Осумњичени се на саслушању у Вишем јавном тужилаштву у Београду бранио ћутањем, односно искористио је своје законско право да не износи одбрану.

Наредбом о спровођењу истраге осумњиченом се на терет ставља кривично дело убиство у покушају.

Сумња се да је А. С. 24. септрембра у 00:44 часова у Улици Браће Југовић, након што му се оштећени обратио речима – зашто су тукли непознато лице које је седело на клупи у непосредној близини, прешао преко улице и ножем замахнуо у правцу предела стомака оштећеног.

Оштећени је ради заштите од ударца поставио руке у пределу стомака, којом приликом му је ножем нанета тешка телесна повреда, након чега је осумњичени и други пут замахнуо ножем ка Д. П, који је измицањем избегао убод.

Двадесетшестогодишњакиња је збринута у Универзитетско-клиничком центру Ниш, након чега је отпуштена на кућно лечење.

Осумњиченом је одређено задржавање до 48 сати и он ће, уз кривичну пријаву, бити приведен вишем јавном тужиоцу у Нишу.

"Током састанка наглашено је да су кршење права Срба, непоштовање закона и злоупотреба институционалних механизама, постали редовна појава, док изостанак адекватне реакције надлежних институција додатно охрабрује такво поступање и продубљује осећај несигурности међу нашим народом", пише у саопштењу.

Делегација Српске листе затражила је од Еулекса да, у складу са својим мандатом, обезбеди континуиран, објективан и професионалан надзор над поступањем косовске полиције и казнено-поправних институција, са посебном пажњом на поступање према припадницима српског народа, поштовање законских процедура, права лица лишених слободе и спречавање сваког облика дискриминације, селективне примене закона и институционалне самовоље.

Посебно је истакнуто да улога Еулекса не сме бити сведена на формално праћење стања, већ да је неопходно правовремено и непристрасно указивање на све уочене неправилности, уз јасне препоруке и конкретне кораке у оквиру мандата мисије како би се спречила даља кршења права и обезбедила одговорност за незаконито поступање.

Српска листа је поручила да су поштовање владавине права, заштита основних људских права и једнака примена закона према свим грађанима минимум који се мора обезбедити, те да српски народ не сме бити изложен дискриминацији и институционалним притисцима без адекватне реакције међународних мисија чији је задатак надзор над владавином права.

„Срце може бити сломљено пуно пута, али остаје једно отворено питање, да ли је репарације бесконачна. Сад, у овом практичном делу, срце може бити сломљено онолико пута колико имамо делића на крају да сломимо, довољно је некада два мала сегмента да остану па да их саставимо. Предмет наставља да живи славећи своју историју, своје ломове и ако би пренели то на нас људе, наше ломове и емотивне кризе“, наводи Јелена Спасојевић, дипломирана сликарка.

Сваки рад и на изложби ,,Кинцуги срца,, у шабачком Културном центру, има своју причу - о губитку, новом почетку и прихватању промена. Пукотине на шољицама и чинијама, постале су уметнички детаљ који наглашава лепоту несавршености.

Соња Петровић Јагић, историчарка уметности истиче: „Филозофија и уметност на једном месту, у Културном центру у Шапцу. Јелена Спасојевић, шабачка уметница која је дуги низ година на ликовној сцени и добијала је разноразне награде за своје аквареле који су били тродимензионални, некако је, кроз неко своје промишљање дошла до ове врсте ликовне технике која поломљене делове спаја са златом, а опет са друге стране, једна дубока филозофија јер је срце главни елемент“.

„Кинцуги срца“ је прича о ранама које нас мењају и обликују, али и о снази да од онога што је било поломљено направимо нешто ново. Јер, понекад кроз прозор или пукотину, све оно најлепше, најјаче засија.

„'63. године у Лесковцу је било 14 грнчарских радионица, са појавом индустрије ове радионице почињу све више да одумиру и данас не можемо рећи да у граду има и једне“, наводи Слађана Рајковић, етнолог Народног музеја у Лесковцу.

Човек јој даје облик, ватра снагу, а визија 3 лесковачке породице које су зачетници индустријске традиције исписала је историју и оставила материјални траг једног времена.Све је кренуло 1911. године.Тада почиње да ради керамичка фабрика.

Небојша Димитријевић, директор Народног музеја у Лесковцу показује: „Ево, можете да видите први каталог који је штампан двадесетих година са неких 8 врста црепа, значи једноставно производња се није много разликовала зато што је основни производни елемент земља и калуп, захваљујући машинама то данас иде брзо, некада је било ручно“.

О квалитетној глини из лесковачке котлине и после 115 година сведочи димњак подигнут вештом руком мајстора Црнотравца. Људи и технологија су се мењали, али на истом месту, од исте глине остале је производња црепа.

„У Лесковцу генерално производимо само цреп, то су 2 погона за производњу црепа, један од специјалних елемената, а на неколико других локација имамо производњу блока“, истиче Милош Терзић, генерални директор ИГМ „Младост" Лесковац.

