Vukova nagrada za 2011. godinu uručena je predstavnicima Zadužbine "Dositej Obradović", dramskom piscu i scenaristi Siniši Kovačeviću, urednici RTS-a i rediteljki Negosavi Neni Kunijević, likovnom umetniku i književniku Predragu Baju Lukoviću i književniku Radovanu Belom Markoviću.

Nagradu su dobili i dramaturg i književnik Milisav Milenković, istoričar umetnosti Dušan Milovanović, istoričar književnosti Gojko Tešić i slikar Miloš Šobajić, a književnik Petar Sarić zbog vremenskih prilika nije uspeo da dođe u Beograd, pa je nagradu u njegovo ime primio njegov brat Nikola Sarić.

Izuzetna Vukova nagrada za 2011. godinu dodeljena je Umetničkoj livnici "Jeremić" iz Beograda.

Vukova nagrada, koje je ove godine dodeljena 48. put, sastoji se od diplome - rada slikara Radomira Stevića Rasa, plakete s likom Vuka Stefanovića Karadžića, rada vajara Nebojše Mitrića, i akvarela slikara Momčila Antonovića.

Prema rečima predsednika žirija, kompozitora Svetislava Božića, odluka o nagradama doneta je "posle kreativne diskusije, u kojoj su vagane nijanse".

"Dobitnici su mogli biti i dobitnici ordena Svetog Save i dobitnici ove nagrade. Bilo je takvih duhovnih kapaciteta u ovom prostoru, oni se prepoznaju koji su", rekao je Božić.

U ime dobitnika nagrade Kulturno-prosvetnoj zajednici Srbije zahvalio je slikar Miloš Šobajić.

"U srpskoj kulturi već dugo postoji čvrsto izgrađeno shvatanje značaja Vuka Karadžića i njegovog dela, i tu ne postoji potreba za redifinisanjem ili preispitivanjem. Svi mi već dugo govorimo Vukovim jezikom", rekao je Šobajić.

Odluku o dobitnicima doveo je žiri u sastavu: slikar Momčilo Antonović, kompozitor Svetislav Božić, književnik Milovan Vitezović, istoričar Žarko Dimić, muzički umetnik Bora Dugić, dramska umetnica Rada Đuričin, književnik i književni prevodilac Dragan Mraović, književnik Ljubivoje Ršumović i profesor Univerziteta u Beogradu Darko Tanasković.

Svetska nagrada za humanizam uručena je Vidi Ognjenović na svečanoj ceremoniji koja je održana u Ohridu, u kući "Uranija" koja pripada Makedonskoj akademiji nauka i umetnosti.

Tokom boravka Ognjenovićeve u Makedoniji predstavljeno je i makedonsko izdanje njenog romana "Preljubnici", objavljenog u izdavačkoj kući "Slovo" iz Skoplja i u prevodu poznatog makedonskog pisca Dimitra Baševskog.

Nagrada je ustanovljena 2007. u Ohridu u spomen na Svetog Klimenta Ohridskog, osnivača prve srednjovekovne škole za humanizam u Evropi i dodeljuje se značajnim ličnostima savremene svetske kulture i umetnosti.

Pre Ognjenović, Svetsku nagradu za humanizam dobili su japanski budistički filozof Daisaku Ikeda (2007), portugalski filmski reditelj Manuel de Oliveira (2008), ruski pisac i nobelovac Aleksandar Solženjicin (2009), indijski kompozitor, humanist i filozof Ravi Šankar (2010) i britanski pozorišni teoretičar i reditelj Piter Bruk.

Do sada je objavljeno osam monografija, a iz štampe je upravo izašla deveta, o manastiru Hilandaru. Sve zajedno čine svojevrsnu biblioteku srpske kulturne i duhovne baštine.

Istorija hrišćanstva na Svetoj Gori seže do apostolskih vremena. Po predanju, počinje još u dane zemaljskog života Presvete Bogorodice.

I sada je tu, na Svetoj Gori, smeštena lavra Presvete Bogorodice - manastir Hilandar, najznačajnije duhovno središte srpskog naroda.

"Sama knjiga će vam pomoći i preko slike, i preko tekstova i preko crteža da se približite, kroz jedan presek svemu onome što je bio Hilandar, što jeste i što bi trebalo ponovo da bude", rekao je Njegovo preosveštenstvo Amfilohije, mitropolit crnogorsko-primorski.

U ovoj monografiji, na samo 63 stranice, zabeležena je istorija duga osam vekova.

I sve je tu: osnivanje, obnove, odbrana, graditeljstvo, freskopisanje, ikonopisanje, blago hilandarskih riznica.

U maloj monografiji nalazi se veliko svedočanstvo o Hilandaru - čuvaru i utemeljivaču naše pismenosti, duhovnosti, kulture.

Zvezda Pariza i svetske scene, Nemanja Radulović nije krio oduševljenje zbog nastupa u znamenitoj koncertnoj dvorani.

"I sa muzičke i sa akustičke strane ovo mi je jedna od najlepših sala i volim u njoj da sviram. Naročito zadovoljstvo pričinjava mi to što prepoznajem ljude stalno dolaze na moje koncerte", kaže Radulović.

Koncerti ovog mladog virtuoza uvek su uzbudljivi i emotivni, ali ovog puta, sa pariskim i beogradskim prijateljima u orkestru "Dabl Sens", Nemanja je muzicirao za svoju majku i sestru koje su nedavno preminule, a u publici i među muzičarima izazvao suze i tajac.

"Svaki put kada sviram, znam da su one tu i da me slušaju", kaže Radulović.

Izvodeći Vivaldijeva Četiri godišnja doba izmamio je od publike četiri bisa, bez obzira na to koje se godišnje doba u stvarnosti pokazuje u punom svetlu.

U znaku jubileja Zadužbine, održaće se još jedan koncert violinskog virtuoza Robija Lakatoša.

Ministar je pozdravio goste i učesnike "Vikenda jubileja" u Muzičkoj galeriji Kolarčeve zadužbine, čestitao praznik, 80 godina rada Kolarčeve zadužbine uz opasku da 80 godina nije mnogo, ali "da 80 godina u Beogradu nešto opstaje tako što je simbol kvaliteta i iste koncepcije u odnosu na prvu godinu, jeste više od čuda".

"Kolarčeva zadužbina je prepoznatljiva, jer je sačuvala jedan koncept, a kao ustanova koja se finansira sa tri četvrtine iz sopstvenih izvora spremna je da se ukrsti sa iskustvom novih prostora, kao i onih s tradicijom", rekao je Marković.

Direktorka Kolarčeve Zadužbine Jasna Dimitrijević rekla je da su muzička, predavačka i galerijska delatnost, kao i škola stranih jezika najvažnije delatnosti te ustanove.

Dimitrijevićeva je podsetila da je predavačka delatnost u Kolarčevoj zadužbini počela oko sedam, osam meseci posle osnivanja Velike dvorane, a godinu dana kasnije i počela je da radi i škola stranih jezika.

Marković je zajedno s gostima i učesnicima prisustvovao i koncertu mladog violiniste Nemanje Radulovića povodom jubileja te ustanove.

Kolarčeva zadužbina, povodom jubileja, danas organizuje panel diskusiju pod nazivom "Da li su koncertne dvorane samo koncertni prostori".

Predstavnici muzičkih centara i koncertnih dvorana Budimpešte, Ljubljane, Podgorice, Zagreba, Novog Sada, Brisela i Beograda razgovaraće o mogućnostima saradnje, kao i ulozi tih prostora u širem kulturnom okruženju.

Panel diskusiji prisustvuju osnivač Evropske kuće kulture u Briselu Hugo de Gref i direktori Cankarjevog doma iz Ljubljane, Palate umetnosti iz Budimpešte, Muzičkog centra iz Podgorice, dvorane Vatroslav Lisinski iz Zagreba, Muzičke omladine u Novom Sadu i Kolarčeve zadužbine.

Na glavnom koncertu povodom jubileja Kolarčeve zadužbine Radulović večeras će nastupiti u pratnji orkestara Đavolji triler i Dabl Sens i pijanistkinje Suzan Manhof, a na programu su dela Ludviga van Betovena, Pabla Sarasatea, Aleksandra Bogojeva Sedlara i Antonija Vivaldija.

Kolarčev "Vikend jubileja" nastavlja se sutra promenadnim koncertom u 11 časova, na kome će nastupiti violinistkinja Milica Zulus i flautistkinja Marijana Buslener, u pratnji pijanistkinje Nataše Veljković i Alise Bešević.

Vikend jubileja završava se koncertom violiniste Robija Lakatoša i njegovog ansambla koji izvodi originalnu mađarsku, romsku muziku u kombinaciji s klasikom, romansama, šlagerima, muzičkim temama Balkana i džez standardima.

U preuređenom prostoru bivše fabrike "Beko" postavljeno je oko 100 predmeta, među kojima su tri medaljona od zlata, tri tanjira od srebra, oko 20 plakata i Piksasovi radovi rađeni u keramici.

Među izloženim predmetima nalazi se i plakat koji je Pikaso radio za jugoslovenski film Veljka Bulajića Bitka na Neretvi. 

Ministar kulture, informisanja i informacionog društva Predrag Marković rekao je otvarajući izložbu da je ona organizovana zahvaljujući privatnoj inicijativi.

"Države koje sjajno sarađuju kao Španija i Srbija ne stižu dovoljno da razmene iskustva, ali je zato tu privatna inicijativa", istakao je Marković.

Ambasador Španije Arturo Laklaustra Beltran rekao je da izložba ima poseban značaj zbog velikog broja izloženih eksponata koji predstavljaju manje poznatu stranu Pikasovog stvaralaštva.

"Iako izloženi predmeti nisu pravog likovnog karaktera, oni nose obeležja po kojima je Pikaso poznat u svetu, a to je njegova usredsređenost na čoveka", naveo je ambasador.

Beltran je rekao da se Pikaso, bez obzira na tehniku koju je koristio, dokazao kao značajna ličnost i univerzalni umetnik u celom svetu. 

Direktor Instituta "Servantes" Antonio Lazaro Gozalo rekao je da je Pikaso počeo da se bavi keramikom kada je došao u Valori na Azurnoj obali, gradić koji je u Rimsko doba bio poznat po keramici.

Gozalo je rekao da je Pikaso u tom periodu života izradio više od 4.000 predmeta u keramici, kao i značajan broj radova u bronzi i dve freske pod nazivom "Rat i mir".

Gozalo je dodao da je istovremeno kada i u Beogradu, u Španiji, u Madridu otvorena izložba 66 grafika Pabla Pikasa.

Izložba "Na Azurnoj obali" u Beogradu gostuje zahvaljujući slovenačkoj galeriji "Deva Puri" koja je organizovala i postavku "Božanstveni svetovi" Salvadora Dalija 2010. godine u Muzeju istorije Jugoslavije.

Izložena su dela koja su prikupljena iz tri privatne kolekcije u Francuskoj. Ti eksponati su prvo bili izloženi na Bledu, prošle godine, a posle Beograda biće preseljeni u Dubrovnik.

Izložba će biti otvorena do 15. aprila, svakog radnog dana osim ponedeljka.

Portparol muzeja rekao je da je kopiju uradio jedan od Da Vinčijevih učenika, prenosi AP.

Postoji desetak preživelih kopija Mona Lize iz 16. i 17. veka, a madridska verzija ima istu žensku figuru, ali se pre nedavne restauracije nije znalo da je slikar - učenik naslikao i pejzaž u pozadini.

Originalna Mona Liza čuva se u Luvru u Parizu.

Na svečanosti na Velikoj sceni pozorišta Atelje 212, 27. laureatu "Dobričinog prstena" priznanje je uručila prošlogodišnja dobitinica Jelisaveta Seka Sablić.

Ružica Sokić rekla je da je uzbuđena i veoma srećna zbog priznanja i da je zbog velike treme večeras htela da kaže da je bolesna i ostane u krevetu.

"Sada znam da mogu i moram još bolje i još više", rekla je glumica i zahvalila svojim prijateljima i kolegama koji su došli i usrećili je.

"Nisam znala da me toliko volite, nisam verovala da ćete doći po ovakvom vremenu", rekla je glumica.

Dobitnica "Dobričinog prstena" svoj glumački život opisala je kao veliku borbu.

"Ceo život sam pričala tuđe priče, izgovarala tuđe reči i sad stojim srećna tu pred vama", poručila je Ružica Sokić.

O glumici su na svečanosti govorile njene kolege, reditelji, dramaturzi, a među njima Jovan Ćirilov, Mira Banjac i Bora Todorović.

Oni su Ružicu Sokić opisali kao "ružu u reveru pozorišne umetnosti", kao vanserijsku glumicu i vanvremenskog umetnika.

Glumica Jelisaveta Seka Sablić, uručujući nagradu, poručila je Ružici Sokić da su tu svi koji je vole i poštuju.

Kako je obrazložio žiri za dodelu nagrade, Ružica Sokić je likovima žena iz svakodnevice ili sa velegradske periferije, umela da podari svetlost unutarnje nade i da ih prevede u metaforu o životnom optimizmu.

Ružica Sokić glumila je u dramama Bergmana, O'Nila, Čehova, Siniše Kovačevića, a u najnovijoj predstavi Ateljea 212 "Plej Popović" ponovo se vratila Aleksandru Popoviću.

Nagrada "Dobričin prsten" dodeljuje se od 1980. godine i sastoji se od zlatne kopije prstena Dobrice Milutinovića i unikatne diplome na pergamentu, rad slikara Geroslava Zarića.

Sastavni deo nagrade je monografija o laureatu koja će biti predstavljena za godinu dana, najavio je Atelje 212.

Predsednik SANU Nikola Hajdin je, rekao da je "srpska enciklopedija opšta enciklopedija srpskog naroda i njegovih zemalja u prošlosti i sadašnjosti i predstavlja našu ličnu kartu i naš identitet".

"Glavni cilj Enciklopedije je sakupljanje, sistematizovanje i enciklopedijsko tumačenje sveukupnog istorijskog razvoja i savremenog položaja srpskog naroda. Ova publikacija na sistematizovan način obrađuje kulturno-istorijsku baštinu srpskog naroda i opisuje njegov doprinos evropskoj i svetskoj kulturi i civilizaciji", rekao je Hajdin.

Potpredsednik Matice srpske Slavko Gordić podsetio je na istorijat i izdavačku delatnost MS i kroz šalu primetio da se u većini kapitalnih poduhvata ove kuće nalazi prefiks "srpski" - Srpski rečnik, Srpska enciklopecija, "10 vekova srpske književnosti".

Nedavnim objavljivanjem druge knjige Prvog toma Srpske enciklopedije zaokružen je Prvi tom (slova A i B) nacionalne enciklopedije. Zamišljena u 10 tomova, Srpska enciklopedija je nacionalna enciklopedija opšteg tipa, zasnovana na savremenim naučnim i leksikografskim znanjima.

Enciklopediju su okupljenima su predstavili akademik Đorđe Zloković, Darko Tanasković i Dragan Stanić.

Zloković je naveo da je uloženo mnogo truda da se podaci u enciklopediji svestrano provere i da tekstovi budu precizni, sažeti i zanimljivi, a u toku je priprema Drugog toma Enciklopecije koja, kako je rekao, teče uz stečeno iskustvo i elan koji od početka prožima ovaj poduhvat.

Darko Tanasković rekao je da prvi tom Srpske enciklopedije vidi kao kamen temeljac "srpskog Akropolja" i zdanje znanja o sebi.

Kako je navedeno, Enciklopedija na sistematizovan način obrađuje kulturno-istorijsku baštinu srpskog naroda i opisuje njegov doprinos evropskoj i svetskoj kulturi i civilizaciji.

Jasno postavljenim ciljevima, naučnim pristupom i obradom Srpska enciklopedija nastoji da razjasni sva najvažnija pitanja iz prošlosti srpskog naroda i da prikaže materijalne i opštekulturne vrednosti, stvarane kako na srpskim prostorima tako i na mestima gde Srbi žive u rasejanju.

Uređivački odbor planira da za sledeću godinu pripremi drugi tom Srpske enciklopedije koji će obuhvatiti pojmove na slovo V, navodi se u saopštenju SANU.

Srpska enciklopedija opisuje istorijsku i kulturnu baštinu Srba, prirodne odlike prostora na kojima srpski narod živi, kao i specifičnosti geografskog položaja, geološkog sastava i građe zemljišta, reljef, hidrografske osobine, klimu, biljni i životinjski svet.

Ona pokazuje koliko su prirodna svojstva uticala na privredni i demografski razvitak, na egzistenciju, psihosocijalne i druge osobine stanovništva. To se pre svega odnosi na prostor Srbije kao matične države, ali i na sve druge prostore na kojima su Srbi živeli i danas žive.

Enciklopedija obrađuje ekonomski razvoj i savremeni položaj srpskog naroda kao bitne činioce kretanja, osobenosti i stvaralačkog doprinosa u pojedinim razdobljima društvenog razvitka.

Rad na Srpskoj enciklopediji počeo je 2005. donošenjem zakona u Skupštini Srbije kojim je definisan poduhvat koji se sprovodi uz pomoć Ministarstva prosvete i nauke Srbije. Izdavač Srpske enciklopedije je Zavod za udžbenike.

O značajnom tragu koji je Hristić (1933-2002) ostavio u srpskoj kulturi, osim ministra Markovića, govorili su akademik Svetlana Velmar Janković i profesor Predrag Bajčetić, a prisutnima se obratio i predsednik opštine Vračar Branimir Kuzmanović.

Marković je rekao da je Hristić pisao "nedovoljno za one koji su želeli stalno još nešto od njega, ali sasvim dovoljno, jer sve što je napisao do danas ima isto ili samo pojačano značenje".

Ministar je ispričao da je Hristića upoznao kao njegov urednik i primetio da "nema lakše i lepše stvari nego uređivati tekstove Jovana Hristića".

"To znači da olovku možete da odložite na stranu i samo uživate u čitanju i onda prosledite štampariji. Nema se tu šta ni dodati ni oduzeti", istakao je Marković, dodavši da je njegov stil bio "sažet, tačan i precizan".

"Sretali smo se u redakciji Književnosti. Tu su ljudi razgovarali o politici, dnevnim događajima, a Hristić je umeo na jedan neverovatan način sa blagim osmehom da to gleda, sluša i prezire", rekao je Marković.

Ministar kulture je rekao da se od Hristića moglo naučiti da prvo morate mnogo toga da pročitate, da razumete, a ne da "na prvu loptu" reagujete i razmislite da li neka novost zavređuje da uđe u korpus vašeg znanja.

Svetlana Velmar Janković istakla je da se Hristić prvo predstavio kao pesnik čiji je stih odmah odjeknuo sasvim osobeno i starovremenski i moderno u isti mah.

"To se događalo još u ono doba u kojem je onaj naročiti govor socijalističke misli i izraza nama izgledao neprihvatljivo nadmoćan, a Jovan Hristić, naš Vava, oglasio se pesničkim jezikom u kojem su odzvanjali daleki šapati starih Helena, čudesno oživljeni prodornim misaonim bleskovima moderne evropske poezije, najviše one iz prve polovine 20. veka", rekla je ona.

"Ta poezija natopljena ćutanjem i ćutanje ispunjeno poezijom značili su, shvatili smo, za Jovana Hristića, pribežište, osvojenu pećinu samospoznaje, njegovu nevidljivu isposnicu u nemilosrdnom grotlu modernog sveta", dodala je Svetlana Velmar Janković.

Ona je istakla da u ovom pesniku bio prisutan podjednako uzbudljiv dramski pisac, koji je pristao i na ulogu pozorišnog kritičara i uobličio se u vrhunskog esejistu i "nenadmašnog majstora jednostavnosti kazivanja istina".

Bajčetić je primetio da je Hristić bio "mudrac, koji je svoje znanje i iskustvo predao mladima".

Ministarstvo kulture je prošle godine, koja je bila proglašena Godinom knjige i jezika, u saradnji sa "Večernjim novostima" i lokalnim samoupravama, započelo akciju obeležavanja objekata u kojima su rođeni, boravili ili delovali znameniti pisci, a ovo je 17. spomen-ploča koja je postvaljena.

"Kumovi" su deveta drama Dušana Kovačevića u njegovoj režiji, na sceni Zvezdara teatra. Glavna uloga poverena je Mikiju Manojloviću, koji igra  lik devastiranog građanina primoranog na društvo životinja.

"Kad mi se ukaže prilika, eto me, ja je iskoristim. I to se ne događa baš tako često. U stvari, ovo je za mene jedan lep trenutak", kaže glumac Miki Manojlović.

Pored Manojlovića glume i Branimir Brstina, Danica Maksimović, Radoslav Milenković, Milica Mihailović.

