С. М. је ухапшен због постојања основа сумње да је извршио кривично дело недозвољено држање и ношење ватреног оружја, муниције и експлозивних материја.

Акција је спроведена у сарадњи са Вишим јавним тужилаштвом у Врању.

Осумњиченом је одређено задржавање до 48 часова, након чега ће, уз кривичну пријаву, бити приведен надлежном тужилаштву.

У таквој атмосфери, Приштина улази и у дане пред изрицање пресуде Хашиму Тачију и осталима, уз најављени марш подршке бившим лидерима ОВК. 

Милош Гарић, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекао је да Унмик има обавезу према Резолуцији 1244 да заштити Србе на КиМ, али да његова улога није на нивоу на којем би требало да буде. Значајан део одговорности преузела је ЕУ као посредник у дијалогу између Београда и Приштине.

"Дијалог траљаво иде, ЕУ се није снашла и потпуно је блокиран, па је зато улога УН од огромног значаја. Очекује се да врати њихов ауторитет и интегритет, те да се питање КиМ, али и други светски проблеми, решавају у Уједињеним нацијама, на највишем међународном форуму. КиМ је постало глобална тема после ратова и сукоба", поручује Гарић.

Врућ политички тренутак на КиМ

Према његовим речима, у овом тренутку било би скандалозно да Кфор на северу КиМ напусти свој положај, задатак и мисију у складу са Резолуцијом 1244. Наводи да су поједини припадници показивали наклоност према Приштини како би помогли на терену у прогону Срба, посебно када је реч о културним и црквеним објектима.

Додаје да је Унмик имао целовитију слику, али да је његова улога на КиМ значајно смањена у односу на почетак мисије. Велики део послова, каже, преузела је косовска полиција, док се Еулекс прилично повукао.

"Кфор треба да одради свој посао и спречи злоупотребу косовске полиције на терену, која се спроводи свакодневно кроз малтретирање, пребијање, хапшење и прогон Срба. Има главну улогу у одбрани крхке безбедности и мира на КиМ. Срби су тога свесни и добро сарађују са њима. Очекује се да раде свој посао у пуном мандату, како им је поверено", истиче Гарић.

Говорећи о изрицању пресуде Хашиму Тачију 16. септембра и најављеним протестима, Гарић оцењује да је политички тренутак на КиМ веома врућ.

"Аљбин Курти је велики политички супарник Тачију, али се очекује да ће бити изречена осуђујућа пресуда због свих злочина које је починио", рекао је Гарић.

РЕМ у пат-позицији

Коментаришући ситуацију у Регулаторном телу за електронске медије (РЕМ) и то што ни из трећег пута није изабран председник регулатора, Гарић наводи да је велика одговорност на члановима Савета РЕМ-а.

"Специфична је ситуација која захтева најодговорнији приступ, али нисмо сви у РЕМ-у дошли са истим циљевима и мотивима, па је то оно што нас и дели", истиче Гарић.

Напомиње и да је РЕМ у пат-позицији која није добра ни за кога, јер не може да доноси одлуке док се не изабере председник регулатора који би их потписао, након чега би могле да ступе на снагу.

"РЕМ тренутно може једино да ради оно што је у домену стручних правних служби и мониторинга. Тешко је доћи до договора до почетка изборне кампање, јер имамо неискрен однос појединих колега и види се неспремност да се погледамо у очи и разговарамо. Има ту и дозе ароганције и скривене нетрпељивости, што се види", сматра Гарић.

Најпре је портпарол војске, бригадни генерал Раџа Рам Баснет, потврдио спасавање првог заробљеног радника, да би потом посланик Шри Рам Неупане објавио извештај о другом спасавању на својој страници на Фејсбуку.

Званичници су идентификовали двојицу мушкараца као машинског пословођу и машинског надзорника.

Локални телевизијски канали приказали су слике првог спасеног радника прекривеног блатом како га спасиоци носе на својим раменима.

Званичници су рекли да су обојица мушкараца у стабилном стању и да су пребачени у болницу у Катмандуу.

Према подацима Независног удружења произвођача електричне енергије Непала, најмање 557 радника се води као нестало са хидроелектране дуж реке Тришули, а верује се да је око 115 заробљено у главном тунелу.

Званичници присутни на месту спасавања рекли су да спасиоци верују да би неки људи могли још увек бити живи унутар тунела.

Најмање 1.259 људи је погинуло у поплавама, а више од 5.000 се води као нестало, према подацима Агенције за управљање катастрофама те земље.

Kатастрофу, која је прошле среде погодила хималајску област на граници Непала и Тибета, изазвало је урушавање глечера, што је покренуло бујицу воде и наноса која се сручила низводно, саопштио је Амерички геолошки институт.

Комеморација ће се одржати сутра у Дому Војске у Београду.

Очекује се да се породица Ратка Младића обрати данас у 12 часова на конференцији за медије.

Тело Ратка Младића превезено је са аеродрома на Војномедицинску академију где ће бити обављена обдукција.

