političara počinje novicijatom u Đinđićevoj Demokratskoj stranci, akcionoj frakciji Mićunova velikog narodnog poduzeća za izgradnju srpske demokracije, koje se pod režimskim pritiskom i u„konkretnim političkim okolnostima" koje definiraju aspiracije političara i njihove liderske ambicije, brzo pocijepala, pa je ekipa mladolikog nemirnog filosofa dr. Zokija zapremila samo marginalni segment opozicione scene. Miloševićeva tajna policija penetrirala je ili osnovala većinu opozicionih grupa na sceni, jer proliferacija srodnih pokreta diskreditira i razbija oporbu (identično je u Hrvatskoj postupao Tuđman).

U Zokijevoj ne osobito značajnoj stranci, Boris je imao ne osobito značajno mjesto, na samom kraju stola Predsjedništva. Đinđiću se (kao i Latinki) zapravo sviđao Čeda, uz Čedu je u kompletu dolazio Beba, tu je zatim bio zamjenik, izvanredni Zoran Živković, poslije jako potcijenjen tip visoke energije i stvarne karizme, rođeni političar, pa Gordana Čomić, zadužena za Vojvodinu i tek onda Boris Tadić s kojim Zoki kao da nije znao što da radi...

Boris je bio terenski organizator, nikakav beogradski fićfirić, nego jedan od ljudi na kojima je počivala kampanja „mreža milion" kojom se demokratska opozicija poput neke subverzivne organizacije povezala i mobilizirala u doba kad nije imala nikakav pristup medijima. Pa ipak, usprkos svim naporima i opasnostima kojima se u toj kampanjskoj agitaciji izlagao, osjećao je da ga Đinđić nekako zanemaruje, čak se na to otvoreno žalio nekim novinarima u koje je mogao imati određenog povjerenja.

Zoki ga je držao po strani. Zašto? Ne bih znao kasti zašto ga je držao po strani, što bi rekla ona legendarna mršava gospođa s jakim lalinskim naglaskom (koju je zapravo glumio preodjeveni Dragan Zarić u besmrtnoj dječjoj seriji „Neven"). To je naravno krucijalno pitanje, iz kojega se može očitati cijela potonja povijest Demokratske stranke. Moja je hipoteza da je Zoki u svom radikalizmu došao do točke kad nije prezao od sredstava izravne ulične akcije koja uključuje volšebnu magiju i aplikaciju mračnih sila (što bi rekli na Poterovu veleučilištu u Hogvortsu), za što mu je bio korisniji Čeda, odnosno Beba, nego civilni Boris, profesorsko dete iz bolje kuće.

Uostalom, prevrat nije bio laka stvar - trebalo je preplivati ocean govana, demobilizirati Legiju i Generalštab, dići bageraše i NGO-delije, napraviti kombinacije, sklopiti privremene sporazume i saveze, a za tu radikalnu meštriju potreban ti je militantni um, netko poput svetog Pavla ili Lenjina, ali, naravno, u odgovarajućim manjim lokalnim i balkanskim razmjerima - ergo, Habermasov najbolji učenik dr Zoki Đinđić, koji je rubno koketirao s ideologijom Crvenih brigada, Karlom Šmitom i srpskim nacionalizmom.

Đinđić je ubijen da se zaustavi srpska revolucija koja je ugrozila sve sastavnice bivšeg poretka- nije bilo bitno što se Miloševića otprema u Hag, nego što s takvim tipom koji razmišlja dijagonalno, a sve menadžira krizno, ne znaš kad će i gdje udariti na samu infrastrukturu, novčane tokove, službe pa i na samo - sanctum sanctorum - ultimativno uporište beogradskog kozmodemonskog ustroja, na generalsku kabalu, odnosno KOS. A osim toga, što da radi čestita Slobina služba s osamsto kila heroina koje više ne može sigurno čuvati ni u sefu državne banke, a još joj nekim prozirnim trikom žele oteti Telekom koji su uspješno prebacili u Moskvu gdje je frontmen registrirao poduzeće s temljnim kapitalom od petsto njemačkih maraka?

Premijera je zato ustrijelio potpukovnik policije, a nitko neće ni pokušati istražiti kako su službe mjesecima unaprijed pribavile stan iz kojega se može nišaniti u dvorište Vlade. Živković, Čeda i Beba proglašavaju izvanredno stanje i udaraja na podzemlje i Miloševićevu režimsku ilegalnu mrežu, ali to se provodi s beskompromisnošću koje se ni Đinđić ne bi postidio, ali bez i malo njegova smisla za realnost političkog procesa - Čeda nije Zoki, definitivno...

Kad je Boris na kongresu stranke odlučio preuzeti vodstvo, Čeda i Beba isturili su Živkovića, ali on je bio ranjen neuspjehom na parlamentarnim izborima i, malo kasnije, novi je lider svih njih marginalizirao ili udaljio iz stranke. Iako je bio dugogodišnji operativac Demokratske stranke, Borisova je pojava bila nešto sasvim novo na srpskoj političkoj sceni.

Tu novost novog lica, karizmu jednog potpuno čestitog mladog čovjeka "con il bella figura", što bi rekli Talijani, demokrata besprijekorne prošlosti, a, liberala, antikomunista i intelektualca Srđan Šaper brendirat će kao vrhunski proizvod srpske politike. Ono što je učinio za „Lav" pivo, Srđan je napravio za ovog svog druga, pravog lafa, honorarnog člana „Idola", koji je u prvi mah djelovao kao previše slaba medicina za izliječenje hereditarnih boljki srpske politike, mračnog nacionalizma i crnorukaškog balkanskog imperijalističkog atavizma. Što može, dakle, taj lakogategornik protiv mračnoga teškaša Šešelja, ili njegovoga namjesnika na zemlji, Tomice Nikolića zvanog Grobar praćenog avetinjskim adeptom arhajskog osmijeha, Dart Acom Vučićem?

Ta rukovodeća ekipa koja kao da je izašla iz romana Dejana Stojiljkovića „Konstantinovo raskršće", vodila je pod crnim zastavama po zemlji Srbiji povorke očajnika, gubitnika tranzicije poraženih u nekoliko Slobinih ratova... Po ambasadama spaljivali su šifre (ili bi tako bilo u filmu koji bih ja kao političku fikciju snimio po svom scenariju). Pobjeda Demokratske stranke na parlamentarnim izborima koja joj je omogućila da formira vladu bila je čudo poput Mišićeve kontraofenzive u kolubarskoj bici.

Boris je na emanaciju čiste pozitivne energije digao umorne, deziluzionirane građane devastirane zemlje koje su godinama uredno voštili Slobini seljački policajci, te bombardirali avioni zapadnih saveznika jer su protiv Slobe bili u manjini, a zatim, kad je granulo sunce demokracije, ostali bez posla i nade, dok je u društvu trijumfirao kapitalizam predatorskog tipa utemeljen na kapitalu nesumnjivo sumnjivog podrijetla. To Borisovo političko čudo trajna je tekovina srpske politike. Poslije nje više ništa ne može biti kako je bilo.