U "Kumovima", najboljoj srpskoj drami ovih godina, motiv čovek-pas ide od poznatih nežnosti do komičkih i tragičkih obrta. Predstava kulminira pojavom Vučka, koji je odrastao u azilu za pse i usavršio je "vau" jezik jer, lajanje će možda preći u službenu upotrebu.

Danica Maksimović i Dušan Kovačević imaju i zajedničku strast prema ljubimcima.

"Svako jutro kad dođem na probu on pita. Dano kako ste spavali, ja kažem nikako - kad je pun mesec i kad oni imaju ono svoje rano buđenje u četiri, onda vam nema spavanja, uopšte", kaže glumica Danica Maksimović.

Kao i sve od istog autora, predstava gađa i tamo gde je opasno. Ali je vanserijsko pozorište i zato što otvara polje jezika i karaktera moguće samo u dramskom pojmovniku Dušana Kovačevića.

U okviru koncertnog ciklusa "Hod po žici" Majski je izveo jedno od najzahtevnijih dela napisanih za violončelo, koncert broj jedan od Šostakoviča.

Izvodio je jedno od najzahtevnijih dela napisanih za violončelo, koncert broj jedan, Šostakoviča.

Ovacije su bile adekvatna reakcija publike na "Hod po žici" Miše Majskog, na njegov jedinstveni ples sa orkestrom, razoružavajuću energiju i virtuozitet.

"Ja ne sviram samo note i ne sviram samo moj deo, pokušavam da budem zajedno sa orkestrom čak i kad ne sviram", rekao je poznati violončelista uoči koncerta.

Majski ne krije da mu je ovo delo posebno blisko, s obzirom na to da je pisano za Rostropoviča čiji je on bio učenik.

A za Šostakoviča ga vezuje i to što su oba umetnika bila u nemilosti sovjetskih vlasti.

"Svaka velika muzika je puna ljudskih emocija i o tome se zapravo radi. Isitna je da sam prošao kroz neka teška vremena u mom prvom životu u Sovjetskom Savezu", rekao je Miša Majski.

Majski prati i sportska zbivanja, zna da je svirao za vreme utakmice zbog koje su ulice Beograda bile puste, ali nikome nije bilo neobično što je ova dvorana bila krcata.

Izložba je deo međunarodnog projekta Intersect i Praškog kvadrijenala, a kustos je gošća iz Praga Sođa Lotker, umetnička direktorka Praškog kvadrijenala, vodećeg umetničkog događaja u oblasti scenskog dizajna i pozorišne arhitekture, koji se prošlog leta održao pod nazivom "Raskršće: Između intimnosti i spektakla".

Tri umetnika na različite načine bave se scenskim dizajnom, dok kustoskinja izložbe istražuje koja je uloga i značaj scenografije u potpuno različitim koncepcijama i umetničkim formama tih radova.

"Scenografija su priče koje pričamo, arhitektura u kojoj živimo i umiremo, ali i ljudi sa kojima živimo, kao u radu fon Brandenburg, nešto što je skučeno, što moramo da savladamo kao u video-instalaciji Kaluđerovića. Scenografija je i mesto bitke lečenja, u video-radu Farockog, u isto vreme stvarno, lažno i virtuelno", kaže Lotker.

Farocki u video instalaciji Serious Games III: Immersion dokumentuje proces terapije koja koristi svet virtuelne realnosti, a koju primenjuje američka vojska u lečenju posttraumatskih sindroma vojnika koji su učestvovali u ratu u Iraku.

Za svoj video rad Kaluđerović koristi simulaciju različitih heroja i dečijih idola zapadne kulture, u serijalu Can I Change My Career for a Little Fun? (Mogu li da promenim karijeru zarad malo zabave?) koristi slike preuzete iz savremenih modnih časopisa i animacije iz nasilnog internet crtaća Happy Tree Friends.

Razotkriva dvosmislenost u kojoj se očekivanja odraslih suočavaju sa nasilnim svetom fantazije, čiji prostor sve više zauzimaju dečije televizijske i medija igrice, detetu je pravo da bude detinjasto oduzeto, a to prerano odraslo dete, umeće se u pejzaž crtaća.

Izložba u Galeriji Kulturnog centra Beograda biće otvorena do 20. februara.

"Ponuđenom izložbom slika Dejan Trajković se predstavlja kao umetnik osobenog senzibiliteta koji stvara asocijativna i sasvim apstraktna dela", rekla je istoričar umetnosti Jelena Ničić.

"On stvara ciklus slika sa temom apstraktnog pejzaža iskazujući likovnim elementima, prvenstveno bojom, ličan, intiman doživljaj prirode u kojoj vlada ono maštovito, sanjarsko, bajkovito. To nisu predstave realnih predela već sećanja na ličnu impresiju i emocionalni doživljaj viđenog", istakla je Ničićeva.

Dejan Trajković Dex rođen je 1966. u Prištini, živi u Vranju. Fakultet umetnosti odsek slikarstva završio je u klasi prof. Hilmije Ćatovića. Član je ULUS-a, samostalno je izlagao u Prištini, Požarevcu, Vranju, Kragujevcu.

Izložba traje do 4.februara.

U predstavi igraju Predrag Ejdus, Nikola Rakočević, Boris Pingović, Boris Komnenić, Bojan Dimitrijević, Nataša Ninković i Nada Šargin. Doajen Ejdus, koji igra poljskog kralja Bazilija, zadovoljan je zbog inspirativnog, tragalačkog rada na predstavi.

"Dopunjavali smo se u idejama. Reditelj je otklonio sve političke implikacije, a u fokusu su snoviđenje i tanka linija između realnog života i sna. Predstava je višeslojna i maštovito urađena", rekao je Ejdus.

Mlada zvezda srpskog glumišta Nikola Rakočević igra princa Sigismunda, koga kralj, da bi sačuvao presto, šalje u podzemlje zajedno sa svitom koja ga ubeđuje da je to njegov pravi život i da je dvor samo sanjao. Kada zbog promenjenih okolnosti biva vraćen na dvor, princ više ne zna šta je stvarnost.

Rakočević je izjavio da je imao veliki zadatak i veliku odgovornost.

"Nije mi bilo lako, ali mi puno znači što se bavimo ovim. To su teme koje se ponavljaju kroz istoriju, prepoznao sam pitanja koja su mi važna i koja i sam sebi postavljam kao što je - da li sve ovo vredi", izjavio je Rakočeviić.

"Komad 'Život je san' jedan je od najznačajnijih u svetskoj dramskoj literaturi. Radio sam ga već 1993. godine u Skoplju, ali nova postavka je drugačija. To je tekst kojem čovek može da se vraća, uzbudljiv je, zove na razmišljanje, ima više slojeva", rekao je reditelj Unkovski.

Scenograf Meta Hočevar zadovoljna je što prvi put radi u Narodnom pozorištu u Beogradu, kao i što ponovo sarađuje sa Unkovskim, jer su, kako kaže, "na istoj talasnoj dužini".

Kostime su predstavu kreirale Jelena i Svetlana Proković, a muziku je komponovala Irena Popović. Dramu je preveo Nikola Milićević.

Tišmi je plaketu uručio glavni i odgovorni urednik NIN-a Nebojša Spaić, dok mu je novčani deo nagrade u vrednosti od milion dinara uručila Milica Marković, direktorka sektora za odnose sa javnošću "Telekoma" Srbije, koji je pokrovitelj dodele ovih prestižnih nagrada.

Tišma, koji se zahvalio na nagradi, pročitao je svoju besedu koju je nazvao ''Radost za stvaraoca patnja za stvorenog''.

On je sebe nazvao "polupiscem" zato što je njegova ljubav ipak muzika, rekavši da tu misli i na klasičnu muziku i da je on samo slušalac i konzument, jer u muzici "nema šta da se stvori" i da je to "divno savršen svet".

"Književnost je protetička disciplina zato što nema svoj autentični prostor, univerzalnija je, ali je manje savršena. Pomalo je gruba kao i svaka proteza", primetio je Tišma.

On je umetnost i politiku nazvao "braćom" rekavši da su one "područje volje za moć".

"Kada uzimam ovu Ničeovu definiciju uzimam njeno izvorno značenje, a to je volja za stvaranjem, međutim to je samo jedna strana slave, a ona druga mračnija je - nadvladavanje, poništavanje. Stvaranje je radost za stvaraoca, a patnja za stvorenog", ocenio je književnik.

"Političari kreiraju naše živote, kao što ja kreiram likove u nekoj mojoj priči, igram se sa njima. Kako im je, sam Bog zna, no volja za moć, volja za stvaranjem je povezana sa subjektom, a kažu da više nema subjekta, nema autora, pa samim tim nema ni volje za moć - postoji samo tekst koji se samoorganizuje, koji me vozi i stvara, koji me uprosečnjava", zaključio je Tišma.

Članica žirija Vladislava Gordić Petković pročitala je odluku žirija u kojoj se između ostalog navodi da se Tišmin roman izdvojio osobenom perspektivom ljudske izolacije i umetničke samodovoljnosti, koja izuzetno uverljivo komunicira sa čitaocem.

Nova godina, 4.710. po kineskom lunarnom kalendaru, počinje u ponedeljak, 23. januara, u vladavini je zmaja, znaka koji se u kineskoj mitologiji smatra najsrećnijim, simbol je cara, muške energije i moći i trebalo bi da je obeleže velika dela, ideje i projekti.

Domaćin koncerta bio je ambasador Kine u Beogradu Džang Vanšue.

Beogradska filharmonija već neko vreme vezana za svog šefa dirigenta Muhaja Tanga posebnim razumevanjem, odlično je reagovala na mladog dirigenta, njegovog asistenta u Šangaju koji sa nepunih trideset godina ostvario uspešnu međunarodnu karijeru.

Koncert je počeo kompozicijom svetski poznatog kineskog kompozitora Minksing Dua, ruskog đaka koji je diplomirao kompoziciju na Moskovskom konzervatorijumu a potom se posvetio komponovanju i pedagoškom radu na Konzervatorijumu u Pekingu.

Njegova kompozicija "Igra božurske vile", topla i prijemčiva muzika raskošne orkestracije sa lakoćom je publiku prenela u praznično raspoloženje, iščekivanje onog tajanstvenog što donosi Nova godina, ovaj put kineska.

Osobena klasična muzika najmngoljudnije zemlje na svetu imala je sjajnog, autentičnog tumača, mladog violinistu Huana, najmlađeg pedagoga Šangajskog konzervatorijuma koji je upisao sa osam godina a postao predavač 2006.godine kada je diplomirao.

Sa Beogradskom filharmonijom Huana je izveo jednu od najpopularnijih kineskih kompozicija "Koncert leptira ljubavnika" za violinu i orkestar dva kineska kompozitora He Žanhao i Čen Ganga koji su ovo delo komponovali kao studenti prema drevnoj legendi "Leptiri ljubavnici" poznatoj i kao kineski Romeo i Julija.

Snažna muzička priča o neostvarenoj ljubavi dvoje mladih ljudi u kojoj neostvarenu ljubavnu priču ženskog lika priča violina, potresno je izveo mladi violinista Huana a za svaku pohvalu je i violončelista Beogradske filharmonije Aleksandar Latković koji je izvanredno izneo solo deo kao muški protagonista.

Pobednik Paganini takmičenja 2002. godine, violinista koji je nastupao sa mnogim svetskim orkestrima u velikim koncertnim salama širom sveta oduševio je beogradsku publiku ali nažalost nije svirao na bis kao ni u drugom delu koncerta u kome je izvedeno složeno orkestarsko delo "Simfonija pekinške opere" koju je komponovao kineski kompozitor i pedagog Jankai Bao.

Jedan od najpoznatijih kineskih savremenih kompozitora Bao u svom delu spojio je tradicionalnu pekinšku operu sa zapadnom muzičkom tradicijom.

Petim koncertom iz ciklusa Nove godine Beogradska filharmonija završila je ovu sezonu, a od naredne sezone ciklus za koji je dobila podršku Evropske unije uvrstiće u redovnu koncertnu sezonu.

Značaj Politikinog Zabavnika od nemerljive je važnosti za našu kulturu, posebno za književnost za decu, rekao je Kolarov Tanjugu i dodao da ga priznanje tog nedeljnika obavezuje ne samo prema čitaocima, već i prema samoj instituciji kakva je Zabavnik.

Laureat kome je Zabavnik dodelio isto priznanje pre jedne decenije za roman "Agi i Ema", a sada za "Kuću hiljadu maski" (dvojezično na srpskom i norveškom), u izdanju "Čekića", objasnio je da se opredelio da rukopis ustupi baš ovom mladom izdavaču jer je "prošle godine odlučio da svoju, inače kvalitetnu produkciju, obogati knjigama za decu".

"Osnovana je biblioteka 'Mali čekić' i veoma mi je drago da su prve dve knjige u toj biblioteci ušle u najuži izbor za nagradu Zabavnika", rekao je Kolarov.

Kako je istakao, pored njegovog romana to je bila knjiga pesama Branka Stevanović "Avanture Kraljevića Marka", koja je dobila dva glasa prema tri, koliko je žirio dao njegovom delu.

Na pitanje kako se dogodilo da prvo izdanje štampano u Srbiji bude dvojezično, autor je odgovorio da je jedan od likova iz romana (Elena D) odlazi u Norvešku i odande glavnoj junakinji šalje razglednice.

"Poželeo sam i kroz prevod na norveški da dočaramo njeno novo okruženje, tako da se može reći da je norveški tekst, u ovoj knjizi, u funkciji tekstualne ilustracije", objasnio je autor.

Bogat opus

Na pitanje kako se opredelio da se bavi isključivo pisanjem za decu i mlade, Kolarov je odgovorio da taj žanr u samoj svojoj biti i dalje odražava sam potencijal književnosti u svom najlepšem vidu.

Njime se bavim u širokom spektru - od autorskih knjiga, preko priređivačkog rada i kreiranja antologija, do pravljenja lektira za osnovnu školu", naglasio je Kolarovljev .

Rođeni Beograđanin, Kolarov sa kao pisac oglasio 2000. godine knjigom "Hionijine priče" i od tada je stvorio impresivnu bibliografiju među kojima se posebno izdvaja treća knjiga "Agi i Ema" koja je posle osvajanja nagrade "Zabavnika" doživela četiri izdanja.

Po tom delu snimljen je film u režiji Milutina Petrovića, sa Milenom Dravić i Stefanom Lazarevićem u glavnim ulogama, kao i radio-drama u režiji Meline Pota Koljević.

Pored dve nagrade Zabavnika Kolarov je ovenčan "Dositejevim Perom "(roman "Dvanaesto more,2004,2007) nagradom "Nevene" bijeljinskog Sajma knjiga "Čika Jova Zmaj", a zbirka priča "Rusvaj" dobila je nagradu "Dečja knjiga godine" na 56. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga.

Nagrada Zabavnika biće mu uručena 25. januara na dan kuće Politika u Skupštini grada Beograda.

"Rekao sam mu isto što i vama danas - da nemaju. Jer, reč Balkan potiče od imena planine Balkan, koju su stari pisci nazivali još i Hemus, a koja se nalazi u Bugarskoj", pojasnio je Tanasković.

Srpski teatrolog, književnik i poznavalac srpskog pozorišta i srpske kulture Jovan Ćirilov kaže da oko pojma Balkan ima niz predrasuda, kako jezičkih tako i geopolitičkih, a da čak postoji uverenje da sama reč Balkan ima negativno značenje.

Prema Ćirilovu, reč "Balkan" prosto potiče od stare turske reči "balkan", koja znači planinski greben.

Tanasković je govoreći o Balkanu i njegovoj simbolici, uputio na bugarsku autorku knjige Imaginarni Balkan Mariju Todorovu, dela koje je priznato za najbolje objavljeno na tu temu na kraju 20. veka.

Todorova je Balkan prvo povezala sa planinom, a zatim i sa prezimenom koje postoji u Bugarskoj i Turskoj.

Pitanje značenja reči Balkan aktuelizovano je nakon što je holivudska glumica Anđelina Džoli snimila svoj prvi film U zemlji krvi i meda, koji je premijerno prikazan u decembru prošle godine, a premijeru u Bosni i Hercegovini imaće sredinom februara.

Film Anđeline Džoli je ljubavna priča Srbina i Muslimanke koja se dešava pre i tokom rata u Bosni 1992-95.

Za Zorana Nikolića Tašmajdan je prestonica Beograda, skrivena duša grada. U njegovoj utrobi su pećine iz kojih su još Rimljani vadili kamen.

Tu su Turci imali svoj majdan, Karađorđe štab, a nemački komandant Aleksander fon Ler adaptirao ih je u podzemno sklonište. Na šetalištu je nekad bilo groblje.

U romanu, beogradski novinar, stručnjak za tajnu istoriju, postaje član ekipe koja kreće u potragu za grobom hunskog vojskovođe Atile.

U toj avanturi pred čitaocima iskrsavaju i gotovo fantastične priče poput one o tajnoj masonskoj prostoriji ispod Spomenika neznanom junaku, ili one o tajnom prolazu ispod Save.

Nikolić je ubeđen da je mnogo toga što je predstavljeno kao fikcija u stvari preneo iz stvarnog života koji nama nije poznat.

"Ovo je igra u kojoj sam pokušao da napišem jednu ljubavnu i neke priče o istinama, a ono što sam naučio jeste da se ljubavne priče najlakše hvataju u letu, a priče o istinama u padu", opisuje Nikolić.

Popularna glumica Ružica Sokić obeležila je ulogom Zore Šišarke u toj predstavi veliki jubilej, 50 godina rada, tokom kojih je često igrala upravo Popovićeve komade na sceni svog matičnog pozorišta Ateljea.

"Uvek je voleo da nas onako malo grdi i grducka, sada nas, bogami, dobro grdi, sigurna sam. Ovo što mi sada radimo je aktuelno neverovatno a bilo je pre 30 godina kada je on to pisao", kaže Ružica Sokić.

U ostalim ulogama glume Danica Ristovski, Mirko Babić, Ivan Tomić, Maša Dakić, Nikola Rakočević, Emica Dačić Braunović i Kosta Bunuševac.

Pri kraju predstave "uključio" se i pisac, putem starog video snimka projektovanog na zidu iza glumaca.

"Plej Popović" je porodična drama i farsa koja počinje 1941. godine i prati likove kroz ratna zbivanja, političke i druge promene i podele, svađe i mirenja do naših dana na ovom uvek turbulentnom prostoru.

Predstava sa dosta gorkog humora pokreće pitanja, kako je objasnila rediteljka, "šta je igra u Srbiji danas, čega se igramo, kako i kuda to vodi".

Vujićeva i Milovanovićeva napravile su splet od više drama Popovića (1929-1996), čiji su počeci kao pisca vezani upravo za Atelje 212.

Scenograf je Mina Ilić, kostimograf Maja Mirković, video potpisuje Svetlana Volić, scenski pokret Jelena Ćirica.

Predstava je koprodukcija Ateljea, Kulturnog centra Pančevo i "Knjaževsko-srpskog teatra Joakim Vujić" iz Kragujevca.

"Čestitam vam NIN-ovu nagradu i želim puno uspeha u daljem književnom radu", poručio je Tadić.

Tišma je nagradu dobio za roman Bernardijeva soba. Nagrada će dobitniku biti uručena u ponedeljak, 23. januara, na svečanosti u Skupštini grada Beograda.

U obrazloženju žirija navodi se da se delo Bernardijeva soba izdvojilo "osobenom perspektivom ljudske izolacije i umetničke samodovoljnosti i izuzetno uverljivo komunicira sa čitaocima".

Slobodan Tišma je izjavio da je velika čast dobiti NIN-ovu nagradu i da svi znaju njenu veličinu i važnost.

"Dosta sam uložio u pisanje koje je trajalo oko dve godine. Trud se isplatio", rekao je Tišma novinarima.

Laureat je rekao da je poezija pre svega njegova umetnička inspiracija, a prozom je počeo da se bavi kasnije, oko svoje 50. godine.

"Pišem svaku knjigu kao da je poslednja, kao da je kraj, i neizvesno je da li ću ikada više išta napisati", rekao je Tišma i dodao da on nikad ništa ne planira, te nastanak njegovih romana zavisi od inspiracije.

Nagrada će dobitniku biti uručena u ponedeljak, 23. januara na svečanosti u Skupštini grada Beograda.

Od 106 dela koja su bila u konkurenciji, u najuži izbor ušlo je šest romana. Osim Tišmine "Bernardijeve sobe" to su Majn kampf Svetislava Basare, Almaški kružoci lečenih mesečara Franje Petrinovića, Oda manjem zlu Voje Čolanovića, Sasvim skromni darovi Uglješe Šajtinca i Kontrolni punkt Davida Albaharija.

