КУРСНА ЛИСТА БР. 172

1. Курсеви из ове листе примењују се од 8 часова 10.9.2025. године до 8 часова на дан када ће бити формирана наредна курсна листа.

Тамо је почела жетва соје, која ће, очекује се, дати одличне резултате. Проблем је, међутим, то што Пекинг, највећи купац те житарице у САД, због трвења са Трамповом владом, изазваног претњама у вези увођења астрономских царина на кинеску робу, није положио ни једну једину наруџбину за те приносе.

НР Кина је у 2018. купила читаву трећину соје произведене у САД, а у 2023. једну четвртину (што је тада представљало половину америчког извоза соје).

Тај пад био је одговор Пекинга на разне врсте економских санкција који му је Вашингтон уводио: царине, ограничења извоза америчких патената и компоненти и на кинеских инвестиција у САД.

Сада се, међутим, и резултат из 2023. чини као далеки сан.

Незаменљива Кина

У 2024. години САД су од извоза соје у Кину приходовале близу 13 милијарди долара - више од 50 посто извезене соје отишао је у руке кинеских купаца.

И док се сада Кинези за увоз соје поново окрећу БРИКС партнеру Бразилу, Американци немају куда, јер Кина поседује адуте које ниједна друга држава света нема - велику потражњу и велику количину америчких долара које може да искористи за њен откуп, односно, способност да на дужи рок константно купује америчке пољопривредне производе.

Амерички фармери и удружења која их окупљају, наравно, усмерили су поглед на друге делове света - на афрички континент, на земље попут Индије, Бангладеша и Филипина, које су многољудне и склоне конзумирању већих количина соје. Афричке државе, међутим, просто су сувише сиромашне да би се упустиле у значајнији увоз америчке соје, док земље попут Бангладеша и Филипина, па и Индије немају довољне резерве у страној валути да би исту трошиле на ту житарицу - оне своје доларе чувају за увоз енергената, машина и, ако је потребно, есенцијалних прехрамбених артикала попут пиринча.

Илустрације ради Кина је у 2024. години купила 22 милиона тона америчке соје, а Индија само 3,7 милиона. Поврх тога, Трампов режим је својим притисцима и увођењем тарифа од чак 50 посто на више од половине индијске робе која се извози у САД успео и да Њу Делхи удаљи од себе и гурне га дубље у загрљај чланица БРИКС-а, Русије и Кине.

Отуд, по обиму и трајању поруџби нико не може да америчким пољопривредницима надокнади губитак настао повлачењем Кине. Они, на крају крајева, немају ни довољно времена да траже више других купаца, јер соја у њиховим амбарима не може дуго да потраје.

Аларм на средњем западу

Зато је крајем прошлог месеца Амерички савет за извоз соје у Вашингтону организовао конференцију, чијем раду је присуствовао и кинески амбасадор у САД Сје Фенг. На њој, како извештавају источноазијски медији, амерички извозници су буквално преклињали кинеску страну да настави увоз њиховог производа. Они су и од своје владе тражили брзу промену курса, јер је, како каже шеф тог савета Џим Сатер, "враћање на ситуацију где америчка индустрија, пољопривредници и извозници соје могу да извозе, а кинески купци да купују од САД оно што сви желе".

Председник Америчког удружења произвођача соје, који су углавном из држава средњег запада попут Индијане, Кентакија или Ајове, Кејлеб Регленд упозорио је да "цене соје падају, да су трошкови производње високи, а да су амерички фармери изгубили највеће извозно тржиште".

Он је истакао да је због рата царинама између Вашингтона и Пекинга, бразилска соја за око 20 посто јефтинија од америчке и да због отсуства кинеских поруџбина предстоје велики финансијски губици. У интервјуу Си-Ен-Ену он је рекао: "Очајнички нам је потребна брза корекција у односима са Кином, нашом највећом извозном муштеријом".

Кина, наиме, спроводи царине од 23 одсто на увоз америчке соје, а сада, када је у току непредвидива игра мачке и миша око нових Трампових царина, америчка соја је за кинеске увознике практично, метафорички речено, радиоактивна.

Непоправљива штета?

Кина је у 2024. години чак 71 посто својих потреба за сојом намирила из Бразила, купивши преко 74 милиона тона те културе, која се углавном користи за исхрану стоке, али и за за прављење тофуа и сојиног млека.

Несумњиво, тај удео јужноамеричке државе ће сада додатно порасти - њена предност у односу на САД је не само то што није оптерећена високим царинама, већ и то што се део плаћања врши у кинеској валути. Такође, кинески увозници са бразилским снабдевачима имају дугорочне уговоре, што даље отежава позицију америчких произвођача у њиховом настојању да поврате изгубљени тржишни колач.

Они чак страхују да ће кинески увозници убудуће можда долазити на преговоре у САД и куповати мање контигенте америчке соје пре да би убедили бразилске испоручиоце да умање или не повећају цену, него да би се заиста вратили америчким снабдевачима и помогли их.

Ово, наравно, првенствено због тога што су политички односи САД и Кине лоши и што се кинеске компаније више не могу поуздати у намеру или спремност САД да послују засновано на чисто економским принципима.

Односно, постоји забринутост да су амерички произвођачи соје, чак и да ускоро дође до неких побољшања у вези економског и политичког трвења две земље, на много година изгубили примамљиво и за њих најважније кинеско тржиште, што ће их коштати десетине милијарди долара.

У САД има око 500.000 узгајивача соје, а око половине производње се извози.

"Прво покушавамо да нормализујемо ситуацију", рекао је портпарол војске Раџа Рам Баснет. "Посвећени смо заштити живота и имовине људи."

У главном граду нису пријављени протести, али медији су јавили да је око 25 људи који су покушавали да "створе проблеме" на ободу Катмандуа приведено.

Неколико владиних зграда, од врховног суда и парламента до домова министара, укључујући Олијеву приватну резиденцију, запаљено је током протеста у уторак, а немири су се смирили тек након оставке.