Kad je demonstrirao čudesni učinak naprednjaštva i radikali su se transfigurirali u naprednjake, a Voja Koštunica, čini se, ne može prijeći ni prag izbornog cenzusa! Je li Tadić ostvario sve što je mogao i je li učinio sva najbolja djela koja je bilo potrebno učiniti? Kosovo mogao je odigrati drukčije, to je sasvim sigurno. Stranka se mogla isprofilirati kadrovski, a ne liderski, nije sasvim pametno što ga kabinet tretira, kako reče jedan bliski poznavatelj, kao „kombinaciju Džona Kenedija i Isusa Krista", bez obzira što je on glavni politički asset europske Srbije.

Njegovu režimu nedostaje vizija za "society building", „društvenogradbena svijest", ali to je mana svake vlasti - uvijek djeluješ krizno, suzbijaš otvorene krize, a programski oslanjaš se na ono što si pripremio dok si bio u opoziciji, samo što Demokratska stranka nikad nije imala to vrijeme na raspolaganju jer je u oporbi morala djelovati gerilski, a ne politički.

Uostalom, dobro bi im došao jedan đir bez odgovornosti vlasti, ali na to će teško pristati povezani interesni lobiji pa i „inozemni faktor"- ta možeš li ovim naglo europeiziranim likovima koji se sad busaju u demokratske grudi kao da nikad nisu čitali Šešeljevu knjigu „Evropska unija satanistička tvorevina" (2006) ili „Rimska kurija večito žedna srpske krvi" (2006), može li se njima, dakle, olako prepustiti Institut za bezbednost s obzirom na sve one zavrzlame na Sandžaku i Kosovu i u cijeloj zapaljivoj zoni Balkaniji?

Kad bi Boris zadržao predsjedništvo a izgubio vlast, stekao bi jako opasnog konkurenta u palači preko puta cvjetne aleje Pionirskog parka, beskonačno ambicioznog gradonačelnika Đilasa koji, pretpostavljam, misli: „Dečki, mlađi sam od vas deset godina..." (ili nešto slično vrti se na njegovu zemunskom idiomu u njegovoj zemunskoj vijugi).

U politici nema ništa gore od nezamjenjivosti, to porazno djeluje na čovjeka i na društvo. S druge strane, politika je praktična djelatnost, vizionari su najčešće opsjenari i bolja je svaka tehnokratska vlast, svaka oportunistička kalkulacija od bilo koje moralističke kombinacije skupčane sa sigurnim izgledima na poraz - uvijek mi se činilo da je kosovski sindrom najgora stvar, jer čovjeka oslobađa odgovornosti za uspjeh. Kao što je Milan Panić bio dobacio šešeljevcima u Skupštini, pa su mu zamalo odšarafili glavu: „Šta Kosovo, Kosovo?! Da su barem Srbi pobegli u šumu, bilo bi ih sad trideset miliona!"

U svakoj kalkulaciji, Boris je ključno uporište s takvom političkom otpornošću da se doima kao čovjek od teflona - može otići u Sarajevo i u Vukovar, sklopiti strateški savez sa Slobinom partijom, a može ga i razvrgnuti pa sve to preživjeti i iz svega izaći s onim njegovom neodoljivim osmjehom...

Izdržao je u velikoj ekonomskoj krizi u zemlji razorene ekonomije koja u znatnoj mjeri ovisi od angažmanu stranog kapitala. Najjači srpski oligarh pritom se povukao a najjači klan u podzemlju, pao je.

Ostao je Boris, viši za glavu od svih regionalnih lidera, s kojim Ivo Josipović jedva hvata korak za pomirbeni boogie woogie... Da su svi moji prijatelji iz sfere politike takvi, mirno bih spavao.

Autor je vodeći žurnalist iz Zagreba

Ima li izbora u sledećoj godini?

- Naravno. Biraćemo između sanaderizacije i putinizacije. Mislim da globalizacija i demokratizacija nemaju šansi.

Mislimo na političke izbore.

- Ne vidim između čega bismo, politički, mogli da biramo sledeće godine. Naime, kad je kriza, izbori često predstavljaju optički izlaz iz krize. Ako nije to, onda je proizvod omiljene srpske fiks ideje o poveravanju našeg spasa odabranom mesiji pod uslovom da taj spasilac od nas zahteva minimalni trošak, vreme, napor i odricanje.

Brine li vas ravnoteža moći između dve najjače političke grupacije?

- Ni najmanje. Brine me ravnoteža nemoći Srbije da identifikuje sopstvenu bolest, sopstvenu konstrukcionu grešku u nama koja proizvodi krizu i kad je svet u prosperitetu. Srbija voli svoj patološki razlaz sa stvarnošću. Sem Tita, u vreme hladnog rata propustili smo svaku istorijsku priliku da poentiramo - tehnološku revoluciju, pad komunizma, raspad bivše zemlje, prednosti nad istočnom Evropom, i sada propuštamo da se prilagodimo neverovatnim promenama unutar sistema Evropske unije.

Pa, izabrali smo Zapad za našu stranu sveta.

- To je pohvalno. Ali to što smo mi izabrali Zapad bojim se da ne obavezuje Zapad ni na koji način. Mi smo krenuli ka jednoj EU, a sad šefovi te grupacije ne daju slobodan ulaz građanima Rumunije i Bugarske, koje su punopravne članice, Nemačka odbija da plaća grčke račune, Britanija pušta Irsku u bankrotstvo, Danska i Holandija su pod udarom ksenofobične desnice, Mađarskom i Estonijom marširaju horde smeđih košulja, Merkelova je izjavom da je u Nemačkoj propao projekat multikulturalnosti označila sebe kao najrealnijeg evropskog političara decenije, Španija i Portugal se spremaju za vanrednu odbranu svojih sistema, svaka od članica donosi restrikcije građanskih sloboda u strahu pred terorizmom, Francuska silom izvozi Rome, Austrija ne dozvoljava islamske bogomolje, sveopšti je populizam u tamošnjoj politici. Nije to ona Evropa kakvu pamtimo i upitna je budućnost Evropske unije, kao najznačajnije evropske ideje dvadesetog veka. Bojim se šta ćemo zateći kad stignemo tamo gde smo krenuli.

Optužiće vas da ste protiv našeg ulaska u EU.

- Dabogda ušli sutra, što se mene tiče. Pa, RTS je pre četiri godine istakao sebe kao „glas evropske Srbije". Samo mi se čini neobično praktičnim da je, za promenu, bolje hvatati vetar nego pišati uz njega. Sve je vidljivo i dostupno znanju. Amerika mora da uredi svet do 2020. godine, ta godina je i nama poznata, to je poslednja decenija u kojoj će samovati kao ekonomska supersila. Do tada, Evropa mora da nađe način sinhronizacije sa islamom i gastarbajterima, da zadrži bar neke elemente uzajamne solidarnosti članica i da efikasnije rešava izazove terorizma i nuklearne histerije. Ako za svakoga nema dostojanstvenog mesta na ovoj planeti, videćemo ko će i kojim povodom prvi upotrebiti nuklearno oružje. A to neće biti ni Amerika ni Rusija.

Zvučite kao pesimista?

- Pesimizam nikada nije dobio nijednu bitku. Sebe definišem kao optimističkog Kafku. Jasno je da naši problemi nisu prehlada, već leukemija. „Aspirini" ne pomažu, reči su se izlizale, držanje zatvorenih očiju nije dobar način za pilotiranje navigacijom budućnošću. Ne može se baš svaka glupost, koje sami sebi pravimo, zaogrnuti dubokim značenjem. Kriza ni izdaleka nije ušla u svoju finalnu, ciljnu ravninu. Mi smo još na spirali, čiji jedan smer vodi u propast. Kad toga postanemo svesni, tačna dijagnoza uzroka srpske krize predstavljaće osnovnu polugu izlaska iz nje.

