Нова линија ће саобраћати са шест аутобуса, у интервалу наиласка од 25 минута, а ред вожње биће усклађен са поласцима линије број 70 са терминуса "Икеа", у циљу боље повезаности и поузданости система јавног превоза.

Линија број 80 се успоставља, како се наводи, јер је током проширења и уређења улице Теодора Драјзера и Булевара војводе Мишића дошло до привремених измена траса линија 49 и 94, које су указале на значај директне везе између Булевара војводе Мишића и Булевара кнеза Александра Крађорђевића.

"То је резултирало већим бројем захтева грађана да се наведена релација задржи и након завршетка радова. Успостављањем нове линије број 80 обезбеђује се трајна веза на овој релацији, чиме се унапређује функционалност мреже јавног превоза и одговара на исказане потребе корисника", напомиње се у саопштењу.

Из Секретаријата истичу да су се, имајући у виду вишегодишње ширење продајних капацитета, као и повећан број корисника и запослених у зони Икеа/Тржни центар "Ава шопинг парк", створили услови за увођење додатне линије до ове локације, што је било планирано још приликом доласка ове компаније у Београд.

Трампов правни тим тражи по пет милијарди долара одштете за сваку тачку, укупно 10 милијарди долара.

У тужби на 33 стране наводи се да је Би-Би-Си у документарцу "Панорама", емитованом у Великој Британији недељу дана пре председничких избора 2024. године, објавио "лажан, клеветнички, обмањујући и злонамеран приказ" Трампа.

Део документарца био је посвећен његовим речима и поступцима уочи нереда у Kапитолу 6. јануара 2021. године.

Према наводима тужбе, Би-Би-Си је "намерно и злонамерно" обмануо гледаоце спајањем два одвојена дела Трамповог говора, која су се догодила, како се тврди, у размаку од 55 минута.

Трампов правни тим наводи да је том монтажом изостављена његова изјава у којој позива на мир.

У поднеску се, такође, тврди да су унутар Би-Би-Сија постојале забринутости у вези са документарцем пре емитовања, али да су оне игнорисане, позивајући се на наводе британског листа Телеграф.

Портпарол Трамповог правног тима навео је у саопштењу да Би-Би-Си има "дугогодишњи образац обмањивања публике у извештавању о председнику Трампу", што је, како је наведено, у складу са "левичарском политичком агендом" те медијске куће.

Трампови критичари годинама наводе да су његове изјаве 6. јануара и тврдње о изборној превари допринеле избијању нереда, док је Трамп више пута причао да је тог дана користио "мирне речи".

"Тужим Би-Би-Си јер ми је буквално стављао речи у уста", рекао је Трамп у понедељак, наводећи да је у документарцу представљен као да је говорио ствари које никада није рекао.

У новембру се Би-Би-Си извинио Трампу због документарца, али је одбио да исплати одштету, наводећи да није сагласан са тврдњом да постоји основ за тужбу за клевету.

У међувремену су генерални директор Би-Би-Сија Тим Дејви и директорка вести Дебора Тернес поднели оставке у вези са контроверзом око монтаже.

Правни заступник Би-Би-Сија навео је у писму Трамповом правном тиму да емитер није имао намеру да обмане публику и да Трамп не може да докаже "стварну злобу", што је кључни услов за клеветничке тужбе јавних личности у САД. Такође је истакнуто да документарац није емитован у САД нити је био доступан америчкој публици путем сајта Би-Би-Сија.

Трампови адвокати, међутим, тврде да је суд у Флориди надлежан, јер је документарац био доступан америчким гледаоцима путем стриминг сервиса BritBox.

Двојица нападача отпутовали су на Филипине 1. новембра и боравили у тој земљи до ​​28. новембра, саопштила је имиграциона служба те земље, преноси Би-Би-Си.

Саџид Акрам (50) је путовао користећи индијски пасош, док је његов син Навид (24) користио аустралијски пасош, рекла је портпаролка имиграционе службе Дана Сандовал.

Јужни град Давао био је њихова коначна дестинација на Филипинима, додаје се.

Давао је метропола на истоку главног јужног острва Филипина, Минданаоа. Познато је да исламистички милитанти делују у сиромашним деловима централног и југозападног Минданаоа.

Аустралијски медији, позивајући се на безбедносне изворе, преносе да су отац и син прошли "војну обуку" на Филипинима. Ипак, та информација још није званично потврђена.

"Разлози због којих су отишли, сврха и где су боравили ​​док су били тамо, тренутно се истражују“, каже комесар полиције Новог Јужног Велса.

И филипинска војска саопштава да не може у овом тренутку да потврди да су њих двојица имали "војну обуку" док су боравили у тој земљи. У току је истрага о њиховом боравку на Филипинима.

Аустралијска полиција је навела да су у возилу двојице нападача пронађене заставе ИД, као и импровизоване експлозивне направе.

Полиција наставља да ради на утврђивању мотива напада, поручује комесар полиције Новог Јужног Велса.

Премијер посетио хероја који је разоружао нападача

Премијер Аустралије Ентони Албанезе посетио је мушкарца који је разоружао једног од нападача са плаже Бонди услед чега је и сам повређен.

Албанезе је истакао је да Ахмед прави херој.

"Он је прави аустралијски херој. Одлучио је да предузме акцију и његова храброст је инспирација за све Аустралијанце", поручио је Албанезе који му се захвалио на том чину.

Минс: Одлучан сам да се донесу најстрожи закони о оружју

Премијер Новог Јужног Велса Крис Минс каже да је ова трагедија ујединила заједницу. Пружио је подршку полицији у борби против тероризма.

Истакао је да је његов фокус решавање проблема антисемитизма, додајући да се то "неће урадити за недељу дана", као и да ће бити дугорочни пројекат за његову владу.

Поручује и да је одлучан да донесе најстроже законе о оружју.

"Одлучан сам да се донесу најстрожи закони о оружју у Аустралији, а они ће бити значајно пооштрени у Новом Јужном Велсу“, закључио је Минс.

Петнаест људи погинуло је у терористичком нападу током прославе Хануке на плажи Бонди у Сиднеју, док је један нападач убијен у размени ватре са полицијом, а други је тешко рањен и ухапшен.

У нападу су повређене 42 особе, старости од 10 до 87 година. Међу повређенима је четворо деце, двојица тешко рањених полицајаца и пролазник који је савладао једног од нападача и отео му оружје.