Predsednik žirija za dodelu nagrade je književni kritičar Vasa Pavković. Članovi žirija su Ljiljana Šop i Mileta Aćimović Ivkov, koji su,takođe, bili u žiriju za 2010. godinu, dok su prof. dr Vladislava Gordić-Petković i Mića Vujičić imenovani u žiri u maju 2011.

Trojica kandidata, Albahari, Čolanović i Basara, već jednom su dobili ovo priznanje koje se dodeljuje od 1954. godine.

Biografija Slobodana Tišme

Slobodan Tišma, rođen 1946. godine u Staroj Pazovi, pisac je i muzičar, osnivač kultnih novotalasnih bendova "Luna" i "La strada".

Objavio je knjige poezije Marinizmi (Ruža lutanja, 1995) i Vrt kao to (Ruža lutanja, 1997) i Urvidek (2005), za koju je dobio Nagradu "Stevan Sremac".

U književnim časopisima povremeno je objavljivao dnevničke zapise pod nazivom Bluz dajari. Godine 2009, za izdavačku kuću "Laguna" objavljuje roman Kvatro stađoni, za koji 2010. dobija Nagradu "Biljana Jovanović".

Nagrađeni roman Bernardijeva soba objavljen je prošle godine u izdanju Kulturnog centra Novog Sada.

U režiji Janeza Burgera i pod dirigentskom palicom Uroša Lajovica glavnu ulogu u operi će pevati bariton Jože Vidic. 

Opera "Crne maske" predstavlja životno delo primorskog kompozitora Marija Kogoja čiji libreto proističe iz istoimene drame ruskog pisca Leonida Andrejeva u prevodu Josipa Vidmara, i prikazuje unutrašnju borbu čoveka.

Opera će postati deo repertoara mariborske i ljubljanske opere.

Uz Maribor evropska prestonica kulture za 2012. godinu je i portugalski grad Gimaraiš. Glavni grad Srbije, Beograd najavio je svoju kantidaturu za 2020. godinu.

Stepanovu je nagrada dodeljena za studiju u monografiji o stvaralaštvu Branka Filipovića Fila, u izdanju Narodnog muzeja Crne Gore.

Priznanje "Društva istoričara umetnosti Srbije" Čupićevoj je dodeljeno za izložbu i prateću publikaciju "Građanski modernizam i popularna kultura u Srbiji (1818-1941)", koja je održana od 27. septembra do 20. oktobra u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu.

Žiri je kritičarski učinak Stepanova ocenio kao "nešto više" od obične likovne kritike.

Primajući nagradu koja nosi ime omiljenog i harizmatičnog profesora koga se svi sećaju sa uvažavanjem, Stepanov je rekao da mu je Trifunović uzor i da je bio čovek prepun znanja koji je imao neverovatnu strast prema umetničkim delima.

"Radimo u vremenima krize koja predugo traje, potrebni su nam oslonci kao što su Trifunović i Fila. Meni je nagrada pripala za tekst o Filipoviću koga izuzetno cenim, čije slikarstvo je jedna od najlepših tema kojima sam se bavio. Posle pedeset godina ponovo se aktuelizuje situacija kada su Trifunović i Filo gradili herojsko vreme naše umetnosti", kazao je Stepanov.

Dobitnica priznanja "Društva istoričara umetnosti Srbije" za najbolju autorsku izložbu u 2011. godini Simona Čupić zahvalila je Galeriji Matice srpske što su joj pružili šansu da progovori o Beogradu kroz autorsku izložbu.

"Poenta izložbe, za koju je Novi Sad imao sluha mada ona govori o Beogradu, i koju smo nazvali građanski modernizam, jeste da pokaže kako je to izgledalo između dva rata, kako je bilo pratiti sport, biti odeven, kako je Žozefina Bejker prošla kroz Beograd", kaže Simona Čupić.

Izložba obuhvata pedesetak radova - slika i crteža, portreta tadašnjih filmskih diva, autoportreta umetnika, građanskih enterijera i javnih prostora namenjenih zabavi, reprezentativne radove srpske istorije umetnosti te epohe.

Katalog izložbe, monografska studija, dragocena je analiza građanske modernosti u srpskoj umetnosti ovog perioda i uzbudljivo i stručno i produbljeno tumačenje odnosa građanskog modernizma i popularne kulture u Srbiji.

Izložene predmete, koji su prikupljeni u skladu sa ličnim ukusom članova kraljevske dinastije Karađorđević ili dobijeni na poklon, svi zainteresovani moći će da vide do 25. januara.

Reč je o trećoj izložbi pod zajedničkim nazivom "Blago dvorskog kompleksa", tokom kojih je javnost upoznata sa retkim i vrednim kulturnim nasleđem kraljevskih dvorova.

Na izložbi su predstavljeni predmeti upotrebne i dekorativne namene od porcelana i keramike u kombinaciji sa različitim ukrasima od plemenitih metala, sa pozlatom, oslikani rukom nekog od starih kineskih majstora iz 18. veka ili nastali u prestižnim zapadnoevropskim radionicama 18, 19. i 20. veka.

Izloženi predmeti: vaze, dekorativni tanjiri, ćupovi, figurine, servisi, setovi za čaj, birani su prevashodno prema umetničkoj vrednosti i kvalitetu izrade.

Otvarajući izložbu, princ Aleksandar Karađorđević uveren je da će posetioci u njoj uživati i da će ih ona podstaći da razmišljaju o tradiciji i umetnosti, kao i o tome da lepo u svakodnevnom životu može biti i korisno.

Već na ulazu u biblioteku stoji odgovor na pitanje šta smo čitali protekle godine. Najtraženija knjiga stranog autora bila je Avanture nevaljale devojčice Marija Vargasa Ljose.

Broj novih članova i izdatih knjiga daje odgovor na važnije pitanje - koliko smo čitali.

"Oko 160.000 članova, 25 miliona izdatih knjiga, milion dvesta poseta, za 250.000 ljudi 325.000 referentnih usluga", pohvalila se Jasmina Ninkov, direktorka Biblioteke grada Beograda.

Prva upravnica Biblioteke grada bila je Marija Ilić Agapova. Njeno ime danas nosi nagrada koja je pripala najboljem bibliotekaru Dejanu Vukićeviću.

Vukićević je podsetio na tekst prve bibliotekarke u kome ona navodi da "bez biblioteke nije moguće zamisliti kulturni napredak, jer su one glavno pomoćno sredstvo svakog naučnog rada".

Priznanje "Gligorije Vozarović" poneo je najbolji izdavač, "Čigoja štampa".

Realan temelj za ostvarenje rođendanske želje, još više čitalaca, ostvaren je tokom protekle godine kada je bilo 90.000 otkupljenih knjiga iz svih oblasti za čitavu mrežu biblioteka širom Srbije.

Jedini vlasnik Plavog čuperka govorio je: "Pesma je prvi korak preko rubova samoće. Umetnost i život zajedno, u jednoj knjizi, među bojama, linijama, fotografijama, stihovi i prozni odlomci. Prvi put i pesma Pehar".

Vuk Antić, sin Miroslava Antića, ispričao je kako je njegov otac napisao pesmu o Novom Sadu.

"Kada se prijavljivao godišnji porez na obrascu je ispisao pesmu o Novom Sadu. To je on šeretski rekao onako: "Umesto poreza poklanjam vam pesmu." Na taj način je oživela i predstavljena javnosti. Naravno, on je platio porez. To je tako simpatično urađeno, na njegov način, kako je samo on umeo", govori nam Vuk Antić. 

A posebno je umeo da voli Vojvodinu. Drugi pesnikov sin, Jug Antić, kaže da je Mika izuzetno bio vezan za ravnicu. 

"Ravnica je svima nama uglavnom ravna. Njemu je bila izuzetno visoka i široka. Uglavnom je to bilo predstavljeno na njegovim slikama. To su suncokreti u modernijoj fazi njegovog stvaralaštva", kaže Jug Antić.

Oslikani su i glečeri, lična kometa i sva Antićeva sunca. U stihovima radost detinjstva, mladalački zanos, ljubav, lepota, ali i gorčina i ironija zrelosti.

"To je ona knjiga koja se miriše. To je knjiga gde ima rukopisnih odlomaka. Mene zadivljuje distihovana parafraza svemirske stvarnosti. Kaže Antić: Bolestan sam od punog meseca, a puno sunce boluje od mene. To je taj klasik srpske poezije 20. veka, koji u poeziji veliča i svoj zavičaj i oseća zvezde, vetrove i ptice", sa oduševljenjem govori pisac Raša Popov.

Za sve one koji su uz Antića odrastali, koji ga rado i dalje osluškuju, čitaju, pa i otkrivaju, knjiga Tu gde počinje nebo svedoči o širokom prostranstvu njegove duše, o čoveku koji je život ispisivao, iscrtavao, bojio i stvarajući živeo svoju umetnost.

Izložba je postavljena u Muzeju rimske civilizacije, u okviru Meseca srpske kulture u Rimu, koji se održava od 27. decembra do 27. januara.

Pred brojnom italijanskom publikom našle su se kopije freske "Belog Anđela", "Miroslavljevog jevanđelja", slika "Kosovka devojka", replike artefakata iz Viminacijuma, Sirmijuma, Lepenskog vira i Vinče, srpska narodnja nošnja, vezovi i drugo.

Ambasadorka Srbije u Rimu Ana Hrustanović rekla je da posebno zadovoljstvo pričinjava činjenica da srpska kultura i nasleđe nailaze na veliko interesovanje italijansake javnosti.

Srpska kultura italijanskoj publici predstavljena je i kroz izložbu Čirilica, koja je takođe otvorena danas, a kojom su umetnice Dragana Nikolić i Jelena Hadži-Nikolić, predstavile svoje kulturno poreklo ćiriličnim vezom na papirnim ubrusima.

U okviru Meseca sprske kulture u Rimu, koji je otvoren 27. decembra izložbama pet savremenih srpskih umetnika koji žive i rade u Rimu, do kraja meseca biće održani koncerti gitariste Tibora Tepića, ansambla TAJ iz Novog Sada, promovisana knjiga "Igra anđela" Ljiljane Đurović Habjanović, održan javni čas srpskog jezika.

Zainteresovani će moći da prisustvuju i promociji "Andergraund teatrale" Dušana Kovačevića, a manifestacija koja je srpsku kulturu dovela u srce Rima, završiće se 27. januara svetosavskim koncertom izvorne muzičke grupe VED iz Vranja.

Pod dirigentskom upravom šefa dirigenta i umetničkog direktora Bojana Suđića, Hor i Simfonijski orkestar RTS održaće tradicionalni Beogradski novogodišnji koncert.

Jedan od najoriginalnijih dirigentskih imena u srpskoj muzici Suđić, podjednako uspešan kao simfonijski, horski i operski dirigent, poznat po atraktivnim koncertnim projektima koji su obeležavali muzičku sezonu u Srbiji, za Beogradski novogodišnji koncert odabrao je vedar, praznični program sačinjen od tradicionalne srpske muzike u savremenim aranžmanima i atraktivnim kompozicijama ruskih autora.

Srpsku novu godinu, po julijanskom kalendaru, beogradska publika proslaviće uz "Rusko srpski marš" Petra Iljiča Čajkovskog, tradicionalnu kompoziciju "Što se bore misli moje" u aranžmanu Zorana Hristića sa solistom Ivanom Milinkovićem, "Velikim bačkim kolom" u aranžmanu Stjepka Guta i kompozicijom "Jesenje lišće" u aranžmanu Angela Šureva sa solistkinjom Ekstra Nenom.

Na programu je i "Rumunska rapsodija" Žorža Eneska, "Srpska svita", "Gde si dušo" i "Nizamski rastanak" u aranžmanu Hristića, "Vilinsko kolo" sa solistom Borom Dugićem, valcer iz svite "Maskerada" Arama Hačaturijana, "Bumbarev let" iz svite Rimskog Korsakova, "Igra sabljama" Hačaturijana i uvertira "1812" Čajkovskog.

Bogata istorija

Jedna od najznačajnijih muzičkih institucija u zemlji od osnivanja 1937. godine, kada su prvi dirigenti i osnivači dr Vojislav Vučković i Mihajlo Vukdragović postavili temelje orkestra sa brižljivo odabranim repertoarom, Simfonijski orkestar Radio-televizije Srbije decenijama kontinuirano predstavlja kapitalna dela svetske muzičke literature, najznačajnija dela domaće muzičke baštine, kao i dela savremenih srpskih kompozitora.

U uspešnoj decenijskoj istoriji sa Simfonijskim orkestrom RTS, pored šefova dirigenata Mladena Jagušta, Vanča Čavdarskog i Suđića, kao gosti dirigovali su najveći svetski dirigenti: Igor Markevič, Zubin Mehta, Eleazar Karvajo, Efrem Kurc, Šarl Ditua, Fridrih Caun, Lorin Mazel, Mstislav Rostropovič, Vladimir Fedosejev, Oskar Danon, Miki Teodorakis, Aleksandar Apolin, Milen Načev.

U biografiji Simfonijski orkestar RTS zabeležio je nastupe sa solistima, velikim svetskim umetnicima kao što su Zinka Kunc, Galina Višnjevska, Monserat Kabalje, Najdžel Kenedi, Kiri Te Kanava, Hose Kareras, Henrik Šering, Andre Navara, Aldo Čikolini, Ivo Pogorelić.

Pored redovnog učešća na domaćoj muzičkoj sceni za 75 godina postojanja, Simfonijski orkestar Radio-televizije Srbije ostvario je brojne uspešne koncertne turneje u Italiji, Francuskoj, Nemačkoj, Švajcarskoj, Španiji, Grčkoj, Rumuniji, Maroku i drugim zemljama.

Od 9. januara vrata za publiku otvaraju Atelje 212 i Jugoslovensko dramsko pozorište, a 11. januara i Bitef teatar. Beogradsko dramsko pozorište imaće prvu predstavu u ovoj godini 14. janaura, a dan kasnije i Zvezdara teatar.

Pozorište "Slavija" diže zavesu 8. januara, a Opera i teatar "Madlenianum" 19. januara. Prva premijera u ovoj godini biće održana na sceni "Raša Plaović" Narodnog pozorišta 14. januara. Komad Oskara Vajlda "Važno je zvati se Ernest" režira Nikola Zavišić.

Nacionalni teatar najavio je za 23. janaur na velikoj sceni premijeru "Život je san" Pedra Kalderona de la Barke u režiji Slobodana Unkovskog.

Atelje 212 takođe će imati dve premijere: dramu mlade autorke Tanje Šljivar "Pošto pašteta" u režiji Snežane Trišić 15. januara u Teatru u podrumu i predstavu "Plej Popović", po delima Aleksandra Popovića u režiji Ivane Vujić 17. januara na velikoj sceni.

Svojevrsna premijera biće izvođenje predstave "Matica", počev od 30. janura u Teatru u podrumu. U toj drami briljirao je Petar Kralj, koji je jesenas preminuo. Glumci i autori odlučili su da kao posvetu njemu nastave sa predstavom, a ulogu zastavnika Gavrovića igraće Mihajlo Janketić.

Zvezdara teatar priprema komad "Kumovi", po tekstu i u režiji Dušana Kovačevića, a premijera je u planu za 21. januar na sceni "Bata Stojković".

"Malo je onih koji su tu čast više zaslužili, a još manje onih koji bi ovaj čin dublje doživeli i umeli više da cene. Neumorni šetač, Stevan Raičković prošao je bezbroj puta i ovom stazom i verujem, da je sam birao mesto za sebe, ovo bi izabrao", rekao je Bećković tom prilikom.

Prema njegovim rečima, ono mesto koje Raičković zauzima u srpskoj poeziji dobio je i na Kalemegdanu u "srpskom pesničkom panteonu".

Glumac Milan-Caci Mihailović izrecitovao je okupljenim građanima i članovima porodice stihove Raičkovićevih pesama Pesma i smrt, Niti i Kamena uspavanka.

Bista Stevana Raičkovića bila je kod pesnika do njegove smrti 2007. godine, a od tada u posedu njegovog sina Miloša Raičkovića.

Originalna bista bila je pozajmljena Gradu Beogradu, Sekretarijatu za kulturu, da bi se izlila bronzana kopija koja je postavljena na Kalemegdanu.

Sreednjovekovna crkva je teško oštećena tokom turske invazije u 17. veku. Njene elegantne fasade polako su propale, a na mestu kupole nalazi se velika rupa i stručnjaci strahuju da bi katedrala mogla da se uruši.

"Spomenik propada i raspašće se bez hitne intervencije", kaže istoričar umetnosti Dimitri Tumanišvili. Ali, umesto konzervacije, vlada je počela rekonstrukciju koja bi mogla da promeni originalni izgled crkve, što je izazvalo žestoko protivljenje Uneska, ali i lokalnih stručnjaka.

"Rekonstrukcija Bagratija dovešće do gubitka autentičnosti spomenika", smatra konzervator David Koštarija. "Ovde se pre radi o izgradnji nove zgrade, nego o rekonstrukciji istorijskog spomenika", navodi Koštarija.

U Kutaisi, drugom po veličini gradu u Gruziji, gde Bagrati dominira gradom, zadovoljni su rekonstrukcijom crkve. "Bagrati je sveto mesto i glavno obeležje Kutaisija. Mora biti obnovljen i ponovo funkcionalan", smatra jedan od lokalnih zvaničnika.

Izgrađena u 11. veku tokom vladavine Bagrata trećeg, prvog kralja ujedinjene Gruzije, ova drevna crkva je simbol jedinstva gruzijske države. Administracija predsednika Mihaila Sakašvilija voljna je i da obnovi Bagrati.

"Pozvaćemo najbolje stručnjake iz inostranstva kako bi sve bilo urađeno kako treba", obećao je 2009. Sakašvili, kada je pokretao ambiciozan projekat renoviranja Kutaisija.

Konzervacija umesto rekonstrukcije

Projekat rekonstrukcije Bagratija je razbesneo Uneskov komitet za svetsku baštinu koji nagleda konzervaciju spomenika koji se nalaze na Listi svetskog nasleđa.

Komitet je 2010. godine Bagrati smestio na listu "ugroženog svetskog nasleđa". Komitet je naveo da je katedrala ugrožena rekonstrukcijom koja će uticati na sveukupnu vrednost, integritet i autentičnost crkve.

Radovi koji se izvode na Bagratiju - izgradnja novih stubova i lukova u unutrašnjosti - nisu rađeni u skladu sa pravilima, smatra Juka Jokileto, stručnjak Međunarodnog centra za studiju, preservaciju i restauraciju kulturnih spomenika.

"Situacija je ozbiljna", naveo je Jokileto koji sada radi sa gruzijskom vladom na prihvatljivijem planu rehabilitacije katedrale. Unesko je "pritisnuo" vladu da stane sa rekonstrukcijom dok stručnjaci ne pronađu zadovoljavajući način rešavanja problema.

"Šta god da se uradi u Bagratiju, gruzijske vlasti garantuju da će autentičnost crkve biti očuvana", poručeno je iz ministarstva kulture.

Jokileto je naveo i da su gruzijski zvaničnici razumeli ozbiljnost situacije i izrazio "stidljivi optimizam" da će prihvatljivo rešenje biti pronađeno.

Međutim, kako navodi arhitekta Koštarija "političari često ignorišu mišljenje stručnjaka".

Ukoliko Unesko prihvati novu gruzijsku strategiju, Bagrati će biti skinut sa liste ugroženog nasleđa, ali budućnost ove crkve, sa koje i dalje opadaju malter i fasada, ostaje neizvesna.

Marković se nada da će Srbija u narednom periodu, s obzirom na članstvo u komitetu Uneska, intenzivno nastaviti obnavljanje Smederevske tvrđave, manastira Manasija i Studenice, rad na Hilandaru i na desetinama projekata.

Ti projekti su od ključne važnosti i direktno utiču na otvaranje radnih mesta, stvaraju održivi razvoj i prezentuju Srbiju u oblasti u kojoj je cenjena, a to je kulturni turizam - jedina oblast koja uredno iz godine u godinu donosi sve više prihoda, rekao je ministar.

Marković je najavio da će već za Uskrs biti otvoren manastir Kuveždin na Fruškoj gori, prvi ženski manastir u kome se nekada nalazila crkva Svetog Save, u kojoj je i ispevana himna Svetom Savi.

Manastir je 1944. godine, prilikom odlaska ustaša, miniran i devastiran, a sada će, posle više godina rada na projektu, biti otvoren. Ministar je za proleće najavio i otvaranje Arhiva Srpske pravoslavne crkve.

Predrag Marković je ukazao da je arhiv SPC "ogromno bogatstvo za proučavanje naše prošlosti i izuzetno je važno da se ova građa prvo adekvatno smesti, a potom obezbedi i njeno istraživanje uz pomoć Arhiva za koji će zakon biti donet krajem januara".

