Marić je rekao da su i prošle noći u opštinama Koceljeva i Krupanj od poplava i klizišta bile ugrožene saobraćajnice, ali ne i objekti u kojima su ljudi.

On je rekao i da se preduzimaju preventivne mere, kao i da su spasilačke ekipe upućene u ugrožena područja.

Opštinski štab za vanredne situacije doneo je odluku da se u šest sela na području opštine Koceljeva proglasi vanredna situacija, zbog opasnosti od ponovnog izlivanja reke Tamnave, rekao je Tanjugu načelnik za privredu, poljoprivredu i turizam i član Opštinskog štaba za vanredne situacije Miodrag Tadić.

Vanredna situacija uvedena je u selima Donje Crniljevo, Galović, Gradojević, Čukovine, Goločelo i Kamenica.

Iz Štaba za vanredne situacije je rečeno da su svi putevi na području opštine Koceljeva prohodni.

Tamnava, koja se pre nešto više od 24 časa izlila i poplavila 56 kuća i oko 1.200 hektara oranica, povukla se u korito i za sobom ostavila mulj i ogromnu štetu.

"Prema prvim izveštajima Komisije za procenu štete, procenjuje se da je voda napravila štetu u iznosu od oko 120 miliona dinara. Zbog toga smo se obratili za pomoć Vladi Srbije. Pored kuća, voda je napravila štetu i na poslovnim objektima, kao i na stovarištu građevinskog materijala i magacinu stočne hrane", rekao je Tadić.

Saobraćaj, koji je bio u prekidu zbog izlivanja reke Jadar, normalizovan je na delu magistralnog puta od Loznice do Osečine, u mestu Komirić, kao i na delu regionalnog druma od Zavlake do Krupnja u mestu Mojković, saopštili su "Putevi Srbije".

"Moraju još da rade", kaže nastavnica matematike Aleksandra Mitrović. "Čini mi se da su se tek sad uozbiljili i počeli ozbiljno da se pripremaju."

Pred njima su testovi, ali i uslovi u kojima će raditi. Dobro su upućeni, svesni da se 18. i 19. juna mogu osloniti samo na svoje znanje.

Kristine Ristović, učenica Osnovne škole "Josif Kostić", nada se da će tokom pripremne nastave "savladati" preostalo gradivo. "Počela sam pre tri meseca", kaže  Jovana Stanković. "Radim zbirku, nepoznate zadatke - i to me najviše plaši."

Milan Cakić zna šta ga očekuje: "Imali smo probni test i otprilike sve videli. Znamo da nema prepisivanja, a to je i dobro jer ćemo tako pokazati svoje znanje."

Bez prepisivanja

Izrada testova u jednakim uslovima za svu decu i objektivno vrednovanje prednosti su naloženih mera Ministarstva prosvete koje su u leskovačke osnovne škole već stigle.

Za Osnovnu školu "Josif Kostić" to neće biti ništa novo jer se u njoj, prema rečima direktorke Perside Mileusnić, prijemni ispiti već godinama održavaju u fiskulturnoj sali, kao što se sada i traži.

Razmak između klupa biće metar i dvadeset, u klupama koje će biti obeležene sedeće po jedan učenik, a na 10-12 učenika dežuraće po jedan nastavnik iz druge škole.

Za malu maturu pripremaju se i nastavnici, jer će u ceo proces biti uključeni i supervizori. Na području Jablaničkog okruga ima ih skoro sto pedeset.

"Novina je što će supervizori, koji će biti poznati tek 17. juna, prisustvovati samom polaganju male mature", objašnjava  Tomislav Simonović, načelnik Školske uprave Leskovac. "Oni će biti prisutni i kada se budu pregledali testovi."

Prepisivanje, konsultovanje, pomaganje nastavnika ove godine su isključeni, jer se neregularnosti, ukoliko ih je ranije bilo, moraju eliminisati. To je jedini način da nijedan učenik ne bude oštećen i da svako dete upiše željenu školu, ako to zasluži znanjem. Dosadašnja iskustva pokazuju da o tome često odlučuje i samo jedan poen.

Koliko je svaki poen važan, kaže Tatjana Badnjarević, direktorka Medicinske škole u Leskovcu, za koju osmaci već godinam pokazuju veliko interesovanje, pokazuje i to što oni koji se upisuju imaju između 95 i 100 poena.

Osnovnu školu na području okruga završava 2.400 ucenika. Mesta u srednjim školama ima dovoljno, čak 320 više nego osmaka. Međutim, i ove godine najviše njih nada se da će upisatu jednu od šest najpopularnijih škola, u kojima za jedno mesto konkuriše i po šestoro učenika.

"Svi vrtići imaju zadatak da naprave barem jednu kućicu za ptice,  kaže Radmila Homanov iz Eko-tima, a potom se kolektiv i gosti okupe i biraju najlepšu.

Među šesnaest kućica, ove godine titulu najlepše poneo je rad vrtića "Leptirić". Kao nagradu, vrtić je dobio na poklon sve ostale kućice, ali i obavezu da ih postavi u svom dvorištu.

U izradi pobedničke kućice učestvovali su roditelji, vaspitači, deca i medicinska sestra. Roditelj kažu da je ideja odlična, jer deca kroz igru uče da čuvaju svet oko sebe.

Prethodnih godina, hoteli za ptice postavljeni su i u dvorištu vrtića "Mendo" i "Poletarac".

Glavni razlozi zagađenja su, kako kažu, nizak nivo ekološke svesti stanovništva, ali i neodnošenje smeća iz svih sela oko Osečine i Pecke.

Meštani kažu da bi ljudi bili odgovorniji prema životnoj sredini kada bi kontejnera bilo i u selima, a ne samo pored glavnih puteva, a deponija je udaljena čak 15 do 20 kilometara. Akcija "Očistimo Podgorinu", koju su započeli osnovci u Peckoj, trajaće mesec dana.

Osnovci iz Eko tima "Osečina" pozivaju sve ljude dobre volje da ih podrže u ovoj akciji, a svojim mlađim drugarima žele da daju primer da se, kako kažu, ugledaju na njih i učestvuju u akcijama čišćenja.

JKP "Osečina", Eko-fond opštine i NVO "Svet oko nas", koji su u Podgorini nosioci akcije "Očistimo Srbiju", poslednjih godina nastoje da, uz podršku nadležnog ministarstva i za sela obezbede kontejnere za odlaganje otpada.

Nada Milovanović, rukovodilac JKP "Osečina" apeluje na stanovništvo Podgorine da ne baca smeće, staklo, otpad, a pogotovo ambalažu od hemijskih srdstava u blizini reka, jer tako, kako kaže, zagađuju vodu za piće.

Za uspešniju ekološku akciju, smatraju organizatori, potrebna je i podrška javne ličnosti.

Branko Janković, glumac, promoter akcije izjavio je da bi najbolje bilo da ovakvih akcija nema i da je Srbija čista, ali pošto nije tako, onda je, kako kaže, neophodno u svakom pogledu podržati ekološke akcije "Očistimo  Srbiju" i "Očistimo Podgorinu".

Krajem 2006. godine u opštini Osečina bilo je samo petnaest kontejnera, a sada ih ima oko sto trideset.

Dvanaestorica gnevnih ljudi je priča o demokratiji, porota je država u malom, a razlike nema da li se glasa na sudu ili izborima. Važno je opšte dobro, smatra reditelj Nil Flekman.

Na ovoj predstavi sarađivale su - i to dobro, kako kaže Flekman, četiri nacije: "Mi ne govorimo isti jezik ali se odlično razumemo."

Saradnja tri pozorišta iz tri susedne države, produkcijski je projekat koji po drugi put realizuje kragujevački teatar.

Predstava se igra na maternjem jeziku glumaca, u takozvanom realnom vremenu - oko sat i po, koliko i „na papiru" traje većanje porotnika, i "prolazi" kroz tri države - Srbiju, BiH i Hrvatsku.

Taj put proći će i predstava. Činjenica da kreće na mini regionalnu turneju, po mišljenju Nebojše Bradića, umetničkog direktora Knjaževsko-srpskog teatra, pokazuje da je ideja o zajedničkoj predstavi bila dobar izbor, pokrenula je kreativnost i progovorila univerzalnim jezikom teatra.

Posle uspešne premijere u Kragujevcu, predstava "Dvanaestorica gnevnih ljudi" biće izvedena u Beogradu, u subotu 26. maja, a potom u Zenici i Virovitici.

Dragan Jorgačević očekuje da će cena mladog luka biti oko evra i da će se njegov trud, konačno, isplatiti.

"Cilj mi je da sve što proizvedem", kaže Saša Tončić, direktor zemljoradničke zadruge, "i voće i povrće, mogu sigurno da prodam."

Tončić je sa svojim kolegama zadrugarima sređuje otkupno mesto, a proizvođači iz porečkog kraja, posle prodaje svojih proizvoda zadruzi "Skobaljić", odmah će dobijati novac.

Ovo je način da se isplati sav trud koji ulože, smatra Trojan Ilić: "I ujedno šansa da mlade zadržimo na selu."

Momčilo Jorgačević, koji je i predložio osnovanje zadruge i koji godinama uspešno radi u Sloveniji, kaže da ZZ "Skobaljić" predstavlja prekretnicu u razvoju sela i načinu razmišljanja poljoprivrednika koji sada rade za sebe:

"Od države poljoprivrednik treba da očekuje samo dobru klimu i pojednostavljenu papirologiju - za sve ostalo pobrinućemo se sami. Proizvodi odavde imaju obezbeđen plasman u Merkatoru. Reč je o malim, ekskluzivnim pakovanjima."

Poljoprivrednici iz Žabljana moraju sada da mnogo više vode računa o količini i kvalitetu proizvoda kako bi stekli poverenje kupaca u Sloveniji. To neće biti lako, ali drugog izbora nemaju ako žele da i njihova deca i unuci ostane u selu i žive od svog rada.

Za većinu užičkih bendova učešće na festivalu je prvi javni nastup.

"Mnogo nam znači što ovde večeras možemo da sviramo i da pokažemo šta smo navežbali od tog sviranja", kaže Aleksandar Hadžić, član užičkog benda Tru staf.

Iz Pančeva su stigli muzičari koji žele da osete puls nove publike.

"Naš bend je specifičan po tome što sviramo i pevamo pesme na slovačkom jeziku", kaže Željko Kolarik iz grupe Marienfeld. "Poznato je da je Pančevo multinacionalni, multietnički grad, tako da mi, s jedne strane, ovde u Užicu pokazujemo i našu kulturu."

Drugi muzičar iz Pančeva Aleksandar Vukelić, iz grupe Sivi, pretpostavlja da će se saradnja sa rokerima iz Užica koje su ovde upoznali nastaviti i posle Festivala.

Stari, dobri rok okupio je u nekadašnjem Domu Vojske, danas Kulturnom centru, i mlade i starije, i muzičare i publiku.

Za rekonstrukciju Gradskog kulturnog centra, kao i za - po  mišljenju mnogih - izuzetan događaj za ceo grad, sredstva je obezbedio upravo „Kulturni most".

Zahvaljujujći projektu kulturnog povezivanja Pančeva i Užica, koji je krunisan rok-festivalom, počela je  saradnja različitih institucija kulture dva grada.

"Svaki grad ima neke specifičnosti koje su zanimljive, u Užicu Pančevcima i obrnuto", objašnjava  Mladen Kašler, projekti menadžer iz Pančeva. "Mi pokušavamo da ta iskustva i neke lokalne zanimljivosti prenesemo jedni drugima."

Projekat se zove „Kulturni most između planine i ravnice", kaže Miloš Milojević, menadžer projekta „Kulturni most", Užice: "Naravno, on može biti i kulturni most sa ostalim delovima Srbije."

U završnoj večeri festivala, Pančevcima i Užičanima pridužiće se i rokeri iz Novog Sada.

Kad god im neko zakuca na vrata trošne kuće, tročlana porodica Kovačević, kažu, doživi novi stres, jer pomisle da su došli sudski izvršitelji, jer za struju duguju 56.000 dinara.

"Bolujem od astme, srčanih tegoba, imam tumor na štitnoj žlezdi, dijabetes i neurološke probleme, ali najteže mi je kad vidim kako mi se deca pate. Mlađa ćerka je vrlo dobar učenik četvrte godine u pančevačkoj Gimnaziji. Sad će da maturira, a ja ne mogu ništa da joj pružim. Svašta mi pada na pamet, jer ovakvu muku je teško izdržati" kaže Jasmina.

Njena starija ćerka Milijana pokušava bezuspešno da se zaposli, jer od Centra za socijani rad mesečno dobijaju šest i po hiljada dinara i to su im, za sada, jedini prihodi.

"Ovakav život liči na onaj u 15. veku. Teško je uz sveću provoditi noći, ali se ne predajemo. Nadam se da će se dogoditi neko čudo i da ćemo i mi početi da živimo kao sav normalan svet", kaže Milijana Kovačević.

Da bi preživela sa svojim ćerkama Jasmina je prinuđena da koristi usluge Narodne kuhinje. Porodica Kovačević ove godine dobila je od lokalne samouprave jednokratnu pomoć u iznosu od 21.000 dinara.

Novica Đorđević, član Gradskog veća Pančeva, zadužen za socijalnu politiku ističe da je to najveći iznos koji su dodelili nekoj porodici.

"Imamo mnogo ovakvih slučajeva i svima je potrebna pomoć. Trajno rešenje je zapošljavanje radno sposobnih članova najugroženijih naših sugrađana", kaže Đorđević.

U Elektrovojvodini su neumoljivi kada je u pitanju plaćanje računa i, kako kažu, svi moraju da izmiruju svoje obaveze, jer, kako kažu, oni nisu socijalna ustanova.

Porodica Kovačević nema dovoljno uslova da plati dugovanja za struju. One će, kako kažu, nastaviti svoj život uz sveću, sve dok im neko ne pomogne.

Marić je rekao da je jedna starija osoba evakuisana i da je situacija sada koliko-toliko normalizovana, pa za sada niko nije ugrožen.

Na velikom broju reka na jugu i istoku Srbije preti opasnost od bujičnih poplava, jer se očekuju nove padavine tokom vikenda, rekao je Marić.

Poplave su i u selu Podgorac kod Ražnja. Pod vodom se našlo stotinak njiva pored regionalnog puta Ražanj - Grabovo, a meštani kažu da se to ponavlja već nekoliko godina unazad.

Poplavljene njive nalaze se u blizini regionalnog puta Ražanj - Grabovo, za koji je donedavno bila nadležna Republika. Opština Ražanj interevenisala je na regulaciji prilaznih propusta za vodu uglavnom manjim radovima, ali je, kako kažu, neophodan drugačiji pristup.

Opština nema poseban fond za nadoknadu štete na poplavljenom zemljištu, ali će, kako kažu, formirati komisiju koja treba da proceni štetu, pa postoji mogućnost da ona bude i nadokanđena.

Prema rečima Predraga Marića, u Svrljigu gde je bilo izlivanja Timoka, situacija je bolja nego u sredu i ekipe su pumpale vodu, jer su podrumske prostorije bile poplavljene, ali ljudski životi nisu bili ugroženi.

Marić je rekao da ima i problema i u Gadžinom Hanu gde se, kako je rekao, sjurila voda sa okolnih brda.

Govoreći o situaciji u Draževcu, u okolini Obrenovca i Kolubarskom slivu, Marić je rekao da su na lice mesta upućene nadležne ekipe i da u narednih 48 sati ne preti neposredna opasnost.

Prema njegovim rečima, u Beogradu su Sava i Dunav u opadanju i ne postoji nikakva opasnost od izlivanja. On je rekao da u pojedinim delovima Beograda postoji problem čišćenja kišne kanalizacije, a da bi obilnih pljuskova moglo da bude tokom vikenda.

Marić je rekao da je najavljeno da će u Srbiji biti padavina od 25 do 50 litara po kvadratnom metru, najviše tokom vikenda, i da su zbog toga svi regionalni timovi za spasavanje na vodi stavljeni u stanje pripravnosti.

On je najavio da će u toku dana najverovatnije oni biti upućeni iz matičnih jedinica u potencijalno krizna mesta.

Reka Tamnava izlila se u gornjem delu toka u opštini Koceljeva i poplavila, prema prvim procenama, između 1.500 i 2.000 hektara oranica. U toj opštini poljoprivredno zemljište čini 17.000 hektara. 

Prema informacijama zamenika predsednika opštine Milutina Cvejića, Tamnava je prekinula lokalnu saobraćajnicu Koceljeva–Donje Crniljevo. Šteta je ogromna, jer je zemljište uz Tamnavu već posejano i sigurno neće biti roda", rekao je Cvejić za agenciju Beta i dodao da naselje Koceljeva trenutno nije ugroženo poplavama.

Većina opština bez plana za odbranu od poplava

Marić je rekao da je, i pored velikog broja apela, od 170 opština njih 140 uradilo operativni plan odbrane od poplave i da će posle formiranja Vlade Srbije morati mnogo agilnije da se radi u tom pogledu.

Prema njegovim rečima, republički štab je posle veoma snežne zime naložio čišćenje kanala i veliki deo opština je to uradio.

Međutim, naveo je on, zbog izborne kampanje, ta pitanja su skrajnuta zbog čega je ponovo apelovao na opštine da se time bave.

Marić je rekao da je samo tokom jučerašnjeg dana zbog nevremena ispaljeno 250 protivgradnih raketa i da ukoliko bude nastavljen ovakav trend potrošnje, neće biti dovoljno raketa, iako se očekuje nabavka još 1.500 raketa.

Govoreći o ponašanju građana u vanrednim situacijama kada ima klizišta i bujica, Marić je naglasio da je prevashodno važno sačuvati ljudski život.

Potrebno je evakuisati se i pozvati vatrogasnu jedinicu na telefon 193, a nadležne ekipe učiniće sve da se svakome pomogne, zaključio je Marić.

Zdravko Jokić iz Mišara kaže da je cena jagode sada upola manja i iznosi 100 dinara.

Pre samo nekoliko dana, kilogram jagode koštao je oko 200 dinara, a nižom cenom nisu zadovoljni ni prodavci, ni kupci.

Porodica Gligorić iz Varne na oko hektar i 30 ari, ubraće oko 30 tona jagode, što je za desetinu manje, nego ranije.

Dragan Gligorić iz Varne kaže da kad kiša pada, jagoda ne može da se bere, ili se, kako kaže, bere, ali je ruski kupci ne uzimaju, jer je vlažna i mora da se podhlađuje, što snižava cenu.

Stručnjaci kažu da kiša ne prija ni trešnji, čiji plod puca.

"Znatno su smanjeni prinosi jagoda i trešanja koje će, ove godine, biti lošijeg kvaliteta zbog kiša koje najavljuju do kraja meseca", kaže Milorad Jocković iz Poljoprivredne stručne službe u Šapcu.