Изложба од античког наследја до 115 година лесковачке индустрије градјевинског материјала сведочанство је о трајању. То јесте прича о печату који су људи оставили, грађевинама које су изградили, индустријској традицији Лесковца, али пре свега о земљи и лесковакој глини специфичне боје и посебног квалитета.

„За ову годину ја и Павел Цицка припремили смо једну већу слику, јер смо разговарали да нико није до сада насликао вашар. А то је нешто што се сваке године понавља, што сви волимо около, долазимо. На вашару може да се види цео округ, а и даље", каже Зузана Верески, сликарка наиве.

Деса Петров Морар, сликарка наиве додаје: „У Сефкерин су ишли ранијих година момци, који се маскирају и после поноћи одлазе да честитају Бадњи дан, па сам то представила. Доста сам сликала православне обичаје, јер сам мислила да ће све да нестане."

Значај ковачичке наивне уметности препознат је у целом свету, о чуму сведочи и чињеница да је пре две године уписана на Унескову листу нематеријалне културне баштине.

„Имамо 45 представљених слика од 18 аутора. Сваке године сликари донесу неке своје нове приче, које нам причају путем њихових слика, тако да увек има нешто занимљиво да се види у галерији", истиче Сања Створцова, директорка Галерије наивне уметности.

Петар Вишњички, председник општине Ковачица додаје: „Од како смо уписани на мапу Унеска, тако је и наша галерија добила на популарности. Сваке године имамо све више екскурзија, све више заинтересованих људи, који желе да дођу да посете нашу галерију и да виде где је све почело и шта то имамо њима да понудимо."

Октобарски салон слика је део манифестације Ковачички октобар, која обухвата велики број културних и спортских догађаја, који ће се одржати у наредним недељама.

Истиче да успех није изненађење, већ одраз дугогодишње репутације коју Србија ужива.

"Када наша екипа, значи сва четири такмичара, освоји медаље то је веома значајан резултат. Такође, тај резултат је на неки начин у складу и са нашом репутацијом, како на Балкану, тако и у Европи и у свету. Тако да не можемо да кажемо да није био очекиван, јер смо на неки начин навикли наше навијаче на медаље", каже Марић.

Посебно наглашава да је реч о средњошколцима који су ове године завршили други разред Математичке гимназије, што значи да ће и у наредним годинама бити окосница националног тима. Пре овог такмичења, генерација је наступила и на Међународној информатичкој олимпијади у Узбекистану, где су освојене три бронзане медаље.

Целогодишње припреме као кључ успеха

Професор истиче важност континуираног рада уз подршку друштвено одговорних компанија и Министарства просвете.

"Дакле, ови сви такмичари су већ као јуниори показивали одређене добре резултате и Друштво математичара Србије се потрудило да уз помоћ друштвено одговорних компанија, организује припреме које су биле и биће целогодишње. Трудимо се да кроз цео овај циклус они имају пуну пажњу, пуну подршку, макар једном или два пута месечно одређене часове где тренирају“, објашњава Марић.

Поред редовних тренинга, такмичари стичу искуство учествовањем на регионалним надметањима попут Централноевропске информатичке олимпијаде у Љубљани, као и кроз припреме у иностранству, попут оних у Бремену.

Шта одваја младог информатичара од вештачке интелигенције

Председник Друштва математичара Србије истиче да ВИ доноси и користи и проблеме, али да пресудну улогу и даље имају људска креативност и познавање математике.

"Као професор Математичког факултета, могу рећи да оно што ученика разликује од вештачке интелигенције није ниво математике који има. Дакле, да бисмо ми победили вештачку интелигенцију, победићемо је математиком. Дакле, једини прави начин да на неки начин опстанемо је да је програмирамо", указује професор Марић.

Додаје да, иако системи вештачке интелигенције бележе добре резултате на светским олимпијадама из математике и информатике - креативност, интуиција и дубоко разумевање алгоритама и структура података остају кључни адути такмичара.

Нови успеси и потреба за системском подршком

Поред стандардних олимпијада чија традиција траје деценијама, српски тимови су остварили запажене резултате и на новим пољима, попут такмичења из сајбер безбедности (Cyber Security) одржаног у Сингапуру, а ове године у Тунису, где су освојене златне и бронзане медаље у конкуренцији водећих светских сила.

Професор Марић је, у емисији Првог програма Радио Београда "Јутро је", нагласио да би за још конкурентнији положај у односу на земље попут Кине, САД, Јапана и Русије било важно додатно ојачати и системски подржати припреме младих талената.

"Сигурно да има веома значајну симболику што се тиче саме вере. На крају крајева, треба да се подсетимо речи великог Николе Тесле, који је рекао да је тајна у молитви. Дата ми је слобода и креација како то да урадим. Ми смо то урадили и, кажем, са огромним задовољством - постављен је на један одређени, симболичан начин и место. Ми смо и ове године испунили нашу обавезу да нешто направимо и дарујемо", наводи др Милан Бркин, конструктор и проналазач.