"Овде нема демонстраната", рекао је Ројтерсу Рам Кумар Шреста, становник Махараџгунџа у главном граду. "Само неколико људи хода улицом. Овде је мирно."

Медији су јавили да се врше припреме за разговоре власти и демонстраната, али нису прецизирали детаље.

Већина демонстраната били су млади људи који су изразили фрустрацију због, како су рекли, неуспеха владе да се избори са корупцијом и подстакне економске могућности земље.

Годинама је недостатак радних места терао милионе људи да траже посао у земљама попут Малезије, Блиског истока и Јужне Кореје, углавном на градилиштима, како би слали новац кући.

Смештен између Индије и Кине, Непал се бори са политичком и економском нестабилношћу откако су протести довели до укидања монархије 2008. године.

Индијски безбедносни кабинет се такође састао касно у уторак како би разговарао о ситуацији у суседној земљи.

"Стабилност, мир и просперитет Непала су од највеће важности. Понизно апелујем на сву своју браћу и сестре у Непалу да одрже мир и ред", рекао је индијски премијер Нарендра Моди у објави на мрежи Икс.

Најнижа температура биће од 12 до 20 степени, а највиша дневна од 28 на северозападу до 33 степена на југоистоку.

У Београду ће бити променљиво облачно и топло време. Касно после подне, увече и током ноћи очекује се повремено киша, пљускови и грмљавина.

Дуваће слаб и умерен, југоисточни ветар, после подне и увече у појачању. Најнижа температура биће од 18 до 20 степени, а највиша дневна око 31.

Прогноза за наредне дане

До недеље се очекује променљиво облачно, топло и нестабилно време са локалном појавом кише и пљускова са грмљавином, а само још у четвртак у кошавском подручју и ветровито са умереним и јаким, на југу Баната и у доњем Подунављу и олујним југоисточним ветром.

Почетком следеће седмице очекује се претежно сунчано и умерено топло са највишом дневном температуром мало испод и око 30 степени.

"Руси настављају да убијају и страшно је што нема довољно снажне реакције глобалних актера. Управо то Путин доживљава као дозволу за наставак борбе ако нема снажног притиска", изјавио је Зеленски

Немачки министар одбране Борис Писторијус изјавио је да су испоручени први лансери за два система противваздушне одбране "патриот" које је Немачка обећала Украјини.

Са друге стране, руско министарство одбране је саопштило да је напало складишта муниције, командне пунктове и места за лансирање дронова украјинских оружаних снага.

"Оштећена су складишта муниције, командни пунктови и места за лансирање беспилотних летелица великог домета, као и привремени пунктови распоређивања украјинских оружаних формација и страних плаћеника у 140 округа", наводи се у саопштењу.

Председник Пољске Карол Навроцки изјавио је да је руски лидер Владимир Путин спреман да изврши инвазију на друге земље.

Војни аналитичар Владе Радуловић рекао је за Интернет портал РТС-а да нема дилеме да је рат у Украјини први сукоб у којем се вештачка интелигенција систематски примењује широм тзв. "kill chain-а".

"У свим фазама – од извиђања, прикупљања и обједињавања обавештајних података, преко анализе, избора, додељивања циљева и навођења убојних средстава, односно употребе 'дронова-камиказа' и лутајуће муниције, до сајбер-простора и логистике", наводи Радуловић.

У неким скорашњим сукобима, такође се бележи примена вештачке интелигенције, али само у појединим сегментима – најбољи пример за то је израелско "Јеванђеље", додаје Радуловић.

У погледу конкретне употребе, иако постоје системи који нису познати јавности и чија се употреба скрива из разумљивих разлога, Радуловић је издвојио неколико система.

Компјутерски "вид" на бојишту

Најпре, војници користе украјинску дигиталну платформу "Делта" и систем "Осветници", који су намењени побољшању ситуационе свести и управљању бојиштем.

"Информације су у реалном времену доступне на паметним телефонима, таблетима или лаптоповима војника, док систем Осветници, који се ослања на тзв. компјутерски вид, за свега 2,2 секунде препознаје и врши класификацију 70 одсто непријатељских возила и опреме на снимцима добијених са дронова, беспилотних летелица или камера", наводи Радуловић.

Подаци из дронова за артиљерију

Радуловић додаје софтвер "Кропива" (Kropyva) за обавештајно мапирање и артиљерију, који користи информације добијене из беспилотних летелица и других извора.

На тај начин, објашњава, тактичке јединице распоређене на терену континуирано ажурирају податке (уцртавање својих и непријатељских положаја) на таблетима и преносним рачунарима.

Сличну намену, каже, имају и друга украјинска софтверска решења, попут "GIS Arta" и система за извиђање и координацију на бојном пољу "ComBat Vision".

Систем "Готам" (Gotham/AIP), наводи Радуловић, користи се за интегрисање и комбиновање података добијених путем сателитских снимака, од дронова, радара, сензора и других извора за алгоритамско препознавање и приоритизацију циљева.

"Ројеви дронова" немогући без ВИ

Без вештачке интелигенције, готово је немогуће употребљавати "ројеве дронова", чији модули ВИ међусобно комуницирају и координирају прилаз зони дејства, након чега врше избор и додељивање циљева на које ће извршити удар.

Затим, ту су и "Clearview AI" који служи за идентификацију погинулих и заробљених, као и добро позната мрежа сателита "Старлинк", која се јавља као кључни "тактички интернет" на терену (уз ограничења у раду само унутар украјинске територије).

Руска и украјинска ВИ – ко је у предности

Радуловић каже да je Украјина током рата показала изузетну способност да комерцијалне технологије (дронови, софтвер за анализу сателитских слика, комуникационе апликације) брзо интегрише у војне системе.

Такође, код Украјинаца се бележи и честа употреба савремених технологија "на лицу места" (field-tested AI), што омогућава флексибилност и брзу адаптацију јединица, каже Радуловић.