Kišovito vreme, kažu stručnjaci, ipak pogoduje zasadama višnje.

U pregovorima sa korisnicima prostora, gde se nalazi Fakultet za islamske studije, dogovorena je dinamika isplate duga za utrošenu električnu energiju od sedam miliona dinara.

Prva rata duga od 2,7 miliona dinara uplaćena  je  25. maja i nakon toga radnici ED Novi Pazar odmah su obnovili isporuku električne energije objektu u kojem se nalazi i Fakultet za islamske studije.

Ostatak sume, koji je obezbeđen menicama, biće uplaćen tokom naredna dva meseca.

Tokom pregovora nije bilo incidenata, a zgradu novopazarske elektrodistribucije obezbeđivale su jake snage Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije.

"Voda koja se izlivala iz reke išla je preko njiva i dolazila do moje kuće", priča Ljiljana Beloglavić iz Taskovića. "Slivalo se sa svih strana i to bilo strašno."

Na njivi Danice Stamenković sve je uništeno - krompir, kukuruz, boranija i povrće u bašti ispred kuće.

Poplavljeno područje obišo je ministar policije Ivica Dačić jkoji je rekao da država mora da pomogne ugroženom stanovništvu:

"Ovde nije reč o nemaru lokalne samouprave. Radi se o tome da zbog nekih razloga, pre svega nedostatka para nisu do kraja završeni predviđeni kanali koji bi trebalo da regulišu tok reke. To je u nadležnosti republičkih organa i mislim da će to biti zadatak u narednom periodu."

Svi mobilni - regionalni timovi za spasavanje na vodi u stanju su pripravnosti, rekao je Predrag Marić, načelnik Sektora za vanredne situacije:

"Ovde, na sreću, nije došlo do ugrožavanja ljudskih života, što ne znači da u narednom periodu to neće biti i zato je i podignut stepen pripravnosti."

Situacija u Svrljigu je stabilna, voda iz Lukovičkog potoka se povukla, a sve službe su u stalnoj pripravnosti.

U grupnom radu, kažu vaspitači, svaki talenat dođe do izražaja, a kad imaš druga, sve je lakše.

"Poloneza je nešto na šta sam posebno ponosna, jer sam imala veliku podršku i stručnih saradnika, i roditelja, i Ustanove", kaže Ljiljana Reljić, vaspitačica iz Šapca. "Deca u grupi dala su sve od sebe."

Svakog dana na programu je pet predstava, a koliko je priprema profesionalna, od scene do kostima i režije, svedoče završne instrukcije pred izlazak na scenu. Deca kažu da su se trudili da budu glasni da bi ih svi čuli i da im nije bilo teško da glume.

Bilo je na sceni i češkanja i spoticanja, ali se i pored toga, tekst izgovarao glasno i uvežbano, što je publika pozdravljala ovacijama.

Silvija Mitrović, vaspitačica iz Šapca, rekla je da je bilo divno, uz šalu i smeh, raditi sa decom. Gosti iz Banjaluke kažu da su druženja nezaboravna i da se u Šapcu osećaju kao kod kuće.

Nataša Radulović, direktorka Predškolske ustanove Banjaluka, kaže da se ovome raduju svi oni koji spremaju predstave tokom čitave godine i da se, već u oktobru zna ko će ići na Šabačke pozorišne igrarije.

Na repertoaru ovogodišnjih Igrarija je petnaest predstava, a za glumačke bravure, kako nezvanično saznajemo, nagrade čekaju u poslastičarnici.

Direktor novopazarskog Elektrorasa Vinko Dobrić nije saopštio novinarima kakav je dogovor postignut, a dekan Fakulteta za islamske studije Almir Pramenković rekao je da će izmiriti obaveze, ali uz uslov da se računi za struju, koji stižu na ime Uniproma, prevedu na ime ove visokoškolske ustanove.

Elektrodistribucija Srbije u Novom Pazaru isključila je struju Fakultetu za islamske studije, jer ta ustanova račune nije platila više od tri godine. Fakultet za islamske studije smešten je u bivšu zgradu Uniproma, koja je još pod sporom zbog vlasništva.

Inače, Fakultet za islamske studije u Novom Pazaru deo je Mešihata Islamske zajednicie u Srbiji kojom rukovodi muftija Muamer Zukorlić.

Voda se nije povukla, a da ne napravi štetu. U nižim delovima grada uništila je stvari u prizemlju pojedinih objekata, među kojima je i kuća Živorada Velojića.

Zahvaljujući blagovremenom reagovanju, izbegnute su veće posledice. Građani su najviše strahovali od izlivanja Svrljiškog Timoka.

Prema  rečima Igora Davidovića, iz JKP "Svrljig", napravljen je takozvani zečji nasip i sprečeno plavljenje poljoprivrednog zemljišta i stambenih objekata u tom delu Svrljiga. Preusmeren je tok vode i vraćen u korito Timoka.

Štete na objektima i zemljištu tek se procenjuju.

"Znamo da u pojedine objekte voda ušla i tu je došlo do štete, upropašten je nameštaj i slično", kaže  Tatjana Lazarević, odbornik Opštine Svrljig. "U stambenim zgradama, podrumi su bili puni vode."

Zbog kiše koja povremeno pada, u opštini Svrljig su i dalje stalno u pripravnosti.

Bez obzira na to što nemaju nikakvu pomoć, Ilići ni od koga ne traže ništa. Skromni su, rade koliko mogu i, kako kažu, maštaju da će jednog dana imati bolje uslove za život.

"Najviše bih želela da imaju siguran krov nad glavom, ostalo će samo po sebi doći i to mi je najbitnije", kaže Marica Ilić. 

Najstariji Nemanja završio je školu pre tri godine. Za dalje školovanje nije bilo mogućnosti.

"Razmišljam o tome da radim sa računarima, da ih sastavljam i popravljam. Volim da radim kao programer, ali ne mogu, jer sam morao da napustim školu", kaže Nemanja.

Nataša razmišlja šta će da radi posle završetka osnovne škole. Vreme provodi kao i većina njenih vršnjaka.

Najmlađa Nina odrasla je pre vremena i razmišlja o tome kako će sebi, ali i drugima graditi velike kuće i biti arhitekta. "Volim da crtam i da pravim kuće", kaže Nina.

Gomila šljunka ispred kuće uliva nadu Ilićima. Škola je sa Mesnom zajednicom pokrenula akciju za obnovu njihove kuće. Potrebno im je, kažu, sve: građa, crep, prozori.

Siromaštvo u Srbiji najviše pogađa decu i stare, a, prema istraživanjima, najugroženija su deca do četrnaest godina.

Fabrika obuće "Alto Est" iz Ankone odabrala je Alibunar za otvaranje novih pogona, jer ovde je već postojala sva neophodna infrastruktura za ovakvu vrstu posla.

Jon Magda predstavnik preduzeća "Alto Gradimento" kaže da Italijani planiraju da iz Rumunije u našu zemlju presele i ostatak proizvodnje.

"Oni žele da iz naše zemlje izvoze u Rusiju oko 200.000 pari obuće i trenutno su u pregovorima sa nekoliko gradova oko pravljenja bescarinske zone", kaže Jon Magda.

U Alto Estu trenutno je zaposleno 130 radnika čija je prosečna plata oko 24.000 dinara. Većina njih je moralo da se prekvalifikuje.

Nada Tanasković kaže da joj ovaj posao mnogo znači iako je mala plata, jer bez posla je i svaki dinar joj dobro dođe, a njena koleginica Rozalija Černak napominje da je Alibunar mala i nerazvijena opština u kojoj posao ne može da se bira.

U fabrici obuće najviše je prekvalifikovanih radnika, jer na tržištu rada nema dovoljno obućara. Mesečno bi trebalo ovde da se napravi oko 15.000 pari ženske obuće, ali za sad zaposleni uspevaju da ispune 50 odsto od planirane proizvodnje.

Jonel Turkoane, direktor fabrike se nada da će vremenom i radnici postati produktivniji.

"Nije dobro što je većina radnika nekvalifikovana za posao koji obavlja, ali takvo je trenutno stanje na tržištu rada i moramo da se snalazimo. Dovozimo ljude iz Debeljače, Banatskog Novog Sela i Pančeva, jer u našoj sredini ne možemo da pronađemo dovoljno kvalitetnih radnika", kaže Turkoane.

Do kraja godine ovde planiraju da zaposle ukupno 250 ljudi i biće im potrebni i obučeni radnici i iz okolnih mesta u Južnom Banatu. Italijani proizvode oko 700 modela ženske obuće koja će se uskoro prodavati i u Alibunaru po fabričkim cenama.

Prikupljeni potpisi su uručeni rektoru Univerziteta u Novom Sadu.

Među poginulim studentima bio je i 21-godišnji Renato Vuković iz Kikinde student druge godine hemije na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu.

Renato je bio jedinac. Odrastao je bez oca, uz majku Snežanu, koja svakodnevno obilazi njegov grob. Po povratku kući, kaže, okružuju je tužne uspomene - nedirnuta Renatova soba, njegov radni mantil, papuče, indeks, gitara...

Snežana kaže da je imao nameru da nastavi školovanje u Milanu, na Hemijsko-tehnološkom fakultetu, a imao je i ponudu da ostane na fakultetu kao asistent.

Renato je voleo sport i nastupao je za ekipu američkog fudbala "Mamuti" iz Kikinde. Njegov trener, Mirko Jočić, kaže da je bio izuzetan sportista s kojim je, kako kaže, imao odličnu saradnju:

"Bio je poštovan i od svih saigrača, a sama činjenica da je svakog vikenda dolazio u Kikindu na treninge i utakmice iz Novog Sada, najbolje govori kolika je bila njegova posvećenost sportu i našem klubu."

Pored studija, Renato je prošle godine počeo proizvodnju sapuna sa lekovitim svojstvima, a njegova majka kaže da je sa profesorima sa fakulteta napravio dvadesetak receptura, pa je, kako kaže, njoj ostalo u amanet da nastavi proizvodnju.

Novcem dobijenim prodajom sapuna i drugim sredstvima, finansirala bi se izgradnja kapele, a postoji i predlog za ustanovljenje nagrade za osnovne studije koja bi nosila Renatovo ime i nagrade za doktorske studije sa imenom doktorke Milene Dalmacije, Renatove devojke, koja je poginula s njim.

Gradonačelnik Novog Sada podržao je inicijativu i obećao finansijsku i svaku drugu pomoć.

Najmlađi Kruševljani u publici saživeli su se sa nespretnim dirigentom koji pokušava da ukroti čitavu vojsku lutaka kako bi izvele zahtevne muzičke numere.

Nekima se najviše svidela muzika, nekima lutke balerine, ali nikome nije smetalo što govore na italijanskom, jer su se glumci potrudili da ih publika razume.

Komad je inspirisan bajkama. Muzika obuhvata sve epohe, od Baha do Bitlsa, od napolitanske tarantele do Rosinija. Pored umetničkog, ovaj projekat ima i obrazovnu vrednost, pa je uvršten u didaktičke programe više od četiristo škola u Italiji.

"Mi smo pozvani na festival u Subotici. Kad smo već tu, prihvatili smo poziv kruševačkog pozorišta i veoma se radujemo ovako dobrom reakcijom vaše dece", rekla je Veronika Olmi, glumica Teatra Verde i najavila da će igrati i u Beogradu.

Negovanje publike

Teatar pod Bagdalom karakterišu brojna gostovanja i turneje u zemljama regiona, ali i želja da matičnu scenu ustupe gostujućim pozorištima iz Srbije, a sve češće i  iz inostranstva.

"Nedavno smo imali pozorište iz Kine, sada Italije. Prošle godine gostovali su umetnici iz Egipta, Japana, Rusije i Bugarske", kaže mr Spasoje Milovanović, dramaturg kruševačkog pozorišta. "Jednostavno, veliki broj kontakata ali i dobrih prijatelja."

U Kruševcu se posebna pažnja poklanja najmlađoj pozorišnoj publici, koja je i najbrojnija. Za kraj sezone,  matični ansambl će ih obradovati još jednom premijerom - predstavom "Pinokio" na kojoj se uveliko radi sa rediteljem Zoranom Lozančićem.

Posebno mesto u galeriji ima episkopska stolica, izrađena od drveta i kože sa rezbarenim naslonom.

Episkopska stolica je, kako kaže autorka izložbe Tatjana Marković, po odobrenju vladike šabačkog Lavrentija, iz oltarskog prostora preneta u muzej. "Naredni dani su jedinstvena prilika da je vide posetioci izložbe u galeriji Narodnog muzeja."

Izložba je i prilika, kaže jedan od posetilaca Vlada Đinić iz Šapca, da se vidi kako jedan običan predmet može biti interesantan i izveden na različite načine.

Među izloženim eksponatima je i stolica predsednika Sudskog veća iz prve polovine 20. veka, stolice slikara Milića od Mačve, književnika Janka Veselinovića.

Stolica Stepe Stepanovića potiče iz sela Lipolista, objašnjava istoričarka  Svetlanka Milutinović, iz kuće iz koje je Stepa Stepanović sedeo i komandovao Cerskom bitkom, avgusta 1914. godine.

U muzeju u Šapcu izložene su i stolice akademskog vajara Vukašina Gikića iz Novog Sada koje su oblikovane senkama, svetlom i različitim materijalima, od drveta do mesinga i pleksiglasa. Iako je reč o skulpturama, i one imaju istu namenu – da posle šetnje po galeriji posetioci sednu i odmore se.

U komunalnoj policiji u Nišu kažu da je prvi put pronađen klanični otpad u tolikoj količini i da su njihove nadležnosti ograničene.

Milan Đorđević, šef odseka Komunalne policije u Nišu kaže da komunalna policija  redovno kontroliše odlaganje komunalnog otpada i da, u slučaju da zatekne počinioca na licu mesta, kazne su od dve i po do trideset hiljada dinara za fizička lica, a za pravna lica od 50 hiljada do 500 hiljada dinara.

U stočnu jamu na javnoj deponiji u Nišu bacaju se uginule životinje, ali ne i njihove kosti.

Nenad Đorić, rukovodilac RJ Deponija, JKP Medijana u Nišu kaže da je Medijana u obavezi da sakuplja samo životinjske leševe sa javnih površina, ali ne i klanični otpad.

Veterinarska inspekcija nadležna je da organizuje prikupljanje i odvoženje ovakvog otpada do specijalizovanog postrojenja u Ćupriji, ali klaničarima je izgleda, kako kažu, jeftinije da se otpada reše na ovaj način nego da plaćaju njegovo odvoženje.

Njujorški fotograf Peter van Agtmael primetio je da su fotografi koji su pratili izbore u Srbiji bili uglavnom usredsređeni na lica i emocije ljudi tokom glasanja, više nego na neku širu sliku. On je ocenio da su fotografije elegantne, zanimljive, duhovite, ali i da ima paradoksalnih i apsurdnih.

Učesnici koji su fotografisali izbore u svojim zemljama slažu se u jednom: iako je dosadno slikati rutinske fotorafije na izborima, uvek može da se desi nešto zanimljivo što vredi zabeležiti.

Drugi deo konferencije bio je posvećen dokumentarnoj fotografiji. Između ostalog, otvoreno je i pitanje da li postoji opasnost za profesionalne dokumentarne fotografe od tzv. građanskog novinarstva.

Iz onoga što je rečeno može se zaključiti da oprema jeste važna ida olakšava mnoge stvari - ali da je znanje ono što odlučuje o kvalitetu fotografije.

Dokumentarna fotografija sa sobom nosi veliku odgovornost i obavezu objektivnog prikazivanja događaja, rečeno je na Konferenciji. Zbog toga je potrebno i edukovati publiku kako bi mogla da razlikuje dokumentarnu fotografiju od pi-ar fotografije kojom se često manipuliše.

Posle nekoliko sati voda je počela da se povlači, ostavljajući poplavljena dvorišta i podrume.

Svrljižani kažu da ih ovaj potok zbog lošeg kanala stalno ugrožava, ali da nikada nije bilo ovako.

U međuvremenu, izlio se i Svrljiški Timok, u koji se uliva nekoliko planinskih potoka. Na tom mestu podignut je zemljani nasip kako voda ne bi ugrozila obližnje naselje. Svrljižani strahuju od novih padavina.

Srpsko-italijanska firma "Italnis Group" potpisala je 27. aprila sa Direkcijom za izgradnju grada ugovor kojim se obavezala da u roku od 15 dana plati 26 miliona dinara na ime naknade za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta.

To je bio i uslov za početak izgradnje akva-parka na toj lokaciji. Prema prvobitnom planu, akva-park je trebalo da se gradi na 5,5 hektara, a pored njega dva luksuzna hotela, sportski tereni za fudbal, tenis, velnes i spa-centri i drugi objekti sportskog, poslovnog i rekreativnog karaktera.

Italijanska kompanija je tada najavila da će u izgradnju akva parka, hotela i velnes i spa-centara na lokaciji Lozni kalem biće uloženo oko sto miliona evra, a trebalo bi da bude zaposleno najmanje 800 ljudi.

Asfaltni sloj na mostu, prema rečima Jovana Jovića iz "Mostogradnje", prikrivao je brojne pukotine betona u osnovi kolovoza. Sada, nakon njegovog skidanja, izvesno je da će obim radova biti veći, što bi moglo da produži i prvobitno planirani rok od devedeset dana za sanaciju.

Najverovatnije će, kako navodi Jović, na kraju biti presvučena celokupna površina mosta novim slojem betona: "Nastojaćemo maksimalno da most završimo u predviđenom roku ili eventualno uz neznatno zakašnjenje."

Za to vreme, saobraćaj ka Kosovu i Metohiji ponovo se usmerava na alternativni makadamski put,  preko tri sela Pepeljevca, Krčmara i Grabovnice, koji su meštani, zbog nesnosne prašine, u dva navrata blokirali.

"Sve je više prašine", kaže Dragan Vidosavljević iz Krčmara. "Rečeno je da će početi sa postavljanjem grebanog asfalta, onog koga skidaju s puteva. Ako to postave, za nas će to biti još gore od ove prašine."

 U opštini Kuršumlija kažu da se problem ne može rešiti u lokalnim okvirima i da ga je nemoguće rešiti bez pomoći republičkih organa.

"Mi smo uputili zahtev ministarstvu infrastrukture i Javnom preduzeću Putevi Srbije da se taj deo puta u dužini od dva kilometra asfaltira, zato što je to jedino trajno rešenje", rekao je Dejan Milošević, zamenik predsednika opštine Kuršumlija. "Međutim, oni su našli neko prelazno rešenje, da grebanim asfaltom nasipaju taj put, što mislim da nije dobro."