У авиону којим је из Хага допремљено тело Младића били су његов син Дарко Младић, унука Анастасија, министар правде Ненад Вујић и два ратна саборца Младића.

Ратко Младић, некадашњи командант Војске Републике Српске, преминуо је 27. августа док је био у притвору Међународног резидуалног механизма за кривичне судове у Хагу, где је издржавао казну доживотног затвора.

Пре смрти је имао више можданих удара, а Младићева породица и адвокати више пута су тражили од Механизма да му буде дозвољено лечење у Србији, али су ти захтеви одбијени.

Република Србија је такође упутила више дописа Механизму да размотри захтев за превремено пуштање Младића из хуманитарних разлога, али је Механизам одбио све те захтеве.

Александар Вучић је рекао да очекује да ће Младићев син Дарко упознати јавност са оним што породица жели када је реч о сахрани Младића.

Температура ће се кретати од најнижих 11 степени, до највишег подељка од 33 степена.

У Београду, такође, мало до умерено облачно и топло са сунчаним интервалима.

Најнижа дневна од 19 степени, док ће највиша температура достићи 32 степена.

Прогноза за наредне дане

У наредних недељу дана очекује се топло и сунчано време са температурама до 35, локално и до 37 степени.

Само се у суботу, после подне и увече у Војводини, а у току ноћи ка недељи и у осталим крајевима очекује пролазна умерена облачност са ретком појавом краткотрајне кише или пљуска уз појачање северозападног ветра.

До краја прве декаде септембра очекује се наставак неповољне метеоролошке ситуације уз дефицит падавина и температуре изнад просека што ће, наводи се, и даље доприносити високој опасности од иницирања и ширења пожара на отвореном.

Говорећи о друштвеној клими и изласку на биралишта, Гордана Чомић истиче да проблем Србије нису сами избори, већ дубоко укорењен отпор према разговору.

"Проблем Србије је на три сегмента подељен. Први је недостатак дијалога, отпор према дијалогу. Други је та популарност непартијског плурализма и презира према партијама. И треће је што се у Србији од емоције покушава направити политичка идеологија, што је немогућ процес," истакла је Чомић.

Чомић наглашава да се у дијалогу бира тема, а не саговорник, те да је одбијање разговора заправо "намеран понос на незнање“ појединаца који немају јасне аргументе, али имају чврсте ставове.

С друге стране, Михајло Рабреновић оцењује да је у друштву приметан замор од ранијих протеста и блокада, али упозорава на опасност од неприхватања политичких неистомишљеника као легитимних саговорника.

"Грађани су на неки начин и уморни, рекао бих, од те друштвене радикализације, али оно што нарочито може да штети сагледавању политичких опција је неприхватање другог као некаквог легитимног саговорника. То је један минимум испод ког не би требало ићи," каже Рабреновић.

Улога опозиције и протестних покрета

Анализирајући политичку сцену, гости су се указали на недостатак јасне алтернативе актуелној власти, као и на појаву самозваних покрета и пленума који избегавају директно политичко организовање. Чомић истиче да емоције незадовољства, иако разумљиве, не могу заменити дуготрајан рад политичких странака.

"Без 5 до 7 година непрекидног рада, који не може да се плати, нема градње организације. То је један од послова које радите зато што је то важно...Владавина емоција без политичке артикулације неминовно доводи до делузије", каже Чомић.

Рабреновић додаје да алтернативне структуре и такозвани студентски покрети често користе неодређеност и маркетиншке стратегије како би привукли бираче, али да при том не нуде јасне ставове о кључним државним и спољнополитичким питањима, попут односа према Европској унији, Косову и Метохији и регионалној стабилности.

"Они намерно избегавају да се одреде као политичка странка докле год то могу, зато што они себе представљају као грађански покрет... на тај начин желе да захвате што већи део бирачког тела", рекао је Рабреновић.

Саговорници констатују и да је неопходно вратити фокус у институционалне оквире и бирачка места, уз очекивање да ће кампања показати у којој мери су политички актери препознали потребу грађана за стабилношћу и нормализацијом друштвених процеса.

Политичка сцена уочи избора: Занатски рад власти и одсуство алтернативе

Гордана Чомић истиче да се од владајуће коалиције може очекиват "класична кампања, занатска, дакле сабирање сигурних гласова на терену, рад активиста и подизање процента сигурности изласка сопствене подршке", наглашавајући да је кључни податак за изборе управо проценат сигурности бирача да ће се појавити на биралиштима.

Говорећи о такозваној референдумској атмосфери, Чомић оцењује да се избори не могу посматрати на тај начин јер не постоји јасна тема, већ подељеност на оне који не подносе власт и оне који је подржавају.

"Референдум је кад ви имате тему, па је пола друштва за ту тему, а пола друштва против...Ово није референдум. Ми зовемо то подељеношћу и референдумом зато што смо ми против и ми не подносимо власт, а они исто не смеју да подносе власт", рекла је Чомићева.

Она упозорава да се кроз такву кампању заправо показује "презир према демократији", јер се бирачима не нуде јасни програми нити одговори на питање шта ће се радити у понедељак након избора.