"Анализе покажу неке проблеме у далекој будућности и онда ви можете у садашњости са неким малим изменама, не толико драстичним, да отклоните те недостатке или нестабилности. А са друге стране ако чекате, као што смо ми, нажалост, сувише често у неким претходним случајевима чекали да се проблеми нагомилају, онда оне захтевају радикалне реформе, какве смо у пар наврата били заправо принуђени да спроводимо", каже Алтипармаков.

Додаје да је студија показала да ми тренутно немамо никакве нагомилане проблеме у пензијском систему. Захваљујући добро спроведеним реформама 2003. па затим 2014. и 2019. године, када је враћена "швајцарска формула" и касније надограђена, обезбеђен је финансијски стабилан пензијски систем, сматра Алтипармаков.

Коментарише и повећање пензија од 12,2 одсто које ће пензионери осетити почетком јануара, када легну увећане пензије.

"Повећање пензија од 12,2 одсто управо је у складу са надограђеном "швајцарском формулом" која каже да пензије прате плате 50 одсто, а 50 одсто раст цена. Када буџет то омогућава, као што ће бити случај следеће године, онда пензије могу да и 100 одсто прате раст зарада. Управо зато смо добили то повећање од 12,2 одсто које, као што знате, у реалном износу биће осам одсто или девет одсто будући да је инфлација око три одсто, четири одсто", наводи саговорник из Фискалног савета Србије.

Демографија је судбина

Измене пензијског система диктира и старење становништва, а предвиђа се да ће до 2041. сваки четврти грађанин Србије бити старији од 65 година. Никола Алтипармаков подсећа на колоквијалну изреку да је демографија судбина.

"За разлику од економије, демографија је у великом мери закуцана у наредних три, четири, пет деценија. Управо зато се раде ове врсте анализа, да се види шта демографија доноси пензијском систему и на који начин утиче. Свакако, демографско старење Србије представља финансијски притисак на пензијски систем, али оно што треба знати је да Србија у том случају није изузетак. Демографско старење је присутно у свим европским земљама. У неким попут Немачке које се адекватно томе супротстављају кроз реформе пензијског система то омогућава финансијску стабилност и ми можемо да кажемо да смо омогућили ту финансијску стабилност", каже Алтипармаков.

Анализа је показала да када је реч о броју корисника старосне пензије неће бити знатних промена, али се очекује смањење корисника инвалидске и породичне пензије. Инвалидске, јер се онемогућавају злоупотребе којих је раније било, а породичне јер већим учешћем жена на тржишту рада све више жена остварује старосну пензију, па ће бити мања потреба за породичном пензијом у наредним годинама.

Однос просечне плате и пензије

Питање о којем се размишља је однос просечне плате и просечне пензије.

"Анализа је показала да због реформи које смо успели да спроведемо, ми ћемо моћи да одржимо тај однос просечне плате и пензије преко 40 одсто у наредних 20 до 25 година. Тамо од 2050. године онда тај однос пада, али не драстично, на неких 38 одсто , 39 одсто", навео је Алтипармаков.

Према његовим речима, једна могућност је веома постепено повећање старосне границе, а када планирамо довољно унапред то неће бити ни драстично, нити преко ноћи.

"Причамо о повећању од једног месеца током једне године у наредним деценијама, не у овој деценији. Друга могућност је да се више грађани ослањују на приватну допунску пензијску штедњу, како би се надопунила ова јавна државна пензија. И ту су заправо већи проблеми и већа отворена питања, будући да је анализа показала да је јавни пензијски систем урадио свој део домаћег задатка, али приватни пензијски фондови у Србији, који су уведени пре безмало 20 година, су ти који не раде свој део посла", каже Алтипармаков.

Једнаки услови и за жене и за мушкарце

Старосна граница за одлазак у пензију за мушкарце је 65 година, а за жене ће од 1. јануара бити 64 године. Идеја је да се старосни услови изједначе до 2032. и да од тада и мушкарци и жене одлазе у пензију са 65 година.

"Грађани тренутно немају финансијских мотива да одлазе после 65. године у пензију. Више им се
исплати, чак и ако хоће да раде, да се пензионишу, па да онда наставе да раде и да примају плату и пензију. Може да се размисли да се грађанима који се пензионишу након 65. године додају такозване актуарске награде. Као што имамо пенале за пензионисање пре 65. године исто тако можемо да уведемо и награде за пензионисање након 65. године, тако да се сваке године пензија повећава за четири одсто или пет одсто додатно. То би била једна стимулација за грађане да дуже раде", рекао је Алтипармаков.

Како је истакао, друга ствар у будућим деценијама је да се разматра да се тих 65 година веома постепено повећа на 66 или 67. како то буду радиле друге европске земље, али за сад у непосредној будућности то није неопходно.

"То говори да у школама постоји неки етос и да се негује комуникација, што је позитивно имајући у виду да се доста говори о насиљу. Ово није испитивање које је спровело министарство просвете већ је то истраживање Савета Европе, и за нас је било изненађујуће то што испитаници нису препознали вербално насиље као насиље. Када их питате колико су доживели насиље, њих 15 каже да јесте, а чак 85 одсто да није, али када их питате да ли су доживели ругање, вређање онда 60 одсто одговори да јесте то доживело што нам казује да вербално насиље не сматрају насиљем, што оно дефинитивно јесте", истакла је у разговору за РТС помоћница министра просвете Снежана Вуковић.

Како каже, релативизација не сме да се догађа, али она често потиче од родитеља од којих по моделу понашања деца најчешће уче.

Дигитално насиље у порасту

Када је реч о вршњачком насиљу, каже, систем образовања је учинио све како би се осмислили механизми борбе против насиља, који сада и функционишу.

"Проблем је што је сензибилизација грађана постала толико велика да се неретко пријављује и оно што није насиље, а што мора да се провери. Неке ситуације насиља су драматичније данас, дигитално насиље је у порасту. Одрасла деца, а то значи ученици средњих школа, показали су нам да трећина бар шест сати дневно користи интернет. Дакле већина младих четвртину дана проводе на интернету, што је бар половина будног стања. И онда је нормално што резултати бележе пораст управо дигиталног насиља", објашњава Снежана Вуковић.

Проблем је што не постоји свест да све оно што ставите на интернет остаје ту заувек.

