Veb-portal Vikiliks najavio je da će Asanž "u prijateljskom i satiričnom tonu" u šou-programu razgovarati sa političarima, revolucionarima, umetnicima i vizionarima, ali se u saopštenju ne precizira ko će biti među gostima.

"Moj rad sa Vikiliksom nije mi olakšao život, ali nam je dao platformu da emitujemo ideje o promeni sveta", rekao je Asanž u najavi za seriju intervjua u produkciji njegove kuće "Kvik rol prodakšns".

"Pošto sam dugo u kućnom pritvoru, lepo je da imate posetu s vremena na vreme i da naučite nešto o svetu. A pošto su razgovori koje smo imali bili krajnje zanimljivi, pomislili smo zašto ne bismo to snimili i prikazali drugim ljudima", navodi Asanž u saopštenju.

Šou-program "Svet sutrašnjice" sniman je u Londonu, gde je Asanž proveo oko 500 dana u kućnom pritvoru.

Raša tudej otkupila je ranije licencu za emitovanje programa i ta ruska televizija prikazaće čitavu seriju na engleskom, španskom i arapskom jeziku.

Asanž očekuje presudu Vrhovnog suda u Londonu o tome da li će biti izručen Švedskoj na ispitivanje zbog optužbi za silovanje i seksualno zlostavljanje, koje on kategorički poriče.

Osnivač Vikiliksa kaže da bi, ukoliko bude izručen Švedskoj, na kraju mogao da bude poslat u SAD i krivično gonjen zbog objavljivanja njihovih poverljivih diplomatskih depeša.

Asanž se našao na udaru SAD zbog objavljivanja više od 250.000 američkih diplomatskih depeša, što je izazvalo pravu pometnju ne samo u Vašingtonu, nego i u drugim zemljama iz kojih su izveštavali američki službenici.

Asanž, koji je državljanin Australije, sada čeka odgovor britanskog suda na njegovu žalbu protiv izručenja Švedskoj, gde je optužen za seksualno uznemiravanje.

Osnivač Vikiliksa uporno negira ove optužbe, tvrdeći da su one politički motivisane i povezane sa radom njegovog sajta Vikiliks na kome su objavljene hiljade poverljivih dokumenata SAD.

Vikiliks je na Tviteru objavio i da pravna situacija u kojoj se Asanž sada nalazi nije smetnja da se on kandiduje na izborima za gornji dom australijskog parlamenta.

"Proverili smo i ustanovili da Džulijan Asanž može da se kandiduje na izborima za Senat, iako je u pritvoru. Džulijan je odlučio da to učini", objavio je Vikiliks na Tviteru.

Asanž će se najverovatnije kandidovati i u direktnoj borbi s premijerkom Džulijom Gilard, na izborima za donji dom parlamenta, koji će biti održani 2013. godine.

Gilardova je ranije osudila rad Vikiliksa i rekla da je objavljivanje poverljivih dokumenata američke vlade "veoma neodgovorno".

U mejlu, koji je poslao potpredsednik "Stratfora" za obaveštajne poslove Fred Barton, samo nekoliko sati pošto je predsednik Barak Obama objavio detalje akcije u kojoj su mornarički specijalci ubili Osamu bin Ladena u Pakistanu, doslovce stoji: "Uzeli smo telo. Hvala bogu", objavio je Vikiliks.

Posle samo 25 minuta usledila je sledeća poruka: "Telo je prebačeno u Dover, DE, avionom CIA", a u istoj poruci pominje se i vojni institut za patologiju u Betesdi.

"Dover, DE" odnosi se na grad Dover u saveznoj američkoj državi Delaver, gde se nalazi velika vojna baza, 175 kilometara daleko od Vašingtona.

U sledećoj poruci, koja je usledila sat kasnije, Barton, koji se smatra vodećim ekspertom za terorizam i bezbednost, dodaje: "Ako su telo bacili u more, u šta sumnjam, ličilo bi na ono što je uređeno sa pepelom naciste Adolfa Ajhmana. Mi bismo želeli da napravimo fotografije, uzmemo DNK-a, otisak prsta i još mnogo toga. Njegovo telo je povezano sa zločinima, i ja mislim da ni FBI ni DOA (Odeljenje za pravosuđe) ne bi to dozvolili".

Adolf Ajhman je bio vodeći nacistički organizator holokausta, koji je posle Drugog svetskog rata sa lažnim pasošem pobegao u Argentinu. Tu su ga u tajno organizovanoj akciji oteli agenti izraelske tajne službe Mosad i prebacili u Izrael, gde je bio izveden na sud.

Osuđen je na smrt, pogubljen, kremiran, a njegov pepeo je prosut u more na tajnoj lokaciji, tako da ne postoji nijedno mesto koje je spomen na tog ratnog zločinca.

U memorandumu, u kojem se nalaze uputstva analitičarima na terenu na koji način da prikupljaju informacije sa područja bivše Jugoslavije navedeno je da su ekonomske mere štednje MMF-a nametnute bivšoj Jugoslaviji u predratnom periodu izazvale socijalne nemire koji su delom krive za rat.

Iz tog razloga "Stratfor" daje instrukcije svojim analitičarima da posebno obrate pažnju na socijalna pitanja u regionu, objavio je Vikiliks.

"Zbog globalne recesije bilo kakvi ekonomski pokazatelji iz regiona veoma su važni. Pazite na bilo kakve nerede usled krize u kojima učestvuju radnici, sindikati. Nemojte zaboraviti da su mere štednje MMF-a nametnute Jugoslaviji delimično krive za početak rata. Moramo voditi računa o bilo kakvom ekonomski motivisanom socijalnom nezadovoljstvu", navodi se u memorandumu.

Takođe, istaknuto je da se pazi na sve ekonomske izjave koje dolaze iz Srbije, BiH i Hrvatske.

Za  analitičare "Stratfora" od ključne važnosti su signali da Zapadna Evropa daje sredstva za pomoć i razvoj regionu, kao i posete MMF-a u zemljama regiona.

"Pazite na probleme u bankarskom sektoru, bilo kakvo pominjanje da strane banke u regionu rade nešto neuobičajeno, kao što je zatvaranje poslovnica ili sprečavanje investicija", navodi se u memorandumu.

Bosna i Hercegovina ključ regiona

Analitičarima se skreće pažnja da je BiH ključ regiona, te da vode računa o međuetničkim odnosima u toj zemlji. Ističu da treba voditi računa o odnosima u Federaciji BiH i radikalizaciji Republike Srpske.

Ukazano je da paze na "bilo kakav indikator da etničke grupe u BiH traže veću autonomiju ili bilo kakvo pominjanje nasilja".

"Podele između Bošnjaka i Hrvata su posebno važne. Pazite na nasilje na fudbalskim terenima, organizovani kriminal, bilo šta što može prerasti u etničko nasilje", navodi se u memorandumu.

Zanimljiva je ocena "Stratfora" da je organizovani kriminal veoma prisutan u svim zemljama Zapadnog Balkana.

"Posebno treba obratiti pažnju na Hrvatsku, koja ima visoku aktivnost organizovanog kriminala, Makedoniju, Crnu Goru, jer je cela ta zemlja organizovani kriminal, BiH u kojoj postoji visoka penetracija organizovanog kriminala sa ruskim vezama, zbog čega nam je ovo dvostruko važno, kao i Albaniju i Kosovo, na koje moramo posebno paziti", navodi se u memorandumu.

Značajna pažnja posvećena je Kosovu, ističući da su do nasilja na Kosovu doveli štrajkovi albanskih rudara tokom osamdesetih godina prošlog veka.

Pažnju, kako ističu, treba posvetiti i Srbima na severu Kosova, koji "mogu pokrenuti nasilje u svakom trenutku".

Nasilje, kako se navodi, mogu pokrenuti Albanci u dolini Preševa i muslimani u Sandžaku.

Među prvim porukama Vikiliks je objavio i-mejl koji tvrdi da je Izrael uništio sva iranska nuklerna postrojenja na zemlji.

Ta poruka koju je američka obaveštajna kompanija "Stratfor" poslala u novembru jedna je od pet miliona "Stratforovih" koje Vikiliks planira da obelodani.

U poruci od 7. novembra 2011. godine citira se izraelski obaveštajni agent koji govori o izveštajima da Izrael priprema vojnu ofanzivu na Iran.

Međutim, navodi se da su izraelski komandosi su u saradnji sa kurdskim borcima već uništili instalacije.

Agent odgovara i na izjavu izraelskog ministra odbrane Ehuda Baraka "što više to bolje", nakon misteriozne eksplozije u kojoj je ubijeno 17 pripadnika iranske Revolucinarne garde kraj Teherana u novembru.

U to vreme Iran je tvrdio da je to pojedinačni slučaj, a jedan američki bloger je ukazivao da iza svega stoji Izrael.

Kampanja stigla iz Evrope

"Mislim da je to diverzija. Izraelci su već uništili iransku nuklearnu infrasrukturu na zemlji pre više nedelja", rekao je izraelski izvor. On je dodao da je napetost s Iranom deo evropske konspiracije, prenosi Vikiliks. 

"Trenutnu kampanju 'hajde da bombardujemo Iran' naredili su lideri EU da skrenu pažnju javnosti od svojih domaćih finanasijskih problema", naveo je taj izraelski agent.

Kako navodi Vikiliks, jedan analitičar kompanije "Stratfor" upitao je: "Kada i kako su Izraelci uništili infrastukturu i može li bilo ko prihvatiti da to može dovesti do toga da Evropa zaboravi na evrokrizu ? Da li to uopšte možemo smatrati verodostojnim? Ja čak ne vidim čemu ta dezinformacija može služiti."

Postoje mišljenja da je Izrael poslao komandose u Iran, možda uz pomoć Kurda ili iranskih Jevreja koji su imigrirali u Izrael, da izvedu operacije.

U svom saopštenju Vikiliks navodi da je dobio pristup velikoj količini interne i eksterne korespondencije te kompanije sa sedištem u Ostinu, glavnom gradu Teksasa, koja svoje analize radi na osnovu poverljivih podataka i to naplaćuje, javlja Rojters.

"Dokumenta pokazuju kako radi jedna privatna obaveštajna firma i kako bira mete za svoje privatne klijente i klijente iz vlade", dodaje Vikiliks u saopštenju.

Vikiliks navodi da ima dokaze o postojanju poverljivih veza između "Stratfora" i korporacija poput Lokid Martina, Nortrop Grumana koje proizvode vojnu opremu, ali i američke vlade uključujući Stejt department, marince i vojnu obaveštajnu službu.

Asanžova obaveštajna služba

"Imamo privatnu obaveštaju firmu, koja se oslanja na informatore iz američke vlade i stranih obaveštajnih agencija sumnjive reputacije, kao i na novinare", rekao je osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž.

Prema njegovim rečima, brine činjenica što će se na meti naći, između ostalih, aktivisti nekih organizacija koje se bore za ispravnu stvar.

Izvršni direktor i osnivač "Stratfora" Džordž Fridmen upozorio je 11. februara na krađu elektronske pošte.

U decembru su u kompjutersku mrežu te kompanije upali pojedinici koji tvrde da su povezani sa grupom sajber-aktivista "Anonimus".

Vikiliks je već objavio hiljade diplomatskih depeša u vezi sa američkim ratovima u Iraku i Avganistanu, što je izazvalo gnev u Vašingtonu.

Asanž je u kućnom pritvoru u Britaniji i vodi pravnu bitku da ne bude izručen Švedskoj gde je optužen za navodne seksualne prestupe.

Ta organizacija preti da će pokrenuti kampanju kojom će narušiti ugled Švedske, jer će, između ostalog, obelodaniti depešu koja, kako kažu, dokazuje da je Bilt agent SAD od sedamdesetih godina, navodi list, ističući da je do tih informacija došao pošto je imao uvid u jedan interni izveštaj Vikiliksa.

Bilt će zbog toga biti primoran da podnese ostavku, smatraju u Vikiliksu i ocenjuju da bi to bio kraj njegove političke karijere.

Ministar spoljnih poslova Švedske već je na svom blogu reagovao na te pretnje, poručujući Vikiliksu da slobodno objavi izveštaj kojim mu preti.

"Kada se to dogodi, ovaj deo njihove planirane kampanje brzo će potpuno izgubiti smisao", napisao je Bilt.

Džulijan Asanž, koji je rođen u Australiji, sada se nalazi u Velikoj Britaniji gde se bori protiv izručenja Švedskoj, čije ga vlasti traže zbog optužbi za silovanje i seksualni napad.

Vikiliks je više puta izrazio zabrinutost da će Asanž, ukoliko bude poslat švedskim vlastima, odmah biti izručen Vašingtonu, koji ga traži zbog toga što je njegov sajt objavio stotine hiljada poverljivih depeša američkih diplomata.

Ovom odlukom je odbačen zahtev branioca da Mening bude samo disciplinski kažnjen.

Proces protiv Meninga se vodi u vojnom sudu u bazi Fort Mid, a odbrana je tokom pripremnih ročišta nastojala da dokaže da je njihov branjenik bio nesvestan postupaka koje je počinio kada je otkrio poverljiva dokumenta.

Tužilaštvo je, međutim, istaklo da je Mening stupanjem na dužnost potpisao zakletvu da nijedna od poverljivih informacija do kojih dođe ne sme da bude otkrivena ili objavljena u narednih 80 do 100 godina.

Meningu, optuženom po 22 tačke, biće suđeno za, navodno, odavanje 700.000 tajnih dokumenata i video snimaka.

Optužen je između ostalog i za pomaganje neprijatelju, jednom od najtežih optužbi zbog koje bi mogao da bude osuđen na doživotnu robiju.

Datum početka suđenja Meningu biće naknadno saopšten.

Ročište pred Vrhovnim sudom treba da traje do sutra nakon čega se odluka sudskog veća očekuje kroz dve do 10 nedelja.  Ako sud odbaci njegovu žalbu, Asanž može da se obrati Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, ali nije jasno da li bi u tom slučaju postupak izručenja bio obustavljen.

Asanž se pojavio pred sudom u sivom odelu, a ispred zgrade suda pozdravilo ga je na desetine pristalica koji su uzvikivali "Oslobodite Asanža!" i "Sistem da bi se zaštitio, kažnjava one koji se ne boje da kažu istinu".

Okružni sud je u februaru 2011. godine odobrio Asanžovo izručenje Švedskoj nakon čega se on žalio Višem sudu. Taj sud je takođe doneo odluku o njegovom izručenju, ali je omogućio da se obrati Vrhovnom sudu.

Asanž koji je uhapšen 7. decembra 2010, odbacuje optužbe da je u avgustu 2010. godine dok je bio u poseti Stokholmu, seksualno napao dve žene.

Prva od 10 polučasovnih emisija trebalo bi da bude emitovana sredinom marta, a tema emisija će biti "svet sutrašnjice", prenosi britanski Gardijan.

Još nije poznato na kom televizijskom kanalu će se šou emitovati.

Sam Asanž kaže da će u svojoj emisiji razgovarati sa "onima koji imaju mogućnost da utiču na našu budućnost" i pita se "da li idemo ka utopiji ili distopiji i kako možemo da pronađemo pravi put?"

"Novi šou je izuzetna prilika da se diskutuje o viziji mojih gostiju", zaključuje Asanž.

Džulijan Asanž je uhapšen u Velikoj Britaniji po poternici švedskog tužilaštva zbog optužbi za seksualno uznemiravanje dve žene u avgustu 2010. godine u Švedskoj. On je odbacio te optužbe i sada očekuje presudu vrhovnog suda o žalbi na odluku o izručenju Švedskoj.

Sud je zakazao dvodnevno ročište za 1. februar 2012. godine.

Švedske vlasti žele da ispitaju 40-godišnjeg Australijanca u vezi sa optužbama za silovanje i seksualno zlostavljanje koje su podnele dve žene koje su volontirale u Vikiliksu u avgustu 2010. godine.

Osnivač Vikiliksa uhapšen je u decembru prošle godine i nakon devet dana provedenih u zatvoru u Londonu, uz kauciju je pušten na slobodu. Sada se nalazi u istočnoj Engleskoj.

Asanž strahuje da bi, ukoliko bude isporučen Švedskoj, mogao da bude izručen i SAD, gde ga čekaju optužbe u vezi sa objavljivanjem na stotine hiljada dokumenata američke vlade.

Tvorac Vikiliksa odbacio je optužbe švedskog pravosuđa, tvrdeći da je slučaj politički motivisan od onih koji se protive njegovom radu.

Sudije Visokog suda odlučile su da je ovaj slučaj od "opšteg javnog značaja" i da bi Vrhovni sud trebalo da donese odluku "što je moguće pre".

Asanžu je sada na raspolaganju 14 dana da i zvanično uloži žalbu najvišoj sudskoj instanci u Britaniji i tako nastavi svoju pravnu borbu dugu skoro godinu dana, prenele su agencije.

Osnivač Vikiliksa uhapšen je u decembru prošle godine i nakon devet dana provedenih u zatvoru u Londonu, uz kauciju je pušten na slobodu. Sada se nalazi u istočnoj Engleskoj.

Asanž strahuje da bi, ukoliko bude isporučen Švedskoj, mogao da bude izručen i SAD, gde ga čekaju optužbe u vezi sa objavljivanjem na stotine hiljada dokumenata američke vlade.

Tvorac Vikiliksa odbacio je optužbe švedskog pravosuđa, tvrdeći da je slučaj politički motivisan od onih koji se protive njegovom radu.

Sud u Londonu potvrdio je da je Asanž uložio podnesak u kojem traži saslušanje pred Vrhovnim sudom.

Asanžu je 2. novembra već odbijena prva žalba na izručenje Švedskoj, gde je protiv njega podignuta optužnica za silovanje i seksualno uznemiravanje.

Zbog toga će Asanž zatražiti na saslušanju zakazanom za 5. decembar da Vrhovni sud razmotri njegovu žalbu, pozivajući se na značaj svog slučaja za celokupnu javnost.

Asanž, koji se nalazi u kućnom pritvoru u jednoj vili na istoku Engleske, već je najavio da će se žaliti i Evropskom sudu za ljudska prava ukoliko britansko pravosuđe odbaci njegove zahteve.

Njegove pristalice tvrde da je švedsko tužilaštvo pod uticajem SAD iz političkih razloga pokrenulo slučaj zbog toga što je sajt Vililiks objavio povreljive izveštaje američke vojske o ratovima u Iraku i Avganistanu i hiljade američkih diplomatskih depeša.

Asanžovi advokati tvrde da Asanž nema novca da plati sudske troškove nakon što je njegova molba odbijena, a ukoliko ne uloži žalbu britanskom Vrhovnom sudu, što za sobom povlači dodatne troškove i saglasnost Viskog suda, mogao bi da bude prebačen u Švedsku do kraja meseca, prenosi Gardijan.

Asanžov advokat Mark Samers kaže da će advokatski tim u naredne dve nedelje odlučiti da li će zatražiti pravo da se žali Vrhovnom sudu.

Naredni pretres zakazan je za tri nedelje, a Asanžu će biti odobreno da se žali Vrhovnom sudu jedino ako uspe da dokaže da će presudom biti dovedena u pitanje "problematika od javnog značaja".

Ako to ne uspe, Asanžu preostaje da uveri evropske sudove da postoji rizik da će biti izložen torturi u Švedskoj.

Asanž strahuje da bi, ukoliko bude isporučen Švedskoj, mogao da bude izručen i SAD, gde ga čekaju optužbe zbog objavljivanja na stotine hiljada dokumenata američke vlade.

Takođe, postoji bojazan i kako će Vikiliks funkcionisati, ako njegov osnivač završi u švedskom zatvoru.

Kontroverze oko Asanža

Za razliku od njegovih pristalica koji ga vide kao borca za istinu, njegovi kritičari smatraju da je on čovek koji je, jureći za publicitetom, ugrozio živote ljudi omogućivši masovni pristup veoma osetljivim informacijama.

Ljudi koji su radili sa Asanžom opisuju ga kao žestoku, veoma inteligentnu i harizmatičnu osobu koja ima neverovatnu sposobnost da otkrije kompjuterske kodove.

Vikiliks je osnovao 2007. godine sa grupom ljudi sličnih stavova, a taj sajt dospeo je u žižu javnosti aprila 2010. godine, kada je na njemu objavljen tajni snimak o napadu američkog helikoptera u Iraku kada je ubijeno na desetine civila, uključujući dva nenaoružana novinara britanske novinske agencije Rojters. Kasnije je usledilo objavljivanje na stotine hiljada dokumenata američke vlade.

Asanž je često boravio u Švedskoj, jer zakoni te zemlje štite anonimnost na internetu, ali su ga u međuvremenu dve Šveđanke optužile za seksualno uznemiravanje.

Osnivač Vikiliksa negira optužbe i ističe da su ih pokrenuli njegovi politički protivnici.

Sud u Londonu odbio je Asanžovu žalbu na izručenje. Odluku o izručenju donele su sudije Tomas i Ouzli.

Asanžovi advokati rekli su da će uložiti žalbu Vrhovnom sudu, na osnovu činjenice da je reč o slučaju sa opštim javnim značajem. Oni za ulaganje žalbe imaju 14 dana.

Ukoliko žalba bude usvojena, Asanž će ostati na posebnom režimu koji bi se mogao opisati kao "uslovna kaucija" - do saslušanja, koje se verovatno neće desiti do kraja ove godine.

Švedske vlasti žele da ispitaju 40-godišnjeg Asanža o navodnom silovanju i seksualnom napadu na dve žene, koje su svojevremeno volontirale za Vikiliks, avgusta 2010. godine u Stokholmu.

Asanž je odbacio navode optužbe i rekao da su politički motivisane.

Osnivač Vikiliksa trebalo bi da bude izručen Švedskoj u narednih 10 dana, mada se očekuje da se to neće desiti pre 26. novembra, navodi britanski Gardijan.

Asanž je od proteklog decembra živeo u kući Vona Smita u Norfolku. Nosio je elektronsku narukvicu kojom je praćeno njegovo kretanje, bio u obavezi da se javlja u policijsku stanicu svaki dan i morao da bude u kući najkasnije do 10 časova uveče.

"Crnoj Gori je potrebna saradnja delova vladajuće koalicije, građana i međunarodne zajednice", naveo je Mur i dodao da višedecenijska vladavina DPS-a izaziva zabrinutost u vezi sa transparentnošću vlade.

"Malo je verovatno da će parlament u kojem većinu ima DPS kontrolisati vladu koju drži ista partija. Rasparčana i slaba opozicija biće primorana da razbije drugarski odnos koji trenutno vlada između državnih službenika i vodećih kompanija", naveo je Mur.

"Kratkoročno, treba povećati pritisak na jačanje vladavine prava, Ahilove pete Crne Gore. On će doći unutar koalicije, uz pomoć do sada tihog stanovništva, ali i od međunarodne zajednice", piše u izveštaju koji je Mur poslao u aprilu 2009. godine.

Mur je ocenio da je trend umerenosti opozicionara, uz slab rezultat "antiđukanovićevskog" Pokreta za promjene, dobar predznak za moguću saradnju vladajuće koalicije i opozicije o nekim ključnim pitanjima, posebno o pitanju evropskih integracija.

Građani izabrali stabilnost

Mur je ocenio da su izborni rezultati pokazali da su građani izabrali stabilnost, dajući mandat vladajućoj koaliciji da ih vodi kroz problematične ekonomske vode i globalnu finansijsku oluju koja će žestoko pogoditi Crnu Goru.

Pobeda DPS-SDP koalicije, smatra Mur, obezbediće nastavak evroatlantskih integracija.

Bivši američki ambasador je, pozivajući se na izveštaj Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava koja posluje u okviru misije OEBS, rekao da su izbori dobili visoku ocenu, iako su tokom kampanje zabeležena mešanja državnih i partijskih struktura, optužbe za izbornu krađu i pristrasnost televizijskih stanica.

Komentarišući rezultate parlamentarnih izbora, Mur je afirmaciju državne nezavisnosti i slabljenje nacionalističkih snaga na političkoj sceni ocenio kao pozitivne.

Primećuje da u predizbornoj kampanji nije bilo pretnji crnogorskoj državnosti, pohvalivši opoziciju zbog umerenosti.

Istakao je da su multietničke i građanske stranke dobro prošle, dok nacionalističke nisu ušle u parlament.

Mur je konstatovao da je broj prosrpskih poslanika u parlamentu, posle izbora, pao sa 15 na osam.

"Multietnička vladajuća koalicija i SNP – premda primarno srpska, a sada javno građanska partija – zabeležile su snažan porast. Pad Pokreta za promjene bio je zbog unutrašnjih raskola, a ne zbog građanske orijentacije stranke, dok je Nova, kao jedina srpska stranka u parlamentu, obećala da će nastaviti da se drži umerenije linije", piše u Murovoj depeši.

Zbog blokade računa koje su Vikiliksu uvele, pre svega, finansijske kompanije "Viza" i "Masterkard", sajt je "prinuđen da privremeno obustavi objavljivanje dokumenata i da se posveti aktivnom prikupljanju priloga", piše u saopštenju Vikiliksa, objavljenom u Londonu.

"Od 7. decembra 2010. godine, na snazi je finansijska blokada koju su samovoljno i nezakonito uveli Benk of Amerika, "Viza", "Masterkard", "Pejpal" i "Vestern Junion". Taj napad uništio je 95 odsto naših prihoda", ukazao je Asanž.

"Vikiliks je radio poslednjih jedanaest meseci koristeći svoje rezerve novca. Organizacija je izgubila desetine miliona dolara zbog te blokade", naveo je vlasnik i to ocenio kao "politički napad na inicijativu SAD".

Vikiliks je od 2010. godine objavio tajna dokumenta američke vojske o ratovima u Avganistanu i Iraku, i hiljade diplomatskih depeša SAD.

Osnivač Vikiliksa je, u objavljenim memoarima, naveo da nije napao dve žene koje su ga optužile za silovanje i da je bio upozoren da vlada SAD pokušava da mu namesti zamku.

U knjizi, koju je sastavio nepoznati autor na osnovu 50 sati razgovora sa Asanžom, osnivač Vikiliksa kaže da "možda jeste šovinistička svinja u izvesnoj meri, ali ne i silovatelj" i da su dve Šveđanke koje su ga tužile dobrovoljno stupile u odnos sa njim.

Asanž (40) tvrdi u knjizi da ga je njegov kontakt iz jedne zapadne obaveštajne službe upozorio da vlada SAD, ogorčena zbog objavljivanja diplomatskih depeša, razmišlja da se sa njim obračuna "ilegalno", podmetanjem optužbi u vezi sa drogom i seksom.

Zbog tužbi koje ga terete sa silovanje, Asanž je bio uhapšen u Britaniji i kratko vreme ostao u pritvoru. Trenutno služi uslovnu kaznu u istočnoj Engleskoj, gde čeka da sud odluči da li će biti izručen Švedskoj. Odluka suda očekuje se narednih nedelja.

Nepovratnih milion dolara

Knjiga, za koju je Asanž primio više od milion dolara, trebalo je da izbavi Vikiliks iz finansijskih teškoća u kojima se nalazi.

Međutim, Asanž se predomislio kada je video prvi nacrt memoara i više puta je pokušao da sa izdavačima sklopi drugačiji ugovor.

Kada je izdavač "Kenongejt" izdala nezavršene memoare bez njegovog pristanka, Asanž je svoje izdavače nazvao "oportunistima" i "licemerima".