Сличан став дели и Михајло Рабреновић, који наводи да грађани остају ускраћени за јасне алтернативе и програме.

"Ми и даље не видимо шта они то нуде другачије. То је нешто чега су грађани гладни и жедни да чују, да виде: Ево, ближе се избори, ми и даље не видимо шта они то нуде другачије", рекао је Рабреновић.

Позиција нове алтернативе и универзитетски актери

Анализирајући нове политичке актере и такозвани студентски покрет, Рабреновић указује на парадоксе унутар тог процеса и истиче да се "на универзитетима нису изборили за основне академске стандарде и конкурентност кадрова, а сада се самокандидују као спаситељи друштва".

Чомић додаје да је алтернатива у друштву "самозаробљена" и да се озбиљне политичке промене не могу градити без дуготрајног рада и организације.

"Треба вам да урадите то све са политичком странком, паралелно са захтевима дневног реда дијалога као организоване мањине која гради странку, и да гледате у изборе 2034. То су избори које можете да добијете глат. Тако се то ради", истакла је Гордана Чомоић.

Завршна порука о дијалогу и стабилности

Оцењујући предстојећи изборни период, Михајло Рабреновић очекује "једну интензивну утакмицу, да се свако представи у најбољем светлу, а наравно грађани прате већ дужи период идеје које одређени политички фактори носе".

Са друге стране, Гордана Чомић, у емисији Првог програма Радио Београда "У средишту пажње", поручује да је за стабилност друштва кључно разумевање значаја дијалога и одговорности према држави.

"Можеш да будеш опозиција влади, можеш да не подносиш овог или оног који је сад на власти, па ћеш да га победиш. Можеш да сплеткариш, можеш свашта. Али никада нисам била опозиција Србији", истакла је Гордана Чомић.

Руски дронови погодили су фабрику Кока-Коле у Кијевској области, након чега је избио пожар. Председник Володимир Зеленски каже да је Кока-Кола такав непријатељ Русији да је спаљује "шахедима".

"Јасан руски сигнал Америци – Руси не могу, а да не знају да је то америчка компанија", поручио је Зеленски. 

Украјинске снаге поново су гађале школу и вртић у Запорожју, а погодиле су, како је потврдила морнарица и руски брод "Нефрит" у Сочију.

С друге стране, Русија је у Црном мору дроновима напала брод за расути терет који је превозио оружје и муницију за украјинске оружане снаге, као и на контејнерски брод са војном опремом.

Зеленски најављује да би састанак с представницима америчког председника Доналда Трампа могао да се одржи већ у наредним данима и да већ постоје конкретни датуми.

Руски председник Владимир Путин изјавио је да постоје шансе за решавање сукоба у Украјини, наводећи да је Трамп посвећен позитивном, конструктивном ангажовању у вези са тим питањем.

Нагласио је да Русија и Украјина морају пре свега постићи договор, али и да друге земље могу помоћи.

Путин је потврдио да не постоји сценарио који би захтевао мобилизацију.

"Ове лажне узбуне су психолошка операција непријатеља, а руске трупе имају доста добровољаца", нагласио је шеф Кремља.

Закон о добробити животиња мења се како би се ускладио са стандардом ЕУ.

Жустре расправе и опречна виђења прате радну верзију Нацрта закона о добробити животиња још од прошле године. Министарство наглашава да је измена закона прилика за снажнију и строжу казнену политику према несавесним власницима животиња. С друге стране, невладине организације одговарају да је проблем у примени закона.

Миља Кривокућа из Удружења "Нада за животиње" каже да када се догоди неки проблем на улицама сви се позивају на безбедност.

"Једини начин да се то реши је узрок. Да се спречи избацивање и неконтролисано размножавање", навела је Кривокућа.

Државни секретар у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Братислав Ћирковић наводи да неке ствари можда нису биле примењиване у пракси. 

"Али се све што се дешава на улицама данас углавном тиче невласничког старања о псима и мачкама на улицама и управо ће строжа казнена политика довести до тога да на бољи начин регулишемо невласнички однос", објаснио је Ћирковић.

Закон покрива многа поља. Једна од недоумица је ко сме да одлучи о еутаназији животиње.

Ванредна професорка Правног факултета у Београду Вања Бајовић каже да у Закону члан 18. омогућава да се врши депопулација.

"Нигде не каже да се та одредба не односи на псе и мачке и нигде не каже да је за то потребно мишљење ветеринара", истиче Бајовићева. 

Ћирковић признаје да чланове закона треба мало утегнути.

"Треба их уобличити да буду јаснији али постоје тачно одређене процедуре. Значи, нико сем стручног лица не може вршити еутаназију", наводи Ћирковић. 

Еутаназија без присуства ветеринара неће бити могућа. Такве и друге судбинске одлуке за будућност животиња очекују се у нацрту. Следећа станица, на путу ка Народној скупштини је Влада Србије.

Амерички председник Доналд Трамп оценио је да су људи и медији, који тврде да САД немају довољно муниције, "издајници". Навео је и да Вашингтон располаже, али и производи наоружање у до сада незабележеним количинама.