U JP "Putevi Srbije" u čijoj nadležnosti su magistralni putni pravci, nismo dobili potvrdu da li se i kada planira nasipanje zaobilaznice kojom, prema tvrdnji meštana, dnevno prođe skoro hiljadu vozila i kojom će, kako stvari stoje, prolaziti još mesecima.

Tokom tri godine sprovođenja zajedničkog projekta Eurobanke EFG i Fondacije "Ana i Vlade Divac", više od 8.000 mališana iz čitave Srbije dobilo je veće mogućnosti za igru tokom boravka u vrtiću.

Beogradski vrtić "Sunčica", niški "Palčić", "Veverica" u Pančevu, "Leptirić" u Novoj Pazovi, "Milka Dimanić" u Vlasotincu, "Radost" u Čačku, "Bambi" u Boru, dnevni boravak za decu sa invaliditetom "Sunce" u Prokuplju, fiskulturna sala odeljenja Osnovne škole Ljubivoje Bajić Medveđa u mestu Rujišnik, postali su omiljena igrališta mališanima u tim gradovima.

Jedinstvena humanitarna kartica "Veliko srce" pruža mogućnost građanima da podrže obnovu dečjih igrališta u državnim obdaništima širom Srbije.

Obnovljena igrališta opremljena su spravama za igru kao i drugom opremom koju mogu da koriste i deca iz osetljivih grupa, čime se podstiče socijalna inkluzija i pruža dodatna podrška za ravnopravno i srećno odrastanje.

Užički festival je prilika da se druže, ali i prošire znanje o tamburi i tehnikama kao i da čuju i zasviraju ponešto novo i drugačije.

Jože Bela iz  TO "Lotmerški tamburaši" iz Slovenije kaže da je malo teže svirati na četiri žice, jer ruka mora više da radi:

"U Sloveniji ima malo tamburaških skupina i sve sviraju farkaš, to je najstariji način iz 1.900 neke godine."

Marko Bugarin  iz TO "Batini bećari" iz Rumunije kaže da su na njihovom repertoaru srpske pesme iz raznih krajeva, iz Banata i iz drugih krajeva Rumunije.

"Mi važimo za grad u kome  tambura ima korene, osim velikog orkestra imamo i dečji tako da naslednika uvek ima i tambura će se sigurno očuvati", kaže Mira Temulović  iz TO "Bunjevačka pisma" u Subotici.

Tamburaši su i ovog puta dobro zagrejali dlanove užičke publike, ali su - u konkurenciji fudbala, tenisa i muzeja - na glavno festivalsko veče došli, ipak, samo najveći zaljubljenici tambure.

Direktor MIN Lokomotive Slavko Raičević kaže da ovaj posao ima veliki značaj za to preduzeće: "Moći ćemo na jedan miran način, ne samo da radimo, nego i da obezbedimo posao za narednu godinu."

Železnice Srbije su, zbog dosta neispravnih lokomotiva, imale velikih problema, posebno u robnom saobraćaju. Radnici Lokomitive, u kojoj je, pre dve i po godine, raskinuta privatizacija, kažu da će ovaj posao omogućiti redovne zarade do kraja godine. Prosečna plata radnika je 23.000 dinara.

Tomislav Janković, radnik MIN Lokomotive kaže da mu ovaj posao mnogo znači, jer mu obezbeđuje egzistenciju, a njegov kolega Nenad Krstić, dodaje da su plate ispod republičkog proseka, ali da postoji kontinuitet u isplati i da su redovne.

Niška firma je posao dobila na tenderu na kome su učestvovale dve firme iz Hrvatske i jedna iz Rumunije. Direktor MIN Lokomotive kaže da je presudilo njihovo iskustvo na tenderima i osećaj da se nađe optimalna i adekvatna cena, primerena ovom poslu.

Niški mašinci prvi put rade i remont lokomitive za Šargansku osmicu. Ukoliko nastave saradnju sa velikim partnerima poput Železnica Srbije, Termoelektrane Obrenovac i RTB Bor, kako kažu, ovaj posao će imati perspektivu.

Nagrada koja nosi ime slavnog srpskog pripovedača dodeljena je u šabačkom Kulturnom centru dvadeseti put.

Saša Stojanović je do sada objavio tri romana, piše i drame i monodrame, a pripovetka je, kako kaže, za njega uvek bila poseban izazov:

"Nagrada je, pre svega, veliki kompliment zato što se radi o rodonačelniku moderne psihološke pripovetke. Posebno mi je drago što sam nagradu osvojio pričom Kraj revolucije, u kojoj sam probao da kroz nekoliko likova iz te revolucije napravim i profil sličan onome koji bi u današnje vreme imao Laza Lazarević."

Nagrađeni autori u svojim pripovetkama, kako kažu čalanovi žirija, govore o nesavršenom svetu sa autentičnim aluzijama.

Primajući priznanje, Milenko Pajić, nagrađen je za pripovetku "15:25 povratak", rekao je da je zadovoljan što je dobio nagradu jer Lazu Lazarevića smatra učiteljem, pretečom i majstorom pripovedanja:

"Prema tome, mi kao njegovi naslednici imamo šta da naučimo, a imamo šta i da kažemo."

Direktor Šabačkog kulturnog centra Miloš Tojić kaže da je cilj književne nagrade za savremenu neobjavljenu srpsku pripovetku "Laza K. Lazarević" da se nastavi tradicija i očuva ta pomalo zapostavljena forma.

Šabački Kulturni centar svake pete godine objavljuje nagrađene pripovetke.

"Stanje je redovno", tvrdi direktor Dečjeg odmarališta Divljana Despot Despotović. "Tamo je trenutno sto pedesetoro dece iz dve niške škole, i do sada je vraćeno samo petoro dece po preporuci lekara. Sva deca ostaće do sutra, kako je bilo i planirano."

Ipak, kako RTS nezvanično saznaje, manji broj dece u poslednje dve grupe koje su boravile u Divljani imao je stomačne tegobe, povraćanje i dijareju.

To su u telefonskom razgovoru, ali ne i pred kamerama, potvrdili direktori pojedinih škola, uz napomenu da nije bilo "ništa alarmantno".

Živomir Jovanović, načelnik Školske uprave Nišavskog okruga, kojoj i pripada odmaralište u Divljani, kaže da Školska uprava nema nikakvu ingerenciju, osim da informacije prosledi Ministarstvu:

"Sva nadležnost je u rukama direktora škola koji moraju da se pridržavaju pravilnika o organizaciji škole u prirodi."

U Divljani kažu da već danima koriste flaširanu vodu. Divljana se vodom snabdeva iz niškog vodovoda gde je, kako tvrde odgovorni, voda potpuno ispravna za piće.

Nakon ulaganja italijanskih investitora i otvaranja preduzeća "Serbia manifature" Verica Lukić ponovo izrađuje obuću:

"Radila sam i u prvom pogonu, a nakon zatvaranja fabrike nekoliko godina sam radila razne poslove kod privatnika. Danas sam ponovo na svom starom radnom mestu. Dobro mi je, uslovi su još bolji, nego u staroj fabrici i sigurinija sam u budućnost."

Novootvorena fabrika obuće u gradiću na Tisi trenutno zapošljava 153 radnika. Proizvode se gornji delovi obuće koja se kasnije kompletira u sličnom pogonu u Rumuniji i, za sada, rade u jednoj smeni.

"Meni je dobro i svakako je bolje to što mladi ljudi, ali i mi stariji, imamo neku sigurnost u ovo teško vreme", kaže Zorica Atanacković koja je nedavno iz Pančeva došla u Novi Bečej. Snežani Iličić je ovo prvo zaposlenje posle godinu i po dana i zadovoljna je prilikom koja joj se ukazala.

U otvaranje fabrike obuće u Novom Bečeju uloženo je milion evra. Opremanje je trajalo nekoliko meseci, jer od starog pogona su ostali samo prazni zidovi, a kako se planira "Serbia manifature" zaposliće još 150 radnika.

Investitor će uložiti još milion evra u ovu fabriku, a, kako kažu, planira se otvaranje još jednog pogona u Novom Bečeju gde bi se, osim uslužnih poluproizvoda, zaokružila proizvodnja - od sirovina do gotovih cipela i čizama.

U Novom Bečeju ima još nekoliko pogona koji po principu braunfild investicija čekaju svoj oporavak.

Po podacima Regionalne privredne komore Zrenjanin u Srednjem Banatu je oko 30 kolektiva u stečaju i postoji interesovanje investitora za zrenjaninsku skrobaru, industriju piva ili tepiha, čime bi se zaposlio bar deo od dvadeset hiljada nezaposlenih u tom delu Srbije.

Odlične predstave, iz večeri u veče, prepuna sala Narodnog pozorišta, divna publika, aplauzi lice je trinaest profesionalnih pozorišta Centralne Srbije.

Rediteljka Jelena Bogavac kaže da je nalačje svakog festivala i svake kuće, koja se bavi pozorišnom produkcijom, nizak ekonomski standard na koji smo spali:

"Poslednjih petnaestak godina, koliko sam u pozorištu, čini mi se da nikada nije bila toliko teška situacija."

Spasoje M. Živanović, pozorišni kritičar kaže da se i sa malim sredstvima, već dugi niz godina, prave vrlo reprezentativne predstave, koje, kako kaže, ne mali broj puta, izlaze iz okvira Srbije.

Tijana Karaičić, glumica iz Užica, smatra da je danas najteže mladim ljudima koji završavaju akademiju: "Teško je dobiti posao, ja još uvek radim kao honorarac i igram još jednu predstavu u subotičkom pozorištu."

I reditelji i glumci kažu da teatar mora imati značajniju ulogu u srpskom društvu. Reditelj Nebojša Bradić kaže da pozorište, uz obrazovanje, ima važnu ulogu u društvenom sistemu.

"Mislim da je tu u stvari, jedan veliki problem, koji bi se rešio kada bi država i Ministarstvo kulture napravili pravi plan", rekla je predsednica Zajednice profesionalnih pozorišta Srbije, Biljana Vujović.

Produkcija srpskih pozorišta mnogo je, kako kažu, bolja od njihove nezavidne finansijske situacije.

Tomislav Aleksić iz sela Bresničić kaže da sva sela koja su pored pruge koriste voz. Meštani sela Voljčince kažu da im je sada mnogo pogodnije da dođu na pijacu da prodaju povrće i voće.

"Ja sam penzionerka, imam povlasticu i ne košta me mnogo vožnja vozom. Autobuska karta u jednom pravcu do Niša košta 300 dinara, a ja moram da idem redovno na kontrolu kod lekara u Niš", kaže Milijana Stevanović iz Prokuplja.

U Sindikatu radnika železnice, koji već skoro godinu dana zahteva uvođenje češćih polazaka, kažu da će ovim uspeti da normalizuju železnički saobraćaj u Toplici.

Žarko Papović, otpravnik vozova ŽS Prokuplje kaže da su uveli prepodnevne polaske:

"Jutarnji voz stiže u Prokuplje u 8 časova i 49 minuta što se i ranije pokazalo da je bio veoma efikasan, da je bilo dosta putnika i da smo imali prihode."

U Prokuplje i iz Prokuplja nekada se putovalo najčešće vozom. Prvi voz stigao je u Prokuplje 27. decembra 1925. godine iz Niša. Gotovo pet godina kasnije, 6. juna 1930. godine iz Prokuplja je krenuo prvi voz za Kuršumliju.

Prugom kroz Toplicu, danas voze lokomotive iz pedeset i neke. Građani očekuju da uz nove polaske stignu i novi vozovi.

Počeci slovenske pismenosti neraskidivo su povezani sa radom braće Ćirila i Metodija iz okoline Soluna, u devetom veku.

Jezik Slovena naučili su od makedonskih Slovena iz okoline Soluna, a misionarski rad započeli su u Moravskoj 863. godine. Stiče se utisak da je njihov rad nepravedno zapostavljen u nas, a da nam pamćenje doseže uglavnom do Vuka Karadžića.

Ćirilo i Metodije su, na molbu moravskog kneza Rastislava, započeli svoj misionarski rad, služili crkvenu službu i propovedali hrišćanstvo na slovenskom jeziku.

Za potrebe tog rada  stvorili su i pismo.  "Sveta braća su prepoznala to i diplomatski su tu lepotu ukrasili i učinili dostupnom svima", kaže jerej Ratko Golubić, arhijerejski namesnik rumski.

Rad Ćirila i Metodija izazvao je otpor latinskih kulturnih i verskih ličnosti, koji su smatrali da krišćanstvo treba propovedati samo na latinskom, grčkom ili hebrejskom.

"Dani slovenske pismenosti " u Rumi treba da povežu niti slovenskih naroda, koje su isprekidane u istorijskim prilikama i neprilikama i da ukažu na doprinos slovenske kulture svetskoj baštini.

"Od Dostojevskog, Tolstoja, Meše Selimovića, Njegoša, Ive Andrića, svi oni krase baštinu ukupnog čovečanstva, ne samo evropskog", rekao je Željko Stojanović, direktor Gradske biblioteke "Atanasije Stojković" u Rumi.

Slovenska pismenost se iz Bugarske, sa prihvatanjem hrišćanske vere, širila dalje među pripadnicima slovenske grupe naroda. I danas je tako, rekao je Nj.e. Angel Dimitrov, ambasador Bugarske u Srbiji, koji je  otvorio manifestaciju u Rumi. On je naglasio da je savremena Evropa bogata kulturnim različitostima i da je bugarska ćirilica takođe deo te Evrope.

U vreme brojnih ekonomskih i političkih prilika ili neprilika, jezik je ono što narod čini živim, a čistota jezika kakva je slovenska, odražava se u čistoti naroda - čulo se na "Danima slovenske pismenosti" u Rumi.

Oni su građanima Loznice delili edukativni materijal, kondome, prikupljane su poruke podrške za osobe koje žive sa HIV-om, a postavljena je crvena traka i tačno u 20 časova zapaljene su sveće i održan minut ćutanja za sve preminule od side.

Infekcije HIV-om i sida bili su i tema izložbe postera. Tokom ove nedelje biće prikazan i film „Tranzit" u lozničkom Centru za mlade.

Voda se brzo povukla, ali Kutinska reka u najvećem delu nema regulisan tok, što je još jedan od razloga za njeno izlivanje. U opštini Gadžin Han urađen je elaborat za regulaciju dela toka, koja bi koštala oko pet i po miliona dinara, ali to, kažu, nije u njihovoj nadležnosti.

Predsednik opštine Gadžin Han Saša Đorđević kaže da se radi o relativno malim sredstvima koje treba izdvojiti za regulisanje toka Kutinske reke:

"Dešava da se reka izlije svake druge godine, pa plaćamo nadoknadu štete ljudima na šta se utroše mnogo veća sredstva nego da se reguliše vodotok."

Za poplavu je, kako kažu, delimično "kriv" i most u niškom naselju Nikola Tesla, nekoliko kilometara nizvodno od Gadžinog Hana, koji je zbog poplava rušen već nekoliko puta.

"Most onemogućava normalno oticanje većine vode, stvara zagušenja, i pri svakom nailasku većih voda, bez potrebe se podiže nivo vode uzvodno i dolazi do izlivanja", objašnjava Stevan Stojanović, šef radne jedinice "Južna Morava" JVP "Srbija vode".

Iako nije u operativnom planu Srbija voda za odbranu od poplava, Kutinska reka, ipak je u nadležnosti tog vodoprivrenog preduzeća, ali novca za regulaciju njenog toka, kako kažu, nema, jer ne spada u prioritete.

"Dođu gosti, naprave veći račun, potpišu virman i više se ne pojavljuju", kaže Ištvan Pataki. "Oni se pravdaju da su u blokadi ili ih više nema. Kada vidim koliko koštaju advokatske usluge i sudske takse, onda je jeftinije dići ruke i zaboraviti te račune."

Sa istim problemom suočava se i petnaestak ugostiteljskih objekata u Kikindi gde se, pored pića, služi i hrana.

Ugostitelji pripreme, posluže i - plate

Predrag Ružić iz motela "Lovac", takođe kaže da je problem virmanska naplata, jer se, kako kaže, neki računi ne naplate po godinu ili dve, a nekad se i storniraju: "Mi moramo na vreme da platimo PDV, dospele obaveze, radnu snagu i ostalo."

Ima slučajeva da se, pod raznim isprikama, izbegava čak i plaćanje proslave povodom krštenja deteta u restoranu, a dešava se i da novo rukovodstvo u firmi ne priznaje kafanske račune, "reprezentaciju" prethodnika, a nisu retki, kako kažu, ni oni koji jednostavno, nakon gošćenja, pobegnu.

Policijski inspektor Policijske uprave u Kikindi, Zoran Sivački, objašnjava da, ukoliko policijska patrola konstatuje da je neplaćeni račun ispod 15.000 dinara onda se ugostiteljski radnik upućuje da svoje pravo ostvari putem privatne tužbe, a ako je račun iznad pomenute sume onda se, kako kaže, podnosi odgovarajuća krivična prijava.

Kad se sve sabere i oduzme ispada da se ugostiteljski zanat više i ne isplati. Zaposliti nekog da stražari kraj vrata i drugoga da uteruje dugove, još bi bio jedan u nizu nameta ugostiteljima, pored svih onih koji su im već zakonski nametnuti.

Ostaje im, kako kažu, samo da se nadaju povratku srećnih vremena, porodičnih ručkova i raznih drugih svetkovina koje su se slavile u restoranima.

Iako se razlikuju po tehničkim karakteristikama i godinama proizvodnje, pokazalo se da imaju zajedničku slabu tačku. Ni jedan ni drugi ne rade zbog kvara na rendgenskoj cevi.

Prvi skener koji je Radiološka služba kruševačkog Zdravstvenog centra nabavila prestao je da radi krajem pretprošle godine, posle skoro 50.000 pregleda.

Duža čekanja pacijenata na pregled tada su izbegnuta radom u dve smene na drugom aparatu.

Do 9. maja, kada je zbog kvara na rendgenske cevi prestao da radom i noviji skener, na njemu je pregledano oko 13.000 pacijenata iz Rasinskog okruga.

"Ta katodna cev je nešto poput sijalice i nikada ne znate koliko će dugo da traje", objašnjava dr Gordana Perčević, načelnica Radiološke službe Zdravstvenog centra Kruševac. "Okvirni vek trajanja je dve i po godine, s tim što se to zaista nikada ne zna. Na prvom skeneru desilo se da je prva cev stradala nakon šest meseci, a da je druga radila pet godina. Na drugom skeneru njen vek trajanja bio je, baš kao što je i očekivano, dve i po godine."

Cev košta 88.000 evra, kaže Živorad Trifunović, pomoćnik direktora za pravne polove ZC Kruševac. "To je visoka suma, pa smo bili prinuđeni da se obratimo za pomoć Ministarstvu zdravlja. U stalnom smo kontaktu sa pomoćnikom ministra, dr Dubravkom Šaranović i imamo njihovo obećanje da će ovaj problem biti rešen u najskorije vreme."

