КУРСНА ЛИСТА БР. 190

1. Курсеви из ове листе примењују се од 8 часова 6.10.2026. године до 8 часова на дан када ће бити формирана наредна курсна листа.

Друга проглашена изборна листа је "Ивица Дачић – Фактор стабилности" коалиције Социјалистичке партије Србије, Јединствене Србије, Социјалдемократске партије Србије и Зелених Србије, на којој је 250 кандидата.

Као трећа проглашена је изборна листа "Студентска листа – Студенти побеђују", на којој је 250 кандидата.

Четврта је изборна листа коалиције окупљене око Санџачке демократске партије (СДП) и Црногорске демократске партије (ЦДП) под називом "Расим Љајић – Људски СДП/ЦДП", на којој је такође 250 кандидата. Ова листа има статус мањинске листе.

Пета је изборна листа "Савез војвођанских Мађара – др Балинт Пастор", која на изборима такође учествује као листа националне мањине и на њој је 250 кандидата.

Статус мањинске листе има и изборна листа Странке правде и помирења (СПП), која носи назив "Усаме Зукорлић – Покрет за уједињење", на којој је 181 кандидат.

Седма је изборна листа "Руска странка Србија у БРИКС-у – Слободан Николић", која ће на изборима такође учествовати као листа националне мањине и на којој је 25 кандидата.

Осма је проглашена изборна листа коалиције Аутентична десница – Нови ДСС – Монархисти, која носи назив "Аутентична десница – др Милош Јовановић – Нови ДСС – Монархисти, Српска коалиција – НАДА, Национално демократска алтернатива, Нова демократска странка Србије, Покрет за Краљевину Србију, Одважно српски", на којој је 250 кандидата.

Под бројем девет је изборна листа "Европска Србија: Мариника Тепић, Здравко Понош, Странка слободе и правде, Србија центар срце, Солидарност, Самоодбрана, Ослобођење", са 246 кандидата.

Под бројем 10 је изборна листа "СДА Санџака – Чувари Санџака", коју је поднела Странка демократске акције Санџака (СДА). На њој је 35 кандидата, а листа има статус изборне листе националне мањине.

Изборна листа "Богољуб Карић – Покрет снага Србије – БК" је под бројем 11 и на њој је 250 кандидата, док је под бројем 12 изборна листа "Либерално зелена странка – за слободну и чистију Србију", на којој је 45 кандидата.

Тринаеста изборна листа је "Бирам правду – бирам будућност – коалиција Снага – проф. др Ферид Булић – Василиос Провелегиос – Странка будућности и развоја – Грађанска странка Грка Србије". Ова листа има статус мањинске листе и на њој су 22 кандидата за народне посланике.

Под бројем 14 је изборна листа "Странка руско-српског јединства – Руси и Срби браћа заувек", која такође има статус мањинске листе и на којој је 15 кандидата.

Под бројем 15 је изборна листа "Ћале, ово је за тебе – Петар Ђурић – премијер Србије", на којој је девет кандидата, а под бројем 16 је изборна листа "Владимир Гајић – Алтернатива за Србију – Народна странка, Бунт – Права Србија", на којој је 50 кандидата.

Под бројем 17 је изборна листа "Албанска коалиција", коју чине Партија за демократско деловање, Алтернатива за промене, Демократска партија, Демократска партија Албанаца, Покрет за демократски процес, Покрет за реформе и Демократска унија Албанаца.

Листа има статус изборне листе националне мањине, а на њој је 10 кандидата.

Под бројем 18 је изборна листа словачке националне мањине "Мајка Србија – Груда", која има 28 кандидата.

РИК је 18. септембра под редним бројем девет прогласио изборну листу "Избор народа – Мирослав Мики Алексић – Милош Парандиловић – Александар Јовановић Ћута", али је 22. септембра РИК-у достављено обавештење о повлачењу листе.

РИК је 24. септембра донео решење којим је констатовано повлачење те листе.

Организатори протеста позвали су на окупљање око зграда скупштине и владе и данас, последњег дана уставног рока за избор председника и гласање у другом кругу за промену закона о Специјалном суду, јер ће у супротном скупштина бити распуштена и биће расписани нови ванредни избори.

Договор између партијских лидера није још постигнут.

Аљбин Курти из покрета Самоопредељење и Бедри Хамза из Демократске партије на синоћњем састанку нису пронашли решење о наставку процедуре и преласку на гласање о закону о суду у другом читању.

Из Демократске партије наводе да је Курти гласање о изменама закона у другом читању условио претходним гласањем за председника.

Синдикат средњошколаца најавио је за данас "трећи чин мобилизације", након блокада средњих школа у понедељак и неуспешног састанка у Министарству у петак. 

Кабинет премијера оцењује да је покрет скренуо ка "урбаном насиљу".