Русија са друге стране, додаје аналитичар, има већи индустријски капацитет за развој платформи базираних на вештачкој интелигенцији, будући да је развијала војне алгоритме и аутономне системе дуго пре рата.

Међутим, напомиње да Русију за разлику од Украјине карактеришу велика централизованост војног система и сложена бирократија, што успорава брзу примену нових решења на бојишту, због чега је и мања флексибилност у прилагођавању комерцијалних или стартап технологија.

"Тренутно, системи подржани ВИ у руској војсци заступљени су најчешће у сегменту артиљерије, беспилотних летелица и дронова, ПВО система и роботизованих платформи", наводи Радуловић.

Шта "Палантир" ради у Украјини

Компанија "Палантир", позната по сарадњи са америчким обавештајним агенцијама и војском у пројектима масовног надзора и анализе података, један је од кључних партнера украјинске војске, са својим "Готам" (Gotham) системом и његовим "AI powered kill chain-ом".

Извршни директор компаније Алекс Карп био је први лидер неке велике западне компаније који се срео са председником Володимиром Зеленским после руског напада.

Њихов софтверски систем "Готам", наводи Радуловић, омогућава прикупљање и анализу сателитских снимака, података добијених од дронова, беспилотних летелица и извештаја са терена, док "AI-powered kill chain" скраћује време између откривања и уништавања циљева са неколико сати или дана на свега неколико минута.

"Уз платформу Meta Constellation, Украјина је добила и аутоматизовану анализу сателитских снимака у реалном времену, што јој омогућава ефикасно праћење кретања руских трупа на терену. Палантирови алгоритми и Data Fusion повезују дронове и артиљерију, укључујући и системе Химарс, чиме унапређујући прецизност удара", додаје Радуловић.

Нова улога приватних корпорација

"Палантир" није једина велика технолошка компанија која је активна у Украјини. Гиганти попут "Мајкрософта”, "Амазона”, "Гугла” и "Старлинк” раде на сајбер безбедности, миграцији критичних државних података у клауду, очувању комуникационе повезаности у земљи, одржавању стабилне интернет везе чак и у условима потпуно разорене инфраструктуре, уложивши стотине милиона долара.

Радуловић је сагласан да то показује нову улогу приватних корпорација у међународној безбедности, где оне постају активни актери.

"За разлику од неког традиционалног, конзервативног приступа, где су државе носиоци система одбране и безбедности, данас технолошки гиганти, заузимају све значајнију, можда чак и пресудну улогу у заштити инфраструктуре, комуникација и дигиталног суверенитета једне земље", истиче аналитичар.

Међутим, према његовој оцени, то поставља нова питања о одговорности и утицају ових корпорација у рату, односно да ли оне делују као независни партнери или су продужена рука неке државне политике, као и где су границе легитимности њиховог присуства у сфери безбедности.

"Наша велика мисија је да Украјину претворимо у светску лабораторију"

Некадашњи украјински министар за дигиталну трансформацију Михаило Федоров рекао је 2022. године да је "наша велика мисија да Украјину претворимо у светску лабораторију".

Према Радуловићевим речима, није спорна чињеница да је рат у Украјини допринео да она постане "полигон" за развој и тестирање нових достигнућа у домену одбране, али су се такве најаве и одлуке рефлектовале кроз најмање три нивоа.

Прво кроз институционални ниво, стварањем владиних платформи и својеврсних инкубатора који окупљају стартап компаније, иноваторе и проналазаче. На индустријском нивоу, додаје, дошло је до оснивања стотина фирми и покретања масовне производње дронова за једнократну употребу као и FPV дронова. На крају, оцењује Радуловић, практична предност сукоба је изузетно значајна, јер на основу добијених резултата током експлоатације у реалним борбеним условима долази од отклањања мањкавости и унапређења будућих система.

Ко је одговоран када ВИ одлучује о нападу

Саговорник РТС-а осврнуо се и на питање утицаја ВИ у доношењу оперативних одлука, односно питање: ко је одговоран када систем базиран на ВИ доносе одлуке о нападу или избору циљева – човек, програмер или сама машина.

Војна етика, додаје, традиционално наглашава да људи морају контролисати и доносити коначну одлуку, нарочито уколико она подразумева лишавање живота лица или групе лица са противничке стране.

Системи ВИ доносе одлуке базиране на алгоритмима и подацима, без емпатије или процене људских патњи. "То може резултирати дезинхуманизованим изборима и 'ефикасношћу' која занемарује цивилне жртве”, указује Радуловић.

“Такође, ВИ може користити предиктивну анализу за идентификацију 'вероватних' мета, што повлачи са собом потенцијално кршења принципа претпоставке невиности и непотребног страдања цивила“, каже аналитичар.

Фронтални напади добијају нову димензију

Што се тиче будућег развоја и примене ВИ у оружаним снагама, Радуловић указује да су искуства из Украјине већ сада драгоцена, пошто су обе стране показале су како ВИ може значајно повећати ефикасност малих јединица и артиљерије.

"Дигитална доминација на бојишту тако може успешно надоместити бројчану надмоћ противника, док ће ВИ бити кључни елемент и у хибридним операцијама, омогућавајући бржу идентификацију мета и предвиђање непријатељских потеза", каже аналитичар.

Уз то, додаје, ВИ ће бити кључна у анализању обимних података са бојишта и предлагању најоптималнијих решења у реалном времену, што не значи да ће људи бити изостављени, већ да ће одлуке бити базиране на алгоритамским моделима ризика и предикције.

"Отуда стари концепти фронталних напада и класичних масовних армија добијају нову димензију", закључује Радуловић.

Из МУП-а најављују наставак кампање "Караван безбедности“ који ће поред градова у Србији посетити Добој, Бањалуку и Источно Сарајево, као резултат добре сарадње са МУП-ом Републике Српске. А 18. септембра најављују, поводом Европског дана без погинулих у саобраћају, појачану контролу саобраћаја.