"Godina pred nama će sigurno biti podeljena u dva dela. Prvi je realizacija započetih planova na osnovu budžetskih sredstava koja će biti veća nego 2010", rekao je Marković.

Kako je ocenio "bitno je da se novac pravovremeno prebaci ustanovama kulture, jer nas očekuju izbori i taj drugi postizborni deo u kome je važno da izbori ne utiču na kulturu, jer je ona jedna kontinuirana delatnost".

Sve ozbiljne zemlje znaju da kada je kriza i kada dolazi do rastakanja i uništenja sistema vrednosti, a on se ne zamenjuje novim što kod nas traje godinama, onda nestaju sistemi vrednosti, način života, porodice, kulture, rekao je Marković.

"Kada se to ne zamenjuje detaljnim sistematskim, novoprihvaćenim vrednostima, onda je važno dodatno ulagati u kulturu. Kriza u ovom obimu će proći i ako tada nemate očuvan sistem vrednosti i institucija koje o tome brinu, nećete imati na osnovu čega da podignete društvo kada se stvore uslovi za ekonomski oporavak", rekao je ministar kulture.

Marković je objasnio da budžeti ozbiljnih zemalja poštuju ovo pravilo povećanja budžeta za kulturu, jer je "to jedina garancija da ćete izaći iz krize manje oštećeni i da ćete imati veću šansu za budućnost".

"Toga se i mi držimo i nadam se da će nam to pomoći i da ćemo ovu godinu dočekati u porodičnom miru i spokoju, a da ćemo na kraju sledeće godine sa mnogo više nade dočekati narednu godinu", poručio je Marković.

Britanski list  Umetnost nedavno je objavio da je drugi najposećeniji muzej na svetu bio Britanski muzej sa 5,8 miliona posetilaca, a potom njujorški Metropoliten sa 5,2 miliona.

Luvr je lane zabeležio skok poseta za pet procenata, navodi se u saopštenju muzeja.

Iz Luvra navode da američki i posetioci iz drugih zemalja čine oko 66 odsto ukupnog broja posetilaca. Osim iz Sjedinjenih Američkih Država, najviše posetilaca bilo je iz Brazila, Italije, Australije i Kine.

Francuski zvaničnici saopštili su prošle godine da je broj poseta francuskim muzejima generalno porastao za pet procenata – na oko 27 miliona posetilaca.

Istorijski muzej Srbije je na korak do otvaranja vrata posetiocima. Posle pola veka dobio je svoju kuću na Trgu Nikole Pašića. Za sada se tu u depou, u 25 zbirki, čuva 35 hiljada predmeta. Dragoceni muzejski eksponati – slike, skulpture, oružje, nakit i još mnogo toga – spremno čekaju da se obezbedi novac, okončaju radovi, pa da zablistaju u stalnoj postavci.

"Prvi put od osnivanja, Istorijski muzej ušao je u svoj prostor, posle više od 50 godina", kaže Ana Stolić, direktorka Istorijskog muzeja Srbije.

Muzej istorije Jugoslavije ima svoju kuću, ali u njoj nema stalnu postavku, već ima samo povremenih izložbi. U Kući cveća deo Titovih štafeta je stalno izložen - odabran je manji broj, a čuva se više od 22 hiljade saveznih i lokalnih.

Na otvaranje Muzeja grada Beograda čekaće se još dugo, jer zgrada koja im je dodeljena u Resavskoj ulici nije namenski građena za muzej, pa je adaptacija zahtevna, a i skupa.

Danica Jovović Prodanović, direktorka Muzeja grada Beograda, kaže da je najkraći mogući rok za završetak radova, i to ne svih faza, pet godina.

Tokom jedne godine Gimaraiš, koji nazivaju kolevkom portugalske državnosti, promovisaće kulturnu raznolikost Evrope brojnim muzičkim, filmskim, književnim, pozorišnim i umetničkim programima i projektima.

Program Gimaraiša zasnovan je na tri cilja: razvoju lokalne zajednice novim ljudskim resursima i profesionalnom ekspertizom, transformacijom ekonomije grada u međunarodno konkurentsku kreativnu ekonomiju i transformacijom grada kao mesta koje pasivno čuva uspomene u konstantno novo i otvoreno kulturno i kreativno iskustvo.

Kako su naveli gradski oci, cilj jednogodišnjeg programa je da kroz društvenu angažovanost stvore kreativnu energiju u Gimaraisu, doprinesu društvenom, urbanom i ekonomskom oporavku grada, konsoliduju njegovu ponudu kulture i stvore novi dinamičan kulturni pejzaž.

Sa druge strane, Maribor će 2012. godine raditi pod sloganom "Čista energija", koji je zasnovan na ideji da je kultura kreativna energija i generator razvoja i društvenog angažovanja.

Maribor i okolni partnerski gradovi u Sloveniji planiraju da koriste otvorene prostore kao glavne tačke kreativnosti i uspostavljanja veza.

Ceo mariborski program "Evropske prestonice kulture" zasnovan je na razvoju i učenju i uključivanju svih društvenih i etničkih grupa sa posebnim naglaskom na deci, starima i najugroženijoj populaciji.

Akcenat će biti stavljen na savremeno stvaralaštvo, ali i njegovo poređenje sa istorijskim umetničkim pokretima poput avangarde, socrealizma ili modernizma.

Cilj je razmotriti pitanje identiteta u savremenom svetu visokih tehnologija, a tema virtuelnog nasuprot realnog biće osnova za raspravu o vezama umetnosti, kulture, nauke, energije i ekonomije.

Evropska prestonica kulture je grad koji Evropska unija odredi da tokom jedne godine organizuje seriju kulturnih događaja sa snažnom evropskom dimenzijom.

Pripreme za titulu evropske prestonice kulture često posluže kao značajna kulturna, društvena i ekonomska prilika gradu i pomažu u njegovoj urbanoj regeneraciji, izmeni imidža i poboljšanju profila na međunarodnom nivou.

Ideja o evropskoj prestonici kulture zaživela je 1985. godine sa ciljem da se Evropljani okupe i pokažu bogatstvo i raznolikost evropske kulture, ali i njihovu zajedničku istoriju i vrednosti.

Atina je bila prva evropska prestonica kulture. Beograd želi da titulu prestonice kulture dobije 2020. godine. Važeći koncept EU traje do 2019. godine, ali je Beograd ponudio 10-godišnji koncept koji, prema rečima zaposlenih na projektu, pokazuje šta posle 2019. godine.

Na kraju izložbe, koju su podržali Nacionalna agencija za regionalni razvoj i Grad Beograd, 18. januara biće uručene nagrade autorkama najboljih minijatura, a biće nagrađena i najbolja mlada autorka.

Ideja za ovaj projekat potekla je od koordinatora Etno mreže Sofije Arsić, a ove godine izložba je deo projekta koji ima za cilj osnaživanje udruženja žena proizvođača rukotvorina u partnerskim opštinama istočne Srbije, kao i tima koji će koordinirati rad Etno mreže.

Izložba "100 žena - 100 minijatura" posvećena je ženama koje su nosioci domaće radinosti od praistorije, od kada datiraju i stari zanati, a tradicionalne tehnike opstale su uprkos savremenom načinu proizvodnje.

Etno mreža kroz svoje projekte organizuje edukaciju za žene u tehnikama starih zanata.

Prazničnom raspoloženju filharmonija se pridružila u najboljem izdanju, programom sastavljenim od najatraktivnijih kompozicija Štrausa, Rosinija i Ofenbaha.

Publici su se predstavili i mladi operski umetnici Dragana Popović, Branislava Podrumac i Ipča Ramanović. Dirigovao je Rosen Milanov.

Za ove umetnike, i januar će proteći radno, ali u duhu prazničnog raspoloženja. Naime, 13. januara obeležiće Novu godinu po julijanskom, a 20. januara po kineskom kalendaru.

U najužem izboru su Albaharijev roman "Kontrolni punkt", Basarin "Majn kampf", Petrinovićev "Almaški kružoci lečenih mesečara", Tišmina "Bernardijeva soba", "Oda manjem zlu" Voje Čolanovića i "Sasvim skromni darovi" Uglješe Šajtinca.

Na jedanaest sastanaka razmatrana je celokupna produkcija pristiglih romana, a 26. decembra žiri u sastavu, Ljiljana Šop, Vladislava Gordić Petković, Mileta Aćimović Ivkov, Mića Vujčić i Vasa Pavković, izabrao je šest romana za najuži izbor.

Na istom sastanku žiri je dobio još nekoliko romana, koje će pročitati i ukoliko zaslužuju, uvrstiti ih u izbor.

Žiri napominje da u izbor romana za nagradu kritike u 2011. godini nije uvrstio eseje o stripu Dejana Stojiljkovića i autobiografski spis Žarka Lauševića.

Odluku o nagradi Žiri će doneti na zaključnoj sednici 16. januara 2012. godine.

Predsednik žirija Nikola Vukolić rekao je da je žiri, u kojem su bili i Miljenko Jergović i Mladen Vesković, jednoglasno doneo odluku da se nagrade Zadužbine Petra Kočića dodele Vidi Ognjenović za "novo, hrabro i neobično" napisano delo.

"Posmatrač ptica" je jedno od najboljih dela autorke koja, analitična i kritična, nije imala "belih mrlja" u svojoj  stvaralačkoj biografiji, rekao je Vukolić.

Knjiga se čita u jednom dahu, ona je zanimljiva, psihološki i kompoziciono izbalansirana, dodao je Vukolić.

Jergović, koji nije prisustvovao dodeli priznanja u sedištu Kulturno prosvetne zajednice, u pismu je uporedio Vidu Ognjenović sa Isidorom Sekulić koje su pokušale da upristoje i urede ono što bi svi ostali "uneredili".

Vida Ognjenović se zahvalila na nagradama i istakla da voli priznanja koje nose ime pisaca.

"To održava kontinuitet u literaturi i stvara magičnu liniju srodnosti. Kočiću se ne može poreći politički zanos i angažovanost,  ali to ne sme zaseniti njegov literarni rad", rekla je Vida Ognjenović.

Tokom ove godine, Subotičko narodno pozorište imalo je najviše premijera, kragujevačka biblioteka najviše korisnika, a muzej u Valjevu najviše postavki. Posećenost je oborila sve rekorde.

Upravnik Muzeja u Valjevu Vladimir Krivošejev kaže da je kroz centralnu postavku prošlo 27.000 posetilaca, kroz konak 23.000 posetilaca, a kroz Brankovinu preko 30.000 posetilaca. Vredni i aktivni su, ipak, u manjini, tvrde stručnjaci.

Nedostatak novca samo je jedan od razloga. Lokalne samouprave, u prosekuo, izdvajaju ko šest odsto budžeta za kulturu. Od toga, na plate zaposlenih odlazi više od polovine (57,8 odsto), na materijalne troškove oko petina (22 odsto), dok za programe ne ostane ni toliko (19 odsto).

Bojana Subašić iz Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka kaže da su ljudi zaposleni u ustanovama kulture u većini nedovoljno obrazovana lica, nekih 48 odsto.

"Ono što se, takođe, nameće kao problem je strateško planiranje kao osnovni nedostatak. Nema kontinuiranog napretka ni u planiranju ni u upravljanju, tako da često vizije jednih direktora smenjuju vizije drugih", kaže Subašićeva.

Stručnjaci upozoravaju da se direktori često smenjuju po političkoj liniji, zbog čega kultura trpi. Kulturolog Milena Dragićević Šešić ističe da se ne vrednuju rezultati već pripadnost nekoj stranci i da je to poguban rezultat po srpsku kulturu.

"Gotovo da nema horizontalnih intersektorskih veza. Muzičke škole, kulturni centri i turističke organizacije ne prave zajedno projekte, a da ne govorimo o tome da više susednih muzeja i kulturnih centara prave yjedno izložbu koja će da kruži", kaže Milena Dragićević Šešić.

Istraživanje Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka pokazuje i da se publika ne pita dovoljno šta želi. U nadležnom ministarstvu očekuju da će taj problem, kao i sve ostale probleme, ublažiti strategija kulture, koja će biti predstavljena u januaru.

Rešenja nude svetski stručnjaci za predvodništvo i lični uspeh, međuljudske odnose, duhovni učitelji, profesori metafizike, psiholozi. U našim knjižarama najpopularnije su knjige koje stižu sa Zapada.

Knjižar Siniša Ljuština kaže da su najpopularnije knjiga Robina Šarme Kaluđer koji je prodao svoj ferari, Ljubav, medicina i čuda Barnija Zigela. Među popularnim naslovima su i Tajne magneta srca Ridgea Šahea i Sedam velova istine, Tajna Ronde Birn, kao i svi naslovi Ekarta Tola, navodi Ljuština.

Čitaoci su podeljeni. Dok jedni kažu da su takve knjige, u svakom slučaju, korisne, drugi ne veruju da univerzalni recepti mogu da se primene na sve i svakoga.

"Interesantno je pročitati i čuti šta drugi misle. Nešto prihvatiš, nešto ne prihvatiš. Tako je to u životu", kaže jedan čitalac.

Knjige samopomoći pojavile su se najpre u psihoterapiji. Brzo su dale rezultate, pa su počele da se pišu i za populaciju koja želi da unapredi svoje funkcionisanje u različitim životnim oblastima.

Psiholog Tanja Šešum kaže da su u zapadnim anglosaksonskim društvima veliki akcenat stavlja na pragmatičnost. "To je nešto što se meni dopada i volela bih da se više promoviše u našoj kulturi – lični rast i razvoj celog života, učenje novih znanja i veština".

Najpopularniji naslovi često nisu i najkvalitetniji. Najveći problem jeste taj što većina knjiga nije pisana za čoveka u Srbiji.

Tanja Šešum navodi da je reč o prevodima koji ne uzimaju u obzir ni kulturološke ni mnoge druge razloge i razlike koje postoje između tih država i zemalja i naše zemlje i naše kulture.

Na listama najtraženijih knjiga popularne psihologije sve češće se pojavljuju i dela domaćih autora – autentični srpski vodiči za bolji život, po ugledu na kolege iz sveta.

Pečat je veličine dugmeta, a na njemu su ispisane reči na aramejskom "Daka Le Ya", što u prevodu znači "čisto za Boga", kako su objasnili.

Oni veruju da je taj pečat iz doba pred kraj drugog jevrejskog hrama, sličan onome koji se opisuje svetim jevrejskim knjigama.

Tim arheologa takođe veruje da je taj mali pečat stavljan na predmete koji su određeni da se koriste u hramu i zato moraju biti čisti, prenose izraelski mediji.

Pečat je nađen kraj jevrejskog svetog mesta Zida plača. Malo je predmeta do sada otkriveno koji se mogu povezati sa hramom.

Mesto na kome su hramovi stajali Jevreji zovu Brdo hrama, a muslimani Haram al Šarif, Uzvišeno utočište i ono nije dostupno arheolozima zbog verske i političke osetljivosti.

Arheolozi kažu da je pečat verovatno korišćen da se odobri upotreba ulja ili neke životinje namenjene žrtvovanju.

Svi materijali koje su koristili sveštenici u hramu morali su ispunjavati stroge propise čistoće navedene u jevrejskim pravnim tekstovima, koji takođe pominju upotrebu takvog pečata, navodi AP.

Pečat je zapravo nađen na glavnoj ulici koja prolazi kroz drevni Jerusalim u blizini Brda hrama. Našli su ga arheolozi iz Izraelske uprave za antikvitete.

Iskopavanje se vrši u okviru šireg istraživanja nalazišta Davidov grad, gde arheolozi proučavaju najstariji deo Jerusalima.

To arheološko nalazište locirano je u palestinskom kvartu Silvan i finansira ga jevrejska grupa koja podržava naseljavanje Jevreja na okupiranoj palestinskoj teritoriji. To je ujedno najkontroverznije iskopavanje u Izraelu.

Na njenim zidovima je mali broj slika, iako imaju bogatu likovnu kolekciju, koja je sada u mraku depoa. Direktor Narodne biblioteke Srbije Sreten Ugričić kaže da će u narednom periodu u saradnji sa Muzejem savremene umetnosti, proceniti tu zbirku.

"Kada taj ceo posao procene zbirke bude završen, mi ćemo pristupiti izlaganju onoga što je najvrednije iz te kolekcije", kaže Ugričić.

Komisija Muzeja savremene umetnosti pregledala je zbirku i zaključila da tu ima ne samo značajnih dela, već i onih kojima pripada status kulturnog dobra.

"Zaključili smo da je veoma ozbiljno prikupljena ta zbirka i zaista predstavlja one bitne tendencije na likovnoj sceni Beograda i Srbije poslednjih godina 20. veka", kaže Žana Gvozdenović, savetnik Muzeja savremene umetnosti.

Prema njenim rečima, bilo bi izuzetno značajno da se formira stalna postavka.

Među malobrojnim izloženim slikama, gotovo počasno mesto dobio je koncept neprimeren biblioteci. Reciklirano je 20 tomova srpske bibliografije od 1868. do 1944. godine.

Direktor Biblioteke Ugričić objašnjava da je iskorišćen jedan broj primeraka bibliografije sa greškom u štampi. Međutim, uništavanje knjiga ima tragičan prizvuk i nije dobra poruku. U ovoj biblioteci pogotovo.

Umesto ovog konceptualnog dela, bilo bi mnogo bolje odabrati sliku iz bogatog fundusa Narodne biblioteke Srbije.

Izloženo je 41 delo 29 znamenitih slikara i 15 skulptura. Predstavljeni su radovi Pavela Đurkovića, Nikole Aleksića, Jovana Popovića, Uroša Kneževića, Pavela Simića, Novaka Radonića, Stevana Todorovića, Uroša Predića, Paje Jovanovića, Milana Milovanovića, Koste Milićevića, Milana Konjovića, Vase Pomorišca, Bože Ilića, Vlaha Bukovca, Nikole Martinoskog i drugih.

Posebna dragocenost je portret kralja Milana, rad Đorđa Krstića, a tu su i portreti kneza Miloša i kneza Mihaila, kneginje Zorke, Pavla Karađorđevića, portret guvernera Narodne banke Srbije Đorđa Vajferta, autoportret Borivoja Stevanovića, prvog akademskog slikara iz Niša.

Narodni muzej iz Niša predstavio se i reprezentativnim primercima svoje bogate zbirke portreta, u izboru kustosa muzeja Mare Makarić. Beogradska publika izložbu će moći da pogleda do 28. januara.

Na koncertu je predstavljena kulturno-umetnička scena Srba iz Rumunije i Mađarske, a organizovana je i izložba Srba umetnika iz te dve zemlje.

Ministar vera i dijaspore Srđan Srećković je na otvaranju koncerta poručio da su kulturna i umetnička okupljanja, kao i politički susreti, veliki doprinos Srbije unapređenju regionalne saradnje.

"Srećković je istakao da će Srbija i u buduće, kao što je i danas, biti konstruktivan partner u pronalaženju odgovarajućih rešenja u postizanju stabilnosti održivog rešenja u celom regionu.

"Nema mesta za sukobe i nasilje, samo za demokratski dijalog između legitimnih predstavnika naših država i naroda", napomenuo je Srećković dodajući da Srbija takvom politikom šalje poruku međunarodnoj zajednici da je snažan faktor stabilnosti u regionu.

Patrijarh Irinej poručio je Srbima u regionu da neguju srpsku kulturu, veru i jezik, da ne zaborave svoju maticu i da budu most između Srbije i zemalja u kojima žive.

"Želimo da budu dobri građani svojih zemalja, da budu mostovi saradnje između tih zemalja i Srbije i da doprinose njihovom približavanju. Posebno želimo da ne zaborave maternji jezik i ne samo da ga uče već i da se njime služe", istakao je patrijarh.

Ivana Jordan, Mina Lazarević, Jelena Jovović, Nina Radojičić, Sanja Marković, Marija Blagojević, Jelena Kovačević, Aleksandra Bjelić Aleksijević i Kristina Savić, pevale su klasične džez standarde i pesme koje zahtevaju pravo vokalno umeće.

Svaka od njih specifična, a opet svaka sigurna u svojoj interpretacijji.

Taj dokument pod nazivom "Tajna informacija o snazi i stanju kineske države", bio je namenjen ruskom caru odnosno carici Katarini Velikoj i krugu najviših državnih velikodostojnika upućenih u tajne diplomatije ondašnje Rusije.

"Ovo kapitalno delo, koje za našu kulturu predstavlja isto što i 'Milion' Marka Pola za italijansku, objavljeno je kao sedma knjiga edicije 'Rara' Radio-televizije Srbije u kojoj se publikuju stare i retke knjige", rekao je prevodilac i priređivač knjige Vladimir Davidović na današnjoj promociji u Narodnom pozorištu na Sceni "Raša Plaović".