Идеја о постављању крста потекла је од Месне заједнице Наково. Како истичу из сеоског савета, ово није само естетски детаљ, већ трајни путоказ, симбол добродошлице и чувар традиције и вере у овом пограничном месту.

Бранислав Чубрило, члан Савета Месне заједнице Наково каже да је изузетно задовољан. „Не само због језера и људи који долазе на језеро, него због целог села Накова. Значиће пуно за младост која овде долази, за све људе, за село и мештане као путоказ младима у веру и будућност. Изражавам изузетну срећу и задовољство", истиче он.

Овај хумани чин уједно је и увертира у нове подухвате познатог кикиндског проналазача. Доктор Милан Бркин за наредни период планира велику самосталну изложбу, као и отварање јединственог музеја својих изума, чиме ће богату конструкторску каријеру и званично оставити у аманет заједници.

"Дакле, сведокиња која је наводно све оптужене идентификовала у записнику о идентификацији, није умела да понови њихова имена на главном претресу и показали смо чак и један записник о идентификацији, којим је сведокиња потврдила да није особа испод чије фотографије се потписала", навела је Филиповићева.

Изразила је наду да ће судско веће све чињенице на које је указала узети у обзир.

"Наравно, постоји и проблем са самим, да кажемо, утицајем на сведоке, јер је по неком аутоматизму, након што исти сведоци нису идентификовали оптужене у записнику пред полицијом као лица која су их малтретирала, пред судом, односно на главном претресу, исказ буде измењен, где до сада нисмо видели да је тужилаштво реаговало на апеле одбране и да је предузело било какву меру или покренуло поступак против лица која су своје исказе изменила", подвукла је Филиповићева.

Према наводима оптужнице, постоји основана сумња да је Чепкеновић током 1998. и 1999. године, као стражар у затвору у Приштини и паралелном затвору за жене у Липљану, у саучесништву са другим затворским службеницима, прекршила правила међународног права током сукоба.

На припремном рочишту које је одржано почетком фебруара, Чепкеновићева се изјаснила да није крива.

Припадници полиције су у априлу прошле године у Липљану и Приштини привели три особе које су биле затворски чувари. У Липљану су ухапшени Надица Чепкеновић и Бобан Тонић, док је у Приштини ухапшен М. И.

Неколико десетина Срба је тренутно у затворима на Косову и Метохији, што у статусу осуђеника за наводно почињене ратне злочине, што у статусу особа којима се суди или чекају да против њих буду покренути судски поступци.

"Био је задњи командант, војвода који је остао у животу све до јануара 1918. године. Коста Војиновић један од вођа Топличког устанка је убијен 23. децембра 1917. а Димитрије Беговић се под знацима навода предао 1918. године, 13. јануара тако што је активирао експлозив и убио још 2 бугарска официра", каже историчар Дарко Жарић, музејски саветник.

Његов гроб на врху Радан планине поштовали су и партизани и четници у Другом светском рату, а данас га обилазе бројни поштоваоци, планинари и туристи.

Драган Симеуновић, потомак Димитрија Беговића објашњава: „Значи да се нама враћа идентитет који је национални и свест о сопственој величини. Наиме, ми јесмо мали, али смо храбар народ и дали смо пуно и ратника и њихових живота".

Поред Војводе Беговића а страдало је и 36 чланова породице Беговић.

"Он је један од највећих јунака у Топличком устанку, поднео је и највећу жртву, а био је по изјавама учесника Топличког устанка и велики јунак који се борио против бугарске војске", додаје Дарко Жарић, историчар.

Меморијални комплекс, када буде завршен, уз богатство које нуди парк природе Радан и завршетак новог пута, преко ове планинске лепотице, добра су шанса за бржи развој овог краја.

"Пут Радан планина, Беговића гроб је добар начин да што већи број туриста који долазе у Пролом бању и друге бање, да се поклоне сенима великог јунака који је жртвовао и себе и породицу за победу Топличког устанка", истиче академик Драган Симеуновић, потомак Димитрија Беговића.

Најављено је да ће радови на завршетку пута и спомен парка посвећеног Војводи Беговићу и јунацима Топличког устанка, бити завршени до краја наредне године.

"Покрајински фонд је давао субвенције за куповање заливног система. Па сад ове године нисам успео, следеће године ћемо пробати опет", каже Нандор Такач, пољопривредник из Бачког Петровог Села.

У Србији се наводњава око 48 хилада хектара, мање од 2 одсто површина. Тржиште најављује више њива под "вештачком кишом".

"У нашој компанији удвостручили промет у систему система за наводњавање. Овај конкретно тифон може да се купи кроз програм преко покрајине, а с друге стране и кроз бескаматно кредитирање преко пословних банака", објашњава Предраг Аћимовић, из Компаније за дистрибуцију пољопривредне механизације.

Покрајински секретаријат на својим конкурсима финансира до 60 одсто од вредности прикључних машина и система за наводњавање. Иако су увек тражени сличних програма за тракторе још увек нема.

