Osećanje beznađa kod žena povećava rizik od šloga, ustanovili su američki stručnjaci sa Univerziteta Minesote.

Inače zdrave žene, koje hronično osećaju beznađe, češće imaju naslage u vratnim arterijama koje mogu da izazovu šlog, a veruje se da su izloženije i srčanim bolestima.

Mnoge studije su dovodile u vezu depresiju i povećanu sklonost srčanim oboljenjima, a neke su ukazale da optimizam može da predstavlja i prevenciju od ovih bolesti.

Američki tim, međutim, nije želeo da se bavi depresivnim ženama (kod kojih postoji opštiji problem sa spavanjem, apetitom i ukupnim raspoloženjem) nego samo onima koje tokom dužeg vremena osećaju beznađe.

U njihovom istraživanju je učestvovalo 559 žena, prosečne starosti 50 godina, koje nisu patile od kardiovaskularnih bolesti niti su imale povišen pritisak. Eventualno beznađe ispitanica mereno je upitnikom o budućnosti i ličnim ciljevima, dok je kontrola zdravlja uključivala i proveru debljine vratnih arterija uz pomoć ultrazvuka.

Utvrđeno je da su arterije deblje u proseku za 0,02 mm kod onih žena koje su izrazile beznađe u pogledu budućnosti i realizacije ličnih ciljeva. To predstavlja medicinski značajnu razliku, čak i kada se u obzir uzmu i drugi rizični faktori kao što su godine, rasa, prihodi i slično.

Rukovodilac studije Suzan Everson-Rouz ističe da su nužne dodatne studije koje bi otkrile do kakvih psiholoških promena dolazi kod žena koje osećaju dugotrajno beznađe i kako te promene deluju na organizam.

Dodatna isptivanja mogla bi da uključe i praćenje nivoa kortizola, poznatog kao "hormon stresa".

"U svakom slučaju, žene koje tokom dužeg perioda osećaju beznađe, trebalo bi da znaju da to može loše da deluje i na njihovo fizičko zdravlje i da traže pomoć",  apeluje Everson.

Ruski naučnici su saopštili da imaju dokaze da začinska etarska ulja smanjuju rizik od onkoloških bolesti i podmlađuju organizam.

Eksperimenti sprovedeni na Institutu za biohemijsku fiziku ruske Akademije nauka su potvrdili da etarsko ulje začina čubar utiče na karakter oksidacionog stresa, objavljeno je na Internet sajtu izvestia.ru.

Prema jednoj od najrasprostranjenijih hipoteza, koja je pre dvadesetak godina izneta baš u tom institutu, prevremenom starenju organizma doprinose aktivni atomi kiseonika koji razbijaju strukturu ćelije.

Tim atomima se suprostavljaju antioksidanti kako sintetičkog, tako i prirodnog porekla, a u te druge spadaju upravo i različiti začini.

Dokazujući tu hipotezu, naučnici su laboratorijske miševe pojili vodom s dodatkom etarskog ulja čubra i primoravali ih da dišu vazduh zasićem uljanim isparenjima.

Pokazalo se da se, kao rezultat tromesečnih eksperimenata, u mozgu i jetri tih životinja znatno povećala koncentracija polinezasićenih masnih kiselina (čuvenih omega kiselina) i poboljšale strukturne karakteristike eritrocita, što znači da će miševi ređe obolevati od raka i živeti znatno duže.

Gotovo je sigurno da će se rezultati tih ogleda ponoviti i u eksperimentima na ljudima i zbog toga se već sada može preporučiti uključivanje čubra u svakodnevni jelovnik, tim pre što tu lekovitu biljku nije potrebno uvoziti iz dalekih krajeva jer ona raste i u našim predelima.

Indijska svemirska agencija saopštila je da je izgubila komunikaciju s jedinim indijskim satelitom u Mesečevoj orbiti i da naučnici više ne kontrolišu tu letelicu, javljaju agencije.

Agencija Sinhua prenela je da bi Indija mogla potpuno da odustane od svoje mesečeve misije bez ljudske posade, pošto je naglo prekinut kontakt s letelecom Čandrajan-1.

Indijska organizacija za istraživanje svemira (ISRO) saopštila je da je zemaljska kontrola u gradu Bangalor izgubila kontakt s letelicom Čandrajan-1 jutros u 1.30 po lokalnom vremenu, javio je AP.

Direktor ISRO rekao je da su pokušaji da se ponovo uspostavi veza sa satelitom bili bezuspešni i da je misija praktično izgubljena.

Radio kontakti izgubljeni su zbog "iznenadnog kvara komunikacionog sistema" letelice, prenela je Sinhua.

Čandrajan-1, lansiran oktobra 2008, bio je u Mesečevoj orbiti 312 dana, a obišao je Zemljin satelit više od 3.400 puta. 

Pre Indije, slične lunarne misije imali su SAD, Rusija, Japan, Kina i Evropska svemirska agencija.

Lansiranje je dva puta bilo odlagano, od utorka. Prvi put zbog problema sa jednim od ventila na rezervoaru za gorivo a drugi put zbog nevremena koje je pogodilo područje Floride na kome se nalazi lansirna rampa.

Šatl "Diskaveri" treba da dopremi sledovanja hrane, rezervne delove i laboratorijsku opremu Međunarodnoj kosmičkoj stanici. Previđeno trajanje misije je 13 dana.

Međunarodna kosmička stanica je zajednički projekat 16 zemalja, vredan 100 milijardi dolara.

U posadi "Diskaverija" je sedam astronauta. Šatl, koji nosi tovar težak više od sedam tona, trebalo bi na Međunarodnu kosmičku stanicu da stigne u nedelju uveče.

Prilikom iskopavanja nedaleko od Retimnona na severnom delu Krita arheolozi su pronašli dva metra visoku grobnicu u kojoj su se nalazila tri ženska skeleta i zlatan nakit. 

"Ovo je jedinstveno otkriće, a među pronađenim predmetima je šest ogrlica i medaljona sa veoma zanimljivim simbolima, izuzetnim ukrasima, antičkim bogovima i glavama lavova", rekao je vođa ekipe za iskopavanja Nikos Stabolidis. 

"To je stil koji nalazimo kasnije, u helenističkoj epohi (od 3. do 1. veka pre nove ere), nismo znali da su takve kreacije postojale toliko rano", dodao je Stabolidis.

U grobnici je pronađeno i nekoliko zemljanih vaza i skarabi amajlije.

Zbog vrednosti nakita i drugih predmeta, arheolozi ne isključuju mogućnost da je reč o skeletima princeza ili sveštenica.

Posle 20 godina postojanja, Muzej nauke i tehnike se konačno uselio u svoje prostorije.

U delimično rekonstruisanoj zgradi nekadašnje termocentralne na Dorćolu iz 1927. godine, pretvorenoj u Muzej, već je postavljena izložba iz tri celine.

Uz zadovoljstvo što je Muzej konačno dobio svoj prostor i opasku da zasluge za najveći deo stvorenog pripadaju zaposlenima, direktorka Muzeja Sonja Zimonjić objasnila je da prvu celinu postavke čine predmeti iz fondova 17 muzeja u Srbiji, koji su od 1991. godine okupljeni u Zajednicu naučno-tehničkih muzeja Srbije.

Tu su, između ostalog, izloženi filmski projektor iz 1920. godine i kamera iz 1926, hronoskop s početka 20. veka, Edisonov fonograf, Teslina pumpa iz 1910. "Eriksonov" telefonski aparat iz 1900...

Drugu i treću celinu čine predmeti iz depoa Muzeja u kome se nalazi oko 5.000 predmeta klasifikovanih u muzejske zbirke. Ona koju čine mašine velikih gabarita smeštena je u dvorištu Muzeja, a posebnu celinu u unutrašnjosti zgrade čine najrazličitiji predmeti od onih koji su bili u upotrebi u domaćinstvu još s početka 20. veka, do industrijskih mašina iz tog perioda, kakva je retrokamera, ili štamparska rotacija iz 1915. godine.

Posebno su interesantni, kao deo ambijentalne celine, predstavljeni primerci tehničkih sprava kojima je bilo opremljeno domaćinstvo u Srbiji pre njene elektrifikacije. Tako su "opremljeni" radna soba, kuhinja i kupatilo u kome je, na primer, uz kadu, "išao" stojeći bojler na loženje iz 1910. godine, visok gotovo do tavanice.

Tu je i presa za ceđenje i ravnanje veša s kraja 19. veka, za koju bi se moglo reći da je preteča današnjih mašina za peglanje.

U okviru te celine je oko 50 fotoaparata, koji "pokrivaju" razdoblje celog 20. veka, a mali su deo kolekcije od njih oko 1000 koje je muzeju poklonio Vladimir Aradski.

U Dobračinoj broj 51, muzej će od 29. avgusta biti otvoren svakodnevno, osim ponedeljkom, od 10 do 22 časa.

Male promene u količini energije koju emituje Sunce mogu da imaju ogroman uticaj na globalne vremenske prilike, na primer na intenzitet monsuna u Indiji koji se predviđaju godinama unapred, objavili su američki naučnici.

Sunce prolazi kroz 11-godišnji ciklus baziran na broju pega na njegovoj površini, koje proizvode erupcije energije, a jedan od najvećih izazova za meteorologe je utvrđivanje kako razlika u energiji između solarnog maksimuma i minimuma od samo 0,1 odsto utiče na klimu u svetu, preneo je Rojters.

Koristeći složene kompjuterske modele i podatke o vremenu iz poslednjih 100 godina, internacionalni tim naučnika, predvođen stručnjacima američkog Nacionalnog centra za atmosferska istraživanja, je došao do zaključka da čak i malo povećanje sunčeve energije može da intenzivira pojavu vetrova i kiše.

Istraživanje je pokazalo da se tokom perioda jake solarne aktivnosti vazduh u gornjim slojevima atmosfere, preciznije u stratosferi, zagreva. To se događa u tropima, gde je sunce i inače najintenzivnije.

Dodatno zagrevanje menja trendove u aktivnosti vetra u gornjim slojevima atmosfere, što povećava količinu kiše u tropskim predelima.

Više sunčeve energije takođe dovodi do blagog zagrevanja površine okeana u suptropskom Pacifiku, gde inače ima malo oblaka. Time dolazi do većeg isparavanja i stvaranja dodatne vlage, koju vetrovi nose do već ionako kišnih predela na zapadu tropskog dela Pacifika, objasnili su naučnici.

Astronomi su otkrili novu veliku planetu koja je toliko blizu zvezdama u svom sazvežđu da otkida delove plazme sa one kojoj je najbliže.

Užarena planeta, nazvana, WASP-18b tako pravi kovitlac čiji će krajnji rezultat biti njeno lagano nestajanje, što bi moglo da se desi za milon godina.

Astrofizičari su zbog toga novu planetu prozvali "samoubicom". Ona se nalazi na oko 325 svetlosnih godina od Zemlje, u sazvežđu Feniks, navodi se u izveštaju objavljenom u naučnom časopisu "Priroda".

Planeta WASP-18b nalazi se samo tri miliona kilometara daleko od zvezde WASP-18, što je samo pedeseti deo udaljenosti između Zemlje i Sunca. Zbog tako male razdaljine temperatura na planeti je oko 2.100 stepeni.

WASP-18b je 10 puta veći od Jupitera. Naučnici kažu da, da bi se razumeo uticaj zvezde koja je tako blizu neke planete treba pogledati primer Meseca i Zemlje.

Mesec zbog svoje blizine utiče na kretanje vode u morima i okeanima i stvaranje plime i oseke na Zemlji, a zvezda koja je u neposrednoj blizini planete WASP-18b ima 1.000 puta jači uticaj na tu planetu.

Kao i većina planeta van Sunčevog sistema, ni WASP-18b nije moguće direktno uočiti pomoću teleskopa. Astronomi su, međutim, uspeli da je lociraju zahvaljući odsjaju svetlosti od zvezde svaki put kada bi planeta došla u položaj između svoje zvezde i Zemlje.

Astronomi su do sada otkrili više od 370 planeta van Sunčevog sistema.

Korišćenje tog aparata svrstano je u prvu kategoriju rizika od izazivanja karcinoma, kao azbest ili pušenje. Ultraljubičasto zračenje kvarcnih lampi naročito može da ugrozi zdravlje dece i mladih do 30 godina.

Stručnjaci iz Svetske zdravstvene organizacije procenjuju da je solarijum štetan isto kao kad bi ste popili čašu arsena, koji je jak hemijski element, a njegove soli su izazivači raka, ili ako bi ste udisali bojni gas koji uništava kožu i stvara rane.

Prema najnovijim istraživanjima, ako mladi do 30 godine koriste kvarcne lampe, povećavaju šanse za čitavih 75 odsto za dobijanje melanoma-najsmrtonosnijeg oblika raka kože.

"Želimo da vidimo upozorenja i starosna ograničenja u salonima sa solarijumima. Mlađima od 18 godina trebalo bi da bude zakonom zabranjeno da ih koriste jer je mlada koža veoma osetljiva", rekla je Kejt Arni iz Britanskog udruženja za proučuvanje malignih tumora.

Zakonske zabrane u 19 zemalja

Čak 19 zemalja zabranilo je maloletnicima odlazak u solarijum. I Udruženje dermatologa Srbije predložiće nadležnima takvo zakonsko rešenje, do tada samo mogu da upozoravaju.

"Zracima u solarijumima se ne treba izlagati, naročito ne deca do 18 godina, naročito ne osobe sa svetlom puti, sa većim brojem mladeža, naročite ne osobe koje su imale, ili je neko u njihovoj familiji imao rak kože. Sve to važi, naravno, i za izlaganje suncu. Treba imati na umu da ti zraci, posebno u turbo solarijumima, mogu imati i do 12 puta jače kancerogeno zračenje od sunčevog", rekao je dr Dušan Škiljević iz Instituta za dermatovenerologiju KCS.

Bronzani ten postao je moderan krajem prošlog veka. Pre toga, preplanulo lice smatralo se ružnim, čak i nepreklidnim za jednu damu. No, vremena su se promenila.

Međutim, pre nego što sledeći put krenete u solarijum, setite se da godišnje u svetu od malignog melanoma oboli više od 130.000 osoba, dok 66.000 umre. Ne zaboravite i da ukoliko se sunčate danas, posledice mogu da budu vidljive tek sutra, ili za nekoliko godina.

Virtuelna simulacija ukljanjanja tumora iz mozga pacijenta, prvi put je izvršena u Kanadi.

Reč je o operaciji u kompjuterizovanom okruženju, pri čemu je skeniran mozak pacijenta i zatim, na dobijenom uzorku izvršena probna operacija.

Prvu simulacionu operaciju te vrste izvršio je neurohirug Dejvid Klark u Naučno-zdravstvenom centru "Kraljica Elizabeta Druga" u atlantskoj luci Halifaks.

Koristeći tehnologiju razvijenu zajedničkim radom u nekoliko instituta najveće kanadske naučno-istraživačke ustanove "National research council" za kreiranje realističnog okruženja istraživači prvo preduzimaju seriju složenih skenerskih snimanja pacijentovog mozga, uključujući anatomiju i obolele delove.

Potom se dobijeni snimci ubacuju u simulator i stvara trodimenzionalna slika celog mozga i najzad vrši virtuelno odstranjivanje tumora pri čemu neurohirurg ima mogućnost da "dodiruje" tkivo i obavlja druge radnje baš kao tokom stvarne operacije koja se kasnije izvodi po istom postupku.

Prvi simulator moždanih operacija uslovno se može porediti sa simulatorom letenja.

Kao što letački simulator služi obuci pilota i boljoj sigurnosti putnika, tako će i zdravstveni služiti obuci neurohirurga, sigurnosti pacijenata i uspešnosti operacija.

U najnovijem izveštaju Američkog društva za rak, upozorava se da će zbog pušenja naredne godine šest miliona ljudi u svetu umreti od raka, srčanih bolesti, emfizema i drugih oboljenja u vezi sa duvanom uz prognoze da će, ako se sadašnji trend nastavi, 2030. godine broj žrtava dostići osam miliona.