U izjavi koju je dao za Asošiejted pres, Asanž je rekao da su izdavači prekršili ugovor, njegova autorska prava i izneverili njegovo poverenje.

"Kenongejt" je odgovorio da je odlučio da objavi knjigu pošto Asanž nije vratio novac, već ga je upotrebio za podmirivanje sudskih troškova.

Asanžov američki izdavač, "Alfred A. Knopf", izjavio je da je poništio ugovor sa Asanžom i da neće objavljivati njegove memoare.

Knjiga govori o Asanžovom životu, od detinjstva u Australiji preko srednjoškolskog doba kada je počeo da se bavi hakovanjem, do osnivanja Vikiliksa.

Krajem novembra te godine Tuđman je američkom senatoru Danijelu Mojnihanu poručio kako se Srbi uzdaju u pomoć Rusa.

Nekadašnji predsednik Hrvatske preneo je Mojnihanu "pouzdane infomacije" da se nekoliko stotina ruskih dobrovoljaca bori na srpskoj strani u Bosni i Hercegovini.

"Vazdušna bombardovanja bi oslabila Miloševićevu podršku u Srbiji", rekao je Tuđman, koji je imao podatke da je "gotovo 100.000 mladih vojnika odbilo poziv na regrutaciju jer se protivi Miloševićevoj politici", navedeno je u dokumentu koji je preneo Jutarnji list.

"Vazdušni udari trebalo bi da budu usmereni na srpske vojne baze, postrojenja, fabrike za proizvodnju municije i vojne položaje. Srbi se hvale vojnom nadmoći i mogućnošću pravljenja rakete s navođenjem", rekao je tada Tuđman koji je, ipak, smatrao da nema potrebe za angažovanjem kopnenih snaga.

Tuđman je izjavio i da je procena Alije Izetbegovića, da su srpske snage ubile 128.000 ljudi i silovale 30.000 žena i devojčica, preterana.

Pahorova zebnja navedena je u dokumentima koji su objavljeni na Vikiliksu, a koji je napravila američka ambasada u Ljubljani 24. februara 2010. godine.

Slovenački ministar spoljnih poslova Samuel Žbogar je senatorima otkrio kako je srpska vlada zabrinuta da bi Srbija mogla izgubiti zamah prema evroatlantskim integracijama ukoliko ih zameni neka druga vlada.

Žbogar je ocenio kako je vlada premijera Mirka Cvetkovića napredna, ali je, istovremeno, izrazio svoje sumnje u njenu održivost, navodi se u depeši.

U toku sastanka sa američkim senatorima bilo je reči o situaciji na Kosovu, kada je slovenačka ministarka odbrane Ljubica Jelušič predložila kako bi slovenačka vojska u sastavu KFOR-a mogla čuvati srpske manastire i enklave na Kosovu.

Vašington hteo da smeni Dodika

"Bivši visoki predstavnik u BiH Kristijan Švarc-Šiling je u februaru 2007. godine zapretio upotrebom bonskih ovlašćenja protiv Milorada Dodika, tadašnjeg premijera RS, uz mogućnost njegovog uklanjanja s pozicije", naveo je Daglas Meklhejni, tadašnji američki ambasador u BiH, u depešama koje je objavio sajt Vikiliks.

Kako je napisao Meklhejni, Švarc-Šiling je predložio set mogućih sankcija protiv Dodika, upotrebom bonskih ovlašćenja. Jedna moguća mera je suspenzija implementacije aneksa o specijalnim i paralelnim vezama RS i Srbije.

Prema pisanju Nezavisnih novina, Meklhejni je napisao i da bi američka vlada podržala takve sankcije protiv Dodika, i zato jer su, kako je rekao, neki njegovi potezi ugrozili američku politiku na Balkanu.

Švarc-Šilingu i Amerikancima smetala je, kako se navodi, Dodikova retorika u vezi sa referendumom u RS, Dodikovi zapaljivi stavovi u vezi sa Kosovom, kao i stavovi o položaju Hrvata u BiH, odnosno zalaganje za hrvatski entitet.

Ministar spoljnih poslova Milan Roćen tada je rekao ambasadoru da je bio zbunjen i razočaran, dok su štampani mediji prenosili sarkastične komentare premijera i koordinatora za borbu protiv trgovine ljudima Bojana Obrenovića, koji dovode u pitanje istinitost izveštaja", pisao je Mur Vašingtonu.

Vlada u Podgorici ne poštuje u potpunosti minimalne standarde za eliminaciju trafikinga, a crnogorske vlasti uspele su da identifikuju samo jednu žrtvu trgovine ljudima tokom 2007. godine, stoji u izveštaju o borbi protiv trgovine ljudima.

Mur dalje precizira da je premijer Milo Đukanović sarkastično prokomentarisao da je učinak Crne Gore na polju trgovine ljudima bio "100 odsto lošiji" u 2007. godini u odnosu prethodnu, jer se broj slučajeva povećao "sa nijednog na jedan" u toku perioda izveštavanja.

"Đukanović je takođe rekao da bi druge zemlje bile srećne da imaju sličan problem sa trgovinom ljudima kao što ima Crna Gora", piše u depeši, a dalje se navodi i da je potpredsednica crnogorske vlade Gordana Đurović tada rekla da je imala "neke rezerve u vezi sa istinitošću statističkih podataka u izveštaju".

U depeši se navodi da su štampani mediji izvestili da je koordinatora za borbu protiv trgovine ljudima Bojan Obrenović žestoko kritikovao rezultate kao "oštre i nepravedne", izražavajući sumnju u informacije dobijene od lokalnih NVO, koje su korišćene prilikom pravljenja američkog izveštaja.

Obrenović je napomenuo da bi izvori trebalo da budu ograničeni na "legitimne" državne organe, navodi se u depeši i u napomenama dodaje da su u pripremanju izveštaja razgovarali sa lokalnim NVO, uključujući i direktora kancelarije za borbu protiv trgovine ljudima koju finansira država, kao i Međunarodne organizacije za migracije.

Uredništvo Vikiliksa, sa kojim u petak pre podne kontakt nije bio moguć, pretilo je objavljivanjem depeša u celini, uprkos upozorenjima organizacija za zaštitu prava čoveka i upozorenjima SAD da bi to bilo opasno po osobe koje se pominju u dokumentima.

Ta organizacija je do sada u više navrata, u saradnji sa nekoliko svetskih listova, objavila deo depeša do kojih je došla. Tako je, od kraja prošle godine, objavljeno 20.000 dokumenata.

Četiri velika svetska lista osudila su odluku urednika Vikiliksa da objavi celokupne tajne diplomatske depeše Stejt departmenta bez redakture, ukazujući da bi to moglo da predstavlja "bezbednosni rizik".

Tu odluku Vikiliksa osudili su, u zajedničkom saopštenju objavljenom na sajtu Gardijana, pored tog dnevnika osudili su i El Pais, Špigel i Njujork tajms, koji su bili medijski partneri Vikiliksa u objavljivanju ranijih depeša.

Potpisnici saopštenja navode da će im se osudi priključiti i francuski Mond.

Vikiliks je nedavno preuzeo novu pošiljku od skoro 134.000 diplomatskih depeša SAD, od kojih mnoge u celosti.

Sva diplomatska pošta do koje je došao Vikiliks, sada je dostupna i može se pretažiti korišćenjem ključnih reči ili naziva države, datuma depeše ili grada iz kojeg potiče dokument.

Vikiliks optužuje Lija da je lozinku potrebnu za dešifrovanje dokumenata obelodanio u knjizi "Vikiliks: Unutar Asanžovog rata protiv tajnosti", koju je sa još jednim novinarom Gardijana objavio u februaru ove godine.

Li je optužbe odbacio kao "besmisleno gubljenje vremena", rekavši da mu je osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž u julu 2010. godine dao lozinku za pristup depešama američke ambasade na serveru i da ga je uverio da će sajt nestati za nekoliko sati.

"Ono što smo mnogo kasnije objavili u svojoj knjizi je zastarelo i bezopasno. Nismo objavili internet adresu na kojoj se nalazio fajl, a u svakom slučaju, Asanž nas je uverio da ona više ni ne postoji", rekao je Li.

Li je ocenio da se sada tvrdi da je "Asanž nekako ostavio taj svoj fajl, lažući da ga je izbrisao".

Vikiliks je, kako navodi u saopštenju, već kontaktirao američki Stejt department i počeo predtužbeni postupak.

Gardijan tvrdi da je sam Vikiliks puštao pomenute neredigovane dokumente preko sigurnog servera nekoliko sati, a zatim je isključio server i sklonio dokumente.

"Međutim, ti isti dokumenti i lozinke su kasnije objavljeni na Bittorentu, sajtu koji se obično koristi za distribuciju filmova i muzike", naveo je Gardijan.

Tragovi na Internetu

Gardijan tvrdi i da je link za punu, neredigovanu bazu podataka objavio neimenovani korisnik Tvitera, koji ju je pronašao sledeći trag objavljen u drugim medijima i na Vikiliksovom nalogu na Tviteru.

To je dovelo do objavljivanja čitave Vikiliksove arhive od 251.000 telegrama preko interneta bez redigovanja, kako bi se zaštitili izvori koji su razgovarali sa američkim diplomatama pod uslovom da ostanu anonimni, navodi Gardijan. 

Britanski list, inače je bio jedan od pet listova koji je prošle godine dobio materijal od Vikiliksa i dozvolu da objavi redigovane telegrame, koji su obrađivani s namerom da se zaštite izvori i nacionalna bezbednost zemalja na koje su se odnosili.

Obrađeni telegrami koji su tokom proteklih devet meseci objavljeni u skladu sa dogovorom između glavnih listova i Vikiliksa otkrili su poverljive diplomatske procene i komentare koji su mogli da dovedu u neprijatnu situaciju svetske lidere.

Vikiliks je obrazložio odluku da objavi diplomatske telegrame kao i ranije izveštaje o ratu u Iraku i Avganistanu nastojanjem da razotkrije prevare zvaničnika.

SAD je odbio da potvrdi autentičnost bilo kog od tih dokumenta, ali i optužio Vikiliks da dovodi u opasnost živote pojedinaca i nacionalnu bezbednost.

"Sajt Vikiliks je trenutno napadnut", saopštila je grupa na Tviteru kasno sinoć.

Sat kasnije, sajt i depeše postavljene na sajtu bili su nedostupni, prenela je agencija AP.

U ažuriranom Vikiliks nalogu na Tviteru navodi se da su još pod veb-napadom i nalaže posetiocima da potraže depeše na kopiranom sajtu na drugom serveru ili iz drugog sistema pretrage "cablegatesearch.net".

Sjedinjene Američke Države juče su osudile objavljivanje novih dokumenata i ocenile da se tim potezom ugrožava bezbednost ljudi.

List Njujork tajms napisao je da su navedena imena izvora u nekim od 133.887 depeša objavljenih na Vikiliksu poslednjih nekoliko nedelja, što je Vikiliks demantovao.

Među novoobjavljenim depešama je i oko 800 stotina poruka iz američke ambasade u Beogradu.

Za sada se ne zna ko stoji iza veb-napada na sajt Vikiliksa, navodi AP.

Sajt Vikiliksa je, u međuvremenu, osposobljen.

U depeši, kako prenose banjalučke Nezavisne novine, od 10. decembra 2008. godine, koju je tadašnji američki ambasador u BiH Čarls Ingliš uputio centrali u Vašingtonu, navodi se da je u razgovoru sa tadašnjom zamenicom američkog ambasadora u BiH Džudit Cetkin bivši predsednik Republike Srpske i sadašnji lider Demokratske partije Dragan Čavić najavio da će preuzeti ili reformisati Srpsku demokratsku stranku.

Cetkinova je, u odvojenim susretima 2. i 3. decembra 2008. godine u Banjaluci, razgovarala sa nizom vodećih političara RS. Dalje se navodi da je Čavić rekao da će biti teško skloniti Mladena Bosića, predsednika SDS-a, sa čela te partije.

Što se tiče opcije pokretanja nove stranke, Čavić je objasnio da će odlučujući faktor biti da li može ubediti bilo kojeg poslanika SDS-a u Narodnoj skupštini RS da mu se pridruži.

Visoki funkcioner Partije demokratskog progresa Branislav Borenović je tokom tih razgovora rekao Cetkinovoj da je lider stranke Mladen Ivanić "veoma razočaran" što mora doći do raskida sa SNSD-om i naglasio da će sledeće dve godine biti veoma teške za PDP ukoliko do raskida dođe.

Tadašnji predsednik RS Rajko Kuzmanović rekao je Cetkinovoj da lider SNSD-a i tadašnji premijer Milorad Dodik nije nacionalista ili autokrata, već je jednostavno pogrešno shvaćen i da RS želi samo ono što joj pripada po Dejtonu.

Kuzmanović i Igor Radojičić, tadašnji i aktuelni predsednik Narodne skupštine RS, rekli su Cetkinovoj da je najbrže rešenje pitanja Brčkog donošenje zakona baziranog na Prudskom sporazumu.

U zaključku depeše se navodi da Dodik još zauzima jaku poziciju i da "njegova partija i narod snažno stoje iza njega".

Zahtev Ceriću da ne koristi reč genocid

Među depešama Čarlsa Ingliša, koje je objavio sajt Vikiliks, je i ona od 12. januara 2009. godine, u kojoj američki diplomata navodi da je od poglavara Islamske zajednice u BiH reisa Mustafe Cerića tražio da prestane da koristi reč genocid kada govori o dešavanjima u Gazi, prenele su Nezavisne novine.

U depeši se kaže da je Cerić pozvan da reč genocid ne koristi u svetlu tadašnjih antisemitskih incidenata u BiH, do kojih je došlo zbog događaja u Gazi.

Američki ambasador pozvao je reisa Cerića 12. januara 2009. da bi protestovao zbog njegovog označavanja događaja u Gazi kao pitanje genocida.

Cerić je tokom razgovora izbegavao da obrazloži zašto koristi termin genocid, pri tom navodeći jak osećaj koji su slike iz tog dela sveta ostavile na njega, pišu Nezavisne novine.

"Američka ambasada razgovarala je s Jevrejskom zajednicom o njihovoj zabrinutosti zbog javnog mnjenja u BiH i direktno je potvrdila naše sopstveno nezadovoljstvo i protivljenje reisovoj pogrešnoj oceni događaja i njegovog označavanja genocidom", ističe se u depeši ambasadora Ingliša.

Dalje se navodi da je odgovor Jevrejske zajednice u BiH bio odmeren i korektan, a saopštenja Islamske zajednice neodgovorna.

Pomenuta je i izjava visokog zvaničnika SDA i člana parlamenta Bakira Izetbegovića, koji je povezao scene iz Gaze s ratnim scenama u Sarajevu, naglasivši da je "vreme za iznošenje istine i osuđivanje lošeg ponašanja Izraela".

"Iako nije direktno prešao granicu izjednačavanja Jevreja s nacistima ili označavajući ih nosiocima genocida, on je indirektno uporedio akcije Izraelaca sa Srbima i dodatno je podjario etničko i religiozno nepoverenje", zaključuje se u depeši koju je poslao ambasador Ingliš.

Mnoštvo depeša odnosi se i na stavove srpskih političara i javnih ličnosti o proglašenju nezavisnosti Crne Gore.

U jednoj od depeša navodi se i da je SAD, 2009. godine, tražio od Turske, Slovenije, Bugarske, Makedonije, Hrvatske, Albanije, Srbije, Crne Gore i BiH da upute demarš vladi u Podgorici zbog toga što na regionalni samit na Cetinju nije pozvala i tadašnjeg kosovskog predsednika Fatmira Sejdijua.

Stejt department naredio je svojim ambasadama u Ankari, Ljubljani, Sofiji, Skoplju, Zagrebu, Tirani, Podgorici i Sarajevu da utiču na države domaćine kako bi poslale demarš Crnoj Gori, u kome bi od nje tražile da Sejdiu bude pozvan na forum početkom juna 2009. godine na Cetinju, koji je organizovala crnogorska vlada, može se zaključiti iz depeše poslate 28. maja 2009. godine.

U jednoj od depeša iz novijeg perioda, iz januara 2010. godine, navodi se i da Srbija ne sarađuje u potpunosti sa misijom Euleksa na Kosovu, a druga, iz februara iste godine, govori o susretu patrijarha Irineja sa američkom ambasadorkom Meri Vorlik, tokom kojeg je bilo reči o trenutnom stavu Srpske pravoslavne crkve, a patrijarh je izrazio želju da "ponovo uvede" Srbiju u Evropu i SAD.

Patrijarh Irinej je tada naglasio i važnost Kosova i zatražio razumevanje SAD po tom pitanju, navodi se u depeši.

U jednom od tajnih dokumenata, američki zvaničnici ocenili su da će "Srpska pravoslavna crkva krenuti modernijim putem posle smrti voljenog patrijarha" Pavla.

Veliki broj depeša govori i o stavovima srpskih predstavnika o ulasku Srbije u NATO, kao i o predizbornoj atmosferi među strankama, uslovima za investicije, ali i o kriminalu i korupciji.

U depeši koju je ambasada 30. avgusta 1995. godine poslala Stejt departmentu iznesena su zapažanja dvojice holandskih oficira - Furanda i Balfura, preneo je hrvatski dnevnik Jutarnji list.

"Odluka o povlačenju bila je glavni ključ hrvatske pobede", ponovio je nekoliko puta Balfur, koji je za neke od jedinica hrvatske vojske izjavio da su izgledale kao grupa razbojnika.

Američki senatori Vorner i Keri razgovarali su u to vreme u Kninu sa holandskim oficirima, ali i posmatračima i predstavnicima UN za ljudska prava i hrvatskim generalom Ivanom Čermakom.

Jedan kanadski posmatrač je rekao da je video jednog hrvatskog vojnika koji je "pozirao sa starijim Srbinom kao trofejom iz lova. Taj Srbin je kasnije pronađen u obližnjem polju s metkom u glavi", piše u američkoj depeši.

Vikiliks je juče objavio oko hiljadu poverljivih diplomatskih depeša koje je američka ambasada u Zagrebu od 1991. do 2011. godine slala Vašingtonu.

Izjave hrvatskih zvaničnika prenesene su vrlo precizno i opširno, a obuhvaćeni su gotovo svi događaji, pa i oni manje značajni.

Amerikanci su izveštavali o sukobu Hrvatske i Slovenije, analizirali pobedu Ive Josipovića na predsedničkim izborima, taktiku premijerke Jadranke Kosor, za koju je navedeno da "sasvim sigurno kalkuliše, ali je iskrena u borbi protiv korupcije".

U depeši o poseti predsednika Srbije Borisa Tadića Hrvatskoj, poslatom 30. juna 2006. godine, ocenjeno je da je sastanak s hrvatskim državnim vrhom protekao u "veoma pozitivnoj atmosferi".

"Jedan od savetnika tadašnjeg predsednika Hrvatske Stjepana Mesića rekao je 28. juna da je poseta bila "potpuni uspeh" i veliki korak u bilateralnim odnosima", piše u dokumentu.

Vašington je bio toliko zabrinut povodom tih tvrdnji da je tadašnji ambasador SAD u Rimu to predočio italijanskom premijeru Silviju Berluskoniju, navodi italijanski list Espreso, pozivajući se na diplomatske tajne depeše iz 2008. godine koje je objavio Vikiliks.

Italija je iste godine demantovala da je talibanima i drugim pobunjenicima plaćala novac u zamenu za zaštitu u oblasti Avganistana gde je 10 francuskih vojnika poginulo u zasedi februara 2008. godine, ubrzo nakon što su je preuzeli od italijanskih snaga, preneo je AFP.

U poruci koju je prosledio u Vašington ambasador Ronald Spolji i u kojoj je pozdravio odluku Italije da pošalje u zapadni Avganistan svoje snage u okviru ISAF-a, piše da je "nažalost, značaj njihovog učešća potkopan rastućom reputacijom Italijana da izbegavaju borbe i plaćaju otkupe i zaštitu".

"Ta reputacija je bazirana delom na glasinama, delom na obaveštajnim podacima koje nismo mogli u potpunosti da ustanovimo", naveo je ambasador Spolji.

"Bila to istina ili ne, ostaje činjenica da je Italija u Avganistanu izgubila 12 vojnika - što je manje nego većina saveznika sa sličnom odgovornošću", konstatuje se u depeši.

Ambasador je, takođe, naveo da je to pitanje pokrenuo u razgovoru sa Berluskonijem i da ga je on uverio da mu takve aktivnosti nisu poznate, te da će ih prekinuti, ako pronađe dokaze za tako nešto.

Espreso navodi da je SAD ovu temu pokrenuo dvaput, u aprilu i u junu 2008. godine.

Italijanska vlada je u oktobru 2009. godine negirala izveštaj Tajmsa, koji je citirao zapadne vojne izvore, da su italijanske tajne službe platile desetine hiljada dolara talibanima i drugim pobunjenicima u distriktu Sarobi, u Avganistanu.

Advokat Ben Emerson rekao je sudijama da evropski nalog za hapšenje njegovog klijenta, na osnovu kog je Asanž uhapšen, nema osnova jer ne pruža "fer, tačan i odgovorajuć" opis njegovih navodnih prestupa u Švedskoj.

Emerson je istakao da je Asanž, koji je uhapšen u decembru u Londonu, žrtva neusaglašenosti anglosaksonskog i švedskog pravosuđa o tome šta predstavlja seksualni prestup, prenosi Rojters.

Odluka će, kako se očekuje, biti poznata za nekoliko dana ili nedelja. Sud je 24. februara saopštio da nema razloga da veruje da Asanž, koji je u Švedskoj optužen za seksualno napastvovanje dve žene, neće dobiti fer suđenje u toj zemlji.

Asanž, koji negira krivicu, ističe da je švedsko pravosuđe izmanipulisano i da, ukoliko bude izručen Švedskoj, postoji velika verovatnoća da će potom biti izručen u SAD, gde je pokrenuta istraga o Vikiliksu zbog objavljivanja tajnih depeša američke vlade, preneo je AP.

Ročište, zakazano na osnovu žalbe Asanžovih advokata trajaće do sutra, a odluka će, kako se očekuje, biti poznata za nekoliko dana ili nedelja.

Džulijan Asanž je najavio da će se u slučaju da bude odbijen, žaliti Vrhovnom sudu Velike Britanije ili Evropskom sudu za ljudska prava.

U privatnom razgovoru sa zvaničnicima američke ambasade u Prištini, 13. avgusta 2009. godine, Tači je strahovao od "mešanja u kosovsku politiku", što prema njegovom mišljenju, radi premijer Albanije.

"U privatnom razgovoru odmah posle sastanka, Tači je otpravniku poslova rekao da je zabrinut zbog mešanja premijera Saljija Beriše u politiku Kosova", kaže se u telegramu koji govori o Tačijevom sastanku sa otpravnikom poslova ambasade u Prištini Majklom Marfijem.

Do Tačijevog sastanka sa zvaničnikom američke ambasade je došlo nakon prijema koji je Salji Beriša 2009. godine pripremio za Ramuša Haradinaja u Tirani, pri čemu je potpisan sporazum o saradnji između Demokratske partije Albanije i Alijanse za budućnost Kosova.

Prema diplomatskoj prepisci, Tači je pomenuo da Beriša planira posetu Prištini za jesen te godine i dodao da bi on "sa dobrodošlicom dočekao Berišinu posetu Kosovu prilikom koje bi razgovarali o bilateralnim odnosima, ali da ne želi da ga vidi kako vodi kampanju na Kosovu za Demokratski savez Kosova ili za opozicionu ABK".

U to vreme, Tači je bio u vladajućoj koaliciji sa DSK, dok je ABK bila u opoziciji kao i sada.

Tači je, štaviše, rekao da mešanje Albanije u kosovsku politiku predstavlja "pretnju" za Kosovo i tražio od Amerikanaca da intervenišu kod Beriše, naglašavajući da je "Kosovo suverena država, a ne pokrajina Albanije".

"Tači je rekao da albansko mešanje u politiku na Kosovu predstavlja pretnju Kosovu i tražio od ambasade da se suprotstavi takvom mešanju", kaže se u diplomatskom telegramu.

"On je, takođe, tražio od vlade SAD da ozbiljnije shvati Berišu i da preko ambasade u Tirani od njega zatraži da se uzdrži od izjava ili delovanja koji bude strah u regionu od panalbanizma", navodi list.

Tužbu zajedno podnose Vikiliks i njihov partner za finansijske transakcije Dejtasel. Blokadu su "Viza" i "Masterkard" postavili prošle godine, tvrdeći da su "zabrinuti zbog mogućeg protivzakonitog pribavljanja i objavljivanja tajnih podataka na internetu".

Slične akcije preduzeli su "Pejpel" i "Amazon", ali njih Vikiliks nije spomenuo u saopštenju.

Vikiliks je saopštio da namerava da uloži žalbu Evropskoj komisiji, naglasivši da će uslediti dodatne "pravne akcije" i pred drugim institucijama.

U saopšenju se dalje navodi da blokada predstavlja "ozbiljno narušavanje tržišnih pravila Evropske unije".

Vojnici su pucali na demonstrante izvan centra Pekinga dok su pokušavali da se približe centralnom gradskom trgu.

Dejli telegraf navodi da tri depeše poslate 3. i 4. juna iz ambasade SAD pokazuju da su diplomate predviđale da će doći do konačnog obračuna demonstranata i policije.

U depešama se navodi da je u Pekingu "10.000-15.000 naoružanih vojnika", od kojih neki nose automatsko oružje. Takođe se navodi da su primećene tenkovske jedinice koje se kreću s juga.

Američke diplomate navode da su upozorene da "ostanu kod kuće", osim ako ne izveštavaju s prvih linija događaja.

Na samom Tjenanmenu bio je čileanski diplomata koji je američkim kolegama pomagao kao očevidac poslednjih časova prodemokratskog pokreta.

"On je posmatrao kako vojska ulazi na trg i nije video nikavo masovno pucanje iz vatrenog oružja na ljude, iako su se čuli sporadični hici. On je rekao da je većina vojnika koji su ušli na trg zapravo naoružana samo opremom za razbijanje demonstracija - pendrecima i drvenim palicama; njih su podržavali naoružani vojnici", navodi se u depeši iz jula 1989. godine.

Prema internim dokumentima kineske Komunističke partije objavljenim 2011. godine, 2.000 vojnika iz 38. armije, zajedno sa 42 oklopna vozila, počelo je da čisti trg sa severa ka jugu u 4.30 ujutro, 4. juna.

Oko 3.000 studenata je sedelo oko Spomenika narodnim herojima na jugu tog velikog trga.

Vođe protesta, među kojima je prošlogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za mir Liu Sjaobo, tražili su od studenata da napuste trg, a čileanski diplomata je preneo da su posle sporazuma studenti napustili trg preko jugoistočnog ugla.

To svedočenje protivreči izveštajima nekolicine novinara, koji su navodili da su vojnici "jurišali" na nenaoružane civile.

Isto tako, broj poginulih te noći mogao bi biti daleko manje od više hiljada, koliko se navodilo.

Dejli telegraf piše da je tadašnji dopisnik Bi-Bi-Sija iz Pekinga Džejms Majls 2009. godine priznao da je "preneo pogrešan utisak" i da "nije bilo masakra na Tjenanmenu".