Начелник Управе саобраћајне полиције Славиша Лакићевић рекао је да је фрапантно да је 16-оро деце погинуло прошле године, ове године седморо деце на нашим путевима и сва деца су погинула као путници у возилу, што говори о томе да и даље свест није на довољном нивоу да на правилан начин превозимо децу. 

"Дао бих само параметар у односу на прошлу школску годину када смо за 30 дана имали готово 20.000 откривених прекршаја. Оно што је такође застрашујуће, имали смо 266 возача који су управљали возилом у зонама школа под дејством алкохола, а чак 12 возача који су управљали возилом под дејством психоактивних супстанци. Такође смо имали 40 возача од ових 266 који су управљали возилом са преко 1,20 промила алкохола у зонама школа. То је стварно забрињавајуће. Ми као друштво треба да се запитамо шта се то дешава са људима који у зонама школа, где знају да могу да истраче деца, возе под дејстом алкохола или још горе, под дејством психоактивних супстанци", навео је Лакићевић.

Кос је поручила да ће наставити конструктивни ангажман на захтевима за отварање кластера 3, али да су за то потребни "конкретни кораци на демократским принципима и реформама". 

"Србија мора да покаже резултате. У исто време, поверење у искрену посвећеност Србије путу ка ЕУ је у паду. Морамо да озбиљно размотримо шта се дешава и у ком правцу иду политичари у Србији. Амбивалентне изјаве о ЕУ, заједно са недавним увредљивим изјавама о члановима парламента и земљама чланицама нису оно што ЕУ очекује од земље кандидата", изјавила је Марта Кос.

Комесарка је навела и да учешће председника Вучића на војним парадама у Москви и Пекингу, није у складу са статусом земље кандидата.

Кос је позвала власти на поштовање слободе мирног окупљања, слободе медија и академских слобода. 

"Очекујемо да ће Србија створити повољно окружење за слободу медија и осигурати да се слобода изражавања несметано остварује. Позивамо власти да омогуће већи простор новинарима да слободно изразе своје мишљење", нвела је она.

Комесарка је навела да напади с којима се новинари суочавају у контексту протеста морају да престану, укључујући пријављене случајеве уплитања полиције и вербалне нападе високих званичника.

По речима Марте Кос, "кључно је да новинари могу да обављају свој посао без икакве претње насиљем, узнемиравањем и застрашивањем како би се осигурало да грађани имају приступ свим информацијама".

Слобода медија један је од основних темеља демократског друштва и темељно право у ЕУ и стога кључни предуслов процеса приступања Србије ЕУ, додала је комесарка.

Комесарка је нагласила важност поштовања независности правосудних институција, осуђујући насиље или претње против њихових представника.

"Земља кандидат мора да испоручи резултате, али и морамо да јој помогнемо на ЕУ путу. То дугујемо народу Србије", закључила је Марта Кос.

Уочи дебате на пленарној седници, представници дела српске опозиције су од ЕУ затражили персонализоване санкције против појединаца у власти Србије, као и снажнији политички притисак на званични Београд како би се дошло до демократског изласка из политичке кризе.

Јелисејска палата је у саопштењу навела да му је дат задатак да консултује политичке странке са циљем усвајања следећег буџета Француске.

''Поступци премијера биће вођени одбраном наше независности и наше моћи, служењем француском народу и политичком и институционалном стабилношћу за јединство земље. Председник Републике је уверен да је на тим темељима могућ договор између политичких снага, уз поштовање међусобних уверења'',наводи се у саопштењу.

Лекорни ће се суочити са истим изазовима као и његов претходник, укључујући усвајање буџета за смањење трошкова у парламенту без већине.

Именовање новог премијера већ су осудиле странке и левице и деснице, што указује на тешкоће са којима ће се суочити.

Лекорни је претходне три године био министар одбране.

Убијено је укупно пет особа, четири Палестинца и припадник катарских служби безбедности, али је Хамас одмах обзнанио да су главне мете напада, чланови политбироа ове организације преживели експлозије.

Међу убијенима су два представника Хамаса - син једног од ретких преосталих лидера ове организације Хамам ел Хаја и његов асистент Џихад Лабад, као и један припадник катарских снага безбедности.

Израелски медији јављају да су се шефови обавештајне службе Мосад и неколицина преговарача одлучно противили оваквом нападу, тврдећи да ће експлозије на територији Катара пољуљати ионако килав дипломатски престиж Израела и на списак непријатељских земаља дописати још једну државу.

Влада премијера Бењамина Нетанјахуа је о нападу обавестила Белу кућу, која је наводно информацију пренела катарским властима, што званичници у Дохи демантују.

Главне мете преживеле напад

Главне мете су преживеле напад, укључујући Калила ел Хају члана политбироа и номинално другог човека ове организације у време када је Хамас предводио Јахја Синвар.

Ел Хаја живи у Катару још од 2007. године, када му је у израелском ваздушном нападу у Гази побијена готово цела породица - два сина, два брата, снаја и унук, као и још најмање пет чланова породице.

"Успели смо да на сто поново вратимо палестинско питање. Наш циљ није да администрирамо Газом и бринемо се о струји и води, већ да решимо палестински проблем", рекао је Ел Хаја Њујорк тајмсу, недуго после почетка рата.

Осим Ел Хаје, у Дохи живе и Захер Џабарен опрганизатор Хамасових јединица на Западној обали и Исмаил Дервиш, који је претходних година био кључни човек за контакте са дипломатама из Ирана и Турске. После напада, непозната је и судбина Осаме Хамдана, кога је Израел у неколико наврата оптуживао за застој преговора.

Њих тројица сматрају се главним палестинским преговарачима током месеци неуспешних покушаја Истока и Запада да зауздају рат у којем је до сада страдало 65.000 Палестинаца док се десетине хиљада воде као нестали. Убијено је и око 2.000 Израелаца од чега већина током упада Хамаса у Израел 7. октобра 2023. године.