"Ви можете да бришете, али у виртуелном свету то остаје. Нема процене, нема критичког мишљења да све што се појави није и тачно. Можемо да дебатујемо о томе, да критички посматрамо и процењујемо шта јесте, а шта није чињеница. Јер дошли смо у ситуацију да сада све што се појави у било којој врсти медија то се узима као чињеница, а то наравно није", наглашава помоћница министра просвете.

Последице које трају

Истраживање показује да последице вршњачког насиља могу бити дуготрајне и вишеслојне.

"Чак 40 одсто деце која су трпела насиље касније и сама постају насилна", упозорава Вуковић и истиче да постоји директна веза са каснијим породичним насиљем, што и показује колико су школа, породица и институције упућене једне на друге.

Конкретно, 210 милијарди евра руске државне имовине замрзнуте од почетка рата 2022. године. Највећи део тог новца, око 185 милијарди евра је у белгијској финансијској кући Евроклир.

Кијев би без новца у буџету за основне потребе, па и за одбрану, могао да остане већ почетком следеће године.

Горан Николић из Института за европске студије наводи да се помоћ САД Украјини значајно смањила.

"Тај зајам би дао простор Кијеву и могућност да настави рат, поред осталог купујући америчко оружје. Пошто се у последње време америчка помоћ Кијеву практично престала и она се сада свела на око 20 милијарди евра тромесечно од стране земаља ЕУ", рекао је Николић.

Дописник РТС-а из Брисела Душан Гајић је рекао да се замрзавање имовине већ дешава и да је оно по међународном праву, али да конфискација није.

"Европска комисије се труди да покаже како се не ради о конфискацији, већ о гаранцији за зајам Украјини која би била искоришћена само ако Русија одбије да учествује у обнови Украјине”, рекао је Гајић.

Русија најављује контрамере

Москва не прави разлику између гаранција за зајам и конфискације, говори само о крађи.

Руска централна банка поднела је тужбу и тражи око 230 милијарди долара одштете од Евроклира. Најављује и контрамере, заплену европске приватне имовине у Русији.

"Ту имају мање могућности, пошто има мање имовине које могу да заплене. Ту је посебно битна Кина и однос како би Кина могла да реагује датим околностима и у будућности посебно. Страх да би неко могао посматрати средства уложене у Европске банке као ризичну активу, што је један од аргумената Белгије био да се противи том плану", рекао је Николић.

Евроклир саопштава једино да се већ суочава са бројним тужбама у Русији. Белгија тражи додатне правне заштите, да не остане сама изложена ризику.

Сумњичави су и Европска централна банка и њена председница Кристин Лагард.

Гајић објашава да би Европска унија могла да се нађе у финансијској нестабилности.

“Страховање Европске централне банке је да би такав потез могао од стране инвеститора од других земаља да буде схваћен као знак да Европска Унија користи средства које се налазе на њеној територији, не у складу са правом, него у складу са својим интересима и да би то могло да доведе до финансијске нестабилности. Међутим, аргументи неки супротни томе кажу да је ово ситуација која је изузетна, у којој земље, чланице и ЕУ реагују на контрамерама на кршење међународног права које је починила Русија агресијом на Украјину”, нагласио је Гајић.

Несугласице унутар ЕУ

Подела у ЕУ је отворена. Уз Белгију, и Италија, Бугарска и Малта, траже алтернативу која смањује правни ризик, попут заједничког задуживања или зајма, али за то је потребан консензус.

Мађарски премијер Виктор Орбан био је јасан и рекао да покушај Брисела да узме руски новац је објава рата.

Да ли ће се о руској имовини одлучивати квалификованом величином или ће ЕУ наћи друго решење одлучиваће се крајем недеље.

На другој страни, Вашингтон би тај исти новац радије сачувао као полугу за будући мировни дил, делом за обнову Украјине, али и за америчке безбедносне гаранције и за руско-амерички инвестициони фонд.

Уместо да повежу жице, они повезују апликације. Естонија је прва земља на свету која је системски регулисала употребу вештачке интелигенције у школама, док Кембриџ предњачи у припреми наставника за примену технологије у настави.

"Постоје различити програми, а један од њих је обука за коришћење дигиталних технологија у учионицама, за то се добија сертификат, а кроз те квалификације помажемо наставницима да разумеју како да користе технологију као средство у настави", рекла је Ниведита Босе са Универзитета у Кембриџу.

Немачка је у ову годину ушла са јасним планом да укључи ВИ у образовање издвајајући пет милијарди евра - од административних послова у школи до информисања родитеља.

"Тренутно око 29 одсто школа и универзитета на неки начин користи ВИ у образовном процесу на три практична начина. Један је за аутоматизацију рутинским административних послова попут вођења евиденције присуства, заказивања провере знања, оцењиванај тестова и информисања родитеља о дешавањима у школи", рекао је Ненад Радичевић, дописник РТС-а из Немачке.

Платформе за образовање унапређују и домаћи стручњаци

На развоју платформе за образовање засноване на вештачкој интелигенцији раде и домаћи стручњаци. Циљ је, кажу, ослободити се бирократије и дати мерљивије податке о напретку ученика.

"Оно што платформа пружа је персонализација у учењу, разумевање потреба стања ученика, оптимизација администрације у школи и оптимизација припреме градива наставницима, а за родитеље једу потпуну транспарентност и увид у стање тога шта се дешава у школи", навео је Драган Танасковић који се бави платформом "CheckIT"

"Такве платформе користе принципе неуроедукације који је нови педагошки приступ који комбинује педагогију, неурологију и психологију и помаже наставницима, ученицима и родитељима да разумеју како мозак функционише и како да свако дете постигне максимални потенцијал", објаснила је Светлана Белић, директорка Фондације за образовање.

Ученици и наставници користе напредне технологије, али без јасног плана

У Србији и наставници и ученици свакодневно користе неки облик напредних технологија у образовном процесу, али без јасног плана. Важно је да ученици савладају дигиталне вештине још током школовања, како би сутра били спремни за реалне изазове на радном месту.

"Дигитални алати нису везани само за образовни систем где постоји учионица и рачунар јер обично мислимо да је дигитализација везана за рачунар. У стручном образовању постоје це-ен-це машине, у савременом образовању не постоји ниједна машина која нема дигитални процес", рекла је Габријела Грујић, директорка Канцеларије за дуално образовање.