"Мислим да нам је фокус прво да дођемо до приноса, а касније можемо да причамо о погонској механизацији. Ми имамо проблем са приносом, а можемо га побољшати кроз обнављање сточног фонда, развој сточарства и кроз системе за наводњавање", сматра Петар Самоловац, из Покрајинског секретаријата за пољоприведу.

Нова механизација са савременом технологијом доноси уштеде током обраде земље.

"На крају можемо да изађемо са просеком пет до десет посто уштеда у грубо, што може да буде и незнатно мање или више ако се иде од културе до културе", истиче Ђорђе Мишковић, из Компаније "Ките" Нови Сад.

Задружни савез Војводине је на скупу у Ади под називом "Уз задруге до нове механизације" изнео захтев да би Земљорадничке задруге требало да имају предост на државним конкурсима за куповину механизације.

Јелена Несторов, из Задружног савеза Војводине објашњава: "Једна задруга када набави машину она ће користити десетинама или стотинама задругара, док један пољопривредник када је набави, она ће користити само једном појединцу и неће бити ни технички, ни економски искоришћена."

Савезу подсећају да је за пет година 2,57 одсто новца из покрајинских подстицаја стигло до задруга. За протекле три године је 25 задруга искористило средства за наводњавање.

Овако командант другог војничког пука на данашњи дан пре 108 година рапортира команданту Прве армије српске војске војводи Петру Бојовићу који командује ратним операцијама за ослободјење Лесковца. Том приликом заробљено је 8 официра и 120 војника аустроугарске војске, а прослављени војвода из Лесковца у наредним данима командује ослобадјањем Ниша. 7. октобра 2026. године у касарни која носи његово име у Трећем центру за обуку војводи у част биста. Чин за памћење и понос свих припадника Трећег центра који су сами, уз подршку локалне самоуправе, реализовали идеју о подизању споменика команданту Прве армије.

„После више од једног века војвода Петар Бојовић симболично се враћа међу српске војнике овога пута да остане. Да остане међу генерацијама које данас носе униформу Војске Србије и међу генерацијама које ће тек доћи. Ова биста зато није само споменик једном великом војсковођи она је веза оних који су били пре нас који данас стојима на овом месту и оних који ће једног дана доћи да овде стоје после нас“, наводи Младен Спасић командатн Трећег центра за обуку Војска Србије.

Присуствовао је и бригадни генерал Драган Кужет, породице погинулих припадника 549. бригаде, представници локалне самоуправе.

„Велика је част стајати данас у строју за сваког официра, војника и за мене јер не стојимо пред једним спомеником стојимо пред једном идејом а то је идеја слободе, пожртвованости и идеја да се вреди борити“, истиче Небојша Димитријевић, директор Народног музеја Лесковац.

7. октобар 1918. је један од најзначјинијих датума у историји Лесковца, а војвода Петар Бојовић симбол части и јунаштва на који треба да се угледају младе генерације.

„Ја и мој млађи брат смо овде у задрузи већ годину дана. Мој деда је био први грнчар у Лебану и пренео нам је доста знања", каже Петра Аранђеловић, ученица 8.разреда О.Ш „Радован Ковачевић Максим „Лебане“.

Петра Богдановић, ученица 6.разреда исте школе додаје: „Израђујем огрлице и медаљоне, а планирам да почнем да израђујем и прстење и минђуше."

„Поносна сам на те наше мале уметнике јер су успели да споје вековну традицију, мајсторство заната и тај модерни концепт", наводи Елида Станојевић, наставница ликовне културе ОШ „Радован Ковачевић Максим" Лебане.

Од дарова из природе и плодова са њиве настају и предивни украси. Овде ништа не иде у отпад. Старим новинама, тканинама, вуници, ученици дају нову форму и намену.

Мила Миленовић, ученица 4.разреда каже да уче да рециклирају неке као старе папире и праве лутке. Додаје и да су правили сувенире за манифестацију „Парадајз фест".

Ученици, родитељи и наставници окупљени у задрузи „Максимум" учествују у хуманитарним акцијама, продају на празничним базарима и сајмовима. Уз честитке за први рођендан стижу им и донације са свих страна.

„Сав приход од тих продаја употребљава се за набавку материјала за задругу, а 25 одсто од укупног прихода иде за награђивање ученика. Многи бивши ученици који сада живе у иностранству, а и овде у Лебану заинтересовани су да помажу", истиче Драгана Ђорђевић, директорка задруге „Максимум" Лебане.

Стваралачка енергија, креативност и задовољство осећа се и види на сваком кораку у школи и задрузи која полако шири делатност.

„Имамо спреман пројекат за набавку ДТФ штампача и мултифункционалне термо пресе како би унапредили рад задруге, да би ученици развијали предузетничке, дигиталне, кретивне и радне навике и способности", наглашава Дејан Цветковић, директор ОШ „Радован Ковачевић Максим" Лебане.

Спреман је пројекат и за комплетну реконструкцију основне школе „Радован Ковачевић Максим" која са бројним успесима и признањима исписује историју дугу 140 година.