Огласио се амерички министар трговине Хауард Лутник како би се извинио због изјаве у којој је навео да ниједан амерички војник није погинуо у рату у Ирану, том приликом је признао да је 18 војника смртно страдало, као и да је у тренутку давања спорне изјаве мислио на нападе у Венецуели, преноси Ројтерс.

Након упозорења израелског министра одбране Израела Каца да ће, ако Иран нападне Израел, војска циљати сву инфраструктуру режима, "укључујући енергетску инфраструктуру", састао се са војним врхом те земље како би разговарали о безбедносној процени.

Први потпредседник Ирана Мохамед Реза Ареф каже да су Сједињене Државе промениле прорачуне Техерана у погледу безбедности и одбране, упозоравајући да ће њихов одговор бити "асиметричан" и "вишеслојан".

Иранска војска тврди да је, претходног дана, мета њихових ракета и балистичких летелица била америчка база у Кувајту.

На листи се, наводи Блумберг, налази и 31-годишњи Фидел Ернесто Кастро Калис, син Алехандра Кастра Еспина, високог званичника кубанског Министарства унутрашњих послова, који је под америчке санкције стављен у јуну.

Према саопштењу америчког Стејт департмента, Фидел Ернесто Кастро Калис санкционисан је као пунолетни члан породице других санкционисаних припадника породице Кастро.

Амерички државни секретар Марко Рубио рекао је да најновије санкције представљају део политике председника Трампа усмерене ка "слободној Куби", уз демонтирање финансијских мрежа кубанске власти, репресивног апарата и структура моћи које потичу из периода породице Кастро.

Његов деда Раул Кастро, који има 95 година, био је један од кључних учесника Кубанске револуције 1959. године и преузео је вођење земље 2006. године, након што се његов брат Фидел Кастро разболео.

Раул Кастро био је председник Кубе до 2018. године, али је и након тога задржао значајан политички утицај.

Други Раулов унук, Раул Гиљермо Родригез Кастро, који је био поменут као могући контакт у неуспелим преговорима Вашингтона и Хаване, за сада није обухваћен санкцијама.

Америчка администрација је од маја, када је проширила режим санкција против Кубе, увела казнене мере против најмање 86 појединаца и компанија.

Како пише Еуроактив, државни секретар Шпаније за Европску унију Фернандо Сампедро најавио је нову дипломатску иницијативу Мадрида, повезујући захтев Шпаније у вези са језицима са процесом проширења ЕУ.

"Проширењем ћемо имати још више званичних језика у ЕУ, али пре тога очекујемо да ће кроз договор моћи да буду испуњена очекивања 20 милиона Европљана", рекао је Сампедро.

Сампедро је додао да је Шпанија међу најчвршћим заговорницима проширења ЕУ, али је истакао да је његова земља чланица Уније већ 40 година и да се баскијски, галицијски и каталонски језик већ сматрају званичним језицима на националном нивоу.

Мадрид ће свој захтев званично изнети на наредном састанку Савета ЕУ за опште послове 22. септембра.

"Настављамо да о томе систематски разговарамо са државама чланицама на свим нивоима", рекао је Сампедро.

Где је ту Црна Гора

На питање да ли то значи да Шпанија подршку пријему нових чланица, попут Црне Горе, условљава подршком свом захтеву у вези са поменутим језицима, Сампедро то није негирао.

"Уверен сам да ћемо то решити много пре тога", рекао је Сампедро.

Шпанија је последњи пут покушала да прогура ово питање у Бриселу у јулу 2025. године, али без успеха.

Та иницијатива била је део ширег договора који је шпански премијер Педро Санчез постигао са десничарском каталонском сепаратистичком странком Заједно за Каталонију (Јунтс), као и другим регионалистичким баскијским и галицијским странкама, како би обезбедио поновни избор за премијера 2023. године.

Странка Јунтс је прошле године прекинула сарадњу са Санчезовим владајућим социјалистима због, како је навела, неиспуњених предизборних обећања, док су се други савезници, попут Баскијске националистичке партије, дистанцирали од владе због афера повезаних са корупцијом.

Шпански премијер Педро Санчез, појашњава Еурактив, ослања се на подршку регионалних странака како би одржао владу на власти и већ дуже време настоји да обезбеди веће признање каталонског, баскијског и галицијског језика на нивоу ЕУ.

Међутим, за промену статуса језика потребна је једногласна сагласност свих чланица ЕУ, која за сада није обезбеђена, а међу земљама које се томе противе су Немачка, Финска и Италија.

Како наводи Ал Џазира, Алби није изнео детаље о начину на који се уништавање спроводи, али је рекао да сарадња Сирије и ОЗХО превазилази техничка питања и представља "дубоку политичку промену" у приступу Сирије мултилатералном систему.

Према његовим речима, тиме Сирија шаље поруку да држава која се налази у средишту сукобима захваћеног Блиског истока својом вољом бира повратак у међународну заједницу кроз одговорност и испуњавање преузетих обавеза.