Solidarnost zdravstvenih centara

Dodatni problem predstavlja to što skener ne radi ni u Zdravstvenom centru u Kraljevu i Nišu, pa je pomoć zatražena od kolega u Ćupriji.

Prema rečima Gordane Perčević, bolnički pacijenti su privremeno zbrinuti zahvaljujući dogovoru sa Zdravstvenim centrom u Ćupriji:

"Jedan pacijent dnevno iz naše bolnice biće pregledan na njihovom skeneru do trenutka opravke našeg."

Iako raspored slanja pacijenata u ćuprijski centar po odeljenjima postoji, on nije striktan i prilagođavaće se dnevnim potrebama i stepenu hitnosti.

Da je solidarnost među zdravstvenim centrima u ovakvim situacijama i nužna i velika, svedoči i podatak da su pacijenti pre dve godine zbog manjeg kvara na kruševačkom skeneru snimanja na pregled odlazili u Kraljevo, da bi već naredne, bezmalo cele 2011. Kraljevčani istu pomoć tražili i dobili od kolega iz Kruševca.

Pacijentima koji nisu hitni slučajevi, a ne uspeju da dobiju overeni uput od Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja za snimanje u nekom od centara u kojima skeneri rade, preostaje da čekaju ili potraže pomoć u privatnoj praksi u kojoj se snimanje naplaćuje od 5.000 do 9.000 dinara.

Kruševljani nemaju ni tu mogućnost, jer je i jedini skener koji je postojao van Zdravstvenog centra već mesec dana u kvaru.

Vasa Todorić kaže da su ovce veoma zahvalne i kada je ishrana u pitanju: "Veoma su rentabilne, jer sve što krupna stoka ne želi da jede može da posluži za ishranu ovaca. Važno je samo da ima neko ko može tokom proleća i leta da ih čuva i vodi na ispašu."

Mogućnost ispaše samo je još jedan dodatni motiv za Todoriće da od ovčarstva ne odustanu. Ovce se svakodnevno vode na ispašu što smanjuje troškove ishrane.

Pored Pavlovaca pašnjak je, kaže Radoslav Todorić, veoma kvalitetan: "Voda je u blizini tako da skoro ceo dan ovce mogu da budu na ispaši. To je veoma dobro posebno što se i dva puta godišnje jagnje."

Na pedeset hektara kvalitetnih pašnjaka, svakodnevno se napasaju i goveda i koze. Zadovoljni su Pavlovčani, posebno Todorići, koji kažu da je posle nekoliko godina počela i tražnja vune, što pored prodaje jagnjadi i ovaca može znatno da poboljša zaradu.

Šteta je jedino, kako kažu, što nema tržišta za ovčije mleko i sir, koji su nekad bili osnov zarade ovčarske proizvodnje.

Kada su 6. februara 1993. godine stigli na svet bila je to najlepša novinarska vest. Posle višedecenijske pauze, u šabačkom porodilištu rođene trojke. Mirjana i Zoran Tošić potomcima su se nadali 13 godina. Očekivali su blizance, a iznenadio ih je još jedan dečak - Nenad.

Nakon 19 godina zadovoljni i složni Tošića kažu da je za nih jedina nepoznanica mir i tišina u kući.

"Uvek je bila gužva, kao što vidite troje nas je, uvek nam je bilo zanimljivo, jedini problem je bio gužva u kupatilu i čekanje Deda mraza", rekao je Nenad Tošić.

Zajedno deleći Deda Mraza delili su i školske klupe. Zajedno su i kao maturanti šabačke gimnazije prvi put otišli na glasačko mesto.

Zorana, Borivoje i Nenad jedine su punoletne šabačke trojke. Iako su kako kažu tri sasvim različite osobe, prvu izbornu odluku doneli su na parlamentaran porodičan način.

"Kao i svaku drugu odluku koja je nama bila bitna, seli smo pričali, savetovali jedni druge i doneli odluku", rekla je Zorana Tošić.

"Sad posle glasanja, stvarno se osećam kao stariji, zreliji i konačno sam kročio u taj svet odraslih", rekao je Borivoje Tošić.

Građansko pravo je ostvareno dodaje trio Tošića, očekujući da im se nakon izbornog dana ostvare i planovi za budućnost.

"Nedeljom nikada ne učimo, to nam je dan za odmor, a od sutra punom parom maturski i priprema za fakultet", rekao je Nenad Tošić.

Za potvrdu odličnog uspeha preostalo im još šest gimnazijskih dana a do sledećih izbora nadaju se da će kao studenti sa budžeta biti i pred diplomama fakulteta bezbednosti, pravnika i profesora matematike.

Najviše Nišlija posetilo je Sinagogu, galerijski prostor Narodnog muzeja, gde je uz izložbu o Stevanu Sremcu i prigodan program oživljen stari Niš, zatim Narodnu biblioteku gde su izložene stare fotografije i sve lokacije u prostoru niške tvrđave - Galeriju 77, izložbeni prostor u tvrđavi, Istorijski arhiv i slikarska ateljea.

Na mnogim mestima u gradu održani su koncerti i performansi jer se, konačno, i vreme prolepšalo. Pola sata pre ponoći ispred Narodnog pozorišta održan je scenski spektakl "Šekspirova noć - kreativna noć".

I manji prostori bili su dobro posećeni - Fešn korner, u klubu Fidbek izložba retkih starih ploča i druge galerije koje su svoje redovne programe obogatile koncertima.

U Logoru na Crvenom krstu, u saradnji sa Centrom za civilne resurse, otvorena je izložba antiratnih fotografija. Istorijski arhiv priredio je izložbu Stara niška štampa 1886-1941. i video-prezentacija "Car Konstantin - ime koje spaja".

Za osam sati, izložbe i programe u Nišu obišlo je 30.000 građana.

Selo Tržac je najisturenija je destinacija na vinskim putevima Aleksandrovačke župe, ali su njegovi žitelji uložili najviše napora da privuku goste. I pored toga što su prilazni putevi loši  Miloradu Miniću, vlasniku jedne od prvih malih vinarija, gostiju ne manjka, posebno vikendom i praznicima.

Takav vid odmora, jednodnevna ili dvodnevna rekreacija, budući da postoji i prenoćište, izuzetan je i drugačiji, smatra  Gordana Nikolić iz Niša.

U domaćinstvu Minić  sve je u znaku vina i tradicije ovog kraja. Posebno je i to što je svaki detalj u okućnici, vinskoj kući i sali za ručavanje Milorad , sa uživanjem,  godinama sam uređivao. U međuvremenu, u posao se uključila cela porodica.

Miodrag Stanković iz Niša kaže da najveći deo ljudi u Srbiji nije svestan šta, zapravo, imamo.

"Ovo je bogatstvo i ovo treba negovati i poštovati", smatra Nebojša Jović iz Vladičinog Hana. "Prvi put sam ovde na duže. Prolazio sam, ali se nisam zadržavao i družio sa prijateljima u Župi."

Za sada, ovde može da se ugosti  sedamdeset posetilaca. Pored dnevnog boravka, omogućen je odmor i noćenje u vinskoj buradi. Osnovni problem je nedovoljno mesta. Po mišljenju vinara, to je velika šansa za posao njihovim komšijama.

"Uz malo ulaganja i pomoć države, ljudi koji su napustili sela mogli bi da se vrate kući, da ne budu na teretu ni deci ni državi", naglašava Milorad Minić. "Sebi bi na taj način omogućili lep život od turizma."

Vinski turizam je najlakši i najbolji način za  promociju župskih proizvoda i najbolja preporuka budućim gostima kojih je u aleksandrovačkom kraju trenutno više iz inostranstva nego iz Srbije.

Prijepoljski muzej je prvi u regionu koji je dobio to priznanje, a u konkurenciji za nagrade bilo je 46 muzeja iz svih delova Evrope.

Za evropski muzej godine proglašen je Madinat al Zahra, muzej iz Kordobe u Španiji.

Užički poslanici u Skupštini Kraljevine Srbije bili su i inicijatori gradnje, objašnjava autor izložbe Bogić Krasić, muzejski savetnik. Pruga je povezala Užice sa drugim razvijenim krajevima Srbije.

I ma kako iz ove perspektive izgledao spor i neudoban, "Ćira" je stizao tačno po redu vožnje, pa su Užičani i satove po njemu navijali.

Miodrag Gluščević se seća kako je u užičku gimnaziju putovao iz Požege:

"Voz iz Beograda dolazio je svaki dan u Požegu u 6 sati i 1 minut, a u Užice u 14 minuta do 7. Pošto su časovi počinjali u pola 8 bilo je vremena i za lepinju."

Dolazak ćire potisnuo je kiridžije i označio kraj palanke u kojoj su, kažu horničari, "mačke spavale na sred ulice" i Užice ubrzo uveo u privredne centre.

Od kako je, kako piše tadašnja štampa, "Užice vezao za Jevropu", ćira je pola veka tutnjao preko brda i dolina, a onda sasvim utihnuo - sve do obnove Šarganske osmice.

Da je ćira i stoleće posle u modi govori i to što je Šarganskom osmicom za jedan dan, uoči Noći muzeja, putovalo više od hiljadu ljudi.

Narodni muzej u Zrenjaninu za Noć muzeja pripremao se dva meseca.

"Otvorili smo vrata u 18 časova i već je veliki broj posetilaca željno iščekivao da vidi šta smo ovog puta pripremili da prikažemo javnosti, što se inače retko vidi", rekla je Sanja Vrzić iz zrenjaninskog Narodnog muzeja. "Ove godine mogli su to da vide na dvanaest lokacija u gradu."

Najmlađima je najzanimljivija bila postavka "Tesla iz drugog ugla". Predstavljeni su neki od izuma velikog naučnika: neonska cev koja u ruci gori u blizini transformatora i čuveno rotirajuće metalno jaje.

Arheološka radionica u kojoj se prave otisci i replike sa nalazišta ili nakit iz neolita i ove godine je privlačio pažnju mladih, pa čak i predškolaca.

Jedna od atrakcija u zrenjaninskoj Noći muzeja, u predizbornoj večeri, bila je drvena glasačka kutija iz 1946. godine, kada se glasalo za kralja ili za Tita. Tu su i izborne gumene kuglice sa žigom tadašnje FNRJ.

"Jugoslavija je tada, posle Drugog svetskog rata, imala oko petnaest miliona građana", kaže kustos Narodnog muzeja Vidak Vuković. "Na izbore je izašlo, kako kažu podaci, 87% građana s pravom glasa, a više od 90 odsto opredelilo se za listu Narodni front, čiji je nosilac bio Josip Broz Tito."

Za Noć muzeja, izložbe su priredili i Savremena galerija, Arhiv i mladi umetnici - postavkama u objektu poznatom kao Pinova vila koji, od pre nekoliko godina, nosi i neslavno ime Muzej destrukcije.

Šaren i zanimljiv program ovogodišnje manifestacije, upotpunili su i dečji maskenbal, tribine o modernoj umetnosti, koncerti i pozorišne predstave.

Podsticanje privrednika i domaćinstava da više pažnje posvete uređenju životnog i radnog okruženja, jedan je od ciljeva akcije u koju je, od ove godine, uvrštena i nova kategorija - najuređeniji izlog.

Za najlepši izlog do sada se prijavilo trinaest radnji iz užeg centra grada. Loznički izlozi svakog dana menjaju izgled, čime se privlači veći broj onih koji će ući u radnju i videti šta se sve u njoj nudi.

Prema oceni komisije izlozi su lepi, ali ima i onih u kojima se, od mnoštva stvari, ne može naći upečatljiv detalj. Bez obzira na koji način je uređen izlog uvek se, kako kažu, može još nešto dodati ili oduzeti i osmisliti jedinstven izgled.

Sve do oktobra, do kada traje akcija u Loznci i susednim mestima gde ima prijavljenih, ocenjivaće se najlepše dvorište, terasa, balkon, najuređenije okruženje stambene zgrade, okućnice, nivo kvaliteta usluga koje ugostitelji pružaju gostima, a biraće se i najuređeniji enterijer, najbolji kuvari i konobari.

„Dok sam jeo beli lebac" naziv je izložbe fotografija kikindskih mlinova, damfila i suvače, ali i slikovita priča o proizvodnji hleba i poljoprivrednim mašinama iz prošlosti.

Jedna od muzejskih sala okićena je platnenim, vezenim dozidnicama, „kuvaricama".  Tu su izloženi i stari kuvari iz muzejskih i privatnih zbirki.

Pod intrigantnim nazivom „Zarđala kašika" krije se izložba starog posuđa, servisa za ručavanje, escajga i malih kućnih aparata koji su korišćeni za pripremu  hrane.

Najčuvenijem mokrinskom brendu - mokrinskom siru - posvećena je  postavka „Sirovita varoš".  Fotograf i reporter Aladin Bakhit predstavio je seriju fotografija o disnotoru sa nazivom „Kožurica".

Najbolji svetski kuvari, zanimljiva i egzotična jela iz celog sveta, postavljeni su u hodniku muzeja , pod nazivom „Top 10".

Nisu zaboravljeni ni najmlađi. Za njih su, pod radnim nazivom „Fudić" organizovane umetničke radionice pravljenja kolaža od ambalaže za hranu i umetničkih slika šablonima od krompira, napravljeni su i sendviči i organizovan kviz poznavanja hrane koju jedu.

U dvorištu muzeja, posetioci po popularnim cenama mogu da  probaju  lokalne specijalitete pravljene na licu mesta, kao što su gulaš i fiš-paprikaš,   gibanice i štrudle.

Za Noć muzeja u Kikindi deca do sedam godina ne plaćaju ulaznicu,  za one do 25 godina ulaz košta 50, a za sve ostale 100 dinara.

Intenzitet u epicentru procenjen je 3 do 4 stepena Merkalijeve skale.

Zemljotresi ovakvog intenziteta ne izazivaju oštećenja na objektima.

Ni posle četiri godine, na brdu Vinik iznad Niša, uoči jubileja 1.700 godina hrišćanstva, nema krsta visokog 82 metra, a arheološko nalazište Medijana 2013. godinu najverovatnije neće dočekati pod krovom.

Prvi put posle osamdeset godina arheolozi su potuno istražili Kosntantinovu vilu na Medijani. Posao je završen još prošle godine, obezbeđen je i novac, ali se zbog izmene projekata i preplitanja nadležnosti različitih institucija kulture nad Medijanom, kasni sa konezrvacijom zidova vile i uređenjem arheološkog parka.

U gradu se uređuju glavne saobraćajnice, spremaju izložbe, prave suveniri i završava Crkva cara Konstantina.

Za one koji su najavili dolazak u Konstantinov rodni grad iduće godine, nedavno je pokrenut poseban gradski sajt sa planom proslave jubileja, koji će Nišu dati šansu, koja se, kako tvrde Nišlije, ipak ne sme propustiti.

Ni kiša koja je padala, ni kilometar-dva koliko su pojedini pešačili do škole nisu predstavljali problem gorštacima iz Đulekare da dođu na zdravstveni pregled.

Vest da je u selo stigao vojni medicinski tim i da su u učionici napravili pravu malu ambulantu obradovala je meštane. Strpljivo su čekali u redu i Srbi i Albanci.

"Ovo nam mnogo znači. Kad bi bilo i češće, bilo bi dobro", kaže Stanimirka Đokić.

Meštanima nije jednostavno da odu lekaru, jer je najbliža ambulanta udaljena dvadeset kilometara.

Za majora dr Zorana Lazarova i medicinskog tehničara bilo je dosta posla. Merili su krvni pritisak, proveravali šećer u krvi, EKG, kardiološki pregled. Neke meštane su uputili na dalja ispitivanja.

"To su uglavnom ljudi sa hroničnim oboljenjima koji već imaju određene terapije i lekove", kaže major Zoran Lazarov.

"Vojni lekar na selu" je akcija koju od početka godine drugi put uspešno organizuju pripadnici 3. brigade Kopnene vojske.

Prema rečima poručnika Predraga Milićevića, referenta za odnose s javnošću, vojnomediicnski tim obilazi uglavnom opštine i sela u brdsko-planinskom području, sa starim domaćinstvima i koja su udaljena od zdravstvenih ustanova.

U četrnaest sela Kopnene zone bezbednosti u opštini Medveđa živi 2.700 ljudi, a osamdeset odsto su staračka domaćinstva.

Od tada ćelije nisu dirane, sve je ostalo autentično kao u austrougarsko doba, jedino što nije sačuvan nameštaj.

U početku su tu dovođeni sitni kriminalci, skitnice, pijanice, lopovi, a kasnije i teži prestupnici, objašnjava Srđan Božović, kustos Narodnog muzeja. Tu su boravili tokom istražnog postupka,  a kasnije su premeštani na drugo mesto.

U doba Kraljevine Jugoslavije, u pritvoru je bilo sve više političkih zarobljenika, a za vreme Drugog svetskog rata nemačke okupacione vlasti tu su zatvarale Jevreje, koje su odatle odvozili u koncentracione logore u Pančevu i Beogradu.

Posle rata, nove vlasti su pritvoru magistrata zatvarale narodne neprijatelje, lokalne Nemce.

"Moj ujak je bio ovde zatvoren. U jednoj nemačkoj raciji 1941. godine bio je uhapšen kao komunista. Proveo je tu 2-3 nedelje, a onda su ga deportovali u koncentracioni logor u Norvešku", priča Dragan Blanušić. "Želeo sam da vidim prostorije u kojima je proveo deo zatočeništva."

Posebno su zanimljivi natpisi po zidovima koji na svoj način, u sažetim, kratkim porukama pričaju istoriju Pančeva: saznajemo ko je vladao, a ko je bio neprijatelj vlasti.

U arhivima nije ostalo zabeleženo koliko je ljudi prošlo kroz gradski pritvor, niti da je neka ugledna ličnost iz grada tamo boravila. Ali, ostala su urezana imena običnih ljudi, koji su jedino na taj način mogli da ostave porku porodici i potomcima.

Na korak od predstojećeg upisa u srednje škole, većina osmaka, poput Dušanke Savić, učenice Prve osnovne škole "Kralj Petar Drugi" iz Užica, već je odlučila kuda će dalje.

Na Sajam obrazovanja došla je da uradi test profesionalne orijentacije i još malo razmisli o tome:

"Moja želja je bila da upišem matematičku gimnaziju, ali posle ovog testiranja ispostavilo se da mi najviše odgovaraju građevinski i elektrotehnički smerovi, tako da ću to imati u vidu tokom upisa."

Služba za zapošljavanje sugeriše učenicima i koja su zanimanja deficitarna u ovom kraju.