"Demonstrantima koji su još bili na trgu kada je vojska stigla dopušteno je da odu posle pregovora. Nije bilo masakra na Tjenanmenu, ali je bilo masakra u Pekingu", rekao je Majls.

Najžešći sukobi izbili su na oko pet kilometara zapadno od trga, gde se više hiljada ljudi spontano okupilo u noći između 3. i 4. juna, kako bi sprečili napredovanje vojske.

Prema dokumentima Komunističke partije, vojska je počela da puca oko 22.30, a većina demonstranata nije uspela da pobegne zbog blokada koje su sami postavili.

Procenjeno je da Severni pol ispod površine krije oko 22 odsto svetskih rezervi nafte, ali je za sad eksploatacija nemoguća.

Međutim, usled globalnog zagrevanja prognozira se da će izvlačenje ogromnih količina "crnog zlata" biti moguće, kao i uspostavljanje novih pomorskih puteva.

"Bitka za resurse obeležiće dvadesetprvi vek. Rusija nikako ne bi smela da bude na gubitničkoj strani", rekao je ruski ambasador pri NATO-u Dmitrij Rogozin, navodi se u jednoj depeši iz 2010. godine.

Rusija nije jedina koja je usmerila svoj pogled ka svetskoj riznici fosilnih goriva. Pored Rusije u trci da obezbede i sebi parče kolača bore se i Kanada, Amerika, Norveška, Danska i Kina.

U depeši iz 2009. godine navodi se izjava danskog šefa diplomatije Per Stig Molera da će "otopljavanje polarne kape i otvaranje novih komercijalnih puteva postaviti region Severnog pola na centralno mesto budućih svetskih političkih odnosa".

Fini politički pragmatizam

"Dokumenta koje je objavio Vikiliks pokazuju politički pragmatizam u njegovom najfinijem obliku", kaže profesor Univerziteta u Vašingtonu Pol Vapner.

"Kada vide sirovine koje se mogu eksploatisati, političari sagledavaju celokupnu sliku kroz kompetitivni nacionalni sistem", ističe Vapner.

Dokumenta objavljena na Vikiliksu dolaze u vreme kada akademici i aktivisti strahuju da bi nedostatak resursa, posebno nafte i pijaće vode, mogao da izazove nove međunarodne konflikte.

Bivši glavni naučni savetnik britanske vlade ser Dejvid King nazvao je invaziju na Irak "prvim ratom za sirovine u ovom veku", upozoravajući da će se "moćne zemlje uvek boriti da osiguraju resurse za svoj narod na štetu drugih".

Baš iz tog razloga Rusija je već 2007. godine postavila svoju zastavu 4.000 metara ispod Severnog ledenog okeana, kako bi simbolično „zapljunula" svoj komad ledene riznice.

U depeši iz 2009. godine se navodi da postoje dva razloga zbog kojih su Rusi posebno aktivni što se Arktika tiče. Prvi je korist od globalnog zagrevanja i, barem sezonsko, otvaranje novog pomorskog puta između Evrope i Azije. Drugi razlog su ogromne procenjene rezerve koje će, otopljavanjem polarne kape, biti na dohvat ruke Kremlju.

#"Rusi su, trenutno, ispred svih zemalja koje polažu pravo na arktičko dno", ističe profesor Univerziteta u Laplandu Brus Forbs, dodajući da "depeše samo pokazuju ono što stručnjaci i naučnici odavno pričaju. Globalno zagrevanje pobrinuće se da Severni pol ne bude samo rezervna varijanta, već veoma realan i isplativ izvor resursa".

Carevo novo odelo

Ukoliko čovečanstvo drastično ne smanji potrošnju fosilnih goriva temperatura će značajno porasti, otopljavajući polarne ledene kape i uslovljavajući porast nivoa vode između 1 i 1,6 metara u ovom veku.

"Ideja da će globalno zagrevanje otopiti ledene kape i omogućiti eksploataciju strašna je ironija", kaže Andrea Harden-Donahju.

"Klimatske promene omogućiće lakšu eksploataciju resursa, a onda će iskorišćavanje tih istih resursa dodatno pogoršati stanje i dovesti do još težih promena", ističe Harden-Donahju.

U depešama iz 2008. godine navode se izjave glavnokomandujućeg admirala ruske flote Vladimira Visotskija: „Uprkos tome što na Arktiku trenutno caruje mir i stabilnost vrlo lako bi moglo da se desi da u budućnosti ovaj region bude poligon za redistribuciju moći, koja ultimativno može dovesti do oružanih sukoba".

Amerika kasni

Arktički savet, sastavljen od osam zemalja koje polažu pravo na dno Severnog pola, glavni je forum za diskusije o ledenoj riznici, ali i o konvenciji Ujedinjenih nacija iz 1982. godine pod nazivom Zakon o moru, kojim se definišu prava i obaveze zemalja potpisnica o eksploataciji svetskih okeana.

Problem SAD leži baš tu, pošto Kongres još uvek nije ratifikovao Konvenciju UN.

Na poslednjem sastanku Arktičkog saveta 12. maja na Grenlandu američka državna sekretarka Hilari Klinton rekla je da Amerika „kaska" za drugim zemljama članicama Saveta.

"Ostaje više za nas" istakao je danski šef diplomatije Moler na sastanku 2009. godine, ocenjujući američko kašnjenje sa ratifikacijom Konvencije, navodi se u depešama.

"Američki stav veoma je zbunjujuć pošto bez ratifikacije Zakona o moru Sjedinjene Američke Države ne mogu uputiti formalni zahtev na morsko dno severno od Aljaske", kaže profesor na Univerzitetu Kalifornije Oran Jang.

Sirovinski ratovi 

U govoru 1987. godine bivši lider Sovjetskog saveza Mihail Gorbačov okarakterisao je težnje NATO-a na krajnjem severu planete kao „vrlo zabrinjavajuće".

"Najbolji scenario za mir na Arktiku jeste da napustimo korišćenje fosilnih goriva", ističe profesor Vapner, napominjući da će u suprotnom biti teško izbeći sirovinske ratove.

"Trebalo bi ubaciti i predstavnike domorodaca. Samo tako će se osugurati ravnomerno raspoređivanje resorsa", smatra američki profesor.

Prema rečima Vapnera najgori scenario bili bi kompetitivni sirovinski ratovi.

"Nažalost verujem da je ovaj drugi scenario verovatniji. Kako se klima bude menjala, ljudi će biti primorani na sve veću potrošnju sirovina. Moja predviđanja su da ćemo, posle nestanka ledenih kapa, i dalje biti zavisni od nafte i gasa. Prirodno, eksploataciju ovih resorsa kontrolisaće najmoćniji - Rusija, Amerika i Kina", zaključuje Vapner.

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić je novoj ambasadorki SAD najpre izložio plan predsednika Srbije da 2010. treba bude "godina rešenja" na Zapadnom Balkanu.

Ipak, u razgovoru se pokazalo da se to svodi pre na očekivanja da će se drugi prikloniti stavovima Srbije i da će se problemi rešiti "sami od sebe", nego na to da će Srbija načiniti neki konkretan korak.

Vorlikova prenosi stav šefa srpske diplomatije da će za Kosovo biti potrebno "manje ponižavajuće" rešenje za Srbiju, uključujući nastavak insistiranja da Kosovo može da učestvuje na međunarodnim forumirma samo zajedno sa predstavnikom UN. 

Ovo se navodi u depeši o prvom susretu tada nove ambasadorke Meri Vorlik sa Jeremićem, poslatoj iz Ambasade SAD u Beogradu, 2. februara 2010. godine.

Ministar odbrane Dragan Šutanovac koji je, kako se navodi, "slučajno" u isto vreme bio u "Maderi" kada i američka ambasadorka i šef srpske diplomatije, primetio je, prilikom jednog od narednih susreta sa Vorlikovom, da je tada prvi put video Jeremića u tom restoranu!

Skok na ATP listi

Ocenjujući diplomatski uspeh 2009. godine, Jeremić je metaforično objasnio da se "penjemo na ATP listi i da nećemo dozvoliti da naš rejting opadne u 2010. godini".

Šef srpske diplomatije požalio se na mogućnost da srpska kandidatura za EU može biti odložena do juna 2010. godine, dodajući da bi "mart bio bolji".

Odgovarajući na komentar Meri Vorlik da će naredni izveštaj Serža Bramerca biti ključan u predviđanju sledećih koraka Srbije za kandidaturu, šef srpske diplomatije upitao je "šta još Srbija treba da uradi, kako bi dokazala EU da čini sve kako bi uhvatila Ratka Mladića".

U depeši se navodi da se Jeremić saglasio sa Vorlikovom da je Srbija ključ u očuvanju stabilnosti i demokratije na Balkanu, ali i da je način na koji je Srbija diplomatski reagovala na kosovsko samoproglašenje nezavisnosti 2008. godine ocenio kao istorijski.

Američka ambasadorka, posle razgovora, napisala je da se "čini da srpski sagovornici ostaju gluvi na efekte koje takvi komentari izazivaju kod zapadnih diplomata i još uvek insistiraju da bi trebalo da budu pohvaljeni zato što nisu pribegli nasilju".

Jeremić je naglasio da, što se tiče pojavljivanja kosovskih predstavnika pred UN, Srbija zahteva da uvek bude prisutan predstavnik UN koji će kratko predstaviti kosovsku delegaciju, navodi se i depeši.

Diskriminacija u Crnoj Gori

Šef srpske diplomatije požalio se, u razgovoru sa Meri Vorlik, na plan o integraciji severnog Kosova u kosovsku državu, namopinjući da bi to moglo da izazove "haos".

U depeši se navodi odgovor Jeremića da "nova stvarnost ne može biti stvorena na severu, ali da Amerika i EU moraju da priznaju da je Kosovo posebno mesto za nas".

Crnogorce, dodaje se u američkoj diplomatskoj depeši, Jeremić naziva "istinskom braćom", ali smatra da su Srbi ozbiljno diskriminisani pri zapošljavanju.

"Srbi čine 35 odsto stanovništva, a samo ih je šest odsto u državnoj upravi, što je neprihvatljiva diskrimacija", rekao je Jeremić.

U vezi sa Hrvatskom, američka ambasadorka ističe u prvi plan nadanja Vuka Jeremića da će izbor predsednika Josipovića doneti novu šansu da se pristupi rešavanju teških tema.

"Svako je bolji od Mesića", rekao je tom prilikom Jeremić.

Šef srpske diplomatije primetio je da će problem srpskih izbeglica nastaviti da "truje" bilateralne odnose.

Uprkos svemu, Jeremić je insistirao da "Srbija ne treba jedina da snosi odgovornost za devedesete", upitavši "kako drugačije objasniti egzodus 250.000 Srba iz Krajine nego kao etničko čišćenje".

Bosanske veze

U razgovoru o Bosni i Hercegovini, Vuk Jeremić je bio "najproduktivniji", navodi se u depeši, rekavši da je predstojeća rezolucija o Srebrenici "strateška", zbog eksplicitnog priznavanja suvereniteta i terotirijalnog integriteta BiH u celini, uključujući Republiku Srpsku.

Šef srpske diplomatije istakao je odlučnost srpskog parlamenta da usvoji Rezoluciju o Srebrenici. Ipak, Jeremić je rekao da se Miloradu Dodiku "ne sviđa rezolucija", dodajući da je nekako uspeo da umiri premijera RS da "ne paniči i ne raspisuje referendum", navodi se u depeši.

Na kraju depeše, u kojoj je prepričan sadržaj razgovora, stoji komentar američke ambasadorke:

"Jasno se vidi da Jeremić želi da bude viđen kao prijatelj SAD. Iako veliki izazovi i dalje stoje na putu, trebalo bi da iskoristimo prednost Jeremićevog stava. Trebalo bi da pokušamo da iskoristimo taj potencijal za novo otvaranje i da nastavimo da tragamo u svakoj prilici za konstruktivnim razmišljanjem o periodu posle ocene MSP, što bi moglo da bude pravi ispit za njegovu (Jeremićevu) privrženost Tadićevom planu da 2010. bude 'godina rešenja'", zaključuje američka ambasadorka.

Zakon je sastavio G17 plus i pretio da će napustiti Vladu ukoliko Zakon ne bude usvojen. Sa druge strane, Socijalistička partija Srbije nije želela da glasa za zakon. Depaša navodi da je SPS bio spreman da bude suzdržan i ne glasa protiv zakona, ali ne i da ide dalje od toga.

"Živeo sam pod takvim zakonom u doba Miloševića i nikada se nećemo vratiti u taj mrak. Ni streljački vod me ne može naterati da glasam za ovaj zakon", rekao je Ivica Dačića prema depeši koju je objavio Vikiliks.

Dačić je, takođe, ocenio da bi novi izbori, "u ovom trenutku bili greška, jer bi posle njih SNS imao ulogu u sledećoj vladi".

Ulogu posrednika između SPS-a i G17 plus preuzela je Liberalno-demokratska partija koja je predložila da Skupština ode na letnji odmor, da se Vlada ne bi raspala. Dinkić je, navodno, isprva bio protiv tog predloga.

Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić rekao je da je Vlada umalo pala zbog Zakona o javnom informisanju. U depeši se dodaje da je Ljajić ocenio da bi, u slučaju pada Vlade, usledili izbori, što bi najverovatnije dovelo do ulaska Srpske napredne stranke u Vladu, a to bi bila "katastrofa".

Zamenik predsednika SNS-a Aleksandar Vučić rekao je da je jasno da Vlada nema predstavu šta da radi, da se raspada i da bi terbalo da budu raspisani izbori, navodi Vikiliks.

Kritičari Zakona, među kojima i Udruženje novinara Srbije i Nezavisno udruženje novinara Srbije, smatraju da su predviđene kazne za klevete "ekstremne" i da to znači da bi mediji trebalo da imaju ogromne rezerve novca za plaćanje eventualnih kazni, ocenjuje se u depeši. Takva pravila praktično bi ugasila manje medije u slučaju da moraju da plate kaznu.

Štaviše, Zakon veoma labavo definiše klevetu, pa novinari ne bi bili načisto za šta bi bili kažnjavani.

Tolerisanje haosa!

U depeši američke ambasade iznosi se ocena tadašnje političke situacije u Srbiji.

Problem u vezi sa Zakonom o informisanju pokazuje koliko je vladajuća koalicija krhka, stoji u oceni. Jedini koji bi mogli da imaju korist od pada Vlade jesu Tomislav Nikolić i Vojislav Koštunica.

"Nezajažljiva glad Srbije za dramom i tolerisanje haosa nisu postali izuzetak, već pravilo", navodi se u depeši.

Iako situacija deluje zamršeno, malo je verovatno da će uskoro doći do izbora, konstatuje američka otpravnica poslova.

"Ako ništa drugo, avet Nikolića i njegovih naprednjaka, uz podršku srpskog Nosferatua - bivšeg premijera Koštunice, ojačala je vladajuću koaliciju i njihovu želju da se ne raspadnu", zaključuje se u depeši.

U obrazloženju odluke UNS-a navodi se da su Asanž i njegove kolege iz Vikiliksa dali istorijski doprinos pravu građana širom sveta da znaju.

"UNS smatra da je Asanž zadužio i javnost u Srbiji koja je iz depeša Vikiliksa i o svojoj novijoj istoriji saznala mnogo toga što je vlast krila. Države imaju pravo da štite svoje tajne, ali Džulijan Asanž je na delu dokazao zašto novinari ne smeju da im u tome pomažu", navodi se u saopštenju.

Osnivaču Vikiliksa statua "Zora" za slobodu medija biće naknadno uručena.

Udruženje novinara Srbije i Sindikat novinara Srbije sutra će tradicionalno obeležiti Svetski dan slobode medija akcijom "5 minuta gromoglasne tišine", u Pionirskom parku od 11.55 do 12 sati, kod spomenika Čitaocu novina.

Tom prilikom biće pročitan Proglas UNS-a i Sindikata novinara Srbije, a posle toga će uredniku kulture francuskog "Figaro magazina" Buisonu biti uručena ovogodišnja Povelja UNS-a, koja mu je dodeljena za Dan novinara Srbije (27. mart).

U saopštenju UNS-a navodi se da je Buison jedan od najboljih poznavalaca srpske kulture u evropskim medijima, kao i da je u poslednjih 15 godina napisao više od 100 članaka i tri knjige o Srbiji i znamenitim Srbima.

Roman o Beogradu Žana Kristofa Buisona objavljen je prošle godine u Francuskoj, a uskoro će biti preveden i na srpski jezik, navodi se u saopštenju.

Povelja UNS-a dodeljuje se od 2001. godine, a ustanovljena je u spomen izlaska prvih novina na srpskom jeziku u Beču 27. marta 1791. godine, koji se obeležava kao Dan novinara Srbije.

Dosadašnji dobitnici Povelje UNS-a za novinarstvo bez granica su Slobodan Nešović (2001), Leon Davičo (2003), Kosta Hristić (2004), "Amerikanski Srbobran", najstariji list srpske dijaspore (2005), Nebojša Janković (2006), Dejan Lukić (2007), Svetlana Vasović Mekina (2008), Petar Popović (2009), Rikardo Jakona (2010).

Svetski dan slobode medija ustanovljen je 3. maja 1991. godine, kada je na konferenciji UN u namibijskom gradu Vindhoku usvojena Deklaracija o slobodi medija, koja je cenzuru proglasila grubim kršenjem ljudskih prava.

Dokument koji su koristili istražitelji u zatvoru američke vojne baze Gvantanamo, sastavili su američki obaveštajci.

U njemu se navodi da su, među džamijama koje regrutuju teroriste, uz pet džamija u Pakistanu, Avganistanu i Jemenu, džamija al-Suna u Montrealu, džamija Finsberi Park i džamija u ulici Bejker na severu Londona, Islamski kulturni institut u Milanu i džamija Laenek u Lionu.

Kao potencijalno opasni zatvorenici navedeni su oni koji koriste kasio sat "f-91w", koji Al Kaida često koristi kao tajmer za svoje bombe, kao i oni koji poseduju novčanicu od 100 američkih dolara.

U izveštaju stoji da zatvorenik koji je duže vreme u Avganistanu bio bez posla teško može imati novčanicu od 100 dolara, kao i da je poznato da je vođstvo Al Kaide delilo takve novčanice svojim borcima.

Jedan od parametara je da je zatvorenik "pohađao obuku za džihad u Čečeniji ili Bosni".

Dokumenti iz Gvantanama pokazuju da je rat u Bosni korišćen i u londonskim džamijama za indoktrinaciju mladih muslimana prikazivanjem "snimaka zločina protiv muslimana u BiH i Čečeniji".

List je objavio analizu američkih službi posle desetogodišnjeg ispitivanja nekih od najopasnijih svetskih terorista. 

Šeik Mohamed, najviši pripadnik Al Kaide u Gvantanamu i organizator napada na SAD 11. sptembra 2000. godine, rekao je ispitivačima da će Al Kaida izazvati "nuklearni pakao" u Evropi, ako Osama Bin Laden bude uhvaćen ili ubijen, navodi se u dokumentima. 

Mohamed je, prema tim navodima, tvrdio da je ta teroristička organizacija sakrila nuklernu bombu u Evropi, i da će je aktivirati ukoliko se Bin Ladenu nešto dogodi.

Američke vlasti su otkrile brojne pokušaje Al Kaide da nabavi nuklerani materijal i strahuju da su teroristi već uspeli da kupe uranijum, navodi se u tekstu.

Dokumenti pokazuju da je jedan od planiranih učesnika otmice aviona 11. septembra 2000. godine, otkrio da je Al Kaida pokušavala da regrutuje osoblje na aerodromu "Hitrou" u Londonu, u okviru jednog od nekoliko planova napada na taj aerodrom.

Teoristi su, kako se iznosi u dokumentima, takođe, "kovali planove" za hemijske i biološke napade na SAD.

Otkriveni su planovi da se stavi cijanid u klima uređaje u javnim zgradama širom Amerike, kao i nekoliko planova za napade na infrastrukturu, uključujući benzinske pumpe.

Teroristi su, između ostalog, planirali i da iznajme stanove u velikim stambenim blokovim i da tamo izazovu eksplozije gasnih instalacija.

Prema poverljivim dokumentima zasnovanim na svedočenjima pritvorenika, Bin Laden je pobegao iz planinske oblasti Tora Bora u Avganistanu samo nekoliko dana pre dolaska koalicionih trupa.

Lider Al Kaide je poslednji put viđen u proleće 2003. godine, kada je nekoliko pritvorenika snimilo njegov susret sa komandantima terorista u Pakistanu.

Dokumenta, međutim, pokazuju i šokantnu, "ljudsku" cenu informacija, jer su, prema tim navodima, u Gvantanamu bile pritvorene desetine nevinih ljudi, a da su brojni vojnici nižeg ranga bili godinama zatvoreni i verovatno mučeni pre nego što je zaključeno da se od njih ne mogu dobiti bitne informacije.

Ovakva odluka tumači se kao "odmazda" zbog isterivanja američkog ambasadora iz Ekvadora pre dva dana.

Naime, pre dva dana šef diplomatije Ekvadora Rikardo Patino zatražio je od američke ambasadorke Heder Hodžis da što pre napusti tu zemlju, zbog dokumenata objavljenih na Vikiliksu u kojima navodi široko rasprostranjenu korupciju u policiji ove južnoameričke zemlje.

Američki Stejt department izrazio je duboko žaljenje zbog ove odluke, nazivajući je "neopravdanom".

 Patino je, na konferenciji za novinare, rekao da je posle objavljivanja depeša na Vikiliksu nazvao američku ambasadorku i upitao je "odakle ima pristup takvim tajnim informacijama".

Infiltracija? Ništa novo 

Na pitanje novinara da li misli da su se SAD infiltrirale u ekvadorsku policiju, Patino je odgovorio "da to ne bi bilo ništa novo".

Patino je istakao da je odluka o proterivanju američke ambasadorke iz Ekvadora doneta tek pošto Hodžisova nije dala "zadovoljavajuće" objašnjenje vezano za optužbe koje je iznela u dokumentima objavljenim na Vikiliksu.

Šef diplomatije Ekvadora je naglasio da se potez proterivanja ambasadorke ne odnosi na Ameriku, već na jednog zvaničnika koji je izrekao "teške optužbe" protiv njegove zemlje.  

Pisanja u depešama koja su posebno razljutila ekvadorske vlasti jesu ona u kojima američka ambasadorka sugeriše da je predsednik Ekvadora Rafael Korea bio upoznat sa korupcionaškim navodima na račun visokog policijskog zvaničnika generala Žaime Akuilinjo Hurtado Vace kada ga je postavio za načelnika policije Ekvadora.

Patino je ocenio da su optužbe protiv predsednika Koree "apsolutno neodgovorne i pogrešne".

General Hurtado Vaca služio je kao načelnik ekvadorske policije nešto više od godine dana pre nego što je podneo ostavku juna 2009. godine.

Diplomatske depeše navode da je američka ambasada imala "nekoliko izveštaja koji ukazuju da je Vaca koristio svoj položaj u iznuđivanju novca, omogućavanju trgovine ljudima i proneveravanju novca iz javnih fondova".

Takođe, prema američkim dokumentima Vaca je uticao na istrage i otežavao rad tužilaštva protiv organizovanog kriminala.

Hodžisova je treći američki diplomata kojeg je Korea "najurio" od kad je preuzeo dužnost predsednika 2007. godine.

Ekvadorski predsednik je blizak saveznik venecuelanskog i bolivijskog predsednika Huga Čavesa i Eva Moralesa. Najnovije proterivanje ambasadora ostaviće sve tri zemlje bez američkih diplomata.

Dodik je, otkrivaju materijali u koje je Rojters imao uvid, otvorio stare rane kada je 2009. godine rekao da bosanski muslimani stoje iza napada na sarajevskoj glavnoj pijaci 1994. i 1995. godine, kada je poginulo više od 100 ljudi.

Tadašnji američki ambasador u BiH Čarls Ingliš rekao je Dodiku da je poricati činjenice o tim napadima isto kao poricati Srebrenicu.

"Oni koji to čine, biće tretirani kao oni koji negiraju Holokaust - u najboljem slučaju smatraće se marginalnim elementima, na sumanutoj margini i sa duboko negativnim programom", rekao je Ingliš, koji je godinama službovao na Balkanu.

Depeše otkrivaju i da je Vašington želeo da visoki predstavnik u BiH zauzme oštriji stav po tom pitanju.

"Dodik postaje sve opasnije prkosan i jedak u odsustvu jasnog odgovora visokog predstavnika", napisao je Ingliš u depeši iz juna 2009. godine.

Dodik potkopava državu 

U poruci se navodi i da je Dodik "pojačao tempo svojih napora da reforme unazadi i potkopa državu. Njegov cilj je, u najmanju ruku, da obnovi nivo autonomije koji je RS imala na kraju rata 1992-1995. godine".

Diplomate i analitičari već dugo spekulišu o ciljevima "grubog i pomalo plahovitog lidera SNSD-a", kako se u depeši iz 2006. godine govori o Dodiku. Drugi dopis iz maja 2009. godine, opisuju njegovu "halabuku" kao opasnu, ma kakav bio njegov cilj.

"Iako Dodikova retorika zvuči neupućenima kao apsurdno pozerstvo, javnost u RS uzima je zdravo za gotovo, a njega vidi kao branioca RS", ističe se u depeši i dodaje da "u najmanju ruku to stvara klimu u RS u kojoj je bilo kom političaru, pa i Dodiku, nemoguće da napravi kompromis, uključujući one koji se tiču državnih reformi neophodnih da bi se Bosna približila NATO-u i EU".

"Još je opasnije što se stvara klima u kojoj Srbi vide državu kao neprijatelja, a javnosti u RS ulivaju nade da će u izvesnom trenutku Dodikovi 'legalni argumenti' prevagnuti i da će RS na kraju osigurati razlaz - nade koje dodatno jačaju Dodikove redovne spekulacije o takvoj mogućnosti", navodi se u depeši.

U jednoj depeši, napisanoj posle sastanka Dodika i četvorice generala bosanskih Srba 2007. godine, pominje se zabrinutost koju je izrazio bosanski ministar odbrane Selmo Cikotić.

Cikotić je naveo da raspolaže obaveštajnim informacijama da Rusija i ondašnji premijer Srbije Vojislav Koštunica otvoreno hrabre Dodika i podstiču ga u nastojanjima da destabilizuje situaciju.

"Cikotić je pozvao ambasadora da ne odustaje od suprotstavljanja premijeru RS Dodiku koji iz političkih razloga stvara veštačku krizu. Cikotić je rekao da bi samo 'verodostojna pretnja silom' naterala Dodika da ustupi."

Dodik: Ambasadori ne treba da vode zemlju

Na pitanje Rojtersa da prokomentariše depeše, Dodik je rekao da one pokazuju kontinuirani model stranog mešanja i zbivanja u Bosni.

"Ambasadori ne treba da vode zemlju, oni treba da se ponašaju onako kako se ponašaju u drugim zemljama, to mi želimo", naveo je predsednik RS.

Komentarišući sastanak Cikotića s američkim ambasadorom, Dodik je istakao da je "neverovatno kako ministar odbrane pokušava da se meša u lokalnu politiku" i dodao da je reč o "mešanju vojske u civilna pitanja".

Depeše ukazuju i na to kako političke podele unutar EU i drugde komplikuju sposobnost međunarodne zajednice da pruži odlučni odgovor na izazove u BiH.