Потребно је што пре ући у системску обуку наставника за примену нових технологија у процесу образовања, кажу стручњаци, и наглашавају: не можемо методама из прошлог века да спремамо децу за другу половину 21. века.

"Да без обзира на техничку испуњеност мора и неки други критеријуми да се испуне како би Србија добила отворена врата. Мислим да је постојала процена да ће рат у Украјини трајати много краће, да ће санкције Русији имати краћи временски период. Ја се бојим да то и даље није на дневном реду", рекла је Александра Јоксимовић из Центра за спољну политику.

До консензуса - међу државама чланицама треба да дођу, кажу познаваоци, три групе земаља са три различита става око отварања кластера 3.

"Једна група земаља и даље инсистира на томе да није показано довољно спремности, довољно видљивих реформских корака у области владавине права и тих осталих фундаменталних принципа. Имамо другу групу земаља која је и даље врло гласна у томе да Србија није још увек и поред тих појединачних активности током претходног периода показала јасан заокрет од Русије. И даље се појављују услови који се везују за дијалог између Београда и Приштине, односно оно што Србија треба да уради у том смислу. Врло је јасно шта су захтеви тих држава које и даље не пружају подршку Србији", навела је Бојана Селаковић из Националног конвента о ЕУ.

"ЕУ неће одустати од инсистирања на појединим темама када је у питању напредак Србије ка ЕУ. Још једном понављам да кластер 3 као такав није суштински битан, колико је битан симболички да би Србија пробила ту баријеру и наставила даље", објаснила је Јоксимовићева.

А много важније је што се сада напредак и ток европских интеграција води у односу на реформску агенду и везује за план раста.

"Ту постоје такође обавезе које је Србија преузела, неке од тих обавеза су испуњене, неке нису, на некима се ради и то је оно што јесте жив део процеса који ће се свакако наставити у одређеном периоду, у наредном периоду, посебно због тога што је остваривање тих реформских корака, најдиректније повезано и са повлачењем нових финансијских транши", истакла је Бојана Селаковић.

Министри европских послова Уније расправљаће данас у Бриселу о закључцима о политици проширења којима се, поред осталог, Србија подсећа да ће темпо приближавања зависити од напретка у владавини права и нормализацији односа са Приштином.

У немачком плану од 10 тачака се наводи да ће Берлин продубити посвећеност одбрани Украјине кроз заједничка предузећа, даљу тржишну интеграцију и могуће савезне инвестиционе гаранције.

Лидери су се сагласили да је очување безбедности, суверенитета и просперитета Украјине суштинска компонента заједничке евроатлантске безбедности и да одлуке о могућим територијалним уступцима може да донесе искључиво украјински народ.

Амерички председник Доналд Трамп изјавио је да је споразум усмерен на окончање руског рата у Украјини ближи него икад, након што је његов тим известио о напретку након разговора у Берлину .

Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да Москва не добија информације од Сједињених Америчких Држава о преговорима који се воде у Берлину о окончању сукоба у Украјини, у присуству представника САД, Европе и Украјине.

Сергеј Лавров, руски министар спољних послова, упозорио је да у земљама ЕУ поново оживљава идеологија нацизма.

"Европа користи украјинску кризу да се потврди, да подмеће клипове у точкове и кује заверу против Сједињених Држава и свих оних који желе праведно решење", рекао је Лавров.

Борбе на фронту не престају, како да копну тако и под водом.

Украјински подводни дронови уништили су руску подморницу Варшавјанка класе 636,3 у луци Новоросијск.

Са друге стране, руске снаге обориле су током ноћи 130 украјинских дронова изнад 11 региона и изнад Каспијског језера.

У брдско-планинским крајевима током целог дана биће сунчано. 

Дуваће слаб до умерен, југоисточни и источни ветар, крајем дана и током ноћи на југу Баната и јак.

Најнижа температура кретаће се од -6 до 5 степени на западу Војводине и у Тимочкој Крајини, а највиша дневна до 13 степени на југоистоку земље.

У Београду ће ујутру у појединим деловима града бити магле и ниске облачности, средином дана постепено ће доћи до разведравање.

Најнижа дневна биће -1, а највиша температура до 8 степени.

Временска прогноза за наредне дане

У среду, четвртак и петак ујутру биће понегде магла и ниска облачност. Током дана мало и умерено, а на истоку Србије и претежно облачно, понегде уз могућност слабе росуље.

Ветар слаб до умерен, ујутру и пре подне на југу Баната повремено и јак, јужни и југоисточни. Најнижа температура од -3 до 6, а највиша од 8 до 15, на истоку Србије око 5 степени. 

До краја недеље ће се задржаће суво и стабилно време, а магла се, као локална појава, очекује у јутарњим и ноћним сатима, док ће током дана, уз слабу до умерену облачност, бити и сунчаних периода.

Међу тачкама дневног реда је Предлог кандидата за судије Уставног суда Републике Србије, који је поднео председник Републике, као и Предлог за утврђивање листе кандидата за судије Уставног суда које именује председник Републике, а који је поднела председница Народне скупштине Ана Брнабић, почеће у 10 часова.

Посланици ће расправљати и о изменама Закона о државним службеницима, како би се примена одредбе која се тиче конкурсног процеса одложила до 1. јануара 2027. године.

Министарка државне управе и локалне самоуправе Снежана Пауновић подсетила је на ресорном Одбору да ће тај Закон о државним службеницима ступити на снагу од 1. јануара, али је додала да он, иако се за дупло смањује време потребно за запошљавање потребних кадрова на бази повећаног обима посла, не задовољава потребе, па се зато тражи одлагање његове примене до 1. јануара 2027. године.

Пред посланицима је и потврђивање споразума између Владе Србије и Владе Румуније о сарадњи у области превенције, ограничавања и ублажавања последица од катастрофа, Предлог закључка поводом представљања извештаја Европске комисије о Србији за 2025. годину, кадровска решења у скупштинским одборима, извештаји више комисија.

Свечаности у Градској кући присуствовали су министар људска и мањинска права и друштвени дијалог у Влади Србије Демо Бериша и министар за пензијски систем, породицу и социјалну политику Владе Хрватске Марин Пилетић.

Током свечаности додељене су годишње награде Хрватског националног већа за друштвени рад у хрватској заједници, допринос култури и образовању на хрватском језику.

Како се наводи, сумњиче се да су у суботу, 13. децембра, у Краљеву испред једног угоститељског објекта у тучи нанели повреде двојици младића, од којих је један задобио лаку, а други тешку телесну повреду.