U tom dokumentu iznosi se procena da konzumiranje duvana globalnu ekonomiju godišnje košta 500 milijardi dolara u direktnim medicinskim troškovima, izgubljenoj produktivnosti i šteti za okolinu, kao i da ukupni troškovi u vezi sa duvanom smanjuju bruto domaći proizvod za čak 3,6 odsto, prenosi Rojters.

Tokom poslednje četiri decenije procenat pušača je smanjen u bogatim zemljama kao što su SAD, Britanija i Japan, ali je povećan u većini zemalja u razvoju.

Prema najnovijim procenama, broj pušača u svetu dostiže milijardu među muškarcima - u bogatim zemljama 35 odsto, a u zemljama u razvoju 50 odsto muške populacije.

Među ženama je oko 250 miliona pušača. Razlika u odnosu na muškarce je to što u razvijenim zemljama tu nezdravu naviku ima 22 odsto žena, a u zemljama u razvoju devet odsto.

Rizik umiranja od raka pluća je preko 23 puta veći za muškarce koji puše nego za one koji ne puše i 13 puta veći za žene koje puše u odnosu na one koje nisu pušači.

U izveštaju se ističe da duvan ubija između trećine i polovine onih koji puše i oni u proseku umiru 15 godina pre nepušača. Izlaganje pasivnom pušenju na poslu svake godine ubije 200.000 radnika širom sveta.

U 20. veku je od duvana umrlo 100 miliona ljudi, a ukoliko se ne preduzmu efikasne mere da se mladi odvrate od pušenja i da sadašnji pušači ostave duvan, u 21. veku će od duvana umreti milijarda ljudi.

Zbog nevremena koje je pogodilo područje Floride američka svemirska agencija NASA odložila je za jedan dan zakazano lansiranje spejs šatla "Diskaveri".

"Diskaveri" treba da dopremi sledovanja hrane, rezervne delove i laboratorijsku opremu Međunarodnoj svemirskoj stanici. Predviđeno je da "Diskaveri" bude na putu 13 dana.

NASA je najavila da će ponovo pokušati da lansira "Diskaveri" u sredu u 5 i 10 po srednjevropskom vremenu.

Kiša i grmljavina sa sevanjem munja pogodile su kasno sinoć područje na kome se nalazi lansirna rampa.

Nevreme se stišalo nešto pre zakazanog lansiranja, ali direktor NASA je astronautima u "Diskaveriju" ipak javio da se poletanje odlaže.

"Pokušavali smo da se prilagodimo vremenskim uslovima koliko god smo mogli, ali ipak smo rešili da ne lansiramo šatl", rekao je direktor, a prenosi Rojters.

Međunarodna svemirska stanica je zajednički projekat 16 zemalja, vredan 100 milijardi dolara.

Svetski fond za istraživanje raka upozorava da roditelji ne bi trebalo deci da spremaju sendviče sa šunkom za užinu.

Deca bi trebalo da od najranijih dana steknu naviku da izbegavaju mesne prerađevine kao što su šunka, salama, viršle i slanina.

Svetski fond za istarživanje raka ukazuje da postoje ubedljivi dokazi da mesne prerađevine povećavaju rizik obolevanja od raka creva. 

Dosad nije bilo istraživanja uticaja konzumiranja mesnih prerađevina na zdravlje deca, dokazi koji postoje o štetnosti te hrane za odrasle su dovoljno ubedljivi, naglašavaju u Svetskom fondu, a prenosi britanski "Indipendent".

Šunkom se povremeno "počastiti" 

Marni Krejz, direktor za edukaciju dece Svetskog fonda za istraživanje raka, ističe da je konzumiranje mesnih prerađevina i samo jednom svakog dana isuviše za decu i da bi ona morala da shvate da je to hrana kojom se mogu samo povremeno "počastiti", ukoliko je uopšte jedu.

Roditeljima se takođe savetuju da izbegavaju da deci daju premasnu ili suviše kaloričnu hranu, kao i slatka pića jer ona podstiču taloženje kilograma i gojaznost u odraslom domu, koja se dovodi u vezu sa rakom.

Navodi se negativan primer lanca britanskih supermarketa "Sejnzberi", koji na svom vebsajtu predstavlja "peperami" grickalice na bazi salame u sekciji "dečijih paketa za užinu", mada taj proizvod sadrži 44 odsto masti. Samo jedan komad "peperamija", težak 25 grama, ima 126 kalorija i 11 grama masnoće.

Marni Krejz napominje da su bar dečije užine obroci koje je lako kontrolisati čak i kada roditelji nemaju previše vremena da se time bave. Na primer, stavljanjem neke salate u sendvič, užina postaje jedan od obroka koji zadovoljavaju preporuku da dete svakodnevno pojede pet porcija voća i povrća.

Još jednu porciju ovih namirnica moglo bi da predstavlja i malo pakovanje voćnog soka umesto nekog nezdravog gaziranog napitka.

U ishrani dece preporučuje se i neprerađena piletina, riba i niskokaloričan sir.

Stručnjaci procenjuju da bi u Britaniji moglo da se spreči 3.700 slučajeva raka creva godišnje kad bi svi jeli samo 70 grama manje mesnih prerađevina nedeljno - što odgovara trima režnjevima slanine.

Svetski fond za istraživanje raka poručuje i ograničenje unosa kuvanog crvenog mesa na 500 grama nedeljno.

Istraživanje novozelandskog tima sa Univerziteta Otago pokazalo je da ljudi koji stareći ostaju bar umereno aktivni imaju izglede da duže požive od onih koji su "izašli iz forme".

Na uzorku od gotovo 4.400 odraslih osoba, novozelandski stručnjaci, na čelu sa dr. Sandrom Mandić, utvrdili su da 20 odsto onih koji su najmanje fizički spremni pod dvostruko većim rizikom od smrti u narednih devet godina od istog procenta ispitanika koji su u prvoj narednoj grupi po nivou fizičke spremnosti, prenosi Rojters.

U ovom istraživanju su uzeti u obzir i faktori kao što su gojaznost, povišen pritisak i dijabetes.

"Naši nalazi ukazuju da sedeći način života, pre nego razlike u kardiovaskularnim rizičnim faktorima ili godištu, predstavlja objašnjenje za dvostruko veću smrtnost među fizički najneaktivnijim pojedincima u odnosu na one koji su samo nešto više aktivniji od njih", konstatuje dr Mandić.

Trideset minuta umerene aktivnosti 

Doktorka naglašava da čak dve trećine najmanje aktivnih ispitanika nije ispunjavalo ni preporučeni minimum fizičke aktivnosti od najmanje 30 minuta umerene aktivnosti (na primer brzog hodanja) bar pet puta nedeljno.

U studiji su učestvovale 4.384 osobe, srednjih godina ili starije, čija je fizička spremnost testirana hodanjem na pokretnoj traci između 1986. i 2006. godine. Svi oni su potom praćeni po devet godina u proseku.

Kada su ove osobe podeljene u pet grupa po nivou fizičke spremnosti, ispostavilo se da je četvrtina njih iz grupe koja je bila najmanje "fit", umrla tokom trajanja istraživanja, dok je u grupi odmah do njih po fizičkoj spremnosti u tom periodu umrlo 13 odsto ispitanika.

Istovremeno je među fizički najspremnijima tokom istraživanja umrlo samo šest odsto ispitanika.

Interesantno je da su među ispitanicima iz svih grupa registrovane male razlike u fizičkoj aktivnosti tokom većeg dela njihovog odraslog života.

Razlike su, međutim, bile veće u poslednjim godinama pre početka istraživanja.

"Budući da je skorašnja fizička aktivnost ta koja pruža zaštitu, važno je održavati je redovno, tokom čitavog života" naglašava dr Mandić.

Doktorka takođe napominje da je važno da fizički aktivni budu svi - i oni koji pate od gojaznosti, visokog pritiska i holesterola, kao i oni koji su vitki i generalno u dobrom zdravstvenom stanju.

Rezultati istraživanja američkih naučnika pokazali su da komarci uz pomoć svog veoma osetljivog čula mirisa još pre uboda znaju ko ima "slađu krv", odnosno koja im krv najviše odgovara za ubod.

Tako komarci iz grupe ljudi biraju samo one čija im je krv prija, dok pojedinci mogu ostati bez i jednog uboda.

Profesor entomologije na Univerzitetu Florida Džeri Batler smatra da je razlog za selekciju koju prave komarci hemijski sastav mirisa koje ispušta ljudsko telo.

Batlerov istraživački tim je u okviru brojnih posmatranja ustanovio jasne razlike između testiranih grupa: dok neki ljudi više odbijaju komarce i prolaze sa tek nekoliko uboda, druge osobe privlačne ove insekte zadobijajući nekoliko stotina uboda.

Batler kaže da ženke komaraca već sa velike udaljenosti prepoznaju i najmanje količine mirisnih materija koje telo ispušta u vazduh.

"Ženke komarca naročito privlače supstance koje njihov organizam nije u stanju da proizvede, ali su im potrebne za proizvodnju jajašaca, kao na primer vitamin B ili holesterin", ističe entomolog.

Ugljendioksid koje izdiše čovek i molekuli mirisa deluju kao mamac u vazduhu, komarac sledi trag u cik-cak kursu sve do samog "izvora", a onda koristi vid i receptore za toplotu dok ne pronađe pravu osobu.

Od visine preferiranih supstanci u krvi zavisi da li će komarac ubosti određenu osobu.

Motiv za ovaj istraživački projekat je bolja zaštita čoveka od infektivnih bolesti koje prenose insekti, kao što su na primer žuta groznica i malarija. Što čovek u ugroženim područjima bude ređe uboden to je manja verovatnoća da će se zaraziti.

U praksi će međutim potrajati izvesno vreme dok se na osnovu istraživačkih rezultata ne bude razvilo efikasno sredstvo protiv komaraca.

Batler kaže da dok se ne razvije potpuno efikasno sredstvo protiv komaraca može pomoći redovno kupanje, jer "sazreo" znoj ima veliku privlačnu moć za komarce.

Takođe, Batler preporučuje oprez pri korišćenju velike količine sredstava za negu kože i mirisa. Mnogi dezodoransi koji treba da suzbiju za insekte privlačan znoj deluju na njih još primamljivije.

U Kliničko bolničkom centru Bežanijska kosa trenutno se na četiri pacijenta ispituje njeno dejstvo.

Vakcina se ne daje u preventivne svrhe, već se prima nakon zalečenja bolesti, a cilj je da se takvo stanje održi što duže.

"Samo pacijenti koji boluju od nesitskog karcinoma pluća i pacijenti koji su već lečeni nekom vrstom hemijoterapije, ali samo prvom linijom hemijoterapije, mogu da prime ovu vakcinu", rekao je doktor Vladimir Kovčin iz KBC Bežanijska kosa.

Doktor je dodao da je uslov i da je prva linija postigla neki cilj, odnosno da je došlo bar do stabilizacije bolesti, ili da je došlo do delimičnog ili potpunog povlačenja bolesti.

Porede se rezultati dve grupe bolesnih, jedne koja prima vakcinu protiv raka pluća i druge, koja prima placebo, lek koji nema efekta.

Vakcina ne može da se primeni kod svih pacijenata obolelih od raka pluća.

"Na žalost, pacijenti koji imaju progresiju bolesti, posle te prve linije terapije ne mogu biti uključeni i program testiranja vakcine", istakao je Kovčin.

Grupa britanskih istraživača na Filipinima otkrila je biljku mesoždera koja može da hvata insekte, pa čak i pacove.

Ta, do sada nepoznata biljka, velika rastom, ima šupljinu u kojoj se nalazi slatkasta tečnost koja privlači insekte i kad uhvati plen, biljka počinje da luči digestivne enzime i tako ga svari.

Grupa britanskih botaničara pronašla je biljku mesoždera na planini Viktorija na Filipinima za koju je čula od katoličkih misionara.

"Biljka je razvila neverovatnu klopku u koju hvata insekte ali i glodare. To je izuzetan primerak porodice biljaka mesoždera. Neverovatno je da je otkrivena tek u 21. veku", izjavio je biolog Stjuart Mekfirson.

Kako prenose britanski mediji, botaničari su biljki dali latinski naziv "nepenthes attenboroughii" u čast sera Dejvida Atenboroa, slavnog britanskog prirodnjaka.

Oblast komunikacija zauvek je promenjena pojavom interneta i brojni stručnjaci već razmišljaju o mogućim negativnim pojavama koje je on sa sobom doneo i kako da te posledice ublaže.

Eksperti upozoravaju da je jedna od glavnih negativnih pojava povezanih sa internetom nova bolest, koju nazivaju "zavisnost od sedenja pred kompjuterskim ekranom".

Zdravstvena služba u Kini smatra šest sati neprekidnog korišćenja kompjutera za granicu posle koje neko može da bude klasifikovan kao "zavisnik" i upućen na lečenje. Za to sada postoje i specijalizovani centri, koji niču širom zemlje.

Psiholozi i psihijatri su podeljeni - neki podržavaju plimu ustanova za tretman nove vrste "bolesti", ali ima i lekara koji tvrde da problem nije medicinske prirode i da dugo sedenje pred kompjuterom ne treba ni smatrati bolešću.

Južna Koreja je među prvima masovno uvela bežične internet veze - danas je u toj zemlji 95 odsto domaćinstva priključeno na širokopojasni internet, i to vrlo jevtino.

"Za zavisnost od interneta ste sigurno čuli u vestima. Korisnici interneta u centrima za video igre ponekad padnu u nesvest od iscrpljenosti i manjka vode u organizmu - umeju danima da igraju igre na internetu, i pritom nedovoljno jedu i neredovno spavaju. Ovde takve klubove, tzv. igraonice, zovemo i 'pušionice opijuma 21. veka'," izjavila je za Bi-Bi-Si doktor medijskih nauka na univerzitetu u Seulu Hjun Jin Sio.

Vlada u Seulu je prihvatila da je zavisnost od interneta ozbiljan zdravstveni problem u zemlji - otvorila je savetovališta i pokrenula programe prevencije, ali rezultati su ograničeni, jer se kultura interneta nezadrživo širi pre svega među mladima.

Na jugu Kine zabeležen je i ekstreman slučaj, kada je jedan tinejdžer podlegao povredama zadobijenim nakon što ga je pretukao vaspitač u centru za rehabilitaciju zavisnika od interneta.

Dnevnik 'Čajna dejli' piše da je u Kini 10 miliona od ukupno 100 miliona stalnih korisnika interneta razvilo neki oblik zavisnosti.

"U stručnoj literaturi je jasno opisano kavi su simptomi apstinencijalne krize, tj. kad zavisnicima uskratimo korišćenje interneta. Među navedenim simptomima su razdražljivost, gnev, poremećen ciklus sna", izjavio je vodeći američki psiholog doktor Džerald Blok.

"Pogledajmo iz daljine - šta ljudi dobijaju od kompjutera? Prema jednoj teoriji o razlozima pojave kompulsivne zavisnosti - kad ljudi koriste internet igrajući igre 30, 40 ili 50 sati nedeljno - oni ga koriste iz tri razloga: pre svega je reč o usmeravanju pažnje, načinu da se provodi vreme, drugo - korisnici time prazne svoju agresiju ili seksualne impulse, i treće - uloga kompjutera je da pravi korisniku društvo", kaže on za Bi-Bi-Si.

Blok dodaje da korisnik formira sa kompjuterom odnos kao sa drugom osobom i da onog trenutka kad mu roditelj ili šef isključi kompjuter, korisnik gubi tri stvari odjednom, te stoga preporučuje da se lečenju ove bolesti zavisnosti priđe izuzetno oprezno.

On naglašava da u svetu već postoje udruženja za lečenje zavisnosti od interneta po uzoru na 'Anonimne alkoholičare' - grupe bivših zavisnika od alkohola koje su polovinom 20. veka napravile revoluciju u psihološkoj terapeutskoj praksi.

Spas od neizvesnosti u vreme krize građani Srbije najčešće nalaze u nekontrolisanom uzimanju „bensedina" i „bromazepama", lekova iz grupe benzodijazepina koji ih smiruju i pomažu da prebrode probleme.

To potvrđuju i podaci iz Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.

U prvoj polovini ove godine na recept je izdato oko pet miliona kutija ovih lekova, što je za devet odsto više u poređenju sa istim periodom prošle godine.