Од 15 часова демонстранти се окупљају на Тргу Бастиља у Паризу, где су концентрисане јаке полицијске снаге, а у приправности су и водени топови.

Како јавља Паризијен, у првих сат времена на трг је пристигло неколико хиљада младих. Десетине њих попело се на Јулски стуб, споменик посвећен Француској револуцији, одакле позивају на "јуриш на Бастиљу".

Након неких два сата од почетка окупљања, дошло је до сукоба са полицијом, која је кренула у потискивање демонстраната.

Хапшења у ширем подручју Париза

Током јутра организоване су блокаде средњих школа и факултета, а Унија студената позвала је на окупљања испред префектура у региону Ил-де-Франс између поднева и 14 часова. У том региону, у департману Сена и Марна, ухапшено је 13 особа.

Полицијске снаге су код универзитета Асас сузавцем растеривале окупљене, који су блокирали улицу бициклима и кантама за смеће и бацали кромпир на њих.

У појединим деловима Париза окупљања су протекла мирно.

У Анжеу су блокаде настављене испред више средњих школа, а ватрогасци су интервенисали због запаљених контејнера.

Ученици су у том граду у среду одлучили да формирају међушколски синдикат како би заједнички заступали своје захтеве.

Истовремено - разговори са министрима

Министар просвете Едуар Жефреј позвао је три средњошколске организације на састанак у министарству у 15 часова. Разговору присуствује и министар високог образовања и истраживања Филип Баптист.

Председник Уније средњошколских синдиката Ријад Рани рекао је да организације већ имају конкретне, финансијски разрађене предлоге и затражио састанак са премијером.

Влада, како је саопштено, настоји да одговори на захтеве младих и путем званичне платформе посвећене њиховим предлозима. Жефреј је навео да је за 48 сати пристигло 51.000 прилога, оценивши да ученици на тај начин износе аргументоване и конкретне предлоге.

Портпаролка владе Мод Брежон рекла је да ће за образовање наредне године бити издвојено 64 милијарде евра и да је то једно од ретких министарстава чији буџет неће бити смањен. Део предлога закона о буџету за 2027. годину који се односи на образовање биће разматран у Народној скупштини 12. новембра.

"Мање затворених школа него јуче"

У Паризу су од јутра блокиране бројне средње школе, као и поједини универзитети.

Према подацима Министарства просвете, данас је за око 30 одсто мањи број школа у којима је настава потпуно прекинута. Тврде да 94 одсто школа радити у потпуности или делимично.

Портпаролка владе Мод Брежон поручила је да власти не желе да супротстављају средњошколце снагама безбедности. Навела је да треба разликовати насиље у градовима од протеста младих који су забринути за своју будућност.

Истовремено, министар просвете Едуард Жефреј је поручио да су млади у званичној платформи већ изнели велики број предлога, док наставак протеста показује да незадовољство није окончано најавом будућих мера.

И Студентски и поједини просветни синдикати позивају на нове протесте у уторак 13. октобра.

"Мађарска деоница пруге Будимпешта-Београд технички се приближава завршетку. Након пробе под пуним оптерећењем протеклог викенда, сада је успешно спроведено и тестирање система за аутоматску контролу возова ЕТЦС, који је кључан са становишта безбедног путничког саобраћаја. Ово је важно, јер је правилно функционисање ЕТЦС-а основни услов за покретање путничког саобраћаја", објавио је Витези на Фејсбуку. 

Како је навео, на основу резултата испитивања, званична документа потребна за то очекују половином октобра.

"Ако све буде текло по плану, у другој половини октобра би као први корак могао да крене домаћи путнички саобраћај. У међувремену, извођач радова мора да спроведе и последње, уговорно регулисање колосека у гарантном року. То је посао од скоро два месеца: Регулисаће се станични колосеци и скретнице, као и отворена пруга, како би траса дугорочно била погодна за брзине од 160 километар на сат", написао је Витези.

Објаснио је да је то уобичајена и планирана завршна фаза радова пре предаје нове железничке пруге.

На тај начин ће се, како каже, након покретања домаћег путничког саобраћаја радити уз знатно мање ограничења.

"Ако и прве недеље домаћег путничког саобраћаја протекну у реду, у децембру следи наредни корак - пуно искоришћење брзине од 160 километара на сат и покретање међународног путничког саобраћаја Будимпешта-Београд", навео је Витези.

''Важно је, треба чувати нашу животну средину и треба чувати природу. А што се тиче нашег јела припремиле смо прженице које смо декорисали са, хајде рецимо сосом који смо направили од млека, старог сира и киселих краставчића и исецкале смо стари сир као украс'', наводи Дуња Мињовић, ученица ОШ "Милинко Кушић" Ивањица.

Алекса Вујовић, ученик Техничке школе Ивањица сматра да се данас превише баца хране. „Доста се баца и хлеба, и коре и свега, што није добро еколошки, а могло би на пример да се направи од остатака старог хлеба - да се направе брускети, може попара'', каже он.