Деветнаестогодишњак којем је нанета тешка телесна повреда задржан је на даљем лечењу у краљевачкој болници, саопштено је из ПУ.

Додаје се да је осумњиченима одређено задржавање до 48 сати након чега ће, уз кривичну пријаву, бити приведени Основном јавном тужилаштву у Краљеву.

Додао је да таква дешавања означавају "крај организоване криминалне групе око одметнутог Тужилаштва за организовани криминал и тужиоца Младена Ненадића који је на његовом челу".

"Напокон ће се видети ко је све рушио државу, јер ће ово бити суђење управо тим људима који су хтели да власт мењају без избора кроз насиље и по налозима који долазе споља. Зато кажем да ће ово означити њихов крај. Показаће се да не раде свој посао", рекао је Селаковић.

Јавно тужилаштво за организовани криминал подигло је оптужни предлог против министра културе Николе Селаковића и још три особе у вези са незаконитостима приликом скидања својства културног добра над зградама "Генералштаба", саопштено је из тог тужилаштва.

Све почиње безазленим разговорима путем интернета, а завршава се уценама, новчаним понудама и бруталним притисцима који разарају породице и стављају Европу пред нову, опасну врсту криминала.

Ненад Бучевац, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекао је да организоване криминалне групе више не ангажују "своје војнике", већ циљају децу која траже пажњу, усамљена су и немају контакт са реалним светом, па су подложна да им се придруже.

"Некада су врбована присилом, а данас се стиче поверење и постају пријатељи са таквим појединцима, док их не увуку у своје групе. Као родитељи, треба да обратимо пажњу на нашу децу и што више да разговарамо са њима", истиче Бучевац.

Заштита деца, не контрола

Према његовим речима, родитељи, иако знају мање од деце о дигиталном свету, треба што више да се едукују, па да траже од деце да их науче о „свом свету“, али и да их контролишу путем апликација.

"То је можда задирање у приватност, али у кругу породице. Треба да кажете деци да их тиме штитите, а не контролишете. Можете и да препознате ране знаке, попут тога да ли је дете повучено, да ли превише времена проводи у соби, дуго спава преко дана, а ноћу је на интернету. Тако се препознаје да се преселило у дигитални свет и да постаје мета", каже Бучевац.

Напомиње, такође, да деца у највећем броју случајева почињу са видео-игрицама намењеним за више играча, па проналазе своју ужу групу и постају прихваћена од стране виртуелних људи.

"Често не знају да са друге стране стоји нападач, а не пријатељ. Касније се пребацују у чет-собе, причају о заједничким темама, док не пређу у криптоване апликације које је теже пратити, па се крене са слањем експлицитних фотографија, након чега следе уцене деце, претње или изазови које извршавају у реалном свету", указује Бучевац.

Жена дала 100.000 евра човеку јер је мислила да је холивудски глумац

На питање да ли је било случајева врбовања за секте, Бучевац каже да су оне углавном верске природе и да није чуо за њихов утицај на младе у Србији, као ни за деловање озбиљних терористичких група, већ да је то распрострањеније у Јужној Америци и Европи, али да није искључено да може доћи и код нас.

"Верујем да су и одрасли циљна група, као и млади, с обзиром на то да нису упознати са таквим светом. Реч је о средњој и старијој генерацији, која мање зна о дигиталној технологији. Чуо сам код нас за случај љубавних уцена, када је наша суграђанка мислила да је у вези са холивудским глумцем, па му је два пута пребацила по 50.000 евра", каже Бучевац.

Бучевац указује и да сада постоји нови изазов – вештачка интелигенција, која за само неколико минута може да репродукује глас и акценат, па човек помисли да је заиста реч о реалној особи. Често је одраслу особу срамота да такав случај пријави полицији.

"Савет родитељима је да направе тајни језик или шифру са децом, како би могли да препознају да ли је заиста реч о њима или о вештачкој интелигенцији. Одбрана није само у технологији, већ и у нама", закључује стручњак за сајбер-безбедност Ненад Бучевац.

Волстрит џорнал подсећа да је Кушнер више од две године планирао изградњу хотелског комплекса у оквиру Трамповог бренда, али да је наишао на противљење опозиције, активиста и студената у Србији.

Раније данас, Јавно тужилаштво за организовани криминал подигло је оптужни предлог против министра културе Николе Селаковића и још три особе у вези са незаконитостима приликом скидања својства културног добра над зградама "Генералштаба", саопштено је из тог тужилаштва.

Након победе у Првом сино-јапанском рату 1895. године, Земља излазећег сунца је од посрнуле кинеске династије Ћинг преотела луку Лушун на полуострву Лиаодонг, на Западу познату као Порт Артур (део данашњег Далијена), и продрла у јужну Манџурију.

Поврх тога, присвојила је острво Тајван и практично преузела контролу над Корејским полуострвом, краљевином која је до тада била у подређеном, вазалном положају у односу на двор у Пекингу.

Но, експанзију Јапана на кинеско копно и Корејско полуострво политичким притисцима омела је управо Русија, која је и сама ширила територије на Далеком истоку и имала економске, па и територијалне претензије према Манџурији и Кореји, услед чега је Јапан био присиљен да се, осим са Тајвана, повуче са освојених територија.

У праскозорје рата

Након гушења тзв. Боксерског устанка, неуспешног покушаја кинеских патриота да из своје земље потисну омражене стране колонисте, на којем су се, уз Британце, Французе и Немце, 1900. године ангажовали и Јапанци и Руси, на северу Кине, са важним упориштем у граду Харбину, остало је чак око сто хиљада руских војника.
Захваљујући великом зајму који су дали Пекингу да исплати ратну одштету Токију за пораз у сино-јапанском рату, Руси су од кинеског двора добили концесију над полуострвом Лиаодонг и луком Порт Артур, која је за њих била од виталног значаја, будући да се, за разлику од Владивостока, уопште није ледила.

У Јапану су ту концесију, значајно присуство руске армије, као и постојање Транссибирске железнице и изградњу њеног крака који је пресецао Манџурију, протежући се од сибирског града Чите на северу до Порт Артура на југу, у 1903. години видели као снажну претњу не само по своје колонијалне интересе, већ и као одскочну даску за могућу будућу агресију Русије на сама јапанска острва.