Prema rečima Biljane Terzić iz užičke filijale Nacionalne službe zapošljavanja, veoma su tražena građevinska zanimanja, kao što su zidari, tesari, armirači, moleri, livci i zavarivači.

Ipak, najveća je gužva bila oko štandova Gimnazije, Medicinske i Ekonomske škole, a najmanje kod škola u čijoj su ponudi zanimanja tražena na tržištu rada.

"Shodno tome, otvorili smo nova zanimanja, to je arhitektonski tehničar i monter suve gradnje, ali nažalost, za treći stepen nema dovoljno interesovanja", kaže Vesna Ristić iz užičke Tehničke škole "Radoje Ljubičić".

Dragan Tucaković, iz Tehničke škole "Radoje Marić", smatra da je to zbog načina upisa: "Deca imaju mogućnost da upisuju četvrti stepen i oni se za to odlučuju, iako realno, kada bi učili treći stepen, imali bi zaposlenje."

Prosvetni radnici se, ipak, nadaju, s obzirom na veliko interesovanje osnovaca za Sajam, da će na njihovu konačnu odluku o izboru srednje škole uticati i informacije sa tržišta rada.

Ksenija i Simona Opanković kažu da su, do sada, osvojile mnogo medalja i da im je bilo teško da istrče, dok  Marko Živanović kaže da je srećan što je uspeo da istrči kros.

Dvadeset i četvrte trke izazov su za učenike svih razreda. Sportski duh ovde je uvek podržan vatrenom publikom od drugara do profesora i familije, tradicionalno i za osvajače medalja,  ali i sve koji su istrčali kros.

Za sportsku manifestaciju, koja se ne propušta, pobrinuo se Sportski savez Šapca.

Dejan Popović, sekretar Sportskog saveza Šapca kaže da je suština krosa popularizacija sporta, usmeravanje dece da se bave sportom zbog, kako kaže, potrebe njihove motoričke aktivnosti.

Milisav Stanojčić, selektor juniorske atletske reprezentacije Srbije kaže da je poznato je da je atletika bazični sport, a da je ova slika na hipodromu pokazatelj da Šabac ima jednu veliku bazu.

U gradu koji ima preko130 registrovanih klubova masovnost se, kako kažu, i  očekuje. Od 7.000 registrovanih sportista gotovo svaki je u školskim danima za protekle 22 godine, kros istrčao pet puta.

Tradicionalni kros RTS-a održan u Pomoravlju, Loznici, Leskovcu

Kros RTS-a održan je i u Leskovcu. Zahvaljujući dobroj organizaciji Školske uprave Leskovac, Sportskih saveza, aktiva profesora fizičkog vaspitanja i, pored lošeg vremena i teške staze natopljene vodom, svih 26 trka proteklo je u najboljem redu.

Kros RTS-a održan je i na seoskom području na čitavoj teritoriji Leskovca, a najbolji učesnici predstavljaće svoj grad na završnoj trci u septembru ove godine.

Pčelar Branislav Simić zatekao je 6. maja oko milion ipo uginulih pčela i odmah posumnjao da je u pitanju namerno trovanje, s obzirom na to da su sve pčele uginule u košnicama.

Simiću su otrovani pčelinji rojevi u 62 košnice, a šteta se procenuuje na 11.000 evra.

Pored polovnih ploča, izložene su i najnovija izdanja na vinilu, koja su sve češća u svetu, a i kod nas. Vlasnici radnje kažu da toplinu zvuka koju donosi vinil, kompakt disk ne može da pruži.

"Znam mnoge audiofile koji misle da je disk i dalje OK. Međutim, za mene je ploča nosač sa najprirodnijim zvukom", kaže Momčilo Cvetković, suvlasnik prodavnice ploča. "Smatram da ne postoji bolji nosač zvuka."

Jedan od najpoznatijih niških di-džejeva Dejan Gavrilović podseća da je u svetu prodaja ploča porasla za skoro 40% i da se to odražava i kod nas.

Razlog je, Gavrilović, što su se ljubitelji muzike zasitili digitalnog zvuka:

"Na 8 od 10 nastupa koje imam, ljudi me zovu da puštam muziku sa ploča. Do pre 2-3 godine bilo drugačije, ali sada traže da puštam određenu muziku baš sa ploča."

Pevač grupe Vizantija Miloš Aranđelović ima više od hiljadu i po albuma. Ploče sakuplja više od dvadeset godina, a kaže da je shvatio da je kolekcionar kada je istu ploču kupio dva puta. Za razliku od diskova ploče, kako kaže, zahtevaju posvećenost muzici:

"Klinci sad nemaju strpljenja da čuju ceo album, jer disk traje po 70 i nešto minuta. Pre je na ploči bilo 40 minuta, 10 hitova i znaš na čemu, a sada imaš 70 minuta muzike i jedan hit i to je tako na većini diskova."

Digitalna muzika je tokom devedesetih godina minulog veka pobedila analognu. Međutim, ce-de plejeri nikada nisu postali statusni simbol. Gramofon i nova ploča i danas su dobar povod za druženje i uživanje u muzici.

Noći muzeja pridružuje se i niško Narodno pozorište, performans "Kreativna noć - Šekspirova moć". Reč je o stvaralačkom procesu, sumnjama, sujeti i nadama, kaže direktorka Narodnog pozorišta Biljana Vujović, a onda se prelazi na priču o Romeu i Juliji.

Od blaga Istorijskog arhiva biće izloženo šezdesetak primeraka stare sačuvane niške štampe, a pripremljena je i video-prezentacija Car Konstantin.

Direktor Istorijskog arhiva u Nišu Ivanka Stančevski kaže da je zanimljivo da se na jednom mestu vide institucije, organizacije i udrženja koja nose ime Car Konstantin.

Prvomajska ulica, u kojoj se nalaze Muzička i Umetnička škola, biće u Noći muzeja zatvorena za saobraćaj. Biće to umetnička ulica u kojoj će raditi slikari, dizajneri, grafičari i muzičari.

Vladimir Milošević, profesor Umetničke škole u Nišu, kaže da će program biti ambiciozan, širok, sa dosta umetničkih radionica, kao i da će muzički deo, u 21 čas, otvoriti Džez buka bend Muzičke škole.

Očekuje se da će besplatne izložbe, predstave, koncerte, radionice, u Noći muzeja u Nišu videti najmanje 30.000 posetilaca.

Željko Rajković iz sela Klek kod Zrenjanina vozi traktor već deset godina. Sem što je skoro svakodnevno na njivi, mora da vozi i putem Zrenjanin - rumunska granica, jer se preduzeće u kome radi, nalazi neposredno uz tu magistralu.

On kaže da traktoristi, iako sporiji na putu, moraju biti pažljiviji od vozača putničkih automobila.

"Mislim da je nama, vozačima traktora teže u saobraćaju, nego vozačima putničkih automobila. Ostali vozači loše procenjuju brzinu traktora, misle da je spor, pa neozbiljno pretiču. Kada uključim pokazivač pravca, moram dodatno da pogledam u retrovizor da bih se uverio da niko ne ide, bez obzira što imam pravo prvenstva", kaže Rajković.

Vozači sa druge strane smatraju da je bezbednost na drumovima veća, od kako traktori imaju rotaciona svetla.

Tehničku ispravnost traktora vozači bi trebalo da proveravaju samoinicijativno. Da bi pomogli vlasnicima traktora tehničke službe često dolaze organizovano u sela, gde proveravaju ispravnost kočnica, mehanizma za upravljanje i svetlosne signalizacije.

Dragan Gudžev, tehnički rukovodilac u Auto moto društvu "Petar Drapšin" iz Zrenjanina kaže da iskustva pokazuju da su najčešće neispravnosti kod traktora vezane za svetlosnu signalizaciju.

"To se dešava zato što traktori koriste atarske i neravne puteve, pa zbog prevelikog trenja stradaju sijalice i prekida se dovod struje u instalacijama", kaže Gudžev.

Često se traktoristima zameralo da nanose blato na asfalt. Lokalne samouprave rešavaju taj problem tako što grade takozvana otresišta dužine do 300 metara, gde sa točkova otpadne blato i traktor se nakon toga čistijim točkovima nađe na drumu.

Prema podacima Agencije za bezbednost saobraćaja u udesima izazvanim nepropisnim ponašanjem traktora, u Srbiji je u periodu od 2006. do 2011. godine poginulo 314 osoba, od čega je 256 vozača traktora.

Život običnih, malih ljudi u vreme buđenja fašizma i na početku Drugog svetskog rata, predstavljen u nacionalnim, političkim, emotivnim sudarima u sarajevskoj kafani, na poseban način dočarali su glumci kragujevačkog pozorišta. Pirotska publika je to prepoznala i nagradila ih dugim aplauzom.

Iako suočeni sa veoma zahtevnim tekstom, glumci kragujevačkog teatra su sa posebnim emocijama igrali na sceni pirotskog pozorišta.

"Ovo je sjajna publika", kaže glumica Isidora Rajković. "Meni pirotska scena mnogo znači, jer sam na početku karijere baš u Pirotu dobila svoju prvu nagradu."

Predstava "Noć u kafani Titanik" je u godini Ive Andrića jedini pozorišni doprinos našem nobelovcu. Nebojša Bradić ističe da je ponosan na činjenicu da je baš on režirao komad nastao na osnovu Andrićeve priče:

"Na svoj način ta priča - vraćajući nas u nešto dalju prošlost, evocira i neku bližu prošlost i govori o sudbini naroda u ovim - uvek tako burnim i uzburkanim prostorima i teškim i bremenitim vremenima."

Za pet festivalskih večeri, pirotska publika je videla različite predstave - od klasike do avangarde i modernijeg viđenja pozorišta, a ko će biti ovogodišnji pobednik „Joakima" znaće se nakon izvođenja predstava užičkog i šabačkog pozorišta.

Na Olimpijadi u Stokholmu, pre stotinu godina, srpsku ekipu predvodio je general Svetomir Đukić, koji je i utemeljio srpski i jugoslovenski olimpijski pokret i 36 godina bio član Međunarodnog olimpijskog komiteta.

General Svetomir Đukić je, kao oficir ravnogorskog pokreta, posle Drugog svetskog rata otišao iz zemlje i poslednje decenije života proveo u Nemačkoj. Pre desetak  godina njegovi posmrtni ostaci preneti su u rodno selo  Ražanu, kraj Kosjerića.

"Bez obzira na sve što smo prošli, moja porodica je srećna što Sveto nije zaboravljen", kaže njegov sin Dušan. "Iako zvanično nije osuđen, oduzeli su nam kuću, dugo nismo mogli da odemo da ga vidimo. Posle svega, prvo sportisti, pa onda i Vojska, odlučili su da i njegovo delo vrate - pored trka u Kosjeriću i Valjevu, kako su mi rekli, u Beogradu će se graditi sportska hala koja će nositi njegovo ime."

Osim spomen-parka u rodnoj Ražani, u čast generala Đukića, u Kosjeriću je podignuta olimpijska česma, a sećanje na svog osnivača čuva i Olimpijski komitet Srbije jer, kako kaže Žarko Paspalj, potpredsednik OKS, za svakog sportistu je uvek bilo važno poštovanje tradicije i mnoge zemlje na tome temelje svoje sportske uspehe.

Za Jelenu Trumbulović, pobednicu među srednjoškolkama, trke u Kosjeriću su posebno važne, kao i za Mirka Petrovića, atletičara užičke "Mladosti", koji je na stazi dugoj četiri kilometra pobedio šesti put.

Olimpijska zastava, kraj olimpijske česme, podsećanje je na dugu sportsku tradiciju kao i podstrek našim olimpijcima koji će u Londonu, sto godina posle prvog učešća, pokušati da osvoje i stotu medalju za Srbiju.

Tatjana Dinić, glavna sestra Specijalne psihijatrijske bolnice Gornja Toponica dobitnik je najviše nagrade Udruženja zdravstvenih radnika Srbije. Ovim poslom bavi se već 27 godina, a  poslednje tri radi kao glavna sestra.

Glavni tehničar odeljenja za narkomaniju Miomir Hofman u Specijalnoj psihijatrijskoj bolnici radi 31 godinu.

Osam godina u Nišu van bolnice radi i jedini centar za lečenje u zajednici u Srbiji. Glavna sestra tog centra Dobrila Janković kaže da ovaj posao mora da se voli.

Od osamsto pacijenata, njih šest stotina tu provede veći deo svog života i bolnica je, kako kažu, njihov dom. Oni najviše vremena provode upravo sa sestrama i tehničarima i, uprkos svemu, većina njih, kako kažu, ovo mesto ne bi menjala ni za jedno drugo.

Prvi put će se pred očima javnosti naći umetnička dela izneta iz depoa leskovačkog Narodnog muzeja. Vrhunski srpski slikari i prva stalna postavka likovne zbirke ne smeju se, kako kažu, propustiti u Noći muzeja.

Marko Višić iz Narodnog muzeja kaže da je ovo nešto novo i za posetioce i za ovu instituciju.

"Ovde možete prvi put da vidite dela Paje Jovanovića, Jovana Bijelica i što je, možda ovdašnjoj publici najzanimljivije, Hristifora Crnilovića koji je rodđen u Vlasotincu", kaže Višić.

Spremna je i Gradska galerija ove ustanove sa 58 radova najpriznatijih leskovačkih umetnika, ali ne i stalna arheološka postavka, koja se renovira prvi put posle skoro 40 godina.

Dragocenosti lokaliteta Caričin grad, Hisar i Skobaljić grad još nisu spremne za uvid, jer, kako kažu, ulaganje od skoro 15 miliona dinara zahteva vreme.

Direktor Narodnog muzeja u Leskovcu Srđan Stojanović kaže da su predmeti prošli koncervaciju, ali da bi se sve uradilo kvalitetno treba vreme i dodao da je teško reći kada će radovi biti završeni, ali da su sve ostale postavke spremne za Noć muzeja.

U toku je i kompletna rekonstrukcija zgrade pozorišta vredna preko 70 miliona dinara, pa kako kažu, leskovačkog ansambla u ovoj muzejskoj noći neće biti, ali se, kako kažu, pripremaju za jesen i novu sezonu.

"Već je počeo rad na predstavi "Narodni poslanik", koju režira Mihailo Vukobratović. Upravo tom predstavom otvorićemo renoviranu zgradu i novu sezonu. Radovi su obimni i nisu mogli da idu brže jer nas je prekidalo i loše vreme i zavisili smo od dinamike isplate, jer se sve finansira sredstvima Nip-a", kaže Zoran Rakić, direktor Narodnog pozorišta.

Od nedavno je i Narodna biblioteka bogatija za 200 metara kvadratnog prostora. Tu je i Legat Nikolaja Timčenka, idealno mesto za književne večeri, koje, nažalost neće biti otvoreno u muzejskoj noći.

"U novom prostoru dešavanja neće biti, jer je u toku preseljenje Zavičajnog fonda. Ove godine u biblioteci krećemo sa izložbom slika Ivana Hadži Tančića, a biće tu i radovi učenika škole za decu sa posebnim potrebama i džez koncerti", kaže Aleksandra Samokal Jovanović, direktorka Narodne biblioteke.

Za Noć muzeja u Leskovcu će, među knjigama biti i slike i zvuci džeza, a Gradska kuća predstaviće se u znaku arheologije i etnologije. Kulturni centar predstavlja Vlasinu i strip crtaće.

Leskovčani će uživati u ukupno dvadesetak programa, ali se, ipak, kako kažu, na rekordan broj posetilaca čeka 2013. godine kada će sve ustanove kulture u Leskovcu biti spremne za posetioce.

U Gradskoj kući u Rumi potpisan je ugovor kojim se investitoru besplatno ustupa 1,5 hektar zemljišta u radnoj zoni "Zapad", gde treba da se podigne pogon površine skoro 4.000 kvadrata. Investitori napominju da su u veoma kratkom roku dobili odgovor od lokalnih vlasti i da su se zbog toga, kvalifikovane radne snage i dobrog geografskog položaja odlučili da ulažu u Rumu.

Žarko Kojić, direktor "Insert" D.O.O. kaže da je njima najbitnije da, posle potpisivanja ugovora, krenu u izgradnju objekta i što pre počnu da proizvode obuću u ovom pogonu.

Beogradski "Insert" je već dve godine u Rumi, a proizvodnja se odvija u iznajmljenoj hali nekadašnjeg "Kluza" gde radi oko 150 lica od kojih su u najvećem broju žene. Izgradnjom novog objekta, posao će naći još devedeset građana, što je povećanje zaposlenosti za oko 1,6 posto.

Jasna Devrnja, radnica, kaže da je u ovom pogonu od početka, da posao ide dobro i da je zadovoljna, posebno platom, koja je, kako kaže, redovna i dodaje da su svi dogovori sa zaposlenima ispoštovani.

Ova kompanija je prošle godine zabeležila neto dobitak od skoro 66 miliona dinara, a planiraju da u narednoj godini u Rumi proizvedu 35.000 pari obuće, dok bi ta cifra u 2015. godini, kako kažu, trebalo da bude 80.000 pari obuće.

Realizacijom ove investicije u opštinsku kasu i javna preduzeća trebalo bi da se u naredne tri godine "slije" oko 340.000 evra.

Predsednik opštine Ruma Goran Vuković je istakao da sve više investitora stiže u Rumu i da sa ova tri investitora, samo u ovoj godini, rešavaju 15 odsto nezaposlenosti.

"Insert" je treći investitor koji je u roku od mesec dana preuzeo zemljište u radnoj zoni "Zapad", u blizini nekadašnjeg "Rumena". Pre dva dana isti ugovor je potpisala "Adrijana" koja proizvodi kupaće kostime poznate italijanske marke "Kalcedonija", a prošlog petka počela je izgradnja fabrike "Albon" u kojoj će se, od Nove godine, proizvoditi delovi za automobilsku industriju.

Predstava je inspirisana istoimenim filmom Alberta Lamorisa, a pred kragujevačkim mališanima, zaigraće i glumci iz Kine.

Uz zvuke harmonike na ulasku u teatar, zasvirala je i marioneta veštim, rukama britanske glumice. Za decu koja su nestrpljivo čekala početak, mali muzičar je bio neočekivano iznenađenje pred ulazak u salu.

Kao i u svakom teatru, i u ovom za najmlađe, tišina, aplauz i osmeh. Najmlađi gledaoci nisu krili svoje, kako ponosno kažu, bogato pozorišno iskustvo.

Priča o dečaku sa crvenim balonom, koji ga prati u stopu po ulicama Pariza, sve vreme je držala pažnju publike, što je i bila ideja autora predstave, Roba Hemfrija, člana porodičnog pozorišta marioneta iz Londona:

"Iako marionete nisu previše popularne u Londonu, mi smo odlučili da ih koristimo u ovoj predstavi, da njima ispričamo priču o ljubavi i prijateljstvu. Vrlo je neobično i interesantno."