Алби је, говорећи о ширем безбедносном контексту, рекао да израелски напади ометају операције потраге и уништавања повезане са сиријским нуклеарним програмом, наводећи да су због њих активности у потпуности обустављане, а летови у појединим периодима отказивани.

Истакао је да су ти напади угрозили сиријско особље, међународне инспекцијске тимове и локације које је требало да буду обезбеђене.

"Немогуће је успешно спровести задатак који подразумева рад са нуклеарним материјалима и предузимање корака без преседана док истовремено имамо посла са онима који покушавају да угрозе нашу стабилност и стабилност читавог региона", рекао је Алби.

Нагласио је да се безбедност региона не може очувати док Израел угрожава безбедност Сирије и крши међународно право.

Ројтерс је у мају објавио да је ново сиријско руководство пронашло остатке тајног програма хемијског наоружања, укључујући сировине и муницију сличну оној која је коришћена у смртоносним нападима гасом током рата у Сирији.

Висока представница УН за питања разоружања Изуми Накамицу рекла је да је Организација за забрану хемијског оружја први пут од 2014. године потврдила уништавање хемијске муниције у Сирији.

Накамицу је навела да је Сирија, након открића из маја, пронашла "још једно постројење за производњу хемијског оружја", новооткривену хемијску супстанцу која се користи у производњи нервних агенаса, као и празну хемијску муницију.

Према њеним речима, пронађена су и два складишта хемијског оружја у којима су чувани новооткривени материјали.

ОЗХО је прошлог месеца послала тим у Сирију како би проверио уништавање хемијског оружја категорије 3, односно празне муниције и друге опреме коришћене за употребу хемијског оружја.

Накамицу је навела да је тим током мисије потврдио потпуно уништавање 42 авионске бомбе намењене за употребу хемијског оружја.

Средином августа генерални директор Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА) Рафаел Гроси саопштио је да је у сиријској провинцији Дејр ел Зор на истоку земље пронађено неколико тона нуклеарног материјала који је преостао из периода свргнутог режима.

Полиција је у среду пре подне наставила истрагу у трафостаници у Турнов-Прејлаку, због чега је неколико сати поново била затворена покрајинска саобраћајница 50.

У истрази саботаже електроенергетске мреже полиција, између осталог, проверава сумње на формирање терористичког удружења.

Истражитељи трагају за доказима и починиоцима, а полиција је примила више дојава грађана које се тренутно проверавају.

Непознате особе су у уторак ујутро помоћу импровизованих летећих направа, налик ракетама за ватромет, усмеравале проводљиви материјал према далеководима високог напона.

До сада је пронађено више од 12 таквих направа, док према подацима оператора мреже, није прекинуто снабдевање електричном енергијом.

Неколико сати касније дошло је до квара на трафостаници у Бергајму код Келна.

И у том подручју су, према наводима надлежних, пронађене лансирне направе и пиротехничка средства.

"Показатељи указују на то да су обе саботаже део координисаног напада на наше снабдевање енергијом", рекао је министар унутрашњих послова Бранденбурга Јан Редман.

Министар унутрашњих послова Северне Рајне-Вестфалије Херберт Ројл оценио је да је повезаност напада вероватна.

На кога се сумња

У случају више саботажа изведених претходних година, немачке безбедносне службе сумњале су на левичарске екстремисте, између осталог и због тога што су у појединим случајевима пронађена писма којима се преузимала одговорност и која су истражитељи оценили као аутентична.

Редман је, међутим, рекао да се начин извршења напада у Бранденбургу разликује од ранијих случајева.

Истовремено, према његовим речима, за сада нема назнака "да иза напада стоји нека страна сила и да су коришћене обавештајне методе".

Као одговор на саботажу електроенергетске мреже, власти Бранденбурга најавиле су оснивање новог безбедносног центра и убрзавање законодавних процедура усмерених на заштиту критичне инфраструктуре.

Према Редмановим речима, информације покрајинске службе за заштиту уставног поретка, полиције, служби за заштиту од пожара и цивилне заштите биће обједињене у такозваном "безбедносном центру од 360 степени".

У рад центра би, према најави, биле укључене и локалне власти, као и координациона служба при покрајинском министарству унутрашњих послова.

Стотине сензора омогућавају му да види свет око себе, електромотори и зглобови да се креће, а вештачка интелигенција да прикупљене информације обради и претвори их у физичку радњу.

У свему томе учествују и домаћи радници и инжењери. Дејан је, након обуке у Кини, стечено знање донео у Шабац. 

Супервизор производње Дејан Бабић каже да је његов задатак контрола процеса производње, да квалитет буде на првом месту, а да компоненте буду на прави начин спојене.

"Ја сам био на обуци у Кини, у Ђасингу, у такозваној фабрици будућности. Обука је трајала 30 дана, за време обуке присуствовао сам пробним процесима производње и логистичким операцијама везаним за производњу директно, доношење материјала на линију, одношење готових производа", рекао је Бабић.

Уређаји опште намене

Роботи са производних линија у Шапцу излазе као уређаји опште намене, а затим им се помоћу вештачке интелигенције и различитих програма додељују задаци у зависности од области примене.