Отуд су у Токију одлучили да је оружани сукоб, с циљем потискивања руских трупа из Кине и Кореје, неопходан и неизбежан.

Супротстављене снаге

У то време, сматра се, Руско царство је имало чак 130, а Јапан око 46 милиона становника. Та демографска предност ипак није до те мере била изражена у рату, јер ју је потирало неколико фактора. Један врло битан је то да су трећину популације Русије чинили муслимани, који нису били регрутовани у војску због уверења да би, због етничких, лингвистичких и религијских афинитета према Турској, с којом је Русија вековима водила ратове, и недавних руских освајања Кавказа и Централне Азије, били нелојални и склони бунама.

Даље, систем регрутације у Русији омогућавао је поштеду по више основа, које су они имућнији или са везама рутински користили, тако да су они који би завршили у униформи као обични редови то доживљавали као несрећу и неправду.

Највећи део састава руске војске био је неписмен и недовољно обучен, а и његово пребацивање на Далеки исток ишло је врло тешко, будући да је Транссибирска железница, иако углавном изграђена, у појединим деоницама била врло лошег квалитета, те још увек није имала обилазницу око Бајкалског језера, због чега је војска морала да преседа на малобројне скеле или маршира преко залеђене површине и онда се на другој обали поново укрцава у вагоне. То не само што је успоравало транспорт људства, него је и ограничавало количину артиљерије која је могла да се упути у Манџурију и Кореју.

Јапанци су имали неколико предности, као што су географска близина ратишту, мада је ситуацију отежавало то што их је од њега одвајало нешто мора, већа писменост и боља обученост регрута и професионалног војног кадра.

И мада су на папиру Руси имали нешто више ратних бродова од Јапана, они су били раштркани између Балтика, Црног мора и Тихог океана, док су сва јапанска пловила била сконцентрисана на малом простору и, што је врло битно, у технолошком и логистичком погледу била модернија и уједначенија, док се руска морнарица састојала од широког спектра машина различитих типова и старости.

Познато је и да су руски морнари пола године проводили на копну због мржњења воде и затварања лука на Северу, због чега су били знатно мање увежбани од својих јапанских колега.

Парадоксално, то се односило и на Црноморску флоту, чији су морнари такође одсуствовали по шест месеци, мада она зими није била окована ледом као Балтичка и Пацифичка. Многи од њих били су из унутрашњости и никада раније нису имали додир с бродовима и морем. С друге стране, добар део јапанских морнара били су људи који су од малих ногу живели на мору и од њега.

Такође, због физичке сличности са локалним кинеским становништвом, финансијски издашни Јапанци били су у прилици да неометано развију мрежу шпијуна у простору за који су предвиђали да ће бити бојиште и тако стекну потребна сазнања о његовим географским карактеристикама и кретању и снабдевању непријатеља, те изврше диверзије, које су онда руске војнике наводиле на помисао да је становништво против њих и на неоправдане одмазде.

Кланица у Кини

Јапанци су у фебруару 1904. први ударили – најпре на руске бродове у корејској луци Инчон, а онда и у кинеском Порт Артуру, чиме су практично "закључали" руску Пацифичку флоту и омогућили искрцавање својим копненим снагама.

Неометано су, у хиљадама, пристизале на север Корејског полуострва, одакле су марширале ка реци Јалу на кинеској граници и даље у Манџурију.

Командант јапанске флоте Хеихачиро Того у блокаду Порт Артура и отварање коридора за пребацивање пешадије и артиљерије кренуо је са импресивном армадом од шест бојних бродова, десет крстарица, 30 разарача и 40 торпедних бродова.

Ти ефективи, скупа са пешадијом под непосредном командом генерала Маресукеа Ногија, брзо су ставили Порт Артур, руско упориште са око 100.000 војника, у обруч, и са копна и са мора.

Највећа копнена битка рата управо је вођена у склопу те петомесечне опсаде Порт Артура. Она је, мада је окончана предајом бранилаца, однела високу цену у животима јапанских војника, који су, беспоговорно следећи наређења, грудима јуришали на митраљеска гнезда противника.

Против њих су, осим преко 500 топова, коришћене и ручне гранате и ноћни рефлектори – неке од иновација које су по први пут нашле примену управо у Руско-јапанском рату, скупа са телефонским везама и ометањем сигнала.

Након више масовних јуриша, који су сваки коштали по неколико хиљада војника, Јапанци су успели да заузму положаје с којих су могли да тешким хаубицама униште у луци затворену руску Тихоокеанску флоту. Њена светла тачка био је бојни брод "Севастопољ", који је, иако погођен гранатама од 280 милиметара, успео да се извуче на отворено море, где је преживео чак 120 напада торпедима, у којима је учествовало укупно 35 пловила, и потопио два јапанска разарача, пре него што је посада била присиљена да га, због предаје Порт Артура, пошаље на дно.

Јапанци су касније, гонећи Русе на север, војсци цара Николаја II Романова задали тежак ударац код Мукдена (данашњи Шенјанг) – руска команда, несвесна коликим снагама располаже противник, починила је грешке које су је коштале људства, опреме и залиха: преко 40.000 погинулих, несталих и заробљених, те близу 50.000 рањених на руској, и нешто више од 15.000 мртвих и 59.000 повређених на јапанској страни, брутални су биланс те крваве оргије.

Руски дебакл код Цушиме

У војне анале ушла је епска одисеја руске Балтичке флоте, односно операција њеног пребацивања од Финског залива до Далеког истока, која је трајала чак седам и по месеци. Бродови плићег газа из њеног састава, након што су опловили Европу, прошли су кроз Суецки канал, али они тежи морали су на епопеју око Африке.

Све њих током пута око света мучили су проблеми логистичке природе, као што су снабдевање угљем и храном и вршење оправки. Много тог фосилног горива сами су морали да тегле, па су се морнари жалили на мучнину због сталног живота у облаку угљене прашине.

Мориле су их и тропске болести и храна лошег квалитета.

Када је стигла у источну Азију, с обзиром на то да је Порт Артур већ био пао, Балтичка флота није имала куда него у Владивосток. То је Јапанцима олакшало планирање, пошто су могли да сузе број могућих поморских рута којима би Руси могли да се запуте.