"Sagovornici iz EU zabrinuti su povodom Dodikovih pretnji u BiH", kaže se u depeši iz 2007. godine o konsultacijama SAD i EU koje se tiču BiH.

"Nekoliko sagovornika dovelo je u pitanje spremnost EU da podrži oštrije mere, uključujući one koje bi podrazumevale da se Dodik na kraju smeni", navodi se u depeši.

U aprilu 2009. godine Ingliš je naveo da sumnja u to da li je EU u stanju da da adekvatnu podršku Bosni kada se završi misija OHR.

"Nismo toliko sigurni da li su Evropljani spremni da rukovode Bosnom posle OHR", napisao je Ingliš u depeši pod nazivom "Šta da se radi s problemom zvanim Bosna".

"Dok u Evropi, možda, veruju da je njena privlačnost dovoljna da se prevaziđu duboke etničke podele u Bosni i njene nefunkcionalne državne strukture, dokazi govore drukčije. Deo problema je u tome što je sama EU podeljena u pogledu Bosne", rekao je Ingliš.

"Među državama članicama, samo par njih, a pre svega Britanija, jasno shvataju opanosti koje nosi sa sobom trenutna politička dinamika Bosne. Time što će naprosto da potisne u stranu problem Bosne, EU rizikuje da se u Bosni ponovi dinamika EU-SAD iz 1991. godine", upozorio je Ingliš.

"Srbi reaguju na 'štap' (to jest, sankcije), ali mi se moramo rešiti da ga primenimo u slučaju potpune nepomirljivosti", zaključuje u depeši tadašnji američki ambasador u BiH.

Američki ambasador u Indiji Dejvid Malford je, čak i pre nego što je Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost februara 2008. godine, tražio od Indije da se pridruži SAD i ključnim evropskim državama u priznavanju nezavisnosti Kosova.

"Priznavanje Kosova od strane Indije pokazao bi globalnu solidarnost i pomoglo u postizanju stabilnosti Kosova i regiona", naveo je američki ambasador.

Tadašnji ministar inostranih poslova Indije Šivšankar Menon je, u odgovoru na zahtev, rekao da indijska vlada tek treba da odluči kako će odgovoriti na deklaraciju o nezavisnosti Kosova.

U tajnim američkim depešama navedene su diplomatske analize prema kojima postoje dva razloga iz kojih Indija neće priznati nezavisnost Kosova - istorijsko svrstavanje uz Rusiju i još važnije, strah indijske vlade da bi nezavisnost Kosova mogla da bude presedan koji bi prethodio proglašenju nezavisnosti Kašmira.

Amerikanci su, pak, naveli da je situacija na Kosovu jedinstveni slučaj koji ne povlači za sobom presedane i da bi priznavanje pomoglo u stabilizovanju regiona.

Demarš američke ambasade

Američka ambasada je, i posle proglašenja nezavisnosti, nastavila da vrši pritisak na indijsko Ministarstvo inostranih poslova, pa je 21. februara politički savetnik Ted Osius poslao tim povodom politički demarš sekretaru za Ameriku Gaitriju Kumaru i sekretaru za centralnu Evropu V. Ašoku koji nisu poslali odgovor na taj demarš.

Još tri dana pre demarša, Ministarstvo inostranih poslova Indije izdalo je saopštenje u kome se navodi da Kosovo nije ispunilo sva tri kriterijuma neophodna za priznavanje: definisane granice, legalno izabranu vladu koju narod priznaje i efikasnu kontrolu nad oblašću kojom upravlja. "Indija smatra da sve države treba da poštuju suverenitet i teritorijalni integritet svih zemalja", navodi se dalje u saopštenju.

Ministarstvo inostranih poslova u Nju Delhiju navelo je i da Indija veruje da pitanje Kosova treba da bude rešeno mirnim sredstvima, putem konsultacija i dijaloga zainteresovanih strana.

Depeša citira navode u novinskim izveštajima o reagovanju dvojice kašmirskih separatista na jednostrano proglašenje nazavisnosti Kosova u kojima se ističe da je "ova deklaracija ojačala njihovu odlučnost da ostvare slobodu za Kašmir i sopstveno pravo na samoopredeljenje".

Američke diplomate izrazile su strahove u vezi sa ruskom politikom na Balkanu još pre dve godine, nedugo posle desetogodišnjice bombardovanja.

"Nostalgija za vremenom kada je u odnosima Rusije i Zapada igrala važnu ulogu, deo je težnji Srbije da ponovo bude značajan faktor regiona, i vodi pogrešnom verovanju da, i pored priduživanju EU, može da vodi nezavisnu politiku", ističe se u jednom od dokumenata američke ambasade iz maja 2009. godine.

"U evropskim krugovima rugaju se zabludama koje Srbija nastavlja da gaji - da treba da igra ulogu vezivnog tkiva između Rusije i EU", navodi se u drugom dokumentu.

Berlinski zid je srušen? 

Depeše pokazuju kako, dve decenije posle Hladnog rata, Vašington i Moskva nastavljaju agresivnu borbu za uticaj.

Josip Broz Tito uspostavio je istaknutu ulogu Savezne Federativne Republike Jugoslavije tako što je uspeo da balansira između Varšavskog pakta i NATO-a. Takav status i položaj, nadohvat ruke dve supersile, omogućio je SFRJ veoma specifičnu ulogu i uticaj na Zapadu, navodi se u propratnom tekstu agencije Rojters.

Posle raspada zemlje i izolacije tokom devedesetih godina, Srbija sada pokušava da ponovo izgradi veze za Zapadom.

Srbija je podnela kandidaturu za članstvo u EU, ali taj proces ne teče glatko zbog zbog nemogućnosti vlasti u Beogradu da uhvate i izruče generala Ratka Mladića, kao i zbog loših odnosa sa Kosovom.

Putinov dolazak, uoči godišnjice NATO bombardovanja, vešto je i namerno tempiran da podseti Srbiju na njene istorijske razlike i sukobe sa Zapadom, ocenjuje novinar Rojtersa. 

"Rusi uživaju u svojoj ulozi 'srpskog spasitelja', i koriste desetogodišnjicu NATO bombardovanja kao još jednu šansu da sebe pokažu u pozitivnom, a Zapad u negativnom svetlu", zaključuje se u jednom od američkih dokumenata od pre dve godine.

"Ova kampanja podseća na klasičnu sovjetsku propagandu, pošto se u istom trenutku kada se kleveta Amerika, o Rusiji priča u maniru pravednika koji poštuje međunarodni poredak. Podsticanje nezadovoljstva na Balkanu je opasna igra koju je, kako je to do sada pokazala, Rusija spremna da igra", naveo je zvaničnik američke ambasade 2009. godine.

Balkanski pion 

"Srbi i Rusi zapravo ne znaju ništa jedni o drugima", konstatovao je jedan američki diplomata 2009. godine.

Srbi, kako objašnjava, tokom istorije i nisu imali istinske odnose sa Rusima. S druge strane, Rusi nisu ni bili zainteresovani za takve odnose, „ako se izuzme to što im je Srbija povremeno korisna, kao naivan i voljan pion na Balkanu".

"Jedini pobednik u ovoj računici je Rusija koja će nastaviti da igra na kartu srpske naivnosti i tvrdoglavosti, kako bi zadržala svog igrača na Balkanu i sprečila Srbiju da pristupi NATO-u".

U istim depešama, dovedena je u pitanje i opravdanost odluke da se 51 odsto državnog naftnog preduzeća NIS proda ruskom Gaspromnjeftu za 400 miliona evra.

"Trenutno srpsko partnerstvo sa Rusijom rezultiralo je besmislenim i iscrpljujućim pokušajem da 'sačuva' Kosovo, ali po cenu da praktično pokloni Rusima svog naftnog džina, NIS", navodi se u depeši iz 2009. godine.

Ipak, u depešama se navodi da Vašington i dalje želi da blisko sarađuje sa Beogradom i administracijom srpskog predsednika Borisa Tadića.

"Uprkos njihovim zabludama i neshvatljivoj senimentalnosti prema Rusiji, Srbi žude za američkim poštovanjem", navodi se u jednoj od depeša 2009. godine, nekoliko meseci pošto je Barak Obama započeo mandat.

"Novi američki establišment ima priliku da Tadićevoj proevropskoj opciji ponudi alternativu za Rusiju... iako administracija predsednika Srbije nije uradila ništa da to zasluži ", zaključuje se u istom dokumentu.

U dokumentu, koji je, po Vikiliksu, napisao "američki ambasador", piše da "postoje solidni dokazi" da je Mišković učestvovao u "nečuvenoj političkoj korupciji".

"Dominirao je u bankarstvu, sektoru osiguranja i prodaji potrošačkih roba, nakon što je stekao ogromno bogatstvo, kao učesnik u korupciji za vreme Miloševićeve vlasti tokom devedesetih godina", navodi se u depeši.

Prema tom dokumentu, bivši direktor Carine Mihalj Kertes omogućio je Miškoviću specijalan tretman za kompaniju "Delta", koja je imala grejs period od 45 dana za plaćanje troškova carine, što je imalo velikog značaja u vreme hiperinflacije.

Navedeno je, takođe, da je "Delti" bilo omogućeno da svoju robu isprazni direktno u Beogradu, a ne na graničnom prelazu, i da je skladišti u carinskim depoima i kasnije proda kad joj odgovara.

Prema neimenovanim službeniku Carine, koji je citiran u dokumentu američke ambasade, neki put se dešavalo da kompanija "Delta" uopšte ni ne plati carinu.

Navodi se i da Ambasada SAD poseduje kopiju pisma iz 1996. godine, u kojim se dokazuje da Kertes omogućava poseban tretman za kompaniju "Delta".

"Delta radila u skladu sa zakonima"

"Smatramo da prema Miškoviću, u najmanju ruku, treba da se ponašamo slično i da ne treba da mu se omogući da uđe u SAD posle njegove pljačke Srbije", ocenio je ambasador SAD 2007. godine, piše u depeši, navodi Rojters.

Niko od zvaničnika iz Uprave carina Srbije nije želeo danas da komentariše navode Vikiliksa, ističe agencija Rojters koja ih je kontaktirala.

U kompaniji "Delta" im je rečeno da Mišković nikada ne daje intervjue medijima, a šefica odeljenja za medije te kompanije Jelena Krstović samo je rekla da je "'Delta' uvek radila u skladu sa zakonima Srbije".

Međunarodni lanac maloprodajnih objekata iz Belgije, kompanija "Delez grupa" nedavno je kupila sto odsto "Delta Maksi grupe" za 932,5 miliona evra, a u odgovoru Rojtersu, istakli su da će nastaviti da rade transparentno i u skladu sa svim zakonskim obavezama.

U "Delezu" nisu želeli da kažu da li su bili upoznati sa optužbama protiv "Delte" i Miškovića i da li je to uticalo na kupovinu "Delte".

Interesantno je da ovu depešu trenutno nije moguće pronaći na sajtu Vikiliksa, mada priča o srpskim biznismenima na američkoj "viza-ban" listi nije nova, kao što nije ni novost da su neke zabrane putovanja u SAD pre nekoliko godina opozvane od strane američke administracije. 

Asanž, koji je u svetu izazvao buru objavljivanjem hiljada tajnih dokumenata Stejt departmenta, rekao je da su informacije koje su tako izašle u javnost upozorile neke autoritarne režime da ne mogu računati na podršku SAD, ako upotrebe vojnu silu protiv demonstranata.

Osnivač Vikiliksa je, na predavanju pred više stotina studenata u Kembridžu, rekao da je objavljivanje depeša otežalo Zapadu da nastavi da podržava dugogodišnje režime.

"Dokumenta koja se tiču Tunisa jasno su pokazala da će, ako dođe do toga da SAD bira između vojske i režima predsednika Ben Alija, najverovatnije izabrati vojsku", kazao je Asanž.

"Ovo saznanje moralo je da navede susedne zemlje da se zamisle. Odnosno, da se, ukoliko budu vojno intervenisale, neće naći na istoj strani sa Sjedinjenim Američkim Državama", dodao je on.

Asanžovom predavanju na Univerzitetu u Kembridžu prisustvovalo je oko 800 studenata koji su satima postavljali pitanja, a na kraju pozdravili predavača burnim aplauzom, preneo je Rojters.

Senator Engel je, kako se navodi u depeši američke ambasade u Buenos Ajresu, pokušavao da objasni da je posetio Kosovo desetak puta, kao i da su mu Amerikanci albanskog porekla govorili o stepenu represije protiv Albanaca u regionu.

"Dugo je podržavao nezavisnost Kosova i nadao se da bi mogao da prenese svoju zabrinutost Argentini, kako bi i ona pomogla Kosovu", navodi se u depeši koju poseduje Vikiliks.

Kirhnerova je rekla da je priznavanje nezavisnosti Kosova problematično, zbog potrebe Argentine da izbegava da radi ili izjavljuje bilo šta što bi moglo da šteti njenim pretenzijama da povrati Foklandska ostrva.

Predsednica Kirhner je rekla "da ceni poziciju SAD", ali je njena najvažnija briga da zaštiti svoje pretenzije na Foklandska ostrva, koja su po argentinskom ustavu sastavni deo te države, piše u depeši.

Argentina je 1982. godine izvršila invaziju na Foklandska ostrva koja su, prema argentinskom ustavu, u sastavu te države. Britanija je na takvu akciju odgovorila žestoko, pa su se argentinske snage posle serije pomorskih i kopnenih bitaka, predale. Ostrva su ostala pod britanskom krunom.

Američki mediji prenose da je Krauli ostavku podneo pod pritiskom Bele kuće, pošto je prošle nedelje na Institutu za tehnologiju u Masačusetsu izjavio da je način na koji Pentagon u vojnom zatvoru Kvantiko drži Meninga smešan, kontraproduktivan i glup.

Krauli je kasnije potvrdio da je dao tu izjavu, rekavši da je to bilo njegovo privatno mišljenje, a ne stav vlade.

"S obzirom na uticaj mojih opaski, za koje preuzimam potpunu odgovornost, podneo sam ostavku kao pomoćnik sekretara za odnose sa javnošću i portparol Stejt departmenta", naveo je Krauli.

Predsednik Barak Obama je, upitan o tome na konferenciji za novinare u petak, rekao da je tražio od Pentagona objašnjenje i da su ga tamo uverili da se prema Meningu primenjuje odgovarajuća pritvorska procedura, koja ispunjava osnovne standarde.

"Ne mogu da ulazim u detalje u vezi sa onim oko čega su oni zabrinuti, ali nešto od toga ima veze sa sigurnošću redova Meninga", rekao je Obama.

Državna sekretarka Hilari Klinton saopštila je da sa žaljenjem prihvata Kraulijevu ostavku, i da će na njegovo mesto, kao vršilac dužnosti, doći Majkl Hamer.

Mening je uhapšen u maju prošle godine, pošto je jednom hakeru rekao da je predao tajna dokumenta Vikiliksu.

Amnesti internešenel je 19. januara u pismu ministru odbrane Robertu Gejtsu izrazio zabrinutost zbog uslova pritvora u kojima se drži Mening, uz ocenu da su oni nepotrebno teški.

Portparol Pentagona je izjavio da su tvrdnje liberalnih blogera, novinara ili drugih da se prema Meningu loše postupa ili da je on na neki način drugačije tretiran i u izolaciji, jednostavno netačne.

U izveštaju o suđenju za ubistvo Jovanovića, Ferilova je napisala da se radi o slučaju u kojem je, kako je rekla, Vlada Crne Gore osećala da mora da se vidi da ona nešto radi na slučaju ubistva Duška Jovanovića.

Neobjašnjiva je, tvrdi Ferilova, žurba da se uhapsi jedan član šire zavere baš kao i očigledna nevoljnost da se uhapsi bilo ko drugi umešan u to ubistvo.

Ferilova piše da je Mandić bio oslobođen optužbe da je učestvovao u ubistvu Jovanovića, zbog nedostatka dokaza.

"Nedavno suđenje Damiru Mandiću ponovo pokazuje da teški slučajevi nastaju zbog loših službi za sprovođenje zakona. Solidniji slučaj policije i tužilaštva dozvolio bi opravdanu kritiku oslobađanja, ali rupe u dokazima su bile dovoljne da stvore osnovane sumnje oko toga da li je vlada dokazala svoj slučaj protiv Mandića", piše u dokumentu koji poseduje Vikiliks.

Mandić, možda, zna više nego što zvanično priznaje. Sa druge strane, on je možda bio samo jedna od 'uobičajenih osumnjičenih' u slučaju u kojem je Vlada osećala da mora da se vidi da ona radi nešto. Ali žurba da se uhapsi jedan član onoga što je, kako se tvrdi, veća zavera je neobjašnjiva.

U depeši koja je okarakterisana kao 'osetljiva' piše da je Viši sud oslobodio Mandića koji je bio optužen da je sa drugim osobama u maju 2004. ubio Jovanovića tako što je iz automatskog oružja pucao iz kola, dok je urednik Dana odlazio iz kancelarije.

Sudija Radovan Mandić, dodala je tada Ferilova, presudio je 27. decembra da nema dovoljno dokaza da je Mandić bio uključen u planiranje ili izvođenje ubistva.

"Ubistvo urednika Jovanovića i suđenje Mandiću su od prvog dana visoko politizovani. Dodatno, crnogorske sudije i sudovi su generalno slabo cenjeni i smatra se da su predmet nedopustivog spoljnog uticaja. Obe ove opservacije objašnjavaju oštre reakcije na oslobađanje, ali ne poništavaju legitimnost sudske presude", piše Ferilova.

Konstatujući da su u ovom slučaju strasti bile uzburkane, bivša zamenica šefa Misije istakla je da nijedan lokalni posmatrač nije komentarisao da "dokazi nikada nesumnjivo nisu smestili Mandića na mesto i u vreme kada se zločin desio".

Ferilova je navela da su predstavnici opozicije koristili ubistvo Jovanovića kao još jedan način da udare na vladu, tvrdeći da je ono politički motivisano i da su crnogorske vlasti prikrile učešće visokih funkcionera.

Objašnjavajući postojanje konflikta interesa nosilaca visokih funkcija, Mur je kao primer naveo potpredsednika DPS-a i bivšeg potpredsednika crnogorske vlade Svetozara Marovića.

"Svetozar Marović povezan je sa 22 posebne kompanije, a glasine kruže da se ne može sklopiti značajan posao u Budvi bez Marovićevog blagoslova", istakao je Mur.

Bivši američki ambasador dalje piše o vlasničkom udelu porodice Đukanović u Prvoj banci, navodeći da bivši premijer Milo Đukanović poseduje tri, njegov brat Aco 47, a sestra Ana Kolarević jedan odsto akcija, što porodici omogućava kontrolu nad bankom.

"Prva banka je jedina crnogorska banka koja je imala koristi od vladinog paketa od 40 miliona evra. Mnogi drugi visoki političari, takođe, imaju značajan poslovni interes, uključujući i interes u državnim kompanijama", napisao je Mur.

"Najproblematičniji aspekt je taj da funkcioneri mogu da budu na plaćenim pozicijama kao predsednici ili članovi upravnih i kontrolnih tela u javnim korporacijama gde država ili opština imaju udeo", napisao je bivši američki ambasador.

Zbog veličina Crne Gore neizbežno je da svako zna svakoga na neki način, zbog čega je korišćenje veza široko prihvaćen način da se stvari završe u Crnoj Gori, naveo je Mur.

"Tradicija veza, međutim, doprinosi okolini koja smanjuje takmičenje, umnožava konflikt interesa i ohrabruje nepotizam pri zapošljavanju. Ovi faktori su pogoršani činjenicom da su dve iste partije bile na vlasti u Crnoj Gori tokom poslednje decenije", piše u depeši.

Čak i sa povećanom političkom voljom, Crna Gora nema sposobnosti da napadne organizovani kriminal, navodi se u depši.

"Tek odnedavno, i samo uz spoljnu pomoć, Crna Gora ima jedva osnove zakonodavstva, opremu i obuku potrebnu da istraži i procesuira organizovani kriminal. Jače vladine mere kada je u pitanju transparentnost pomogle bi da se slome povremene veze između kriminalnih klanova i zvaničnika vlasti, objavljivanjem imovine i povećavajući vidljivost donošenja odluka", piše u depeši Roderika Mura iz jula 2007. godine.

Tokom saslušanja, odbrana Asanža je tvrdila da u slučaju izručenja Švedskoj, postoji realan rizik da on, zatim, bude izručen SAD, gde bi mu se sudilo za špijunažu.

Advokati su, takođe, navodili da će Švedska, ukoliko bude dobila priliku da sudi Asanžu, to učiniti iza zatvorenih vrata, kao što radi u slučaju silovanja, što će biti kršenje pravde i ljudskih prava.

Tokom trodnevnog pretresa održanog početkom meseca, Asanžova strana je tvrdila da švedski tužioci nisu postupili pravilno podnoseći zahtev za njegovo izručenje, dok je švedska vlada iznela argument da je tražila ekstradiciju tek posle niza neuspešnih pokušaja da on bude ispitan.

Asanž i njegove pristalice tvrde da je slučaj protiv njega pun nepravilnosti, a neki čak veruju da se radi o američkoj zaveri koja ima za cilj da se 39-godišnji Australijanac stavi iza rešetaka ili da se naruši njegov ugled, u znak odmazde zbog toga što je Vikiliks objavio tajnu američku diplomatsku prepisku.

Međutim, advokati dve Šveđanke koje je Asanž, navodno, seksualno zlostavljao tokom boravka u Švedskoj, u avgustu prošle godine, kao i švedske vlasti, to demantuju.

Asanž je uhapšen 7. decembra u Londonu i nalazi se u kućnom pritvoru.

"Lavrov osporava teritorijalni integritet Gruzije i predlaže Vašingtonu da bira između 'iluzornog projekta zvanog vođstvo Gruzije' i 'pravog partnerstva' sa Rusijom", navodi se u poverljivoj depeši američke ambasade u Moskvi, koju je danas objavio Vikiliks.  

Za SAD je bila zabrinjavajuća činjenica da tu zemlju napadaju čak i prozapadni ruski analitičari, navodeći da Rusija nije mogla da ostane pasivna pred onim što Gruzija radi u Južnoj Osetiji. 

Eksperti tvrde da ruska vlada veruje da ne krši međunarodne norme, već koristi presedan koji su Zapad i SAD stvorili na Kosovu 1999. godine. Oni navode da potezi Rusije pokazuju i da Moskva više neće tolerisati ignorisanje Zapada, a zabrinuti su i za budućnost odnosa između Rusije i SAD.

Direktor instituta za strateška istraživanja Sergej Oznobiščev, Dmitrij Trenin iz Moskovskog centra „Karnegi", Ivan Safrančuk iz Svetskog bezbednosnog instituta i Aleksandar Belkin iz Saveta spoljne i odbrambene politike rekli su američkim diplomatama da Rusija veruje da je opravdano preduzeti "humanitarnu intervenciju", da bi se spasli ljudi iz Južne Osetije.

"Kremlj i ministarstvo odbrane primenjuju model identičan intervenciji Zapada na Kosovu 1999. godine", rekao je Safrančuk.

"Humanitarna katastrofa" u Južnoj Osetiji

Rusija se pozivala na kvalifikaciju pravičnih povoda, da bi sprečila humanitarnu katastrofu. Uprkos kritikama koje je više puta upućivala Zapadu, kada su u pitanju takve intervencije izvršene bez mandata Ujedinjenih nacija, Rusija u tom slučaju nije stvorila presedan, već je samo sledila već postojeći, koji je postavio SAD, smatra ruska javnost.

Ruski stručnjaci su posle konflikta na Kavkazu krivili SAD zbog ugrožavanja već nategnutih odnosa dveju zemalja i nisu videli razliku između akcije NATO-a na Kosovu 1999. godine i vojne intervencije Rusije u Chinvaliju, u Južnoj Osetiji.

Eksperti navode da su ruski zvaničnici godinama upozoravali na nameru Sakašvilija da silom ujedini Gruziju i da je ruska vlada bila razočarana što SAD ne samo da nije prihvatio (upozorenja), već je naoružao i uvežbavao gruzijsku vojsku.

Neki čak tvrde da je Zapad, a posebno SAD, godinama potpuno ignorisao zabrinutost ruske vlade zbog širenja NATO-a i raketne odbrane i prodor Zapada u susedne zemlje. Međutim, Rusija je tek sada dovoljno jaka da odgovori.

Američki diplomata u depeši sa zabrinutošću ističe da odgovor Rusije u Južnoj Osetiji odobravaju čak i kritičari Kremlja, kao što je list Nezavisimaja gazeta, čiji je urednik Konstantin Remčukov napisao da je Chinvali promenio sve. Remčukov je naveo da je Sakašvili naredio gruzijskim snagama da pucaju u ruske mirotvorce, a zatim zapitao koji bi njihov odgovor bio.

Maša Lipman i Moskovskog centra "Karnegi" ukazala je da termin "genocid" koji ruske vlasti koriste ukazuje na direktnu vezu sa Kosovom. „Postoji genocid, mi napadamo, zauzimamo, vladamo, a zatim odlučujemo o nezavisnosti, tim principom se rukovodila Rusija", smatra Lipmanova.

Niko neće ignorisati Rusiju

Mnogi analitičari su ocenili da su ruske vlasti poslale jasnu poruku da ne odgovaraju na pritiske Zapada prilikom donošenja odluka. Lipmanova je navela da je Rusija radila "bez dozvole" i odlučila da prekine vojnu akciju onda kada je sama poželela.

Eksperti ukazuju da je Rusija na taj način pokazala da je sve jača i da neće dozvoliti da je uzimaju zdravo za gotovo, već da će se suprostavljati Zapadu.

Analitičari se, takođe, slažu i da Južna Osetija i Abhazija posle ruske intervencije nikada neće ponovo biti deo Gruzije.

Američki diplomata je ukazao i da su liberalni krugovi zabrinuti što je Rusija prvi put od raspada Sovjetskog Saveza primenila vojnu silu izvan svojih granica, a značajna je i činjenica da je Rusija delovala i bez podrške drugih zemalja, kao što su članice Zajednice nezavisnih država i Kine.

S obzirom na to da Rusiji niko neće uvesti sankcije, zbog nafte i gasa, Sjedinjenim Američkim Državama preostaje samo da psuju Moskvu, smatraju ruski analitičari.

Ruska javnost, takođe, veruje da Rusija ima prednost zbog "moralne pozicije", jer, imajući u vidu napad Izraela na Liban i napade SAD na Beograd i Bagdad, Rusiji niko neće držati lekcije iz međunarodnog prava, piše u depeši Erik Rubin, zamenika šefa američke diplomatske misije u Moskvi.

U depešama Stejt departmenta, koje je objavio Vikiliks, a prenosi finski list Helsingin sanomat navodi se da je Stejt department stavio Ahtisarija na listu ljudi kojima šalje svoje poruke i omogućio mu uvid u 90 dokumenata u vezi sa Kosovom.

"Međutim, poverenje nije bilo stopostotno. Postoji 20 izveštaja u koje Ahtisari nije smeo da ima uvid. Poruke u kojima se kaže da Ahtisariju nije dozvoljeno da vidi dokumenta često se odnose na Evropsku uniju", navodi finski list.

U depeši Stejt departmenta iz novembra 2006. godine piše da specijalni predstavnik Ujedinjenih nacija Ahtisari nastoji da preokrene nabolje situaciju na Kosovu.