Циљ пројекта ЕУ за циркуларну економију у Србији је да покаже како се храна може боље искористити, уместо да се баца и како једноставна решења из свакодневног живота могу допринети смањењу отпада и одговорнијем коришћењу ресурса.

''Циљ овог пројекта јесте да се принципи циркуларне економије усвојена на локалном нивоу овај пројекат има три основне компоненте једна је рад са општинама и помоћ за конкретно пет изабраних општина међу којима је Ивањица да се на локалном нивоу донесу политике које су у складу са принципима циркуларне економије, пројекат такође ради и са пет компанија'', истиче Александар Обрадовић, из пројекта ЕУ за циркуларну економију у Србији.

Уз кулинарски изазов и радионица ''управљање отпадом из кухиње" понудила је корисне савете како боље планирати куповину, правилно чувати намирнице и искористити остатке хране. Учесници су кроз практичне примере видели како мале промене у свакодневним навикама могу смањити количину отпада и донети уштеде у кућном буџету.

"Ово је новина која је део политике хране која се спроводи у Европској унији, а која је у фокус ставила здравију и одрживу исхрану и промену рецептура производа који садрже доста шећера, соли и лоших масти", наводи Ракетић.

Истиче да се приликом припреме нових правила разматрало да ли треба повећати удео воћа у џемовима или ограничити количину додатог шећера. На крају је изабрано прво решење.

Колико ће воћа морати да садрже џемови, а колико екстра џемови

Према новом правилнику, минимална количина воћа за производњу килограма џема повећава се са 350 на 450 грама, док ће екстра џем морати да садржи најмање 500 грама воћа. Ракетић објашњава да разлика између ове две категорије није само у количини воћа, већ и у његовој структури.

"Екстра џем је један изузетан премијум производ који у себи има пулпу. Пулпа има структуру воћа и то је јако битно, за разлику од пиреа", истиче Ракетић.

Како објашњава, воћна пулпа задржава структуру и влакна, док је пире уситњен и пасиран.

Посебно указује на разлику између шећера који се природно налази у воћу и шећера који се додаје током производње.

"Када поједете јабуку, поред шећера поједете и влакна и воду и друге хранљиве материје које јабука садржи, за разлику од додатог шећера, који је само шећер“, објашњава Ракетић.

Додаје да повећање удела воћа у производу смањује потребу за додавањем шећера из других извора.

Зашто није ограничена количина шећера

Иако је један од циљева новог правилника побољшање нутритивног квалитета производа, надлежни су одустали од директног ограничења количине додатог шећера. Ракетић напомиње да шећер у производњи џема нема само улогу заслађивача, већ утиче и на структуру, стабилност и рок трајања производа.

"Шећер нема улогу само да даје сладак укус, него даје и конзистенцију, стабилизацију производа и његову трајност", наглашава Ракетић.

Према његовим речима, смањивање количине шећера захтевало би другачију технологију производње, укључујући додавање других састојака и већу потрошњу енергије.

"Када смањите удео шећера, онда имате проблем да додате неке друге састојке, као што је, на пример, пектин, више воде, а потребна је и већа потрошња енергије да бисте добили исти производ", објашњава Ракетић.

Додаје да би такве промене могле да скрате рок трајања производа, што би повећало ризик од бацања хране.

Због тога је, како каже, процењено да би директно смањење шећера донело више проблема прехрамбеној индустрији него користи потрошачима.

"Зато се одустало од тог предлога и иде се на то да се додаје више воћа у екстра џемове и џемове, и на тај начин смањује потреба за додавањем шећера из других извора", истиче Ракетић.

Хоће ли ће џемови поскупети

Повећање обавезног удела воћа отвара и питање цене готових производа, али Ракетић не очекује велики ценовни удар. Објашњава да цена воћа није једини трошак који утиче на коначну цену џема.

"На цену производа не утиче само воће. Утичу и амбалажа, људски рад, транспорт, логистика и марже у трговини", наводи Ракетић.

Истиче да је цена воћа један од најпроменљивијих делова укупних трошкова производње, али да је овогодишњи род веома добар.

Према подацима које је изнео, производња воћа у Србији ове године износи готово 1,6 милиона тона, а просечни приноси су више од 50 одсто већи него прошле године.

"Биће и џема и неће бити тог ценовног шока који се очекује са повећавањем удела воћа", поручује Ракетић.

Додаје да велики број произвођача у Србији већ користи више воћа него што су захтевали досадашњи прописи, нарочито мањи произвођачи.

"Код нас велики број произвођача већ прави џемове по новим правилима. Посебно мали произвођачи, који, што би се рекло, не штеде воће у тим џемовима. За њих та промена у суштини неће бити промена у пракси", наглашава Ракетић.

Не важе иста правила за свако воће

Нови минимални удео воћа од 450 грама по килограму џема неће се примењивати на све воћне врсте. Ракетић истиче да су предвиђени изузеци због различитих природних својстава воћа, укључујући киселост, опорост и садржај пектина.