Осим коначне дестинације, с обзиром на голготу кроз коју су Руси морали да прођу, било је јасно и да они неће запловити ка Владивостоку обилазећи Јапан са истока, што би додало још више од хиљаду километара њиховом трновитом путу – тако је јапанска морнарица мирно заузела положаје на крајњем југу Корејског полуострва и практично чекала у заседи исцрпљену руску флоту да дође у за њу опасне воде између Јапана и Кореје, код острва Цушима.

Јапанске снаге биле су опремљене квалитетно израђеним и оклопљеним британским бродовима, који су имали већу брзину од руских, чији су конвој, састављен од бојних бродова, крстарица, разарача, обалских монитора и болничких пловила, додатно успоравали транспортни бродови накрцани угљем.

Јапанска флота се, стога, брже кретала и, захваљујући информацијама које је стекла још приликом пристајања руских снага у Шангају, тачно је препречила пут противнику у Мореузу Цушима у мају 1905. године, засувавши га прецизном, континуираном ватром – све време одржавајући најстрожу дисциплину у маневрисању.

Резултат је био поражавајући по Русе: њих 4.830 је сместа погинуло, док је близу 7.000 било заробљено. Балтичка флота престала је да постоји, баш као и Пацифичка пре ње. На јапанској страни било је једва нешто више од стотину погинулих.

Обострано жељени мир

Да Јапанци при крају рата нису ударили на Сахалин, сукоб би остао судар две државе на туђој земљи. То велико руско острво брзо је пало, јер га је чувало око 8.000 људи, од којих су више од половине били необучени затвореници пуштени на слободу – њима је командовао генерал који је по професији, заправо, био правник, а не школовани војник.

Рат је несумњиво окончан јапанском победом – острвска царевина избацила је руског медведа из Кореје и Манџурије, те овладала Сахалином. Јапанска армија заслужила је дивљење западних војних посматрача, који су били импресионирани њеном добром организацијом, високим моралом и храброшћу.

Углед јапанске државе скочио је у очима међународне заједнице – та острвска земља је победом над великим хришћанским царством, царством белог човека, који се другим расама наметао као интелектуално супериоран и посматрао их с висине као инфантилне и заостале, ушла у ексклузивни круг светских сила и пружила инспирацију и наду за ослобођење од колонијалног јарма интелектуалцима у поробљеним земљама Азије: Индији, Бурми и другде.

Но, цена коју је платила за тај историјски тријумф, први једне азијске државе над европском, била је папрена – мада су Руси имали близу 12.000 мртвих и заробљених у поморској бици у Мореузу Цушима, у односу на свега око 700 јапанских погинулих и рањених, када се дим барута разишао над бојним пољем, испоставило се да су јапански борци били ти који су оставили више другова на кинеском и корејском тлу – више од 49.000 мртвих, насупрот 32.000 настрадалих поданика цара Николаја II.

Јапански војници, наиме, пали су у великом броју у јуришима на руска утврђења у и око Порт Артура.

Тако су, када су се две делегације састале на преговорима под окриљем америчког председника Теодора Рузвелта у градићу Портсмуту на североисточној обали САД, Јапанци били жељни да постигну договор који би дефинитивно окончао сукоб исто колико и Руси, јер им је, поред новца, понестајало и људства, поготово што им је било познато да у северну Кину пристижу крупна руска појачања.

Отуд, када су Руси одбили да плате ратне репарације које су обавеза поражене стране, јапанска страна морала је то да прихвати. Такође, ради трајног окончања непријатељстава, као још једно компромисно решење, војска цара Муцухита, постхумно знаног као Меиђи, повукла се са северне половине Сахалина.

Тешке последице

Друштвене последице Руско-јапанског рата биле су огромне. У Санкт Петербургу је, после пада Порт Артура, у јануару 1905. године избила револуција усмерена на обарање апсолутистичке монархије. Уз већ постојеће озбиљне економске проблеме и насилну реакцију власти на протесте, паду угледа цара и његове владе допринео је и дебакл на Далеком истоку – срамота пораза од државе и народа који су сматрани инфериорним, запањујућа неспособност командног кадра, небрига за животе обичних војника и огромни финансијски издаци за рат – све то било је повод за додатну горчину и жуч.

У историјским читанкама углавном је остало незабележено да су у тадашњим превирањима на територији царске Русије прсте имали и Јапанци, или, прецизније речено, јапански војни аташе у Петрограду Мотођиро Акаши, који је преко своје мреже шпијуна делио новац и оружје не само руским побуњеницима већ и националним мањинама жељним да се лише власти руског цара, попут Финаца или кавкаских муслимана – историчари тврде да су Јапанци обезбедили чак 5.000 пушака за све вољне да поткопају Николајеву државу.

Неочекивано, нереди су захватили и Јапан. Народ је, незадовољан чињеницом да земља, упркос низу победа, није добила ни цент заслужене ратне одштете, што је видео као велико понижење, палио и ломио полицијске испоставе у више градова, гневан и стога што сиромашне породице погинулих и рањених неће добити новчану надокнаду за губитак мушких глава.

Да би сузбиле протесте, власти су отварале ватру на масу – страдало је више од хиљаду људи.

Куриозитет је да је само шест дана по потписивању споразума у Портсмуту у домовини, услед страшне експлозије муниције проузроковане непажњом припитих морнара, потонуо бојни брод "Микаса", са којег је, сада национални херој, Хеихачиро Того командовао бриљантном победом у којој је самлевена читава руска Балтичка флота.

Пловило, поручено из Британије, на дно луке Сасебо са собом је понело и 253 живота, више него двоструко од онога колико је однела ватра са непријатељских руских бродова током битке у Мореузу Цушима.

Руско-јапански рат, чини се, ставио је обе земље на пут који води у катастрофу. Или, боље речено, он је конкретан и неизрециво суров израз политике двеју држава која је то учинила: Русију у серију друштвених потреса, који су кулминирали падом монархије, Октобарском револуцијом и страшним грађанским ратом у којем су изгинули милиони, а Јапан у низ крвавих ратних авантура у Кини и другде у Азији, који се завршио ураганским разарањем путем атомског и тепих-бомбардовања запаљивим средствима.

Јер, серија победа над Русијом несумњиво је дала велику дозу самопоуздања Јапанској царској армији, њу и народ испунила националистичком грозницом и увећала апетит за освајањима.

Тај рат је и, сматрају поједини историчари, по структури сукоба – судар младе, ревизионистичке силе (Јапана) и старе, етаблиране силе (Русије) – прелудијум за потоње светске ратове.