Ima li ta dijagnoza definiciju, a da nije na latinskom?

- Mali čovek ispunjava svoj dug prema porodici, državi, deci i naciji. Ako ima posao, radi. Ako nema, nadniči. Šalje decu u školu. Uči ih da poštuju zakon, običaje, starije. Uliva im nadu. Možda noću plače, ali neće da klone. Njegovo nezadovoljstvo davno nije ideološko ili političko; ono je socijalno. Izdržaće sve dok siromaštvo ne pređe u bedu, nada u beznađe, a frustracija u poniženje. Kako onda glasa frustracija? Šta traži poniženje? Ne verujem u grdne socijalne nerede, ali se plašim tišine, pučkog muka. Uzrok srpskih problema? Savez elita koji je, na mnogo načina, izdao svoj narod. Oni nisu uradili svoj posao kako treba i međusobno su bliži jedni drugima nego narodu. Ostali smo bez znanja, bez inteligencije, bez slobodne, duboke i objektivne debate o svemu, svačemu i svakome. Mi smo, ovakvi, sopstveni rezultat, ali krivica među nama nije jednaka. Na domaćem političkom tržištu svaka makropolitička tema ili pitanje spoljne politike vredi dvostruko manje od unapređenja porodične, mikrosituacije. To je za bilo koju naciju zdravo.

Pa, ko vama na RTS-u brani da otvorite studio takvim ljudima?

- Dajte mi odmah imena takvih ljudi. Često sa strahom pomišljam da je sve naše najbolje ili ispod zemlje ili smo ga, kao belo roblje, prodali drugim zemljama. Pa, gotovo sve je u Srbiji podeljeno po stranačkom principu. Svejedno u korist vladajućih ili opozicionih. Čim se uključe kamere, svaka njihova rasprava o greškama prošlosti ili o našoj dalekoj budućnosti pretvara se u pamflet sadašnjosti sa jasnim političkim ciljevima. Trebaće nam, ovakvima, još deset godina da izađemo iz devedesetih i da, tek onda, započnemo 21. vek.

Opozicione stranke vas kritikuju da nisu dovoljno zastupljene u programima Javnog servisa?

- Oni mere podelu prostora na RTS tako što saberu državne aktivnosti sa vladajućim stranačkim aktivnostima i traže vremenski odnos jedan-na-jedan. Razumem ja njih, neki od njih imaju velika iskustva u upravljanju medijima, ali je moj posao da se držim između, pa koliko košta. Komično je, međutim, što kao proevropska stranka najavljuju da će, ako dođu na vlast, prvo smeniti mene, naravno sasvim nezakonito, pa ovladati RTS-om. Šta ćemo, u oba tabora postoje političari koji se prema srpskim medijima odnose kao Ekrem prema Vendi. Tako će i da prođu. Nekad me svrbe prsti što ne pišem za novine, ali lupim sebe po prstima, pa me prođe. Staviću sve to u knjigu. Moram.

Koje pitanje biste, na kraju godine, kandidovali kao lični, a ne direktorski predlog za razmišljanje?

- Ako Evropa, silom prilika, mestimično postaje sebična i ksenofobična, ako su u ovoj finansijskoj krizi najbolje prošle zemlje kojima se upravlja, hm, čvrsto (BRIK - Brazil, Rusija, Indija, Kina), da li američka, državna dorada liberalnog kapitalizma istovremeno postavlja pitanje - je li nekadašnja verzija demokratije, kakvu smo teorijski poznavali, danas univerzalni odgovor na izazove ovog veka?

Šta ćemo onda sami sa sobom u sledećoj godini?

- Pošteno prema nama samima. Da vidimo šta sami grešimo, pa da vidimo količinu krize koja je uvezena sticajem svetskih gibanja. Da pomognemo svakoj ugroženoj familiji. Da razbijemo savez elita. Da pružimo šansu inteligenciji. Da verujemo kako je sve ovo moguće, uprkos dokazima.

Nekada bi producent angažovao fotografa rutinera, kome je čitav taj posao već dojadio, koji bi gledao da povereni mu zadatak što pre korektno obavi i "zbriše" kući ili u kafanu, ili na neku drugu "tezgu".

Međutim, mala ekipa filma "Ko to tamo peva" imala je sreće - prihvaćen je predlog našeg filmskog snimatelja Božidara Nikolića da se taj posao poveri mladom Rodoljubu Jovanoviću - Roćku, u čije sposobnosti je on verovao.

U to vreme znao sam mnogo o filmu kao umetnosti, ali nisam imao pojma, niti me je previše zanimalo, kako funkcioniše čitav sistem plasmana i prodaje filma, pa tako nisam previše razmišljao ni o tome ko će biti takozvani "fotograf ekipe".

Snimali smo "mali" film, koji nije imao ni pravi budžet ni prave prostorije ekipe (radili smo iz moje minijaturne kancelarije urednika filmskog programa Studentskog kulturnog centra u Beogradu) pa je pravo čudo da je producent pristao da ekipu uveća za još jednog stalnog člana, s obzirom na to da smo veći deo filma snimali na terenu, što je značilo još jednu osobu na dnevnicama.

Trideset godina kasnije, imamo priliku da vidimo kako to izgleda kada "fotograf ekipe" nije rutiner, već strasnik fotografije, radoznali i uporni svedok onoga što se događa na jednom filmskom snimanju iz sata u sat, iz dana u dan.

Roćko nije samo snimao neophodne "reklamne" fotografije, one što prikazuju "scene iz filma". U pitanju je izuzetan autorski angažman da se zabeleži čitav proces snimanja dugometražnog igranog filma i doprinos gotovo svakog člana ekipe.

Retko koji domaći film imao je sreću da fotograf, uz obavezu da obezbedi "fotografije iz filma", snimi i toliki broj takozvanih "radnih fotografija", to jest fotografija koje prikazuju ekipu filma na delu i tokom čitavog procesa snimanja tog filma.

Roćkove fotografije, po mom mišljenju, kao i svaka i dobra filmska fotografija uopšte, imaju prednost u odnosu na takozvane filmove o snimanju filma.

One munjevitim treptajem foto aparata beleže samu esenciju neke radnje - njenu suštinu, koju kad jednom vidimo pamtimo kao trenutak istine. Kao da je naše pamćenje sačinjeno od statičnih slika a snovi od pokretnih.

Gledajući dobre filmske fotografije pošteđeni smo beskonačnih intervjua i nepodnošljivih promotivnih govorancija iz ionako prvelike količine filmova o filmu. Ovde se radi o govorenju slikom usretsređenom na onaj bitni trenutak - o umetnosti fotografije.

Treba reći i to da se ova izložba održava u istoj kući u kojoj je projekat "Ko to tamo peva" i ponikao. Pre trideset godina zazvonio mi je telefon i javio mi se Filip David, tadašnji urednik Dramskog programa Televizije Beograd saopštivši mi da ima scenario za koji veruje da bi me interesovao. Radilo se o urnebesno duhovitom scenariju Dušana Kovačevića za srednjemetražni televizijski film "Ko to tamo peva", što se u ono vreme nazivalo, ne znam zašto, i "televizijskom dramom".