Situacija je slična i u zemljama u okruženju Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Makedoniji.

Isto je bilo i u drugim tranzicionim zemljama, Bugarskoj, Rumuniji ili Sloveniji, gde u poslednje vreme potrošnja drastično pada.

Tablete koje smiruju napetost, opuštaju mišiće i centralni nervni sistem imaju reputaciju lekova koji rešavaju sve probleme i dileme, pre svega zahvaljujući svom visokom sedativnom dejstvu.

Medicinski stručnjaci tvrde da ga podjednako koriste sve starosne grupe stanovništva kad god se nađu u životnoj „minus" fazi.

Srbi nisu izuzetak kada je reč o masovnom korišćenju lekova za smirenje.

I bez recepta 

Rezultati obimnih medicinskih studija zapadnoevropskih zemalja pokazuju da čak 17 odsto populacije koristi neki od lekova iz grupe benzodijazepina, kao što su „bensedin", „valijum" ili „bromazepam".

U Srbiji se ne zna pravi i konačan broj izdatih i prodatih kutija lekova za smirenje.

Iako ne bi smelo, pojedini privatni apotekari masovno prodaju ove lekove bez lekarskog recepta.

Zato se procenjuje da broj kutija ovih lekova koje građani Srbije popiju iznosi godišnje i do 30 miliona.

Benzodijazepini pripadaju grupi psihoaktivnih lekova koji se najčešće prepisuju kako bi pacijentu pomogli da prevaziđe bol i anksioznost ili omogućio lakši san.

Redovna upotreba tokom dužeg perioda može dovesti do tolerancije na benzodijazepine, ali i zavisnosti od tih lekova.

Uživaoci droga zloupotrebljavaju lekove iz te grupe u nemedicinske svrhe da bi doživeli stanje slično alkoholnoj intoksikaciji.

Širom sveta, ostrige se već vekovima smatraju za delikates. Pošto se brzo razmnožavaju, lovci na školjke vadili su ih kao da je izvor neiscrpan. Vremenom, količina izvađenih školjki prevazišla je prostu reprodukciju.

Stručnjaci preporučuju niz mera, kao što je stavljanje ostriga na spisak ugroženih vrsta, stavljanje njihovih staništa pod zaštitu, korišćenje njihovih praznih ljuštura za obnavljanje sprudova i podsticanje lovaca da odgajaju ostrige.

"Ostrige su važne jer doprinose ekosistemima u zalivima i ušćima reka. Prečišćavaju vodu i uklanjaju sedimente. Deluju kao inženjeri hidrologije, jer stvaraju staništa za druge organizme," kaže glavni konzervator u Odeljenju za zaštitu prirode na obalama države Virdžinije Beri Truit.

Zaliv Česapik, na obali Atlantika, nekada je bio centar industrije školjki u Americi. Ali preteran ulov, zagađenja i bolesti pobili su u poslednje dve decenije 90 odsto ostriga. Kraj gradića Ojstera, Beri Truit i Bo Lask, predvode projekat obnove njihovih staništa.

Konzrvator Truit ističe da je zaliv Česapik nekada bio centar industrije školjki u Americi i dodaje da na obnovljenom sprudu ostrige rastu jedne preko drugih.

"Male ostrige rastu preko velikih," naglašava Truit.

"Ostrige se vade već stotinama godina, a ljušture su korišćene za gradnju puteva i proizvodnju kalcijuma za farme pilića, umesto da su vraćane u vodu da bi na njima rasle nove školjke," rekao je Truit.

Izgradnja "dvoraca za ostrige"

Pre godinu dana eksperimentalno je započeto korišćenje specijalnih betonskih blokova, takozvanih "dvoraca za ostrige".

Odeljenje za zaštitu prirode sada štiti više od 160 kvadratnih kilometara priobalja, gde obnavlja osnovne karike lanca, močvarno rastinje, alge i ostrige.

Naučnici kažu da će budućnost zavisiti najviše od veštačke izgradnje i adekvatnog čuvanja staništa, takozvane akvakulture.

Profesor Mark Lakenbek, iz Okeanografskog instituta države Virdžinije, kaže da je akvakultura sada odgovorna za najveći deo proizvodnje ostriga u svetu.

"Reč je o tome da su ostrige izložene raznim vrstama stresa: od kvaliteta vode, preko cvetanja algi do visokog procenta sedimenata, pa su neka mesta već potpuno izgubljena," navodi Lakenbek.

Između ostalog, ostrige filtriraju hranljive materije koje inače dovode do cvetanja algi. Ali Lakenbek kaže da je ta njihova sposobnost ograničena, jer toksini pomešani sa hranljivim materijama izazivaju bolesti i smrt ostriga.

"U akvakulturi možemo da biramo veličinu, oblik i rast ostriga. Ove dve školjke pripadaju istoj vrsti," ističe Lakenbek.

Naučnici kažu da će akvakultura na kraju biti odgovorna za sve količine ostriga koje se gaje za ljudsku ishranu.

Veštački sprudovi, pored toga što će obezbeđivati staništa za druge vrste života, štitiće obale od oluja i erozija.

Nanotehnologija, nauka čije su polje delovanja veličine reda milijarditog dela metra, postaje sve važniji segment industrije.

Osim u medicini, nanotehnologija se koristi u proizvodnji sportske opreme, automobilskih guma, elektronskih uređaja, sredstava za zaštitu od sunca, kozmetike, ambalaže za prehrambene proizvode, odeće, dezinfekcionih sredstava, kućnih aparata, premaza za spoljne površine, boja i lakova.

Nanočestice su veličine od jednog do 100 nanometara i iako su ranija istraživanja na laboratorijskim pacovima ukazivala da nanočestice izazivaju oštećenje pluća, do sada nije bilo konkretnih dokaza o štetnosti po ljudsko zdravlje.

Kineski stručnjaci, međutim, upozoravaju da bez odgovarajuće zaštitne opreme nanočestice zbog svoje minijaturnosti mogu da probiju prirodne odbrambene barijere organizma, naročito kroz kontakt sa oštećenom kožom, udisanjem ili unošenjem preko hrane.

U prilog tome govore, nažalost tragični, slučajevi dokumentovanog ugroženog zdravlja kog ljudi.

Prvi dokumentovani slučajevi toksičnosti

Tim toksikoloških stručnjaka pekinške bolnice Čaojeng potvrdio je da su sedam mladih Kineskinja doživele trajno oštećenje pluća, a dve od njih su i umrle, pošto su mesecima bez odgovarajuće zaštitne opreme radile u jednoj fabrici boja u kojoj se koriste i nanočestice.

Obolele žene radile su u fabrici između pet i 13 meseci, nanoseći sprejom boju na polistirenske ploče, pre nego što su im oboleli disajni organi, uz osip po rukama i licu.

Stručnjaci pretpostavljaju da je do oboljevanja došlo zbog udisanja pare i dima u kojima je bilo nanočestica, a nastali su zagrevanjem i sušenjem polistirenskih ploča.

Kod obolelih žena utvrđena je voda na plućima i srcu, što im je otežavalo disanje i rad srčanog mišića.

Ispitivanjem njihovog plućnog tkiva i tečnosti otkrivene su čestice promera oko 30 nanometara, koje su odgovarale onima korišćenim u materijalima sa kojima su radile.

Kada se jednom nađu u plućima, nanočestice je nemoguće odatle odstraniti, napominju kineski stručnjaci, tako da se stanje preživelih pet žene nije popravilo i pored toga što više ne rade sa potencijalno toksičnim materijalima.

Ukupna vrednost svetskog tržišta produkata u čijoj proizvodnji se koristi nanotehnologija se za 2015. godinu prognozira na bilion (hiljadu milijardi) dolara.

Nemačka je danas pokrenula kampanju da do 2020. godine proizvede milion vozila na električni pogon.

Novac za program, za koji će biti izdvojeno 500 miliona evra, deo je paketa podsticajnih mera koji je odobren ranije ove godine, ali su detalji finansiranja ostavljeni budućoj vladi, javlja AP.

"Naš cilj je da Nemačka bude tržišni lider u ovoj oblasti", rekao je nemački ministar ekonomije Karl Teodor cu Gutenberg nakon što je plan odobren.

Gutenberg je naglasio da je plan da se do 2020. godine proizvede milion automobila ambiciozan, ali da veruje da Nemačka može da ga realizuje.

Planom je predviđeno da se automobili na električni pogon na tržištu nađu 2012. godine, ali ne navodi kakvi će podsticaji za kupovinu biti ponuđeni potrošačima.

Konzumiranjem ostriga i japanske rakije od pirinča, sakea, možda se može sprečiti razvoj raka, zaključili su japanski naučnici sa univerziteta u Hirošimi.

Naučnici su otkrili da zasićena dikarbonska kiselina, koju sadrže školjke, ali i sake, pomaže u sprečavanju rasta kanceroznih ćelija.

Istraživanje, koje su sproveli profesor molekularne hemije i stručnjak za ishranu Norihisa Kato i njegove kolege, pokazalo je da dikarbonska kiselina na polovinu smanjuje rast ćelija raka želuca i debelog creva.

"Uzimanje dikarbonske kiseline u dnevnim obrocima moglo bi da spreči razvoj kancera kod ljudi", rekao je profesor Kato.

Samo nekoliko nedelja po ostavljanju cigareta, kod žena dolazi do znatnog smanjenja nivoa nekoliko biomarkera koji ukazuju na zapaljenske procese u vezi sa srčanim i plućnim oboljenjima, utvrdili su stručnjaci Instituta za medicinska istraživanja "Finstin" u Menhasetu, u američkoj državi Njujork.

I dosad se znalo da pušenje podstiče zapaljenske procese u organizmu, dok ostavljanje cigareta smanjuje rizik obolevanja i umiranja od bolesti srca i pluća. Nije se, međutim, znalo da li blagodeti ostavljanja cigareta nastupaju odmah, preneo je Rojters.

Da bi to ispitao, američki tim, koji je predvodila dr Kristin Mec, pratio je 36 žena, učesnica programa ostavljanja pušenja.

Tokom šest do sedam nedelja četiri puta je testiran nivo markera inflamatornog procesa u njihovoj krvi, uključujući C-reaktivni protein (CRP), faktor nekroze tumora (TNF) i interleukin-6. Ispostavilo se da se tokom trajanja studije nivo svih biomarkera zapaljenja stalno smanjivao.

Američki tim smatra da bi dobar podsticaj za trajno ostavljanje pušenja bilo obavestiti osobe koje to pokušavaju o faktičkoj starosti i zdravlju njihovih pluća i srca, kao i o kontinuiranom opadanju navedenih markera nakon ostavljanja pušenja, što nedvosmisleno ukazuje na smanjenje rizika od kardivaskularnih i plućnih bolesti.

Čokolada koja se topi na vrućini i neprijatno lepi za prste uskoro bi mogla da bude deo prošlosti, najavljuju švajcarski stručnjaci koji su odlučili da se pozabave stvaranjem idealne čokolade.

Savršena čokolada ne samo da bi imala malo kalorija nego bi mogla da izdrži u čvrstom stanju i na temperaturama koje premašuju 55 stepeni Celzijusa.

Specijalni način proizvodnje, kao i manja količina kakao putera u njenom sastavu, doveli bi do traženog rezultata, rekao je Frans presu Hans Vrins, direktor u sektoru inovacija industrijskog proizvođača čokolada "Bari Kalebaut".

Takva posebna čokolada koja bi odolela vrućini nije izum XXI veka.

Nju već godinama degustiraju švajcarski i američki vojnici ali ona nikada nije bila deo industrijske proizvodnje, o čemu mašta kompanija „Bari Kalebaut", koja želi da poveća prodaju svojih proizvoda širom sveta.

Švajcarske čokolade se prodaju uglavnom u Kanadi, Nemačkoj, Francuskoj i Velikoj Britaniji i to uglavnom zbog temperature.

Vrins veruje da će nova čokolada imati velik uspeh pošto jedino čokolada koja se ne topi može da zadrži svoj ukus. Ona će biti krckava i, uz pomoć nauke, topiće se isključivo u kontaktu sa pljuvačkom.

Idealna čokolada lečila bi i depresiju

To neće biti jedina inovacija na putu ka idealnoj čokoladi: naučnici rade na ukusu koji bi ljude činio srećnim i to uz pomoć feniletilamina - molekula koji deluje protiv depresije.

„Radi se o stimulansu koji je već poznat nauci. Možete ga izolovati i napraviti čokolade za sreću", dodao je Vrins.

Istraživanja su u punom jeku pošto su se stručnjaci posvetili još jednom molekulu - teobrominu, čija su svojstva slična kofeinu.

Najmanje 230 prirodnih molekula u zrnu kakaoa, navodno, imaju pozitivan uticaj na zdravlje, što otvara široke mogućnosti za naučnike.

Industrija čokolade istovremeno obavlja sve više istraživanja kako bi osvojila nova tržišta, posebno u najtoplijim zemljama sveta. Kompanija „Bari Kalebaut" nije jedina u Švajcarskoj koja je ušla u takvu avanturu.

Još jedan švajcarski čokoladni gigant „Nestle" planira da otvori prvi centar za istraživanja posvećen isključivo pripremanju visokokvalitetne čokolade.

Taj centar spojiće umeće profesionalaca iz celog sveta i okupiti najbolje poslastičare, stručnjake za ukus i miris, ali i za ambalažu.

Sastojci koji će biti upotrebljeni u pravljenju savršene čokolade drže se u tajnosti.
Nezavisni švajcarski proizvođači čokolade ocenjuju, međutim, da jedino upotrebom prirodnih sastojaka može da se dobije najbolja i najukusnija čokolada.

Table otporne na toplotu u potpunosti menjaju prirodu tradicionalnih proizvoda, rekao je Rože Ror, direktor nezavisnog ženevskog proizvođača „Sokola Ror".

„Nikada ne bih kupio proizvod a da nisam upoznat sa procesom njegove proizvodnje ili sa njegovim sastojcima", rekao je on ocenjujući da takve proizvode neće kupovati ni pravi ljubitelji čokolade.

U toku su istraživanja čiji je cilj da utvrde da li bi bakterije mlečne kiseline sadržane u jogurtu, inače vredna medicinska sirovina, mogle da budu osnova budućeg leka protiv side.

Profesor Bagarat Ramratnam i njegove kolege s medinskog fakulteta na Roud Ajlendu, u SAD, tako su genetski izmenili ove bakterije da one mogu da funkcionišu kao mini fabrike za proizvodnju cianovirina, belančevine koja može da spreči zarazu virusom AIDS.

"Taj protein povezuje se s virusom i sprečava da virus prodre u ćelije i inficira ih. Ideja je vrlo jednostavna - bakterije mlečne kiseline proizvode cinovirin i tako sprečavaju da virusi AIDS prodru u sluznicu vagine, što je i najčešći način prenosa zaraze", kaže Ramratnam.

To bi značilo da je to neka vrsta pasivne vakcinacije koja bolje funkcioniše od samog cinovirina.

"Proizvodnja proteina veoma je skupa. Osim toga, te proteine je nemoguće jednostavno progutati jer se oni mogu razgraditi u želudačnoj kiselini", objašnjava Ramratnam.

Lek protiv hepatitisa i drugih infekcija?

S bakterijama mlečne kiseline tih problema nema. One proizvode protein "besplatno" i u samom ljudskom telu. To znači da su verovatno stabilnije. Te dobre i korisne bakterije neće, svakako, biti korišćene u obliku jogurta za doručak nego će se, po svemu sudeći, aplicirati jednom nedeljno u obliku vaginalne kreme.

"Kada se žene obraću lekaru zbog gljivičnih oboljenja, on im često savetuje da piju jogurt jer očito neke od tih bakterija iz probavnog trakta dospevaju u vaginu. To još nije detaljno naučno dokazano, tako da nismo potpuno sigurni, ali je i to jedan od detalja koje ćemo testirati", dodaje Ramratnam.

Planirani su eksperimenti na majmunima koji bi trebalo da traju najmanje dve godine, pre nego što počne i razmišljanje o ogledima s ljudima ili o borbi protiv drugih bolesti.