Позив на заштиту ученика

Широка коалиција синдиката националног образовања - ФСУ, ЦГТ, ФО, ЦФДТ, Унса, Суд и Солидаирес, позвала је запослене да се данас прикључе средњошколцима. Синдикати су навели да траже већу подршку захтевима средњошколаца.

ЦГТ и Солидаирес позвали су још у петак на учешће у Дану мобилизације средњошколаца.  ЦГТ је позвао своје организације да заштите право ученика на мобилизацију, обезбеде простор за њихово окупљање и допринесу безбедности демонстрација.

Председница ЦГТ-а Софи Бине рекла је да ће активисти тог синдиката бити присутни како би заштитили средњошколце. У мобилизацију се укључила и трећи пољопривредни синдикат, Конфедерација Пејсан, која је позвала пољопривреднике да се тракторима придруже блокадама средњошколаца. 

Синдикат је навео да су захтеви мобилисане омладине "праведни и легитимни", а најмање 10 његових локалних огранака одазвало се позиву, потврдио је синдикат.

Марш у Паризу у 14 часова

У Паризу је марш најављен за 14 часова са Трга Републике, док су позив на акцију објавили и студентски синдикати, међу којима Студентска унија и УНЕФ.

Истовремено, синдикати запослених у електроенергетском и гасном сектору одустали су од позива на интензивирање мобилизације против предложене реформе њихове повлашћене тарифе за енергију, наводећи да су "приморали владу да попусти".

У писму синдикатима, које су потписали министарка делегата за енергетику Мод Брежон и министар рада Жан-Пјер Фаранду, влада је навела да 2027. неће усвојити промене које би утицале на платне листе активних запослених у електроенергетском и гасном сектору нити на финансијске ресурсе пензионисаних запослених, било у погледу пореза или социјалног осигурања. 

"Око 19.30 живот је изгубио мушкарац стар око 65 година", навела је докторка Софија Кулић.

Према њеним речима, у одвојеној саобраћајној несрећи једна особа је лакше повређена и превезена у Ургентни центар.

Екипе Хитне помоћи обавиле су у току ноћи 127 интервенција од којих је 20 било на јавном месту.

За помоћ су се највише јављали хипертоничари. 

Неименовани високи амерички званичник поручио је да Иран неће моћи да "изигра" председника Доналда Трампа, тврдећи да су САД у снажној позицији због контроле Ормуског мореуза и стања иранске економије.

Секретар Врховног савета за националну безбедност Ирана Мохсен Резаи упозорио је да би нова грешка "непријатеља" могла да отвори нове фронтове и донесе "већа изненађења".

Ирански министар спољних послова Абас Аракчи поручио је да ће Техеран искористити све дипломатске капацитете за заштиту националних интереса, безбедности и међународног положаја земље.

Портпарол иранског Министарства спољних послова Есмаил Багеи упозорио је суседне земље да ће, уколико њихове територије буду коришћене за нове нападе на Иран, уследити "другачији и одлучан" одговор Техерана.

Са друге стране, Русија тврди да су украјинске снаге напале нуклеарну електрану Запорожје. Генерални директор Росатома Алексеј Лихачов рекао је да су оштећени кровови лабораторије и објекта за прераду радиоактивног отпада, али да нема опасности по нуклеарну безбедност.

Последице рата осетиле су се и у Црном мору. Румунско Министарство унутрашњих послова саопштило је да је турски брод са житом, на којем је избио пожар након напада дроном, потонуо ван територијалних вода Румуније. Две особе су погинуле, док је 11 чланова посаде спасено.

Шеф немачке Савезне обавештајне службе (БНД) Мартин Јегер упозорио је да Русија представља све већу претњу Немачкој, која би, због растућих војних амбиција Кремља, могла бити увучена у оружани сукоб.

Украјина у међувремену наставља да јача војну сарадњу са Француском. После разговора са француским председником Емануелом Макроном, украјински председник Володимир Зеленски саопштио је да ће ускоро почети обука украјинских пилота за борбене авионе "рафал". Макрон је најавио испоруку 16 авиона, као и радара и ракета.

Важни споразуми потписани су и са Немачком. Зеленски је саопштио да су две земље закључиле 15 споразума укупне вредности 8,5 милијарди евра. Како је навео, договори обухватају противваздушну одбрану, системе за пресретање дронова, радаре, артиљерију, подршку енергетском сектору и повећање производње ракета за системе "патриот" у Немачкој.

Због рата у Украјини додатно јача и безбедносна позиција источног крила НАТО-а. Естонија планира да трајно пребаци главну борбену формацију у Јохви, око 50 километара од границе са Русијом, и да набави наоружање способно за дејство дубоко на руској територији.