Danas imamo priliku da se upoznamo sa jedninstvenim pokušajem kod nas - da se jezikom medija fotografije ispriča priča o često mukotrpnom, ponekad apsurdnom, nekada i traumatičnom, ali uvek zarazno opčinjavajućem procesu snimanja jednog celovečernjeg igranog filma, od početka do kraja.

Rodoljub Jovanović je svoj angažman u ekipi shvatio mnogo šire od onoga što se od njega očekivalo. On je u svakom trenutku bio prisutan tamo gde treba. Bilo da se radilo o "uskakanju" u scenu posle svakog završenog kadra ili probe sa povikom: "Ček, ček, ček, ostanite još malo, nije gotovo!" što je uvek izazivalo negodovanje, nervozu, pa nekad i uvrede od strane "našpanovanih" glumaca, pa i moje malenkosti.

Jer mi smo taman završili svoj posao i hteli smo dalje... "Šta je sad?" uzviknuo bi neko od nas besno. "Nemoj da smetaš!" Škljoc! Odgovarao je aparat ovog upornog čoveka. "Tako, odlično! Jel' možemo još samo jednom, molim vas?"

U to vreme, početkom osamdesetih, foto aparati su isuviše bučno škljocali da bi se moglo "slikati" tokom tonskog snimanja. Zato su glumci, ponekad, samo za Roćka morali da "vrate film" i "odigraju" ponovo kraći deo scene.

"Čoveče, moram da snimim film za 21 dan," zavapio bih, ali on nije odustajao. Bio je prava napast! Borio se za svoj prostor, za svaku fotografiju, ponekad i previše agresivno, ali to je bilo zato što je prepoznao šta radimo.

On je video naš film kroz objektiv svog aparata i želeo je da njegove fotografije odražavaju taj duh. I u tome je u potpunosti uspeo. Pažljivo je pratio dogovore mene i Božidara Nikolića tokom pripreme svakog kadra i pokušavao da zabeleži ono najzanimljivije u sceni.

Ali ono što tada nisam znao je da je Roćko pasionirano fotografisao i sve što se događalo izvan kadra, stvarajući ovu dragocenu hroniku o nastajanju našeg filma. Uobičajeni utisak neupućenog posetioca filmskog snimanja je da se tu stalno nešto čeka, da se tu ništa ne radi, da ništa ne funkcioniše.

Roćko je uspeo da iz takvog, za autsajdera naizgled monotonog procesa filmskog snimanja, analitički zabeleži trenutke i dinamiku nastanka jednog filmskog dela, i to upravo one situacije u kojima, često javnosti potpuno nepoznati saradnici - filmski radnci, funkcionišu kao deo celine nečega što se zove filmska ekipa, a upravo je filmska ekipa osnovna "alatka" filmskog reditelja - grupa ljudi sa kojom, i uz čiju pomoć i saradnju on ostvaruje film - a ne neka tehnička inovacija, mašina, aparatura ili najnoviji pronalazak.

Sve o čemu smo godinama pričali i prepričavali u vezi sa tim snimanjem, može se proveriti na njegovim fotografijama, koje su uz to i uredno datirane, tako da se na osnovu njih čak može rekonstruisati i tačan datum smrti Josipa Broza.

Naime, fotografija koja nosi datum 26. april, pokazuje da smo tog dana snimali sa starom kamerom, jer nam je prethodnog dana oduzeta kamera Filmskih novosti koja je bila namenjena snimanju Titovih putovanja. Očigledno je njegovo poslednje "putovanje" počelo još 25. aprila a ne četvrtog maja, kako je kasnije objavljeno.

Prošlo je snimanje, premijera, prikazivanje u zemlji i inostranstvu... Svugde su trebale Roćkove fotografije. Tražili su ih festivali, bioskopi, distributeri, novine, časopisi, izdavači filmskih knjiga... I uvek je bilo dovoljno i dovoljno dobro. Neko bi možda rekao - uostalom, kao i za svaki drugi uspešan film. Ali, nije uvek i za svaki film tako. To sam naučio veoma brzo, već u sledećem filmu.

Fotograf je bio jedan stariji gospodin kojeg je angažovao producent i sa kojim smo imali slabu komunikaciju. U jednom trenutku Boža mi je rekao "Slušaj, ostaće nam film bez fotografija! Ovaj ne radi ništa! Smisli dva-tri važna dana, kada imamo sve glumce, pozvaću nekog da napravi par dobrih fotografije. Tako je i bilo. Božin kolega sa klase, Velisav Tomović, inače već afirmisani fotograf, besplatno nam je, za dva tri dana, snimio izvanredne crno bele fotografije koje po svom kvalitetu značajno odskaču od ostalih fotografija iz "Maratonaca...", lako ih je prepoznati, ali nažalost, malo je dva-tri dana. Zato su "Maratonci" uvek oskudevali u fotografijama.

Tako sam naučio još jednu važnu lekciju iz našeg filmskog zanata, da volim dobrog, pasioniranog filmskog fotografa, koji će nam ostaviti u amanet ono što nam je ostavio Rodoljub Jovanović - fotografije prizora iz filma koje prenose sam duh našeg filma, ali i mnoštvo fotografija koje čuvaju svedočanstva o njegovom nastajanju.

Treba spomenuti i to, da scene izbačene iz filma tokom procesa montaže često ostaju sačuvane samo kao fotografije koje je snimio fotograf ekipe. Tako je Rodoljub Jovanović "sačuvao" i svedočanstvo o alternativnom kraju filma "Ko to tamo peva".

Ponekad dolazi i do zabavnih situacija, kada nepažnjom naših aljkavih producenata fotografije "isečenih" scena završe u pres materijalu o filmu a zatim i u nekoj publikaciji u kojoj se o tom filmu piše a da scena nikada nije ni bila u završnoj verziju filma, pa mi se dešavalo i to da me ljudi pitaju gde je ta scena, da li je izbačena zbog cenzure.

Srpska kinematografija je na neki način ipak imala sreću sa filmskim fotografima.

Predsednica Centralne izborne komisije Lidija Jermošina objavila je da je 90,66 procenata birača izašlo na izbore u Republici Belorusiji, a 5.122.866 ljudi ili 79,7 odsto glasalo za Aleksandra Lukašenka.

Prve ocene posmatrača bile su oprezne.

„Predsednički izbori ukazuju da je pred Belorusijom i dalje priličan put do ispunjenja obaveza, koje je preuzela članstvom u OEBS-u. Dok je celokupan proces glasanja ocenjen kao uglavnom dobar, standardi izbornog procesa znatno su opali tokom prebrojavanja glasova. Time je poništen utisak o svemu što je u izbornom procesu poboljšano", rekao je šef posmatračke misije OEBS-a Toni Lojd.

Lideri opozicije svoje prigovore na regularnost izbora predali su u nedelju uveče pred zgradom Centralne izborne komisije. Istovremeno, oko njih i desetak hiljada njihovih sledbenika, okupljale su se specijalne policijske snage.

Irina Halip, novinar i supruga opozicionog lidera Andreja Sanikova davala je intervju za radio Eho Moskve, kada su je uhapsili.