"Pod pretpostavkom da postoji jedan protein koji te uzročnike napada, i pod uslovom da ga bakterije mlečne kiseline mogu proizvesti, sasvim je moguća primena u humanoj medicini. No, može se dogoditi da ih ti značajni proteini otruju", ocenjuje Ramratnam.

Ukoliko do toga ne dođe, onda bi kulture jogurta uz malo pomoći iz genetskih laboratorija značile iskorenjivanje hepatitisa, proliva i drugih infekcija koje se prenose preko sluznice.

U međuvremenu, jogurt postaje sve popularniji. Svaki Nemac, na primer, popije, u proseku 17 litara godišnje a sve je više ljubitelja jogurta i u SAD.

Eksperimentalni flaster koji preko kože ubacuje u organizam jak lek protiv migrene "sumatriptan" je u završnoj fazi testiranja pokazao da uspešno deluje protiv te bolesti, bez potrebe za oralnim medikamentima.

Flaster, pod imenom "zelriks", namenjen je osobama kod kojih je migrena praćena mukom, što je slučaj sa 55 odsto onih koji pate od ovog oboljenja, preneo je Rojters.

Proizvođač, američka firma "Nu pate", izdala je saopštenje u kojem stoji da je "zelriks" kod obolelih doveo do "statistički značajnog" poboljšanja posle dva sata bolova, muke i preosetljivosti na svetolost i zvuke, u poređenju sa osobama koje su pri testiranju bile na placebu.

U ovom testiranju učestvovalo je 530 osoba, a najčešći neželjeni propratni efekti bili su bol i peckanje na mestu stavljanja flastera, uglavnom blažeg intenziteta i koji su brzo prolazili.

Očekuje se da kompanija "Nu pate" tokom 2010. zatraži odobrenje za puštanja "zelriksa" na tržište SAD i tako postane proizvođač prvog flastera za migrenu na tom tržištu.

Krajem maja ove godine, komanija "MAP farmasjutikalz" je izazvala senzaciju lekom protiv migrene koji se inhalira i koji je prilikom testiranja ostvario sva četiri zacrtana cilja delovanja.

Lek zvani "levadeks" doneo je tom prilikom olakšanje osobama koje su bile pod napadom migrene u roku od samo pola sata, a efekat je trajao 48 sati.

Od migrene, izuzetno bolnog, često pulsirajućeg oblika glavobolje, pati gotovo 30 miliona Amerikanaca, podaci su američke Nacionalne fondacije za glavobolju.

Španski stručnjaci iz Centra za istraživanje epidemiologije okoline u Barseloni zaključili su da su pametnija deca manje sklona gojenju.

Naučnici su ustanovili da je manje verovatno da će četvorogodišnja deca, koja imaju bolje jezičke i matematičke sposobnosti i lakše rešavaju zagonetke, biti gojazna, kad stignu do školskog uzrasta, nego deca koja imaju manje razvijene te sposobnosti.

U testiranju oko 400 dečaka i devojčica korišćeni su standardni testovi kognitivnog funkcionisanja da bi se ustanovili nivoi verbalnih sposobnosti, veštine baratanja brojevima, pamćenja, fine motorike (crtanje) i grube motorike (igranje loptom).

Kada su ova deca napunila šest godina, gotovo 17 odsto njih bilo je pod rizikom da ima višak telesne težine, dok je 12 odsto bilo gojazno.

Tim iz Barselone je utvrdio da su deca koja su bila gojazna sa šest godina, u proseku pokazala slabije rezultate pri testiranju umnih i verbalnih sposobnosti dve godine ranije.

Ta veza je ostala očigledna i kada su uzeti u obzir faktori koji su mogli uticati na rezultat, kao što su pol deteta, težina na rođenju, karakteristike majke, broj braće i sestara i način ishrane.

Ustanovljeno je takođe da su punija deca koja su sa četiri godine demonstrirala bolje umne i verbalne sposobnosti, bila manje sklona da dve godine kasnije i dalje imaju preteranu telesnu težinu.

Italijanska energetska kompanija Enel pustila je u rad prvu električnu centralu koja će kao pogon koristiti vodonik i imati nultu emisiju štetnih gasova.

Elektrana je, kako prenose agencije, izgrađena u Fusini, u industrijskoj zoni Porto Margera kod Venecije.

"Stanovnici Venecije i okoline prvi će u svetu dobijati energiju uz nultu emisiju štetnih gasova", navodi se u saopštenju italijanske kompanije.  

Centrala, snage 12 megavata, koristiće vodonik nastao kao nusprodukt hemijskih reakcija u lokalnim petrohemijskim fabrikama, pre svega u fabrici "Polimeri Evropa", koja je u vlasništvu grupacije Eni.

Proizvedena energija, 60 miliona kilovatčasova godišnje, moći će da zadovolji potrebe 20.000 porodica, a sprečiće emisiju više od 17.000 tona ugljendioksida u atmosferu, navodi se u saopštenju Enela.

Centrala je prvi objekat u projektu "Vodonik park", koji sa četiri miliona evra podržavaju regionalne vlasti u Veneciji i italijansko ministarstvo ekologije.

U Nacionalnom prirodnjačkom muzeju u Vašingtonu, otvorena je izložba koja ima za cilj da bolje predstavi život mrava. Posetioci kažu da su najviše impresionirani kompleksnom društvenom strukturom mravljih kolonija, prenosi Glas Amerike.

Biolog i fotograf Mark Mofet koristi svoju kameru kao mikroskop. Njegove fotografije na izložbi "Tajni život mrava kao farmera, ratnika i graditelja", prikazuju obične i dramatične trenutke u životima tih insekata.

"Mravi grade puteve i gradove, komunikacione sisteme, a neki imaju i montažne linije, kao u fabrikama," kaže Mofet.

Kao i ljudi, mravi su "društvena" bića. Na izložbi su prikazani mravi vojnici kako grade puteve i australijski mravi kako odgajaju podmladak ili se pripremaju za bitku.

"Mravi imaju ritual u kome se izdignu visoko na noge i obilaze jedni oko drugih. Kolonija koja ima niže mrave uplaši se i mora da beži," kaže Mofet.

"Međutim, ponekad se dogodi i nešto drugačiji scenario. Video sam kako se jedan niži mrav popeo na kamenčić, i uplašio mrava višeg od sebe," priča Mofet.

Mofet je tragao za čudnim i retkim mravima. Na primer, otkrio je način ishrane jedne vrste ekvadorskih mrava koji žive u blatu.

"To su verovatno najsporiji mravi. Gotovo da se ne kreću, ali sam otkrio da se hrane puževima. Smešno je, ali sam jasno video kako puž beži od jednog takvog mrava. Puž je samo napravio oštar zaokret ulevo da bi pobegao, a ja sam to uspeo da snimim", kaže Mofet.

Na izložbi je prikazan aluminijumski odlivak podzemnog mravljeg grada kao i živa kolonija mrava kosaca. Mofet kaže kako se nada da će posetioci steći nova saznanja o važnosti mrava za ekologiju planete.

"Važno je da vidimo njihove živote i zaboravimo da su to mala bića. Važno je da shvatimo da imaju svoje živote, svoje strasti, svoju dinamiku, koji su na kraju doveli do mnogih stvari koje prepoznajemo i u našim životima," rekao je Mofet.

Mnogi posetioci izložbe rekli su da će od sada mrave posmatrati drugim očima.

Odrasli i deca ozbiljno oboleli od novog gripa, izazvanog virusom H1N1, ili kod kojih postoji visok rizik od komplikacija, trebalo bi da budu lečeni antiviralnim medikamentima, kao što je "tamiflu", ali inače zdrave osobe, sa blagim simptomima, ne bi morale da uzimaju takve lekove, najnoviji je stav Svetske zdravstvene organizacije (SZO).

Time je SZO odstupila od preporuka od 21. maja, kojima su antiviralni lekovi bili savetovani za sve obolele od novog gripa starije od godinu dana, preneo je Rojters.

SZO još uvek preporučuje promptnu primenu "tamiflua" kod rizičnih grupa pacijenata - pre svega trudnica i hroničnih bolesnika.

Promena preporuke SZO dovodi se u vezu sa nedavnom konstatacijom britanskih stručnjaka da nema dokaza da "tamiflu" sprečava komplikacije kod dece obolele od gripa mlađe od 12 godina, odnosno da čak ima indicija da od ovog leka najmlađi imaju više štete nego koristi.

U SZO navode da nova preporuka proizlazi iz stavova eksperata, koje je ova organizacija angažovala da razmotre kliničku praksu lečenja novog gripa.

U kompaniji "Roš", koja prozivodi "tamiflu", tvrde da se u kliničkim ispitivanjima on pokazao efikasnim kod dece i da ga ona dobro podnose i da su se tim nalazima rukovorile i američke i evropske institucije koje regulišu primenu lekova, kad su odobrile da se "tamiflu" koristi i u lečenju dece.

Britanski i američki naučnici otkrili su metod čitanja misli skeniranjem mozga, da bi pomogli paralizovanim osobama. Naučnici tvrde da ni misli neće biti više tajna.

Osobama koje su učestvovale u projektu pokazane su dve slike u isto vreme, ispred desnog oka, crveni trakasti uzorak, a ispred levog oka, plavi trakasti uzorak.

Dobrovoljci su nosili posebne naočare, što znači da je svako oko videlo samo ono što je ispred njega. U toj situaciji, mozak je prebacivao svesnost između te dve slike, neko vreme je video jednu sliku, a zatim drugu.

Dok se čovekova pažnja prebacivala s jedne slike na drugu, istraživači su koristili FMRI, uređaj pomoću kojeg su vršili skeniranje mozga i pratili delovanje u vizuelnoj moždanoj opni.

Timovi Univerziteta u Londonu i Kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu mogli su da vide koje slike ljudi gledaju i koje zvukove čuju.

Prema oceni američkih naučnika, njihova studija dokazuje da je skeniranje mozga u vezi sa električnom aktivnošću moždanih ćelija, dok Britanci navode da ovo istraživanje može pomoći paralizovanim ljudima da komuniciraju, koristeći računar koji "čita" misli.

Fokusiranje na pojedine uzorke dovelo je do specifične i potpuno različite strukture moždanog delovanja.

Doktor Džon Dilan Hejnz sa Kalifornijskog univerziteta izjavio je da bi ovo istraživanje koristilo, da se razviju i poboljšaju aparati koji bi pomogli paralizovanim osobama u komuniciranju kroz merenja aktivnosti njihovog mozga.

NASA bi trebalo da traga i prati sve asteroide koji predstavljaju potencijalnu opasnost za Zemlju, ali nema finansijsku podršku za ostvarenje tog zadatka, stoji u izveštaju Američke akademije za nauku.

Akademija u izveštaju podseća da je Kongres pre četiri godine poverio Američkoj svemirskoj agenciji zadatak da do 2020. godine uspostavi nadzor nad 90 odsto po Zemlju opasnih nebeskih tela, ali joj nije dao finansijska sredstva za izgradnju potrebnih teleskopa, javljaju američki mediji.

U agenciji NASA ističu da su i bez budžeta uspeli da urade trećinu posla sa postojećim sistemom za teleskopsko osmatranje.

NASA procenjuje da je oko 20.000 asteroida i kometa u Sunčevom sistemu sa prečnikom većim od 140 metara potencijalno opasno za Zemlju.

Naučnici su do sada uspeli da urade kartu oko 6.000 objekata. Stene prečnika od 140 metara do jednog kilometra mogu da unište čitavu jednu regiju, ali ne i planetu, istakao je Lindli Džonson, direktor NASA programa za nadgledanje objekata u Zemljinoj blizini.

Američka akademija za nauku u izveštaju zamera američkoj vladi da ne čini mnogo na smirivanju javnosti, uznemirene filmovima katastrofe kao što je "Armagedon", ali i asteroidima čije su putanje poslednjih godina bile na veoma maloj udaljenosti od Zemlje.

Akademija, međutim, ističe i da je Vlada SAD praktično jedina koja pokušava da učini nešto u vezi s tim problemom.

Za identifikaciju asteroida 800 miliona dolara

Džonson je izjavio da je NASA izračunala da bi joj za lokalizaciju asteroida, kako to od nje traži zakon, do 2020. godine trebalo oko 800 miliona dolara, koji bi bili upotrebljeni za izgradnju zemaljskog teleskopa ili za pokretanje sistema za svemirsko osmatranje.

Ukoliko bi NASA dobila samo 300 miliona, ona bi mogla da se "pobrine" za asteroide prečnika većih od 300 metara, rekao je Džonson.

NASA do sada nije dobila ništa i moglo bi da se desi da nikada ništa i ne dobije, upozorio je Džon Logsdon, profesor svemirske politike na univerzitetu "Džordž Vašington". U istraživanju svemira taj program je dosta zanemaren, naveo je Logsdon i istakao da nema dovoljno zalaganja za njegovo ostvarenje.

U ovom trenutku u Zemljinoj blizini NASA je identifikovala pet objekata dovoljno velikih da izazovu značajna razaranja, za koje postoji potencijalna opasnost od jedan prema milion da se sudare sa našom planetom.

Pogledi astronoma zaduženih za njihovo praćenje okrenuti su prema jednoj steni prečnika 131 metra, za koju postoji mogućnost od jedan prema 3.000 da će udariti u Zemlju 2048. godine i prema dva puta većem asteroidu "Apofis", za koji postoji mogućnost od jedan prema 43.000 da se sa Zemljom sudari 2036, 2037 ili 2069. godine.

Predoziranje lekovima razlog je što jedno od 180 američke dece starosti do dve godine svake godine stigne do hitne pomoći, upozoravaju stručnjaci Centra za kontrolu i prevenciju bolesti SAD.

Takvi slučajevi imaju udeo od preko dve trećine u trovanjima dece u SAD, prenosi Rojters.

Najčešće se dešava da dete "pronađe" lek i pojede ga ili popije kad je bez nadzora odraslih. Ranije su poklopci na lekovima, koje deca nisu mogla da otvore, dala veoma dobre rezultate u smanjenju brojnosti trovanja najmlađih medikamentima, međutim očigledno je vreme za inovacije, napominje dr Deniel Budnic, direktor programa za bezbednost medikamenata u Centru.

Između 2002. i 2006. godine, procenat poziva američkim nacionalnim centrima za kontrolu otrova zbog trovanja lekovima, povećan je sa 34 na 44 odsto, dok se ostali slučajevi uglavnom odnose na sredstva za čišćenje i pesticide.

Nije jasno zašto dolazi do porasta trovanja dece lekovima. Možda je uzrok to što Amerikanci jednostavno piju sve više lekova, nagađa dr Budnic.

U svakom slučaju, u Centru su, zajedno sa farmaceutskim kućama, angažovani na izradi, inovativnih, pakovanja lekova, da bi se povećala bezbednost dece.

Prema podacima za 2004. i 2005. godinu o nenamernom trovanju lekovima lica do 18 godina u SAD, ispostavlja se da takvih slučajeva godišnje ima oko 71.000, što čini 68.9 odsto svih slučajeva intervencije hitne pomoći zbog trovanja u toj starosnoj grupi.

Pri tom se u trećini slučajeva deca truju lekovima koji se dobijaju bez recepta.

I roditelji znaju da preteraju

Najčešći uzrok trovanja, kod 9,3 odsto pacijenata je "acetaminofen" ("tilenol"), zatim lekovi protiv kašlja i prehlade koji čine 7,3 odsto medikamenata koji su izazvali zdravstvene probleme, 6,1 odsto pacijenata uzelo je antidepresive i nesteroidne antinflamatorne lekovi, kao što je "ibuprofen" (5,3 odsto).

Četiri od pet slučajeva dečijeg trovanja lekovima čine slučajevi kad deca uzimaju lek na svoju ruku, dok je u 14,3 odsto slučajeva reč o pogrešnoj upotrebi leka - bilo da je odrasla osoba detetu dala preveliku dozu leka ili ga je davala suviše često.

Najviše su ugrožena najmlađa deca. Ona do pet godina imaju udeo od 81,3 odsto u ukupnim slučajevima trovanja dece lekovima u SAD.

U nešto starijem uzrastu, izloženost toj vrsti trovanja se smanjuje, da bi se u adolescentnom dobu opet povećala, verovatno zato što tada roditelji deci dozvoljavaju da lek uzimaju sama.