"То не значи да су ти производи нижег квалитета, него из простог разлога што свако воће није исто. Неко је киселије, неко опорије, неко садржи више пектина", објашњава Ракетић.

Као примере наводи маракују и рибизлу, за које су предвиђене ниже минималне количине воћа како би готов производ био погодан за конзумирање.

Када је реч о мармеладама, Ракетић истиче да се поједине врсте већ производе са веома високим уделом воћа.

"Код мармеладе, за кајсију и јагоду, минимална количина тог воћа је 800 грама на један килограм", наводи Ракетић.

Сматра да управо квалитет и висок удео воћа представљају значајну предност домаћих произвођача и потенцијал за даљи развој прерађивачког сектора.

Нова правила од 2028. године – шта ће бити са старим залихама

Иако нови правилник ступа на снагу 10. октобра, његова пуна примена почиње 1. јануара 2028. године. Ракетић објашњава да је прелазни период неопходан како би произвођачи могли да прилагоде производњу новим захтевима.

"Мора се мењати рецептура, морају се мењати сировине које се набављају и, наравно, ове новине имају за последицу мењање декларација. Зато се мора оставити један прелазни период, до 1. јануара 2028. године", истиче Ракетић.

Производи који су стављени у промет према старим прописима моћи ће да остану на тржишту и након почетка примене нових правила, али не неограничено.

"Ти производи су стављени у промет легално, по важећим прописима, и они су у промету док траје рок трајања тог производа. Али смо ставили да ти производи морају бити потрошени, односно да могу бити на тржишту до 30. јуна 2028. године", наводи Ракетић.

После тог датума, производи означени као џемови, а који не испуњавају нове захтеве о минималном уделу воћа, неће моћи да се продају под тим називом.

Може ли производ са мање воћа да се продаје као воћни намаз

Ракетић наглашава да нови правилник не значи забрану продаје свих производа који садрже мање воћа од прописаног минимума за џем. Међутим, такви производи мораће да буду другачије означени.

"Када кажете џем, онда се апсолутно зна која је минимална количина воћа. Ако не испуњавате те услове, правило о декларисању даје могућност да производ другачије назовете", објашњава Ракетић.

Као пример наводи назив "воћни намаз", уз обавезу да декларација потрошачу пружи јасне податке о саставу и нутритивној вредности.

"Суштина је да добијете потпуну информацију шта купујете", наглашава Ракетић.

Истиче да су прописани називи производа важни управо због заштите потрошача, јер гарантују да производ који носи одређени назив испуњава утврђене услове квалитета.

Инспекција ће контролисати и производњу, не само декларације

Примену нових правила контролисаће пољопривредна инспекција Министарства пољопривреде. Ракетић истиче да контроле неће бити ограничене само на проверу готових производа у продавницама.

"Наши инспектори иду и у производњу, контролишу улазне сировине, сву евиденцију, следљивост производа и, на крају, све оно што пише на декларацији", наводи Ракетић.

Поред инспекцијског надзора, предвиђене су и лабораторијске анализе којима се проверава тачност података о саставу производа.

"На крају имате лабораторијску анализу која ће потврдити или неће потврдити оно што пише на декларацији производа", наглашава Ракетић.

Према његовим речима, досадашње анализе показале су да око 20 одсто индустрије производи према раније прописаним минималним количинама воћа.

"Имамо негде око 20 процената индустрије која поштује та стара минимална правила и на њих ће се односити ова правила. Они ће морати да мењају рецептуру", каже Ракетић.

За остале произвођаче, који већ користе веће количине воћа, прилагођавање ће бити знатно једноставније.

Ракетић закључује да су нови прописи усклађени са правилима Европске уније, што је важно и за трговину и конкурентност домаћих производа на европском тржишту.

"Не желимо да стварамо баријере у трговини са Европском унијом", поручује Ракетић.

"Србија се представља као једна од земаља у Европи са којом Америка жели да јача односе и мислим да је сазрело једно размишљање у америчкој администрацији где је Србија, рекао бих, најважнија земља за Америку у региону Западног Балкана због величине, броја људи и величине економије", каже Велебит.

Према његовим речима, наредни корак је да се промењен однос Београда и Вашингтона преточи у конкретну сарадњу, уз већу спремност Србије да ради са САД. Као области у којима постоји простор за напредак издваја енергетику, безбедност, одбрану, иновације и технологије.

Америка као партнер

Говорећи о поруци Вашингтона да жели да буде партнер Србије у њеном избору међународних партнера, Велебит каже да администрација америчког председника Доналда Трампа има другачији приступ међународним односима у односу на неке претходне америчке председнике. Сматра да се такав приступ поклапа са интересима Србије у областима у којима је потребна додатна сарадња.

"Уколико знамо да ће Америка наставити да буде један од кључних фактора у нашем региону и уколико Србија због себе жели да ради још више на енергетској диверсификацији, на јачању безбедности и одбране, на иновацијама и технологијама – у том смислу се Америка намеће такође као природан савезник Србије", наводи Велебит.