"Ovaj zadatak je ogroman i Ahtisari prelazi kilometre i kilometre obavljajući ga. Odmetnička srpska pokrajina teži nezavisnosti, a diplomatski svet očajnički traži izlaz. Na potezu je Ahtisari i njegov plan", navodi se u depeši.

Helsingin sanomat prenosi i da je Ahtisari, za sada, daleko najpominjaniji Finac u dokumentima koja su procurela iz američkog Stejt departmenta, jer se njegovo ime pojavljuje 1.167 puta, a broj je i veći "ako se uzmu u obzir poruke u kojima je Ahtisarijevo prezime pogrešno napisano".

Prema američkoj proceni, Ahtisari je bio "čvrst i tipično direktan" pregovarač, "koji bi saterao uza zid ostale koji učestvuju u razgovorima".

Finski list prenosi i da je bilo napetih trenutaka između Ahtisarija i Srba kojima je gubitak Kosova teško pao.

"Prema izveštaju američke misije pri Ujedinjenim nacijama u Njujorku (18. maja 2006. godine), tadašnji ministar spoljnih poslova Vuk Drašković se žalio da zapadne zemlje kažnjavaju Srbiju zbog akcija koje je preduzimao bivši srpski lider Slobodan Milošević", navodi finski list.

Kazna zbog Miloševićevih postupaka

List piše i da je Ahtisari odgovorio da su Srbi u procesu negiranja - "kada oni poput Draškovića kažu: 'Mi ne bi trebalo da budemo kažnjeni zbog Miloševićevih postupaka', on odgovara - 'Niti treba da budete nagrađeni zbog njih'".

Helsingin sanomat piše i da je Rusija bila kritična prema Ahtisariju, kao i da je to osećanje bilo uzajamno.

U decembru 2006. godine Ahtisari je razgovarao sa američkom ambasadorkom u Helsinkiju Merilin Ver. Prema depeši koja opisuje susret, Ahtisari je rekao da su srpski i ruski otpor nezavisnosti Kosova pokazatelj "žalosne procene", prenosi list.

Ahtisari je verovao da se ruski predsednik Vladimir Putin plašio "smanjivanja pravoslavnog sveta" i pojave "male muslimanske države na Balkanu", navodi finski list.

Prema depešama Stejt departmenta, Ahtisari se i u nekim zemljama članicama EU suočio sa protivljenjem nezavisnosti Kosova.

U depeši poslatoj iz Madrida 17. oktobra 2006. godine, piše da se jedan visoki zvaničnik španskog Ministarstva spoljnih poslova žalio američkim diplomatama na Ahtisarija, opisavši ga kao nekog ko je hteo da se oslobodi Kosova "kako mu se ne bi obilo o glavu godinu dana kasnije".

Na današnjem saslušanju, Asanžov branilac Džefri Robertson rekao je da kritika Džulijana Asanža od strane švedskog premijera može ugroziti fer sudski proces, preneo je Bi-Bi-Si.

"Izjave premijera Fredrika Rajnfelta pokazale su potpuno nepoštovanje pretpostavke nevinosti", izjavio je Robertson, ističući da iz izjava švedskog premijera sledi da je Asanž državni neprijatelj broj jedan.

Pravna zastupnica švedskih vlasti Kler Montgomeri negirala je da je Asanž oklevetan, rekavši da oni koji traže raspirivanje medijskog požara ne mogu biti iznenađeni, ako u njima i sami izgore.

Švedski premijer je, govoreći o nezavisnosti švedskog pravosuđa, naglasio da je pravo žena da traže postupak kojim bi se ustanovilo da li su bile zlostavljane.

"Smatram da je veoma žalosno da Asanžova odbrana na takav način pokušava da stvori utisak da one, zapravo, nemaju pravo na to", naveo je premijer Rajnfelt, prenosi AFP.

"Američka zavera" protiv Asanža

Osnivač Vikiliksa i njegove pristalice tvrde da je slučaj protiv njega pun nepravilnosti, a neki čak veruju da je reč o američkoj zaveri koja ima za cilj da se 39-godišnji Australijanac stavi iza rešetaka ili da se naruši njegov ugled, u znak odmazde zbog toga što je Vikiliks objavio tajnu američku diplomatsku prepisku.

Međutim, advokati dve Šveđanke koje je Asanž, navodno, silovao tokom boravka u Švedskoj, u avgustu prošle godine, i švedske vlasti to demantuju.

Švedska ministarka pravde Beatris Ask ustala je u odbranu pravosudnog sistema svoje zemlje, rekavši agenciji AP da je Asanža neko optužio za ozbiljno krivično delo i da treba sam da dođe na ispitivanje.

Asanž je uhapšen 7. decembra u Londonu i sada se nalazi u kućnom pritvoru, do donošenja odluke suda, na koju obe strane imaju pravo žalbe.

Osnivač Vikiliksa izazvao je pravu buru u svetskoj diplomatiji, objavivši na svom sajtu više od 250.000 tajnih depeša Stejt departmenta. Vikiliks je 28. novembra počeo da objavljuje poverljivu diplomatsku prepisku Stejt departmenta i američkih ambasada i konzulata širom sveta.

Novi podaci do kojih su istražitelji došli pokazuju da je Mening sam inicirao krađu dokumenata, što je u suprotnosti sa prvobitnim tvrdnjama američkog Ministarstva odbrane da je Asanž iskoristio mladog vojnika, objavio je američki list Volstrit džurnal.

Da bi SAD mogao da pokrene sudski postupak protiv Asanža i da zahteva njegovo izručenje morao bi da dokaže da je osnivač Vikiliksa izričito podstakao Meninga da prosledi dokumenta.

Federalni istražni biro i Ministarstvo pravde nastavljaju da skupljaju dokaze da je Asanž kovao zaveru, ali vladini zvaničnici smatraju da će biti teško izgraditi taj slučaj, piše Volstrit džurnal.

Novi smer optužbe

Međutim, istragom je utvrđena veza Meninga i nekih niže rangiranih aktivista Vikiliksa.

Optužba bi sada mogla da tereti Australijanca indirektno, zbog kontakata Meninga i niže rangiranih aktivista Vikiliksa, a na osnovu toga što je Asanž predvodio tu grupu.

Vojni istražitelji sada veruju da je Mening sam odlučio da ukrade dokumenta i preda ih Vikiliksu, iz osvete vojsci ili vladi, jer je po priključenju vojsci imao mnogo problema sa drugim vojnicima i nadređenima, zbog čega su mu bile određene disciplinske mere.

Mening je u Bagdadu bio zadužen za pregledanje obaveštajnih podataka koji su relevantni za Irak i imao je pristup zaštićenim dokumentima.

Vojska ga je do sada optužila za curenje informacija o bankarskoj krizi na Islandu i video-snimka napada američkog vojnog helikoptera na grupu ljudi u Bagdadu, u kojem su poginula dva novinara Rojtersa.

Mening nije optužen da je povezan sa curenjem hiljada vladinih i obaveštajnih dokumenata, ali zvaničnici veruju da je i za to odgovoran, piše američki list.

Asanž se trenutno na Sudu u Londonu bori protiv zahteva Švedske za njegovo izručenje zbog optužbi za seksualno uznemiravanje, a njegovi advokati veruju da će Vašington tražiti izručenje Asanža u SAD.

Ministarstvo odbrane SAD je ranije saopštilo da Vikiliks neće tretirati kao medijsku organizaciju, što će federalnim istražiteljima olakšati dobijanje sudskih naloga za pribavljanje materijala u vezi sa liderima i saveznicima sajta, zaključuje Volstrit džurnal.

Današnje suđenje počelo je ispitivanjem svedoka odbrane, Svena Erika Alhema, penzionisanog švedskog tužioca, koji je naveo da ne vidi razlog zašto se Asanžu ne bi sudilo u Velikoj Britaniji.

Alhem je izjavio da je u pokretanju optužnice protiv Asanža bilo ozbiljnih nepravilnosti i da je trebalo da obezbediti da osumnjičeni detaljno ispriča svoju verziju događaja povodom optužbi za seksualno nasilje i silovanje. Švedski stručnjak je rekao i da je "neobično" što je iz tužilaštva procurila informacija medijima o tom slučaju.

Na prvom danu suđenja, Asanž je zatražio od suda da spreči njegovo izručenje Stokholmu, tvrdeći da tamo neće imati pravično suđenje i da bi mogao biti izručen SAD, gde bi mogao biti osuđen na smrt ako bude proglašen krivim za špijunažu, zbog objavljivanja američkih poverljivih informacija na Internetu.

Švedska traži od Velike Britanije da izruči 39-godišnjeg Australijanca radi saslušanja u vezi sa optužbama dveju žena za silovanje i seksualno nasilje, što Asanž demantuje.

Asanžov advokat Džefri Robertson izjavio je juče da će Švedska, ukoliko bude dobila priliku da sudi Asanžu, to učiniti iza zatvorenih vrata, kao što radi u slučaju silovanja, što će biti kršenje pravde i ljudskih prava.

Osnivač Vikiliksa, veb-sajta koji objavljuje hiljade poverljivih američkih diplomatskih podataka, tvrdi da je nevin, da su optužbe dveju žena protiv njega deo političke nameštaljke i ističe da najviše strahuje od toga da će Vašington ubediti Stokholm da ga izruči američkim vlastima koje bi mogle da ga osude na smrt.

Asanž je uhapšen 7. decembra u Londonu i sada se nalazi u kućnom pritvoru.

Sulejman, na koga se uveliko tipuje da bi na položaju predsednika mogao da nasledi Hosnija Mubaraka, poimence je, tokom razgovora predstavnika izraelskog Ministarstva odbrane sa američkim zvaničnicima 2008. godine pomenut kao "najpoželjnija osoba".

Omar Sulejman je, kako se navodi u depešama, osoba koja je skoro svakodnevno u kontaktu sa predstavnicima izraelske vlade i to posredstvom tajne telefonske "vruće linije" koja povezuje izraelsko Ministarstvo odbrane i sedište egipatske službe bezbedosti koju je Omar Sulejman vodio.

Dejli Telegraf pominje i depeše u kojima je navedeno da je Sulejman, kao jedna od ključnih ličnosti angažovanih u bliskoistočnom mirovnom procesu, svojevremeno nagovestio kako bi bila pozdravljena izraelska invazija pograničnog dela Egipta da bi se zaustavilo krijumčarenje oružja teroristima iz redova Hamasa.

U poverljivim dokumentima navodi se i da je izraelski ministar odrane Ehud Barak, tokom jedne od zvaničnih poseta Kairu bio impresioniran Sulejmanom koji je u to vreme vodio egipatsku službu bezbednosti kao i da su, istom prilikom, Izraelci bili zapanjeni staračkim izgledom Hosnija Mubaraka i njegovim nerazgovetnim govorom.

Tokom dvodnevnog saslušanja, biće odlučena Asanžova sudbina u vezi sa zahtevom švedskih vlasti.

Asanža su za seksualne delikte optužile dve žene koje su s njim bile u kontaktu, tokom njegove posete Stokholmu prošle godine.

Odbrana osnivača Vikiliksa tražie da on ne bude isporučen Švedskoj, pored ostalog i zbog verovatnoće da će tako biti isporučen Sjedinjenim Država, gde mu prete zatvorom Gvantanamo bej, pa čak i smrtnom kaznom!

Američki zvaničnici traže način da iznošenje u javnost poverljivih dokumenata Stejt departmenta, do kojeg je došlo preko Vikiliksa, podvedu pod neko krivično delo, što bi omogućilo da se protiv Asanža podigne optužnica i on izvede pred američki sud.

Asanžov advokat Džefri Robertson tvrdi da se njegov klijent bori protiv ekstradicije jer se takva suđenja obično održavaju u tajnosti.

Suđenje iza zatvorenih vrata bilo bi "očigledno narušavanje pravde, nefer ne samo po britanskim i evropskim već i prema međunarodnim standardima", ocenio je Robertson.

"Ne možete imati fer suđenje ukoliko su mediji i javnost isključeni iz sudnice", tvrdi Robertson.

Iz Švedske u Ameriku?

Argumentacija odbrane svodi se na isticanje stvarnog rizika da će SAD, ukoliko Asanž bude isporučen Švedskoj, tražiti njegovu ekstradiciju u Ameriku ili će ga tamo sprovesti ilegalno.

U tom slučaju, tvrde advokati, postoji stvaran rizik da će Asanž biti odveden u pritvor u Gvantanamo bej ili na neko drugo mesto.

Takođe se ističe da je realno moguće da se Asanž suoči sa smrtnom kaznom, ukoliko bude isporučen Sjedinjenim Američkim Državama.

Na osnovu Evropskog naloga za hapšenje, ustanovljenog 2004. godine, da bi se ubrzali procesi izručivanja među članicama EU, osumnjičena lica nije moguće isporučiti u zemlje gde bi ona mogla doći pod udar smrtne kazne.

Mnogi pravni eksperti kažu da su tvrdnje u vezi sa privođenjem u Gvantnamo preterane, a Švedska odlučno odbacuje optužbe da postupa pod pritiskom SAD i tvrdi da Asanža od ekstradicije u Ameriku štite stroga evropska pravila.

Asanžovi advokati, takođe, osporavaju ekstradiciju u Švedsku, jer ona nije zasnovana na podignutoj optužnici, već na potrebi Asanžovog ispitivanja.

Jedan od osnivača društva Bratislav Jugović rekao je da Asanž predstavlja simbol revolucije, navodeći da će učiniti sve kako bi Asanža doveli u Čačak.

"Čačak voli heroje i jedan je od simbola revolucije u srpskoj modernijoj istoriji. Čačak zaslužuje najvećeg živog revolucionara za počasnog građanina", istakao je Jugović.

Počasni član ovog društva predsednik Pokreta socijalista Aleksandar Vulin kaže da je Asanž rekao istinu, ističući da je Čačak "jedan drzak, često bezobrazan grad koji zna da razume istinu".

"Nadam se da će gradske vlasti Čačka ponašati kao što su to činile ranije, da će imati hrabrost da kažu: 'Čovek koji govori istinu zaslužuje naše poštovanje'", izjavio je Vulin.

Predstavnici vlasti u Čačku ističu da će o tome odlučivati odbornici lokalne skupštine, dok u opozicionoj Liberalno-demokratskoj partiji navode da su protiv tog predloga.

Portparol Nove Srbije Milan Draškić izjavio je da je prerano i preuranjeno u ovom trenutku se izjašnjavati o toj temi, smatrajući da bi prvenstveno trebalo da se odrede stručne službe grada koje će ustanoviti "zakonske mogućnosti za tako nešto".

Odbornik LDP-a u gradskom parlamentu Stojan Marković nije iznenađen takvim predlogom, jer je sličnih predloga bilo ranije.

"Ranije je bilo predloga da se izgradi spomenik Samanti Foks. Ko je sve bio nosilac najznačajnije nagrade grada, ne čudi me da i ovakav predlog možemo dobiti", zaključio je Marković.

Za razliku od političara, građani Čačka mahom su saglasni da Asanž postane počasni građanin tog grada.

Trebalo bi da odbornici skupštine donesu posebnu odluku o tome da nekoga proglase počasnim građaninom, jer Statutom nije predviđeno takvo zvanje.

U depeši pod oznakom poverljivo poslatoj 19. decembra 2006. godine navodi se da je holandski ministar odbrane Henk Kamp predstavio specijalno znamenje za vojnike koji su bili u bataljonu pod okriljem Unprofora u BiH 1995. godine, što je izazvalo oštru reakciju medija.

Iako je znamenje imalo za cilj da oda počast holandskim vojnicima koji su "časno i savesno služili u teškim okolnostima", ono nije dobro primljeno u holandskom društvu, koje i dalje ima problema zbog neuspeha u sprečavanju masakra nad Muslimanima koji su u Srebrenici počinile snage bosanskih Srba.

U depeši objavljenoj 2. februara, navodi se da se "kukavice iz holandskog bataljona" u Holandiji okrivljuju što ništa nisu uradili da spreče masakr, dok su vojnici tvrdili da odbrana Srebrenice nije bila moguća zbog neodgovarajućeg mandata i oružja, kao i nedostatka podrške UN.

Vojnici su se vratili kući uz kritike da su nekompetentni, a mnogi su tražili lečenje od traume.

Masakr je doveo do pada holandske Vlade 2002. godine, posle izveštaja Holandskog instituta za ratnu dokumentaciju, u kojem su vojnici oslobođeni većeg dela krivice, budući da su bili brojno nadvladani i slabo naoružani, ali je krivica delom pripisana Vladi koja ih je poslala.

Posledica je, navodi se u depeši koju je potpisao zamenik šefa misije u ambasadi Čat Blejkmen, da holandska vlada mora da ispuni odabrane kritirijume pre nego što parlament pristane da pošalje trupe u inostranstvo.

Najznačajniji zahtev se tiče većih ovlašćenja kako bi se izbeglo neispunjavanje zadatka, što se, veruju Holanđani, dogodilo u Srebenici. Zbog toga je i nekoliko puta bilo zaustavljeno slanje holandskih vojnika u Avganistan.

Zbog znamenja holandskom bataljonu iz Srebrnice organizovani su protesti u Sarajevu i Hagu, a taj potez kritikovale su Majke Srebrenice, kao i mediji i organizacije za zaštitu ljudskih prava u Holandiji, navodi se u depeši. 

U drugoj depeši, poslatoj 2000. godine iz ambasade SAD u Hagu, a koju je Vikiliks objavio 2. februara, navodi se da većina Holanđana veruje da treba da radi na vladavini prava u svetu, ako je nužno i vojnim operacijama, ali da niko ne želi da bude ponovo izložen riziku neuspeha poput Srebrnice.

Holandske vlasti su među kriterijume uvrstile jasan mandat UN ili druge međunarodne organizacije, ukidanje dvostruke komande i održive političke i vojne ciljeve.

"Nije slučajnost to što su se Holanđani distancirali od obaveza na terenu na mestima kao što su Kosovo, Kipar ili Zapadna Sahara", navodi se u depeši iz 2000. godine.

Španija i Rumunija (koje nisu priznale Kosovo) i ranije su protestovale zbog takve terminologije u dokumentima NATO-a, vidi se iz depeše koju je objavio Vikiliks.

Tadašnji generalni sekretar NATO-a (Jap de Hop Shefer) odgovorio je da posao Alijanse nije priznavanje ili nepriznavanje država, ali da nema ni izveštaja koji govori o tome da ministarstvo kosovskih bezbednosnih snaga ne postoji, rekavši da će naknadno razmotriti spornu terminologiju u izveštaju.

Inače, četiri članice NATO-a - Slovačka, Španija, Grčka i Rumunija - nisu priznale nezavisnost Kosova.

Osim rasprave o rečniku koji je Alijansa koristila, Vikiliks prenosi i da je na sastanku bilo reči o bezbednosti na Kosovu.

Zamenik šefa NATO-a za Evropu, general major Tomas Rajt, rekao je da Kfor smatra da je Euleks, posle Kfora, najspremniji da obezbedi sigurnost na Kosovu.

Međutim, takvoj oceni suprotstavio se predstavnik Norveške, navodeći da raspolaže podacima da Kfor ima problema da stupi u kontakt sa Euleksom, posebno ako do incidenata dođe u večernjim časovima i vikendom.

Šef vojnog komiteta NATO-a, admiral Đampaolo di Paola, rekao je da je raspoređivanje Euleksa na severu Kosova u toku i da će se situacija uskoro popraviti.

Rasprava o izmeni Kumanovskog sporazuma

Na istom sastanku je saopšteno da je generalni sekretar UN Ban Kimun primio pismo predsednika Srbije Borisa Tadića, koji protestuje zbog kosovskih bezbednosnih snaga, navodeći da NATO ne želi da se angažuje sa Srbijom na eventualnim izmenama Kumanovskog vojnotehničkog sporazuma.

Holandski predstavnik, podržan od strane Češke, rekao je da NATO ne želi da razmatra izmenu Sporazuma, dok god Srbija koristi "zapaljivu retoriku" koja je sadržana i u pismu.

Zamenik šefa misije SAD u NATO-u Valter Andresizin na sastanku je rekao da tada nije bilo vreme za izmenu Kumanovskog sporazuma, a predstavnik Bugarske upozorio je da postoje nagoveštaji da Srbija ne želi samo izmene, već i ukidanje Sporazuma.

Norveška je potvrdila stav SAD da nije došlo vreme za izmenu Sporazuma, ali da je potrebno precizirati šta podrazumeva dijalog sa Srbima.

Predstavnici Španije i Italije naveli su da je o izmenama Kumanovskog vojnotehničkog sporazuma potrebna da NATO bude otvoreniji za dijalog sa Beogradom.

Asanž je ocenio da su osude Vikiliksa od strane američkih političara "potpuno nedopustive" dodavši da je to "najgora forma cenzure koju smo videli još od pedesetih i Makartijeve ere".

"Izjave američkog potpredsednika Džoa Bajdena, koji je rekao da sam visokotehnološki terorista, Sare Pejlin koja je pozvala da me tretiraju kao talibana, da me ulove, to su pozivi na moje ubistvo ili ubistvo mojih saradnika", rekao je Asanž.

Istraga u SAD nije uspela da uspostavi vezu Asanža i američkog vojnika Bredlija Meninga, koji je optužen da je ilegalno presnimio hiljade vladinih dokumenata i doturio ih neovlašćenim osobama.

"Mi smo igrali u okviru pravila", rekao je Asanž Si-Bi-Esu.

"Mi nismo išli napolje da bi došli do materijala. Mi smo radili kao što radi svaki drugi američki izdavač. Postoje specijalna pravila za vojnike, za članove Stejt departmenta, kako da postupaju sa klasifikovanim informacijama", kaže Asanž.

Osnivač Vikiliksa naglašava da se nikada nije dogodilo da neko podigne optužnicu protiv izdavača.

Asanž je odbio da komentariše navode da je u posedu pet gigabajta podataka sa hard-diska koji pripada upravi "Benk of Amerika". Novembra 2010, akcije "Benk of Amerike" pale su tri procenta, posle spekulacija da će Vikiliks uskoro objaviti interna dokumenta banke.

Sloboda štampe, ne i antiamerikanizam

Asanž je intervju dao u privatnoj kući u Istočnom Saseksu, oko 70 kilometara južno od Londona, gde mora da boravi po nalogu suda dok se ne završi postupak oko zahteva za ekstradiciju Švedskoj, gde je optužen za seksualne napade, što on negira.

Osnivač Vikiliksa negira da je motivisan antiamerikanizmom ili drugim političkim namerama i opisuje svoju grupu kao "aktiviste slobodne štampe".

Prema njegovim rečima, nema načina da se zaustavi Vikiliks. Asanž tvrdi da vlada SAD nema tehnologiju da obori sajt ili spreči dalje objavljivanje dokumenata.

"Imamo sistem kako da distribuiramo kodirane stvari koje tek treba da objavimo", rekao je Asanž.

"Fajlovi su mnogima podeljeni, ima ih oko 100.000 ljudi, i sve što je potrebno da uradimo jeste da im damo ključeve za šifrovane fajlove, kako bi oni nastavili", kaže Asanž.

"Ukoliko neko od tih ljudi bude uhapšen ili ubijen i mi ne budemo mogli da nastavimo, drugi će preuzeti naš posao i mi samo treba da oslobodimo šifre", nagalašava Asanž.

U međuvremenu, delovi iz njegove nove biografije otkrivaju da se Asanž ranije maskirao u staru ženu, kako bi izbegao američke agente za koje je verovao da ga prate, preneo je AFP.

U biografiji koju su napisali novinari Gardijana, Dejvid Lejt i Luk Harding navodi se, takođe, da haker nije znao ko mu je biološki otac, sve do svoje 27 godine.

"Timermans je zabrinut oko budućih implikacija uticaja EU na Kosovo... Kosovo vode ljudi koji žive od kriminala... Oni nemaju druge izvore prihoda", navodi se u poverljivoj depeši američke ambasade u Hagu, koje se dokopao Vikiliks.

Holandski ministar je ta zapažanja izneo Amerikancima u vreme održavanja izbora na Kosovu i svega nekoliko meseci pre nego što je parlament u Prištini proglasio nezavisnost.

"On (Timermans) je, takođe, izrazio ozbiljnu sumnju da će EU ikada postići konsenzus o Kosovu", navodi se u dokumentu. "Timermans je primetio da Rusija pravi haos na Balkanu, kao i da će Kosovo biti jedna zamršena priča".

Timermansovo viđenje kosovskih lidera usledilo je svega nekoliko sedmica pošto su se Hašim Tači i njegovi najbliži saradnici našli na meti ozbiljnih kritika, zbog objavljivanja serije dokumenata u kojima se opisuju kao ključni igrači lokalne mafije, upleteni u svakojaka nedela, uključujući trgovinu drogom, oružjem i ljudima, ali i ubistva nedovoljno lojalnih Albanaca, Srba i političkih rivala.

U američkim diplomatskim depešama, koje je Vikiliks ove nedelje predao Njujork tajmsu, navodi se da je stanje ljudskih prava u Egiptu osetljiva tema u razgovorima između američkih funkcionera i egipatskog predsednika Hosnija Mubaraka.

Iako se diplomatska aktivnost poboljšala pod predsednika Baraka Obame, američka ambasadorka u Egiptu Margaret Skobi upozoravala je da bi američke diplomate u razgovorima sa Mubarakom trebalo da ublaže svoj pritisak za veća ljudska prava.

Skobi je navodno rekla američkoj državnoj sekretarki Hilari Klinton da je egipatski predsednik "provereni i istinski realista" koji ima "malo strpljenja za idealističke ciljeve".

U depešama takođe piše da je egipatski predsednik spreman da zapuši usta nekolicini pojedinaca da bi izbegao stvaranje nekog ekstremističkog pokreta.

U odvojenoj depeši, koju je pre dva dana objavio britanski dnevnik Gardijan, navodi se da je surovost policajaca u Egiptu toliko "rutinska i svuda prisutna" da je vlada prestala da tvrdi da ona ne postoji.

U depeši se navodi da kontakti američkih nedržavnih organizacija procenjuju da se u policijskim stanicama u Kairu svakodnevno događa na stotine slučajena mučenja zatvorenika.

Među uhapšenima su tri tinejdžera, a kako policija veruje, oni su sa još dvojicom istomišljenika više puta napali sajtove banaka i onemogućili njihovo funkcionisanje.

Kako prenosi britanski Gardijan, uhapšeni su bili povezani sa neformalnom grupom "Haktivisti" koji su, u više navrata, obarali sajtove "Masterkarda", "Vize" i "Pej Pala", zbog toga što su uskratili podršku u finansiranju Vikiliksa.

Skotland Jard je saopštio da se uhapšeni terete da su onemogućili korisnicima pomenutih banaka pristup njihovim finansijskim sredstvima preko Interneta, a čitava akcija sprovedena je u saradnji sa sličnim međunarodnim agencijama u Evropi i SAD.

Grupa hakera je, naime, prema navodima Skotland Jarda, neprestano slala zahteve da se stranice ponovo učitaju, što je stvorilo velike smetnje za pristup tim sajtovima.

Odmazda zbog cenzure

Neformalna grupa hakera zapretila je i odmazdom, zbog cenzure pristupa Internetu u Tunisu i Egiptu. Naime, vlasti u tim državama, zbog rastućeg nezadovoljstva građana i eskalacije uličnih protesta, zabranile su pristup društvenim mrežama "Fejsbuk" i "Tviter".