"То су посебне животиње које раде са децом, уз помоћ дефектолога. Није у питању само јахање, већ и терапија уз помоћ животиња – деца могу да проводе време са њима, да цртају, да их додирују и хране. Та врста контакта је лековита за децу", наводи Татјана Суботић, директорка Института.

Институт ради од пролећа, а до сада је у њему боравило 250 деце у пратњи родитеља.

За свако дете прави се индивидуални план

За свако дете прави се индивидуални план на основу процене његових потреба, уз активно учешће родитеља.

"Родитеље саслушамо јер су они наши сарадници и најбоље познају своје дете. Ту су, наравно, и професионалци, лекари и здравствени радници, који одређују приоритете. После месец, два или три, у зависности од стања детета и његових потреба, ради се евалуација – шта су терапије постигле и какав је напредак", додаје Суботићева.

На Институт се долази са упутом

На Институт се долази са упутом. Потом следи разговор са педијатром, након чега се процењује која је врста терапије детету потребна – да ли физикална терапија и терапија у базену или третман код неуролога, логопеда, психолога.

"Најразличитији су разлози доласка. У почетку је то била психолошка подршка родитељима, радне и групне терапије, тешкоће сензорне и моторичке природе, проблеми у говору. Наравно, има и деце са дијагностикованим синдромима и поремећајима из спектра аутизма, и тако даље", објашњава директорка Института.

Услуге бесплатне за децу из целе Србије

За почетак, довољно је покуцати на врата Института за рани развој деце и инклузију. Отворена су за децу из целе Србије, а услуге су бесплатне.

Најнижа температура од -2 до 9, а највиша од 24 до 28 степени. 

У Београду сунчано и топло време и највишу дневну температуру око 26 степени.

Члан РИК-а Марија Јовановић подсетила је да је изборну листу кандидата јуче у име подносиоца предао Рахим Салихи.  ​Према извештају комисије, предато је укупно 6.863 изјава подршке бирача, од којих је 5.988 било правно ваљаних.

Чланови РИК-а једногласно су донели одлуку о проглашењу листе и потврдили овој листи положај изборне листе националне мањине. 

Бирачи са територије Косовског управног округа, као и бирачи са територије општине Вучитрн у Косовско-митровачком управном округу гласаће у општини Куршумлија.

Бирачи са територије Пећког управног округа и Призренског управног округа, као и бирачи са територије општине Зубин Поток у Косовско-митровачком управном округу гласаће у општини Тутин.

Локалне изборне комисије за Приштину, Гњилане, Гору, Косовску Митровицу и Пећ одредиће бирачка места за гласање у сарадњи са органима управе наведених јединица локалне самоуправе најкасније до 7. октобра.

Прву рунду стратешког дијалога САД и Србије су, у јулу, отворили министри спољних послова две државе, Марко Рубио и Марко Ђурић.

Нацрт измена закона усвојен је у првом читању. Међутим, на вечерашњем састанку премијера Аљбина Куртија и председника Демократске партије Косова (ДПК) Бедрија Хамзе није постигнут договор о наставку процедуре и преласку на гласање у другом читању.

Из ДПК наводе да је Курти гласање о изменама закона у другом читању условио претходним гласањем о избору председника.

"Не може факултет да буде место где ћете ви да исписујете политичке графите – за то изађите на улицу, идите на митинге, радите шта год хоћете, али ово не може. Исти је случај и са школама. Њихови форуми гимназија и остала чуда су децу изводили из школа и уништили најбоље школе у Београду, Новом Саду и на многим другим местима. Једном заувек ту причу морамо да завршимо и једном заувек да вратимо образовање тамо где му је место. Професоре да поштујемо, наставнику да вратимо поштовање", рекао је Вучић.

Међу приоритетима листе "СДА Санџака – Чувари Санџака" су младе породице, тврди представница листе Нејра Мурић Муминић. 

"Наш програм има посебне мере којим тражимо права за мајке породиље и стамбена решења за младе породице. Данас смо овде да разговарамо са грађанима и представимо конкретна решења из нашег програма. Желимо да разговарамо о Санџаку какав желимо градити, за права Бошњака, за развој овог краја, за Санџак из којег се не одлази", навела је Мурић Муминић

Носилац листе "Аутентична десница" Милош Јовановић је поручио да би "национално одговорни бирачи требало да се подсете 2012. године".

"Промењена је власт, али да ли се променила политика? Не! Остао је безалтернативни европски пут за Србију. Промена власти – апсолутно – али мора да је прати промена политике. Немојте да још једном наседнемо и још једном будемо преварени са идејом – само да се он склони. Да, само да се он склони и да дође национално одговорна власт, а то гарантовано знамо да смо ми", нагласио је Јовановић.

Носилац листе "Покрет за уједињење" Усаме Зукорлић у Крупњу и Лозници разговарао је са мештанима и истакао да је важно да "неко дође и покрене ствари са мртве тачке".