Планирано је да се у почетку користе у индустрији, а касније и у домаћинствима.

Највиши робот висок је 173 центиметра и тежак 55 килограма, док је мањи висок 130 центиметара и тежак 35 килограма.

У Шапцу се производе и роботи пси. За кинеску компанију, Србија више није само производна база за аутомобилску индустрију. Уласком у производњу робота, компанија планира да направи важну базу за европско тржиште.

Близина купаца, постојећа индустријска инфраструктура и радна снага требало би да буду главне предности Шапца у тој рачуници. 

Од аутомобила до робота

Генерална директорка фабрике Ђин Мао наводи да је "Минт" традиционално познат као произвођач аутомобилских компоненти, а овим пројектом улазе и у област напредне интелигентне производње.

"Поред саме производње робота, циљ нам је и да овде развијамо и обучавамо стручни кадар. У Шапцу ћемо производити хуманоидне и четвороножне роботе, намењене различитим применама у индустрији. Планирани капацитет фабрике је 3.000 робота годишње. Роботи произведени овде биће првенствено намењени европском тржишту, али и другим тржиштима широм света", објаснила је Ђин Мао.

Са производњом робота развија се и ланац нових добављача – од сензора, батерија и електромотора, до чипова, софтвера и система вештачке интелигенције.

Кинеска компанија већ планира и проширење пословања у Србији – изградњу Индустријског парка роботике у Инђији, инвестицију вредну 200 милиона евра.

Процене су да ће глобално тржиште хуманоидних робота у наредне две деценије достићи скоро двоструко већу вредност него што данас вреди читава аутомобилска индустрија.

Зато се трка више не води само око тога ко ће направити напреднијег робота, већ и где ће се они производити и ко ће правити кључне компоненте. Део те нове индустријске мапе света однедавно је и Шабац.

Проф. др Ивана Новаковић, председница Републичке стручне комисије за ретке болести, наводи да преко ове комисије за лечење ретких болести, која ради при Републичком фонду здравственог осигурања, лечи се преко хиљаду болесника са ретким болестима.

"На располагању имамо палету од преко 90 лекова... наш циљ је да се читава ова проблематика побољша, да се убрза добијање лека, решавање проблема, односно решавање захтева који су поднети нашој комисији", истиче Новаковић.

Из Националне организације за ретке болести кажу да је циљ скупа да се кроз размену искустава пронађу конкретна решења за унапређење живота особа са ретким болестима и њихових породица. Додају да има преко 1.000 пацијената који добијају терапију о трошку фонда, а да у званичном регистру Института за јавно здравље има више од 16 хиљада оболелих.

Владан Жикић, председник НОРБС-а, каже да је овим последњим ребалансом буџета опредељено додатних 2 милијарде динара за буџет за ретке болести и да је то значајно повећање.

"Међутим, нажалост, и даље велики број пацијената чека за одобрење терапије и ми заиста апелујемо да се узме у обзир реалне потребе пацијената, јер те иновативне терапије заиста мењају квалитет живота и једину шансу да ти пацијенти остваре живот какав желе", каже Жикић.

Проф. Небојша Тасић, помоћник министра здравља, истиче да је радна група Министарства здравља сачинила Стратегију за ретке болести и да ће она ових дана доћи и до НОРБС-а.

"Драфт верзија биће и на могућности да је види и јавност, а оно што је битно је да је у питању системско решење којим ћемо апсолутно уредити цео концепт бриге о овим болесницима", наводи Тасић.

Пријаве од 1.октобра

Министарка рада Милица Ђурђевић Стаменковски каже да ће од 1. октобра родитељи деце која су корисници додатка за туђу негу и помоћ моћи да се пријаве за остваривање права на статус родитеља-неговатеља.

"Рок за одговор након комплетирања документације је 15 дана и након тога они улазе у радни однос када ће уз месечну накнаду од 65.000 динара бити уплаћивани и порези и доприноси, а родитељи који су своју дечицу неговали имаће право на пензијско, инвалидско и здравствено осигурање. Мислим да је то важан почетак када је социјална заштита у питању и да је то свакако важно за бројне родитеље деце која болују од ретких болести, јер су ретке болести и узрочници инвалидитета", каже Ђурђевић Стаменковски.

У Европи је познато између шест и осам хиљада ретких болести, а за тек пет одсто постоји лечење.

Златко Радосављевић, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекао је да ће ученици, захваљујући споразуму, моћи да виде део градње метроа кроз предавања стручњака и да се боље упознају са тим шта тај јавни железнички транспорт значи за наш град.

Различита занимања за метро

Радосављевић, такође, каже да су се водили разговори са ЈКП "Београдски метро и воз" да се ученици, када стасају, и запосле у предузећу.

"Препознали су да Железничка школа може да буде озбиљан партнер у сарадњи и школовању квалитетног кадра за метро. Биће потребно доста занимања за тај рад, попут ИТ-а, електронике и електротехнике", истиче Радосављевић, додајући да се надају да ће први запослени у метроу бити њихови ђаци.