Као главна подручја за сарадњу издваја енергетику, безбедност и вештачку интелигенцију, која су препозната и у оквиру стратешког дијалога Србије и САД. Истовремено, указује да однос према Србији није питање само једне америчке политичке странке.

"Стратешки дијалог био је најављен још за време администрације председника Џозефа Бајдена и када је амбасадор Кристофер Хил био у Београду, тако да у том смислу видимо континуитет између демократа и републиканаца када је реч о јачању односа са Србијом", истиче саговорник Јутарњег програма.

Више пажње Србији у Вашингтону

Велебит наводи да у САД постоје различити ставови о Србији, што сматра уобичајеним за амерички политички систем. Ипак.

"У америчком Конгресу ви данас имате људе који су и критичнији према Србији, али имате и оне који су срдачнији и који похвалније говоре о односима са Србијом. Али рекао бих да данас у Вашингтону се више прича о Србији него што је то раније био случај и међу републиканцима и међу демократама", каже Велебит.

Према његовим речима, позитивније поруке о Србији сада стижу и са највиших нивоа америчке администрације, што види као показатељ промене перцепције Србије у Вашингтону. Међу званичницима који шаљу такве поруке издваја Трампа, државног секретара Марка Рубија и заменика државног секретара Кристофера Ландауа.

"То вам говори да у врху администрације постоје људи који се озбиљно баве Србијом и да је у том смислу промењена перцепција Србије", наводи председник "Пупин иницијативе".

Велебит сматра да је сада пре свега на Србији да искористи позитивну основу која је створена и да стратешки дијалог преточи у конкретне пројекте.

"Они ће вам дати шансу, али ту шансу треба да искористите и мислим да је више на нама да искористимо и стратешки дијалог и ову позитивну промену која се дешава, а то значи да видимо шта су конкретне ствари где можемо да радимо са Американцима и такође да будемо свесни да, наравно, када радите са Американцима, то има и своју цену", оцењује Велебит.

Сарадња са Охајом као прилика

Говорећи о томе како Србија може да промени слику о себи у САД, Велебит посебно издваја сарадњу са савезном државом Охајо.

"Охајо и Србија су доста сличне, заправо, државе и мислим да ту постоји велики потенцијал и економске сарадње и даљег јачања сарадње између људи", наводи Велебит.

Према његовим речима, добре везе са једном америчком савезном државом могу да помогну Србији да буде видљивија у Вашингтону, где се различите земље боре за пажњу истих људи. Због тога сарадњу са Охајом види као једну од прилика за додатно јачање позиције Србије у САД.

Пупин као део нове слике односа

Велебит каже да име Михајла Пупина само по себи још није довољно познато у САД, посебно у поређењу са Николом Теслом, али да "Пупин иницијатива" настоји да допринесе већој видљивости његовог наслеђа. Истовремено, рад иницијативе види као део ширег процеса промене перцепције Србије и српско-америчких односа.

"За ове три године нашег деловања, и ја бих волео да смо и ми дали одређен допринос овој новој, промењеној перцепцији Србије у америчкој администрацији, а такође и промењеној перцепцији српско-америчких односа у Србији", истиче Велебит.

Саговорник Јутарњег програма тврди да је током недавног боравка у Вашингтону разговарао са представницима америчке администрације и да је у тим разговорима препознао спремност за изградњу односа са Србијом. Такав приступ, каже, није ограничен само на поједине сусрете, већ га је чуо у више разговора.

"Код њих заиста постоји једна жеља да се са Србијом ради на изградњи односа базираних на будућности и то ћете чути на сваком кораку у Вашингтону", закључује Велебит.

Дунав као простор за сарадњу

Најављујући тему предстојеће конференције "Пупин иницијативе" у Београду, Велебит каже да Дунав види као важан потенцијал за позиционирање Србије и јачање сарадње са земљама региона.

"Дунав је изузетно битан због енергетике, саобраћаја и транспорта и због безбедности, и мислим да у том контексту Србија има далеко већи потенцијал да искористи ову реку", истиче председник "Пупин иницијативе".

Према његовој оцени, боље коришћење потенцијала Дунава може да допринесе ширем позиционирању Србије у источном делу Европе. Ту тему „Пупин иницијатива“ види као једно од подручја кроз које може да допринесе разговору о месту Србије у региону.

Рудник нема резервни трансформатор, па је у почетку било неизвесно колико ће трајати извлачење рудара.

Председник Синдиката рудара "Трепче" Ибрахим Јанузи рекао је да су рудари почели да излазе кроз алтернативне излазе. Он је навео да је са рударима успостављена комуникација путем индуктивне телефонске линије и да је њихово стање било стабилно.

Јанузи је рекао да је један рудар имао проблем с ногом, што је могло да отежа његов излазак. 

Према његовим информацијама са лица места и комуникацији са руководством, квар на линији за напајање није био већи и могао је да буде отклоњен у краћем року. 

Недостаци у флотационом делу, како је навео, нису представљали препреку за извлачење рудара јер нису били повезани са дизалицом која се користи за њихов транспорт из рудника.