"Никада нисам био у Крупњу, а после избора резултати за Крупањ – њих 180 је било. Тада сам рекао људима, идем ја чим буде прилике да обиђем Крупањ, Лозницу, Мали Зворник и Шабац. И то с циљем да би донели више резултата и у области запошљавања, и у области права, и достојанственог представљања наших људи са коначним циљем да се наша омладина сва не расели", указао је Зукорлић.

Листа број 2 "Ивица Дачић – фактор стабилности" истиче своје предности. Носилац листе Ивица Дачић је напоменуо да садашње време тражи и неке одговоре.

"Е, то је задатак вас млађих. Знате, свако време има неку своју песму."

Алекса Коругић са листе "Ивица Дачић - Фактор стабилности" поручио је да "СПС има кадар међу младима, али и онима који су искусни и од којих омладина учи".

Нена Марић са исте листе тврди да је у временима поделе листа број два она која не дели људи. 

"По томе смо и познати. Бирам СПС, јер се већ више од 30 година бори за социјалну правду, те даје простор и подршку младим женама", закључила је Марићева.

Јована Милошевић са исте листе је навела да за СПС гласа зато што му одговара њихова политика.

"Залажу се за права запослених – сматрам да је то политика која је наш фактор стабилности", поручио је Милошевић.

Носилац коалиционе листе "Алтернатива за Србију" Владимир Гајић позвао је гласаче професора Бранимира Несторовића да на овим изборима гласају за Алтернативу за Србију, коју чине Народна странка и Бунт руска мањинска странка.

"То је била воља професора Несторовића. Његови гласачи могу да буду уверени да ћемо ми оправдати поверење које имају у нас. Пре 15-ак дана, проф. Несторовић и ја договорили смо коалициони споразум. Нажалост, тешко здравствено стање професора Несторовића спречило нас је да реализујемо овај споразум – односно да га оверимо код јавног бележника. Сматрао сам да није етички исправно да и даље инсистирамо на том споразуму у тренутку када професор Несторовић није био у стању да доноси одлуке. Ми у Народној странци од свег срца желимо да се проф. Несторовић опорави и надамо се његовом брзом опоравку", навео је Гајић.

Представник "Студентска листа - студенти побеђују" и доцент Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици Југослав Гашић, говорио је о односу државе према Косову и Метохији. 

"Не постоји ни један део наше земље који је за ових 14 година ове власти тако девастиран као што је КиМ. Помозите нам да вратимо народу на Косову наду. Ми смо се определили за веру, они су се определили за издају. Браћо и сестре, 26. октобра одлучујемо како ћемо даље, ми имамо план и знамо како", наводе представници 

Слободан Николић из Руске странке – Србија у БРИКС-у је навео да је отишао у Штитар како би посетио чланове странке који се баве пољопривредом.

"Сматрамо да је погубно за Србију да месо увози из Шпаније и других земаља. Такође, имамо проблем и са увозом млека, а све то је последица споразума о стабилизацији и придруживању који је 2008. године потписао Божидар Ђелић", тврди Николић. 

Миодраг Мишковић сматра да је најтеже производе пласирати и наплатити.

"Мислим да је тешко живети од свог рада, можда чак никад и није било теже. Свако добро, видимо се! Заокружите број 7", поручио је Мишковић.

Носилац листе "Покрет снага Србије-БК" Богуљуб Карић истиче да држава треба да поштује борце.

"Нећу Србију у којој ратни ветеран продаје робу на улици да би платио лекове. Нећу Србију у којој инвалид рата пред шалтером чека да доказује да нема довољно новца. Нећу Србију у којој човек који је био спреман да положи живот за своју земљу у старости пита како ће преживети до првог. Коначно, 1.500 евра су минимална примања за хероје Србије. Хоћу Србију у којој се зна да су они били ту када је Србији било тешко. Када је њима тешко, Србија мора бити ту. Живела Србија, живели наши ветерани. На многаја љета", поручио је Карић.

Поруку бирачима шаље и коалиција Европска Србија. Представница листе Мариника Тепић сматра да је подсећање о Петом октобру обавеза.

"Не желим о Петом октобру да говорим са носталгијом. Сматрам да је Пети октобар обавеза. Односно, обавеза да имамо Србију у којој никада више неће бити потребан неки нови Пети октобар. То дугујемо људима који су тада, 2000-те, веровали да Србија може другачије. То дугујемо и новим генерацијама које данас траже оно што смо ми тада тражили: слободну земљу, Србију без страха, модерну, уређену и демократску земљу, Европску Србију", нагласила је Тепићева.

Током посете Рибарићима носилац листе "Расим Љајић - Људски" разговарао је са мештанима.