Predstave na proteklih trinaest festivala gledalo je oko 70.000 mališana. Ovaj lutkarski festival je jedinstven u Srbiji i na njemu je do sada učestvovalo oko 150 pozorišta.

Do 20. maja, na sceni teatra za najmlađe, igraće se lutkarske predstave iz Rusije, Ukrajine, Bugarske, Rumunije i zemalja okruženja.

Porodica Radonjić iz Svrljiga jedna je od onih koja je ovog proleća, od lokalnog Fonda za razvoj poljoprivrede, dobila jeftinije sertifikovane sadnice šljiva, čime su uvećali zasade na pet hektara.

"Sadnice smo platili trideset, umesto 150 dinara. Uštedeo sam zahvaljujući Fondu skoro 80.000 dinara", kaže Mile Radonjić.

Radonjići su sa grupom poljoprivrednika iz Svrljiga nedavno boravli u Šentjerjeju u Sloveniji, kako bi sa tamošnjim voćarima razmenili iskustva. Plantaža jabuka koja je, na svih 40 hektara zaštićena protivgradnim mrežama i koju obrađuje samo sedam ljudi, za Svrljžane je bila najveće iznenađenje.

Zasadi jabuka u Sloveniji podignuti su sredstvima Evropske unije. Njihov vlasnik je dobio 30 odsto nepovratnih sredstava, pa zato i robu plasira na tržište EU, uglavnom u Nemačku i Austriju.

Dvadesetdvogodišnji Nejc Rumpret, vlasnik imanja, ističe da Evropska unija voćare često nadgleda. Najviše se, kako kaže, proveravaju prskanje, kvalitet zemljišta i poštovanje zabrane pušenja blizu stabala.

Važno je da se pre započinjanja posla dobro proveri tržište. Tehnologija, sorte i poštovanje određenih pravila su najbitniji", kaže Nejc Rumpret.

Ulični mlekomati za prodaju svežeg mleka, posle slovenačkih gradova, možda će se pojaviti i na jugu Srbije.

Franc Hudoklin, župan oblasti Šentjernej kaže da je Srbija kandidat za EU što znatno olakšava pomoć prijateljima iz Svrljiga.

"Pretpristupni fondovi daju mnoge mogućnosti koje naša Županija i vaša opština moraju da iskoriste", kaže Hudoklin.

Predsednik opštine Svrljig Milija Miletić kaže da su najveći problemi vodovod i kanalizacija i da će pokušati da primene slovenačko iskustvo, najpre u rešavanju problema vodosnabdevanja.

Dok Svrljižani pregovaraju o plasmanu specijaliteta kraja, belmuža, na slovenačko tržište, Slovenci se spremaju da, u podnožju Svrljiških planina do kraja godine, započnu izgradnju solarne elektrane.

Uvedena je i naknada za rođenje drugog, trećeg i četvrtog deteta, besplatan vrtić za njih i užina za osnovce.

Draga Dunđerski jedna je od 1.100 Šapčana koji imaju popust za plaćanje komunalnih računa. To pravo ostvarila je kao član Udruženja paraplegičara i mnogo joj znači, jer, kako kaže, od dve minimalne penzije u porodici jedva da ima za lekove:

"Ima ljudi koji samo žive od primanja za kućnu negu, tako da nam stvarno znači. Mi smo preko udruženja ostvarili popust od 50 odsto za grejanje, vodu i komunalne usluge, tako da je to velika pomoć."

Od 1. septembra, po novoj odluci, popust će imati još nekoliko hiljada domaćinstava sa manje od jednog hektara zemlje i primanjima koja nisu veća od 13.000 dinara po članu. Uskoro će biti formirana komisija za procenu, jer ovo pravo neće važiti za sve.

Direktorka Centra za socijalni rad u Šapcu Branka Davidović kaže da to pravo neće ostvariti oni građani koji imaju zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju, lica koja su odbila zaposlenje, dokvalifikaciju ili prekvalifikaciju i lica kojima je prestao radni odnos isključivo njihovom krivicom ili su dali otkaz.

Od ove godine, u Šapcu je uvedena i naknada za rođenje drugog, trećeg i četvrtog deteta, jer su do sada pravo na pomoć imale majke samo za prvorođeno dete.

"U zavisnosti od toga da li su porodilje zaposlene ili ne, porodilje koje su u radnom odnosu primaju jednokratnu pomoć od 10.000 dinara, a porodilje koje su nezaposlene, 15.000 dinara", kaže Jasminka Ristivojević, zamenica gradonačelnika Šapca.

Grad finansira i smeštaj trećeg i četvrtog deteta iz porodice u vrtić, a od iduće školske godine, oko 5.000 osnovaca imaće besplatnu užinu, za šta će iz budžeta biti izdvojena oko 22 miliona dinara.

Blokada je uklonjena posle razgovora sa gradonačelnikom Novog Pazara Mehom Mahmutovićem, koji je auto-prevoznicima obećao da će se založiti za rešavanje njihovih problema.

Kamiondžije su nezadovoljni time što ne mogu da prevoze teret do kosovskih opština južno od reke Ibari, preko administrativnih prelaza Jarinje i Brnjak.

Na području Novog Pazara registrovano je više od 3.000 kamiona koji se najčešće bave špediterskim uslugama za veliki broj firmi iz Srbije.

Najveće poplave su u selu Taskovići, u opštini Gadžin Han, gde je voda ušla u podrumske prostorije u šest kuća, dok je u drugom selu poplavljena jedna kuća.

U samom mestu Gadžin Han voda je ušla u tri kuće. Meštani Gadžinog Hana kažu da se slična situacija ponavlja na svake dve do tri godine.

Zamenik Direkcije za izgradnju u toj opštini Dejan Ignjatović rekao je da je mehanizacija na terenu i da sanira posledice poplave.

Ignjatović je kazao da je velika površina obradivog poljoprivrednog zemljišta pod vodom, ali da je još rano da se procenuje šteta.

Nagrada za angažovano praćenje poljoprivrednog sektora pripala je Nikoli Božoviću, novinaru redakcije Dopisništva RTS-a iz Zrenjanina. Božović se novinarstvom bavi 35 godina, a poslednjih dvadesetak se opredelio da u svom radu aktivno afirmiše poljoprivredu i selo.

"Mislim da su naši poljoprivrednici u poslednjih desetak godina mnogo napredovali. Bio sam u prilici da putujem sa njima po Evropi i upoznam kako rade poljoprivrednici u Sloveniji, Austriji ili Nemačkoj. Sada mogu potvrditi da su naši paori sve to dostigli, a nedostaje im jedino nešto više novčanih podsticaja, pa da stignu do vrhunskih prinosa", kaže Božović.

Dobitnici nagrade su i "Mona doza" iz sela Kušić za turizam i poljoprivredu, "Hipo banka" za agro kredite, Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada za nauku, preduzeće "Almeks" iz sela Crepaja za primer dobre privatizacije u agro kompleksu, preduzeće "Moravica" iz Arilja za zaokruženi proces proizvodnje.

Mlekara "Lazar" iz Blaca dobila je nagradu za projekat obnovljivih izvora energije, Pavle Nenadović iz sela Voganj za rekordnu proizvodnju žitarica, Gazdinstvo "Đurić" iz sela Rudovci za preradu voća, zemljoradnička zadruga "Mrkšićevi salaši" iz Srpskog Itebeja za razvoj zadrugarstva, rasadnici "Topalović" iz Lipolista za doprinos razvoju kulture stanovanja i domaćinstvo Gortva Jožefa iz Bečeja.

Pre dodele priznanja održana je tribina o poljoprivrednom razvoju Srbije do 2020. godine i približavanju Evropskoj uniji. Kao najbitniji segment, istaknuto je da naš agrar mora biti spreman da iskoristi najveći deo predpristupnih fondova, koje Evropska unija nudi.

Dragan Marković iz Sektora za ruralni razvoj Ministarstva poljoprivrede kaže da su zahtevi za predpristupne fondove veoma strogi, ali da moramo da se prilagođavamo standardima unije koji kažu da se 30 odsto sredstava mora uložiti u takozvane, zelene mere, kao što su obzbeđivanje pašnjaka ili ulaganje u očuvanje zaštićenih područja.

Poljoprivreda u Srbiji je po mnogim pokazateljima najvažnija privredna grana, kojom se bavi oko 800.000 gazdinstava, a polovini njih je poljoprivredna proizvodnja jedini izvor prihoda.

U 2010. godini agrar je izvezao robu u vrednosti od 2,7 milijardi dolara.

Crveno-bili žele titulu kupa jer godinama nisu osvojili šampionat Srbije, a Borcu bi pobeda mnogo značila, budući da napušta društvo superligaša.

Na stadionu kruševačkog napretka sve je spremno za veliko finale. Fudbalski savez označio je ovaj fudbalski događaj kao utakmicu visokog rizika, pa će kruševački stadion obezbeđivati oko 800 pripadnika žandarmerije i policije.

Prodate su sve karte tako da se večeras na stadionu "Mladost" očekuje oko
deset hiljada gledalaca. Cena ulaznica bila je od 300 do 600 dinara, ali ih "tapkaroši" prodaju po 30 evra.

Uprava kruševačkog stadiona završila je tehničke probe na terenu. Niko na stadionu nije trenirao već dva dana kako bi se sačuvala trava za večerašnji duel.

Svi koji nemaju karte neće moći da priđu stadionu na 500 metara daljine, a zabranjeno je i parkiranje automobila od 15 do 23 časa.

Na ulazu će obezbeđenje oduzimati sve predmete koji mogu da ugroze bezbednost, uključujući i kišobrane.

Premijera predstava odigrana je 10. decembra, na 50. godišnjicu dodeljivanja Nobelove nagrade Ivi Andriću.

Kragujevački teatar je ovim repertoarskim potezom pokazao ozbiljnost vrednu hvale, a Nebojša Bradić je još jednom potvrdio da se odlično snalazi u vodama velike literature.

"Precizan i zahtevan rediteljski postupak, koji inspiriše glumca, urodio je plodom i pred nama je uzbudljiva predstava koja približava sjajnu literaturu gledaocu na scenski katarzičan način", naveo je u svojem obrazloženju reditelj Božidar Đurović, selektor ovogodišnjih Susreta, koji je pre konačne selekcije programa pogledao dvadesetak predstava iz Srbije južno od Beograda.

Osim kragujevačkog Knjaževsko-srpskog teatra, na ovogodišnjim Susretima "Joakim Vujić" nastupiće još i pozorišta iz Kruševca, Užica, Niša, Pirota, Zaječara i Šapca.

U čast nagrađenih, pozorište "Bora Stanković" iz Vranja izvešće Mrožekov komad "Policajci", u režiji Nebojše Dugalića.

Kragujevačko pozorište poslednji put učestvovalo je na Susretima "Joakim Vujić", čiji je jedan od osnivača, 2003. godine, sa komadom Bertolda Brehta "Život Galilejev" koju je, takođe, režirao Nebojša Bradić.

Članovi žirija ovogodišnjih Susreta su Jasmina Avramović Ranković, glumica JDP-a, Svetislav Jovanov, dramaturg i pozorišni kritičar, i Jelena Bogavac, reditelj, a moderator razgovora za okruglim stolom je Željko Hubač.

Andrej Jelić Mariokov rođen je devet godina posle Drainčeve smrti. Poezija bandita poete nagnala ga je, kako kaže, da u životu i u poeziji traži sopstvenu Okeaniju:

"Od kad sam pročitao i naučio napamet Darinčevu pesmu Ma boem, ta pesma je, na neki način, postala plan moga života. Ja, evo, ovih četrdesetak godina živim po diktatima te pesme."

Zbirka pesama "Raskućeni stihovi" ponela je prestižnu pesničku nagradu jer se nalazi u saglasju sa Drainčevim buntovničkim pogledom na svet. spevana je u skladu sa boemskom prirodom Drainčeve lirike.

"U ovoj knjizi, na neki način, ima Drainca zato što su u ovoj knjizi pesme koje govore o bolu života i o radosti življenja kroz taj bol", kaže Mariokov. "To je ono što je i u Drainčevoj poeziji prisutno."

Pesničke misli i emocije Andreja Jelića Mariokova su beskompromisne - i prema prošlosti i prema savremenom trenutku:

"Druže Drainče, otvori vrata na srcu, kao na crnoj kutiji."

Ne žalite me: ja sam za života
kao plačna vrba proplakao za sobom

"Drainčevi pesnički susreti" održavaju se od 14. do 18. maja u četiri opštine Topličkog okruga. Tokom pet dana, koliko traje ova manifestacija, učesnici će gostovati u Blacu i Trbunju, Drainčevom rodnom selu, gde se ispred spomen-kuće održava pesnički recital.

Specijalni gost ovogodišnjih Drainčevih susreta je pesnik Matija Bećković, a specijalna nagrada biće dodeljena i rokeru Bori Đorđeviću za višedecenijski doprinos srpskoj poeziji.

Pesnici će se susresti sa ljubiteljima poezije u Kuršumliji i Žitorađi, a oni koji pišu za decu posetiće i osnovne škole u tom kraju.

Manifestacija "Drainčevi dani" organizuje se u Prokuplju od 1966. godine. Pokrovitelji manifestacije su Ministarstvo kulture i opština Prokuplje.

U hotelu "Palisad", objašnjava Jovana Radovanović, čim temperatura padne ispod deset stepeni, grejanje se automatski uključuje, tako da pad temperature nije bitno uticao na smanjenje broja gostiju.

Turisti kažu da su planirali više da se šetaju i da što više vremena provode napolju, ali da su spremni i za niže temperature.

Prodavci na pijaci kažu da je i prodaja suvenira i zlatiborskih džempera opala, iako ima dosta turista. Najviše se, kako kažu, traže dečije čarape i kape.

Zlatiborski domaćini poštuju želje gostiju, ali i toplo preporučuju ovdašnji paket prve pomoći u svako doba: obavezne vunene čarape, luč -  da se vatra založi, med, slatko, čaj ili, ko voli, domaću ljutu rakiju.

Šezdesetogodišnja Zvezdana Tasić iz Knjaževca, nakon izlečenja karcinoma dojke, normalno živi, a na to je, kako kaže, presudno uticalo rano otkrivanje bolesti i to slučajno, mobilnim mamografom.

"Nisam planirala pregled, ali je došao taj autobus iz Niša i ja sam otišla da se pregledam. Tada su mi otkrili rak na levoj dojci", kaže Zvezdana.

Mobilni mamograf niškog Kliničkog centra, jedan od dva u Srbiji, trenutno je u Doljevcu, gde se svakodnevno pregleda pedeset do sto žena.

Većina njih, kako kažu, ne bi išla u Niš na pregled, jer je potrebno da se zakaže, a ovako im ne treba ni uput, samo zdravstvena knjižica.

Kamion sa mobilnim mamografom već dve i po godine obilazi Srbiju, a u njemu je pregledano više od 40.000 žena.

"Doljevac je opština koja sa dvadesetak hiljada žitelja ne spada u velike opštine, a odziv je bio toliki da smo pregledali jednu trećinu ciljane grupe žena", kaže direktor Klinike za radiologiju KC Niš Petar Bošnjaković.

Baš na ovom aparatu otkriveno je blizu 300 karcinoma dojke, većina u ranoj fazi, kada je procenat izlečenja 90 odsto.

U ranoj fazi rak dojke ne može se napipati, niti izaziva bolove, a otkriva se jedino mamografijom. Niški radiolozi kažu da nastoje da ovaj aparat stigne do najudaljenijih mesta i do što većeg broja žena.

Svake godine oko 1.900 žena u Srbiji umre od karcinoma dojke. Najveći broj njih na mamografski pregled dolazi u kasnoj fazi bolesti, kada medicina ne može mnogo da učini.

Nikolić je dobitnik brojnih priznanja, jedan od najpoznatijih Piroćanaca i najuspešnijih privrednika u bivšoj Jugoslaviji.

Godine 1955, sa samo 28 godina, postao je predsednik opštine Pirot.

"Prvi maj" je osnovao 1958. godine, sa nekoliko desetina radnika. Na vrhuncu moći, osamdesetih godina minulog veka,  pirotska industrija odeće imala je  više od 150 prodavnica u celoj nekadašnjoj Jugoslaviji, oko 6.300 radnika u sedam fabrika, biblioteku, dečji vrtić, muzej, hotel, stadion.

Dragan Nikolić ostaće upamćen po negovanju kulture rada i stvaranju brendova, poput Mis kolekcije i Pirosi.

Kao veliki zaljubljenik u sport, Dragan Nikolić je bio osnivač i doživotni predsednik Fudbalskog kluba Radnički.

Komemoracija povodom smrti Dragana Nikolića, održaće se sutra u 10 časova u  Industriji odeće "Prvi maj".

Iako ima samo 12 godina, Miloš Simić, učenik 6. razreda OŠ  "Stojan Novaković", je već imao uspeha na likovnim konkursima. Najviše voli da crta stripove i izmišljene likove iz svemira.

Miloš kaže da ga rad u prirodi raduje, posebno upoznavanje i druženje sa decom iz drugih škola.

Hladovina Letnjikovačke šume bila je inspiracija za tridesetak učesnika Prve đačke likovne kolonije. Andrijana Pajić, učenica 7. razreda OŠ "Nikolaj Velimirović", kaže da je jedan njen rad inspirisala "lepa struktura drveta" i da se nada da će se tu svi okupiti i sledeće godine.

Najtalentovaniji učenici iz devet šabačkih osnovnih škola, četkicom i temperama preneli su na platno deo prirode  sa Letnjikovačkog brda i omiljene junake iz mašte.

Cilj kolonije je druženje i usavršavanje talentovane dece, rekla je Slavka Jakovljević, nastavnica likovne kulture: "Danas su prvi put upotrebili platno i pod stručnim okom nastavnika naučili nešto novo."

Svi radovi sa likovne kolonije biće izloženi u Kulturnom centru u Noći muzeja. Od prikupljenih sredstava, učenici i njihovi nastavnici kupiće klupe za školsko dvorište.

Tragom jarmovačkih rudara, Pribojci su došli do saznanja o bogatoj istoriji metalurgije u svom kraju.

Svet praistorijskih žitelja Kaluđerskog Polja, kod Priboja, dočaravaju pronađeni alati, oružje, nakit, humke s kraja četvrtog milenijuma pre nove ere.

Nedaleko su čuveni Mažići, sa manastirom Orahovica, iz druge polovine 12. veka. Poznato je da su u tom manastiru, u 15. i 16.veku, rađeni hirurški zahvati. U tom kraju je i manastir Banja, zadužbina Nemanjića, u kome su  stolovali  prvi srpske episkopi.