Budnic naglašava da je važno da roditelji znaju da pravilno zatvore bočice s lekovima i da ih ostave van dohvata dece. Osim toga, mesto na kojem je roditeljima "zgodno" da stoji lek, često može da bude podjednako zgodno i deci.

I na kraju, roditelji treba da imaju na umu da je tinejdžerima možda još uvek potreban nadzor pri uzimanju lekova.

Sok od cvekle povećava izdržljivost prilikom intenzivnog bavljenja sportskim aktivnostima, pokazali su rezultati jednog britanskog istraživanja.

Naučnici su došli do tog rezultata obavivši ispitivanje na grupi muškaraca starosti od 19 do 38 godina, među kojima su neki šest dana uzastopno upotrebljavali dnevno po pola litre soka od cvekle, u kome je bio jak sadržaj oksidacionih jedinjenja nitrata, dok je drugima davan "placebo sok" (lažni sok) sa zanemarljivom količinom nitrata.

Svi muškarci su poslednja tri dana bili izloženi, u okviru testova, fizičkim aktivnostima, od umerenih do intenzivnih.

Naučnici su tokom testiranja ustanovili smanjenu potrošnju kiseonika među osobama koje su pile cveklu, odnosno nitrate koji se u organizmu transformišu u azot-monoksid, jedinjenje koje smanjuje potrošnju kiseonika u mišićima neophodnog prilikom fizičkih napora.

Ljudi od kojih se tražilo da veoma brzo okreću pedale uspeli su to da izvedu u proseku od 11 do 12 minuta ukoliko su prethodnih dana konzumirali sok od cvekle, dok je to vreme kod onih koji su pili "placebo sok" iznosilo između devet i 10 minuta.

Rezultati ovog istraživanja bi trebalo da budu od pomoći ne samo profesionalnim sportistima, već i starim i bolesnim ljudima (na primer srčanim bolesnicima) da se bave određenim fizičkim aktivnostima.

Treba znati i da se dejstvo soka od cvekle, za koga je tokom ranijih istraživanja utvrđeno i da snižava krvni pritisak, gubi ukoliko se pre njegovog konzumiranja pljuje ili se usta dezinfikuju.

Razvod bračnim parovima donosi mnogo više od gorčine i slomljenih srca - trauma najčešće ostavlja dugoročne posledice na mentalno i fizičko zdravlje, koje čak ni ulazak u novi brak ponekad ne može da popravi, tvrdi se u rezultatima jednog istraživanja.

Istraživanje je pokazalo razliku između osoba koje su u braku i onih koje su prošle kroz mučno iskustvo razvoda.

"Osobe koje su ušle u neuspeo brak nanele su ozbiljnu štetu sopstvenom zdravlju", tvrdi Linda Vejt, profesor sociologije na Univerzitetu u Čikagu.

Profesorka Vejt i koautor istraživanja Meri Elizabet Hjuz, psiholog sa Instituta za javno zdravlje "Džon Hopkins Blumberg", ustanovile su da razvedene osobe 20 odsto češće pate od hroničnih bolesti kao što su srčane smetnje, dijabetes ili rak nego osobe u braku.

U tekstu objavljenom u Časopisu zdravlje i socijalno ponašanje, čije je delove preneo Si-En-En, autorke su sumirale rezultate analiza bračne istorije i zdravstvenih pokazatelja 8.652 sredovečne osobe.

Istraživanje je finansirao Nacionalni institut o starenju. Autorke su otkrile razlike u celokupnom zdravstvenom stanju osoba u braku i razvedenih.

Posebno su istakle podatke nacionalnog Zavoda za statistiku i Instituta za zdravstvenu zaštitu, da se gotovo polovina brakova u SAD završava razvodom.

"Promašen brak i razvod su izuzetno stresne situacije, koje su ponekad, i finansijski razorne. Ono što je posebno zanimljivo je da se čak i na zdravstvenom stanju osoba koje su ušle u novi brak još uvek primećuju ožiljci ili znaci koje je izazvao razvod", iznosi profesorka Vejt.

Autorke istraživanja ocenjivale su zdravstveno stanje osoba na osnovu podataka u četiri kategorije: hronično stanje, pokretljivost, simptome depresije i samosvesti.

Oženjeni muškarci više vodi računa o zdravlju

Neka prethodna istraživanja ukazivala su da brak ima zaštitne zdravstvene koristi jer obezbeđuje finansijsku, društvenu i emocionalnu stabilnost.

Udate žene, smatra profesorka Vejt, finansijski su sigurnije, što automatski znači lakši pristup zdravstvenoj zaštiti, a to automatski smanjuje stres.

"Oženjeni muškarci imaju bolje navike od neoženjenih kad je reč o zdravlju. Oni vode čistiji, zdraviji život i mnogo manje vremena provode u restoranima i pabovima i boje se hrane.  Supruge uspevaju da između muževa i zdravstvene zaštite uspostave interakciju, teraju ih na kolonoskopiju i vode računa da su primili vakciju protiv gripa", izjavila je Vejtova.

Mark Hejvard, direktor Centra za demografska istraživanja i profesor sociologije Univerziteta Teksas u Ostinu, podseća da žena i muž uzajamno vode računa o zdravstvenim potrebama, podsećaju jedno drugo kad treba da se jave lekaru, zubaru ili odu na redovnu zdravstvenu kontrolu.

"Bračni parovi zajednički donose odluke o načinu života i zajednički ulažu u budućnost", ističe Hejvard, koji je i sam u ranijem istraživanju otkrio da razvod ostavlja trajne posledice na kardiovaskularni sistem, čak i posle zaključivanja novog braka.

Jedan od najvećih stresova

U istraživanju 2006. godine, koje finasirao Nacionalni institut o starenju, Hejvard je otkrio da su razvedene sredovečne žene 60 odsto češće izložene riziku da obole od kardiovaskularnih bolesti od udatih vršnjakinja.

"Ne postoji način da se izbrišu posledice razvoda. Postojao je snažan stres koji je doveo do razvoda kao i stres u procesu razvoda. Shvatite razvod kao jedan od najsnažnijih stresnih postupaka".

On dovodi do onoga što psiholozi nazivaju "slabljenjem ključnih kardiovaskularnih procesa koji se mogu trajno izbeći", ocenila je doktorka Vejt.

Osobe oba pola izložene su nepovratnim, štetnim efektima na celokupno zdravlje zbog neuspelog ili razvedenog braka ili pak smrti bračnog druga, zaključili su istraživači.

Žene i muškarci koji nisu ušli u novi brak posle razvoda ili smrti bračnog partnera pokazuju nedostatke u mentalnom i fizičkom zdravlju. Profesorka Vejt to naziva "dvostrukim uzdahom" jer su te osobe lišene zaštitnih efekata braka, a pritom su prošle kroz "bolno, po zdravlje uništavajuće iskustvo".

Ove osobe, uz to, imaju lošije zdravstvene pokazatelje nego osobe koje nikada nisu bile u braku jer "niti su osetile dobar braka, niti njegove loše strane".

Otuda i pitanje koje čeka pravi odgovor kako ga je formulisalao Vejtova: "Ako ste voleli pa prestali ili izgubili, da li ćete ponovo naći ljubav? Ljudi koji su uspeli zaslužuju divljenje. Ali čak i oni, generalno gledano, pokazuju zdravstvene nedostatke u poređenju sa osobama koje su ostale u stabilnom braku".

Što su stariji, ljudi imaju tendenciju da postaju srećniji, a jedan od uzroka je to što bolje kontrolišu emocije, utvrdili su psiholozi.

To su pokazala istraživanja sprovedena među populacijom od 18 do 90 i više godina, preneo je Bi-Bi-Si.

Uprkos brigama zbog zdravlja, penzije, promene socijalnog statusa i eventualnog gubitka supružnika, pozne godine su ipak "zlatne", navode istraživači.

Osobe u poznim godinama uglavnom na najbolji mogući način koriste vreme koje im je ostalo i naučile su kako da izbegavaju situacije koje ih rastužuju ili donose stres, objašnjavaju stručnjaci.

Jedna do dve čaše vina dnevno smanjuju opasnost od pojave neurodegenerativnog oboljenja - Alchajmerove bolesti - kod starijih osoba, ali se u slučaju upotrebe većih količina tog alkoholnog pića opasnost od pojave te bolesti udvostručuje, pokazali su rezultati istraživanja obavljenog u SAD.

Naučnici sa Univerziteta "Vejk Forest", u američkoj saveznoj državi Severna Karolina, došli su do tih rezultata obavivši šestogodišnje istraživanje na 3.079 ljudi starijih od 74 godine.

Ispitanici su vodili detaljnu evidenciju o upotrebi alkohola, a zatim su na osnovu toga svrstani u četiri grupe.

Prvu grupu činili su nekonzumenti alkohola, drugu konzumenti od jedne do sedam čaša alkohola sedmično, treću konzumenti između osam i 14 časa alkohola sedmično, dok su u četvrtoj grupi bili oni koji su pili više od 14 čaša alkohola sedmično.

Zdravstvena ispitivanja obavljana na učesnicima studije svakih šest meseci pokazala su da je kod onih koji su konzumirali jednu do dve čaše alkohola dnevno, pre svega vina, došlo do smanjenja opasnosti od pojave Alchajmerove bolesti za 37 odsto.

Osobe kod kojih su već postojali manji problemi s pamćenjem i koje su konzumirale više od 14 čaša vina sedmično je, međutim, došlo do povećanja opasnosti od pojave Alćajmera u odnosu na osobe koje nisu konzumirale nikakvo alkoholno piće.

Ti ispitanici bili su dvostruko više izloženi riziku od razvoja Alchajmerove bolesti.

Arheološka ekipa na čelu sa višim kustosom Narodnog muzeja u Beogradu, arheologom Bojanom Mihailovićem, nastavlja sistematska arheološka istraživanja na lokalitetu Šalitrena pećina, najbogatijeg paleolitskog nalazišta na području centralnog i zapadnog Balkana, saopšteno je danas iz nacionalnog muzeja.

Arheološki lokalitet Šalitrena pećina koja je smeštena u klisuri reke Ribnice, u selu Brežđe kod Mionice, iz godine u godinu arheolozima pruža dragocene podatke kako o materijalnoj kulturi, tako i o duhovnom životu paleolitskog čovaka.

Na osnovu dosadašnjih saznanja može se reći da Šalitrena pećina predstavlja za sada najbogatije i najznačajnije paleolitsko nalazište u Srbiji, jedino gravetijensko nalazište na prostoru zapadnog Balkana i svakako jedno od najbogatijih i najznačajnijih gornjepaleolitskih nalazišta u jugoistočnoj Evropi.

Tipološko-tehnološkom analizom pronađenog materijala utvrđeno je da je Šalitrena pećina naseljena još tokom srednjeg paleolita, pre 38.000 godina, koji se pripisuje nendertalcima, dok materijal pronađen u hronološki mlađim slojevima, pripada vodećim gornjepaleolitskim kulturama Evrope - orinjasijenu (pre 31.000 godina) i gravetijenu (pre 24-25.000 godina), ili homo sapiensu.

Mnogobrojni kameni artefakti i ostaci faune omogućavaju arheolozima da sa svakim novim nalazom načine značajan pomak u razumevanju najstarijeg perioda ljudske prošlosti, pa je zbog toga potencijal Šalitrene pećine izuzetno veliki, navodi se u saopštenju.

Međunarodna grupa naučnika otkrila je gensku mutaciju na devetom hromozomu koja povećava za 20 do 40 odsto opasnost od pojave raka jajnika, prenela su francuska glasila.

Naučnici su došli do tog otkrića obavivši gensko istraživanje na velikom broju žena kako bi utvrdili faktore rizika koji omogućavaju da se ranije otkrije opasnost od nastanka raka jajnika kod žena.

Autori istraživanja smatraju da će njihovo otkriće omogućiti da se veoma rano otkriju žene s većom opasnošću od pojave raka jajnika i da se na taj način "izbliza" prati njihovo zdravstveno stanje kako bi se reagovalo pre nego što se tumor pojavi.

Ukoliko se otkrije u poznom stadijumu tumora rak jajnika predstavlja teško oboljenje.

Više od 60 odsto pacijenata kod kojih je dijagnostikovana ta bolest lekaru se obratilo tek po započetom trećem ili četvrtom stadijumu, kada se rak proširio na druge organe.

Prelazak na druge organe u trbušnoj duplji (matericu, bešiku ili creva) brži je zbog obolelih ćelija koje dospevaju u abdominalnu tečnost.

Te ćelije mogu izazvati razvoj novog tumora pre nego što se uopšte posumnja na rak.

"Sanofi-Paster", ogranak za proizvodnju vakcina francuskog farmaceutskog giganta "Sanofi-Aventisa", objavio je da je počeo ispitivanja vakcine protiv gripa A (H1N1).

Ispitivanja će biti obavljena na 2.000 ljudi i omogućiće i da se oceni tolerancija i eventualno pozitivno dejstvo jednog sastojka koji se nalazi u pandemijskoj vakcini, navodi se u saopštenju "Sanofi-Aventis", četvrte farmaceutske kompanije u svetu.

Veliki broj drugih farmaceutskih kompanija je, takođe, nedavno pokrenuo klinička ispitivanja svojih vakcina protiv gripa H1N1 među kojima su švajcarski "Novartis" i autralijski CSL, dok američki "Bakster" i britanski "GlaksoSmitKlajn" planiraju da klinička ispitivanja počnu ovog meseca.

Egipat koji ima oko 80 miliona stanovnika je, istovremeno, objavio da je odlučio da kupi pet miliona doza vakcine protiv gripa H1N1 kada budu gotove.

Egipatske zdravstvene vlasti su, međutim, saopštile da bi taj broj mogao da se uvećava s razvojem bolesti i dostigne do zime 10 miliona.

Prema zvaničnim podacima, u Egiptu je, zaključno s jučerašnjim danom, registrovano ukupno 329 slučajeva gripa H1N1 od kojih se jedan bio sa smrtnim ishodom.

Na svetskom nivou, grip H1N1 je, prema najnovijim podacima Svetske zdravstvene organizacije, usmrtio ukupno 1.154 osoba i zarazio njih 162.380 u 168 zemalja i teritorija širom sveta od pojavljivanja u martu u Meksiku.

Grupa francuskih naučnika otkrila je da sredstva protiv komaraca mogu da budu toksična po nervni sistem insekata, ali i sisara.

Radi se o sastojku dietiltoluamidu (DEET), koji sadrže ta sredstva i koji je posebno toksičan u kombinaciji sa drugim insekticidima.

DEET, kako su ustanovili naučnici, dovodi do inhibicije glavnog enzima u centralnom nervnom sisemu "acetilholinesteraze", koji je prisutan kod insekata, ali i kod sisara i to pre svega ljudi.

Naučnici su, međutim, istakli da to ne znači da će normalna upotreba tog sastojka "ubiti" ljude, ali da u određenim koncentracijama i u kombinaciji s drugim supstancama on može biti opasan, posebno za trudnice i decu.

Naučnici su istakli da će do kraja godine uraditi dodatna istraživanja i to na malim glodarima.

Na taj način će bolje ispitati dejstvo DEET-a i obaviti detaljnije analiza tog sastojka, ali i njegovu interakcija sa lekovima ili pesticidima.

Visok nivo holesterola među osobama u četrdesetim godinama može da poveća opasnost od nastanka neurodegenerativnog oboljenja Alchajmerove bolesti, pokazali su rezultati istraživanja grupe američkih i finskih naučnika.

Naučnici su došli do tih rezultata ispitivanjem na grupi od 9.844 osobe, starosti od 40 do 45 godina, odabranih za ispitivanje u periodu između 1964. i 1973. godine, objavljeno je na Internet sajtu www.lepoint.fr.

U tom reprezentativnom uzorku iz SAD, 469 ljudi je obolelo od Alchajajmera počevši od 1994. godine, a kod 127 osoba pojavili su se oblici demencije slične tom oboljenju.

Rezultati su pokazali i da su osobe koje su od 40 godine života imale povišen holesterol, iznad 240 miligrama po decilitru krvi, bile izložene 66 odsto većoj opasnosti da razviju Alchajmera u daljem životu.