"Ово је најпозитивнија и – до сада – најуспешнија кампања, а по многима најбоља од свих странака које је воде у Србији. Нисмо највећи, али мислим да јесмо најбољи што се тиче иновација и порука које шаљемо", закључио је Љајић.

"Када погледате као у филму, у једном тренутку изгледа да се протагониста приче неће извући, али оно што сте јуче видели био је онај срећни завршетак као из холивудских филмова", рекао је политиколог из Бања Луке.

Он наводи да ни унутар СНСД-а није било очекивања да ће разлика бити толика, посебно у Бијељини, традиционално јаком опозиционом упоришту.

Према његовим речима, победа Саве Минића и Жељке Цвијановић, као и смањење разлике у Бањалуци, указују на шири тренд који би могао да се настави и на наредним локалним изборима.

Вашингтон и Москва као важни делови Додикове политичке позиције

Савић посебан значај придаје промени односа нове америчке администрације према Бањалуци. Он сматра да је Република Српска последњих година постепено градила контакте са политичким актерима који заступају суверенистичку политику, а да су резултат тог процеса и сусрети Жељке Цвијановић са људима из окружења Доналда Трампа.

"То није пало с неба. То је последица неколико година грађења савезништва, партнерстава и, на крају крајева, политичког умећа да ставите нешто на сто", навео је Савић.

Он сматра да је Бањалука искористила промену политичке климе у Вашингтону и да је уместо тражења привилегија инсистирала на равноправном третману свих страна у БиХ.

"Поента је баланс моћи, да се Босна и Херцеговина врати у оно стање које Дејтон гарантује, а то је баланс моћи између три стране", рекао је политиколог из Бања Луке.

У том контексту, значајним сматра и односе са Русијом. Посету Милорада Додика и Саве Минића Владимиру Путину у Москви види као један од важних елемената међународне позиције Републике Српске.

"Ви сте у размаку од петнаест дана имали посету Јерусалиму, сусрет са Нетањахуом, сусрет са Владимиром Путином и сусрет са руководством Беле куће. Када одете на те три адресе, једна мала земља као што је Република Српска пробија блокаду која је дуго постојала", оценио је Савић.

Према његовој оцени, победа СНСД-а није последица само изборне кампање већ и реорганизације странке, њене организационе снаге и међународне политике коју води руководство Републике Српске.

"Оно што је СНСД-ова највећа предност је тај middle management. Имају руководство и имате чланство, али оно између – људе који заправо раде свакодневни посао", рекао је Савић.

У Федерацији БиХ повратак СДА и промена односа снага

Док је СНСД остварио убедљиву победу у Републици Српској, политичка сцена у Федерацији БиХ, према Савићевој оцени, показала је слабљење странака такозване Тројке и јачање СДА.

Денис Бећировић поново је освојио мандат бошњачког члана Председништва БиХ, али је СДА, иако је Бакир Изетбеговић изгубио председничку трку, остала најјача бошњачка политичка странка.

"Бошњаци су схватили да је Тројка потпуно неспособна да се бави и државним питањима. Поново се враћају на она фабричка подешавања. Значи, СДА најјачи, али без Бакира", рекао је Савић.

Он сматра да би Изетбеговић после изборног пораза требало да пронађе наследника који би преузео руководство СДА.

Истовремено, избор хрватског члана Председништва БиХ донео је промену која би, према Савићевој оцени, могла да утиче на односе у Сарајеву. ХДЗ је, после две деценије, добио аутентичног хрватског представника у Председништву.

"За почетак – равноправност. Хрвати се сигурно неће понашати онако како су се понашали до сада, јер Комшић је био други бошњачки члан Председништва. Он се звао тако, али то је био дословно други бошњачки представник", оценио је Савић.

У новој расподели политичке снаге СНСД, према његовим речима, има кључну позицију за формирање власти на нивоу БиХ. Због изборног резултата и снаге у институцијама, Бањалука би могла да инсистира на повратку дела надлежности на ентитетски ниво и на, како каже Савић, „изворном Дејтону“.

"Процес преуређивања Босне и Херцеговине да она буде прихватљива за све грађане БиХ је неминован. Изворни Дејтон је то омогућавао на много више начина него што то имамо данас", рекао је Савић.

Он сматра да би у наредне четири године у Републици Српској требало очекивати политичку стабилност, док ће од односа три конститутивна народа и способности политичких елита да постигну договор зависити и функционисање БиХ.

"Има наде ако се то прихвати као нова реалност. Нема више додворавања од стране Сједињених Држава, нема више додворавања од стране високих представника. Уместо да гледају у Брисел и Вашингтон, треба да се окрену мало лево, мало десно, ка Загребу и Бањалуци и веома лако ће постићи споразум ако буду довољно политички паметни", закључио је Савић.