Kompanije "Masterkard" i "Viza", prekinule su, tokom decembra, saradnju sa Vikiliksom, zbog čega su se našle na spisku organizacija i pojedinaca čiji su veb-sajtovi bili meta napada.

Napadi su naročito intenzivirani posle predaje osnivača Vikiliksa Džulijena Asanža londonskoj policiji.

Inače, serija hapšenja započela je samo nekoliko dana posle serije napada na sajtove banaka, a u ruke policije prvi je pao 16-godišnji Holanđanin. 

Inače, veb-sajt Vikiliks nalazi se pod pritiskom, od kada je, 28. novembra, počeo da objavljuje poverljivu diplomatsku prepisku između Stejt departmenta i američkih ambasada i konzulata, u saradnji sa listovima Gardijan, Njujork tajms, El Pais, Mond i Špigl.

Petrov je na konferenciji za novinare u Haškom sudu istakao da Tribunal ima jasna pravila o poverljivosti koja se odnose na sve, posebno na njegovo osoblje, a svako navodno kršenje poverljivosti uvek se ispituje i preduzimaju se odgovarajuće mere.

"U ovom trenutku, Tribunal nije u mogućnosti da potvrdi autentičnost tih objavljenih izveštaja", rekao je Petrov dodavši da su, prema preliminarnoj analizi, u depeši iznete mnoge teme koje su u tom trenutku već bile u javnosti, kao što je zdravstveno stanje Slobodana Miloševića.

Prema Petrovu, u depeši se pominje i Miloševićeva uobičajena dnevna aktivnost, a takvi detalji o haškim pritvorenicima već godinama su dostupni javnosti. Petrov nije želeo da iznosi nikakve specifične komentare na objavljenu depešu, dok sve ne bude detaljno proučeno.

Upitan da li zvaničnici Tribunala daju informacije diplomatama samo na redovnim diplomatskim seminarima, Petrov je rekao da se zvaničnici Tribunala svakako susreću sa diplomatama što je u opisu njihove zvanične funkcije.

"Diskutuje se o raznim temama na takvim sastancima, ali u okviru sudskog pravila o poverljivosti i o nezavisnosti Tribunala", naglasio je Petrov.

U diplomatskoj depeši od 12. novembra 2003. godine, koju je na svom sajtu objavio Vikiliks, piše da je Mekfaden viđao Miloševića i s njim razgovarao češće i prisnije nego iko drugi.

U depeši je, između ostalog, navedeno da Milošević, preko svojih pravnih savetnika koji se smenjuju u Hagu, uspešno drži kontrolu nad Socijalističkom partijom Srbije.

Mekfaden je, takođe, izneo stav da je Milošević čovek koji ne deli s drugima lako svoja mišljenja, a da sa suprugom Mirjanom Marković, s kojom svako jutro vodi telefonske razgovore, ima "izuzetnu vezu".

Asanž, rođeni Australijanac, na toj poziciji pretekao je boga, dansku princezu Meri i premijerku Džuliju Gilard.

"Možete tu aferu posmatrati iz različitih uglova, ali činjenica je da je osnivač Vikiliksa narušio pravilo da tajna treba da ostane tajna", piše u obrazloženju australijskog nedeljnika.

Asanž je na sajtu uzbunjivača, Vikiliksa, objavio stotine hiljada poverljivih dokumenata o ratovima u Iraku i Avganistanu, i diplomatske depeše zvaničnika američkih ambasada širom sveta.

Švedska ga je prošle godine optužila za seksualni napad na dve žene, a Asanž se trenutno nalazi u Britaniji, na uslovnoj slobodi.

Očekuje se da ročište o njegovom izručenju Švedskoj bude održano 7. ili 8. februara.

Asanž je odbacio otpužbe, navodeći da je žrtva političkih manevara švedskih vlasti.

Zu viklis, inače, navodi da je u konkurenciji za neslavnu titulu "najgoreg Australijanca" bio i bog, zbog katastrofalnih poplava koje su pogodile Australiju, krajem prošle i početkom ove godine.

Danska princeza Meri, rođena u Australiji, našla se na listi Zu viklisa, kako je navelo uredništvo, zbog danskog akcenta koji je sada prisutan u njenom govoru, a premijerka Gilard, jer je na toj funkciji zamenila prethodnika Kevina Rada, pošto je sazvala vanredne partijske izbore u njihovoj Laburističkoj partiji.

Kako piše u diplomatskoj depeši od 12. novembra 2003, koju je na svom sajtu objavio Vikiliks, Mekfaden je viđao Miloševića i s njim razgovarao "češće nego iko drugi", naglašavajući da bivši srpski predsednik nije osoba koja rado svoje misli deli sa drugima.

Prema njegovim rečima, Milošević je imao ozbiljne srčane probleme koji nisu blagovremeno lečeni, i da oni datiraju od vremena mnogo pre njegovog dolaska u Hag.

"Nemogućnost da viđa suprugu, sina, ćerku, snaju i unuka činila je Miloševića "suštinski nesrećnim", navodi Mekfaden, i dodaje da je srpski predsednik bio preokupiran poslom, što ga je držalo podalje od depresije.

Mekfaden je bivšeg srpskog predsednika opisao kao samouverenog čoveka, koji uz pomoć svoje žene Mirjane Marković uspeva da organizuje čitavu mrežu pravnih i političkih kontakata, kao i da preko pravnih savetnika u Beogradu uspešno vodi svoju Socijalističku partiju Srbije.

Milošević je, kako je rekao Mekfaden, sa ženom imao izuzetan odnos i mogao je da manipuliše nacijom, ali ne i suprugom, koja je "po svemu sudeći imala veliki uticaj na njega". 

Upravnik zatvora u Sheveningenu navodi da je Mira Marković, s kojom je Milošević svako jutro razgovarao telefonom bila je izvor informacija, utehe, motivacije i strategije za Miloševića, koji se veoma oslanjao na nju.

Dodatni rizik po zdravlje

Kada je Miloševićev krvni pritisak veoma skočio u septembru 2003. godine, zvaničnici u Sheveningenu su razmatrali kako da smanje nivo njegovog stresa, rekao je Mekfaden koji je predložio da se pronađe način kako bi Mira Marković iz Rusije bila dovedena u Hag "sa određenim imunitetom kako ne bi bila uhapšena".

Tribunal je, međutim, procenio da bi to bilo nemoguće, a i sam Mekfaden je ocenio da bi susret dvoje supružnika ipak mogao da predstavlja dodatan rizik po Miloševićevo zdravlje "jer je Mira Marković mogla da bude veoma hirovita osoba".

Mekfaden je smatrao da su spekulacije o Miloševićevom finansijskom stanju precenjene, jer je bilo potrebno da se unutar redova njegove stranke pokrene kampanja za prikupljanje novca za plaćanje saradnika i putovanja njegovih advokata.

U proleće 2003. godine, nakon ubistva Zorana Đinđića, Miloševićeva finansijska situacija se pogoršala, te pet meseci nije plaćao osoblje u svojoj rezidenciji u Beogradu, niti je neko vreme mogao da finansira avionske karte za svoje beogradske savetnike.

Kada se radi o pravnim savetnicima Miloševića, Mekfaden je naveo da je bivši predsednik verovao da je "okružen budalama" i u sudnici i van nje, dok je prema takozvanim prijateljima suda "gajio naklonost".

Međutim, Elmer neće biti pritvoren, već samo treba da plati kaznu od oko 7.500 dolara, dok je optužba tražila da bude osuđen na zatvorsku kaznu od osam meseci uz novčanu kaznu od oko 2.000 dolara, javio je Rojters.

Bivši švajcarski bankar Rudolf Elmer ,priznao je pred sudom da je poslao poreskim vlastima poverljive podatke klijenata banke, ali je odbacio optužbe da je pretio bivšem rukovodstvu i službenicima privatne bankarske grupe "Julius Ber".

Optužnica ne tereti Elmera za prosleđivanje informacija internet sajtu Džulijana Asanža, već za krađu poverljivih podataka o klijentima, pokušaj iznuđivanja novca od rukovodstva banke, kao i za odavanje zaštićenih informacija poreskim vlastima i medijima.

Elmer (55) je rekao da je banka protiv njega i njegove porodice vodila kampanju progona i da mu je ponudila i pola miliona švajcarskih franaka u zamenu za ćutanje.

Bivši izvršni direktor filijale na Kajmanskim ostrvima, koji je otpušten 2002. godine, priznao je da je 2005. godine napisao i-mejl u kojem je zapretio da će podatke o klijentima poslati poreskim vlastima i medijima.

"Bili smo pod nadzorom. Situacija je bila zastrašujuća. Plašili smo se i verovao sam da iza toga stoji banka. Iz tog razloga sam poslao i-mejl", rekao je Elmer.

Bivši bankar je, međutim, odbacio optužbe da je pretio bombom i pokušavao da uceni rukovodstvo banke.

Elmer je, takođe, izjavio da je u ponedeljak prosledio podatke Vikiliksu, zbog toga što švajcarske vlasti nisu ništa preduzele povodom njegove dojave, naglasivši da je želeo da skrene pažnju javnosti na ofšor finansijske zloupotrebe i rasprostranjeni sistem izbegavanja plaćanja poreza, koji koriste bogati poslovni ljudi i političari.

"Julius Ber", međutim, smatra da su Elmerovi motivi bili drugačije prirode.

"Pošto njegovi zahtevi za odštetu zbog otpuštanja nisu mogli biti ispunjeni, Elmer je 2004. pokrenuo ličnu kampanju zastrašivanja i osvete kompaniji", navedeno je u saopštenju te banke.

Cilj njegovih aktivnosti je da diskredituje banku i njene klijente u očima javnosti, zaključio je "Julius Ber".

Tužilaštvo traži da Elmer bude osuđen na osam meseci zatvora i globu od 2.000 franaka.

Osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž nazvao je Elmera dobronamernim cinkarošem i rekao da njegov sajt ima obavezu da podrži Elmera.

Elmer, koji se vratio u Veliku Britaniju iz egzila na Mauricijusu, sebe opisuje kao aktivistu, reformistu i bankara.

Švajcarski bankar je naglasio da preuzima punu odgovornost za informacije koje predaje Vikiliksu, u želji da ih taj sajt istraži i objavi.

"Mislim da kao bankar imam pravo da kažem ukoliko je nešto pogrešno", rekao je Elmer na konferenciji.

Kada je prvi put razmislio o problemu ofšor bankarstva, Elmer kaže da je video "rep miša", ali kako je dalje istraživao na Kajmanskim ostrvima i u Švajcarskoj, taj rep je postao "rep zmaja i na kraju višeglava aždaja".

Elmer tvrdi da time želi da skrene pažnju na ofšor finansijske zloupotrebe i da promoviše Vikiliks kao mehanizam za objavljivanje tajnih informacija.

Švajcarski bankar nije želeo da imenuje one koji se pominju u procurelim informacijama.

Ipak, mediji objavljuju da su tu podaci o najmanje četrdeset političara, poslovnih ljudi, multinacionalnih konglomerata i ličnosti iz sveta umetnosti.

Elmer, protiv koga u sredu počinje sudski proces zbog kršenja pravila banke o tajnosti podataka, otkrio je da su mu nuđene nagodbe u zamenu za ćutanje.

"Nudili su mi ogromne svote novca i povlačenje tužbe, u zamenu za moje ćutanje. Savest mi ne da ćutim, već da ukažem društvu šta se radi", napomenuo je bankar.

Podaci na proveri 

Osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž rekao je na konferenciji za novinare da on i njegov sajt imaju dužnost da podrže Elmera, koga je okarakterisao kao dobronamernog cinkaroša.

Asanž je rekao da će ove informacije tretirati kao sve druge. "To znači da ćemo, kada analiziramo podatke i pod uslovom da su validni, sve obelodaniti".

Pre nego što je postao insajder, Elmer je na Kajmanskim osrvima osam godina radio kao šef privatne švajcarske banke "Julius Baer", specijalizovane za brigu o parama izuzetno bogatih klijenata.

Kajmanska ostrva, jedno od najpoznatijih svetskih poreskih skrovišta, do pre koju godinu su važila i za peti po snazi bankarski centar na planeti i sedište su, ponekad i fitkivno, hiljada kompanija i firmi.

Elmer je otpušten 2002. godine, kada je švajcarska banka uočila da poverljive informacije iz tog dela sveta cure u javnost.

Švajcarska banka "Julius Baer", međutim, tvrdi da su Elmerovi motivi drugačije prirode.

"Pošto njegovi zahtevi za odštetu, uključujući finansijsku, zbog otpuštanja nisu mogli biti ispunjeni, Elmer je 2004. pokrenuo ličnu kampanju zastrašivanja i osvete kompaniji", navedeno je u saopštenju te banke.

Cilj njegovih aktivnosti jeste da diskredituje banku i njene klijente u očima javnosti, poručeno je iz banke "Julius Baer".

Asanž se u sudu zadržao svega deset minuta i govorio je samo da potvrdi svoje ime i prezime, godište i adresu.

Glavni argumenti odbrane Džulijana Asanža biće objavljeni u medijima prvog dana saslušanja.

Advokati Džulijana Asanža tvrde da, ukoliko on bude izručen Švedskoj, postoji opasnost da će zatim biti izručen Sjedinjenim Američkim Državama.

Uoči saslušanja, osnivač Vikiliksa rekao je da pritisci kojima je izložen jačaju njegovu odlučnost.

Asanž je u intervjuu švajcarskom dnevniku Tribun de Ženev negirao navode o tome da je podneo zahtev za politički azil u Švajcarskoj i rekao da je sudski proces u Velikoj Britaniji premešten iz suda u Vestminsteru u sud u Belmaršu, u južnom Londonu, "sud sa visokim merama bezbednosti koji se obično koristi za suđenja teroristima".

Asanž je uhapšen 7. decembra prošle godine u Londonu, na osnovu Interpolove poternice izdate na zahtev Švedske, koja ga optužuje za seksualno nasilje nad dve žene i traži njegovo izručenje. 

Osnivač Vikiliksa se od tada nalazi u kućnom pritvoru u Velikoj Britaniji i u obavezi je da nosi i elektronsku narukvicu.

Asanž je izazvao pravu buru u svetskoj diplomatiji, objavivši na svom sajtu više od 250.000 tajnih depeša Stejt departmenta.

Vikiliks je 28. novembra počeo da objavljuje poverljivu diplomatsku prepisku Stejt departmenta i američkih ambasada i konzulata širom sveta.

Asanž je u intervjuu švajcarskom dnevniku Tribun de Ženev, uoči sutrašnjeg zasedanja britanskog suda o njegovoj ekstradiciji Švedskoj, rekao da Vikiliks od početka objavljivanja diplomatskih depeša gubi preko 400.000 funti nedeljno i da bi radi daljih aktivnosti, "trebalo taj novac na neki način povratiti".

On je naglasio da za pisanje autobiografije nije dobio 1,5 miliona funti, kako se govori, već da bi mogao da dobije 1,1 milion funti, za nekoliko godina, ako knjiga postigne veliki uspeh.

Na pitanje zašto se upustio u projekat kakav je Vikiliks, Asanž je rekao da je to prirodan rezultat njegovih aktivnosti tokom poslednjih 20 godina, ističući da je kao mladić bio veoma aktivan i politički izuzetno angažovan.

"Uvek sam se borio za transparentnost političkih ovlašćenja i slobodu izražavanja. Internet mi je omogućio da proširim polje svog delovanja", rekao je Asanž.

Osnivač Vikiliksa istakao je da u kući u kojoj boravi ima nekoliko saradnika i da veb-sajt, izuzimajući nekoliko prekida prouzrokovanih njegovim ograničenim kretanjem sredstvima komunikacija, "radi, praktično, kao pre".

Objavljivanje dokumenata "Benk of Amerika"?

U vezi sa najavama da će obelodaniti informacije koje se tiču jedne američke banke, Asanž nije potvrdio da je reč o najvećoj američkoj banci "Benk ov Amerika", ali je istakao da je njena direkcija prošle nedelje formirala kriznu jedinicu da bi proverila svoje arhive, a da su i druge banke, iz straha da su one sledeća "meta" Vikiliksa, počele da proveravaju svoje aktivnosti.

"To znači da je, i bez objavljivanja podataka, efekat pozitivan", rekao je Asanž.

Govoreći o životu u kućnom pritvoru, gde je u obavezi, između ostalog, da nosi i elektronsku narukvicu, Asanž je rekao da je to apsurdno, pošto ni za šta nije optužen ni u Britaniji, ni u Švedskoj, i da se pomalo oseća kao "ptica u kavezu".

Asanž je u intervjuu švajcarskom dnevniku negirao navode o tome da je podneo zahtev za politički azil u Švajcarskoj, i rekao da je sudski proces u Velikoj Britaniji premešten iz suda u Vestminsteru u sud u Belmaršu, u južnom Londonu, "sud sa visokim merama bezbednosti koji se obično koristi za suđenja teroristima".

Osnivač Vikiliksa uhapšen je 7. decembra u Londonu na osnovu Interpolove poternice izdate na zahtev Švedske, koja ga optužuje za seksualno nasilje nad dve žene i traži njegovo izručenje i od tada se nalazi u pritvoru.

Među onima koji su najizloženiji riziku jesu različiti društveni aktivisti, novinari i vladini funkcioneri, čiji razgovori sa američkim zvaničnicima mogu izazvati gnev stranih vlada ili drugih političkih snaga.

Portparol Stejt departmenta Filip Krouli kaže da 60-tak zaposlenih u toj ustanovi trenutno procenjuje u kojoj meri su ljudi koji su identifikovani u objavljenim dokumentima preko "Vikiliksa" u opasnosti od primene sile, zatvaranja ili neke druge neprilike, posebno u represivnim društvima širom sveta.

Međutim, Kruoli nije naveo da li su u bilo kom slučaju prijavljene konkretne pretnje, niti je precizirao vrstu pomoći koju Sjedinjene Države pružaju ugroženima.

Stejt department je upozorio vlade država u svetu da se ne svete borcima za ljudska prava i drugim licima čije je veze sa američkim zvaničnicima razotkrio "Vikiliks". Američke vlasti su naglasile da bi to moglo naškoditi budućim odnosima Vašingtona s tim vladama.

U Sjedinjenim Državama se i dalje razmatraju mogućnosti krivičnog gonjenja Džulijana Asanža, osnivača "Vikiliksa", na čijem su vebsajtu objavljene stotine hiljada američkih poverljivih dokumenata.

SAD vrše pritisak na Tviter

Američki zvaničnici izdali su sudski nalog u kome se od društvene mreže Tviter traži da im da raspoložive podatke o osnivaču internet sajta Vilikiliks i još nekoliko ljudi povezanih sa tim sajtom, saopšteno je iz Vikiliksa.

Vikiliks je naveo da su američki istražitelji otišli u sedište Tvitera u San Francisku da traže da im se predaju privatne poruke, kontakt informacije i drugi lični detalji osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža i drugih osoba koje podržavaju taj sajt specijalizovan za otkrivanje tajnih dokumenata.

Pored Asanža u nalogu se pominje američki vojnik Bredli Mening koji je osumnjičen da je pojedina dokumenta dostavio Vikiliksu, kao i Birgita Jonsdotir, poslanica islandskog parlamenta koja je ranije sarađivala sa sajtom.

Sjedinjene Države takođe traže detalje o holandskom hakeru Ropu Gongrijpu i američkom programeru Džejkobu Eplbaumu, koji su ranije radili sa Vikiliksom.

Asanž je rekao da će se boriti protiv naloga za predaju informacije, a islandska poslanica Jonsdotir rekla je da nema nameru da svojevoljno preda podatke.

Vikiliks je izrazio sumnju da su druge kompanije kao što su Fejsbuk i Gugl dobile slične naloge.

Prema kopiji sudskog naloga datiranog od 14. decembra navodi se da su informacije potrebne zbog tekuće krivične istrage i nalaže se kompaniji Tviter da ne otkrije Asanžu ili drugima postojanje takvog naloga.

Vikiliks je naveo da je nalog otpečaćen "zahvaljujući pravnoj akciji Tvitera". Tviter nije želeo da komentariše saopštenje Vikiliksa, ali je saopštio da je politika kompanije Tviter da obavesti svoje korisnike, kada je to moguće, o zahtevima vlade.

"'Gasprom' je ono što očekujemo od državnog monopola koji sedi na ogromnom bogatstvu", piše u depeši poslatoj 2009. godine iz američke ambasade u Moskvi, u kojoj je ruski naftni gigant opisan kao "loše organizovana i korumpirana" kompanija pod "političkim uticajem", prenosi Beta pisanje Špigla.

Ta ruska kompanija je, prema oceni američkih diplomata, "daleko od ambicije da postane najvrednija kompanija u svetu".

"Vrednost kompanije na tržištu, proizvodnja i prodaja su drastično opale od početka ekonomske krize", napisale su američke diplomate posle susreta sa jednim predstavnikom "Gasproma".

Prema navodima američkih diplomata, problemi ruske kompanije nisu samo u vezi sa finansijskom krizom koja je 2008. godine potresla svet, već i za smanjenje potražnje za gasom, posebno u Evropi.

"'Gasprom' nije konkurentna globalna kompanija. Gasprom je naslednik sovjetskog Ministarstva za gas i još uvek funkcioniše na isti način", zaključile su američke diplomate.

Špigl je jedan od pet svetskih listova koji od 28. novembra 2010. godine objavljuju američke poverljive depeše do kojih je došao sajt Vikiliks.

U dokumentu se ističe da je Teheran više verovao SAD nego savezniku Rusiji u primeni predloga koji su podržale Ujedinjene nacije.

Predlog UN iz 2009. godine predviđao je da Iran pošalje svoj nisko obogaćeni uranijum u druge države na preradu i da dobije nuklearno gorivo spremno za korišćenje u njegovom reaktoru u Teheranu.

To je procena koju je turski ministar spoljnih poslova Ahmet Davutoglu dao pomoćniku američkog sekretara Filipu Gordonu, tokom njegove posete krajem 2009. godine.

U poverljivom dokumentu navodi se da je Davutoglu Gordonu rekao da je iranska vlada spremna da radi na sporazumu o razmeni goriva, ali da se Ahmadinežad suočava sa "ogromnim pritiskom" kod kuće.

Predloženi sporazum je u nekim "krugovima u Iranu tumačen kao poraz" od pritiska Zapada, istakao je Davutoglu.

U depeši se navodi da su turski zvaničnici pitali Ahmadinežada da li je "srž pitanja psihološke, pre nego suštinske prirode", na šta je predsednik Irana odgovorio potvrdno Ahmedinežad je naglasio da se Iranci "slažu sa predlogom, ali da moraju da se ponašaju u skladu s predstavom u javnosti".

Turski zvaničnici smatraju Ahmadinežada fleksibilnijim nego neke druge članove iranske vlade.

U dokumentu se navodi i da bi Iranci više želeli da dobiju gorivo od Amerikanaca nego od Rusa.

Izveštaj "Bugarski fudbal dobija crveni karton zbog korupcije" poslat je u januaru prošle godine iz američke ambasade u Sofiji.

"Opšte je mišljenje da bugarske fudbalske klubove direktno ili indirektno koriste osobe koje se bave organizovanim kriminalom, i koje ih koriste da bi stekle legitimitet, oprale novac ili brzo zaradile", navodi se u izveštaju.

Fudbalski klubovi u Bugarskoj bili su društveni, policijski ili vojni, a "prodati su novoj ekonomskoj eliti, poznatoj po svojoj bliskosti sa organizovanim kriminalom ili bivšim javnim službama", piše u depeši koju je potpisala Suzan Saton.

"Sada su skoro svi timovi povezani, ili su bili povezani, sa kriminalcima", navodi se u izveštaju i ističe da su i najpoznatiji klubovi u Bugarskoj u rukama kriminalaca - Levski, CSKA Sofija, Liteks Loveč, Slavija, Černo More, Varna, Lokomotiva iz Sofije i Lokomitiva iz Plovdiva.

Bugarske vlasti počele su u decembru istragu o osam utakmica za koje se sumnja da su nameštene, a u koje je umešano 11 klubova. Istragu je izazvala sumnja koju je izrazila Evropska fudbalska unija.

Ko su fudbalske gazde

Sumnju u povezanost mafije i fudbala izazvao je veliki broj ubistava čelnika fudbalskih klubova u toj zemlji. Mnoge "fudbalske gazde" često su bile umešane u organizovani kriminal.

Zanimljivo je da je haos koji vlada u bugarskom fudbalu prošle godine pokušala da iskoristi i takozvana "kladioničarska mafija".

Neposredno pred derbi meč bugarskog prvenstva između Levskog i CSKA, predstavnici ruskog tima, Rubina iz Kazanja, došli su da kupe četiri fudbalera Levskog, Milana Živkova, Ze Soareša, Darka Tasevskog i Usefa Rabeha.

Bugarska ekipa je, kako se na kraju ispostavilo, bila žrtva velike prevare, jer kada je predsednik kluba Todor Batkov otputovao sa igračima u Kazanj na potpisivanje ugovora, ustanovio je da je cela ponuda bila lažna, i da Rubin uopšte nije imao nameru da kupi fudbalere.

U isto vreme u azijskim kladionicama uplaćivane su ogromne sume na pobedu CSKA nad Levskim, što je dovelo do obaranja kvota za taj meč, pa je postalo izvesno da je cela farsa sa kupovinom igrača izvedena da bi se oslabio tim pred utakmicu, i tako osigurali veliki ulozi stavljeni na pobedu CSKA.

Uprava Levskog je uz pomoć bugarskih vlasti tražila asistenciju Interpola da se otkrije pozadina celog slučaja.

Povezanost mafije i fudbala ponovo je došla u žižu javnosti u Bugarskoj letos, kada je ubijen kontraverzni predsednik drugoligaškog kluba Rilski, Jurij Galev.

Galev, koji je bio povezivan sa organizovanim kriminalom u Bugarskoj, učestvovao je u više vatrenih obračuna, a osim što je bio predsednik kluba, radio je i kao opštinski savetnik u gradu Samokovu.

Sličnu sudbinu pre njega doživeli su predsednici Lokomotive iz Plovdiva, Aleksandar Tasev i Georgi Iliev.

Prvo je Iliev u letovalištu na Crnom moru upucan u glavu snajperom. Njegov naslednik Georgi Tasev nađen je mrtav u svom "mercedesu", sa dve prostrelne rane na glavi.

Posebno zanimljiv je slučaj predsednika Liteksa iz Loveha, Angela Bončeva. Ovaj fudbalski funkcioner kidnapovan je 2008. godine, a mafija je za njega tražila veliki otkup. Angelova žena Kamelija je uz pratnju policije išla na sastanak sa otmičarima kako bi im predala traženi novac.

Međutim, Kamelija je pred očima policije oteta zajedno sa novcem, i do danas nije pronađena. Njen muž je pušten posle nekog vremena u jednom sofijskom predgrađu, ali policija nikad nije ušla u trag otmičarima.

Ono što se tada dogodilo bugarski mediji su okarakterisali kao veliku sramotu bugarskih snaga bezbednosti.

I bivši predsednik Černomoreca iz Burgasa, Ivajlo Dražev, imao je "burnu" istoriju. Dražev je uhapšen početkom prošle godine zbog optužbi za lažiranje dokumenata, ali je pušten uz kauciju.