Halip je rekla da su demonstracije počele kao izuzetno mirne i nenasilne i da je bila formirana grupa zadužena za pregovore sa predstavnicima vlasti, ali da su specijalne policijske snage i jedinice za suzbijanje nereda, ipak, bile raspoređene na Trgu nezavisnosti.

"Počeli su da se probijaju kroz masu i da biju narod. Moj suprug Andrej Sanikov je dobro prebijen. I mene su dohvatili. Ne toliko jako, hvala bogu. Sada smo na putu ka kliničkom centru. Au, izvinjavam se. Zaustavljaju nas policijska kola. Daju nam znak da stanemo uz ivičnjak. Izgleda da žele da nas uhapse. Hapse nas. Au, izvlače me iz kola! Izvlače me! Šta vam je? Šta radite? Šta radite? Stojim u položaju iz američkog akcionog filma. Prislonili su me na kola, moj muž leži na zemlji. Monstrumi! Kučke! Fašisti! Udaraju me u lice! Vezuju mi ruke", govorila je dopisnica moskovskog lista Novaja gazeta.

U dva postizborna dana uhapšeno je čak sedam od devet opozicionih vođa u Belorusiji. Najdramatičnije je bilo hapšenje opozicionog vođe Vladimira Nekljajeva, čiju stranku policija smatra odgovornom za nemire između nedelje i ponedeljka.

„Kako neko to može da uradi - da odvede bolesnika sa odeljenja za reanimaciju? Ne mogu ni da zamislim kako je to uopšte moguće. Što je još gore, uradili su to pred očima njegove žene. Držali su me. Ja sam vikala. Niko nije prišao u pomoć - ni lekari, ni policajci na dužnosti, ni sestre. U sobi za reanimaciju, kao da je nestao iz bolnice i iz kola hitne pomoći", prepričava Olga Nekljajeva, supruga opozicionog lidera.

Ni dobar deo rođaka preko stotinu uhapšenih opozicionara nije uspeo da od policije dobije bilo kakav podatak o tome gde su im najbliži. Do sada samo jedan opozicioni portal objavljuje spiskove osoba za koje je potvrđeno da su u zatvoru.

Novoizabrani predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko je posle nereda rekao da u Belorusiji neće biti revolucije i kriminala.

"Najvažniji su bezbednost ljudi, mir i red u ovoj zemlji. To je najvažnije i to je ono što je ljudima bitno kada glasaju za predsednika. To je njegova najpreča dužnost", rekao je Lukašenko.

Za nerede u Minsku, iz Moskve, belorusku opoziciju optužuju i neki političari iz vladajuće Ujedinjene Rusije, ističući da su demonstracije bile oportunistički potez snaga, koje znaju da su izbore izgubile. I dok posmatrači iz bivši sovjetskih republika izbore ocenjuju kao transparentne, njihove kolege iz ostalog dela Evrope imaju drastično različito mišljenje.

„Nasilje posle kojeg su usledila hapšenja većine predsedničkih kandidata, kao i stotina njihovih sledbenika, novinara i predstavnika nevladinih organizacija jesu ono na osnovu čega će o ovim izborima biti donošen sud", kaže šef misije OEBS-a.

Profesor Mark Almond sa koledža Oriel Univerziteta u Oksfordu, jedan od vodećih evropskih stručnjaka za geopolitiku zemalja nastalih raspadanjem Sovjetskog Saveza, smatra da će Belorusija, ipak, izbeći sudbinu Gruzije i Ukrajine, u kojima su sprovedene Ružičasta, odnosno, Narandžasta revolucija.

„I pre pet godina, videli smo slične demonstracije, mada ne tako nasilne, ali su one ubrzo izgubile na zamahu. Kontrast između Gruzije, Ukrajine i Srbije od pre deset godina, jeste u tome što, kakve god bile izborne neregularnosti, Lukašenko uživa podršku jasne većine birača. Možemo samo da se sporimo oko toga da li ta većina iznosi 60 ili 80 odsto. Srbi će se setiti da Milošević nije bio čak ni kandidat sa najvećim brojem glasova, a kamoli kandidat sa većinskom podrškom na izborima 2000. godine", naveo je Almond.

Profesor ističe da popularnost Aleksandra Lukašenka treba tražiti u ekonomskoj stabilnosti Belorusije, mahom zasnovanoj na jeftinim energentima, koje obezbeđuje Rusija. Moskva, samim tim, drži u svojim rukama, ključ za dalju vladavinu aktuelnog predsednika Belorusije.

Domaća opozicija ne može da svrgne vladu u Belorusiji, ali ta zemlja je u sendviču između Rusije i Evropske unije, a Lukašenko je poslednjih godina nastojao da jedne okrene protiv drugih.

Sa jedne strane, od Rusije dobija mnoštvo povlastica, ali ne želi da ga Rusija proguta. Nedavno je uvredio Rusiju tako što je nije podržao tokom rata sa Gruzijom i nije priznao Abhaziju i Južnu Osetiju.

Negativne ocene posmatrača OEBS-a i kritike, koje dolaze iz Brisela od baronese Ešton, od predsednika Evropskog parlamenta Jiržija Buseka znače da ekonomske olakšice, koje je Evropska unija ranije nudila, sada ne dolaze u obzir.

Najverovatnije je da će ponovo doći do uvođenja sankcija i zabrana izdavanja viza. Pitanje je da li će to naterati Lukašenka da se ponovo okrene Rusiji ili će Moskva u narednim mesecima pronaći nekog u Minsku ko je, sa njene tečke gledišta, spremniji za saradnju.

Ruski predsednik Dmitrij Medvedev u Astanu je doputovao sa turskim kolegom Abdulahom Gulom, prestolonaslednikom Abu Dabija Muhamedom bin Zajedom al Nahajanom i jordanskim kraljem Abdulahom. Pridružili su se čelnicima Jermenije, Belorusije, Kirgistana, Tadžikistana i Ukrajine.

Među njima sedi kazahstanski predsednik Nursultan Abišuli Nazarbajev, čovek okruglog lica, hladne face, visokog čela, u jednoličnom odelu. Za samo nekoliko sati, proslaviće svoj sedamdeseti rođendan.

Nazarbajev je prešao dug put, od najstarijeg sina pastira u jednom udaljenom kazahstanskom selu do šefa države. Bio je radnik u čeličani, pre nego što je postao prvi sekretar Komunističke partije Kazahstana, a malo pre raspada Sovjetskog saveza, Mihail Gorbačov je planirao da ga postavi za potpredsednika. Poslednjih 20 godina, on je predsednik Kazahstana.

Trujumfalni glavni grad

Peti jul 2010. godine. U toku je ceremonija u Han šatiru, najvećem šatoru na svetu, koji je dizajnirao slavni britanski arhitekta Norman Foster.

Njegov eksterijer izgleda neodoljivo, a 102 metra visoka građevina kupastog oblika ima površinu jednaku površini 14 fudbalskih terena i izdvaja se kao najveličanstveniji zabavni centar u zemlji. U unutrašnjosti su palme uvezene sa Kariba, bazeni i pesak sa Malezije, bašte, vodeni parkovi, bioskopi, velnes centri, park za decu sa ringišpilima, kafići, butici i supermarket.

To je zaista bio odgovarajući rođendanski poklon, jer je Nazarbajev glavne regionalne administratore u zemlji upozorio: "Neće biti festivala na moj rođendan. To je naređenje i ako bilo ko od vas bilo šta bude organizovao, biće smenjen".