Његове снаге, уз подршку Саудијске Арабије, тврде да су у претходних неколико дана заузеле низ висова у области Дубаб, укључујући и оне са којих могу да контролишу мореуз Баб ел Мандеб.

Офанзива владиних снага, осим на заузимање положаја око теснаца, усмерена је и ка престоници Сани, који Хути контролишу још од почетка грађанског рата 2014. године.

"Снаге Одбрамбених снага отаџбине и Бригаде гиганата извели су, уз подршку авијације, широку војну операцију у неколико зона конфликта", саопштила је јеменска војска, тврдећи да је из руку Хута преузела контролу над Баб ел Мандебом.

Повратак на Баб ел Мандеб

Ова акција уследила је пошто су хутске снаге, почетком септембра, протерале ривалске јединице међународно признате владе у Адену са читаве обале према Црвеном мору и наставиле офанзиву даље ка истоку.

Владине снаге, упркос подршци саудијске авијације и војника, просто су се распале под налетом Хута, који сада наводно желе да се дочепају налазишта нафте на истоку земље.

Власти у Ријаду саопштиле су да у нападу на Хуте учествује укупно 100 борбених авиона. Саудијско ратно ваздухопловство седмо је најснажније на свету са око 900 активних летелица и 30.000 припадника. Флоту од безмало 400 борбених авиона чине амерички Ф-15 и "јурофајтери".

Док су власти у Адену најављивале почетак "коначног напада на Хуте", снаге Ансар Алаха (Божјих помоћника) су базале по нетом заузетој палати која припада једном од најутицајнијих званичника власти у Адену, председнику парламента Султану ел Бараканију.

Овај дворац налази се на путу хутских снага, које већ неколико дана покушавају да се пробију кроз положаје ривалских снага у области Таиз.

Истовремено, Хути су демантовали да су владине снаге напредовале ка Дубабу, већ да су, заузимањем неколико планинских путева, у потпуности опколили град Таиз.

Према проценама обе стране, у борбама је до сада убијено више од 1.000 људи, док је око 5.000 рањено. Уједињене нације процениле су да је од сукоба побегло безмало 200.000 људи.

Током месец дана ратовања, хутски савезници су из Ирака гађали и тешко оштетили саудијски, 1.200 километара дуг, нафтовод до луке Јанбу на обали Црвеног мора.

Такав развој ситуације, одмах, изазвао је узбуну у Саудијској Арабији, који су од Кине затражили да утиче на Иран и посредно на Хуте да зауставе офанзиву, пре него што се не распадне ионако нестабилно тржиште енергената на Блиском истоку.

Ројтерс јавља да је Кина, после апела из Ријада, замолила Иранце да зауздају Хуте, како би се спречило да блискоисточни конфликт додатно отежа трговину енергентима, од које кинеска привреда зависи у великој мери.

Власти у Техерану су, пак, одговориле да стабилност Блиског истока зависи искључиво од прекида америчких напада.

Такође, везе Техерана и Хута предмет су расправа већ дуже од десет година. Иако већина посматрача сматра да Хути делују у сарадњи са Иранцима, чини се да ова група, ипак, акције покреће скоро искључиво зарад споствених интереса.

Зашто су Хути побеснели

Серија сукоба почела је још у јулу, пошто је Саудијска Арабија испалила салву пројектила на аеродром у Сани, на који је у том тренутку слетао авион који је представнике Хута возио са сахране иранског верског лидера Алија Хамнеија.

Хути су, одмах, узвратили борбеним покличем "смрт Америци" и распалили по Израелу, Саудијској Арабији, бродовима у Баб ел Мандебу и ривалским фракцијама у Јемену.

Њихова офанзива, названа и "Јуриш на Баб ел Мандеб" за циљ има контролу над узвишењима око Таиза, одакле, страхују посматрачи, могу да гађају бродове који, кроз овај теснац, покушавају да се домогну Црвеног мора и даље Суецког канала.

Рат у Јемену, са мањим или већим паузама траје још од 2014. године, када су Хути заузели престоницу Сану и натерали владу да утекне у Саудијску Арабију.

Примирје се, некако, одржавало све до октобра 2023. године и упада Хамаса у Израел, након чега су Хути стали на страну Палестинаца и пројектилима и дроновима засули израелске луке и градове.

Највећи проблем напади Хута направили су у Црвеном мору, где су суштински драматично пореметили поморски саобраћај и бродарске компаније натерали на 6.500 километара дужи пут око Рта добре наде.

Враћајући поморски саобраћај на руту која је у великој мери напуштена после отварања Суецког канала 1869. године, Хути се сматрају директним кривцима за значајна повећања цена превоза и осигурања, али и велика кашњења испорука.

"Што се тиче односа у Републици Српској, није било померања на линији владајућа структура и опозиција, али у оквирима опозиције дошло је до извесних измена", наводи Шолаја.