U novembru prošle godine Dražev je osuđen na pet godina zatvora zbog izazivanja saobraćajne nesreće 1998. godine, u kojoj su život izgubile dve osobe. Testovi su pokazali da je Dražev tada imao više od dva promila alkohola u krvi.

Zanimljivo je da je Dražev na izborima 2009. godine bio kandidat za poslanika ispred stranke Bugarske patriote.

Kada nije uspeo da uđe u parlament, Dražev se na prevremenim izborima kandidovao i za gladonačelnika Burgasa, a jedno vreme je bio i kandidat za predsednika Fudbalskog saveza Bugarske, ali nije mu dopušteno da prisustvuje sastancima.

Osim kontroverznih fudbalskih funkcionera, i pojedine bugarske sudije bile su pod sumnjom da su nameštale mečeve.

Najpoznatiji je slučaj arbitra Antona Genova, koji je bio suspendovan od strane Uefe, zbog sumnje da je nameštao internacionalne mečeve.

Genov je postao sumnjiv zbog četiri penala, po dva na obe strane, koje je dosudio na prijateljskom meču između Makedonije i Kanade u novembru 2009. godine.

Zanimljivo je da su kladionice primale veliki broj opklada na kombinaciju golova i tačnog broja penala na meču.

Prema tom projektu nazvanom HiROS (skraćenica za Optički satelitski sistem visoke rezolucije), biće napravljeni sateliti visoke rezolucije koji mogu da razaznaju predmete od 50 centimetara i da šalju njihove snimke na Zemlju mnogo brže nego sadašnji sateliti i koji mogu infracrvenim zracima da snimaju i noćne fotografije.

Zvanično, ovi sateliti su namenjeni civilnoj zaštiti životne sredine, a 70 odsto kapaciteta satelita biće prodato privatnim licima i program će u stvari biti "pod potpunom kontrolom" nemačke tajne službe (BND) i nemačke svemirske agencije (DLR).

Prema navodima depeša iz ambasade SAD u Berlinu koje objavljuje list Aftenposten, iz perioda od februara 2009. do februara 2010. godine, neke zemlje, pre svega Francuska, pokušale su svim sredstivma da miniraju ovaj projekt.

Ali, to francusko protivljenje projektu odbacili su nemački zvaničnici, proizilazi iz depeša do kojih je došao Vikiliks. Jedan zvaničnik DLR-a Andreas Ekart je rekao, prema depešama, da nije predviđena nikakva saradnja sa Francuskom ili nekom drugom zemljom EU za taj projekt.

DLR poriče špijunsku namenu satelita

Prema navodima koje je objavio list, sateliti treba da počnu da rade 2012-2013. godine.

Portparol DLR-a demantovao je da je HiROS program za špijunske satelite i rekao da se radi na tome da se prenose podaci za potrebu javnih službi, kao na primer u kriznim situacijama kao što su prirodne katastrofe.

"HiROS nije ni špijunski sateliti ni tajni projekt", rekao je portparol DLR-a u odgovoru elektronskom poštom za agenciju Frans pres.

Zvanično Francuska i Nemačka rade na zajedničkom programu svemirskog snimanja, zajedno sa Belgijom, Španijom, Grčkom i Italijom. Francuska i nemačka vlada odbile su da komentarišu ove navode, kao i ambasada SAD u Oslu.

Norveški list Aftenposten je došao u decembru 2010. godine do svih 250.000 diplomatskih depeša koje je pribavio Vikiliks, a da pri tom nije postigao sporazum sa Vikiliksom o njihovom objavljivanju kao što je to učinilo pet velikih svetskih listova (Njujork tajms, Gardijan, Mond, El Pais i Špigel).

U depeši poslatoj iz američke ambasade u Tel Avivu navodi se da je general-pukovnik Aškenazi rekao američkoj delegaciji, predvođenoj kongresmenom iz Misurija Ajkom Skeltonom, da Iran poseduje oko 300 raketa tipa "šihab" koje mogu da pogode Izrael u kratkom roku, da se zapravo radi o minutama, što toj zemlji ostavlja vrlo malo vremena da se pripremi za efektivnu odbranu.

Međutim, uprkos opasnosti koju Iran predstavlja za Izrael, u depeši se navodi da Aškenazi više brine o borbenim sposobnostima neprijatelja koji je bliže Izraelu, posebno Hamasa koji kontroliše Pojas Gaze na zapadnoj granici, i libanskog Hezbolaha na severu.

Aškenazijeve procene objavio je norveški list Aftenposten koji ima pristup svim depešama poslatim iz američke ambasade, a koje su procurile preko Vikiliksa. On je takođe rekao američkoj delegaciji da se Izrael priprema za veliki rat protiv Hamasa ili Hezbolaha.

"Pripremam izraelsku armiju za rat velikog obima, jer je lakše preći na manju operaciju, nego obrnuto. Raketna pretnja Izraelu je ozbiljnija nego ikada. Zato Izrael toliko naglašava raketnu odbranu," rekao je šef izraelske armije.

Aškenazi je rekao da je uveren da Hezbolah poseduje 40.000 raketa, dok su američki zvaničnici smatrali da ih je čak 10.000 više.

Načelnik izraelskog Generalštaba je novembra 2009. godine predvideo još veći broj žrtava u okviru mogućeg rata, iako je oko 1.400 Palestinaca, uključujući mnoge civile, poginulo u tronedeljnoj izraelskoj ofanzivi na Pojas Gaze, započetoj krajem 2008. godine. Takođe je rekao da Izrael neće prihvatiti nikakva ograničenja u ratu u naseljenim područjima.

Krajem marta, visoki čovek bele kose je sa nekoliko saradnika u Rejkjaviku iznajmio kuću objasnivši vlasniku da su novinarska ekipa i da prate erupciju vulkana.

Navukli su roletne, montirali nekoliko kompjutera i započeli rad na "Projektu B".

U rukama su imali 38 minuta digitalno zaštićenog video materijala pod oznakom "vojna tajna". Bilo im je potrebno tri meseca da "krekuju" taj zapis, potom su ga skratili i izmontirali, zatim obezbedili da niko ne može da ga skine kad jednom bude okačen na internet...

Tajni vojni video zapisi uzdrmali su Sjedinjene Države: snimci iz kokpita helikoptera "apač" prikazuju kako američki vojnici 2007. u Iraku iz vazduha hladnokrvno ubijaju 18 civila, među kojima su i dvojica novinara Rojtersa!

"Projekat B" bilo je kodno ime za tajni video, "krekovao" ga je lično osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž, obezbeđeno je 20 servera i stotine domena da bi materijal mogao da vidi ceo svet i da niko ne može da ga zabrani.

Asanž se nije zadržao samo na "slučaju apač": sajt Vikiliks dnevno objavljuje 10.000 stranica poverljivih dokumenata, diplomatskih depeša koje "haraju" naslovnim stranama svih novina, raskrinkavaju "prljave poslove" u svetskoj diplomatiji, ali otkrivaju i sočne tračeve iz života "svetskih vladara".

Asanž se zalaže za "radikalnu demokratiju", smatra da je "svaka poverljiva informacija dobra informacija" i zalaže se za "naučno novinarstvo". "Ako objavite rad o DNK, svi respektabilni biološki žurnali traže da objavite i podatke koje ste koristili u istraživanju - da bi ljudi mogli i sami to da pokušaju, da potvrde istraživanje... To mora da se uradi i u novinarstvu. Sada čitaoci ne mogu da provere ono što pročitaju i to vodi do zloupotreba", opisao je letos svoje viđenje stvari Asanž u intervjuu "Njujorkeru".

Oni koji lično poznaju najpoznatijeg onlajn aktivistu na svetu kažu da je preterano oprezan, neki to opisuju kao paranoju. Razumljivo - s obzirom da je u poslednje četiri godine, otkad sajt Vikiliks postoji, stekao mnoge moćne neprijatelje. Naljutio je Pentagon informacijama o Iraku, planovima NATO u Avganistanu i detaljima o zatvoru Gvantanamo na Kubi - u kojima između ostalog otkriva da je plan Vašingtona da neke zatvorenike sakrije od Crvenog krsta, kao i da stražari psima zastrašuju zatvorenike.

Zahvaljujući Vikiliksu, danas možete na netu da proučite i dizajn atomske bombe koja je na kraju Drugog svetskog rata bačena na Nagasaki.

Snežno bele kose, porcelanskog tena, ledenog pogleda i visokog čela, Džulijan Asanž izgleda kao da je vanzemaljskom raketom stigao na Zemlju da čovečanstvu otkrije skrivenu istinu, opisao ga je "Njujorker".

Magazin "Tajms" primećuje da je Asanž otkrio mnoge tajne, ali je jednu zadržao za sebe - svoju životnu priču. Bar dok se ne pojavi biografija koju je, nedavno je objavljeno, prodao za 1,2 miliona evra. Ipak, i ta je priča procurela i pretvorila se u urbanu legendu.

Ispostavilo se, naime, da je Asanž ustvari čuveni haker Mendaks, čiji je životni put opisan u knjizi Sjulet Drajfus "Underground". Mendaks je dečak genije, koji nikad nije upoznao svog oca, a veći deo detinjstva proveo je putujući po Australiji. Izmislio je kompjuterski program koji je omogućio grupi hakera da upadnu u sisteme Pentagona, Nase i drugih super tajnih organizacija. Po priči iz knjige, Mendaks je napustio dom sa 17, već sa 18 je postao otac, a pošto su protiv njega podignute optužnice doživeo je slom živaca, te se na neko vreme povukao i posvetio teškom fizičkom radu u jednom selu kod Melburna.

To je po knjizi.

A ono što se pouzdano zna je da se oktobra 1989, uoči lansiranja svemirskog broda Atlantis, na monitorima Nase iznenada pojavio napis WANK, što je skraćenica za hakersku grupu koja sebe naziva "Crvi protiv atomskih ubica" (Worms Against Nuclear Killers). Asanž je bio jedan od šestorice tinejdžera iz Melburna koje je neposredno posle tog incidenta privela policija. Iako nikad nisu optuženi za upad u sistem Nase, Asanž je po 30 tačaka optužen za kompjuterski kriminal. Priznao je da je kriv za 24, oslobođen na osnovu dobrog vladanja i naloženo mu je da plati simboličnih 2.100 australijskih dolara.

U to vreme, Asanž je pročitao "Prvi krug" Aleksandra Solženjicina, o naučnicima koji su završili u gulagu. Priznaje da je Solženjicinovo delo čitao tri puta, pošto se "prepoznao".

Prema pisanju "Njujorkera", Asanž je rođen 1971. i kao dečak živeo je sa majkom u zalivu Bajron, u Novom Južnom Velsu, a potom na Magnetskom ostrvu - koje je tako nazvano pošto su, navodno, kapetanu Kuki tu otkazali kompasi zbog magnetskih sila. Asanžova majka se, kad je on imao godinu dana, udala za člana jednog putujućeg pozorišta. I ona je kao mlada bila buntovnik: kažu da je u sedamnaestoj zapalila svoje školske knjige i pobegla od kuće na motoru. Kad je Asanžu bilo osam godina, razvela se i počela da izlazi s jednim muzičarom, s kojim je dobila još jednog sina, ali su se ubrzo rastali. Do Asanžove 14. godine selili su se 37 puta i majka nije monogo polagala na njegovo formalno obrazovanje.

U jednom trenutku živeli su preko puta prodavnice kompjutera, a Džulijan je svaki dan išao da na "komodoru 64" piše programe. Uskoro, uspevao je da upada u dobro čuvane kompjuterske sisteme.

Zaista je mlad postao otac, pa se posle hapšenja posvetio sinu.

Po njemu, tri su zlatna pravila hakerisanja - ne uništavaj i ne obaraj sisteme u koje uđeš, ne menjaj informacije u njima (osim kad moraš da izbrišeš svoje tragove) i - podeli informacije.

"On je bio antipod Velikom Bratu. Njegovo moralno opravdanje upada u kompjuterske sisteme je - neću napraviti nikakvu štetu, u čemu je onda problem", priča Ken Dej, koji je 1990. vodio istragu u slučaju hakera-tinejdžera.

Godine 2006, zabarikadirao se u jednu kuću blizu Univerziteta u Melburnu i počeo da radi. Kažu da danima nije ni jeo ni spavao.

Januara 2007, pokrenut je Vikiliks, koji Asanž opisuje kao "Vikipediju bez cenzure", digitalno sanduče za diplomatske depeše i analize, u koje svako može da ostavi osetljivi materijal. Sa budžetom od 175.000 funti, sajt živi od "malih donacija".

Najviše napadaju njegov pristup "svaka poverljiva informacija je dobra informacija", jer to znači da ne bi oklevao da pusti ni najstrožije čuvane vojne tajne - što je i potvrdio objavljivanjem dokumenata poput liste strateških objekata SAD.

Na pitanje ko odlučuje da li je dokument tačan, odgovara: "Ja. Na kraju krajeva, isključivo ja."

Godine 2007, otkrio je detalje o korupciji na visokom nivou u Keniji, prilikom predsedničkih izbora, pa je dobio nagradu Amnesti internešnela za istraživačko novinarstvo.

"On je čudan tip. Pravi je nomad. Samo se pojavi negde sa ruksakom... čini mi se da je to sve što on poseduje", ispričao je jedan njegov saradnik.

Asanž koristi sve pravne prednosti zemalja u kojima "operiše" - Belgija je tako zgodna za telefonske pozive, pošto je nezakonito prisluškivati telefone, a u Švedskoj je bio njegov glavni server, jer je internet anonimnost u toj državi garantovana zakonom.

Ipak, očigledno je propustio neke "začkoljice" pravnog sistema Švedske, pa bi sad mogle da mu "glave dođu" optužbe za "seksualni kriminal" - kakve bi u nekoj drugoj zemlji bile neodržive.

Vikiliks nema sedište, već pet stalnih urednika i oko 800 povremenih volontera. I naravno, moćne zaštitnike - o kojima se zna najmanje, ali bez kojih ne bi uspeo da napravi "Vikiliks zemljotres".

"Moramo da selimo telekomunikacije i ljude širom sveta i da koristimo zakone koji mogu da nas štite u različitim nacionalnim zakonodavstvima", ispričao je u jednom intervjuu. Tu je njegova glavna prednost u odnosu na tradicionalne medije - koji su često prinuđeni da razvodne priču da se ne bi suočili sa pravnim posledicama.

Na optužbe da je objavljivanje poverljivih informacija neodgovorno, Asanž kaže: "Kada vlade prestanu da muče i ubijaju ljude, kada korporacije prestanu da zloupotrebljavaju pravni sistem, tada će, možda, doći vreme da se postavi pitanje odgovornosti boraca za slobodu govora."

U intervjuu Asanž je rekao da će mu taj novac pomoći da se brani od optužbi za seksualno zlostavljanje dve žene u Švedskoj.

"Ne želim da pišem tu knjigu, ali moram", istakao je Asanž i dodao da već potrošio 310.000 dolara za sudske troškove i da mora dalje da se brani od optužbi i da održi fukcionisanje sajta "Vikiliks".

Australijanac je naveo da će za svoje memoare dobiti od američke izdavačke kuće Alfred Knopf 800.000 dolara, a od britanskog Kenongejta 500.000 dolara, dok će zajedno sa ostalim izdavačima iznos preći 1,5 miliona dolara.

Asanž je u obavezi, od kada je pušten uz kauciju, da nosi elektronsku narukvicu, da se javlja policiji svaki dan i da poštuje policijski čas. Takođe, dužan je da ostane u londoskom pregrađu Norfolk u domu svog simpatizera Vona Smita.

Britanski Gardijan je, pre nekoliko dana, nagovestio da će osnivač Vikiliksa prodati prava na objavljivanje svojih memoara dvema izdavačkim kućama i da se očekuje da će rukopis biti spremni do marta 2011.

Pravo na štampanje memoara kupile su britanska izdavačka kuća Kenongejt i američki Knopf, koji je u vlasništvu Bertelsmana, navodi Sandej Tajms.

Kubanske vlasti su saopštile da depeše dokazuju vezu između Amerike i kubanskih disidenata.

U jednom telegramu pominju se razgovori sa blogerima-disidentima, a u drugom jedan američki diplomata na Kubi za čelnike opozicije kaže da su "uglavnom nepoznati i podeljeni" i da je "malo verovatno da će ikada voditi zemlju".

Još jedno otkriće za koje je zaslužan Vikiliks je da jedna američka diplomatska depeša potvrđuje da su Izraelci bili ti koji su pre tri godine uništili sirijsko postrojenje za koje se sumnjalo da je nuklearni reaktor.

Izreal nikada nije ni potvrdio ni demantovao da je taj napad njegovo delo. Međutim, sumnja je odmah nakon napada pala na tu zemlju. Sirija tvrdi da uništeni pogon nije bio nuklearni reaktor, preneo je Bi-Bi-Si.

Klaes Borgstrom, njihov advokat i samozvani feminista, koji je nekad bio ombudsman za jednakost polova u Švedskoj, rekao je da ga je "veoma uznemirilo" to što Asanž, njegovi advokati i pristalice, sugerišu da je slučaj o seksualnom uznemiravanju zapravo kampanja protiv sajta Vikiliks.

"Asanž je proširio lažne glasine, za koje i sam zna da nisu istinite. To je zaista bezobzirno prema te dve žene. One podržavaju Vikiliks i njegov rad", rekao je Borgstrom.

Asanž je negirao optužbe o seksualnom uznemiravanju, a njegovi advokati tvrde da je seks bez zaštite, za koji su ga Šveđanke optužile, sproveden uz saglasnost obe strane.

Asanž je nedavno za list Tajms izjavio da su motivi optužbi Šveđanki protiv njega zapravo novac, osveta i politički pritisak.

Osnivač Vikiliksa i dve Šveđanke sreli su se sredinom avgusta na jednom predavanju u Stokholmu, a Asanž je sa obe imao seksualni odnos u roku od nedelju dana.

Asanž je trenutno u Velikoj Britaniji gde čeka odluku o ekstradiciji Švedskoj.

Gardijan napominje da za sada nema naznaka da se Amerikanci spremaju da zatraže njegovo izručenje, prenosi Bi-Bi-Si.

Asanž smatra da Obamina administracija pokušava da postigne nagodbu sa američkim obaveštajcem Bredlijem Meningom, koji je u zatvoru u Americi, pod sumnjom da je Vikiliksu dostavio poverljive depeše.

Osnivač Vikiliksa očekuje da će, ukoliko dođe do nagodbe s Meningom, u Americi formalno biti optužen kao njegov saučesnik i da bi Vašington tada mogao da traži izručenje.

Asanž kaže i da bi u tom slučaju njegova sudbina bila u rukama britanskog premijera Dejvida Kamerona, ali smatra da bi pred Kameronom bila teška odluka, jer Vikiliks uživa veliku podršku građana.

"Velika Britanija nema zakonsko pravo da izručuje ljude optužene za političke zločine, a špijunaža je upravo to. Ipak, Britanija će sama odlučivati da li će praviti izuzetak", kaže Asanž.

Asanž dodaje da se, za svaki slučaj, mentalno priprema za mogućnost da završi u američkom zatvoru.

"Plašim se da ne završim kao Li Harvi Osvald", rekao je Asanž, misleći na čoveka osumnjičenog za ubistvo bivšeg američkog predsednika Džona Kenedija. Osvald je ubijen pre početka suđenja.

I posetioci veb-sajta Monda su, takođe, u glasanju za ličnost godine izabrali Asanža sa 56,2 odsto glasova, ispred ovogodišnjeg dobitnika Nobelove nagrade za mir Kineza Liu Sjaoboa (22,3 odsto) i amerikanca Marka Cukerberga (6,9 odsto), osnivača sajta društvene mreže Fejsbuk.

Prošle nedelje, američki nedeljnik Tajm, izabrao je Marka Cukerberga za ličnost godine, što je odudaralo od izbora čitalaca tog nedeljnika koji su se opredelili za Asanža.

Mond je jedan od pet velikih svetskih listova, zajedno sa Njujork tajmsom, Gardijanom, El Paisom i Špiglom, koji su sarađivali sa sajtom Vikiliks u objavljivanju poverljivih američkih diplomatskih depeša.

Asanž, koji je proveo devet dana u zatvoru početkom decembra, trenutno se nalazi u kućnom pritvoru u Engleskoj. Švedska je izdala zahtev za njegovo izručenje, zbog optužbi za silovanje i seksualno uznemiravanje.

U depešama američkih diplomata iz Sofije, kako prenosi Bi-Bi-Si, kaže se da je izgradnja "Belena" praćena zabrinutošću za bezbednost te nuklearke.

U depešama se navodi da su Bugari požurivali radove, da bi zadržali nemačkog partnera, specijalizovanu firmu RVA za izgradnju elektrana i prodaju struje, koja je kupila 49 odsto projekta.

Nemci su se, međutim, posle samo godinu dana povukli iz projekta navodeći kao razlog nezatvorenu finansijsku konstrukciju za izgradnju "Belena", zbog globalne finansijske krize.

Nasuprot tome, u američkim depešama kaže se da su se direktori nemačke firme u privatnim razgovorima žalili na netransparentnost čitavog projekta i na glavnog izvođača radova, rusku firmu "Atomstroj-eksport", kao i na svoj nesupeh da ubede partnere u vrednost evropskih poslovnih i bezbednosnih standarda.

"I sami Bugari sve više govore o izgradnji 'Belena' u kontekstu kašnjena građevinskih radova, nedostatka para, netransparentnih ugovora sa trećim stranama i uticaju i interesima ruskih političara i oligarha", stoji u američkoj diplomatskoj depeši iz Sofije.

Mening se nalazi u malenoj ćeliji zatvora u gradu Kvantiko, na istoku savezne američke države Virdžinije, u kojem se sprovode najstrože mere bezbednosti.

Njegov advokat, potpukovnik Dejvid Kumbes, rekao je da je Mening, koji bi mogao da bude osuđen na čak 52 godine zatvora, još pod prismotrom, da bi se sprečilo eventualno samopovređivanje.

Meningovi prijatelji kažu da na taj način vlasti vrše pritisak na njega, da bi izneo dokaze protiv osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža.

Zatvorenik, pre spavanja, predaje čuvarima odeću, budi se u pet časova ujutro i tada mu je dozvoljeno da se ponovo obuče, navodi list, ističući da mu nije dozvoljeno da koristi posteljinu i jastuke, već samo ćebad.

Meningu nije dozvoljeno ni da spava u periodu do 20 časova, a ako to ipak učini, mora da sedi ili stoji pored čuvara, koji svakih pet minuta, 24 sata dnevno, proveravaju da li je sa njim sve u redu.

Kada je reč o razonodi, dozvoljeno mu je da gleda lokalne televizijske kanale, najviše tri sata tokom radnih dana, nešto više tokom vikenda, i da čita samo po jednu knjigu i jedan časopis koje bira sa prethodno odobrenog spiska, piše Indipendent.

Hrvatski ambasador je uveravao Amerikance da putovanje nema nikakvu važnost, da je sasvim bezvredan i da im je u stvari bilo neugodno zbog "zvezdanog tretmana u Havani", objavio je britanski Gardijan, prenoseći diplomatske spise vezane za Kubu koje je objavio sajt Vikiliks.

Mesić je posetio Kubu prošle godine u septembru pod izgovorom jačanja saradnje Kube i Hrvatske, preneli su hrvatski mediji.

Bila je to prva poseta jednog evropskog državnika posle niza godina, a Mesić se nadao da će baš on doprineti približavanju Evrope i Kube.

"Svaki narod ima pravo da odredi kako će živeti, ima pravo da od drugih očekuje poštovanje i uvažavanje svojih specifičnosti, ali nema toga sistema koji bi mogao preživeti ako ga narod neće", rekao je tada Mesić o Kubi. 

"Nesrećno je što su ta poverljiva dokumenta iscurila. Koja god bila motivacija, učiniće veoma teškom normalan i razuman rad, posebno u svetu diplomatije", rekao je Ban.

U jednoj od diplomatskih depeša, koje je objavio Vikiliks, pominje se i generalni sekretar UN.

Stejt department je zatražio od američkih predstavnika u Svetskoj organizaciji da nastoje da dođu do brojeva kreditnih kartica i mobilnih telefona, i-mejl adresa, kompjuterskih šifri i drugih poverljivih podataka o zvaničnicima UN i stranim diplomatama, navodi se u depeši.

Kao jedna od "meta" takvih aktivnosti pominje se i Ban Kimun.

Generalni sekretar UN je odbio da komentariše sudski postupak protiv osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža u Britaniji, ali je napomenuo da pravo na informaciju treba da bude "ublaženo" potrebama poverljivosti.

Asanž je novinarima ispred kuće, u Velikoj Britaniji, u kojoj se nalazi u kućnom pritvoru, rekao da su on i njegova organizacija predmet istrage "tajne velike porote".

Asanž je dodao da je njegova organizacija otporna i da će nastaviti da objavljuje tajne depeše američke diplomatije. Rekao je da je do sada objavljeno tek 2.000 od 250.000 depeša koje poseduje Vikiliks.

Njega je sud u Londonu juče pustio na slobodu uz uslov da sa sobom nosi uređaj kojim može biti praćeno njegovo kretanje i da se svakodnevno javlja policiji.

"Dok sam bio izolovan u podrumu 'viktorijanskog' zatvora, moje kolege nastavile su da objavljuju materijal", rekao je Asanž.

Optužbe za silovanje su politički motivisane

Bi-Bi-Si prenosi da je Asanž rekao da su optužbe u Švedskoj o seksualnom zlostavljanju politički motivisane i osmišljene da skrenu pažnju s materijala koji objavljuje Vikiliks.

"Navodi da sam seksualno zlostavljao dve žene u Švedskoj, deo su prljave kampanje", tvrdi Asanž, koji se nalazi na imanju njegovog pristalice Vona Smita, kod Bangeja u Safolku.

Asanž je optužen da prilikom seksualnog odnosa s jednom ženom nije koristio kondom, iako je ona insistirala na tome, kao i da je imao nezaštićeni seksulani odnos s drugom ženom dok je ona spavala.

Asanž se po izlasku iz zatvora obratio novinarima, rekavši, pre svega, da je divno ponovo udisati svež vazduh Londona, a zatim je zahvalio svima koji su verovali u njega.

Asanž je rekao da je tokom boravka u zatvorskoj samici razmišljao o zatvorenicima koji borave u sličnim ili težim uslovima.

"I tim ljudima je potrebna vaša pažnja i podrška i s tim u vezi nadam se da ću nastaviti svoj rad i da ću nastaviti da dokazujem svoju nevinost u tom pogledu i da objavljujem dokaze o ovim optužbama, kako ih budemo dobijali", izjavio je Asanž.

Asanž je rekao da ne strahuje mnogo zbog izručenja Švedskoj, ali da je zabrinut u pogledu izručenja Sjedinjenim Američkim Državama, jer je, kako je naveo, čuo od svojih advokata u SAD da je i tamo protiv njega podignuta tužba.

Njujork tajms je preneo da federalni tužioci traže dokaze o tome da je osnivač najpoznatijeg veb-sajta na svetu bio u zaveri sa bivšim obaveštajnim analitičarem američke vojske, koji se sumnjiči da je tu poverljivu dokumentaciju dostavio.