Према његовим речима, Железничка техничка школа основана је да образује кадрове за сва занимања везана за железницу, али садашњи образовни профили нису у потпуности прилагођени потребама метроа, који има посебне захтеве, те се надају да ће моћи да задовоље бар један део тих потреба.

"Споразум је службено озваничио сарадњу са Београдским метроом, а разговори су трајали скоро годину дана. Требало би ускоро да са стручњацима из метроа и Агенције за квалификације модернизујемо постојеће профиле или уведемо нове. Засад постоји техничар управљања и безбедности", каже Радосављевић.

Иновација образовних профила

Радосављевић додаје да школа ангажује и стручњаке из железничких предузећа за уско стручне предмете који се брзо мењају, као и да шаље професоре у предузећа како би се упознали са новинама и променама. Истиче и да су од 2021. године иновирали све образовне профиле, а да у последње четири године имају и дуално образовање.

"Користићемо помоћ стручњака који већ раде у Београдском метроу, а постоји могућност усавршавања ван земље и наставника и ученика. Искуство показује да је свака сарадња школе донела већи број ученика. Две године имамо стипендије Србијавоза и пуна су одељења", наводи Радосављевић.

Напомиње и да пракса чини једног железничара и да се труде да ученике науче свему што је теоријски неопходно, али и да им омогуће практично искуство у железничким предузећима, када имају прилику да виде како изгледа свакодневни рад.

НАЛЕД је зато припремио практичан Водич који фирмама објашњава моделе, процедуре и документацију.

Директор Одељења за конкурентност и инвестиције у Наледу Душан Васиљевић објашњава да на тржишту, са једне стране, постоје компаније чија је основна делатност производња електричне енергије, а са друге они који су искључиво потрошачи. Између те две групе сада постоји простор за активне купце.

То су најчешће привредни субјекти, али могу бити и стамбене заједнице које имају одређену улогу у производњи струје или могу да допринесу управљању потрошњом.

Компанија која, на пример, има соларне панеле, батеријска складишта или системе којима може да прилагођава потрошњу потребама електроенергетске мреже, може да постане активни купац.

"Када је систем оптерећен великом потрошњом, ви смањите вашу потрошњу, а када у систему има мање потрошње, ви је повећате. Тада сте активни купац, јер на тај начин врло директно доприносите стабилности електроенергетског система“, објашњава Васиљевић.

Која је разлика између активног купца и прозјумера

Институт купца-произвођача, односно прозјумера, раније је уведен у домаћи систем и пре свега је прилагођен домаћинствима и стамбеним заједницама.

Васиљевић наводи да је код прозјумера ограничење до 150 киловата, док је модел активног купца посебно усмерен на привреду.

Реч је пре свега о средњим и већим привредним субјектима који имају довољну потрошњу, сопствене производне капацитете или могућност складиштења енергије и прилагођавања потрошње потребама система.

Величина компаније, међутим, није једини критеријум. Важни су ниво потрошње, могућност производње из сопствених извора и капацитет да се систему помогне складиштењем енергије или повећавањем и смањивањем потрошње.

Први корак – израчунати колика може да буде уштеда

Једна од највећих препрека је, према речима Васиљевића, то што многе компаније још не препознају колико би могле да смање рачуне уколико би инвестирале у сопствену производњу електричне енергије, пре свега у соларне изворе.

Управо због тога је НАЛЕД припремио водич који треба да им помогне да израчунају садашњу потрошњу, процене колике производне капацитете могу да инсталирају и какав би утицај таква инвестиција имала на њихово пословање.

Следећи изазов је балансирање електроенергетског система.

Уколико би велики број компанија истовремено производио струју из соларних извора и предавао вишак мрежи, у одређеним деловима дана систем би могао да добије више енергије него што је у том тренутку потребно.

Зато активни купац мора да води рачуна о томе када преузима струју из система, а када је у њега предаје.

Пет модела за компаније

НАЛЕД-ов водич препознаје пет модела активних купаца, од једноставнијих до захтевнијих.

Најједноставнији подразумева да компанија има сопствене капацитете за производњу електричне енергије и да произведену струју користи за своје потребе.

Следећи корак је да вишак произведене електричне енергије предаје у систем, под условом да мрежа у том тренутку може да га прихвати.

"За вас је бенефит то што можете за ту енергију коју предате у систем да добијете одређена средства, дакле да будете плаћени. На тај начин ви постајете активни учесник на тржишту“, истиче Васиљевић.

Мала и средња предузећа, међутим, најчешће немају сопствене капацитете да самостално управљају свим тим процесима. Зато могу да се повежу са другим актерима на тржишту, међу којима су и такозвани агрегатори, који им помажу да производњу и потрошњу ускладе са потребама система.

У Србији још нема активних купаца

Иако законска могућност постоји, Васиљевић наводи да у Србији за сада нема ниједног практичног примера активног купца, због чега још нема ни конкретних прорачуна колике би уштеде тај модел могао да донесе домаћим компанијама.