Još više, međutim, zabrinjava podatak da su čak i osobe s umereno visokim holesterolom, između 200 i 240 miligrama, izložene 52 odsto većoj opasnosti od Alchajmera od osoba čiji je nivo holesterola niži od 200 miligrama.

Naučnici ipak ističu da ohrabruje otkriće po kome, ono što je dobro za srce dobro i za mozak, tako da se rano može delovati na faktore rizika snižavanjem holesterola zahvaljujući zdravijem načinu života.

Mladi srpski fizičar, dvadesetčetvorogodišnji Mihailo Čubrović objavio je, kao glavni autor, rad iz oblasti fizike u najprestižnijem svetskom časopisu "Sajens" , ostvarivši izvanredan uspeh, saopštilo je Ministartsvo za nauku i tehnološki razvoj.

Komentarišući uspeh mladog srpskog fizičara, potpredsednik Vlade Srbije i ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić istakao je da je objavljivanje rada u časopisu "Sajens" veliki uspeh, čak i za vodeće svetske naučnike.

"Izuzetno sam ponosan što je Čubrović tako rano u svojoj karijeri postigao ovaj izuzetan uspeh", naveo je Đelić komentarišući činjenicu da je Čubrović svoj rad objavio posle samo nekoliko meseci doktorskih studija.

Potpredsednik Vlade je u svom pismu-čestitki pozvao Čubrovića da na jesen u Srbiji održi predavanje o svojim rezultatima.

Čubrović je prošle godine diplomirao na Fizičkom fakultetu u Beogradu, završio je Matematičku gimnaziju u Beogradu i redovni je saradnik Istraživačke stanice "Petnica".

Rad na svom doktoratu Čubrović je započeo na Univerzitetu u Lajdenu u januaru ove godine, a posle samo mesec dana prvi put je prezentovao svoje rezultate kolegama nakon čega je dobio podršku profesora da pošalje rad časopisu "Sajens"

U rekordno kratkom vremenu rad je objavljen, a srpski fizičar postao je jedan od najmlađih prvih autora rada u ovom časopisu u poslednjih nekoliko decenija.

Čubrović je u radu povezao veoma kompleksne teorije, kao što su teorija struna i kvantna teorija kondenzovane materije i njegovi rezultati već su izazvali veliko interesovanje u svetskoj naučnoj javnosti.

Još kao srednjoškolac, Čubrović je 2003. godine, postao stipendista Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj i ovu podršku dobijao sve do kraja svojih studija u Beogradu.

Na predlog Ministarstva i "Petnice" postao je i jedan od najmlađih dobitnika "Tesline nagrade".

Ovaj mladi fizičar već ima nekoliko zapaženih naučnih radova.

Galaksije koje se nalaze više od 10 milijardi svetlosnih godina od planete Zemlje, vrlo su guste i kompaktne, zbog čega dovode u pitanje model evolucije univerzuma, saopštili su naučnici u najnovijoj studiji.

Do sada se verovalo da su najveće galaksije rođene fuzijom manjih zvezda ili apsorpcijom manjih galaksija, piše u studiji objavljenoj u najnovijem broj naučnog časopisa "Nejčer".

Ta teorija je sada dovedena u pitanje zbog otkrića jedne galaksije veoma guste i masivne, a za koju se smatra da je predak najvećih galaksija ovalnog oblika.

Najnovije otkriće je iznenadilo astronome, jer sada postoji mogućnost razmatranja da su galaksije mogle da rastu po veličini i da ne "upijaju" toliko zvezda, kao što se do sada mislilo.

Autori studije, tri naučnika iz Amrike i Holandije, posmatrali su tokom 29 sati novu galaksiju nazvanu 1255-0, pomoću spektograma "Gnirs", koji je sličan teleskopu sa infracrvenim zracima.

Pomoću svetlosnog spektra na aparatu, naučnici su uspeli da izračunaju da je galaksija udaljena od Zemlje 10,7 milijardi svetlosnih godina, odnosno da je svetlost koju emituje ta galaksija nastala dok je univerzum bio star tri milijarde godina.

Uprkos slabom emitovanju svetlosti, naučnici su uspeli da izmere prosečnu brzinu rotacije zvezda oko centra galaksije. Ta brzina je izuzetno velika, što dovodi do zaključka da je ta galaksija gušća od naše galaksije "Mlečni put", iako je šest puta manja.

Kao i kod ostalih, evolucija ovalnih galaksija se sprovodi uz određena pravila, koja tek treba da budu otkrivena, naveli su naučnici, koji predviđaju da će u budućnosti biti otkriveno na stotine novih galaksija, kao što je 1255-0.

Profesor Zoran Milosavljević, šef Katedre za histologiju i embrionologiju, sa timom stručnjaka koji se bave inženjeringom ljudskog tkiva na tom projektu radi oko tri godine.

Koristeći svetska dostignuća, ali sopstvene metode istraživanja postigli su prve opipljive rezultate.

"Mi smo do sada uspeli da napravimo pokožicu i potkožno tkivo. Jedini korak koji je ostao je spajanje pokožice i potkožnog tkiva", objasnila je doktorka Biljana Ljujić.

Polaznu tačku u istraživanju čini parče ljudske kože veličine nokta.

Delovi humane kože preostale od operacija koriste se kao repromaterijal - rastavljaju se na sastavne delove, odnosno ćelije koje se zatim u laboratorijskim uslovima zasebno gaje, umnožavaju geometrijskom progresijom i formiraju tkivo.

U idealnim uslovima od malog parčeta za četiri nedelje može se dobiti metar kvadratni kože.

Prema rečima istraživča, do tog cilja ostalo je svega nekoliko meseci.

Sled klinička ispitivanja, dobijanje dozvole za upotrebu, a zatim i širu primenu u lečenju pacijenata.

Značajno je da generičku kožu telo primaoca ne odbacuje.

Cilj stručnjaka iz Kragujevca koji se bave inženjeringom ljudskih tkiva je da razviju sopstvenu metodologiju po kojoj će u laboratoriji moći da prave velike površine kože.

Koža napravljena u laboratorijskim uslovima koristi se u lečenju opekotina, velikih defekata kože, zaceljivanju rana od proširenih vena.

"Naše kolege lekari, koji se bave plastičnom hirurgijom ili nekim drugim granama medicine, biće u mogućnosti da koriste takvu kožu kao transplantat gde će se defekti kože pacijenata u dobroj meri moći pokriti sa ovakvim tkivom", istakao je šef istraživačkog tima dr Milosavljević.

Posle kliničkih ispitivanja koža napravljena u laboratoriji zamrznuta može da se čuva u tečnom azotu na minus 196 stepeni do 12 meseci.

Onog trenutka kada u laboratorijskim uslovima budu uspeli da spoje formirani dermis, odnosno potkožno tkivo i epidermis - pokožicu, kragujevački naučnici imaće sopstvenu modifikovanu metodologiju, koje drugi instituti u svetu štite kao svoj patent.

Uz ulaganja od oko 100.000 evra u neophodnu opremu, na Institutu Medicinskog fakulteta u Kragujevcu, mogla bi da se formira prva banka kože u Srbiji.

Na taj način visoka cena kože, koju Srbija sada uvozi, višestruko bi bila smanjena, a bila bi omogućena i široka primena u zdravstvu.

Naučnici su uspeli da spreče prenos epilepsije sa bolesnog miša na njegove potomke i dalje generacije.

Vođa istraživanja doktor Stiv Klapkout izjavio je da je studijom utvrđen nov način na koji se epilepsija može izazvati i sprečiti kod miševa, što bi moglo da dovede do razvoja preventivnih mera za eplepsiju čoveka.

Iako je potrebno još mnogo rada da bi se utvrdilo da li isti mehanizam funkcioniše i kod čoveka, poznato je da je ljudski gen (ATP1a3) 99 odsto jednak genu miša.

Gen koji je ključan za ovo stanje reguliše nivo hemikalija, poput sodijuma i kalijuma u ćelijama mozga.

Odavno se sumnjalo da neravnoteža između ovih hemikalija može da izazove epilepsiju.

Rezultati studije Univerziteta u Lidsu, koji su objavljeni u žurnalu Nacionalne akademije nauka, jačaju nade u razvoj novih načina za lečenje ove bolesti.

Epilepsija je neurološko stanje koje u proseku pogađa jednu od 200 osoba. Sadašnji lekovi nisu efikasni kod jedne trećine pacijenata koji boluju od epilepsije.

Transplantacijom ćelija zametaka zuba, japanski naučnici uspeli su da podstaknu rast "trećih", potpuno funkcionalnih zuba kod odraslih miševa i nadaju se da će u budućnosti to moći da se primenjuje i kod ljudi.

Japanski naučnici smatraju da se ista tehnika može primeniti i za druge organe.

Biolozi su već uspeli da u laboratorijskim uslovima odgaje neka tkiva koja potom mogu da budu transplantirana na životinje.

U najnovijem eksperimentu, grupa istraživača sa Ecukom Ikedom na čelu uspela je da dobije zametak zuba "in vitro" i da ga implantira u vilicu odraslog miša.

Poput semenke, takav zametak sadrži sve genetske instrukcije potrebne za rast zuba. Nakon gubitka mlečnog, a potom i stalnog zuba, nov zdrav zub sa nervom može da izraste treći put zaredom u istoj zubnoj čašici, tvrdi Ikeda, stručnjak katedre za biologiju na Univerzitetu za nauku u Tokiju.

Ovo istraživanje otvara nove mogućnosti za regerativnu terapiju, odnosno lečenje oštećenih, obolelih ili ostarelih organa.

Umesto prilično agresivne metode transplantacije, novi, savršeno funkcionalni organi razvijali bi se u telu na osnovu matičnih ili zametnih ćelija, objašnjavaju stručnjaci.

Deca čije su majke tokom trudnoće patile od jutarnje mučnine, imaju izglede da budu bistrija od svojih vršnjaka, ukazuje kanadsko istraživanje, obavljeno u Dečjoj bolnici u Torontu.

Stručnjaci ove bolnice su, na uzorku od 121 deteta starosti od tri do sedam godina, utvrdili da ona čije su majke patile od mučnine dok su ih nosile, u proseku pokazuju bolje rezultate na nekim testovima inteligencije, pamćenja i jezičkih sposobnosti, prenosi Rojters.

To što su neke majke koristile lek "diklektin" (koji se u Kanadi prepisuje trudnicama s navedenim problemom) nije umanjilo efekat mučnina na mentalni razvoj dece, već su takva deca na nekim testovima čak imala najbolje rezultate.

"Mučnina i povraćanje u trudnoći nisu štetni, već šta više mogu povoljno da utiču na dugoročni mentalni razvoj deteta" zaključuje doktorka Ajrina Njulman iz pomenute bolnice.

Mučnina i povraćanja su vrlo česti u trudnoći, naročito u prva tri meseca. Budući da su te pojave u vezi sa promenama u određenim hormonima potrebnim za razvoj posteljice, jutarnja mučnina je po jednoj teoriji čak znak zdrave trudnoće.

Osim toga, neke ranije studije su jutarnje mučnine dovele u vezu sa smanjenim rizikom od pobačaja, preranog rađanja ili rađanja mrtvorođenčadi.

Stručnjaci iz Toronta su čak utvrdili da, što su jutarnje mučnine bile jačeg intenziteta, to su rezultati testova inteligencije kod dece bili sve bolji.

Moguće objašnjenje je da hormoni koji izazivaju mučninu kod trudnica, imaju neko pozitivno dejstvo na razvoj mozga embriona.

Jutarnje mučnine trudnica, međutim, nisu uvek dobroćudne. U nekim slučajevima one prerastaju u stanje pod stručnim nazivom "hyperemesis gravidarum", karakteristično po teškim i upornim mučninama i povraćanjima, koje mogu da dovedu do dehidratacije, neuhranjenosti i gubitka kilograma majke.

Još se pouzdano ne zna kako dolazi do ovog poremećaja. Prema oceni dr Njulman, za te zdravstvene probleme bi mogli da budu odgovorni izvesni psihološki faktori

Grupa francuskih virusologa identifikovala je novu varijantu virusa HIV tipa 1 koji je uzročnik većine slučajeva side, prenele su svetske agencije.

Radi se o varijanti tog virusa veoma bliskoj majmunskom virusu imunodeficijencije nedavno otkrivenom kod gorila - SIVgor.

Postoje dve vrste virusa side: HIV-1 koja je većinska i HIV-2 koja nije toliko učestala.

HIV-1 je podeljen u tri grupe - M koja je uzročnik svetske pandemije i još dve veoma retke grupe O i N.

Nova varijanta koju je identifikovala grupa francuskih virusologa pri bolničkom centru u Ruenu je najverovatnije prototip nove grupe virusa HIV-1 koju su naučnici nazvali grupa P.

Nova varijanta virusa HIV-1 identifikovana je kod jedne pacijentkinje iz Kameruna.

Istraživači su najpre mislili da se kod te pacijentkinje možda radi o virusu HIV-1 iz grupe O, ali je ispitivanje njegovog kompletnog genoma omogućilo da se utvrdi da se radi o potpuno novoj novoj grupi.

HIV, virus humane imunodeficijencije, pripada grupi retrovirusa, to jest virusa koji su sposobni da od jednočlane RNK sintetišu DNK. HIV je skraćenica od engleskog human immunodeficiency virus, što bi okarakterisalo ovaj virus kao uzročnika opadanja sposobnosti imunog sistema organizma.

Japanski proizvođač automobila "Nisan" svečano je predstavio dugo očekivano vozilo na električni pogon "lif", čime ju učinio veliki korak ka postizanju cilja da postane vodeća kompanija u proizvodnji automobila sa nultom emisijom štetnih gasova.

"Nisan", treći po veličini proizvođač automobila u Japanu, i njegov partner, francuski "Reno", najagresivniji zagovornici čisto električnih vozila, najavili su planove da ta ekološki čista, ali dosta skupa vozila počnu serijski da proizvode već 2012. godine, prenele su agencije.

"Nisan" planira da prve "lifove" počne da prodaje u SAD i Japanu krajem sledeće godine, a da ubrzo potom na tržište izbaci i još dva modela.

Očekuje se da masovna proizvodnja za svetsko tržište, u početku 200.000 jedinica godišnje, počne 2012. godine.

"Danas slavimo otvaranje novog poglavlja u životu kompanije", izjavio je izvršni direktor "Nisana" Karlos Gon, koji se na inauguraciju novog modela dovezao u nebesko-plavom prototipu "lifa".

Ozbiljno pogođen drastičnim smanjenjem prodaje zbog svetske ekonomske krize, "Nisan" je suspendovao ciljeve postavljene u srednjoročnom biznis-planu - sve osim agresivnog rada na električnim vozilima.

Gon je izrazi očekivanje da će, zahvaljujući visokim cenama nafte, ali i brizi za ekologiju, već 2020. godine svako deseto novokupljeno vozilo biti na električni pogon.

Grupa francuskih naučnika iz Marseja otkrila je mehanizam za određivanje vrste ćelija koju će proizvoditi matične ćelije krvi, objavljeno je u američkom naučnom časopisu "Sel" .

Matične ćelije krvi su, kako su istakli naučnici, sposobne da proizvode sve vrste krvnih ćelija, ali se do sada smatralo da je njihov proces proizvodnje određenih vrsta ćelija slučajnost.

Francuski istraživači su, međutim, na matičnim ćelijama krvi miševa ispitivali razvoj takozvanih mijeloidnih ćelija - porodice belih krvnih zrnaca koja se bore protiv mikroba oslobađajući toksine ili podstičući druge "specijalizovane" ćelije imunološkog sistema.

Tokom istraživanja, naučnici su utvrdili da na proizvodnju mijeloidnih ćelija utiče zajedničko dejstvo dva proteina.

Jedan protein smešten je unutar ćelije i vrši transkripciju ćelije, dok je drugi protein na spoljašnjem delu ćelije i vezuje matične ćelije za receptore, usmerava ih na "mijelodini put" koji one prihvataju ukoliko je nivo jednog specijalnog proteina, koji je faktor ćelijske transkripcije, nizak.