Osnivač Vikiliksa se do danas nalazio u zatvoru Vandsvort, u južnom delu Londona, a očekuje se da će sada boraviti u Velikoj Britaniji, u kući Vona Smita, ali uz ograničeno pravo na kretanje, a moraće da nosi spravu za nadzor.

Vestminsterski sud je u utorak pustio Asanža na slobodu uz kauciju, ali se na tu odluku žalilo britansko tužilaštvo u ime Švedske, koja traži njegovo izručenje. Švedsko tužilaštvo je protiv Asanža podiglo optužnicu, zbog navodne umešanosti u silovanje dve žene u Švedskoj, što Asanž negira.

Asanžove pristalice protestovale su i juče u Londonu, tražeći njegovo oslobađanje, a među okupljenima bilo je i poznatih ličnosti.

"Dobro je što mu je odobreno puštanje uz kauciju, ali protivljenje švedske vlade pokazuje da tu ima neke osvetoljubivosti, koja ukazuje na viši nivo - na neki politički element", kaže režiser Ken Louč.

"Drago mi je što je toliko blizu slobode. Upućuju mu pretnje. Džulijan je stekao neke vrlo ozbiljne neprijatelje, jer je bio pravičan", kaže novinar Džon Pildžer.

"Ovde sam kao borac za ljudska prava. Verujem u pravičnost suda i slobodu govora. Zato me jako brine što je ovaj slučaj politizovan", navodi aktivista Bjanka Džeger.

Osnivača Vikiliksa, tokom oba dosadašnja pojavljivanja u sudu koji razmatra da li da ga izruči Švedskoj, gde je optužen za dvostruki seksualni napad, na licu mesta podržale su mnoge ugledne javne ličnosti.

Jedan od njih je i sagovornik RTS-a Džon Pildžer, pisac, novinar i borac za ljudska prava i jedan od prvih dokumentarista koji je razotkrio fabrike znoja multinacionalnih kompanija u Aziji. On smatra da je Asanž juče izvojevao veliku pobedu.

Pildžer: Da, to jeste pobeda. Sudija je odlučio da je Asanž slobodan uz određene uslove. Takvu odluku trebalo je da donese pre nedelju dana. Švedska reakcija na presudu je, međutim, neverovatna, jer za njih nikakva uslovljavanja nisu dovoljna. Postojeći uslovi su da Asanž mora da nosi narukvicu za elektronsko praćenje kretanja, da mora dnevno da se javlja policiji i da mora da ostane na postojećoj adresi. To su, skoro, uslovi kućnog pritvora.

- Džon Pildžer smatra da podrška poznatih ličnosti poput njega samog, ali i boraca za ljudska prava iz visokih slojeva britanskog društva poput Bjanke Džeger ili Džemajme Kan, bivše supruge legende kriketa Imrana Kana, Džulijanu Asanžu pomaže pred sudom.

Pildžer: Mislim da pomaže. Svima je dato do znanja da su ljudi poput mene, pošto ga poznajem i mogu da govorim o njemu, spremni da javno garantuju ne samo za njega kao ličnost, već i da je ovaj slučaj nepravedan. Ja sam zaprepašćen ponašanjem Švedske. Prosto, imam osećaj da je reč o nekoj vrsti osvete. Sve to ima zlokoban prizvuk, jer je izjava švedske glavne tužiteljke Merijen Naj u Stokholmu da nikakva ograničenja Asanžovog kretanja za nju nisu dovoljna, ektremno besmislena. Taj čovek po engleskom zakonu uopšte nije počinio nikakav zločin. To je kao u "Alisi u zemlji čuda".

- Džon Pildžer nije se libio da i finansijski garantuje za Džulijana Asanža.

Pildžer: Ja ga poznajem oko godinu dana i proveli smo dosta vremena razgovarajući. Divim mu se. Mislim da je to čovek koji je rukovođen moralnim imperativom. Vikiliks, zapravo, promoviše staromodni, socijaldemokratski pogled na svet, koji je za mnoge danas pomalo egzotičan.

- Novinari u Britaniji, ali i u drugim delovima sveta, podeljeno gledaju na otkrića Vikiliksa.

Pildžer: Vikiliks je posramio novinare. To je suština. Mnogi novinari su postali pravi dvorski novinari, uspavali su se, a Vikiliks je obavio svoj posao.

- Sud u Britaniji trebalo bi sutra da odgovori na švedsku žalbu na jučerašnju presudu o puštanju Asanža na uslovnu slobodu. Džon Pildžer će i sutra biti u sudnici, ali ističe da je teško predvideti odluku sudije. Za njega je glavni problem mogućnost da Sjedinjene Države zatraže Asanžovo izručenje.

Pildžer: Mislim da se upravo to nadvija nad celim ovim slučajem, i to ne samo u Švedskoj, već i ovde i bilo gde da se Asanž nalazi - želja američkih vlasti da ga nekako dovedu u Ameriku i da mu sude na osnovu izmišljenih optužbi za špijunažu ili bilo šta drugo što budu uspeli da smisle. Da, to jeste velika opasnost.

- Britanski sudovi poslovično staju u zaštitu ljudskih prava. Pildžer za RTS ističe da je Asanž napravio dobar izbor, kada je odlučio da se nastani baš u Britaniji.

Pildžer: Mislim da je izabrao jedino mesto u ovom trenutku, jer je Britanija zaista centar kada je reč o svemu što je Vikiliks ove godine obelodanio. Glavna otkrića potiču upravo odavde. Ovde on ima mnogo prijatelja i sledbenika. Svuda je za njega rizično, ali se on ovde sada nalazi usred sudskog postupka i juče smo imali priliku da nazremo kako Britanija deli pravdu. Nadajmo se da će sud tako i nastaviti.

- Kakva god bila dalja sudbina Džulijana Asanža, naglašava Pildžer, Vikiliks je fenomen, koji ga je nadrastao i koji će nastaviti da radi, bez obzira na to da li je njegov osnivač iza rešetaka ili na slobodi.

Pildžer: Ne mogu da ih pobede. Pokušali su. Juče je Džulijan Asanž pred sudom kompanije kao što su "Master kard" ili "Pejpal" opisao kao oruđe američke spoljne politike. One su zaista to i pokazale, a njihovim korisnicima se to uopšte ne sviđa i to je izazvalo veoma negativne reakcije. Vikiliks je nemoguće ugasiti. To je u ovo vreme nemoguće.

Asanžove pristalice pokušavaju da obezbede novac za kauciju. Branilac Mark Stivens rekao je da su Asanžove pristalice skupile polovinu od 200.000 funti, koliko je određeno za plaćanje kaucije.

"Dobro je što mu je odobreno puštanje uz kauciju, ali protivljenje švedske vlade pokazuje da tu ima neke osvetoljubivosti koja ukazuje na viši nivo - na neki politički element", kaže režiser Ken Louč.

"Drago mi je što je toliko blizu slobode. Upućuju mu pretnje. Džulijan je stekao neke vrlo ozbiljne neprijatelje, jer je bio pravičan", kaže novinar Džon Pildžer.

"Ovde sam kao borac za ljudska prava. Verujem u pravičnost suda i slobodu govora. Zato me jako brine što je ovaj slučaj politizovan", navodi aktivista Bjanka Džeger.

Mediji komentarišu da tim sudskim postupkom Sjedinjene države kupuju vreme, kako bi podigle ozbiljniju optužnicu protiv Asanža za obelodanjivanje četvrt miliona dokumenata Stejt departmenta, koje je proteklih nedelja objavio na svom sajtu.

Čitaoci nedeljnika Tajm proglasili su Asanža za ličnost godine.

Među 25 internet adresa su i one koje pripadaju medijima, koji su objavljivali poverljiva dokumenta, dobijena od portala Vikiliks.

Kako navode američki mediji, personalu koji bi pokušao da uđe na sajtove Njujork tajmsa, britanskog Gardijana, španskog Paisa, francuskog Monda i nemačkog Špigla, otvorila bi se stranica na kojoj piše: "Pristup zabranjen. Korišćenje Interneta se nadgleda".

Takođe, upozorava se da bi svako ko neovlašćeno pristupi tim sajtovima sa vojnih kompjutera, mogao biti kažnjen.

U vazduhoplovstvu objašnjavaju da je razlog za tu meru da se onemogući dostupnost materijalima označenim kao poverljivi, sa nezaštićenih kompjuterskih sistema.

Uslovi pod kojima je Asanžu omogućeno da se brani sa slobode su: kaucija u iznosu od 200.000 funti, predaja pasoša britanskim vlastima i stalno nošenje elektronske narukvice za daljinsko nadziranje, navodi britanski Gardijan.

Rojters je večeras javio da je Švedska uložila žalbu na odluju londonskog suda, čime je eventualni izlazak na slobodu Asanža prolongiran za najviše 48 sati. 

Asanž se danas pojavio pred londonskim sudom, koji je razmatrao njegov zahtev da bude pušten na uslovnu slobodu i da izbegne izručenje Švedskoj.

Švedska može da se žali na današnju odluku suda.

Sud je prošle nedelje odbacio jemstvo koje je za Asanža ponudilo više poznatih ličnosti, uključujući i reditelja Kena Louča.

Osnivač Vikiliksa, inače državljanin Australije, uhapšen je prošle sedmice u Velikoj Britaniji, na osnovu Interpolove poternice zbog optužbi da je seksualno zlostavljao dve Šveđanke.

Njegov advokat, Mark Stivens, izjavio je da hapšenje Asanža predstavlja "običnu smicalicu", kako bi SAD dobio na vremenu da smisli i formuliše ozbiljniju optužnicu protiv njega.

Iznuđene optužbe

"Cela ta priča o silovanju samo je iznuđena optužba, kako bi Asanž bio uhapšen, dok se, istovremeno, odvija istraga o mnogo ozbiljnijim pitanjima", rekao je Stivens.

Stivens je dodao i da je vašingtonsko tužilaštvo spremno da pokrene postupak protiv Asanža, koji se, na prvom mestu, ne bi ticao špijunaže, već određenih aspekata rada sajta Vikiliks.

Advokat Bjorn Hurtig, koji Asanža zastupa u Švedskoj, izjavio je prethodno da optuženi nije kriv za seksualno zlostavljanje, jer su tajna policijska dokumenta pokazala da su navodne žrtve lažno svedočile.

Asanž je, nedavno, izazvao pravu buru u svetskoj diplomatiji, objavivši na svom sajtu više od 250.000 tajnih depeša Stejt departmenta.

Vikiliks je 28. novembra počeo da objavljuje poverljivu diplomatsku prepisku Stejt departmenta i američkih ambasada i konzulata širom sveta.

Uoči početka suđenja Asanžu, britanske vlasti objavile su da su sajtovi Vlade pod rizikom od napada hakera koji podržavaju Vikiliks.

Hakeri su, posle njegovog hapšenja, izveli brojne napade na organizacije koje smatraju neprijateljima Vikiliksa. Dosad su oborili sajt švedske vlade, kao i "Masterkarda" i "Vize", koji su, pored "Pejpala", najavili obustavu isplata donacija za Vikiliks.

Ta akcija prethodila je hapšenju bivšeg predsednika Republike Srpske.

U diplomatskoj depeši američke Ambasade u Beogradu, navodi se da je Dejan Mihov, tadašnji šef predstavništva Haškog tribunala u Beogradu, rekao predstavnicima SAD da je atmosfera u BIA potpuno drugačija otkad je Saša Vukadinović došao na njeno čelo.

Smena na čelu Bezbednosno-informativne agencije uticala je na znatno poboljšanje saradnja sa beogradskom podružnicom Tribunala, navedeno je u depeši.

"Mihov je rekao da je Rade Bulatović, bivši direktor BIA, uvek izvrdavao obaveze i davao neproverene informacije. Uporno je izbegavao da odgovori na pitanja Mihova o tome da li je BIA prikupila uzorke DNK ili otiske prstiju tokom istraga o Karadžićevom boravištu", piše u depeši.

Ambasada SAD u Beogradu izveštava Stejt department i da u Demokratskoj stranci postoji politička volja za zaključenje saradnje sa Haškim tribunalom i prenosi reči tužioca za ratne zločine Siniše Važića da je nekadašnji ministar policije Dragan Jocić "mešao politiku u saradnju sa Hagom".

Navodi se i to da je značajan napredak ostvaren posle hapšenja Radovana Karadžića i da je prekogranična saradnja i razmena informacija sa NATO snagama u BiH, takođe, poboljšala mogućnosti Vlade Srbije na ispunjavanju haških obaveza.

Informacije o boravištu Karadžića

"Bliski savetnik potpredsednika Vlade Ivice Dačića rekao nam je da je Bulatović šest meseci pre formiranja nove Vlade dobio informaciju o boravištu Karadžića, ali nije ništa učinio povodom toga, prvenstveno zbog ideološke bliskosti Koštunice i Karadžića, i zbog manjka međunarodnog pritiska", piše u depeši.

U tom dokumentu se navoodi da su posle Karadžićevog hapšenja, Tadić, Rasim Ljajić, Vukčević i drugi zvaničnici javno govorili o važnosti hapšenja preostalih begunaca, ne samo iz pragmatičnih razloga nego i zbog potrebe za pomirenjem sa prošlošću.

Direktor Saveta za koordinaciju saradnje sa Haškim tribunalom Dušan Ignjatović je, kako se navodi, Ambasadu SAD informisao da Vlada planira seriju rasprava o događajima iz devedesetih godina i važnosti rada Haškog tribunala i istakao da će u to biti teško ubediti mnoge Srbe, s obzirom na puštanje iz haškog zatvora Nasera Orića i Ramuša Haradinaja.

U depeši iz 2008. godine se navodi da im je Mihov rekao da će najteži zadatak Vlade biti pobediti senzacionalističke i nacionalističke sadržaje koje objavljuju tabloidi, koji uglavnom imaju najveću moć u oblikovanju javnog mišljenja.

Depeša je, 28. jula 2009, poslata ambasadama SAD u Hagu, Beogradu i misijama UN i NATO-a, pod oznakom "poverljivo".

Klinton i Ferhagen su, 14. jula 2009, razgovarali o načinima za objektivnu procenu saradnje Beograda sa Haškim tribunalom.

Ferhagen se složio da je Srbija ostvarila napredak u saradnji sa Tribunalom, ali rekao da je i dalje zabrinut što Beograd, prema izveštaju glavnog tužioca u Hagu Serža Bramerca, ne sarađuje "maksimalno".

Ferhagen je tada rekao da Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU i Srbije ne može biti odblokiran bez potpune saradnje Beograda sa Haškim tribunalom, što podrazumava izručenje optuženog Ratka Mladića, kao i da Srbiju ne interesuju druge inicijative iz EU.

Holandski šef diplomatije izrazio je bojazan da bi srpski zvaničnici mogli da daju obećanja i da ih ne ispune, navodi se u depeši.

"Srpske lidere interesuje samo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Oni kažu jednu stvar lično, drugo međunarodnim medijima, a treće svojoj javnosti", rekao je Ferhagen.

Pomoćnik državne sekretarke Filip Gordon rekao je tom prilikom da će tim američkog Federalnog istražnog biroa razmotriti kako bolje ispitati jaz između obećanja i delovanja Beograda, navodi se u depeši o razgovorima koje je imala Hilari Klinton.

Glavna "zvezda" tih "diplomatskih tračarenja" je prva dama Azerbejdžana, Mehriban Alijeva. Dama iz imućne porodice, kako se navodi u depešama, ima problem da pokaže "pun" izraz lica zbog plastične operacije koju je, verovatno, uradila u inostranstvu.

"Na televiziji, na fotografijama i lično, vidljivo je da ona nije u mogućnosti da napravi izraz lica koji želi", navodi se u detaljima američke diplomatske depeše, koje prenosi britanski Gardijan.

Alijeva je u depešama nazvana "modernom i smelom" za muslimansku sredinu u kojoj živi, a osim intervencija plastičnom hirurgijom, primećeno je i da ona "nosi haljine koje se mogu smatrati provokativnim čak i u zapadnom svetu".

Diplomatske depeše opisuju zanimljiv momenat iz septembra 2008, kad su Alijeva i njene dve ćerke ugostile suprugu bivšeg američkog potpredsednika Dika Čejnija, Lin Čejni.

Dok su majka i ćerke čekale Čejnijevu, jedan agent tajne službe upitao je zvaničnike i osoblje Bele kuće "koja od njih je majka".

U Vašington je poslat i izveštaj o imovinskom stanju njene porodice, prema kome ona poseduju nekoliko banaka, osiguravajućih kuća i građevinskih firmi.

Kolekcija savremene umetnosti u vlasništvu Mehriban Alijeve čini osnovu novog Muzeja moderne umetnosti u Bakuu.

U depešama se sa omalovažavanjem govori o političkoj eliti u Azerbejdžanu:

"Posmatrači u Bakuu primećuju da se današnji Azerbejdžanci ponašaju slično kao feudalci u Evropi tokom srednjeg veka: šačica dobro povezanih porodica kontroliše određena geografska područja, kao i pojedine sektore privrede."

Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev je izgleda "slabo informisan o političkim pitanjima", navode američke diplomate.

U Vatikanu su saopštili da su u tajnim depešama zapravo prenosili ono što je javljano u nekim medijima, a u procenama su bili "površni i netačni", prenosi Verska informativna agencija.

Glavni kandidati za papu, po američkim diplomatama, bili su italijanski kardinal Tetamanci i Danels iz Belgije, obojica označeni kao pripadnici "liberalno-progresivnog" krila u vrhu Katoličke crkve.

Dok Tetamancija krasi otvorenost prema omladini i "sposobnost da deluje u modernim vremenima", Danels ume da koristi kompjuter i oštrouman je teolog, navodi se u depešama. Treći po izgledima bio je kardinal Katriljos Hojos, iz Kolumbije, koji se smatra za konzervativca.

U jednom poverljivom dopisu tadašnjoj šefici američke diplomatije Kondolizi Rajs navodi se da će biti izabran neko "ko nije star", mada ne bi bilo dobro da sledeći papa bude dugo na čelu na crkve, kao Jovan Pavle Drugi.

Posle pape sa istoke Evrope, malo je verovatno da bi odatle mogao da bude izabran sledeći, dok kardinalima iz Amerike, ukupno njih jedanest, takođe nisu davane nikakve šanse. Male šanse imali su i francuski kandidati, jer kako se navodi, "Vatikan pamti 14. vek i pritisak koji je Pariz vršio na papsku stolicu".

"Prelazni papa"

Kardinal Racinger se sa ironijom pominje kao neko ko takođe "ima neke šanse", iako su ga italijanski mediji stavljali u vrh liste. Nakon što je Jozef Racinger 19. aprila 2005. godine izabran za papu, uzevši ime Benedikt XVI, diplomate i agenti priznaju da su u svojim izveštajima iznosili pogrešne procene vatikanskih izvora.

Za novog papu se smatra da je bio uticajan kardinal i "čuvar teleološke pravovernosti" i da će nastaviti dotadašnji kurs crkve, a da će mu Evropa biti u središtu interesovanja. Zbog starosti je nazvan "prelazni papa".

Skoro mesec dana nakon izbora, u Vašington je iz Rima poslata analiza o posledicama koje može imati izbor Racingera za papu. Navodi se da je on pre izbora, 23 godine, radio u vatikanskoj kuriji i da ga "poznaje hiljade biskupa i kardinala" što je u velikoj meri pospešilo njegov izbor.

Papa će se, kako se "tajno saznalo", koncentrisati na očuvanje hrišćanskog identiteta Evrope i protiviće se ulasku Turske u EU. Takođe, boriće se protiv svakog oblika sekularizma, kako u SAD, tako i drugde na zapadu.

U vrhu Katoličke crkve su začuđeni kako profesionalne diplomate i dobro plaćeni agenti tako površno rade svoj posao i iznose "komične činjenice".

Obama, premijer Turske i predsednik Meksika složili su se, u odvojenim telefonskim razgovorima, da odnosi Vašingtona i Ankare, odnosno Vašingtona i Sjudad de Meksika, nisu ugroženi objavljivanjem tajnih depeša Stejt departmenta na "Vikiliksu", saopštila je Bela kuća.

SAD strahuje da bi objavljivanje više od 250.000 tajnih dokumenata koji sadrže prepisku američkih diplomatskih predstavništava širom sveta i centrale u Vašingtonu moglo da ugrozi odnose sa saveznicima, preneo je Rojters.

Prema objavljenim depešama, američke diplomate su, u izveštajima o Turskoj, izrazile sumnju u pouzdanost te članice NATO i ocenile da je rukovodstvo u Ankari podeljeno.

Obama i Erdogan su razgovarali o "značaju američko-turskog partnerstva i potvrdili da su opredeljeni za saradnju u čitavoj lepezi oblasti", navedeno je u saopštenju Bele kuće.

"Predsednik Obama je izrazio žaljenje zbog mizernog delovanja 'Vikiliksa', a dvojica lidera su se složila da to neće uticati niti ometati tesnu saradnju SAD i Turske", piše u saopštenju.

Obama je sličan razgovor vodio i s Kalderonom.

"Predsednici su ukazali na značaj američko-meksičkog partnerstva u mnoštvu oblasti", navela je Bela kuća.

"Razgovarali su i o kampanji 'Vikiliksa' i složili se da neodgovorno delovanje tog sajta ne bi smelo da odvrati dve zemlje od njihove bliske saradnje."

U dokumentima koje je objavio "Vikiliks", jedan visoki zvaničnik Meksika je ocenio da je vlada te zemlje u opasnosti da izgubi kontrolu nad delovima zemlje zbog moćnih narkokartela.

"Anonimni" upozoravaju da će umesto napada na vebsajtove organizacija koje smatraju njegovim neprijateljima, početi da širi američka poverljiva dokumenta putem Interneta.

Hakeri su na svom blogu najavili da će ubuduće objavljivati delove poverljivih dokumenata na načine koji će što više otežati pokušaje da im se uđe u trag, prenela je agencija Rojters.

"Igra je promenjena. Kada se igra promeni, takođe moraju da se menjaju i naše strategije", glasi jedan komentar na blogu te grupe, u kojem se najavljuje nova operacija "Likspin".

U okviru prethodne operacije "Osveta" hakeri su koristili "DDoS napade" (distribuirano uskraćivanje usluga) da bi onemogućili pristup "neprijateljskim" sajtovima.

Sajber aktivisti sada podstiču svoje pristalice da pretražuju objavljene depeše na sajtu "Vikiliksa" i da objavljuju sadržaje onih dokumenata koji su bili najmanje eksponirani.

Hakeri poručuju da treba što više objavljivati delove dokumenata i koristiti pogrešne oznake i druge metode koje će vlastima otežati pokušaje da im uđu u trag.

U dokumentarnoj emisiji švedske televizije SVT, koja će biti emitovana u nedelju, u koju je AP imao uvid, Berg, bivši portparol Vikiliksa, izjavio je da će novi sajt biti svojevrsno utočište za anonimne izvore.

"Openliks je tehnološki projekat koji ima za cilj da bude provajder za treću stranu, koja želi da prihvati materijal iz anonimnih izvora", izjavio je Berg, koji upravo piše knjigu o vremenu koje je proveo u Vikiliksu.
 
Berg, koji je u Vikiliksu radio pod pseudonimom Danijel Šmit, rekao je da je napustio "Vikiliks" zbog nedostatka transparentnosti tokom donošenja odluka.

Reporter TV SVT Jesper Jiur izjavio je da će Openliks biti pokrenut iz baze u Nemačkoj kao deo, za sada nepoznate, fondacije, kojim će upravljati bord direktora.

Do pokretanja Openliksa dolazi u trenutku kada se podigla velika prašina oko američkih tajnih depeša koje je Vikiliks nedavno objavio i u trenutku kada Asanž u britanskom zatvoru čeka da bude isporučen Švedskoj zbog optužbi da je seksulano zlostavljao dve Šveđanke.

Berg kaže da je najveći problem u Vikiliksu nastao kada je trebalo objaviti velika dokumenta o američkom ratu u Iraku i Avganistanu kada je korišćen preveliki broj izvora.

"Mislim da je najpametnije bilo ići polako, korak po korak i tako razvijati projekat. To se nije dogodilo", rekao je Berg.

Tadašnji ambasador SAD Čarls Ingliš, u dokumentu od 9. februara ove godine pod naslovom "Radončić postaje novi igrač u bošnjačkoj politici", navodi da je vlasnik Avaza "moćan, korumpiran i nekada osvetoljubivi medijski mogul", čiji će dolazak dodatno "razbiti bošnjačku političku scenu".

Radončić ima i podršku Islamske zajednice u BiH, i na opštim izborima će zaseniti Harisa Silajdžića, naveo je Ingliš. Avaz je Radončićev alat protiv tužilaca, navodi se u depeši, a pominju se njegove afere sa "Razvojnom bankom", dilerom droge Naserom Keljmendijem i veze sa međunarodnom mrežom za pranje novca u BiH.

O Radočićevom ulasku u politiku se navodi da je to uradio kako bi se zaštitio od suđenja za korupciju pa zbog toga političke partnere bira na osnovu sopstvenih interesa, a ne ideologije.

"Ovaj pristup ga čini dopadljivim saveznikom za Milorada Dodika, premijera RS, koji se takođe brlja u biznisu i sam je pod istragom zbog korupcije. Dodik bi zbog toga mogao Radončića videti kao idealnog bošnjačkog sagovornika", piše u izveštaju.

Dobri Bošnjaci, loši Bošnjaci

Drugi dokument, objavljen juče pod naslovom "Dobri Bošnjaci, loši Bošnjaci", posvećen je uglavnom poglavaru Islamske zajednice u BiH Mustafi Ceriću, a u Vašington je iz Sarajeva poslat 27. januara 2009. godine.

Reč je o analizi političkih kretanja u bošnjačkom korpusu u BiH, u kojoj se Cerić tretira kao izvor "konzervativnih i religioznih ideja".

U dokumentu se govori o islamofobiji i problemima sa kojima se Bošnjaci kao etnička grupa suočavaju. Kroz simboličnu podelu na "dobre i loše Bošnjake", tadašnja zamenica ambasadora SAD Džudit Cefkin piše o tome da reis Cerić i Avaz podstiču podelu između "dobrih", koji su konzervativni, i "loših", koji su "više sekularni".

Cefkin u dopisu kaže za Bošnjake da su "etnička grupa čiji je nacionalni identitet još u formiranju", te da je Cerić promovisao politički identitet zasnovan na "viktimizaciji", tako što najčešće podseća Bošnjake da su žrtve genocida.

Asanž, koji je uhapšen u utorak zbog silovanja, sada je u samici, rekla je Robinson i dodala da je Asanž zbog sopstvene bezbednosti zatražio samicu, u zatvoru Vandsvort, u Londonu.

Osnivač Vikiliksa zatražio je i laptop kako bi mogao da pripremi svoju odbranu, jer, kako je navela advokat, ima problema s pisanjem. 

"Asanž je nezavodoljan što ne može da odgovori na optužbe o raznim napadima na sajtove protivnika Vikiliksa", rekla je Dženifer Robinson i dodala da on nije umešan u tu aferu.

Asanž je u utorak uhapšen u Londonu pod optužbama za silovanje i seksualno uznemiravanje u Švedskoj, koja traži njegovu ekstradiciju.

Njegovo hapšenje se događa u vreme objavljivanja tajnih depeša američkih diplomata na sajtu Vikiliks.