Као другу карактеристику избора, Шолаја истиче да ће политичка сцена у Федерацији Босне и Херцеговине бити нестабилна из два разлога.

"Други ентитет, који већински чине Бошњаци, односно муслимани и Хрвати, то ће бити пре свега повратак Странке демократске акције, при чему ће она морати, као већинска и на нивоу Босне и Херцеговине и на нивоу Федерације, да улази у кохабитацију са чланом Председништва СДП-а, Денисом Бећировићем, који је успео да буде јачи од Бакира Изетбеговића, што није било очекивано", закључује Шолаја.

Када је реч о хрватској политичкој сцени, Шолаја наглашава специфичност да "сада нема хрватског представника који је изабран бошњачким гласовима, него је Даријана Филиповић изборно остварила, не само легалитет у законском смислу, него и политички легитимитет Хрвата, што до сада у претходна два круга нису имали".

Резултати избора у Републици Српској

Говорећи о избору српског члана Председништва БиХ, Шолаја истиче да је Жељка Цвијановић остварила убедљиву победу, наглашавајући да она "има много, много већу подршку него што је и сама њена партијска структура, што би могло да значи да је за њу гласао један дио неопредељених, који су је сматрали заштитником интереса Републике Српске на заједничком нивоу Босне и Херцеговине".

Подсећа да је Цвијановићева уложила много у међународну промоцију Републике Српске и да је у више наврата улагала национални вето супротстављајући се политикама које Република Српска није подржавала.

Што се тиче избора за председника Републике Српске и победе Сава Минића, Шолаја наводи да се процена заснивала на резултатима прошлогодишњих ванредних председничких избора, као и да је реч о "резултату једне веома организоване партијске структуре која има велику дисциплину приликом изласка на изборе".

Главни задаци нове Владе Републике Српске

Када је реч о приоритетима и задацима нове извршне власти, Шолаја истиче да ће то бити наставак политика које ће да се односе на развој Републике Српске.

"Такође, ту је и настојање да се стабилизују и социјалне политике, а то је важно пре свега због великог броја пензионера и побољшања њиховог социјалног положаја", сматра саговорник.

Као важне сегменте наводи и борачку популацију, као и међународну комуникацију и снажније позиционирање Републике Српске у међународним односима.

Говорећи о функцији српског члана Председништва БиХ, Шолаја наглашава да по Уставу БиХ не постоји трећи ниво власти, већ да су то заједничке институције које се доминантно баве међународним релацијама, међународном трговином, комуникацијом и људским правима.

"Дакле, задаци Жељке Цвијановић ће пре свега бити међународни односи и борба за што равноправнију дипломатију Босне и Херцеговине према иностранству", наводи Шолаја, указујући на досадашњу централизацију спољне политике и додајући да ће то бити наредни правац деловања како би се осигурало да Република Српска адекватно учествује у том процесу.

Односи Републике Српске са Америком и Србијом

Говорећи о односима са Сједињеним Америчким Државама у контексту конекција које Жељка Цвијановић има са администрацијом председника Доналда Трампа, Шолаја истиче да САД немају спољну политику дефинисану у неком документу, већ да је "не формулишу, али је воде".

Указује да се са доласком администрације коју води Трамп показало "да би се са њом на неки начин могло разговарати, и то, наравно, на бази обострано исказаних интереса". Шолаја напомиње да ту постоје идеје о инвестицијама и енергетским системима, као и могућност да се види каква је позиција Републике Српске у САД, чиме се ствара основа с којом може коректно да се комуницира, упоредо са одржавањем сарадње са Русијом и Кином.

Институционална сарадња Републике Српске и Србије

Анализирајући односе између Републике Српске и Србије, Шолаја истиче да Србија представља гарант Дејтонског мировног споразума и последњу одступницу.

"Од првог дана, дакле, од распада бивше Југославије, Република Српска и Србија имају институционално добру сарадњу. И то је најважније. Дакле, без обзира ко и како и на који начин чини власт у Србији, он је увек добродошао у Републици Српској, и обрнуто", наглашава Шолаја.

Напомиње да политичари осећају да немају мандат да то буде производ њихових личних односа, већ институционалних механизама који одражавају интересе и Србије и Републике Српске, а то је пре свега јединство. Ти односи су, како наводи, засновани на економским интересима, историјским, емотивним везама, као и чињеници да су с обе стране Дрине чланови истих породица.

Уставно уређење и питање Дејтонског споразума

Коментаришући изборне поруке и националне теме, Шолаја указује на карактер Анекса 4 Дејтонског мировног споразума, наводећи да постоји велики страх од његовог "распакивања".