"Нећемо истаћи белу заставу и нећемо положити оружје. Свим снагама пружаћемо отпор окупаторима", саопштио је Хамас недуго после експлозија.

Обавештајна служба Шин Бет и израелска војска су потврдили да су мете напада били лидери Хамаса, које Јерусалим сматра архитектама напада на Израел пре скоро две године.

Катар одустао од учешћа у преговорима

Још од новембра прошле године, Катар најављује да ће се повући из преговора о прекиду рата у Појасу Газе, оптужујући Израел и Хамас да за две године сукоба нису показали претерану жељу да постигну примирје и прекину страдање стотина хиљада људи.

Почетком лета, катарске власти затражиле су од представника Хамаса, који су се у међувремену скућили у Дохи, да предају наоружање, што је представљало симболичан притисак на лидере ове палестинске организације, уверене да из безбедног окружења престонице Катара могу диктирати судбину сународника у Гази.

Катар, који већ скоро годину дана прети да ће се повући из преговора, најавио је одмах после експлозија да надаље неће учествовати у разговорима, што ће озбиљно угрозити покушаје међународне заједнице да испослује прекид ватре.

Све рецке катарске дипломатије

Осим договора у размени заробљеника између Израела и Хамаса, катарска дипломатија је претходно издејствовала релативно безболно повлачење Американаца из Авганистана, договор у Либану 2008. године, споразум у Јемену две године касније, мир у Дарфуру 2011. године, прекид неријатељстава у Гази 2012. и на концу уз помоћ некадашњег америчког амбасадора при УН, Залмаја Калилзада испословала почетак преговора међу супротстављеним фракцијама у Авганистану.

Земља чији дипломатски значај драматично превазилази величину територије у акцију смиривања тензија између Израела и Палестинаца укључио се одмах након почетка рата, покушавајући да стране убеди да бар накратко прекину непријатељства и отворе врата размени заточеника.

Већ 23. октобра, Хамас је ослободио две Американке после прилично компликованих преговора чији се успех приписује катарској дипломатији, али и озбиљном притиску власти у Египту и Јордану, које су се нашле под озбиљним притиском јавности због осветничке акције Израела.

Снага катарске дипломатије проистиче из сложене комбинације богатства, широке дипломатске мреже, могућности да ова држава понуди озбиљне инвестиције и комплексног сплета веза, које укључују и лична пријатељства владајуће породице.

Као једна од десет најбогатијих држава света, Катар је утицај у Америци обезбедио кроз огромна улагања у обвезнице министарства финансија и отварањем базе "Ел Удеид" у Дохи у којој се налази око 8.000 америчких војника.

Такође, Катар је уз САД и Русију највећи извозник природног гаса, те једна од водећих светских земаља у агротехничкој револуцији. Уз то, поседује и четвртину акција ирачке нафтне индистрије. Власти у Дохи ће уложити четири милијарде фунти у пројекте везане за климатски неутралне технологије на југу Енглеске.

Пријемни испити за упис на факултете Универзитета у Београду у другом уписном року почели су 5. септембра, а упис ће бити завршен до 16. септембра.

Трећи уписни рок ће се одржати у периоду од 1. до 13. октобра 2025. године, а у саопштењу наводе да ће тада кандидати имати још једну прилику да постану студенти Универзитета у Београду.

У првом уписном року уписана су 10.984 студента, од којих је 7.592 уписано на терет буџета, а 3.392 као самофинансирајући студенти, а после првог уписног рока, за други уписни рок преостало је 4.325 места, од којих 2.210 места за студенте на буџету и 2.115 места за самофинансирајуће студенте.

Према ранијем саопштењу Универзитета у Београду у школској 2025/26. години планирано је да се на 106 студијских програма на факултетима Универзитета у Београду упише 15.248 студента (9.745 на буџет и 5.503 самофинансирајућих) на основне и интегрисане академске студије и на два студијска програма основних струковних студија 50 студената (самофинансирајућих).

После окупљања испред Гимназије, уследила је протетна шетња централним улицама Чачка. Саобраћајна полиција је обезбеђивала шетњу. Протест је након шетње завршен.

У организацији зборова грађана уз подршки студената у блокади у Нишу се испред зграде скупштине града одржава протест. Повод је седница скупштине на којој се анализира година дана рада. Седници је претходила иницијатива опозиције за смену градоначелника Драгослава Павловића.

Смену траже и окупљени грађани, а један од разлога је и то што је пре неколико дана градоначелник грађане који су мирно протестовали против власти назвао усташама.

Градоначелник се касније извинио грађанима Ниша, а Демократска странка је због ове увреде против Драгослава Павловића поднела кривичну пријаву.

Ту увреду је, како се наводи, поновио је и одборник СНС-а Милош Гоцић, а присутни на протестном скупу "Ми нисмо усташе, ми смо Нишлије" траже смену и градоначелника и одборника.

"Као цифра делује спектакуларно, као велики напредак, али то је двадесетак посто више него што се тренутно издваја за КБС. Забрињавајуће је да ће производити прво муницију па војне дронове на територији Косова, али у широј слици, то није неки напредак, нити озбиљна војна претња", каже уредник на веб порталу РТС-а Раде Мароевић.

Од доласка Аљбина Куртија на власт, буџет Министарства одбране у Приштини порастао је готово четири пута и износи 208 милиона евра. Додатна издвајања нису доступна јавности.

"Добиће тек толико колико НАТО мисли да треба дати Косову, то не зависи од њега. Колико оружја ће добити, то НАТО одлучује", истиче Неџмедин Спахију са Факултета политичких наука у Приштини.

Иако НАТО званично не подржава наоружавање КБС нити њихову транзицију у војску, не чини ништа да на том путу спречи Приштину. Изостале су реакције и на најаву да ће формирати заједничку јединицу са Оружаним снагама Албаније.