To su tek detalji iz bogate prošlosti pribojskog kraja, koje jedan od najmlađih muzeja u Srbiji istražuje i čuva.

Posle 22 godine čekanja, Muzej će imati priliku i da prikaže deo eksponata koji ukazuju na bogato kulturno nasleđe.

Prema rečima Sava Derikonjića, direktora muzeja u Priboju, radovi bi trebalo da budu završeni za tri meseca.

Radove će sa oko 125.000 evra, finansirati opština i Evropski program za razvoj, a od Ministarstva kulture se očekuje pomoć u pripremi stalne izložbene postavke.

Uz prostor za stalnu muzejsku postavku, biće uređen i amfiteatar sa odabranim eksponatima, nekim od 750 kamenih spomenika iz praistorijskog perioda pribojskog kraja.

"Aca je vredno, pošteno dete", kaže Svetolik Ružić, profesor matematike. "Što se matematike tiče, o tome govore sva priznanja koja je osvojio tokom ove četiri godine koliko mu ja predajem - dva prva, jedno treće i jedno četvrto mesto u Republici. I ranije sam imao uspeha sa đacima na takmičenjima , ali ovakvo dete još nisam imao."

Aleksandar je jednako omiljen i među profesorima, i među vršnjacima.

"Aca je veoma dobar drug, i u školi i van škole", kaže Vladimir Pelić, učenik 4. razreda. "Svima hoće da pomogne, da objasni gradivo. Zajedno izlazimo, idemo u teretanu vikendom."

Tamara Rakić kaže da je Aleksandar popularan i među devojkama: "Nije štreber, samo je dobro organizovan. Sve stiže. Ide i na plivanje."

Sa tri republičke nagrade samo u jednoj školskoj godini, a pet tokom srednjoškolskog obrazovanja, Aleksandar je postao najuspešniji učenik u 73 godine dugoj istoriji kruševačke Ekonomske škole.

Ponos kruševačke konomske škole

Njegovi profesori veruju, a pokušaće to i da potvrde, da je sa tim rezultatima Aca trenutno najbolji od svih đaka u ekonomskim školama u Srbiji.

"U osnovnoj školi sam dosta lutao. Takmičio sam se iz matematike, fizike, biologije, informatike, istorije", priča Aleksandar. "Kada sam upisao srednju školu opredelio sam se za matematiku, jer takmičenja iz stručnih predmeta počinju u četvrtom razredu. Za rezultate koje sam postigao trebalo mi je dosta vremena. Varaju se oni koji misle da je lako. Treba mnogo rada, ali ako se rad i vreme dobro organizuju, sve se postiže. U školi imam društvo sa kojim se redovno družim i izlazim."

Dobre takmičarske rezultate Aleksandar beleži i u plivanju, koje trenira već pet godina. Uspevam sve da uskladi i to smatra svojim najvećim uspehom.

Osim iz matematike, Aleksandar je ove godine izborio plasman na još dva republička takmičenja: iz Računovodstva, u Vranju, gde je bio prvi, i iz Osnova ekonomije gde je, krajem aprila u Aranđelovcu, takođe osvojio titulu najboljeg.

Ubedljive pobede i izuzetan kvalitet prikazanih radova Aleksandru će omogućiti da na prijemnom ispitu za Ekonomski fakultet ne polaže Osnove ekonomije, i da kao budući student bude oslobođen polaganja prva dva kolokvijuma iz računovodstva.

Aleksandar je vredan, pametan, ambiciozan, odgovoran i svakome bi bilo zadovoljstvo da radi sa takvim đakom, kaže Violeta Đaković, profesorka ekonomske grupe predmeta:

"Za takmičenje iz Osnova ekonomije, ozbiljno smo se spremali još od januara, radili smo temeljno, ali ono što je najvažnije on je pokazao sam tokom takmičenja."

Odlično poznavanje engleskog jezika i školski rezultati omogućili su mu da prošle jeseni, sa još trinaestoro mladih iz Srbije, nedelju dana provede u obilasku Poljske kako bi bliže upoznao EU. Sličan cilj imao je i tromesečni projekat "Zvono za Evropu" na kojem je učestvovao na predlog profesorke informatike.

Ponosni na svoju decu

Najponosniji na činjenicu da je Aleksandar đak generacije bio i u osnovnoj i u srednjoj školi, a da je ove godine to postala i njegova mlađa sestra Aleksandra, učenica OŠ "Vladislav Savić Jan" u Parunovcu, svakako su njihovi roditelji.

Osim što su uspešni u školi i sportu, pomažu i u kućnim obavezama, kaže njihov otac Dušan Milojević:

"Važno je decu usmeriti na pravi put, pomoći im da prepoznaju prave vrednosti i odrede cilj ka kome će težiti, i usmeriti svu energiju. Oni su mladi, puni su energije, radoznali su. Zato je strpljenje veoma bitno i, naravno, roditeljska ljubav."

"Trudimo se da im budemo podrška u svakoj prilici i da budu još bolji, pre svega da budu dobri ljudi, a ostalo će doći samo po sebi", kaže Gordana Milojević. "U tome nas podržavaju i baka i deka. Važno nam je da budemo prava celina i da ih iz takve porodice pošaljemo na pravi put."

Aleksandru očekuje upis u srednju školu, Aleksandra - prijemni ispit na Ekonomskom fakultetu. Žele da nastave porodičnu tradiciju, jer su istu srednju školu i fakultet završili, pre roka, i njihovi roditelji.

Aleksandra kaže da joj je brat najveća podrška i da joj mnogo pomaže, ali da je to što je on postigao za nju i "veliki teret", jer svi od nje očekuju da postigne toliko, možda i više:

"Za sada dobre rezultate imam u takmičenjima iz matematike i fizike, medalje sa turnira u odbojci, a jednoga dana se nadam da ću postati uspešna poslovna žena i dobar menadžer."

Aleksandar ima nešto drugačije planove: kaže da će se truditi da sve što je naučio, i što ću naučiti u daljem školovanju, primeni u nekoj sferi života koja će doneti nešto bolje zemlji:

"Ako bih sada mogao da biram, želeo bih da kao uspešni menadžer vodim neku svetsku kompaniju ili da imam svoju revizorsku kuću. Ako se desi da zabeležim neke velike uspehe u sportu neću se ljutiti!"

Svi koji ih poznaju ne sumnjaju da će u ostvarivanju snova uspeti. Zalog su dosadašnje nagrade i stipendija Fonda za mlade talente.

Najvredniji su, ipak, bili učenici osnovne škole „Dimitrije Todorović Kaplar" i knjaževački gimnazijalci.

Đaci su sakupili otpadni materijal i onda ga reciklirali na svoj način - napravili su prava mala umetnička dela od limenki, kartonskih kutija, plastičnih flaša i starog papira.

Učenici knjaževačke gimnazije i članovi ekološke sekcije „Eko Gim", prikupili su više od 200 kilograma elektronskog otpada.

"Sa dvojicom drugara i ljudima iz Zelene zone obilazio sam domaćistva po gradu i pomagao u sakupljanju starog papira, plastike i električnih uređaja", objašnjava Vasilj Kinđer, učenik drugog razreda knjaževačke gimnazije.

"Obišli smo nekoliko gradskih ustanova, škole i dolazili po po pozivu građana da preuzmemo otpad koji su oni sakupili."

Jagoda Nakić, profesorka biologije i osnivač sekcije "Eko gim" ističe dobru saradnju sa "Zelenom zonom", sa kojom ekološka sekcija učestvuje u realizaciji projekta uređenja posebne učionice od recikliranog materijala u jednom delu školskog dvorišta:

"Ta neobična učionica na otvorenom imaće edukativni i kreativni deo i trebalo bi da bude završena do početka juna."

Akciju "Oplaneti se. Recikliraj!" u Knjaževcu pomogle su i firme koje se bave reciklažnim biznisom.

Oni su se odazvali pozivu knjaževačkih gimnazijalaca, ali su im, prema rečima Zorana Stanojevića iz zaječarske "E reciklaže", stare stvari donosili i građani:

"Zadovoljni smo akcijom i posebno činjenicom da počinje da se kod ljudi budi i svest o neophodnosti očuvanja životnog okruženja. Građanima smo dali odgovore na mnoga pitanja o tome kako se elektronski i ostali otpad sakuplja i kako se i gde predaje na uništenje."

Predstavnici organizatora akcije, knjaževačke NVO "Zelena zona", koja je u sastavu "Zelene liste Srbije", zadovoljni su i odzivom učesnika akcije i njenim rezultatima.

Marko Mihajlović kaže da će novac od prodaje prikupljenog otpada biti uplaćen u opštinski budžetski fond za zaštitu i unapređenje životne sredine i koristiće se za poboljšanje uslova za rad ekoloških sekcija u knjaževačkim osnovnim i srednjim školama:

"Najvažniji cilj ove akcije je da se kod dece i mladih unapredi znanje o upravljanju otpadom, a samim tim podigne na viši nivo i svest o važnosti zaštite životne sredine."

Organizatori akcije procenjuju da će, do kraja kampanje, u Srbiji biti prikupljeno više od 40.000 tona različitog otpada.

Ljiljana Stojanović, predsednica Aktiva direktora osnovnih škola u Šapcu kaže da su sve osnovne škole u tom gradu, na sastanku koji je održan u petak, usaglasile svoj stav, da se mala matura proslavlja u školama.

Organizacija zabave zavisiće od mogućnosti školskih prostora i dogovora sa đačkim parlamentom. Novina neki osmaci prihvataju s odobravanjem, neki - ne.

"Planirali smo da maturu napravimo u školskoj sali. To bi bila obična žurka samo što bi imali uživo muziku", kaže Ana Pavličević iz OŠ "Jevrem Obrenović" u Šapcu, koja kaže da će većina doći u farmerkama i majicama.

Tamara Lazarević iz OŠ "Nikolaj Velimirović" kaže da postoji ideja među osmacima da organizuju maturu van škole, u privatnoj organizaciji, uz pomoć roditelja, i da škola sa tim nema nikakve veze.

"Mi smo se već svi u odeljenjima dogovorili da zakažemo privatne žurke i da pojedinačno svako odeljenje proslavi maturu, a što se tiče slavljenja mature cele generacije zakazan je parlament u sredu na kom će se odlučiti šta će biti", kaže Nemanja Živanović, predsednik učeničkog parlamenta OŠ "Janko Veselinović".

Mala matura u školi prihvaćena je i među prosvetarima, jer su, kako kažu, bezbednost i organizacija i do sada bila njihova obaveza.

Jelena Jeftić, nastavnica istorije kaže da je ova odluka, pre svega, važna za samu decu i poruku koju kao društvo šaljemo, da oni sa svojih 14 godina, kako kaže, pripadaju uzrastu u kom i jesu.

Na tasu između maturskih želja i preporuke Ministarstva našli su se i roditelji. Jedni smatraju da je isuviše ozbiljno da se u uzrastu od 15 godina u restoranima proslavlja mala matura, dok drugi smatraju da je ova generacija uskraćena za proslavu mature kakvu su želeli.

Organizacija male mature je, kažu, ispit kreativnosti i đaka i prosvetara. Za neke će planovi biti usklađeni sa vremenskom prognozom.

"Osvojio sam oko tridesetak medalja, desetak pehara i raznih drugih priznanja, kao što su slike, ali najznačajnija mi je ova poslednja nagrada koju sam dobio od Enigmatskog saveza Srbije, kao najuspešniji takmičar na svim dosadašnjim susretima enigmata", kaže Bovan.

Slavko Bovan je objavio oko tridesetak hiljada radova u preko  stotinu enigmatskih i drugih listova i sve ih, kako kaže, ljubomorno čuva u 65 svezaka. Jedan je od retkih koji sastavlja sve vrste zagonetaka:

"Kada sam poslednji put brojao bilo je to nekih dve stotine vrsta i podvrsta raznih ukrštenica, klasičnih skandinavki, osmosmerki, pedesetak vrsta rebusa, anagrama, kriptograma i nekih pesmica."

Bovan ima svoje mesto u Leksikonu srpskih enigmata. Milorad Živanić, potpredsednik enigmatskog saveza Srbije, kaže da je Slavko, pre svega, obrazovan čovek pa je, kako kaže, njegovo znanje došlo do izražaja.

Sa oko sto pedeset kolega iz regiona, Slavko Bovan priprema Ginisovsku ukrštenicu dugu stotinu metara, povezanu oko pojma "kikindski mamut", a zahvaljujući njemu Kikinda će krajem avgusta biti domaćin najvećeg skupa enigmata u poslednjih trideset godina.

Nekadašnji hemijski gigant "Viskoza" zapošljavao je oko 12.000 ljudi i bio oslonac privrede Loznice, ne samo u oblasti hemije i nemetala, već i konfekcije i drugih delatnosti.

Broj zaposlenih u Loznici se smanjio, a za mnoge je, kako kažu, republički prosek plate samo san. U gradskom budžetu, u ovoj godini, veća su izdvajanja sredstava namenjenih podršci porodici i deci. Nezaposlene porodilje prvi put dobijaju po 15.000 dinara mesečno tokom godinu dana.

Milojka Smiljanić, načelnica gradske uprave u Loznici kaže da se najveći deo sredstava iz budžeta izdvaja za infrastrukturu, održavanje gradskih javnih preduzeće i ustanova, kao i za socijalnu zaštitu građana Loznice.

Od 2004. godine lokalna samouprava finasnira i pripremanje obroka za 150 korisnika narodne kuhinje.

"Oko trećina su deca i stariji ljudi, a imamo i određen broj radno sposobnih korisnika, ali oni nisu u mogućnosti da za svoje porodice obezbede dovoljno", kaže Zorica Vladić iz Crvenog krsta.

Najviše radnika zapošljava italijanska kompanija "Golden lejdi", a pojedine porodice preživljavaju od ulične prodaje. Jedna od njih, Milica Puljezević, kaže da nekada dnevno zaradi dvesta-trista dinara, a nekada ništa.

Meštani jadarskih sela nadaju se da će im otvaranje rudnika jadarita omogućiti bolji život.

U toku su istražni radovi australijske kompanije "Rio tinto", a prema proceni, otvaranje rudnika jadarita moglo bi se očekivati u naredne dve godine.

Između staklenih vitrina, uređen enterijer sa modelom peći, razbojem, žrvnjem za mlevenje žita, za osnovce je mnogo zanimljiviji od lekcije u udžbeniku. Marija, Miloš i njihovi drugari iz razreda, koji su u muzej došli s učiteljicom, kažu da ne mogu tako dobro da je zamisle kad pročitaju u udžbeniku i da im je lepše da je razgledaju.

Deci je bilo zanimljivo kako se od pruća i blata pomešanog sa plevom prave zidovi, gde se kuva hrana i kako se pravi odeća, kaže Života Milanović, saradnik Muzeja, koji je pravio kuću.

Uređenje dela stalne postavke finansiralo je Ministarstvo kulture, a cilj je bio da se publici približi način života u periodu neolita. Kuća je manjih dimenzija, ali je verno predstavljen način gradnje.

Sonja Perić, arheolog u Zavičajnom muzeju, kaže da je njihova namera bila da se vidi koje su materijale naši daleki preci koristili i na koji način su se pravili stambeni objekti u tom periodu.

Poslednjih desetak godina, u Pomoravlju se, pod stručnim nadzorom Arheološkog instituta, radi se na lokalitetima Drenovac i Međureč, gde su pronađeni dobro očuvani ostaci neolitskih naselja.

Vredni predmeti i figurine nalaze se u zbirkama muzeja u Jagodini i Paraćinu, a želja onih koji se ovim poslom bave je, kako kažu, da neki od lokaliteta budu otvoreni i za posetioce.

Prema rečima komandira vatrogasne čete Dragana Krstića, povređenih u požaru nije bilo, a vatra je uništila kamionsku prikolicu i viljuškar.

"Uspeli smo da i pored jakog vetra za sat i po sprečimo da vatra zahvati centralnu zgradu, kamion i vozila AKS-a. Ne smem da zamislim šta bi se dogodilo da je plamen stigao do školskog objekta", rekao je Krstić agenciji Beta.

On je rekao da se za sada ne zna uzrok požara, a odgovor na to trebalo bi da borska policija čiji su inspektori izašli na teren.

Očevici su ranije rekli da je vatra izbila van kruga skladišta te kompanije za dostavu paketa i pošiljki.

U šabačkom kraju sada ima oko 8.500 hektara voćnih zasada, a prvi put podsticajne mere mogu koristiti i uzgajivači cveća.

Do pre pet godina u šabačkom kraju bila je, tek po koja plantaža trešanja, a danas se sadnice prostiru na 100 hektara.

Đorđe Sibinčić je prošlog novembra, na hektaru plodnog bogosovačkog atara, zasadio 800 sadnica i ima sve uslove za ovogodišnja podsticajna sredstva.

"Prvi rod očekujem za tri godine, a subvencije ću koristiti za zalivni sistem trešanja", kaže Sibinčić.

Subvencije će ove godine ostvariti i brojni voćari iz susednog Dobrića, među kojima je i Janko Janković koji je, kako kaže, sam kriv što prošle godine nije dobio 3,6 miliona dinara za plantažu krušaka:

"Prošle godine sam podneo pogrešne prijave, ali ove godine se ta greška neće ponoviti. Planiram da posadim lešnik na četiri hektara. Podsticajna sredstva uglavnom prate cenu sadnice. Svi koji podnesu zahtev sa potpunom papirologijom ostvariće posticajna sredstva."

Pravo na subvencije imaju sva registrovana aktivna gazdinstva

Pravo na ovogodišnja podsticajna sredstva Ministarstva poljoprivrede  imaju sva registrovana aktivna gazdinstva, a uslovi i visina iznosa zavise od namene i kultura.

Milorad Jocković, agronom iz Poljoprivredne stručne i savetodavne službe u Šapcu kaže da svi poljoprivrednici moraju imati kompletnu dokumentaciju o poreklu sadnog materijala, površini i gustini zasada za određene voćne kulture.

Jovan Topalović vlasnik rasadnika Topalović iz Lipolista kaže da su dugo čekali na subvencije i da će ih iskoristiti da kupe mašinu za sadnju podloge koja košta oko 15.000 evra.

Interesovanje za podsticaje u šabačkom kraju je je veliko. Prijave za subvencionisanje novih  zasada voća, osim jagode, podnose se do kraja juna, a za opremu i repromaterijal osiguranje, poljoprivrednici imaju rok do kraja jula.

Oni kažu da je ovo jedini način da zaštite sebe i useve od prašine, a saobraćaj se odvija usporeno zaobilaznicom preko Kuršumlije i Kastrata.