"То је текст који су прихватиле преговарачке делегације за време преговора у Дејтону 1995., и који у неизмењеном тексту постоји и данас", наводи Шолаја, сматрајући да је он де факто измењен одлукама високог представника и притисцима. Према његовим речима, најважнија последица је то што је сачуван мир, али би уставна решења морала да се издискутују како би се обезбедио већи степен демократије.

Када је реч о приоритетима Владе Републике Српске у том контексту, Шолаја истиче да је основни задатак "пре свега, економски развој и, значи, да грађани и становници Републике Српске у целини осете предности од неког економског развоја, од политичке стабилности, и онда ће у том случају и Република Српска бити заштићена".

Међународни фактор и будућност Босне и Херцеговине

Говорећи о улози међународног фактора и могућности помирења, Шолаја сматра да помирење долази на основу искреног дијалога самих заједница, кроз институције, академску заједницу и невладин сектор, док се на нивоу међународних организација у БиХ више не ради о високој политици, већ о деловању локалних службеника.

О будућности Босне и Херцеговине и њеном функционисању, Шолаја констатује да њу не чине грађани БиХ већ Срби, Бошњаци и Хрвати.

"Они су дефинисани кроз институције Босне и Херцеговине са својим националним политикама. То је оно што свет мора да схвати", подвлачи Шолаја.

Закључује да би се, уколико све заједнице препознају међусобне интересе уз уважавање, могло говорити о стабилности по принципима на којима функционише Белгија, уз напомену да ће позиција Хрвата и захтеви за аутономијом такође утицати на политичке процесе и односе у Федерацији и на нивоу државе.

06.10.2026. Уторак: Ујутру хладно, местимично уз слаб приземни мраз. У току дана сунчано и топло. Ветар слаб, променљив. Најнижа температура од -2 до 9 °С, а највиша од 24 до 28 °С. Упозорење: Приземни мраз, вероватноћа 90%.

07.10.2026. Среда: Ујутру хладно, понегде уз слаб приземни мраз У току дана претежно сунчано и топло. Ветар слаб и умерен, јужни и југоисточни, у кошавском подручју после подне у појачању. Најнижа температура од 0 до 11 °С, а највиша од 24 до 29 °С. Упозорење: Приземни мраз, вероватноћа 80%.

08.10.2026. Четвртак: Топло уз постепено повећање облачности. Ветар слаб и умерен, на југу Баната и у планинским пределима на југозападу и југу и јак, јужни и југоисточни, односно југозападни. Најнижа температура од 4 до 14 °С, а највиша од 24 до 29 °С.

09.10.2026. Петак: Облачно, местимично с кишом и пљусковима, уз пад температуре и појачан западни и северозападни ветар. Крајем дана у Војводини престанак падавина. Најнижа температура од 13 до 17 °С, а највиша од 16 °С на северу и северозападу до 22 °С на југоистоку Србије. Упозорење: Количина падавина ≥ 10 l/m² у периоду до 3 h, вероватноћа 80%.

Бранитељка Надице Чепкеновић, адвокатица Јована Филиповић казала је да су  сведокиње идентификовале лица која уопште нису била службеници затвора у Приштини у периоду '98. и '99. Године.

"Све то утиче на кредибилитет самих сведока, ту су и њихове изјаве које су у потпуности контрадикторне и надамо се да ће судско веће коначно имати у виду како и на који начин се предмети воде пред Специјалним тужилаштвом Косова, нарочито када су у питању поступци за ратне злочине", казала је Филиповићева.

Додала је да су се сведоци потписали испод фотографија лица која не одговарају особама које су радиле у затвору у том периоду, тако да, по њеном  мишљењу, то довољно упућује на сам начин рада и на то како се и на који начин подижу оптужнице пред тужилаштвом.

Према наводима оптужнице, постоји основана сумња да је Чепкеновић током периода 1998-1999. године, као стражар у затвору у Приштини и паралелном затвору за жене у Липљану, у саучесништву са другим затворским службеницима, прекршила правила међународног права током сукоба.

На припремном рочисту које је одржано почетком фебруара Чепкеновић се изјаснила да није крива.

Припадници полиције су у априлу прошле године у Липљану и Приштини привели три особе које су биле затворски чувари. У Липљану су ухапшени Надица Чепкеновић и Бобан Тонић, док је у Приштини ухапшен М.И.

Међутим, Брисел ће од Црне Горе очекивати да не користи право вета када друге државе буду приступале ЕУ.

Европска комисија, како је саопштено порталу, очекује да се сва поглавља затворе до краја године. Одлуку о затварању поглавља доносе државе чланице ЕУ једногласно.

Европска комисија представиће у уторак документ о проширењу ЕУ, а очекује се да ће Црној Гори бити представљени конкретни планови за будуће чланство у Европској унији.

Документ ће представити председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен.

Хрватска је раније указала да очекује решавање неколико питања са Црном Гором, од школског брода "Јадран", војне имовине, до Превлаке.