Prema njegovim rečima, naši istoričari delom Vladislavića bavili su se kroz prizmu Jovana Dučića i njegove monografske studije koju je objavio 1942. godine u SAD, kod nas poznata tek 70-tih godina kada su objavljena sabrana dela Dučića.

"Vladisavljević je ostavio dubok trag u srpskoj i ruskoj istoriji, bio je širokih vidika i velikih znanja za ono vreme, celokupnim delom kao ruski diplomata i bogati trgovac, jedan od najbogatijih ljudi u Rusiji tog vremena, nesebično je pomagao svoje zemljake, postavio je temelje rusko srpske saradnje", naveo je Davidović.

Šef katedre za kineski jezik Filološkog fakulteta prof.dr Radoslava Pušića ocenio je da je, zapis iz 1731. godine na ruskom, koji je nastao u vreme kada je Raguzinski boravio kao tajni diplomatski predstavnik ruskog cara u Kini, najlepši putopis 18.veka i kako je rekao, dragocena knjiga kako za nas, tako i za Rusiju i Kinu.

"Tekst nije velike sadržine ali po slojevitosti i bogatstvu građe dragocen To je sinteza njegovih znanja o Kini, jedan od najlepših putopisa o toj zemlji ikada napisan", ocenio je Pušić.

Rođen 1668. godine u Jaseniku kod Gackog, Raguzinski je ostavio izuzetan trag u Rusiji, jedan je od osnivača ruske diplomatije.

Vladislavić se, 1703. godine u tek osnovanom Peterburgu, susreo sa Petrom Prvim koji mu je poverio delikatne misije.

"Bio je u Veneciji, Kini, potpisivao važne državne sporazume. Umro je 1738. godine i sahranjen je u Blagoveštanskoj crkvi lavre Aleksandra Nevskog u Petrogradu", naveo je istoričar Slavenko Terzić.

U srpskoj istoriji književnosti, ali i opštoj istoriji 18. veka osim Dučićeve monografske studije nema sveobuhvatnijih istraživanja o jednom od najznačajnijih Srba svoga vremena.

O njegovim delima posredno saznajemo od Dučića koji je u monografiji naveo nekoliko Vladislavićevih radova, pisama i prevoda, od kojih je svakako najznačajniji prevod Kraljevstva Slovena Mavra Orbina iz 1601. godine, objavljen na ruskom 1722. godine, namenjen caru Petru Velikom radi informisanja o istoriji srpskog naroda.

Njegov najvažniji spis "Tajna informacija o snazi i stanju kineske države" objavljen je 110 godina posle nastanka u ruskom državnom časopisu "Ruski vesnik" 1842.godine.

Uporedo sa prevodom na srpski, u knjizi je objavljen reprint spisa iz tog ruskog časopisa.

Izložbu pod nazivom "Slika u ogledalu - Katarina Ivanović", kojom Narodni muzej obeležava 200. godišnjicu od rođenja slikarke, otvorio je ministar kulture, informisanja i informacionog društva Predrag Marković.

Ministar je rekao da je jubilej - 200 godina od rođenja Katarine Ivanović "dobar okvir da nas natera da se još jednom suočimo sa delom slikarke, koja je bila po mnogo čemu prva, što nije tipično na ovom prostoru".

Prva žena koja je uradila portret druge žene sa ovih prostora, prva žena koja je uradila mrtvu prirodu, prva koja je tokom života bila adekvatno vrednovana, još je za života opredelila svoju zaostavštinu, darovala Narodnom muzeju i znajući svoj narod opredila i novac za čuvanje te zaostavštine, istakao je Marković.

Autor izložbe Petar Petrović, kustos Zbirke srpskog slikarstva 18. i 19. veka, rekao je da je za bogatu zbirku dela Katarine Ivanović, među kojima su i remek dela "Autoporteret", "Umetnica u ateljeu", "Osvajanje Beograda", "Italijanski vinogradar", koja se čuvaju u Narodnom muzeju, zaslužna sama umetnica koja je svoja dela zaveštala za života.

Talentovana slikarka, čiji opus ima značajno mesto u analizi slikarstva i umetničkih pravaca 19. veka, predano i strpljivo je učila, nesebično je radila. Prve slikarske pouke dobila je u Budimpešti, potom se upisuje na tek otvoreno žensko odeljenje Bečke umetničke akademije gde se upoznaje sa intelektualnim krugovima Srbije i Austro-Ugarske, a njen rad i talenat dobijaju društveno priznanje.

Vešt portretista, zaljubljenik u mrtvu prirodu, ponajviše blistave grozdove, svedok vremena u portretima Sime Milutinovića Sarajlije, kneginje Perside Karađorđević, slika svog ateljea koja svedoči o tek započetom putu ka emancipaciji žena u Srbiji, odeća i raskošni detalji, intrigantni su za nova sagledavanja i savremena tumačenja srpskog slikarstva 19. veka.

Izložbena postavka uključuje i dela savremenih stvaralaca inspirisanih njome, radove umetnika Ivane Kličković, Jelene Marković, Mirona Mutaovića i Nataše Teofilović, pisaca Ota Oltvanjija i Srđana Tešina, dramaturga Bobana Jeftića i Olge Dimitrijević, pijantistkinje Sonje Lončar, modnog kreatora Bate Spasojevića, istoričara umetnosti Jovane Stokić, Saše Janjića, Tatjane Orbović i novinarke Milice Lapčević.

U muzičkom programu na otvaranju izložbe program su izveli čembalistkinja Smiljka Isaković i Andrija Sagić na baglamu, autentičnom žičanom instrumentu za ranu muziku.

Gošće koncerta biće prvakinja beogradske opere Suzana Šuvaković Savić, solista operskih kuća u Majncu i Gracu Sanja Anastasija i Hor Radio-televizije Srbije, a orkestrom "Stanislav Binički" dirigovaće Dejan Savić.

Željko Lučić, koji važi za jednog od najboljih baritona sveta, i Zoran Todorović, vodeći tenor evropskih operskih scena, nastupiće prvi put na zajedničkom koncertu pred beogradskom publikom.

Na programu su arije i dueti Verdija, Leonkavala, Čilee, Bizea, Pučinija i popularne napolitanske melodije.

Filmski radnici jednoglasno tvrde da im je taj zakon neophodan, najpre, jer obezbeđuje sigurno finasiranje. Ali, kako je budžet za kulturu uvek skroman, a u godinama krize još skromniji, izdašnost države prema filmu izazvala je protivljenje medija.

Najpre zbog člana 18, koji predviđa da 20 odsto prihoda Republičke radiodifuzne agencije i 10 odsto prihoda Republičke agencije za telekomunikacije odlaze u fond za podsticanje kinematografije.

Član Saveta RRA Živojin Rakočević ocenjuje da nijedna javna profesija u vreme krize nije toliko ugrožena kao medijska i da je ovaj zakonski predlog dodatno ugrožava.

Gostujući u emisji Oko, Rakočević je rekao da bi bilo korisnije prihode sredstva iz budžeta RRA preusmeriti i pomoći medijima.

Predsednik Upravnog odbora Filmskog centra Srbije Darko Bajić kaže da je i umetnost, a posebno filmska, pogođena krizom.

"Kinematografija je uništena", kaže Bajić. Objašnjava da i televizije, koje emituju filmski program, treba da učestvuju u finansiranju projekata.

Članica Odbora za kulturu Skupštine Srbije Gorica Mojović kaže da izdvajanje sredstava u fond za filmsku produkciju neće predstavljati dodatni trošak za medije i regulatorna tela.

"Ako je problem proceduralne prirode i to što Zakon o kinematografiji nije usaglašen sa Zakonom o radiodifuziji, to se može promeniti i zakoni se mogu usaglasiti", objašnjava Mojovićeva.

To prestižno priznanje koje se dodeljuje u više kategorija ustanovio je Fond "Radoje Domanović" u saradnji sa Udruženjem književnika Srbije.

Istoimena nagrada za doprinos satiri u oblasti pozorišta, filma i televizije dodeljena je dramskom umetniku i književniku Zoranu Rankiću.

Nagradu za najbolju satiričnu knjigu objavljenu 2010. godine ravnopravno su podelili Radivoje Rale Damjanović iz Smedereva za knjigu aforizama "Jahanje na tigru" i Veselin Mišnić Lari iz Beograda za knjigu aforizama "Uredno složeni jauci".

Laureati nagrade "Ekselencija satire" postali su slovenački književnik Žarko Petan i satiričar iz Crne Gore Veljko Rajković.

O dobitnicima priznanja je odlučivao žiri u sastavu: predsednik Srba Ignjatović, Dragutin Minić Karlo, Miljurko Vukadinović, Radoslav Tilger i Aleksandar Čotrić.

Svečanost dodele nagrade "Radoje Domanović" biće održana u četvrtak, 22. decembra, od 13 časova, u Ministarstvu vera i dijaspore.

U istoj sali biće predstavljen i zbornik aforizama "Izvajane misli 4" u izdanju Centra za kulturu Aleksinac, koji su priredili Slavomir Vasić i Ivan Matejević. U zborniku se nalaze aforizmi više od 130 autora sa područja bivše Jugoslavije.

I dalje se najčešće igraju Šekspir, Nušić, Sterija ili isti savremenik više puta. Čak i sa najvećim nagradama srpski pisac teško ulazi u pozorište.

U Pozorištu "Boško Buha" igraju se dela srpskih pisaca, a sve više i "komercijalna" dela, Beogradsko dramsko ima konkurs za domaćeg autora, Narodno pozorište ne žudi za domaćim tekstom, dok Atelje 212 u trci da osvoji gledaoce, nađe mesta i za ponekog debitanta. Međutim, sve je to malo.

"Prilično je teško, naročito u počecima, zainteresovati čelne ljude pozorišta da pročitaju tekstove pisaca koji nisu poznati", kaže Milena Depolo, pisac i dramaturg.

Dramski pisac Dušan Spasojević smatra da su "repertoari neprofilisani, pa domaći pisac ne zna kud će, a upravnici i direktori drama obično ne govore".

Direktor Ateljea 212 Kokan Mladenović tvrdi da genereacije pisaca stasavaju kad je u Srbiji pozorišna produkcija drastično smanjena i dodaje da je odnos države prema kulturi sramotan.

"Pozorišta su prinuđena da odigraju na sigurno, prostor za slobodu rizika je drastično smanjen", kaže Mladenović.

Nebojša Romčević, profesor FDU, kaže da je najisplativije ne igrati a sasvim banalno, vulgarno gledano, pisac je još jedan trošak više u takvom jadnom budžetu.

Dramski pisac Dušan Spasojević objašnjava da je za "jedan dobar pozorišni tekst potrebno dve godine rada i truda, a da se za to ne dobija dovoljno novca tako da su pisci prinuđeni da pišu za rijaliti šou serije ili rade kao kopirajteri".

Teško je danas reći da spremate nekog da bude umetnik nego da bude učesnik u jednoj industriji, smatra Nebojša Romčević, profesor na FDU.

Milena Depolo moli ljude iz pozorišta da bar pročitaju domaće pisce.

Da li je zaista danas nemoguća scena kad Mira Trailović sreće mladog Dušana Kovačevića i kaže: Igramo te!

Nebojša Romčević, profesor FDU, podseća da za to postoji više otežavajućih okolnosti. "Jedna je Mira Trailović i jedan je Dušan Kovačević", kaže Romčević.

Ako ste ove godine otišli na bar jedan koncert stranih izvođača spadate u tek sedam odsto onih koji su to sebi mogli da priušte. Istraživanje pokazuje da za godinu dana 65 odsto građana nijednom nije bilo u bioskopu ili pozorištu, oko 63 odsto nije otvorilo vrata galerije, a 60 procenata nije ušlo u biblioteku.

Redovno – što znači jednom mesečno – u pozorište, galeriju i muzej ide tek svaki pedeseti građanin.

"U slobodno vreme, građani Srbije najviše vole da gledaju televiziju, potom da se druže sa prijateljima, da idu na proslave porodične kao što su slave, krštenja, venčanja, idu u šetnju i bave se sportom, tako da vidimo da kulturne aktivnosti nisu na listi omiljenih aktivnosti u dokolici, već spadaju u manje popularne aktivnosti", kaže Marijana Milankov iz Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka.

Činjenica da je najbolji prijatelj dokolice daljinski upravljač i da sve češće knjigu zamenjujemo novinama, čine medije još odgovornijim, kažu strucnjaci.

Kulturolog Milena Dragićević Šešić kaže da je iz knjige o Miri Trailović Feliksa Pašića saznala da je ona bila među deset najpopularnijih ličnosti jugoslovenske kulture po izboru novina. 

"Da li bi danas jedna ličnost elitne kulture mogla da se nađe u deset najpolularnijih. Pa, ne bi sigurno, jer smo potpuno zatrpani masmedijskim populističkim produktima", kaže Šešićeva.

U poplavi jeftine zabave ne čudi što je istraživanje otkrilo slabo poznavanje umetnosti. Većina nema omiljenog reditelja, kompozitora, likovnog umetnika.

Ankete pokazuju da naši građani ne znaju ko je Marina Abramović, jedva mogu da se sete ko je bio Danilo Kiš i, naravno, ne znaju ko je Biljana Srbljanović.

Stručnjaci nemaju dilemu – odgovorni su, kažu, roditelji i škola, ali i ustanove kulture koje bi morale da budu aktivnije. Popularna kultura ne može da se pobedi, ali može da se prepozna ono što je u njoj dobro i da se promoviše.

Istaknuti engleski slavista Džefri Lok sastavio je zbirku od 25 srpskih epskih narodnih pesama, koje je sam odabrao i preveo. Antologija počinje stihovima pesme "Ženidba Dušanova".

Miodrag Maticki, iz Vukove zadužbine, kaže da ovo delo podseća na to kako je Vuk Karadžić, preko narodnih pesama, u svet i Evropu uveo srpsku književnost.

"Džefri Lok je izabrao pesme otpora, od prvog junaštva do pesme o smrti Marka Kraljevića. Osetio je ono što će englesku publiku da interesuje. To osluškivanje je način kako da naše velikane predstavimo svetu", smatra Maticki.

Lok je delio mišljenje stručnjaka da srpska epska poezija bogatstvom tema, stilom i izražajnošću zauzima svetski vrh u toj vrsti stvaralaštva.

Kada čitalac poželi da sazna više o junacima pesama, vladarima i opisanim mestima, u drugom delu knjige naći će objašnjenja ilustrovana reprodukcijama slika Đure Jakšića, Paje Jovanovića, Uroša Predića i drugih umetnika.

Ova antologija, time, pored književne vrednosti, predstavlja i značajan priručnik o dugom periodu naše istorije koji se, meren epskom pozijom, proteže od "Ženidbe Dušanove" do "Početka bune protiv dahija".

Na izložbi su korišćeni delovi emisija iz Programskig arhiva Televizije Beograd, a pored eksponata iz zbirki Muzeja istorije Jugoslavije izložen je i materijal iz privatnih kolekcija.

Prikazana je kultura nazvana "novi talas", a fokus je na vremenu pre nego što su muzičke grupe koje predstavljaju taj pokret potpisale ugovore sa velikim izdavačkim kućama.

Izložba prikazuje poslednji talas inovacija u integralnom jugoslovenskom kulturnom prostoru, koji je spajao elitnu i popularnu kulturu i uticao na generacije poznih godina socijalizma.

Kako su autori naveli, deo izložbe iz praktičnih razloga posvećen je samo Beogradu, jer je količina neobrađene relevantne građe tolika da ni beogradska scena nije mogla biti predstavljena na odgovarajući način.

Izložba je organizovana uz podršku Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva Srbije, a biće otvorena do 15. januara.

Frenetični aplauzi sa jedne strane i uzbuđeni umetnici Dragan Đorđević i Klemens Šult, sa druge. A kada su se povici bravo i aplauz utišali, odmah je formiran dugačak red da bi oduševljeni slušaoci čestitali sjajn nastup. I sasvim zasluženo, jer Dragan Đorđević je ostvario pravi podvig tumačeći zahtevnu solo deonicu Simfonije-koncerta Sergeja Prokofjeva.

Dragan Đorđević violončelista, kaže da prepoznaje sebe u toj muzici i dodaje da mu prija kad je svira.

Prema njegovim rečima, ta muzika jeste tehnički jako zahtevna, ali, kako kaže,  toliko je dobra da jednostavno to ipak nije u prvom planu - nego muzika.

I beše to prava majstorija u dinamičkim senčenjima i blistavim emocijama udruženim sa odličnom saradnjom Simfonijskog orkestra RTS-a koji je vodila sigurna ruka mladog dirigenta Klemensa Šulta, koji je svoje umeće potvrdio i tokom izvođenja uvertire Hebridi Feliksa Mendelsona i Treće simfonije Roberta Šumana.

Članovi Dečje filharmonije izveli su kompozicije Čajkovskog, Sarasatea, Betovena, Vivaldija, Bramsa i Baha kao solisti, ali su nastupili i u orkestarskom sastavu.

Svirali su kompozicije Bramsa, Betovena i Mocarta, kao i poznate melodije u aranžmanu mladog violiniste Kristijana Petrovića, člana Dečje filharmonije.

Specijalni gost koncerta bio je poznati violinista Jovan Kolundžija, koji je izveo Fugu u ge-molu iz Sonate broj 1 Johana Sebastijana Baha.

Novogodišnji gala koncert je organizovao Fond "Deca deci", koji je pokrenut 2007. godine uz podršku Skupštine grada Beograda.

Članovi fonda su deca uzrasta od osam do 17 godina, koja su učenici osnovnih i srednjih muzičkih škola, sa velikim muzičkim talentom, brojnim priznanjima i nagradama na domaćim i inostranim takmičenjima.

Svojim javnim nastupima i koncertima u organizaciji Fonda, doprinose prikupljanju sredstava za stipendije, školovanja i kupovinu instrumenata za talentovanu decu.

Pored Ružice Sokić, kandidati za nagradu bili su i Radmila Andrić, Milija Vuković, Milena Dravić, Mirjana Karanović, Marko Nikolić, Miodrag Mrgud Radovanović, Ljiljana Stjepanović i Vesna Čipčić.

Žiri u sastavu Ksenija Jovanović, Jelisaveta Sablić, Gorica Popović, Tihomir Stanić, dramaturg Slavko Milanović i rediteljka Đurđa Tešić-Popović doneo je jednoglasnu odluku.

Nagradom za životno delo, istaknuta dramska umetnica je 27. laureat značajnog umetničkog priznanja.

Odluka o terminu i mestu održavanja svečanosti uručenja zlatne kopije prstena Dobrice Milutinovića glumici Ružici Sokić biće naknadno doneta.

"Deo sredstava koje smo uštedeli prebacili smo Kraljevu, odužili smo se ovom gradu za sve ono što čini za kulturu - od Žiče, izvanrednog rada muzeja, do džez festivala", rekao je Marković koji je podneo redovni izveštaj o radu ministarstva za period od 14. septembra do 14. decembra.

Na vreme su završeni svi konkursi u oblasti javnog informisanja, konkurs za otkup knjiga za biblioteke, nastavljeno je osposobljavanje institucija kulture, a sutra je pred Narodnom skupštinom Zakon o kinematografiji, istakao je ministar.

"Bila je čast predstavljati Srbiju na Danima srpske kulture u Rusiji, na 'Nedelji Srbije' u Parizu ili nedavno na otvaranju stalne postavke kopija srpskih fresaka u bazilici Santa Kroče u Firenci", rekao je Marković.

Ministarstvo je u okviru obeležavanja jubileja u celini pokrilo realizaciju opere "Mileva Ajnštajn" i drame "Seobe" povodom 150 godina Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu i čitav niz manifestacija, programa i aktivnosti povodom proglašene godine jubileja Ive Andrića.

Počinje rekonstrukcija Narodnog muzeja

Prema Markovićevim rečima nastavljen je rad na potpunom osposobljavanju institucija kulture, završena je rekonstrukcija Narodnog pozorišta, a Narodnom muzeju uplaćena su sredstva za prvu i drugu fazu radova na rekonstrukciji ove ustanove.

Na ovoj instituciji prvo će se raditi fasada, skela koja će biti postavljena za rad na fasadi koštala je 23.000 evra, ali prema ministrovoj oceni, to je isplativo jer će skela biti iskorišćena i za druge ustanove.

Nastavljeni su višegodišnji projekti, obnova manastira Hilandar za koju je ove godine izdvojeno 75 miliona dinara, radovi na Konstantinovoj vili na Medijani, na Smederevskoj tvrđavi, Caričinom gradu kod Lebana, konzervacija i restauracija u manastirima Studenica i Manasija.

Iz veoma žive međunarodne saradnje Marković je izdvojio susrete sa ministrima kulture Angole, Nemačke, Francuske i Rusije.