"Чињеница да Косово и Албанија могу да формирају ту неку јединицу је реална могућност, али мислим да то нема никакве безбедносне последице, а с друге стране то више видим као неки покушај да се још једном покаже да си ти вођа на Косову, дакле политичка прича. Чињеница је да је ово на трагу савеза који је недавно склопљен између Косова, Хрватске и Албаније. Може се рећи да је то оперативизација тог савеза", сматра истраживач студија безбедности Никола Вујиновић.

Аналитичари у Приштини оцењују да је најава заједничке јединице са Албанијом порука за унутрашњу употребу, без много одјека међу грађанима.

"Што се тиче Албаније то је једна политичка флоскула, историјски Албанија је била већи савезник Србије него Косова, то је немогуће остварити јер Албанија је члан НАТО и не може поступити друагчије него што НАТО наведе", тврди Спахију.

Косовске безбедносне снаге основане су 2009. године уз НАТО надзор. Иако Приштина по резолуцији УН-а 1244 нема право на војску, процес трансформације КБС-а у војску започет је 2018. године, а план је да се заврши до 2028.

Но, протести грађана и следбеника тврдо десних реформиста не јењавају, а могућност превремених избора расте.

Поларно опречни ставови о имиграцији

Када је реч о имиграцији, у Британији доминирају два потпуно поларно опречна става.

Поборници сматрају да је сваки илегални имигрант заправо избеглица коме треба помоћи, док противници истичу да неконтролисана имиграција неумитно и неповратно мења британски начин живота.

Те две политике, та два става и те две Британије дан за даном су се целог лета сукобљавале надомак Епиншке шуме на североистоку Лондона.

Повод је имигрант из Етиопије Хадуш Герберсласије Кебату, који је покушао да пољуби две четрнаестогодишње девојчице, које су му понудиле парче пице, те их позвао у хотел где су смештени азиланти да, како је рекао, праве бебе.

Ставио је и руку на колено жене, која му је помагала да напише пословну биографију.

Осуђен је пре пар дана по две тачке сексуалног напада, а казна ће му бити изречена 23. септембра.

Но, током протеста, које су његови испади изазвали, ухапшено тридесет двоје људи, а на затвор осуђено њих двадесет један.

Протести су се раширили. Грађани траже измештање имиграната из малих хотела.

Влада се на суду сукобила са општином Епинг и на највишој инстанци издејствовала да азиланти остану.

Премијер Стармер показује да не разуме хитност ситуације.

"Па, рекли смо да ћемо све случајеве решити до краја овог сазива парламента“, нервозно је рекао премијер у недавном интервјуу.

Истицање британске и енглеске заставе

Теоретски, то је за четири године. У међувремену, протести су се преобразили у кампању истицања британских и енглеских застава на улично осветљење, пешачке прелазе, па чак и кружне токове.

Ширја Јоши, пореклом из Индије, која живи у Лондону истиче да, ако је то порука за имигрантску заједницу, она "није пријатна“.

Џејсон, који одбија да открије презиме и занимање медијима, поручује: „Бићу суптилан, јер не желим да се неко увреди, али мислим да је ово одлично. Враћамо се осећају заједништва и енглеске културе, а то је овој земљи потребно“.

Лондонац Стенли Оронсаје, пореклом из Нигерије, је забринут.

"Брига произилази из чињенице да, уколико ово ескалира, може да се претвори у нешто друго. Забрињавајуће је када је национализму омогућено да промени начин обраћања“, каже он.

Шанкерка Ливи Макарти сматра призор застава диван.

"Лепо је осећати се поносним што сте Британац за промену, гледати како се вијоре енглеске заставе и како заједница збија редове“, истиче она.

Инвазија имиграната?

Тешко је доказати да иза кампање стоји Реформистичка странка Најџела Фаража.

Чланство те, већ месецима најпопуларније политичке странке у Британији, свакодневно расте, а у току је и њена конвенција у Бирмингему, граду познатом по огромном броју досељеника, пре свега из Пакистана.

Са подијума, Фараж је прилив од двадесет осам хиљада илегалних и око стотина педесет хиљада легалних имиграната од почетка године назвао инвазијом.

"Без акције, без обнове друштвеног уговора између владе и народа, без повратка поверења, бојим се да ће бес само расти. Штавише, мислим да је, због свега овога, сада јавни ред доведен у питање“, порулује лидер реформиста Најџел Фараж.

Лабуристички заокрет удесно

После слома политичке каријере прве жене Лабуристичке странке Анђеле Рејнар, премијер Стармер истог дана извршио је дубоке кадровске промене у влади.

Из фотеље министарке унутрашњих послова катапултирана је ветеранка Ивет Купер.

Заменила ју је прва жена муслиманске вероисповести на том положају Шабана Мамуд.

То је велики уступак десној струји лабуриста чији је незванични лидер Тони Блер.

Дан после ступања на дужност нова министарка угостила је колеге из Сједињених Држава, Аустралије, Новог Зеланда и Канаде.

Циљ – ефикаснија депортација илегалних имиграната у земље порекла.

"Земље, које чине "петоро очију“, разговарају како да усагласе заједничке мере према земљама, које одбијају репатријацију. Могуће је ускраћивање свих виза за њихове грађане у будућности“, тврди британска министарка унутрашњих послова Шабана Мамуд.

Лабуристичка имиграциона политика је нагло заокренула у десно, али без обзира што се владе, политике и министри мењају, једно је константа.

Само у суботу је Ламанш прешло хиљаду деведесет седам имиграната у малим чамцима и тај број наставља да расте.

Весна Станојевић каже да је реч о тешком облику насиља јер је жена када је економски од партнера уједно и зависна у сваком погледу.

"Партнер жени не само што не даје новац, него контролише и њену зараду, било да је реч о радном односу или су то неки ванредни приходи", напомиње Станојевићева.