Međutim, mnogo pre toga, pametne birokrate već su ugovorile da se godišnja proslava u Astani održi baš na njegov rođendan, 6. jula, pa im je bilo dozvoljeno da svom vladaru na rođendan uruče i odgovarajući poklon, Han šatir.

Naravno da je i Nazarbajev želeo da 6. jul izgleda baš tako, kako bi pažnja celog sveta bila skrenuta na novi Kazahstan koji cveta i na čoveka koji stoji iza svega toga. "Astana je postao najveći megaprojekat u celom postsovjetskom prostoru", rekao je Nazarbajev te večeri.

Podsetio je publiku da je bio jedan od onih koji su, 1997. godine, naredili da se glavni grad izmesti iz južnog Almatija (bivša Alma Ata) u severni stepski grad Astanu. "U to vreme, moja odluka je nailazila na odbijanje i nerazumevanje, ali sada su svi oduševljeni", rekao je Nazarbajev. "Napredne ideje uvek nailaze na teškoće".

Nazarbajev je sada načinio poslednji korak: nada se da će uz pomoć Han šatira ućutkati sve one koji su se protivili premeštanju glavnog grada. Astana je drugi najhladniji grad na svetu, posle mongolskog Ulan Batora.

Sada, čak i ako temperatura padne na minus 40 stepeni, 20.000 ljudi može da uživa u palmama u šatoru. Ako pustinjski Dubai može da ima olimpijsko klizalište, hladni Kazahstan može da ima topli Han šatir.

Ambicije i kritičari

Vladar Kazahstana uložio je 10 milijardi dolara u građevinske projekte u Astani, kako bi zaostalo ruralno područje pretvorio u nešto čime zemlja može da se ponosi.

U njemu se nalazi zaslepljujuće bela predsednička palata, ministri stanuju u staklenim oblakoderima, u Nur-Astana džamiju može da stane 5.000 vernika, grad ima novu diplomatsku četvrt, dosta tržnih centara i skupih zgrada u kojima kvadratni metar košta i do 4.000 dolara.

Sa takvim blistavim novim gradom, Nazarbajev je mogao da odgovori kritičarima poput britanskog komičara Saše Barona Koena. U njegovom filmu, Borat (2006), Koen je ismejao Kazahstan, opisujući ga kao zaostalu državu u kojoj je rasprostranjena prostitucija, trgovina oružjem i diskriminacija manjinskih grupa.

Glavni protagonista filma Borat Sagdijev kaže da se kazahstanske žene čuvaju u kavezima i da je nacionalno piće fermentisani urin od konja. Borat, zatim, ponosno predstavlja selo u kojem je rođen, prikazujući blatnjave ulice, razvaljene automobile koje vuku konji i decu u vrtićima kako mašu automatskim puškama.

Iako je film trebalo da ismeje predrasude koje mnogi na Zapadu i dalje imaju o bivšim državama Istočnog bloka, Nazarbajev to nije tako video. Bio je toliko uvređen da je odmah zabranio film u Kazahstanu.

Prema njegovom mišljenju, Kazahstan treba da bude cenjen kao najuspešnija bivša sovjetska država istočno od Kaspijskog jezera. A pošto je naciju proveo neokrnjenu kroz čitav postsovjetski haos, sada sa njom ima velike planove.

Želja da zemlja postane lider u regionu

Kazahstan je deveta zemlja na svetu po veličini i najveća kontinentalna na svetu. Njena severna granica sa Rusijom duga je skoro 7.000 kilometara. Na istoku se proteže ka Kini, na zapadu ka Kaspijskom jezeru, a na jugu se graniči za Kirgistanom, Uzbekistanom i Turkmenistanom.

Pošto leži na granici Evrope i Azije, Kazahstan može da igra u takmičenjima UEFA i trenutno predsedava Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). Ima 7.000 metara visoke planine i najprostraniju stepu na svetu. Na njegovoj teritoriji se nalaze ogromne količine nafte i gasa, kao i rezerve zlata, mangana i uglja, a najveći je svetski proizvođač uranijuma.

Međutim, Nazarbajeva zemlja ima, zaista, samo jedan problem - ima samo 16 miliona stanovnika, što znači da, statistički, manje od 6 ljudi živi na jednom kvadratnom kilometru, u poređenju sa, recimo, Nemačkom, u kojoj na istoj teritoriji živi u proseku 230 ljudi.

Nazarbajev, međutim, ne misli da će to sprečiti Kazahstan da postane jedna od 50 najmoćnijih država sveta, kao što su to uradili "azijski tigrovi". Kako je objasnio Nazarbajev, pre samo 50 godina, Singapur je bio jedna od najsiromašnijih zemalja sveta, ali je prihod po glavi stanovnika od tada porastao 85 puta.

Nazarbajev kaže da Kazahstan ne može da postane novi "azijski tigar", zato što u toj zemlji nema tigrova. Ali pošto ima snežne leoparde, Nazarbajev obećava da će, do 2030. godine, Kazahstan postati centralnoazijski "snežni leopard".

Kako piše na svim posterima u Astani, Kazahstan je na putu da postane lider u regionu. Posteri, takođe, podsećaju stanovnike da je, zahvaljujući velikim rezervama prirodnih resursa, u poslednjoj deceniji, bruto domaći proizvod po glavni stanovnika porastao sa 700 na 8.000 dolara.

Patriotske objave kao ove usmerene su i prema susednim zemljama. Kako je Nazarbajev objasnio, ljudi u tim zemljama nemaju dovoljno struje ni hrane, i zbog kombinacije internih borbi za vlast, etničkih konflikata i demokratskih eksperimenata, nisu uspele da ostvare nezavisnost.

Zapravo, kako je rekao reagujući na poslednje događaje u susednom Kirgistanu, tamo nisu uspostavljene funkcionalne države, zbog toga što oni imaju slabe lidere. Da se nešto slično ne bi desilo i u Kazahstanu, potreban je jak predsednik. Drugim rečima - čovek kao što je on.

"U poslednjoj deceniji, Nazarbajev je izrastao u autokratu", kaže Amirzan Kosanov, bivši zamenik ministra za omladinu i sport, koji je sada generalni sekretar socijaldemokratske partije Azat (sloboda).

"On (Nazarbajev) postavlja premijera, administrativne čelnike u svim regionima, donosi odluke sve do nivoa distrikta i izbornih komisija i vodi vladajuću partiju Nur-Otan (Svetlo otadžbine), jedinu koja je prisutna u parlamentu. Strogo kontroliše nezavisne novine, a potencijalne rivale je najurio iz zemlje. Korupcija u zemlji je grozna, a jaz između bogatih i siromašnih porastao je do nepodnošljive granice", kaže Kosanov.

Zbog progona disidenata, opozicija je otišla iz Astane. Sedište Azat partije je u Almatiju, bivšem glavnom gradu, a vila te partije je mesto gde se najlakše mogu sresti bivše političke zvezde iz liberalnije ere Kazahstana, kao što su bivši šef parlamenta, zamenik premijera, nekoliko regionalnih političara, državni tužilac i čak prvi kazahstanski kosmonaut.