"Kada su u pitanju međunarodne organizacije Srbija je postala član Komiteta za zaštitu svetske kulturne baštine, izabrana je u Akreditivni komitet IČROM-a kao jedina članica iz Evrope i postala punopravni član Radne grupe za medjunarodnu saradnju u oblasti obrazovanja, sećanja i istraživanja Holokausta", istakao je Marković.

Nov izveštaj ministar će podneti 14. marta.

Harizmatični violinista više od četiri decenije opstaje u samom izvođačkom vrhu.

Poznat po velikim koncertnim projektima "Volite li Betovena", "Bravisimo, Maestro Mocart!" i "U čast velikom Bramsu", Kolundžija je svirao dela koja voli uz klavirsku saradnju svoje sestre, ugledne pijanistkinje i pedagoga Nade Kolundžija.

Duo Kolundžija na Kolarcu nastupa preko četiri decenije. Jovan kaže da ne zna koliko je puta nastupao, ali procenjuje da je to bilo oko 300.

Poslednjih godina, neki nastupi bili su baš u decembru kada je Jovan Kolundžija postavljao nove programske podvige izvodeći tokom jedne večeri sve sonate Bramsa, Mocarta ili Betovena.

Sinoćni koncert počeo je klasičnom Sonatom Leklera, a nastavio Bahovom Sonatom i delima Krajslera.

Članovi hora "Beogradski madrigalisti" su sinoć koncertom u Kolarčevoj zadužbini obeležili 60 godina postojanja.

Kažu da je na probama pred koncert atmosfera opuštena, prisna, da se listaju albumi sa mnogobrojnih nastupa i prepričavaju zgode sa koncerata.

Radomir Abadić, "madrigalista" sa 40-godišnjim stažom, kaže da su ga u početku privukli pevanje i izbor kompozicija koje je hor izvodio. "Osećate prijatnost sa tim ljudima", opisuje Abadić.

Miloš Pavlović bio je korepetitor, pevač, dirigent i predsednik hora. Ističe da su uvek radili sa mnogo ljubavi i sa željom da se vide i sutra, sa nekim novim generacijama pevača.

"Ako je to tačno da je osmeh početak radosti, onda je radost da smo uošte bili zajedno i da smo i sada zajedno", kaže Pavlović.

"Beogradski madrigalisti" postoje od 1951. godine, kada je dirigent Milan Bajšanski formirao ansambl, kako bi negovao muziku kroz madrigale, renesansne svetovne kompozicije.

"Sa madrigalima su počeli, a cilj ovog programa je da se pokaže šta se sve pevalo u poslednjih 60 godina", kaže Aleksandar Brujić, dirigent Beogradskih madrigalista.

Koncert na Kolarcu otpočeo je madrigalom O, slatki moj živote, kao iskreni refleks života ovih zaljubljenika u muziku i drugarstvo.

Gosti iz Slovenije su, u okviru projekta saradnje tri vodeća orkestra u regionu - Beogradske, Zagrebačke i Slovenačke filharmonije, nastupili predvođeni dirigentom i umetničkim direktorom Emanuelom Vijomom.

Prva Slovenačka filharmonija osnovana je 1908. godine i delovala je do 1913. godine, a obnovljena je nakon Drugog svetskog rata. Vodili su je renomirani dirigenti Samo Hubad, Lovro fon Matačić, Oskar Danon, Uroš Lajovic i mnogi drugi istaknuti umetnici.

Šezdeset i tri muzičara iz Slovenije predstavili su se beogradskoj publici klasičnim programom, muzikom Volfganga Amadeusa Mocarta i Ludviga van Betovena.

Koncert je počeo Mocartovom "Masonskom pogrebnom muzikom", delom koje je premijerno izvedeno 9. decembra 1795.godine, a jedno je od najpoznatijih dela koje je Mocart napisao kao pripadnik bečke masonske lože.

Slovenačka filharmonija i solista mladi američki pijanista Endru von Ojen izveli su Betovenov Koncert za klavir i orkestar br. 4. uz burne aplauze publike.

U drugom delu koncerta orkestar je izveo nezaobilazno delo na repertoaru svih velikih orkestara, Sedmu Betovenovu simfoniju.

Pre tačno pola veka Andrić je primio Nobelovu nagradu za književnost, uz obrazloženje da mu se ona dodeljuje "za epsku snagu" kojom je "oblikovao motive i sudbine iz istorije svoje zemlje". Bila je to velika čast za Srbiju i Jugoslaviju i veliko priznanje za srpsku kulturu.

Vest da se njegovo ime našlo na listi nobelovaca obletela je svet 26. oktobra 1961. godine u 13,05 časova. Andrić se tog jesenjeg dana, kao i obično, zatekao u šetnji u Beogradu. Kada se vratio kući na ručak, dočekali su ga novinari i prijatelji.

"Najiskrenije vam kažem, nisam ovo očekivao. Veoma sam uzbuđen i iznenađen. U prvom trenutku nisam poverovao da sam zaista dobio ovo visoko priznanje, visoko za mene i za jugoslovensku literaturu uopšte", izjavio je tada Andrić.

Nešto kasnije, posle zvanične dodele nagrade u Stokolmu veliki pisac je ispričao da se od tolikog publiciteta "posve bio propao".

"A kako i ne bih od onolike trke i novinara. Da je bilo po mome, radije bih otišao u Kinu i sačekao da prođe sav taj tutanj. Ali, nisam u pitanju bio samo ja, nego i dug prema zemlji i mom narodu. Videvši kako sam ubledeo, prijatelji su mi govorili: ti kao da ideš u aps, a ne po Nobelovu nagradu", rekao je tada Andrić.

I danas, pet decenija od dodele nagrade, i više od tri i po decenije od njegove smrti, delo Ive Andrića je živo i aktuelno i izaziva pažnju čitalačke javnosti i kod nas i u svetu, smatraju u Zadužbini Ive Andrića.

Kako se u ovoj godini navršavaju dva jubileja Ive Andrića - 100 godina od objavljivanja njegovog prvog književnog rada u časopisu "Bosanska vila" i 50 godina od dodele Nobelove nagrade za književnost, a u oktobru 2012. i 120 godina od njegovog rođenja, period od oktobra 2011. do oktobra 2012. utvrđen je za obeležavanje ovih jubileja.

Obeležavanje jubileja

U novoj zgradi Jugoslovenske kinoteke u prisustvu brojnih zvanica iz kulturnog i javnog života i predstavnika diplomatskog kora, svečano je obeleženo 50 godina od uručenja Nobelove nagrade za književnost Ivi Andriću.

Svečanost "Laureatu u čast" uveličao je hor "Kolegium muzikum" koji je pod dirigentskim vođstvom Darinke Matić Marović izveo omiljene pesme srpskog nobelovca - "O jesenje duge noći", "Kad ja pođoh na Bembašu", "Ti'o noći moje zlato spava" i "Što se bore misli moje".

Prikazan je i film iz Arhive Televizije Beograd koji prati Andrića od trenutka kada je obavešten da je dobio Nobelovu nagradu, 26. oktobra 1961. pa do uručenja u Stokholmu, 10. decembra iste godine - intervjue, konferenciju za novinare, reakcije javnosti, čestitanja na ulici, dolazak u Švedsku, ceremoniju uručenja.

Nakon filma, koji se završava u trenutku kada se Andrić priprema da se obrati prisutnima u Koncertnoj dvorani u centru Stokholma, dramski umetnik Tihomir Stanić, tumačeći lik nobelovca, pročitao je njegovu besedu u Jugoslovenskoj kinoteci.

Prethodno je ministar kulture, informisanja i informacionog društva Predrag Marković otvorio na Andrićevom vencu tri izložbe posvećene srpskom nobelovcu, ukazavši na "trajnu obavezu svih nas" da ponovo čitamo velikog pisca.

"Zahvaljući izložbama, Andrić će 'dočekati' tri miliona ljudi na aerodromu 'Nikola Tesla', nekoliko hiljada diplomata 'dočekuje' u sedištu Ujedinjenih nacija u Ženevi, a desetine hiljada novih knjiga, izložbi, pozorišnih predstava, TV emisija ima za cilj jedino da ukaže na neophodnost ponovnog čitanja njegovih dela", primetio je ministar.

U galerijama "Nova" i "Ozon" i u Muzeju Ive Andrića otvorene su izložbe: "Ivo Andrić pisac i/ili diplomata" autorke i muzejskog savetnika Muzeja grada Beograd Tatjane Korićanac, "Moj prozor u knjigu" samostalnog umetnika Željke Mićanović Miljković i "Zadržani pogledi - Andrić, svet slike i prijatelji" kustosa Muzeja grada Beograda Nade Seferović.

Postavka u galeriji "Nova" prikazuje Andrića u svetlu pisca i diplomate i obuhvata 20 panoa na kojima je predstavljeno njegovo stvaralštvo, panorame gradova u kojima je bio, upotpunjene slikama iz privatnog života, dokumentima i ličnim predmetima.

U galeriji "Ozon" publika može da pogleda likovna dela koja je Andrić imao u svom domu, a koja se danas čuvaju u njegovom Spomen-muzeju, dok je izložba Željke Mićanović Miljković "lična posveta" umetnice velikom piscu.

Povodom 50 godina od dodele Nobelove nagrade i 100 godina od prvog objavljenog rada srpskog nobelovca, Zadužbina Ive Andrića objavila je do sada najkompletnija, po hronološkom principu, organizovana Sabrana dela Ive Andrića u 20 knjiga. U njima su štampani još i neki nepoznati ili malo poznati Andrićevi rukopisi, prepiska, dnevnici i intervjui.

Jedan od najautentičnijih umetnika starije generacije, Otašević je izložio 13 objekata nastalih u periodu između 1995. i 2011. godine. Reč je o 12 slova od kojih je sačinjeno umetnikovo ime i prezime i o radu "Autoportret" koji je premijerno predstavljen.

Izložbu je otvorio istoričar umetnosti Đorđe Kadijević koji je i autor izložbe i teksta u katalogu.

Kadijević je, obraćajući se okupljenima – prijateljima i kolegama Otaševića, rekao da bi slučajni posetilac koji očekuje autoportrete umetnika bio iznenađen, jer nijedno delo se ne bavi fizičkom sličnošću sa umetnikom, već karakteristikama njegovog stvaralačkog identiteta, što u suštini i jeste autoportret.

Pored ostvarenja koja se nalaze u vlasništvu umetnika, na izložbi, koja će trajati do 31. januara, nalaze se i radovi koji se čuvaju u beogradskom Muzeju savremene umetnosti i Muzeju "Cepter" i u privatnim kolekcijama.

Otašević (71) je rođen u Beogradu, gde je 1966. diplomirao na Akademiji likovnih umetnosti, u klasi prof. Ljubice Sokić.

Priredio je 30 samostalnih izložbi i učestvovao na brojnim izložbama kod nas i u inostranstvu. Dobitnik je brojnih značajnih nagrada - "Politikine" nagrade, nagrade za slikarstvo na Oktobarskom salonu, nagrada "Mića Popović", "Sava Šumanović" i "Milan Konjović".

Otašević je i redovni član SANU od 2009, a ove godine imenovan je za upravnika Galerije SANU.

Pored slikarstva, Otašević stvara i u oblasti primenjenih umetnosti i izrađuje jedinstvene umetničke objekate sečenjem, farbanjem, lakiranjem oblikovanih dasaka ili limova i njihovim sklapanjem u smislene, prepoznatljive motivske sklopove, u sažete vizuelne poruke o svetu i vremenu u kome živi i stvara.

"Policija je bila u Palati Vekio, izvršila je provere na Vazarijevoj slici, i razgovarala sa restauratorima", rekao je agenciji Frans pres portparol firentinske opštine Marko Anjoleti.

Profesor istorije umetnosti sa Univerziteta u San Dijegu Mauricio Seračini je rukovodilac tog projekta čiji je cilj da se nađe nestala freska čuvenog slikara, vajara i arhitekte Leonarda da Vinčija.

Kako si objavili mediji, američki časopis Nacionalna geografija uložio je u projekat 250.000 dolara.

Policija je počela istragu zbog sumnje da su naučnici napravili rupe u Vazarijevoj slici kako bi u nju stavili mikrokamere i utvrdili da li je ispravna teorija profesora Seračinija.

Seračini veruje da je Vazari svoju sliku "Bitka kod Marčana" naslikao preko freske Leonarda da Vinčija "Bitka kod Angijarija" kojoj se trag gubi krajem 16. veka.

Profesor iz San Dijega je ubeđen da je Vazari slikao preko Leonardove freske, između ostalog i zato što se na slici nalazi natpis "traži i nađi".

Odluka da se pokrene policijska istraga doneta je nakon što je 400 naučnika i istoričara umetnosti iz celog sveta potpisalo peticiju protiv istraživanja Vazarijeve slike.

Dobrodošlicu iz Metropoliten opere će do 5. maja slušaoci Drugog i Trećeg programa Radio Beograda moći da čuju svake subote, tačno u 19.30.

Nova sezona direktnih prenosa iz Metropolitena otpočela je Hendlovom operom Rodelinda, delom koje nikada nije izvođeno u Beogradu. I već ta činjenica dovoljno svedoči u prilog ekskluzivnosti tih prenosa.

Ksenija Stevanović, urednik Trećeg programa Radio Beograda kaže da se razmena unutar Evropske radiodifuzne unije često koristi i da je Radio kupio paket "Euroopera – Met sezona".

"Mi smo imali tu sreću da kupimo taj paket i u okviru tog paketa nalazila se i Metropoliten sezona. I onda smo odlučili da smognemo snage i krenemo u što više prenosa iz Metropolitena", ističe Ksenija Stevanović.

Uz činjenicu da će slušaoci ove sezone moći da čuju najveće zvezde operske scene poput Ane Netrebko, Natali Dese, Andreasa Šola, Dmitrija Hvorostovskog, na programu su pored italijanskih i dve Vagnerove opere kao i dela ruskih i čeških kompozitora.

Uz savršenu tonsku produkciju, intervjue sa pevačima, objašnjenja sižea opera i opise scenografije i kostima, biće to kao neki novi prozor u svet opere – u svet opera koje se retko izvode ili nikad ne izvode u Beogradu.

To je jedan od odabranih projekata koje, u okviru programa "Podrška civilnom društvu", finansira Evropska unija.

Radnja predstave događa se u Bosni – a mogla bi da se dogodi i u salonskom stanu u Beogradu. Predstava se bavi temom porodičnog raskola, da li prodati jedini imetak, a u ovom slučaju je to bunar i zdrava voda, ili odbiti ponudu svetskih trgovaca srećom.

Glavna strahota je tortura dominantne majke nad snahom druge vere i dobrim sinom.

Radionica "Integracije" i Fond "Krug" su u potrazi za senzibilnijim gledaocem. Glumac Miki Manojlović, u ime Radionice "Integracije", rekao je da traže gledaoca koji će da prepozna problem koji ima u svojoj kući, a koji, svakako, postoji u našem društvu, odnosno sve vrste problema koji mogu biti sakriveni iza porodičnih odnosa.

Autorka komada rođena je u Bihaću, školu je završila u Bosanskom Petrovcu, glumu i dramaturgiju u Novom Sadu i Beogradu.

Pisac Radmila Smiljanić kaže da je nešto iz ovog komada i sama proživela, ali da je i jedan deo domaštala.

Bunar je režirao Egon Savin koji je, baš na sceni "Kulta" ostvario neke od svojih najradikalnijih režija. Savin je rekao da iz svake replike i svake scene zrači neka vrsta istine i neposrednog životnog iskustva.

U besprekornoj podeli sa Radmilom Živković u ulozi majke, Jovo Maksić, kao sin, dao je više nego što je napisano.

Milena Dravić dobitnica je tri Ćurana, 1987. za ulogu u predstavi Ptic i ptica u izvođenju beogradskog Zvezdara teatra, 1998. godine za ulogu u predstavi Ćelava pevačica Kruševačkog pozorišta i 2011. za predstavu Beogradskog dramskog pozorišta Harold i Mod.

Prema rečima Dobrice Milićevića, Milena Dravić je "zaštitni znak glumačke profesije u našoj zemlji, primadona igranog filma, najomiljenija glumica u velikoj Jugoslaviji, veliki televizijski šoumen, a iza nje su ostale i antologijske pozorišne uloge".

Nagrada za životno delo na "Danima komedije" dodeljuje se od 2001. godine. Prvi dobitnik bio je Miodrag Petrović Čkalja, dok je na ovogodišnjim "Danima komedije" Zlatni ćuran uručen Dušanu Kovačeviću.

Ideja da se održi celovečernji koncert muzike iz serije privukla je mnogobrojnu publiku, naravno, i ugledne zvanice. Zaintrigirani su bili i svi saradnici kompozitora Sanje Ilića koji su učestvovali u pripremi koncerta.

Aranžer i dirigent Aleksandar Sedlar kaže da mu je zadatak da prepeva demo snimke za sinfonijski orkestar bio veoma interesantan.

Najlepše teme iz serije izvodili su Ansambl vojske Srbije "Stanislav Binički", Hor pevačkog društva "Stanković" i mnogi zanimljivi solisti.

Prateći radnju serije, muzika je došla i do samostalnog života, a zahvaljujući svim muzičarima, na najlepši način je oživela i u uhu svakog posetioca.

Foaje Centra "Sava", kao i velika dvorana tog zdanja bili su ispunjeni do poslednjeg mesta. Okupili su se ljubitelji baleta, oni koji ne propuštaju dolazak velikih imena, ali i profesionalci - baletski umetnici. I mnogo devojčica, među kojima se možda krije neka nova Svetlana Zaharova.

Cilj orgnazitora, Ministarstva kulture Srbije i Centra "Sava", da podrže baletsku umetnost u potpunosti je ostvaren.

"Da prvi korak smo već učinili. Ja sam pozvala na svoj gala koncert baletski ansambl Narodnog pozorišta, i tako, to je jedan početak", kaže Svetlana Zaharova.

A početak je podrazumevao zajednički nastup u drugom činu baleta "Labudovo jezero" Petra Iliča Čajkovskog. Na sceni su bili Zaharova i njen partner Jevgenij Ivančenko i čitavo jato beogradskih labudica.

I već ovaj zajednički nastup potpuno je očarao publiku koja je potom imala priliku da vidi i nastupe Svetlaninih prijatelja kao i njene poznate duete i solo tačke, Smrt labuda ili vatrenu Karmen. Bila je to perfekcija, lakoća i elegancija u osvajanju prostora - jednostavno Svetlana Zaharova!

Muzej grada Beograda dobio je zgradu 2006. godine, koja sada čeka na adaptaciju. Muzej istorije Jugoslavije ima zgradu i radi, ali nema stalnu postavku. Postavlja se pitanje kada će Beograd, umesto zatvorenih, postati grad otvorenih muzeja.

Kada je u Narodnom muzeju 1995. godine ukradena Renoarova slika "Kupačica", skinuta je postavka strane umetnosti i publika je od tada nije videla. Četiri godine kasnije, zbog bombardovanja, sklonjena je cela arheološka zbirka i nikad više nije vraćena.

A onda je Narodni muzej i zvanično zatvorio vrata 2003. godine. Posle višegodišnjeg rada i insistiranja na nerealnom projektu renoviranja Muzeja, urađen je novi plan adaptacije, pa je 2010. godine obećano relativno brzo otvaranje muzeja.

Bivši ministar kulture Nebojša Bradić ranije je rekao da bi radovi trebalo da traju 20 meseci i da očekuje  da Narodni muzej bude otvoren 2012. godine. Ipak, na pragu 2012, renoviranje muzeja još nije ni počelo.

Predsednik Upravnog Odbora Narodnog muzeja Branislav Mitrović podseća da dinamika rekonstrukcije Narodnog muzeja nije nastavljena, ali da su planovi još uvek ambiciozni.

Kada je zatvaran Muzej savremene umetnosti, rečeno je da će njegova adaptacija biti relativno brza.

Sekretar Muzeja savremene umetnosti Snežana Marjanović rekla je 2007. godine da bi uz obezbeđena sredstva rekonstrukcija trajala osam meseci, eventualno godinu dana. Od tada su prošle više od četiri godina.

Da li je bilo novca, kada, koliko i gde je utrošen, stvar je Ministarstva kulture. Izvesno je jedino da je muzej i dalje zatvoren.

Dušan Otašević, predsednik Upravnog Odbora Muzeja savremene umetnosti, kaže da "svi čekaju bolja vremena".

Posle mnogo godina, više planova i ministarstava, nije jednostavno razmrsiti čija je ovo odgovornost.

Ministar kulture Predrag Marković ne želi da ulazi u ispitavanje ko je kriv što Narodni muzej ne radi već deset godina jer, kako kaže, "čitav niz fabrika ne radi".

Muzeji, dakle, ostaju i dalje zatvoreni - na neodređeno vreme.