Према њеним речима, мушкарац све то контролише и узима за себе и присваја тај новац или је рецимо овлашћен да располаже жениним примањима која су везана за платну картицу.

Као најгору ситуацију координаторка Сигурне куће наводи случајеве да након склапања брака или почетка заједничког живота са насилником, жртве подижу кредите да би се реновирао партнеров стан или његовог оца или мајке.

Због тога жена подигне кредит, у међувремену дође до распада брака или других проблема и она остаје да исплаћује тај дуг банци а више не живи у тој некретнини, наводи Станојевићева.

Напомиње да је то случај са великим бројем жена које бораве у Сигурној кући.

"Жене дођу са кредитима, са разним задужењима које имају, јер су, нажалост мислиле да ће љубав и заједнички живот потрајати. Наравно, насилници остану у тој некретнини, а жена са децом, без пара, без ничега, долазе код нас у Сигурну кућу", каже Весна Станојевић.

Станојевићева апелује да се то не чини, указујући на то да у супротном следе дуготрајни судски поступуци.

Економско насиље и патријархат

Одговарајући на питање да ли је економско насиље над женама у Србији остатак традиционалних патријархалних односа, Станојевићева истиче да постоји један велики број жена чији партнери не раде и троше оно што је зарадила њихова партнерка.

"Нисам сигурна да је реч о традицији. Просто мислим да је то један систем којем смо ми, жене допринеле јер смо прихватиле такво размишљање", сматра Станојевићева.

Каже да има жена које су овластиле своје партнере да подижу и располажу њиховом зарадом и да још трпе и физичко насиље.

Говорећи о вези између економског и физичког насиља, Станојевићева наглашава да је реч о танкој линији и да једна ствар вуче другу.

"Увек су то различите ствари које вуку једну на другу и где када је насиље у питању имамо гомилу ствари које су присутне. Значи није ту само то што ће он њој да удари шамар или да је гурне, него је присутно све оно што је довело до тога да њихов брак или њихова заједница постане нешто што не може да опстане, поготово што у свим тим заједницама мање више има и деце која све то гледају и која су ускраћена за многа права, јер отац троши новац који није његов, а мајка на то ћути и прихвата", објашњава Станојевићева.

Каже да је зато најважније да жена не сме себи дозволити да финансира свог партнера када он није у ситуацији да сам финансира себе.

"Свако треба да располаже својим новцем. Не мислим да не треба помоћи и да не постоје заједничка средства али да једнако имају право њих", наглашава Станојевићева.

Како становници Сјенице наводе, апеловали су на надлежне институције да реше проблем депоније.

"Мислим да то говори о, пре свега, великом недостатку моралног кредибилитета. Питали су ме данас многи људи и пријатељи – па шта си очекивао. Јер сам их ја онако питао цео дан, заузет сад кад сам завршио те састанке, кажем, је ли могуће да су они ово стварно радили? Је ли могуће да су они стварно тражили санкције против сопственог народа, против носилаца власти? Они кажу, није то народ. Јесте, то је народ", рекао је Вучић.

Истакао је да, када тражите санкције против носилаца власти, тражите против сопствене државе и сопственог народа.

"Они су тражили и против полицајаца и њихове деце. Зашто? Зато што су трпели нападе сваког дана на улици. Буквално трпели бруталне нападе, када су они моткама од четири метра тукли полицајце и онда рекли како су полицајци у ствари газили све пред собом, уништавали, рушили све пред собом и тако даље. То је недостатак моралног кредибилитета јер ја сам био сигуран да тако и толико далеко не могу да иду", нагласио је Вучић.

Додао је да никада као политичар није тражио увођење санкција против било кога из наше земље.

"Добро да су избегнути сукоби током шетњи против блокада, морамо да разговарамо"

Председник је рекао, коментаришући скупове против блокада, да му је драго што нигде у Србији није дошло до сукоба са онима који другачије мисле, и истакао да се и са њима мора разговарати и да се морају решавати проблеми како би се сачувала земља.

Вучић је, одговарајући на питање да прокоментарише промену рута шетњи против блокада и какву поруку има да пошеље учесницима тих скупова, рекао да људи, који желе да сачувају своју земљу морају да покажу "здрав разум" и стрпљење, будући да су онима који се са њима не слажу и организују блокаде "испрани мозгови".

Истакао је да су грађани током шетњи против блокада у недељу и у Шапцу и у Чачку избегавали сукобе по сваку цену, иако их је било неупоредиво више него оних који се тим шетњама противе.

Вучић је додао да оне који блокирају инспиришу сви догађаји у свету, где виде да се дешавају сукоби и немири. Поручио је да се такви сценарији неће десити у Србији.

"Задовољан сам резултатима економских мера, један ланац није коректно поступио"

Председник Вучић је изјавио да су данас добили прве резултате економских мера за грађане и да је њима задовољан, али да један трговински ланац није коректно поступио и да ће против њега бити предузете мере, и најавио да ће највероватније 18. или 19. септембра представити нацрт новог закона којим ће грађани бити одушевљени.

"И они који су се љутили помало у јавности, они су фер поступили и то урадили. Реч је о Лидлу и Делезу, врло су коректно иступили. Један ланац није коректно иступио и колико видим, ускоро ће бити предузете мере против тог ланца и онда ћемо их, рекао бих, привести их познанију права", рекао је Вучић.

Додао је да верује да ће и они исправити своје непоштовање мера и уредбе Владе Србије у наредном периоду.

Вучић је најавио и да ће за десетак дана бити отворена пруга Београд-Суботица.

"Излазимо 18. највероватније или 19. (септембра) ујутро са новим нацртом закона, који брзо иде после тога у владу, да би био у форми предлога упућен у Скупштину. Дакле, излазимо са неким новим стварима за грађане, којима ће људи бити, уверен сам, одушевљени", навео је Вучић.