Naučnici smatraju da bi ovo otkriće mogućnosti odabira ćelija, koje će proizvoditi matične ćelije, moglo da bude iskorišćeno u terapijske svrhe, pre svega u lečenju leukemije gde "abnormalne" matične ćelije ostaju "neodlučne" i uspevaju da izbegnu dejstvo terapija.

Australijski stručnjaci sa Kvinslendskog instituta za medicinska istraživanja, zaključili su da ishrana kod dece koja je bogata kalcijumom može da smanji rizik smrti od šloga u odraslom dobu.

Stručnjaci su takođe utvrdili da ishrana bogata tim mineralom i mlečnim proizvodima po svoj prilici smanjuje rizik od smrti iz bilo kojeg uzroka u kasnijem životu, preneo je Rojters.

Želeći da utvrdi da li ima osnova teorija prema kojoj ishrana bogata mlečnim proizvodima dugoročno ima loše dejstvo, australijski tim je svoje istraživanje bazirao na britanskoj studiji o ishrani u porodici, sprovedenoj između 1937. i 1939. godine.

Australijanci su potom proučili uzrok smrti između 1948. i 2005. godine, gde su 1.468 od 4.374 osobe učestvovale u toj studiji. Od navedenog broja umrlih, 378 je preminulo od srčane bolesti, a 121 od šloga.

Ispostavilo se da je ishrana bogata kalcijumom u detinjstvu u vezi sa smanjenim rizikom od šloga.

Unos kalcijuma od oko 400 miligrama dnevno, smanjivao je smrtnost od šloga u kasnijem životu za između 40 i 60 odsto, u odnosu na učesnike studije koji su kao deca konzumirali manje od 400 miligrama kalcijuma.

Uz to je utvrđeno da značajan unos i kalcijuma i mlečnih proizvoda, naročito mleka, u detinjstvu smanjuje rizik od smrti uopšte u starijim godinama.

Brizbejnski tim se založio za nove studije koje bi eventualno potvrdile njihove nalaze, kao i istraživanja o tome kako konzumiranje mlečnih proizvoda tokom dužeg perioda utiče na kardiovaskularne bolesti.

Koristeći fotografije snimljene iz vazduha italijanski naučnici su otkrili izgubljeni rimski grad - Altinum, za koji tvrde da je prethodnik Venecije.

Na fotografijama se vide ostaci zidina, mreža ulica, kuće, pozorišta i druge građevine, prenosi Bi-Bi-Si.

Na snimcima se vidi i složena mreža reka i kanala koja otkriva kako su se ljudi u antičko doba nosili sa močvarnom okolinom u sadašnjoj laguni Venecije.

Andrea Ninfro i njene kolege sa Univerziteta Padova u Italiji prvi su sačinili detaljnu rekonstrukciju topografije grada i okoline.

Naučnici su to učinili koristeći vidljive i infracrvene snimke iz vazduha poljoprivrednih površina, koje trenutno pokrivaju region, zajedno sa kompjuterskim modelom lokalnog terena.

Pozorište staro 2.000 godina 

Fotografije koje su snimljene tokom velike suše 2007. godine omogućile su istraživačima sa Univerziteta u Padovi da vide ostatke 2.000 godina starih struktura ispod tla, uključujući i ostatke crkava, gradskih zidova i kapija i čak teatar.

Autori studije naglašavaju da je Altinum bio jedan od najuticajnijih rimskih gradova na severu Italije, i samo jedan od nekoliko u Evropi, kojeg nisu pokopali srednjovekovni i moderni gradovi.

Grad su opasivale reke i kanali, uključujući veliki kanal koji je prolazio kroz centar grada, povezujući ga sa lagunom na čijem obodu se nalazila velika luka.

Dve kapije ili mosta ugrađena su u zidine koje okružuju grad što je još jedan pokazatelj kako su tada ljudi rešavali problem močvarnog područja.

Kao i Venecija, Altinum je bio smešten u velikoj laguni koja je na skoro 200 kvadratnih milja jedna od najvećih vodenih površina te vrste na svetu.

Veći od Pompeje, Altinum je bio među najuticajnijim gradovima na severu Italije u antičko doba i dom za više od 20.000 ljudi u prvom veku pre nove ere, ali i veoma značajna luka i trgovinski centar.

Grad su uništili upadi varvarskih plemena u petom veku nove ere. Žitelji su počeli da se premeštaju sve dublje u lagunu i na kraju su se naselili na prostoru koji je kasnije postao Venecija.

Sećanje na Altinum očuvano je do danas u imenima nekoliko venecijanskih ostrva - Torčelo, Burano i Murano koja su ujedno bila i imena distrikata u starom gradu.

Danas je oko 11 odsto lagune trajno pokriveno vodom, a oko 80 odsto čine mulj i močvare.

Uprkos savremenijim dijagnostičkim testovima i mnogobrojnim poboljšanjima terapija koji se primenjuju u otkrivanju i lečenju raka pankreasa u odnosu na period pre tri decenije, prognoze preživljavanja obolelih ne prate taj tempo, zaključili su stručnjaci sa Burgundskog univerziteta u Dižonu.

Lekarka An-Mari Buvije i njene kolege proučili su razvoj dijagnostičke i terapeutske prakse kod raka pankreasa u Francuskoj između 1976. i 2005. godine.

Tokom tog perioda došlo je do znatnog povećanja upotrebe skenera za dijagnoziranje raka pankreasa što pomaže da se oboljenje češće otkriva u ranom stadijumu, odnosno u prvoj ili drugoj fazi.

Procenat otkrivanja raka pankreasa u ranoj fazi u Francuskoj je povećan sa 2,8 odsto, koliko je dijagnostikovano pre tri decenije na 10,4 odsto danas.

To ipak znači da se još uvek u velikoj većini slučajeva to oboljenje otkriva u kasnom stadijumu.

Tokom poslednje tri decenije u Francuskoj se znatno povećao broj obolelih od raka pankreasa kod kojih je posle hirurške intervencije primenjena hemoterapija.

Procenat smrtnih slučajeva posle operacije znatno je smanjen - sa 28 odsto sedamdesetih godina prošlog veka, na 5,1 odsto u poslednjoj deceniji 20. veka.

Neophodno unapređenje terapije i dijagnostike

Postotak pacijenata koji primaju takozvanu "palijativnu hemoterapiju" tokom tog razdoblja je učetvorostručen - sa 10,4 na 41,8 odsto. Reč je hemoterapiji koja se ne preduzima da bi se pacijent izlečio, već da bi mu život s bolešću bio podnošljiviji.

Samo u malom broju slučajeva tim tretmanom može i da se produži preživljavanje bolesnika.

Mada je preživljavanje pet godina posle dijagnoze u protekle tri decenije udvostručeno, još uvek se to dešava kod izuzetno malog broja pacijenata - svega 4,2 odsto. Češće se dešava da toliko prežive žene nego muškarci, kao i osobe mlađe od 65 godina u odnosu na starije.

Zaključak stručnjaka iz Dižona je da je očigledno nužan napredak kako u dijagnoziranju, tako i u lečenju ove bolesti.

Prema podacima Američkog društva za borbu protiv raka pankreasa, iako se ne može sa sigurnošću tvrditi šta su uzroci pojave te bolesti, pušenje je označeno kao uzročnik kod 20 do 30 odsto slučajeva.

Neke studije ukazuju na veze između intenzivnije upotrebe alkohola i razboja raka pankreasa, a kao faktor rizika stručnjaci navode dijabetes, gojaznost, hronična upala pankreasa, infekcija izazvana bakterijom helicobacter pylori, kao i ishrana siromašna voćem i povrćem, a bogata crvenim mesom.   

Arheolozi su na plaži kod Rima pronašli grobnicu ispunjenu morskom vodom, u kojoj su plutale kosti ratnika sahranjenog pre 5.000 godina, potvrdili su italijanski stručnjaci.

Naučnici su u maju našli kosti za koje se procenjuje da potiču od ratnika koji je živeo na tom području u trećem milenijumu pre nove ere, navela je policija.

Arheolozi veruju da je ratnika usmrtila strela, pošto su njeni ostaci nađeni među kostima, rekao je policijski zvaničnik Rafaele Mančino.

U blizini grobnice nalazila su se dva bodeža kao i šest ukrasnih posuda.

"Pretražićemo područje i videti da li je ratnikova grobnica jedina ili je on tu pokopan zato što je ovo bilo bojno polje", objasnio je Mančino naglasivši da je moguće da na lokalitetu postoji veća nekropola.

Grobnica, skrivena u grmlju na javnoj plaži Netuno, nalazila se oko 65 kilometara južno od Rima i delimično je bila oštećena.

Fakultetska bolnica u Plzenju ponudila je Česima odnedavno jednostavnu metodu da provere da li su još samo kafanski veseljaci sa neizostavnom kriglom piva u ruci ili su već prešli u alkoholičare - skenira im aktivnost mozga kada se pominje alkohol.

Češki alkoholozi iz Plzenja traže dobrovoljce da im pomognu u daljem razvoju te nove metode kojom procenjuju stepen zavisnosti alkoholičara i da li je došao trenutak da se uspešno završi lečenje.

Metoda je u suštini jednostavna - kod alkoholičara, pre ili na početku lečenja, kada se pomene piće vrlo je velika aktivnosti čeonih režnjeva mozga, što precizno zabeleži magnentna rezonanca.

"Razlika između velike aktivacije režnjeva mozga kada je u pitanju alkohol a manje kada se govori o drugim stvarima - kao što su seks, sport ili jelo, tokom lečenja se smanjuje. Što je veća ta promena, to je veća šansa da će pacijent po završetku lečenja biti zadovoljan i bez alkohola", kazao je za "Mladu frontu Dnes" plzenjski alkoholog Luboš Janu.

Primarijus psihijatrijske klinike te bolnice u Plzenju koja metodu testira, Tatjana Petranjova, naglasila je da njihova metoda štedi i novac, jer pomaže da se precizira trenutak kada može da se završi lečenje.

Neki alkoholičari se po njenim rečima bez potrebe leče standardnom kliničkom terapijom od sedam nedelja iako im toliko vreme nije potrebna, dok nekima ne pomažu ni meseci.

Testiranja dotira češko Ministarstvo zdravlja budući da Česi ne samo što su najveće pivopije na svetu - sa više od 160 litara piva po glavi stanovnika godišnje, već su prema poslednjim studijama zajedno sa Dancima nacija koja popije najviše čistog alkohola,
podsetio je Janu.

Bolnica u Plzenju ponudila je sada Česima besplatno skeniranje, kako bi odabrala 16 dobrovoljaca koji će testirati novu metodu tokom svog lečenja, a naredne godine želi da odabere još 12 pacijenata.

Postrojenje kod Jerusalima skuplja otpadnu vodu u velike bazene odakle se voda filtrira specifičnim metodom.

Jednostavnom tehnologijom uz korišćenja mikroorganizama uklanjanjaju se štetne materije a, prečišćena voda se posebnim cevima sprovodi u sisteme za navodnjavanje.

Zahvaljujući tome Izrael ima i do četiri žetve godišnje, a svakodnevno se komad po komad pustinje pretvara u obradive njive.

Tehnologija korišćenja mikroorganizama nije novina, ali su je u Izraelu doveli do savršenstva. Plastično saće obogaćeno mikrobima u stanju je da od otpadne, proizvede vodu koja je potpuno upotrebljiva za piće.

Prerada morske vode

Velika fabrika za preradu morske vode u Askelonu nudi jeftina rešenja za primorske zemlje koje imaju problem sa nedostatkom pitke vode. Pomoću posebnih filtera, so se odvaja od vode u potpunosti, a zatim vraća u more ili koristi za ishranu.

Vođa projekta, inženjer Elad Olden kaže da se radi o psihološkim preprekama, koje su u Izraelu manje jer se tom vodom zaliva voće i povrće. Olden je rekao da se ta voda po završenom procesu može koristiti za piće.

Generalni direktor fabrike Anmon Levi rekao je da desalinacija jedno od glavnih rešenja za nedostatak vode.

Nakon što je prošla kroz razne procese obrade i hiljade metara cevi, ova voda je konačno spremna za piće. Ima ukus ustajale beogradske vode, ali je upotrebljiva za piće.

Veliki sajam, koji će se održati u Izraelu u novembru, pokazaće koliko daleko nauka može da napreduje kada alarm prirode zazvoni.

Stručnjaci predviđaju da će u narednih 50 godina nedostatak vode usloviti porast cene vode na svetskom nivou, velike migracije kao i porast smrtnosti u siromašnim i srednjerazvijenim zemljama.

Svakodnevno, oko tri milijarde ljudi nema dovoljno pijaće vode. Ujedinjene nacije registrovale su oko 300 potencijalnih žarišta, gde bi upravo zbog vode mogli da izbiju ratovi.

Američki naučnici tvrde da slušanje muzike tokom obroka povećava količinu pojedene hrane i produžava boravak za stolom.

Tokom istraživanja 78 studenata je dobilo zadatak da tokom jedne sedmice vode detaljan dnevnik o tome šta i koliko su pojeli, sa kim su jeli, koliko je ljudi bili za stolom i da li je za vreme obroka svirala muzika.

Pokazalo se da slušanje muzike tokom obroka povećava količinu pojedene hrane i produžava boravak za stolom.

To potvrđuju i ranije studije koje su utvrdile da ljudi popiju više tečnosti ako je muzika glasna, a kad slušaju rok popiju više alkohola.

Trudnice zaražene novim gripom izložene su znatno većem riziku od komplikacija i smrtnog ishoda i trebalo bi da odmah dobiju terapiju antiviralnim lekom, preporučili su stručnjaci američkih Centara za kontrolu i prevenciju bolesti.

Trudnice su i inače izložene većem riziku od težeg oblika bolesti kada je u pitanju grip, pri čemu novi virus među njima uzima naročito veliki danak, upozorili su američki eksperti.

Oni ističu da se, u odnosu na opštu populaciju, među trudnicama obolelim od novog gripa beleži četvorostruko češća hospitalizacija, prenosi Rojters.

Kod trudnica se takođe registruje relativno visok procenat smrtnog ishoda novog gripa. U jednom izveštaju operiše se sa 13 odsto, uz ogradu da se to ne može uzeti kao sasvim verodostojan podatak jer se zasniva na malom broju prijavljenih smrtnih slučajeva.

Između 15. aprila i 16. juna prijavljeno je  45 smrtnih slučajeva od novog gripa, od čega šest kod trudnih žena. Sve te žene su do zaraze virusom H1N1 bile zdrave, a pošto su zaražene, kod svih se razvilo zapaljenje pluća i morale su da budu stavljene na aparate za disanje.

U kasnijem uzorku od 266 kompletno obrađenih smrtnih slučajeva u SAD, 15 su bile trudnice, što je oko šest odsto. S obzirom na to da je procenat trudnica u ukupnoj američkoj populaciji oko jedan odsto, jasno je da ih među žrtvama novog gripa ima više nego što bi se moglo očekivati, ističe dr Deniz Džejmison.

Zbog toga se računa da će ovih dana američki Savetodavni komitet za imunizaciju odlučiti da trudnice budu među prioritetnim korisnicima vakcina protiv novog gripa, koje bi mogle da počnu da se daju sredinom oktobra.

Dr Džejmison naglašava da bi trudnice trebalo da budu svesne rizika ako obole od novog gripa, ali da zbog njega ne bi trebalo da menjaju način života jer nema pokazatelja da su sklonije zarazi virusom H1N1 od drugih kategorija stanovništva.

Ljudi koji hrču sagorevaju znatno više kalorija u snu, sugeriše studija sprovedena na Univerzitetu Kalifornija.

Nalazi prikupljeni od 212 ispitanika pokazuju da osobe sa najizraženijim simptomima apneje ( hrkanja) sagorevaju prosečno 373 kalorije dnevno više nego osobe koje tek blago hrču, piše na sajtu Vitamini.

Istraživači veruju da su uzrok tome promene u nervnom sistemu koje izaziva hrkanje.

Apneju uzrokuje opstrukcija disajnih puteva u snu, a posledica je smanjen kvalitet sna, dnevna pospanost, povećani rizik za hipertenziju i poteškoće sa kardiovaskularnim sistemom.

Naučnici dodaju da je u normalnim okolnostima za potrošnju 373 kalorije potrebno intenzivno vežbati barem pola sata.