Zaharova se pre devet meseci ostvarila i u ulozi majke, a publiku dodatno oduševljava što se tako brzo nakon porođaja vratila na scenu.

"Nisam imala nameru da se vratim nakon šest meseci ili godinu dana, ali pošto sam se uželela scene, odlučila sam da vežbam. Kad sam već bila u dobroj formi, a to je bilo posle tri meseca, igrala sam na gala koncertu u Londonu koji je bio posvećen Galini Ulanovoj", rekla je Zaharova.

Osim kao primabalerina asoluta, što je najviše znanje koje interpretatorka klasičnog baleta može dostići, Zaharova je bila poznata i kao deputat u ruskoj Dumi. Međutim, u nedelju, kada se održavaju izbori za novu Dumu, njeno ime neće biti na listi kandidata.

"Ovog puta sam odlučila da se ne kandidujem za poslanika Dume, zbog toga što sam postala majka i što sam poželela da se više bavim igrom i stvaralaštvom. Shvatila sam da su balet i parlament dve vrlo složene profesije, a ja sada samo želim da igram i što češće viđam svoju ćerku", dodala je Zaharova.

Pravo sa aerodroma došla je u Ministarstvo kulture Srbije, koje je u cilju podsticanja baletske umetnosti kod nas, podržalo dolazak velike umetnice. Samim tim je uspostavljena i saradnja sa Baletom Narodnog pozorišta.

"Želeli smo da pružimo priliku beogradskoj publici da prisustvuje jednoj jedinstvenoj predstavi i vidi najveću baletsku umetnicu našeg vremena, ali i da podstaknemo saradnju u oblasti umetnosti između ruskih umetnika i našeg Narodnog pozorišta", rekla je Snežana Stojanović Plavšić, državna sekretarka u Ministarstvu kulture i informacionog društva.

Ovo je prilika za naše baletske profesionalce da izbliza vide kreacije ove umetnice, ali pre svega za publiku, koja ima priliku da uživa u ovom vanserijskom talentu.

Čitav projekat biće realizovan zajedno sa Zavodom za udžbenike. Direktor Službenog glasnika Slobodan Gavrilović kaže da je obaveza Glasnika da sakupi i objavi Vinaverov opus podsetivši da je moto te kuće "čuvar prošlosti i vesnik budućnosti".

Gavrilović je zahvalio uredniku prof. dr Gojku Tešiću što se više od tri decenije bavio Vinaverom pokazavši veliku posvećenost čuvanju uspomene na tog velikana srpske kulture.

Direktor Zavoda za udžbenike Miloljub Albijanić podsetio je da je Zavod do sada objavio veći broj izabranih ili sabranih dela srpskih velikana na svim poljima nauke i umetnosti, od Nikole Tesle i Milutin Milankovića, do Nikole Rota i Miloša Đurića, kojima će se sada priključiti i Vinaver.

Predstavnica porodice Vinaver, snaha Nada, ispričala je čitav niz zanimljivih i dragocenih anegdota iz života esejiste, kritičara (književni, muzički, pozorišni, likovni), polemičara, parodičara, pesnika, prevodioca s nemačkog, engleskog, ruskog, španskog, poljskog, italijanskog, pripovedača i putopisca, novinara i reportera, književnog istoričara, urednika o kome se istovremeno zna puno, ali o nekim njegovim aktivnostima se na zna ništa.

Nada Vinaver je zahvalila Tešiću što je strpljivo i sa velikom odanošću održavao u životu sećanje na Vinavera. Tešić je izjavio da se ovim ostvaruje njegov životni san da prikaže u punom sjaju najevropskijeg intelektualca moderne srpske književnosti i kulture XX veka.

"Vinaver je blistavo ime srpske modernosti, magična stvaralačka pojava srpske avangarde, jezički mag i čudotvorac, prenosilac vrednosti koje su svetskoj i evropskoj poetskoj modernističkoj tradiciji najsvetije, najplodotvornije, najživlje u matici najvrednijega", konstatovao je Tešić.

"Njegov povratak u maticu srpske kulture u novom veku je ispravljanje velike, neoprostive nepravde", zaključio je Tešić.

Muziku najznačajnijeg srpskog kompozitora Stevana Mokranjca izvešće Big Bend RTS-a, Mešoviti hor RTS-a i Narodni orkestar RTS-a, sa dirigentima Ivanom Ilićem i Stankom Jovanovićem.

Svakog radnog dana Aleksandra Paladin, urednica emisije "Susretanja" pozdravlja slušaoce Prvog programa Radio Beograda i informiše ih o svim muzičkim zbivanjima u Beogradu i šire. Tokom proteklih 30 godina ovu emisiju uređivale su i vodile naše eminentne medijske ličnosti.

Emisija je postepeno evoluirala i s obzirom na to da se emituje u okviru Informativnog programa Radio Beograda prerasla u svojevrstan dnevnik klasične muzike.

"To što Radio obavlja je jedna od funkcije javnog servisa. Dakle, da obavesti, ali i da obrazuje one koji ne znaju puno o klasičnoj muzici, a zatekli su se na našim talasima", kaže Đorđe Vlajić, glavni i odgovorni urednik Prvog programa Radio Beograda.

Skoro da nema umetnika čiji nastup nije zabeležen i komentarisan u ovoj emisiji, i skoro da nema mladog umetnika kome na startu "Susretanja" nisu pružili podršku.

"Susretanje" je emisija koja se trudi da predstavi umetničku muziku onako kako zahtevaju savremeni mediji, da budemo aktuelni i da naše slušalište bude od najmlađih do najstarijih", kaže Aleksandra Paladin, urednik emisije "Susretanja".

Posetioci će imati priliku da čuju poznate kompozicije "Tiho noći", " 'Ajde, Kato, "Na studencu", "Kroz ponoć nemu", "Salaš u Malom ritu", "Plava ptica", "Zaboravljeni" i mnoge druge, dok će koncert završiti pesmom "Molitva" koju će članovi hora izvesti na ruskom, italijanskom, mađarskom, nemačkom, engleskom, romskom, srpskom i znakovnom jeziku.

Dečiji hor "Ison" osnovan je 21. novembra 2004. za školske svetosavske priredbe, a prvi zvaničan nastup imao je 27. januara 2005. godine, na Dan Svetog Save, tokom svečane akademije Škole za osnovno i srednje obrazovanje "Milan Petrović".

"Ison" okuplja decu sa invaliditetom i smetnjama u razvoju iz škole "Milan Petrović", nastavnike i profesore ove škole, kao i učenike i profesore drugih škola.

Hor danas čini 98 članova, od toga 50 stalnih, a novi pevači se konstatno pridružuju.

Volf (1929-2011) je u mladosti živela i radila u nekadašnjoj Istočnoj Nemačkoj, a njena dela bavila su se životom i idealima u socijalističkoj državi.

Vremenom je postala je žestoki kritičar Istočne Nemačke i pridružila se masovnim demonstracijama koje su 1989. godine dovele do pada Berlinskog zida.

Nagrađena je 2010. godine prestižnom nemačkom nagradom Tomas Man za dokumentovanje "borbi, nadanja i grešaka njenog doba".

Poznata je po knjigama pripovedaka "Moskovske pripovetke" i "Razmišljanja o Kristi T", kao i romanima "Podeljeno nebo", "Bez mesta. Nigde", "Šta ostaje", "Medeja, Glasovi", "Od krvi i mesa".

Njena dela prevedena su na sve važnije svetske jezike, a po nekim romanima su snimljeni i filmovi.

Svečano uručenje nagrade upriličeno je u organizaciji Evropske komisije u hotelu "Plaza" u Briselu, navodi u saopštenju izdavačka kuća "Arhipelag".

Jeleni Lengold je nagradu uručila evropska komesarka za kulturu i obrazovanje Andrula Vasiliu.

"Najviše sam zahvalna junacima svojih knjiga, jer su me sve ove godine vodili tim mojim putem. Iako neki tvrde da oni ne postoje, ja ih večeras osećam kraj sebe. I osećam da su srećni i ponosni na mene, iako sam neke od njih čak i ubila", rekla je Jelena Lengold u govoru na svečanosti.

Srpska književica je Evropsku nagradu za književnost dobila za knjigu priča Vašarski mađioničar.

Svečanosti je prisustvovalo više od 300 zvanica iz Evrope, među kojima su bili holandska princeza Lorentin, poslanica Evropskog parlamenta Doris Pak, potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić i poljski ministar kulture Bogdan Zdrojevski.

Evropska nagrada za književnost ustanovljena je 2009. kao podrška predstavljanju, prevođenju i objavljivanju savremene evropske književnosti. Dobitnicima pripada i po 5.000 evra novčane nagrade.

Pored Jelene Lengold, ovogodišnji dobitnici Evropske nagrade za književnost su crnogorski pisac Andrej Nikolaidis, Kalin Terzijski (Bugarska), Tomas Zmeskal (Češka), Kostas Hacijantoniju (Grčka), Ofejgur Sigurdson (Island), Inga Zolude (Letonija), Iren Nig (Lihtenštajn), Imanuel Mifsud (Malta), Rodan al Galidi (Holandija), Ciler Ilhan (Turska) i Adam Fulds (Velika Britanija).

Posle višednevnih rasprava, učesnici konferencije dodali su prestižnom popisu 19 novih tradicija, uključujući južnokorejsku tehniku tkanja ramije, turski mesni specijalitet keskek i francuski stil jahanja.

Tu su još i kiparski improvizovani pesnički duel Siatista, nijemo kolo iz dalmatinske Zagore i slavonski bećarac.

Uneskova lista nematerijalne kulturne baštine sada broji više od 200 tradicija.

Lista, koja se od 2009. svake godine proširuje, treba da podstakne veće poštovanje za kulturnu raznolikost, ističe se u saopštenju Uneska.

Zemlje čije tradicije dospeju na ovu reprezentativnu listu dobara koja nisu ugrožena i ne preti im nestanak stiču izvesni prestiž koji im pomaže u podsticanju domaćeg turizma.

Postoji, međutim, i kategorija koja je rezervisana za tradicije kojima preti nestanak i kojima je neophodna posebna pažnja kako bi bile očuvane.

Ovoj kategoriji, u koju je od 2009. stavljeno svega 16 kulturnih dobara, pridodato je 11 novih tradicija među kojima su mongolske folklorne pesme, umetnost pripovedanja kineske etničke manjine Nanajaca, tradicionalni indonežanski ples saman (ples hiljadu ruku), mavarske epske pesme iz Mauritanije, brazilske dodole Jaokva i vijetnamsko Ksoan pevanje.

Uvršteno je i tajno društvo Koredugav u Maliju, iranski drevni oblik dramskog pripovedanja Nakali i izgradnja i plovidba tradicionalnim brodovima koji su bili korišćeni u Zalivu.

Više od dvesta kvadratnih metara postavke, za koju su korišćeni materijali iz Legata Ive Andrića, raspoređeno je u zgradi beogradskog aerodroma, kroz koji godišnje prođe oko tri miliona ljudi.

Putnici će moći da se upoznaju sa Andrićevim radom u diplomatiji pre Drugog svetskog rata kroz fotografije, dokumenta i rukopise o gradovima u kojima je živeo i o kojima je pisao.

Andrić je više od 20 godina bio u diplomatskoj službi Kraljevine Jugoslavije i boravio u Rimu, Parizu, Bukureštu, Madridu, Briselu, Marseju, Ženevi.

Ministar kulture, informisanja i informacinog društva Predrag Marković rekao je da izložba predstavlja deo obeležavanja jubileja života i rada Ive Andrića, koje je u saradnji sa istarstvom spovodi Muzej grada Beograda.

"Pri dolasku na aerodrom, kad prolazite pored gejtova i kad čekate svoj prtljag, imate dovoljno vremena da se upoznate sa onim čime vas ova zemlja dočekuje", rekao je Marković.

Marković je podsetio da se ove godine obeležava 50 godina od dodele Nobelove nagrade Andriću.

"Zahvaljujem se aerodromu što smo dobili mogućnost da tri miliona ljudi u važnim trenucima svog života, kada negde putuju ili od nekud dolaze, mogu da se upoznaju sa delom i da time počne ono do čega nam je stalo, a to je ponovno čitanje Ive Andrića", rekao je Marković.

Autor izložbe je kustos "Muzeja Ivo Andrić" Tatjana Korićanac, a dizajner izložbe Dragana Lacmanović. 

U 2011. godini se navršavaju dva jubileja Ive Andrića, sto godina od objavljivanja njegovog prvog književnog rada u časopisu "Bosanska vila" i 50 godina od dodele Nobelove nagrade za književnost.

Više od 100 novinara pratilo je manifestaciju, "Dani srpskog filma" postali su glavni kulturni događaj u Moskvi uz prisustvo Emira Kusturice na svečanom otvaranju i iznenadnog dolaska Nikite Mihalkova.

U "Hudožestvenom kinoteatru" u samom centru grada rezervisanom za umetničke filmove do 27. novembra prikazuje se osam filmova.

Kusturica kaže da dok je studirao filmsku školu dobijao je zadatak da napravi filmsku priču. Najlakše mu je bilo da se snađe tako što bi uzimao Čehovljevu knjigu priča i formirao film na osnovu nje.

Dok je Kusturičina najava da će novi film ''Kako nisam snimio Zločin i kaznu'' snimati u rusko-srpskoj produkciji otvorila razgovore o saradnji filmadžija, u Moskvi je dogovoreno angažovanje arheografa Narodne biblioteke Srbije, biblioteka u Moskvi i Petrogradu i Istorijskog muzeja Moskve.

Ruski ministar kulture Aleksandar Avdejev kaže da žele što bolji uvid u srpsko stvaralaštvo i planiraju za sledeću godinu bolje finansiranje i više kulturne razmene.

Ministar kulture Srbije Predrag Marković kaže da u okviru srpskih kulturnih manifestacija kulminiraju dani filma gde je fantastičan odziv publike na imena naših reditelja i glumaca.

"Danima srpskog filma" se završava predstavljanje kulture Srbije u Rusiji, koje je počelo 15. septembra u Sankt Peterburgu koncertom Slobodana Trkulje i "Balkanopolisa", a nastavljeno izložbama "Svetsko nasleđe - Srbija" i "Tolstoj i Dostojevski u srpskoj kulturi".

Selektor festivala, teatrolog Vladimir Putnik, od prijavljene 31 predstave, odabrao je sedam koje će učestvovati na Festivalu.

Belopalanačka publika imaće priliku da 26. novembra vidi predstavu "Mulen ruž" Amaterskog pozorišta "Branislav Nušić" iz Šida. Naredne večeri nastupiće Kulturni centar "Radoje Domanović" iz Rače sa predstavom "Ljubinko i Desanka".

Zatim će nastupiti i Omladinsko amatersko pozorište "Kruška" iz Kruševca sa predstavom "Tamna je noć", pozorište "Teatrum art lignum" iz Beograda sa predstavom "Sekund i 35 stotinki" i Amatersko pozorište mladih iz Ivanjice sa "Gospođom ministarkom".

Poslednja takmičarska predstava "Buba u uhu" Teatra 5 iz Beograda biće izvedena 1. decembra.

U revijalnom delu FOS-a biće prikazane dve pozorišne predstave 2. decemnra "Dok čekamo Godoa u izvođenju Koprodukcija Biljane Radenković i Akademskog pozorišta SKC-Niš i 3. decembra predstava "Rastibuđilizovane klejbezable" Teatra "Levo" iz Beograda.

"Veliko mi je zadovoljstvo što će Bela Palanka po treći put biti domaćin omladinskog festivala. Predhodne dve godine su dokazale da izbor dobrih saradnika i dobra organizacija donose pozitivan rezultat. Za raliku od prva dva festivala kada smo se bavili problemima mladih, ove godine publici će biti ponuđene veselije teme, tako da očekujem da Treći festival obeleži humor i optimizam", rekao je Dragan Jocić, menadžer Festivala.

Članovi žirija su Biljana Radenković, glumica i rediteljka iz Niša i Slobodan Krstić, pozorišni kritičar iz Niša, dok će predsednik žirija biti glumac i pantomimičar Marko Stojanović, koji će se sa mladim glumacima iz Srbije i mladima iz Bele Palanke družiti i na radionicama koje su ove godine novina na ovom festivalu.

Pokrovitelji festivala su: Ministarstvo kulture Srbije, Ministarstvo omladine i sporta i Opština Bela Palanka, a organizatori su Kancelarija za mlade Bela Palanka, Srednja škola "Niketa Remesijanski" i Centar za kulturu Bela Palanka.

Upravnik SNP-a Aleksandar Milosavljević rekao je da je predstava svojevrsni spektakl koji traje četiri sata, jer je u njenoj realizaciji učestvovao ansambl od 60 ljudi.

"Činjenica je da SNP, kao subvencionisano pozorište, treba da postavlja ovako velike predstave, jer u teškim finansijskim vremenima za kulturu jedino mi možemo da iznesemo ovako velike projekte", rekao je Milosavljević.

Režiserka Vida Ognjenović rekla je da tokom dramatizacije nije aktuelizovala tekst i nije ga prebacila u sadašnje vreme, ali da se predstava odigrava u momentu kada se u Srbiji dešavaju "neke nove seobe".

"Predstava je napravljena u momentu kada je 24.000 Srba sa Kosova zatražilo od Rusije državljanstvo i tako se tema sama upisala u našu sadašnjost", rekla je Ognjenovićeva. 

Glumac Branislav Lečić, koji tumači ulogu Vuka Isakoviča, rekao je da su seobe simbol ovog vremena u kojem svakih deset godina Srbi doživljavaju da se sele ili iz bivših zemalja SFRJ ili u inostranstvo, što donosi teške emocije i lomove.

"Duboko me dirnulo to što je tema tako aktuelna. To je danas naš život i skoro svaka porodica će moći da kaže da baš o tome razmišlja i da izgovara baš te rečenice koje će čuti na sceni", dodao je Lečić.

Glumac Nebojša Dugalić rekao je da je u liku Pavla Isakoviča sadržana celokupna sudbina jednog naroda, pošto on oslikava i melanholiju i tugu, te njegov lik zapravo odzvanja u svim ostalim likovima.

Radnja romana "Seobe" događa se sredinom 18. veka, u vreme kada su predeli na kojima su živeli Srbi bili pod uticajem četiri velike sile - Otomanske imperije, Austrije, Rusije i donekle Pruske.

U to vreme Srbi nemaju svoju državu i rastrzani su između vernosti Austriji, od koje mogu imati konkretne dobiti, i Rusije na koju se oslanjaju emotivno i za nju ih vezuju verske i kulturne sličnosti.

U Galeriji "Klovićevi dvori" izloženo je četrdesetak slika na platnu i drvetu, nastalih između 1450. i 1590. godine, a među njima se ističu remek-dela najznačajnijih italijanskih slikara 15. i 16. veka, Ticijana, Tintoreta, Belinija, Veronezea i drugih.

Ta dela bila su naslikana za naručioce iz Hrvatske, biskupe i opate, plemiće, pomorske trgovce i humanistički obrazovane pojedince, u vreme dok umetnici nisu bili poznati.

Među delima iz crkvenih riznica su i slike pozajmljene od galerija, muzeja i privatnih zbirki širom Hrvatske, kao i iz Štrosmajerove galerije Hrvatske akademije nauka i umetnosti.

Na koncertu će biti izvedene junačke epske pesme koje se tradicionalno pevaju uz gusle. Moderni guslarski performans na jednostrunom gudačkom instrumentu izvešće Veljko Đuranović.

Lirsku pesmu iz sela Milatovca u Homolju (istočna Srbija), pevaće Svetlana Stević-Vukosavljević, žetelačku pesmu iz Šumadije pevačka grupa "Moba".

Čobansku i rabadžinsku svirku i Levačko kolo na dvojnicama izvešće Milovan Matić, lirske pesme sa Kosova i Metohije pevaće Srđan Asanović, a ljubavne pesme iz Šumadije učenice Muzičke škole Mokranjac.

Lirske pesme gradske provenijencije iz Vojvodine i rodoljubivu pesmu šaljivog sadržaja iz Bačke uz velike troglasne vojvođanske gajde izvešće Maksim Mudrinić, šaljivu seosku pesmu iz istočne Srbije izvešće pevačka grupa "Vidovdan", a starinsku rabadžijsku (putničku) pesmu iz okoline Užica pevaće Branko Tadić, solista grupe "Vidovdan".

Banijski drmeš, svirka uz igru, na tamburi trožici sviraće Sava Putnik, a na na novijem tipu dvojne svirale, frulnici, sviraće Milovan Matić.

Na izložbi su prikazana izuzetna umetnička dela od srebra. Damski toaletni pribor, rad pariske kuće "Okak", iz druge polovine 19. veka jedan je od najdragocenijih setova u okviru zbirke.