Штавише, и беспомоћне Кина и Кореја, попришта борби између два супротстављена царства с великим освајачким амбицијама, потом су силом бачене у деценије окрутног исцрпљивања под јапанском окупацијом, да би затим потонуле и у страховито болне и разорне грађанске ратове – све то их је сасвим опустошило и коштало много милиона живота.

Руско-јапански рат се тако може сматрати злокобном увертиром у дугу симфонију смрти – симфонију махнитог ритма, за коју је тешко рећи који је став био суровији и гнуснији.

Јована Брадић, ванредни професор Факултета медицинских наука, каже да ова награда за њих представља финансијску подршку.

"Омогућава нам да препарат који смо развијали у лабораторијским условима сада пласирамо на тржиште и да из лабораторије дође у руке пацијената којима је најпотребнији", објаснила је Брадићева.

Безбедносни ризици и дигитализација

Дигитализација пословања доноси безбедносне ризике. Јачина компаније зависи од дигиталне писмености и едукације запослених. Група иноватора направила је апликацију за заштиту података и стабилност пословања.

Директор Сајбер протекта Дамјан Цветановић наводи да нису исте претње упућене ка директору и ка неком ко је у продајном тиму одређене компаније.

"Ту смо ми увели иновацију где вештачка интелигенција претње претвара у занимљиву гејмификовану едукацију сајбер безбедности", истакао је Цветановић.

Више од 100 пројеката до сада финансирано је "Startek" програмом и пласирано у више од 29 земаља света.

Директорка НАЛЕД-а Виолета Јовановић истакла је да је "Startek" данас много више од програма финансијске подршке.

"Он је снажан импулс за целу заједницу иноватора. Без колаборације и трансфера знања и технологије нема ни одрживих иновација. Да бисмо направили следећи искорак, оно што нам је потребно је и амбициозан регулаторни оквир", објашњава Јовановићева.

Кључ за економски раст

Директорка канцеларије за ИТ дигиталну трансформацију привреде оцењује као кључну за економски раст, а улагања у инфраструктуру креирају повољни амбијент и стимулишу раст ИКТ сектора.

Михаило Јовановић, директор директора Канцеларије за ИТ и еУправу Србије, каже да Србија као држава улаже у инфраструктуру, научно-технолошке паркове, дејта центре, телекомуникациону инфраструктуру.

"Потребни су нам програми који ће стимулисати иноваторе. Ови програми дају простор, подршку и импулс да се најбоље идеје претворе у одрживе бизнисе", наводи Јовановић.

ИКТ сектор за првих девет месеци ове године остварио је извоз у вредности од 3,33 милијарде евра - бележи раст од 12 одсто у односу на исти период прошле године. Упућени очекују да ће извоз до краја године бити око 4,5 милијарди евра.

"Ја ћу заиста тешка срца подржати одлуку о утврђивању резултата избора. Урадићу то само из разлога да се несметано настави изборни процес и омогућило подношење захтјева за поновно бројање", навела је Вања Прутина Бјелица, члан ЦИК-а.

Опозициони СДС тврди да је дошло до изборне крађе и траже понављање избора.

"Ми из СДС-а тражимо да се у ове четири изборне јединице, дакле Добој, Зворник, Лакташи и Братунац да ЦИК донесе одлуку о о поништавању избора о поништавању комплетног изборног процеса", навео је Јовица Радуловић, в. д. председника СДС-а.

Председник СНСД -а Милорад Додик најављује да ће општине у којима ЦИК буде тражио понављање избора подносити појединачне кривичне пријаве против свих оних у ЦИК-у који буду гласали за такав предлог.

"Треба примјетити да је СДС и ПДП у ноћи избора почели да нападају добре резултате гдје су видјели да су добри резултати за СНСД они су то напали.ваљда имате један процес у којем попстоји бирачки одбор и тај бирачки одбор потписује записник и на њему се поптписују и посамтрачи", рекао је Додик.

Ово што се дешава у БиХ нема ни у једној другој земљи, каже градоначелник Лакташа који ће, како каже, уз прве људе Добоја и Зворника  лично подносити кривичне пријаве против чланова Изборне комисије БиХ понове ли изборе у њиховим градовима.

Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

16.12.2025. Уторак: Ујутру слаб и умерен мраз. У Војводини, по котлинама и долинама река ујутру и пре подне ниска облачност, понегде и магла, која ће се у Бачкој и Срему задржати и дуже током дана, док се у осталим пределима од средине дана очекује постепено разведравање. У брдско-планинским крајевима током целог дана сунчано. Ветар слаб до умерен, југоисточни и источни, крајем дана и током ноћи на југу Баната и јак. Најнижа температура од -6 до 0, највиша дневна од 5 на западу Војводине и у Тимочкој Крајини до 13 степени на југоистоку земље.. Упозорење: МАГЛА – Хоризонтална видљивост < 200 m, вероватноћа 90%. Тmin < -5 степени

17.12.2025. Среда: Ујутро понегде магла и ниска облачност. Током дана мало и умерено, а на истоку Србије и претежно облачно, понегде уз могућност слабе росуље. Ветар слаб до умерен, ујутру и пре подне на југу Баната повремено и јак, јужни и југоисточни. Најнижа температура од -3 до 3, а највиша од 8 до 13, на истоку Србије око 5 степени. Упозорење: МАГЛА – Хоризонтална видљивост < 200 m, вероватноћа 80%.

18.12.2025. Четвртак: Ујутро у нижим пределима понегде магла или ниска облачност. Током дана мало до умерено облачно са сунчаним интервалима. Ветар слаб до умерен, јужних праваца. Најнижа температура од -2 до 6, а највиша од 10 до 15 степени. Упозорење: МАГЛА – Хоризонтална видљивост < 200 m, вероватноћа 80%.

19.12.2025. Петак: Ујутро у нижим пределима понегде магла и ниска облачност. Током дана мало до умерено облачно са сунчаним интервалима. Ветар слаб променљив. Најнижа температура од 0 до 6, а највиша од 8 до 15 степени.. Упозорење: МАГЛА – Хоризонтална видљивост < 200 m, вероватноћа 80%.

Прогноза временa за наредних пет дана (од 20.12.2025. до 24.12.2025.)
Задржаће се суво и стабилно време, а магла се, као локална појава, очекује у јутарњим и ноћним сатима, док ће током дана, уз слабу до умерену облачност, бити и сунчаних периода.