U različitim periodima, Nazarbajev ih je sve smenio, tako da danas imaju malo uticaja. Ali Kosanov priča sa entuzijazmom o 250.000 pristalica, za koje kaže da ih ta partija ima.

"Vreme Nazarbajeva je isteklo, njegov režim je slab. Zašto bi, inače, prihvatio odluku parlamenta koji ga je proglasio ‘liderom nacije', i dozvolio mu da, do kraja života, bez ikakvih ograničenja, može da bude biran za predsednika, da bude zaštićen od svih vrsta istraga o povezanosti sa kriminalom, sve dok ne umre", kaže Kosanov.

Međutim, ne slažu se svi sa takvim ocenama. Naučnik Marat Šibutov kaže da Nazarbajev nije diktator. "On je samo premostio ideološki jaz koji se pojavio posle pada komunizma", kaže Šibutov. On dodaje da Nazarbajev bolje radi od svojih kolega u Kirgistanu i Tadžikistanu.

Zapravo, kako kaže Šibutov, Nazarbajev je jedina stvar koja drži Kazase na okupu. "Kazasi će prihvatiti bilo koju ideologiju, dok god imaju novca u džepu", kaže Šibutov. Zbog toga, oni o kultu ličnosti, odnosno kultu predsednika, raspravljaju za kuhinjskim stolom, u svojim kućama.

Između skromnosti i megalomanije

U Kazahstanu se lik Nazarbajeva jednostavno ne može izbeći. Svuda su njegovi portreti, bilo u gradovima ili na udaljenim autoputevima, a na televiziji se pojavljuje svake večeri. Sreće se sa mladim violinistima u novoj Palati umetnosti, u Astani, govori na ceremonijama povodom otvaranja novog univerziteta, koji nosi ime Nazarbajev, a posećuje i fabrike i rudnike. Gde god ide, prate ga kamere.

Isto tako, ne postoji tako mala tema da opravda sazivanje međunarodne konferencije u Astani, gde bi Nazarbajev mogao biti nagrađen za svoju ulogu političara od globalne važnosti.

Na primer, na Ekonomskom forumu u Astani, koji je napravljen po uzoru na Ekonomski forum u Davosu, predsednik se obratio "poznatim stranim gostima" i zatražio uvođenje nove svetske valute.

A u julu, na prvom Međunarodnom kongresu minerala i metalurgije, založio se za novu regulativu u oblasti istraživanja nafte. Uspeo je, čak, da se izbori za organizaciju samita OEBS-a, koja bi trebalo da se održi u Astani, u decembru.

Prema pisanju Kazaške pravde, vodećih novina u toj zemlji, ime Nursultan Nazarbajev je postalo veoma poznato u celom svetu.

U Astani se nalazi i Muzej prvom predsedniku Republike Kazahstan. U njemu su izloženi predilica, drvene kašike iz skromnog doma Nazarbajevih roditelja, njegova prva pisaća mašina (Erika napravljena u nekadašnjoj Istočnoj Nemačkoj), njegova prva soba za prijem i šest telefona, a cele dve sobe posvećene su odeći koju je Nazarbajev nosio kada je dobijao počasne univerzitetske titule u inostranstvu.

Iako Nazarbajev oscilira između skromnosti i megalomanije, mnogi Kazasi to smatraju privlačnim. To im daje osećaj da zemlja nomada, koja je nekad bila predmet podsmeha i šale, sada ispisuje svoje mesto u novom svetu. Čak i Kosanov, rival Nazarbajeva, priznaje da Nazarbajev ima malo neprijatelja. On, ipak, dodaje da po državu vrebaju dve opasnosti: jedna dolazi od moćnog suseda Kine, a najdirektnija dolazi od porodice.

Bivši zet kao rival

"Civilizovani svet će vam okrenuti leđa, gospodine predsedniče", vikao je preko telefona, 23. maja 2007. godine, Rahat Alijev, tadašnji ambasador u Austriji, njegov zet i "crna ovca" u porodici.

Alijev, bivši zamenik ministra spoljnih poslova, zamenik direktora obaveštajne agencije i vlasnik sada već sedme po veličini banke u zemlji, izgubio je naklonost predsednika: Nazarbajev ga je optužio da je bio umešan u dve otmice i proterao ga u Evropu, gde je Alijev, u maju 2007. godine, najavio da će mu biti protivkandidat za predsednika na izborima 2012. godine.

Rahat Alijev je kritikovao Nazarbajeva, zbog toga što je progurao novi ustav koji mu dozvoljava da ostane na vlasti do kraja života. "Tog dana, prestala je svaka nada da će naša zemlja imati trajan demokratski razvoj", rekao je Alijev.

Osamnaest dana posle telefonskog razgovora sa predsednikom, iz Kazahstana je stigao faks sa kopijom sudske odluke, prema kojoj je brak Alijeva i Nazarbajeve ćerke Darige proglašen nevažećim.

Alijev danas živi u egzilu i skriva se, jer se, kako kaže, plaši da bi kazaški agenti mogli da ga otmu. Vodi i propagandni rat protiv Nazarbajeva, koga naziva "mračnim despotom".

U njegovoj knjizi Godfather In-Law tvrdi da njegov bivši tast vodi dvostruki život i da, osim tri ćerke, ima decu i sa mladom stjuardesom i sa jednom manekenkom.

Takođe, tvrdi da je Nazarbajev vlasnik 5.000 veoma skupih satova, da je premeštanje glavnog grada u Astanu izvedeno uz pomoć milijardi i milijardi ukradenih od naroda i da Nazarbajev uzima ogroman mito za koncesije u vezi sa naftom, pre svega od strane Amerikanaca.

Porodično blago

Naravno, sve ove optužbe mogu da budu ništa drugo do osveta od strane nekoga ko je "dospeo do prosjačkog štapa". Ali činjenica je da porodica Nazarbajev nema baš dobru reputaciju kod kuće.

Bivša žena Alijeva, Dariga, najstarija ćerka Nazarbajeva, doktor političkih nauka, ima udeo u vlasništvu velike banke i mnogo godina je kontrolisala ključne medije širom zemlje. Sada je prodala udeo u velikoj medijskoj TV mreži Habar i nastavila posao u inostranstvu.

Njegova druga ćerka Dinara je poslovna žena. Američki magazin Forbs procenio je njeno bogatstvo na 1,1 milijradu dolara. Ove godine kupila je vilu na Ženevskom jezeru za rekordnih 50 miliona evra.

Najmalđa ćerka Alija, advokat, takođe dobro zarađuje. Veoma važna poslovna žena, vodi brojne kompanije, a na čelu je i tima savetnika najveće kazahstanske kompanije u oblasti nekretnina. Takođe poseduje velnes centar, restoran i noćni klub u Almatiju.

Sve zajedno, ruski časopis, The New Times procenjuje bogatstvo Nazarbajevih na oko 7 milijardi dolara.

Izbor naslednika

Da porodica Nazarbajev nije gadljiva na pare vidi se iz primera još jednog zeta, Timura Kulibajeva.

Kulibajev, koji je oženjen Dinarom, zamenik je šefa moćne kazahstanske državne kompanije. U jednom trenutku, tri dnevne novine optužile su ga da je primio milione mita od kineske kompanije. Međutim, nakon ekspresno izdatog sudskog naloga, sva tri izdanja su ubrzo bila oduzeta i uništena.