"To je prvi put da se u Kraljevskom dvoru predstavlja deo dvorske zbirke srebra, koja se čuva u dvorskom kompleksu. To je negde oko sedemdeset premeta iz kolekcije, koja do sada nije viđena u javnosti", kaže autorka izložbe Biljana Crvenković.

Raskošni srebrni predmeti sa pozlatom u kombinaciji sa dragim i poludragim kamenjem, slonovačom, kristalom, pored visokog kvaliteta juvelirske izrade i umetničke vrednosti, na sebi nose i istorijske tragove – promene simbola vlasti.

Nažalost, deo kolekcije srebra nestao je tokom Drugog svetskog rata, kada je kraljevska riznica opljačkana. Kako nije bila popisana niti je imala fotodokumentaciju, ne zna se ni broj ni izgled nestalih predmeta.

Izloženo kraljevsko srebrno posuđe ne koristi se, već se čuva u depou i predstavlja vredan deo srpskog kulturnog nasleđa.

Muzičke teme za ovu seriju komponovao je Sanja Ilić, a izvodiće ih veliki ansambl, dok će ceo program imati karakter pozorišne predstave, najavljeno je na konferenciji za novinare.

RTS će snimiti koncert i u planu je da se emituje u toku novogodišnjih praznika.

Najlepše muzičke teme koje su pratile radnju serije izvodiće Umetnički ansambl Vojske Srbije "Stanislav Binički", hor pevačkog društva "Stanković" i mnogobrojni solisti.

Posetioci će čuti i retko korišćene instrumenete poput cimbala i panove frule i, naravno, izuzetne glasove Suzane Šuvaković Savić i Nevene Paripović.

Dirigovaće Aleksandar Sedlar, a reditelj programa je Irfan Mensur. Prema rečima Radoša Bajića, koncert će biti ispunjenje još jednog sna ekipe koja je realizovala seriju i svojevrsno spuštanje zavese na predstavu koja traje od oktobra 2006, kada je počelo snimanje.

"Najvažnije mi je da publika uživa, da pokušamo da im život učinimo lepšim, makar na jedan dan. Vremena su loša, ali su prava za humane stvari", kaže kompozitor Sanja Ilić.

U skladu sa humanom misijom ove serije u podizanju svesti ljudi u borbi protiv raka, sav prihod od prodaje ulaznica namenjen je Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije.

Na koncertu su nastupili virtuoz na violini Siniša Zlatić, primadona Suzana Šuvaković Savić i trubački orkestar Dejana Petrovića.

"Ovo je prvi put da se srpska truba konačno čuje u Evropskom parlamentu. Sada je došlo vreme za prijatnije tonove sa Balkana", rekao je Dačić.

Koncert na kome su trubači svirali mešavinu tradicionalnih srpskih, ruskih, ali i pop melodija izazvao je veliko interesovanje evropskih poslanika.

Dačić je rekao da Srbija treba da postane članica Evropske unije, a da je po svojoj kulturi ona to već odavno.

"U Evropsku uniju ulazite samo ako ste ponosni na svoju kulturu i na svoj narod", rekao je Dačić.

U uvodu na predstavljanju monografije, pročitane su dve Andrićeve pesme "U sumrak" i "Blaga mesečina", objavljene u listu "Bosanska vila" pre tačno 100 godina.

Akademik Matija Bećković rekao je na promociji da je Andrić izabrao na kom će jeziku pisati, kao i da je sve podredio jedinom cilju, pisanju.

Bećković je rekao da je Andrić uzdržano primio vest da je dobitnik Nobelove nagrade, kako je dodao, verovatno u strahu zbog onoga što je mogao da izazove konačni trijumf njegovog dela.

Prema njegovim rečima, Andrić se klonio i uzdržavao od tumačenja svojih knjiga i prepuštao je drugima da objašnjavaju njegove radove. Ističući da Andrić nikada nije govorio ni o sopstvenom poreklu,  Bećković je podsetio da su objavljivani različiti datumi i  godine,  kao i mesto njegovog rođenja, koje taj pisac nije pokušavao da ispravi.

"Ne bih se iznenadio ako bi se ispostavilo da u monografiji ima svih Andrićevih fotografija i dokumenata, osim njegovih oca i majke", konstatovao je Bećković. 

Autor Jovan Delić rekao je da je tehničkom greškom sa korica monografije u štampi izostalo njegovo ime i prezime, ali da je to potpuno u skladu sa Andrićevim primerom.

Delić je rekao da je Andrić "časno proživeo iskušenja istorije", a da je pored ostalog napisao najbolje eseje u srpskoj književnosti i izgovorio jednu od najboljih beseda na dodeli Nobelove nagrade.

Knjigu o Andriću i njegovom delu u luksuznoj opremi i bogato ilustrovanu fotografijama, objavili su "Pravoslavna reč" i Muzej grada Beograda.  Nobelova nagrada za književnost Ivi Andriću uručena je u Stokholmu 10. decembra 1961. godine.

Manifestica je otvorena izložbom radova našeg proslavljenog slikara iz Sombora Save Stojkova, koji se ubraja među 100 najznačajnijih slikara današnjice.

Posetioci parlamenta moći će da vide 25 slika na kojima su oslikani predeli Bačke.

Izložbu pod nazivom "Horizonti ravnice", posetio je veliki broj poslanika Evropskog parlamenta.

Inače, mali broj umetnika imao je mogućnost da predstavi sebe i svoju zemlju u koncertnoj sali u Briselu.

U toku današnjeg dana muzičar i prvak trube Dejan Petrović predstaviće izvorno muzicirnje,a nastup će imati i prvakinja beogradske opere Suzana Šuvaković Savić.

Time je završen dvodnevni program obeležavanja Dana Narodnog pozorišta (22. novembra), osnovanog pre 143 godine.

U foajeu rekonstruisane scene dramska prvakinja Ksenija Jovanović otkrila je ploču sa imenima svih dosadašnjih dobitnika nagrade "Raša Plaović".

Priznanje sa imenom tog velikana srpskog glumišta dodeljuje se od 1988. godine, a prvi ga je poneo Petar Banićević.

Publici, u kojoj su bile ugledne ličnosti javnog i kulturnog života, obratili su se ministar kulture Predrag Marković, upravnik Narodnog pozorišta Božidar Đurović i direktorka drame Molina Udovički Fotez.

Izložba "Srbija, zemlja fresaka", koju čine 32 eksponata, tokom čitave godine boravila je u Italiji. Najpre u Firenci, pa onda u Rimu, a trenutno se nalazi u Viterbu.

Tokom dvomesečnog boravka u Crkvi Santa Kroče u Firenci, izložbu je videlo više od 30.000 posetilaca, čime je oboren rekord posećenosti gostujućih izložbi u toj crkvi. Upravo zato, njen starešina zatražio je da deo izložbe ostane u njihovom trajnom vlasništvu.

"Zaista smo ponosni, jer je naš posao pravljenje spona između kultura, prezentacija nasleđa koje se nalazi u našim zbirkama i nasleđe koje Srbija baštini", rekla je Tatjana Cvjetičanin, direktorka Narodnog muzeja u Beogradu. 

Firenca je grad koji vrvi od turista tokom čitave godine. Samo u Crkvu Santa Kroče u kojoj se nalaze freske čuvenog Đota i u kojoj su sahranjeni Mikelanđelo, Galilej, Makijaveli i Rosini, godišnje obiđe više od milion posetilaca.

"Turuzam i kultura su veoma povezani. I sama činjenica da je deo izložbe uvršten u stalnu postavku znači da su to izuzetno vredni predmeti koje će, kada neko vidi na izložbi, sigurno poželeti da vidi i u originalu", rekla je Ljiljana Čerović iz Turističke organizacije Srbije.

Freske iz pravoslavnih manastira Rusije i Srbije sve više pobuđuju pažnju stručne javnosti širom sveta.

Izložba koja će krajem novembra biti otvorena u Firenci, na najbolji način pronosiće slavu srpskog fresko-slikarstva.

Doajen srpske kinematografije pratio je rad Jiržija Mencla na pripremi opere Zaljubljen u tri narandže, koju je, početkom ove godine, slavni češki reditelj postavio u korežiji sa upravnikom Narodnog pozorišta Božidarom Đurovićem. Film traje 55 minuta, a projekciji će, kako je najavljeno, prisustvovati oskarovac Mencl.

Večaras će, na Velikoj sceni biti predstavljena i foto-monografija Skrivena lepota autorke Dine Jonsen, u kojoj su, na više od sto stranica, objavljene fotografije članova Drame, Opere i Baleta, enterijeri zgrade, dešavanja iza kulisa.

Odabrane fotografije iz knjige biće izložene u foajeima pozorišta.

Sam Dan Narodnog pozorišta, 22. novembar, biće obeležen tradicionalnom akademijom i dodelom godišnjih nagrada. Na svečanoj akademiji biće sumirani rezultati ostvareni u prethodnoj godini i dodeljene nagrade za umetničke i radne rezultate. Kako je objavljeno, ovogodišnja dobitnica nagrade "Raša Plaović" je glumica Nataša Ninković.

U utorak uveče otvara se adaptirana scena "Raša Plaović", u čijem će holu će biti otkrivena ploča sa imenima svih dobitnika nagrade koja nosi ime velikog srpskog glumca. Kao prva premijera na adaptiranoj sceni biće izvedena predstava Zli dusi Fjodara Mihajloviča Dostojevskog, u dramatizaciji i režiji Tanje Mandić Rigonat.

Otvaranjem izložba "Stevan Sremac, akademik i akademac" biće proslavljena i prva godišnjica rada Muzeja Narodnog pozorišta.

Narodno pozorište u Beogradu osnovano je 1868. godine. Prva predstava Đurađ Branković izvedena je 22. novembra te godine u gostionici "Kod engleske kraljice", koja je bila privremeni dom nacionalnog teatra do podizanja zgrade na današnjem Trgu Republike.

Predsednik SANU Nikola Hajdin ocenio je, u pozdravnoj reči, da je svaki problem koji zaokuplja društvo istovremeno i problem SANU i da ona tim problemima treba da prilazi polazeći od naučnih činjenica bez ikakvih drugih primesa.

Hajdin je naglasio da je "osnovni zadatak Akademije da analizira i izučava prosvetne probleme na naučnoj osnovi i da u tom pravcu javno deluje".

"Samo uključivanjem naučnog rasuđivanja možemo pomoći ukupnim naporima u tom pravcu. To je zapravo naš zadatak koji u poslednje vreme prema našim mogućnostima i izvršavamo", rekao je Hajdin i podsetio na drugi i mnogo važniji zadatak, koji se sastoji u shvatanju da je svaki problem koji zaokuplja društvo i narod u isto vreme i problem Akademije.

Prisutnima se obratio i predsednik Srbije Boris Tadić koji je rekao da misija te institucije nije da bude u službi dnevne politike, niti da bude arbitar u sukobu interesa izvan njenog domena, već da ostane ono što je i do sada bila - stožerna nacionalna naučna i kulturna institucija.

Tadić je istakao da jačanje kapaciteta za uključivanje Srbije u međunarodne naučne projekte i zaustavljanje odliva mozgova moraju biti jedan od državnih prioriteta i zadataka Srpske akademije nauka i umetnosti.

"Ne želimo da školujemo mlade istraživače za druge, od nas bogatije, već da ovde stvorimo radne i životne uslove, perspektivu za njih, da prvenstveno ovde ostvaruju svoje profesionalne ciljeve i potvrđujući sebe razvijaju i unapređuju privredu, društveni i kulturni život u svojoj zemlji", rekao je Tadić.

SANU će, kako je rekao, nastaviti da doprinosi izgradnji bogatijeg, socijalno uravnoteženog i solidarnog društva, tako što će na naučnim principima definisati probleme i kreirati atmosferu koja će dovesti do novih, dugoročnih rešenja baziranih na činjenicama i naučnom metodu.

Ministar prosvete i nauke Žarko Obradović rekao je da naučno-istraživačka delatnost, zajedno sa visokim obrazovanjem, mora imati ulogu pokretača sveukupnih ekonomskih i društvenih promena i reformi u procesu u stvaranju društva zasnovanog na znanju.

Srbija danas u izuzetno kompleksnom civilizacijskom i društvenom trenutku od svoje naučne elite i stvaralaca očekuje prave odgovore, rekao je Obradović i naglasio da SANU mora biti jedan od nosilaca privrednog i društvenog razvoja Srbije.

Ministar kulture, informisanja i informacionog društva Predrag Marković čestitao je Akademiji rođendan i ocenio da će u budućnosti Akademija ostati konzervativna kakva i treba da bude, ali i da će naći način da povezuje mlade ljude i institucije na projektima i poslovima koji se moraju završavati.

Akademici čine Akademiju i nikada ne smemo zaboraviti ljude koji su ustanovili temelje naše države, nauke i umetnosti, rekao je Marković i naveo da je 170 godina tolika tradicija da moramo biti svesni da je veća naša obaveza prema Akademiji nego njena prema nama.

Centralnoj proslavi na Dan Akademije prisustvovali su i predsednica Skupštine Slavica Đukić Dejanović, potpredsednici vlade Božidar Đelić i Jovan Krkobabić, patrijarh Irinej, kao i predstavnici verskih zajednica, kulturnih i naučnih institucija i diplomatskog kora.

U umetničkom programu izvedeno je "Čudo u Šarganu" najmlađeg akademika Isidore Žebeljan.

Tekstove prvih članova Društva srpske slovesnosti - Jovana Sterije Popovića, Sime Milutinovića Sarajlije, Vuka Stefanovića Karadžića i Petra II Petrovića Njegoša, koje je priredio akademik Ljubomir Simović, čitali su dramski umetnici Nataša Ninković, Gojko Šantić i Nebojša Dugalić.

Godišnjica je obeležena i otkrivanjem biste Laze Kostića i otvaranjem izložbe "Akademici - likovni umetnici, iz umetničke zbirke SANU" a biće završena sutra koncertom kamerne muzike kompozitora-članova SANU u Kolarčevoj zadužbini.

Manifestacija će se večeras održati u Beogradu, Subotici, Somboru, Kikindi, Bečeju, Novom Sadu, Bačkoj Palanci, Inđiji, Sremskoj Mitrovici, Rumi, Pančevu, Smederevu, Zaječaru, Lazarevcu, Valjevu, Šapcu, Vranju, Čačku, Jagodini, Leskovcu, Užicu, Nišu, Novom Pazaru, Zrenjaninu, Vršcu, Kragujevcu i Kruševcu.

Nacionalna, profesionalna i amaterska pozorišta, pozorišta nacionalnih manjina, alternativna pozorišna scena, kulturni centri, uključili su se u projekat "Noć pozorišta", koji je deo projekta "Evropska pozorišna noć" (European theatre night), koji podstiče pozorišno stvaralaštvo širom Evrope i približava kulturne vrednosti širokoj javnosti.

Ulaznice se prodaju po simboličnoj ceni od 300 dinara.

Ovogodišnja manifestacija će se, na nacionalnom nivou, održati i u Slovačkoj, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Češkoj i Hrvatskoj, gde je pokrenuta pre tri godine.

Otkrivanjem biste, dela akademika Nikole Koke Jankovića, Laza Kostić "došao na svoje mesto, na kome ga dočekuje niz znamenitih pesnika - Branko Radičević, Đura Jakšić, Vojislav Ilić, Aleksa Šantić, Jovan Dučić, Milan Rakić i sve njih i sve nas sa gornjeg grada gleda Despot Stefan Lazarević pesnik 'Slova ljubve'", istakao je Simović.

"'Slovo ljubve' Laze Kostića zove se zove 'Santa Maria della Salute'", rekao je Simović, napominjući da se otkrivanjem biste naglašava jedna od "magistralnih linija našeg pesništva počevši od Despota Stefana Lazarevića do Laze Kostića" koja povezuje 19. i 20. vek.

Svojim shvatanjem poezije, jezika i sveta Laza Kostić je toliko otišao ispred svog vremena i toliko je i danas živ i aktuelan, toliko podsticajan, čak i provokativan, istakao je Simović, dodavši da je Kostić među nama živo prisutan da ga čitamo i doživaljavamo i kao pesnika 21. veka.

Glumac Gojko Šantić pročitao je, potom, pesmu Laze Kostića "Među javom i med snom".

Laza Kostić je rođen 1841. godine u Kovilju u Bačkoj. Nakon što je doktorirao prava, bavio se advokaturom i bio beležnik i predsednik suda. Potom se odlučio je da se do kraja svog života bavi književnošću, novinarstvom i politikom.

Kostić je svoje književno stvaranje počeo u jeku romantizma pored Jovana Jovanovića Zmaja i Đure Jakšića. Napisao je oko 150 lirskih i 20-tak epskih pesama, balada i romansi, kao i tri drame, estetičku raspravu, filozofski traktat i veliku monografiju o Jovanu Jovanoviću Zmaju.

Jedna od njegovih najpoznatijih dela su "Među javom i med snom" i "Santa Maria della Salute".

Živojin Pavlović je bio jedan od autora koji nije imao potrebe da jednom delatnošću dopunjuje ili pravda drugu svoju delatnost, svaka od njih je bila potpuno savršena.

Imao je lakoću da prihvati čitav niz sivog i razloži na crno i belo, rekao je Marković na otkrivanju spomen obeležja.

Živeo je u dobu, koje je bilo toliko sivo da je u svojim knjigama i filmovima morao da ga razlaže na boje, do te mere da se oni koji su svemu davali sivi ton uplaše i to nazovu 'crnim talasom', rekao je Marković.

Znao je da sa istim razumevanjem prikaže junake i na jednoj i drugoj strani, ne osuđujući, već samo slikajući, shvatavši da ćemo mi danas, navijati čas za jedne, čas za druge junake, zaključio je on.

Odlomke iz dnevnika Pavlovića čitao je glumac Radoš Bajić. On je istakao da je delo Živojina Pavlovića toliko veliko, da će se iz njega tek učiti.

"Mali je milion razloga da se ovog izuzetnog umetnika, stvaraoca i čoveka sećamo, ali je još više razloga da njegova dela, dalje i iznova, istražujemo i tumačimo", izjavio je književni kritičar Dragoljub Stojadinović.

Spomen ploča Pavloviću je 15. koju Ministarstvo kulture Srbije postavlja istaknutim književnicima na mestima gde su živeli.

U Ulici Majke Jevrosime ispred broja 39 svečanom otkrivanju prisustvovali su članovi porodice, kolege, glumci i građani, poštovaoci dela Pavlovića.

u Galeriji SANU je održan je koncert na kome su izvedene minijature svih kompozitora, akademika SANU.

Na Kalemegdanu će sutra biti otkrivena bista Lazi Kostiću, a u galeriji SANU biće otvorena izložba Akademici likovni umetnici na kojoj će biti izložena dela iz Umetničke zbirke SANU.

Dan Akademije biće obeležen programom u Svečanoj sali SANU 19. novembra, besedom predsednika SANU akademika Nikole Hajdina, pozdravnim govorima predsednika Borisa Tadića, ministra prosvete i nauke Žarka Obradovića i ministra kulture, informisanja informacionog društva Predraga Markovića.

U umetničkom programu biće izvedena kompozicija najmlađeg akademika, dopisnog člana SANU Isidore Žebeljan: Čudo u Šarganu, pesma za obou i violinu, akademika Dejana Despića Per due, za obou i violinu. Muziku će izvesti Julija Harting, violina i Borislav Čičovački, oboa.

Akademik Predrag Palavestra podsetiće na početke SANU, a akademik Ljubomir Simović priredio je tekstove prvih članova Društva srpske slovesnosti Jovana Sterije Popovića, Sime Milutinovića Sarajlije, Vuka Stefanovića Karadžića i Petra Petrovića Njegoša koje će govoriti dramski umetnici Nataša Ninković, Gojko Šantić i Nebojša Dugalić.

Obeležavanje 170 godina postojanja SANU završiće se koncertom kamerne muzike kompozitora članova SANU 20. novembra u Velikoj sali Kolarčeve zadužbine.

Ninković je nagrađena za ulogu Hede Tesman u predstavi "Heda Gabler", po tekstu Henrika Ibzena i u režiji Snežane Trišić.

Žiri u sastavu: Ivana Dimić, Nebojša Romčević, Radoslav Milenković, Svetlana Bojković i Boris Komnenić većinom glasova doneo je odluku o laureatu za sezonu 2010/2011.

Pored Ninkovićeve, kandidati za nagradu bili su Dragan Mićanović, Igor Đorđević, Nebojša Dugalić, Nikola Ristanovski i Hana Selimović.

Nagrada će biti uručena u utorak, 22. novembra, na svečanosti koja će se održati na Velikoj sceni povodom 143 godine rada Narodnog pozorišta.