О антисрпском скандирању на утакмици Црне Горе и Хрватске

Председник је изјавио да ће се Србија суочити са великим проблемима у наредом периоду по питању Косова и Метохије и по питању стварања војних савеза у региону, као и са свеопштом хајком која је усмерена портив Србије.

Говорећи о томе да се на утакмици између Црне Горе и Хрватске узвикивало "Убиј Србина" и да се све чешће такве речи чују из Хрватске, рекао је да је очигледно у току свеопшта, непогрешива хајка на Србију.

"Имате 'Убиј Србина', па кад имате Томпсонове концерте, у којима понављате, као да у Немачкој неко понавља 'Зиг хајл', они понављају 'За дом спремни', и то постане уобичајени поздрав, и када то све имате, онда постоји још једна ствар, а то је да одатле до 'убиј Србина' је граница никаква", рекао је Вучић.

Још већи је проблем, указује, да тако нешто дозвољено у демократској Европи.

Председник је изјавио да је за Србију очување мира од пресудног значаја и да се због тога улаже у војску како би се свако одвратио од напада, најављујући да ће на предстојећој војној паради, 20. септембра у Београду, учествовати 10 000 војника, а грађани видети армију какву нису могли да замисле.

"На утакмицу сам отишао са пријатељем, председником Хрватске Зораном Милановићем. Нас двојица делимо исту страст према репрезентацијама наших земаља, али и према добросуседској сарадњи", навео је Милатовић. Он је истакао да зато жели јасно да поручи да спорт треба да нас спаја, а не да нас враћа у прошлост.

"Настављамо посвећено и одговорно да градимо добре међусуједске односе, поштујући и уважавајући једни друге", нагаласио је Милатовић.

Током синоћње утакмице Хрватска - Црна Гора на загребачком Максимиру могли су се чути повици "Убиј Србина".

Манфред Вебер, председник посланичке групе Европске народне партије ЕПП рекао је новинарима да ће будућност Српске напредне странке унутар те групације бити предмет унутрашње расправе у наредним данима.

На панелу о Србији заменик председника Странке слободе и правде Борко Стефановић, Биљана Ђорђевић испред Зелено-левог фронта и Павле Грбовић испред Покрета слободних грађана затражили су снажнији притисак ЕУ и персонализоване санкције против појединаца у власти.

"Потребне су персонализоване санкције, укључујући забрану уласка у ЕУ и замрзавање имовине против представника власти који су организовали подстицали насиље претходних месеци", изјавила је Биљана Ђорђевић из ЗЛФ-а, наводећи да се то односи на председника Александра Вучића, премијера Ђура Мацута, министра Ивицу Дачића, председницу Народне скупштине Ану Брнабић и друге функционере.

Владимир Пребилич, европски посланик из групације Зелених најавио је мисију за утврђивање чињеница Европског парламента која би са свим заинтересованим странама у Србији разговарала о изласку из кризе.

"Европској комисији ћемо предложити расправу о томе да ли је могуће да се финансијски и другачије подржава Србија, ако нема никаквог напретка на подручју развоја демократије и владавине права", рекао је Пребилич, додајући да ће са Комисијом бити речи о могућим санкцијама ЕУ за људе који су "одговорни за насиље које пратимо преко екрана".

На специјалној конференцији за новинаре посвећеној ситуацији у Србији, челници политичке групе Зелених Вула Цеци и Бас Ејкхоут изјавили су да је" крајње време да лидери ЕУ јасно проговоре" о ситуацији у Србији.

Ејкхоут је оценио да су фондови из Плана за раст ЕУ намењени за "изградњу владавине права и демократије у Србији", али да у садашњој ситуацији треба да буду размотрени или "можда и замрзнути".

Говорећи о санкцијама, Вула Цеци је навела да оне "не треба да погоде грађане". "Очекујемо од председнице Урсуле фон дер Лајен да у сутрашњем говору о стању Уније предложи солидарност и конкретне акције", изјавила је председавајућа европских Зелених.

Реагујући на потез представника дела опозиционих странака, председник Вучић је изјавио да су они тражили увођење санкције за своју земљу и свој народ, и да "то говори, пре свега, о великом недостатку моралног кредибилитета".

10.09.2025. Среда: Променљиво облачно и топло. После подне и увече на северу, западу и југозападу, а током ноћи и у осталим крајевима местимично са кишом, пљусковима и грмљавином. Ветар слаб и умерен, југоисточни, после подне и увече на југу Баната и у доњем Подунављу јак, а током ноћи и са ударима олујне јачине. Најнижа температура од 12 до 20 °С, а највиша дневна од 28 °С на северозападу до 33 °С на југоистоку. Упозорење: Tmax ≥ 32 °C, вероватноћа 95%. Локална појава грмљавина, вероватноћа 80%. Удари ветра > 17 m/s, вероватноћа 80%.

11.09.2025. Четвртак: Променљиво облачно, местимично са кишом, пљусковима и грмљавином. Ветар слаб и умерен, у кошавском подручју и јак, јужни и југоисточни, на југу Баната са ударима олујне јачине. Најнижа температура од 16 до 22 °С, а највиша од 24 до 29 °С. Упозорење: Локална појава грмљавина, вероватноћа 90%. Удари ветра > 17 m/s, вероватноћа 90%.

12.09.2025. Петак: Променљиво облачно, местимично са кишом, пљусковима и грмљавином. Ветар слаб и умерен, у кошавском подручју и јак, јужни и југоисточни. Најнижа температура од 15 до 18 °С, а највиша од 26 до 31 °С. Упозорење: Локална појава грмљавина, вероватноћа 90%.

13.09.2025. Субота: Променљиво облачно, понегде са краткотрајном кишом или пљуском са грмљавином и то углавном у Војводини и у планинским пределима. Ветар слаб и умерен, у кошавском подручју и јак, јужни и југоисточни. Најнижа температура од 13 до 18 °С, а највиша од 27 до 31 °С. Упозорење:Локална појава грмљавина, вероватноћа 80%.