Zbog prašine, koja je ostala iza teških kamiona i autobusa, Ratka Vidosavljević iz Krčmara strahuje da neće imati šta da ubere u svojoj bašti:

"Brojala sam jednog dana, 712 teretnjaka je prošlo. Tu nema ni rada, ni života, ne možemo da dišemo, niti možemo šta da sejemo. Ovo je velika katastrofa."

Meštani su zabrinuti i za useve, koji se u parcelama pored puta, uveliko suše. Milomir Antić iz Krčmara kaže da im prašina uništava i voće i povrće, u pojasu širine 100 metara uz put.

Iako ovo nije prvi put da se saobraćaj sa magistralnog puta preusmerava na makadamski put preko Krčmara, meštani do sada nisu naišli na razumevanje nadležnih, da se deo puta, kroz naselja, asfaltira.

"Niko nam ne garantuje ništa. Neće da postave znakove nosivosti mosta, a prašina je velika. Trebalo bi da asfaltiraju kilometar i po puta, ali oko toga je najveći problem", kaže Gradimir Kuzmanović iz sela Krčmare.

Predsednik Mesne zajednice Pepeljevac Zoran Nikolić kaže da su u pitanju tri sela, a ne samo jedno, i da su postojala obećanja koja, kako kaže, ni do danas nisu ispunjena.

Rekonstrukcija mosta na Toplici, trajaće, prema planu, naredna tri meseca. Saobraćaj se na ovom delu magistralnog puta Niš - Priština odvija usporeno, zato što zaobilaznica preko Kuršumlije i Kastrata nije predviđena za veliki broj vozila.

"Žene na ovom području su izuzetno ambiciozne, vredne i radne", kaže Enisa Ferhatović. "Potrebna im je samo mala finansijska podrška i podstrek da u tome istraju. Imam podršku svoje porodice i višegodišnje iskustvo."

Novac koji je dobila od Kancelarije za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja (KORNRP) iskoristiće za kupovinu opreme za pakovanje meda.

Zbog ekonomske krize, izuzetno je mali broj preduzetnica u Srbiji. Teško je započeti proizvodnju.

Ifeta Radončić, pomoćnica direktora KORNRP-a kaže da nisu stvoreni najbolji uslovi da se i muškarci bave pravim preduzetništvom, a pogotovu je teško za žene:

"Mi se trudimo da na najbolji način pomognemo ženama koje odluče da zasnuju svoju proizvodnju."

Ugovor sa Kancelarijom za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja, u ime Vlade Srbije potpisao ministar dr Sulejman Ugljanin, koji je tom prilikom rekao da je više od 50 odsto radno sposobnih žena nezaposleno i da, zahvaljujući bespovratnoj pomoći iz ovog programa, one same sebe zapošljavaju:

"Vi ne želite da čekate da neko razvije Srbiju, pa da vi uživate u blagodetima tog razvoja", rekao je Ugljanin. "Već ste same pokrenule sebe i svoju porodicu i same razvijate svoju zemlju. Uposlile ste sebe, svog muža, snahu, i tako stvorile porodični biznis."

Prvih osam preduzetnica dobilo je kao pomoć po milion dinara za razvoj ili početak proizvodnje, a ostalima je dodeljen ostatak sredstava koje je KORNRP izdvojila za tu namenu.

Program "Podrška ženama u oblasti agrobiznisa" realizuje se uz podršku Američke organizacije za međunarodnu pomoć i namenjen je preduzetnicama koje imaju poslovnu ideju iz oblasti agrobiznisa.

Ikona Svete Petke, prema rečima članova žirija, poseduje i estetsku i versku dimenziju, a svi likovni i tehnički elementi urađeni su na visokom novou.

"Ikona je moja molitva, i to je nešto što je moj život", kaže Aleksandra Panović. "Ja dišem kroz to, ja sam se tu pronašla i pokušavam da sačuvam to tradicionalno, naravno, dajući neki svoj pečat."

Poštovanje kanona, preciznost, posvećenost, duhovnost, samo su neki od neophodnih elemenata za izradu ikone.

Episkop šabački Lavrentije kaže da je ovo i slika živih bića onih koji su ih stvarali, a to je, kako kaže, isto tako važno kao i lepota ikone:

"Imao sam priliku da posmatram ikone u raznim krajevima naše zemlje ali, ovde, na jednom mestu, nisam imao prilike u Srbiji da vidim ovako nešto lepo."

Krstana Tasić, ikonopisac iz Nemačke, rekla je, obraćajući se  kolegama u šabačkom Kulturnom centru, da ikonopis čuva dušu čuveka i da će svi ovi radovi biti trag našeg vremena:

"Narod koji je vratio ikonu, vratio je i veru. Ikonopis je molitva. Ovo ovde što vidim govori o vrlo talentovanim mladim ljudima. Sve je tako skladno i pedantno."

Za proteklih osamnaest godina, u Šapcu je izlagalo više od pet stotina umetnika. Iako su rađene od različitog materijala,svaka od njih je, kažu ikonopisci, ogledalo duše, jer sve dok vas ne pogleda, niste sigurni da ste je završili.

"Treniram svakodnevno, pre ili popodne, u zavisnisti od obaveza u školi", kaže Stefan.  "Počinjem laganim zagrevanjem, do vežbi razgibavanja, uvodim sebe u glavni trening. Imam dobre rezultate u atletici i trudim se da postanem svetski atletičar", kaže Stefan.

Iako se dvoumio između atletike i fudbala, odabrao je kraljicu sportova. Brojna priznanja sa juniorskih takmičenja na 400 i 800 metara, koja je do sada osvajao, potvrđuju da je napravio dobar izbor.

Trener Veselin Bulatović kaže da je Stefan otkriven prostom metodom - štopericom i metrom još u sedmom razredu osnovne škole.

"On je talenat koji se sreće jednom ili nijednom u deset godina. On je dečko od  kog treba praviti budućeg olimpijca. Ako njega ne treniram, ja ne znam koga ću", kaže Bulatović.

Stefan je jednako uspešan i u četvrtom razredu srednje medicinske škole. U dnevniku ima sve petice. On je spoj svih dobrih osobina, kaže Stefanova razredna Svetlana Milanović, inače profesorka srpskog jezika.

"Omiljen je u odeljenju, pomaže drugovima, odličan je đak, dobar drug i sportista", ističe Stefanova razredna.

Upornost i rad, i u školi i u sportu, Stefanu su već doneli odlične rezultate. Planira da upiše Medicinski fakultet u Beogradu i da nastavi da se bavi atletikom.

Odlučan je, kaže, da se još jednom potvrdi u sportu i nauci. Ko će više dobiti ili izgubiti, atletika ili medicina, za sada je neizvesno.

Mnoštvo figura - leptiri, bubamare, lubenice, pečurke i puževi od cveća, zbog kojih se šetači osećaju kao da su u prirodi, u šumi ili na livadi, a ne u bučnom gradu.

Cvetne skulpture raduju Pančevce. "Oduševljen sam. Grad nikad nije izgledao ovako. Izuzetno je." Jedna sugrađanka kaže da ne zna da li su lepše figure ili raznobojno cveće.

Maštoviti cvetni aranžmani i instalacije prelepih boja, polako postaju novi simboli Pančeva. Prošle godine buba u cveću, a ove godine i trabant, najveće su skulpture sa ekološkim porukama, koje svojim sugrađanima šalje stručni i kreativni tim iz "Zelenila".

"Ovde je reč o suživotu čoveka i prirode", kaže direktor JKP "Zelenilo" Danilo Bjelica.

"Želeli smo da ovo gradsko sivilo zašarenimo i pružimo Pančevcima prijatan i lep kutak za život. Ovakve instalacije postoje u italijanskim gradovima, ali su naše ideje za konkretne skulpture originalne, i to nema niko drugi u Srbiji", kaže Bjelica.

Lepotu i privlačnost Pančevu daju i čistoća i doteranost, ali pre svega detalji, kao što su skulpture - svaka od njih je malo umetničko delo i preporuka za posetioce.

Medicinskim sestrama, koje su tokom prethodnih godinu dana ostavile pečat u svojoj profesiji, dodeljene su zlatne i srebrne povelje.

Ovaj posao nije zanimanje, nego život, a ozbiljnost, odgovornost, briga za pacijenta i kontinuirano edukovanje sastavni su deo njihovog rada, rečeno je na skupu.

Na svečanoj akademiji medicinskim sestrama, koje su tokom prethodnih godinu dana ostavile pečat u svojoj profesiji, dodeljene su zlatne i srebrne povelje.

Italijanski rizling ubran iz organskog vinograda sa 500 metara nadmorske visine,  sazrevao je na prirodnoj temperaturi, u glinenim posudama, napravljenim za tu namenu čak u Gruziji.

Šest hiljada litara belog vina narednih godinu dana čuvaće se u specijalno pripremljenim bačvama, kako bi božansko piće bilo spremno za goste Niša u godini  jubileja.

Deo kulture i istorije Niškog kraja moći će da osete turisti u tranzitu koji Koridorom 10 budu išli ka istoku. Kroz tri istorijske epohe, od Rimljana, preko doba Nemanjića do današnjih dana, u Malči, moći će da nauče kao se vino pravilo u doba cara Konstantina.

Kvalitet vina u nedavno pronađenim amforama iz 6. veka, na dnu Jadrana, potvrdio je zašto su vina čuvana u zemlji među najskupljima na svetu.

Na vinskom putu kroz Srbiju, kod Niša, prošle i ove godine podignuto je 70 hektara novih zasada vinograda, čije su autohtone vrste grožđa sa zaštićenim geografskim poreklom.

Dok skela nije radila, da bi obradio sedamdeset hektara, koliko poseduje s druge strane Tise, svakog dana morao je da pređe dvadeset kilometara u jednom i isto toliko u drugom smeru. Skela mu, kaže, štedi i vreme i gorivo.

U selu Taraš, od oko hiljadu stanovnika, njih osamdeset odsto bavi se poljoprivredom. Prema rečima zamenika predsednika saveta Mesne zajednice Branislava Markova skela je za njih od životnog značaja, jer je hiljadu  i pet stotina hektara najplodnije zemlje s druge strane Tise.

Celokupnu sumu za rekonstrukciju skele, oko četiri miliona dinara, obezbedila je opština Zrenjanin. U proteklih pedeset godina, koliko plovi ova skela, rađene su brojne rekonstrukcije, a prema rečima Milomira Zlatića ova je bila najobuhvatnija. Sa skoro devedeset odsto remonta sada, kaže, radi kao nova.

Posao skeledžije nije nimalo lak, kaže Dušan Kuzmanov, koji je za rad na skeli morao da položi i ispit.  Radni dan traje i po dvanaest sati, od jutra do mrklog mraka, i po kiši i po snegu, a sve se radi ručno.

Na banatskoj lepotici, kako meštani Taraša zovu svoju skelu, snimljeni su brojni filmovi, "Veliki transport" Veljka Bulajića, "Salaš u Malom Ritu", "Jesen stiže, dunjo moja" i, poslednji, "Konji vrani".

Skela i skeledžije ponovo su spremni ne samo da prevoze teret već, kako kažu meštani, i filmske serijale.

Mame, tate i njihovi mališani dobili su pakete koji sadrže nepohodna higijenska sredstva za novorođenčad, garderobu, ali i srebrne narukvice koje će mališane i roditelje podsećati na taj dan.

"Ovo je samo još jedna naša akcija kojom želimo da podržimo natalitet i promovišemo jedan od programa Gradske organizacije Crvenog krsta  i kojim želimo da edukujemo mlade u oblasti reproduktivnog zdravlja", rekla je Nevenka Bogdanović, sekretar Gradske organizacije Crvenog krsta u Kragujevcu.

Nevenka Bogdanović najavila je da će Crveni krst Kragujevca, što je i tradicija te organizacije, darovati sve novorođene bebe i njihove majke do 15. maja do kada traje ta akcija.

Natalitet u Kragujevcu poslednjih godina iznosi od 1,2 promila. Tako je  2010. godine rođeno ukupno 2.088 beba, oko 1.000 manje nego što je rođeno 1990. godine. To se promenilo prošle godine, kada je rođeno stotinak beba više nego godinu dana ranije.

Od početka ove godine, u kragujevačkom porodilištu dnevno se rađalo od četiri do sedam mališana, ali je bilo dana kada nije bilo nijednog porađaja.

Ipak, u noći između 8. i 9. maja, rođeno je čak 19 mališana, od čega su šesnaestoro Kragujevčani, dok je porodilja iz Tutina, na svet donela trojke.

Pored seoskog turizma organizuju i brojne ekološke i druge kampove. Spas od gradske vreve u ovom delu Zapadne Srbije pronašla je i porodica Aleksić iz Beograda.

"Umesto gradske buke imate žubor vode, cvrkut ptičica, šum grane na vetru. To je stvrano, milina i definitivno najbolji način da se odmorite", kaže Nebojša Aleksić iz Beograda.

Dolaze zaljubljenici u prirodu, poklonici tradicije, istorije i kuluture kojom loznički kraj obiluje.

Pored prirodnih lepota, kaže Nebojša Aleksić, turiste u ovaj kraj privlače i  brojne kulturne manifestacije.

Konak "Mišić" izgrađen je na porodičnom gazdinstvu starom preko stotinu godina. U junu će ugostiti učesnike Ekološkog kampa iz sedam zemalja, koji već petu godinu organizuju u saradnji sa Mladim istraživačima Srbije. Predrag Mišić kaže da se trenutno bave markiranjem pešačkih staza, čišćenjem šume i postavljanjem odmorišta.

Predsednik Bošnjačkog nacionalnog veća  Esad Džudžević rekao je da je obeležavanje  Dana bošnjačke nacionalne zastave jedan od ostvarivanja nacionalnih prava Bošnjaka koje im garantuje Zakon o manjinama.

Predstavnici Bošnjačkog nacionalnog veća uručili su zahvalnice predstavnicima podmlatka tri bošnjačke partije za poseban doprinos jačanju bošnjačkog nacionalnog jedinstva i afirmaciju mira i tolerancije u Sandžaku tokom kampanje za izbore 6. maja.

Ulicama Novog Pazara organizovan je defile učesnika 7. Smotre bošnjačkih narodnih igara i koncert u dvorani Kulturnog centra.

Dan bošnjačke zastave u Sandžaku je neradni dan, tako da danas nijedna javna ustanova čiji je osnivač Grad Novi Pazar nije radila, a ma zgradama i u prostorijama lokalnih organa u Novom Pazaru, uz državne simbole, istaknuti su i simboli bošnjačke nacionalne zajednice.

"Namera nam je da članove Akademije, na terenu upoznamo sa situacijom na srpskom selu, kako bi se o problemima i potrebama srpskog seljaka razgovaralo na licu mesta", rekao je u Kragujevcu za RTS glumac i režiser Radoš Bajić, koji je i član Odbora za selo SANU i organizator tog skupa.

Bajić je rekao da na taj način žele da pomognu oživljavanju sela i obnove domove kulture:

"Članovi odbora žele da daju svoj doprinos poboljšanju stanja u srpskim selima, budući da sve veći broj njih već ostaje bez stanovnika."

Odbor za selo Srpske akademije nauka i umetnosti, kako se čulo na skupu, nije funkcionisao, ali je izborom novih članova ponovo aktiviran krajem prošle godine.
Članovi odbora su akademici, naučnici, profesori srpskih univerziteta, inženjeri i stručnjaci Privredne komore Srbije.

Okrugli sto "Selu u susret", na kome će se razgovarati o gorućim problemima srpskog sela, održava se 12. i 13. maja u Vrnjačkoj Banji.

Za finalnu utakmicu Kupa Srbije između Crvene zvezde i Borca iz Čačka, koja se 16.  maja igra na fudbalskom stadionu Napretka u Kruševcu,  za nepunih sat vremena prodato je 2.600 karata.

Kruševljani će finale posmatrati sa zapadne i dela južne tribine, zajedno sa Čačanima, dok će zvezdaši navijati sa severa i istoka.

Od ukupno 10.300 mesta koliko ima nedavno rekonstruisan stadion Napretka, u prodaju je pušteno 10 procenata karata manje, jer je ovaj susret u gradu pod Bagdalom proglašen utakmicom visokog rizika.

Naušnice koje su pronađene u grobu mlađe žene, pored spoljneg zida crkve, izuzetno su dobro očuvane. Pretpostavlja se da je osoba bila iz vlastelinske porodice, jer su samo oni mogli da nose nakit sa obeležjima vladarske loze.

Rad na minđušama je takođe izuzetno precizan i, po rečima ljudi iz Zavoda za zaštitu spomenika, rad su neke priznate radionice nakita.

Po svim detaljima koje imaju, smatra se da su naušnice izrađene u 14. ili 15. veku.

Već u subotu 12. maja "Lepotica Linejna" će učestvovati na festivalu u poljskom gradu Bjalsko Bjale, a 18. maja ova predstava kragujevačkog pozorišta biće na takmičarskom repertoaru Međunarodnog festivala malih scena u bugarskom gradu Vrace.

Mesec maj, predviđen za međunarodna gostovanja i učešće na internacionalnim festivalima, predstava Knjaževsko-srpskog teatra iz Kragujevca "Lepotica Linejna" završiće 31. maja gostovanjem u Foči.

U predstavi koja prati sudbinu dve žene, ćerke i majke u dubokoj irskoj provinciji, a čije su izvođenje kritičari opisali kao "istinito, sveže, bolno ubedljivo, duboki doživljaj i uranjanje u stvarnost", igraju Marina Perić Stojanović, Nada Jurišić, Saša Piliović i Dušan Stanikić.

"Lepotica Linejna" kragujevačkog ansambla, koja je premijerno imala 29. februara, do sada je već je gostovala u Tuzli, Beogradu (pozorište Atelje 212) i učestvovala na festivalu „Zlatna liska" u Mostaru, gde je pobrala najlaskavije kritike.

Udruženje građana "Atendite" je, za svoj projekat otvorene biblioteke, dobilo sredstva od opštine Kikinda.

"Motiv nam je bio da se ovom gradu da neka nova boja", objašnjava Uroš Rodić iz "Atendite", dodajući da se nada maksimalnom iskorišćenju knjiga, uz princip "uzmi knjigu, donesi knjigu", i da će u biblioteci uvek biti dosta toga za čitanje.

Miloš Latinović, zamenik predsednika opštine, ističe da je Otvorena biblioteka jedinstven slučaj i nije konkurencija Gradskoj biblioteci:

"Namenjena je svim građanima koji dođu na trg, a pogotovo ljudima sa strane, koji će izvesno vreme provesti uz knjigu i možda neku ostaviti u biblioteci."

Građani su sa zadovoljstvom prihvatili novu mogućnost, tako da se očekuje da će Kikinđani vremenom masovnije koristiti i čuvati knjige koje su im stavljene na raspolaganje, ali isto tako i lično doprineti da se proširi knjižni fond.