Ipak, činjenica da je vladajuća porodica posebno kreativna u vođenju biznisa, izgleda da ne zabrinjava mnogo Kazahstance.

Ono zbog čega su oni zaista zabrinuti jeste ono što Kosanov označava kao "biološki problem". Neće proći mnogo pre nego što će na red doći rešavanje pitanja naslednika. A Kazahstanci se pitaju ko bi mogao da sedne u predsedničku palatu posle njega?

Mnogi su ubeđeni da će odluka biti donesena unutar porodice. Neki veruju da će Dinarin muž preuzeti carstvo.

Drugi, da će to biti Ajsultan Nazarbajev, 20-godišnji unuk Nazarbajeva, koji je završio studije na Britanskoj kraljevskoj vojnoj akademiji. Ipak, on je sin, osramoćenog Rahata Alijeva, kazahstanskog "narodnog neprijatelja broj 1", koga je Nazarbajev osudio u odsustvu na 40 godina zatvora.

Zemlja mogućnosti

Voz broj 52 iz Astane za kineski grad Urumći putuje samo jednom nedeljno: svakog utorka u 3:05 posle podne, i potrebno mu je 25 sati da pređe 1.200 kilometara da bi došao do granice.

Ipak, to fascinantno putovanje je i putovanje kroz kazahstansku istoriju. Voz prolazi pored trošnih sela, u kojima se mogu videti zarđali traktori jer su se farmeri preselili u gradove, pored rudnika Karaganda, koji je kupio indijski milijarder Lakšmi Mital, pored ruševina gulaga u kome su boravili ruski Nemci, i onda duž 600 kilometara duge severne obale jezera Balhaš, koje je, kao i Aralsko jezero, u opasnosti da bi moglo da presuši.

Voz je pun Kazahstanaca koji putuju u Kinu da kupuju stvari ili da se leče u Urumćiju, glavnom gradu autonomne provincije Ujgura Sinđijang. Ima i poslovnih ljudi koji putuju, a jedan od njih je 45-godišnji Duman Halet.

Halet je rođen i studirao u Kini. Iako je počeo da radi kao meteorolog, kasnije je postavljen za glavnog administratora područja blizu Urumćija. Neki od njegovih predaka su bili Kazahstanci koji su se borili protiv ruskih careva i zbog toga pobegli u Kinu. Sada Halmet pokušava da se vrati u Kazahstan jer, kako kaže, "zemlja pruža brojne mogućnosti".

Godine 2003. Halet je je osnovao Duman, kompaniju koja je proizvodila komponente za gradnju zgrada u Almatiju. Posle toga je otišao u Astanu, gde je napravio fabriku koja proizvodi keramičko posuđe.

Takođe poseduje kafić i firmu koja se bavi hemijskim čišćenjem u glavnom gradu, i tamo planira da otvori velnes salon. "Pronašao sam tržišne niše koje nijedan drugi Kazahstanac nije", kaže Kalmet. Ali kada priča o tim stvarima, smeje se pomirljivo jer zna koliko je dubok strah od Kineza koji posluju u Kazahstanu.

Strah od kineske ekspanzije

U Dostiku, gradu na granici, u blizini planine Tjen Šan, ta anksioznost još je vidljivija. Ovde kod Džungurske kapije kroz koju je jednom prešao i Džingis Kan u svom pohodu na zapad, danas se nalazi jedina pruga koja spaja Kazahstan i Kinu.

Dostik znači "prijateljstvo". Mali grad je ključni trgovinski centar u kome se prodaje kineska i kazahstanska roba. Svake godine, 15 miliona tona robe se preveze vozovima između Kine i Kazahstana. Kazahstanska nafta i metal putuju na istok, kineske građevinske mašine i materijal za gasovod putuju na zapad.

Erlan Šakijanov (41), energični gradonačelnik Dostika, priznaje da je čuo da predsednik Nazarbajev afirmativno govori o kineskoj ponudi da im se iznajmi milion hektara neobrađenog zemljišta, kako bi uzgajali soju i uljanu repicu.

Takođe zna i za negativnu stranu priče - to bi značilo da bi se novih pet miliona Kineza pridružilo onima koji već sada žive u Kazahstanu, a ima ih oko 500.000.

"Ja kažem: dajte im zemlju, kada mi Kazahstanci ne znamo da je obrađujemo, i svakako ne tako jeftino kao što će to raditi oni", kaže Šakijanov. "Povrh svega, nećemo moći da se odupremo pritisku Kineza. Uskoro, neće moći da hrane svoje ljude, pa će zapretiti da će otvoriti granicu, ako im ne damo ništa od svoje zemlje. Da li je to tragično? Nije".

I car Aleksandar drugi je prodao Aljasku Sjedinjenim Državama, dodaje Šakijanov.

On svakih nekoliko dana prelazi granicu. U kineskom naselju sa druge strane granice, ima četiri puta više ljudi nego u Dostiku. "Oni su pametniji. Prodali smo im nedavno jednu fabriku čelika. Oni su je ‘rasklopili', premestili i ponovo podigli u Kini. Otvorili su 5.000 novih radnih mesta, a mi sada od njih kupujemo čelik koji smo ranije sami proizvodili", kaže Šakijanov.

Realnost i glasine

Kinezi su investirali 9 milijardi dolara u Kazahstan. Kineske kompanije sada crpe više od jedne četvrtine nafte iz Kazahstana, što im donosi tri milijarde dolara profita godišnje.

Peking takođe finansira izgradnju gasovoda kojim kako bi se po prvi put prirodni gas izvozio sa zapadnih polja Kazahstana u Kinu. Takođe, više od 50.000 ljudi radi na autoputu koji će povezati Kinu sa Evropom. Oko 2,787 kilometara autoputa koji ide preko teritorije Kazahstana trebalo bi da bude završeno za tri godine, kaže Šakijanov.

Međutim, mnogi Kazahstanci ne dele takav fatalistički stav gradonačelnika Dostika. Oni se boje napada suseda. Za nih nije više pitanje da li će Kinezi doći, već kada će se to desiti.

"Bilo bi glupo pomisliti da Astana može da zadovolji Peking prirodnim resursima", kaže stručnjak za Kinu Murat Avezov. Kinezima je potreban novi prostor za naseljavanje, što će najpre naći u praznim stepama Kazahstana. A odatle će moći da imaju pristup i Kaspijskom jezeru i Iranu, smatra Avezov.

Kako kaže radnik na železnici u Dostiku, bez obzira da li ste u Astani, Dostiku ili Alamtiju - ljudi kažu istu stvar: "Ako hoćeš da ideš iz zemlje - nauči engleski, ako hoćeš da ostaneš - nauči kineski".

Pre nekoliko godina, govorilo se da Rusi i Kinezi žele da podele Kazahstan između sebe. Naravno, to je bila samo besmislena glasina, ali u Kazahstanu i dalje ima ljudi koji u to veruju.

To su isti oni ljudi koji ne dele san Nazarbajeva o transformaciji Kazahstana u "snežnog leoparda" centralne Azije.

Reč "kibuc" (plural: kibicim) znači okupljanje. Osnovna ideja bila je, zapravo, socijalistička: želelo se da se zemlja zajednički obrađuje.

Dok su u kolhozima radnici bili bez vlasništva, stanovnici kibuca su zajednički posednici zemlje. Svaki član je radio u sklad