НАЛЕД зато планира позив за заинтересоване фирме којима би била пружена техничка подршка и помоћ у повезивању са другим учесницима на тржишту.

Циљ је да се за сваку компанију утврди који модел јој највише одговара, а затим да прве фирме почну да га примењују и на основу тога остварују уштеде и приходе.

Васиљевић наводи да би у првој фази било пожељно да се јаве компаније које већ имају одређени капитал за улагање.

"То је одређено улагање које, не на неки дуг рок, него на средњи рок, процењује се око пет година, може да им се врати и онда да крене да им креира профит“, каже Васиљевић.

Потребна и подршка државе

За компаније које немају довољно сопственог капитала, Васиљевић сматра да би требало развити и програме државне подршке. То би, како објашњава, могле да буду субвенције за набавку дела опреме, али и програми саветовања који би помогли фирмама да процене исплативост инвестиције.

Корист за компаније била би вишеструка – стабилније снабдевање електричном енергијом, мањи рачуни и већа профитабилност. Истовремено, веће коришћење обновљивих извора допринело би смањењу негативног утицаја на животну средину.

Вештачка интелигенција може да помогне у управљању потрошњом

Додатне могућности за активне купце отвара и развој вештачке интелигенције.

Васиљевић наводи да се и на домаћим високошколским установама, међу којима је Електротехнички факултет у Београду, већ развијају различити модели за управљање потрошњом и производњом.

"Појединачне фирме могу коришћењем вештачке интелигенције да димензионишу своју потрошњу, своју производњу, да смање трошкове, а развијају се и системи који могу да помогну да се читава мрежа развија на тај начин“, објашњава Васиљевић.

Батеријска складишта све приступачнија

Складиштење енергије из обновљивих извора и даље је један од кључних изазова. Васиљевић, међутим, указује да Србија сада има одговарајући законски оквир за коришћење батерија.

Како цене електричне енергије расту, а технологија батеријских складишта напредује, таква решења постају све приступачнија компанијама.

Поједини домаћи привредни субјекти их већ користе, док одређени произвођачи електричне енергије морају да повежу производне капацитете са складиштима како не би додатно оптерећивали електроенергетски систем.

Васиљевић позива заинтересоване компаније да се упознају са НАЛЕД-овим водичем и препознају модел који би могао да одговара њиховом пословању.

Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

04.09.2026. Петак: Мало до умерено облачно и топло са сунчаним интервалима. Ветар слаб до умерен, средином дана и после подне местимично појачан, северозападни. Најнижа температура од 11 до 19, а највиша од 30 до 33 степена. Упозорење: Tmax ≥ 32 °C, вероватноћа 90%.

05.09.2026. Субота: Претежно сунчано и веома топло уз слаб и умерен јужни ветар. После подне и увече у Војводини, а током ноћи и у осталим крајевима пролазна умерена облачност са изолованом појавом краткотрајне кише или пљуска. Ветар у скретању на северозападни и у појачању. Најнижа температура од 12 до 21, а највиша од 33 до 37 степени. Упозорење: Tmax ≥ 35 °C, вероватноћа 90%.

06.09.2026. Недеља: Ујутро и делом пре подне мало до умерено облачно. После подне сунчано. Ветар слаб и умерен, северозападни, после подне повремено јак, нарочито на истоку Србије и у планинским пределима. Најнижа температура од 15 до 22 а највиша од 29 до 34 степена. Упозорење: Tmax ≥ 32 °C, вероватноћа 90%.

07.09.2026. Понедељак: Претежно сунчано и топло. Ветар слаб, променљив. Најнижа температура од 9 до 17, а највиша од 30 до 34 степена. Упозорење: Tmax ≥ 32 °C, вероватноћа 90%

Прогноза временa за наредних пет дана (од 08.09.2026. до 12.09.2026.)
До краја прве декаде септембра у већини дана претежно сунчано и топло са максималном температуром од 30 до 35, а у среду (09.09.) локално и до 37 степени. Од 10.09.2026. прогнозирају се чешћи продори влажнијег и свежијег ваздуха са запада и северозапада Европе који ће ублажити топлотни стрес, као и притисак на друштвено - економске секторе осетљиве на метеорлошке услове, али и умањити ризике од пожара на отвореном простору.

У авиону којим је из Хага допремљено тело Младића били су његов син Дарко Младић, унука Анастасија, министар правде Ненад Вујић и два ратна саборца Младића.

Ратко Младић, некадашњи командант Војске Републике Српске, преминуо је 27. августа док је био у притвору Међународног резидуалног механизма за кривичне судове у Хагу, где је издржавао казну доживотног затвора.

Пре смрти је имао више можданих удара, а Младићева породица и адвокати више пута су тражили од Механизма да му буде дозвољено лечење у Србији, али су ти захтеви одбијени.

Република Србија је такође упутила више дописа Механизму да размотри захтев за превремено пуштање Младића из хуманитарних разлога, али је Механизам одбио све те захтеве.

Александар Вучић је рекао да очекује да ће Младићев син Дарко упознати јавност са оним што породица жели када је реч о сахрани Младића.