Međunarodni centar za istraživanje raka (CIRK), koji deluje u okviru Svetske zdravstvene organizacije, upozorio je da solarijumi, kao cigarete ili azbest, predstavljaju ozbiljan rizik za zdravlje ljudi, jer mogu da dovedu do pojave raka.

Nakon što je ustanovljeno da su solarijumi opasniji nego što se do sada smatralo, Centar u najnovijoj proceni rizika upozorava da su solarijumi "kancerogeni za ljude".

CIRK, sa sedištem u Francuskoj, do sada se ograničavao na procenu da su lampe u solarijumu "verovatno" kancerogene za ljude.

U istraživanjima, čiji su rezultati objavljeni u najnovijem broju medicinskog časopisa "Lanset onkolodži", zaključuje se da izlaganje ultravioletnim zracima u solarijumima povećava rizik od raka za 75 odsto, pre svega kod dece i osoba mlađih od 30 godina.

"Rizik od melanoma povećava se za 75 odsto, ako se sa veštačkim potamljivanjem kože počne pre 30. godine", navodi se u tekstu objavljenom u časopisu.

CIRC je odlučio da objavi svoje zaključke posle jednog skupa u junu, na kome su učestvovali naučnici iz devet zemalja koji su ponovo proučavali kakav rizik od raka nose razne vrste zračenja.

Na Filipinima su rođene sijamske bliznakinje sa jednim telom i dve glave, saopštila je danas bolnica u Manili.

Devojčice su rođene carskim rezom u utorak uveče i prenete u specijalizovanu kliniku, s obzirom na to da imaju urođenu srčanu manu, a njihovo stanje je teško i zahteva posmatranje, saopštila je portparolka bolnice Antoaneta Pakapak.

Lekari su bili iznenađeni rođenjem sijamskih bliznakinja, pošto se deformitet nije video prilikom pregleda ultrazvukom, navela je portparolka.

Njihova majka, stara 29 godina, već ima četvoro dece, među kojom nema blizanaca.

Portparolka bolnice navodi da je to prvi takav slučaj u njihovoj evidenciji, kao i da joj sličan slučaj na Filipinima nije poznat.

Sijamski blizanci sa jednim telom i dve glave rođeni su prošle nedelje u Indoneziji, ali su umrli posle pet dana, zbog otkazivanja organa.

Ovaj redak fenomen javlja se s učestalošću od jedan prema 200 hiljada do jedan prema 50 hiljada, a nešto češće se beleži u jugozapadnoj Aziji i Africi.

Skoro polovina sijamskih blizanaca bude mrtvorođena ili se rađa sa teškim deformacijama, a oko četvrtina njih preživi.

Stres, napetost i zamor mogu biti jedan od uzroka bruksizma, prekomernog, forsiranog stiskanja i škripanja zubima.

Škripanje zubima se najčešće javlja noću i česta je pojava posebno kod starijih od 25 godina, bez obzira na pol.

I deca mogu da imaju ovaj problem, iako je to kod njih uglavnom povezano sa postojanjem nelagodnosti zbog prehlade, infekcije uha, alergija, i u najvećem broju slučajeva prolazi spontano ne ostavljajući posledice.

Stomatolozi ukazuju da pritom nastaje neobično dugo i nefiziološki jako opterećenje zuba i njihovih potpornih struktura.

Oni smatraju da je ta pojava često u vezi sa emocionalnim stresovima, napetošću, strahom ili zamorom, pri čemu je nesvesno stiskanje zuba povezano sa snažnim pokretima donje vilice levo-desno i napred-nazad, zbog čega dolazi do škripanja i "trošenja" zuba brušenjem zub o zub.

S obzirom na to da se uglavnom javlja noću, većina pacijenata nije ni svesna da ima problem dok ga partner ili član porodice ne upozori na to ili dok ne primeti neki od simptoma.

Zato teba obratiti pažnju na bol u zglobovima, ušima ili glavi koji se javlja odmah po buđenju i traje tokom dana, povećanu osetljivost zuba na hladno, pritisak ili druge nadražaje, pojavu zaravnjenosti griznih površina zuba i smanjenje visine prednjih zuba.

Stručnjaci preporučuju da ukoliko osoba posumnja da škripi zubima, obavezno treba da se javi svom stomatologu da bi sanirala postojeća i sprečila dalja oštećenja.

Prema rečima protetičarke dr Marine Biljman, preporučljivo je otkriti uzrok bruksizma, a u međuvremenu se pacijentu može pomoći tako što će mu se, na osnovu otiska zuba, izraditi silikonski štitnik za zube, takozvani "night guard tray" (zaštitni zagrižajni šablon), koji treba da nosi tokom noći čime će se sprečiti dalje "trošenje" zuba i bolovi u zglobovima.

Biljmanova je dodala da u inostranstvu pacijenti koji pate od bruksizma mogu u apotekama da kupe već gotove štitnike, čija je cena oko 15 evra.

Korišćenjem antivirusnog leka "tamiflu" u ranoj fazi bilo koje vrste gripa smanjuju se komplikacije i učestalost hospitalizacija dece i adolescenata koji pate od nekog hroničnog oboljenja, utvrdili su stručnjaci sa Medicinskog koledža Bejlor u Hjustonu.

Do takvog zaključka tim iz Hjustona je došao upoređujući slučajeve 1.634 deteta obolela od gripa, kojima je u ranoj fazi oboljenja davan "tamiflu" i 3.721 deteta koje nije dobilo taj lek, preneo je Rojters.

Sva deca su patila od neke hronične plućne bolesti, astme, dijabetesa, side, kancera ili su imala neki transplantirani organ.

Tokom 14 dana po postavljanju dijagnoze gripa, oboljenja u vezi s disanjem (sa izuzetkom zapaljenja pluća) razvila su se kod 324 dece od 1.634 na "tamifluu" i kod 885 od 3.721 koja nisu primala ovaj lek.

Osim toga, učestalost infekcija uha i njihovih komplikacija bila je za trećinu manja kod ispitanika na "tamifluu" nego kod onih koji nisu primali taj lek - kod prvih je zabeleženo 46 takvih slučajeva, a kod drugih 184.

Među decom na "tamifluu" je, uz to, registrovana samo trećina hospitalizacija u poređenju s decom koja ga nisu primala.

Slični rezultati su zabeleženi i posle 30 dana od postavljanja dijagnoze gripa, s tim što je smanjenje rizika od komplikacija generalno bilo nešto niže.

Vođa istraživanja dr Pedro Pjedra ističe da će rezultati te studije biti od pomoći da se odrede najbolji načini korišćenja "tamiflua" kod raznih vrsta gripa, uključujući i novi, izazvan virusom H1N1.

Najveće tri termoelektrane u Kini, koje su u državnom vlasništvu, ispustile su 2008. godine u atmosferu više gasova koji utiču na promenu klime nego cela Velika Britanija, piše u danas objavljenom izveštaju kineskog odeljka međunarodne organizacije "Grinpis".

Izveštaj ukazuje na veliku zavisnost od uglja, koja ugrožava napore Kine da se zaustave klimatske promene.

Skoro 60 odsto energije u toj zemlji proizvodi deset najvećih termoelektrana, koje su u 2008. potrošile petinu kineskog uglja i emitovale oko 1,44 milijarde tona ugljen-dioksida koji doprinosi globalnom zagrevanju, piše u izveštaju.

Kineska Agencija za zaštitu životne sredine već je poslednjih godina upozorila najveće elektrane zbog "ozbiljnog narušavanja" mera zaštite okoline.

Emisija gasova po stanovniku u Kini još uvek daleko zaostaje za razvijenim zemljama, ali je ona u celosti već pretekla SAD i postala najveći emiter gasova sa efektom staklene bašte.

"Kineske termoelektrane nisu samo najveći potrošači uglja, već i najveći emiteri ugljen-dioksida", piše u izveštaju.

"Grinpis" insistira da vlasti elektranama uvedu porez na energiju i ekološki porez na ugalj, i da se udeo energije dobijene iz obnovljivih izvora poveća na 30 odsto do 2020.

U poslednje tri i po godine zatvorene su neefikasne elektrane koje su proizvodile energiju jednaku ukupnom energetskom potencijalu Australije, stoji u izveštaju kineskog "Grinpisa".

Kina i SAD, zemlje ispuštaju 40 odsto ukupne količine gasova koji ugrožavaju klimu, traže način za saradnju u suzbijanju te pojave i pripremaju se za konferenciju UN u Kopenhagenu krajem godine.

Smatra se da povećana emisija gasova, naročito ugljen-dioksida, kao posledica industrijalizacije, dovodi do zagrevanja planete i promene klime.

Najnovije istraživanje američkih naučnika pokazalo je da kancelarijski posao dovodi do povećanja gojaznosti, a mnogi zaposleni nisu svesni rizika od toga što ceo dan provode sedeći.

Američki stručnjaci predviđaju da će do 2015. godine u svetu biti dve milijarde ljudi sa preteranom telesnom težinom i kao faktore rizika navode stres, prekovremeni rad i aktivnosti koje se obavljaju u sedećem položaju.

"Gojaznost je epidemija, koja se širi uznemirujućim tempom", kaže Džon Evans, predavač Harvardske škole za javno zdravlje, koja sarađuje sa kiparskim Međunarodnim institutom za očuvanje prirode i javno zdravlje.

Sve je izraženija veza između gojaznosti i uslova na radnom mestu, budući da ono postaje druga kuća, a tradicionalne prehrambene navike zamenjuje konzumiranje brze hrane, bogate štetnim, zasićenim masnim kiselinama, upozorava Evans.

Do 2015. godine u svetu će biti dve milijarde ljudi sa preteranom telesnom težinom, a više od 700 miliona će biti gojazno, tvrde istraživači pomenute dve ustanove, koji su obavili studiju o fizičkoj aktivnosti i navikama na poslu širom EU.

Među faktore rizika od gojaznosti na radnom mestu profesor epidemiologije na Atinskom univerzitetu Atina Linos ubraja i stres vezan za posao, prekovremeni rad i aktivnost koja se nužno obavlja za stolom.

Studija je pokazala da 19 odsto Holanđana i 31 odsto Iraca na poslu ne obavlja nikakvu fizičku aktivnost, dok 55 odsto Grka i čak 61 odsto Francuza uopšte ne upražnjava bilo kakvu fizičku aktivnost. Istraživači ističu da je za gojaznost odgovoran i nedostatak mesta na poslu gde bi zaposleni mogli da drže i jedu svoju hranu, kao i nedostatak prostorija za vežbu.

Zbog toga bi, smatraju naučnici, poslodavci morali da podstiču fizičku aktivnost zaposlenih, kao i da stvore uslove za "fitnes" pauze u kancelarijskoj rutini.

Redovno pijenje čaja znatno smanjuje rizik od šloga, utvrdili su australijski stručnjaci sa Tehnološkog univerziteta Kertin u Pertu.

Do tog zaključka naučnici su došli proučivši navike 838 muškaraca i žena sa juga Kine.

Utvrđeno je da su ispitanici koji su nedeljno pili bar jednu šolju čaja tokom više od 30 godina, bili pod 60 odsto manjim rizikom da im se dogodi ishemijskog šloga.

Do te vrste šloga dolazi kad se arterije koje dovode kiseonik u mozak delimično ili totalno začepe.

Još nije jasno kako tačno čaj umanjuje rizik od šloga, ali neka ranija istraživanja pokazala su da konzumiranje ovog napitka može da snizi visok pritisak i da umanji još neke faktore rizika moždanog udara.

Ispostavilo se da naročito dobro dejstvo kod prevencije šloga imaju zeleni i takozvani "ulong" čaj.

Pri svakodnevnom konzumiranju dve šolje zelenog čaja, rizik od šloga se smanjuje 72 odsto, a kod uzimanja iste količine "ulong" čaja čak 79 odsto.

Učesnici studije bili su u proseku stari 69 godina. Među njima je 374 preživelo medicinski potvrđeni ishemički šlog, dok 464 ispitanika kontrolne grupe nisu imala istoriju kardiovaskularnih bolesti i ni po kojem kriterijumu nisu bili pod povećanim rizikom od šloga.

Među ispitanicima iz kontrolne grupe konstatovano je duže redovno ispijanje čaja, nego među onima iz prve grupe.

Australijski tim je tokom istraživanja imao u vidu i sve druge faktore koji mogu biti od uticaja na nastanak šloga poput pola, indeksa telesne mase, nivoa fizičke aktikvnosti, pušenja ili konzumiranja alkohola, eventualno povišenog pritiska, holesterola ili dijabetesa i navika u ishrani.

Stručnjaci su, između ostalog, konstatovali i da se rizik od šloga dodatno smanjuje ukoliko je broj čajnih listića prilikom pripreme napitka veći.

Tim iz Perta sugeriše da bi u ovoj oblasti trebalo sprovesti dalja istraživanja na stanovnicima nekih drugih zemalja, kao i da bi bilo interesantno proveriti da li konzumiranje čaja može da poboljša stopu preživljavanja osoba koje dožive šlog.

Za osobe koje rano odlaze na "radna mesta", buđenje s prvim petlovima možda znači uspešno započet dan ili veći učinak na poslu, ali stručnjaci tvrde da su one izložene većoj opasnosti od infekcija raznih vrsta.

Pre nego što navijete budilnik da vas probudi u rano jutro, razmislite da li grozničavo spremanje uz tuširanje i ispijanje prve kafe "s nogu" zavređuje toliku grozničavost, jer su lekari otkrili da su ovakvi ranoranioci podložniji infekcijama od onih koji na posao kreću "na tenane".

Istraživanja obavljena na sportistima, rekreativcima ali i bunovnim ljudima koji kreću na posao pokazala su da je količina kortizola, hormona stresa koji slabi imuni sistem organizma, znatno veća kod sportista koji treniraju rano ujutru, džogera i osoba koje žure na posao nego što ga ima po podne i uveče.

"Rezultati istraživanja su pokazala da je optimalno vreme za trening, zapravo doba dana koje uzrokuje najmanji efekat smanjivanja imuniteta, upravo veče", izjavio je dr Ligeri Dimitriju sa univerziteta Brunel u južnoj Engleskoj.

U studiji objavljenoj u Britanskom zborniku za sportsku medicinu, dr Dimitriju i njegove kolege ističu da su ispitivali učinke ranog jutarnjeg i večernjeg programa treninga na 14 istaknutih plivača.

Stručnjaci su merili nivo kortizola i markera imuološke aktivnosti u znoju i pljuvački, posle jutarnjeg i večernjeg treninga.

Nivo kortizola bio je viši ujutro pre i posle jutarnjih napora ali je nivo markera imunološke aktivnosti bio niži, nenarušen treningom.

Ovaj podatak pokazuje da unutrašnji "časovnik u telu" svake osobe, ili takozvani "cirkadijski ritam" koji određuje trenutnu hormonsku situaciju, nema uticaja na imunološki sistem.

Zbog toga savetuju sportiste da izbegavaju rane jutarnje treninge, posebno posle povrede ili bolesti, ali i pre velikih takmičenja.

Antiparazitik "ivermektin" može da bude efikasan u zaustavljanju zaraza parazitskim očnim oboljenjem - onkocerkozom, pokazali su rezultati istraživanja objavljenog u časopisu "Zanemarene tropske bolesti".

Naučnici iz Senegala, Malija i Burkine Faso sproveli su istraživanje, čije je finansiranje obezbedila fondacija "Bil i Melinda Gejts", u tri oblasti u Maliju i Senegalu, u kojima hara ta bolest.

Od onkocerkoze je trenutno obolelo više od 37 miliona ljudi, pre svega u ruralnim afričkim oblastima.

Onkocerkoza, poznata i kao "rečno slepilo", dovodi do poremećaja na koži i očima i treći je uzročnik slepila u svetu.

Izaziva je valjkasti crv onchocerca volvulus kojeg najčešće ujedom prenose mušice, a u organizmu čoveka, ali i drugih sisara može opstati i do 15 godina.

Onchocerca volvulus se rasporedi i razmnožava u organizmu domaćina, međutim, kada jedinka umre imuni sistem reaguje burno što izaziva jak svrab i peckanje, a neretko i oštećenje okolnog tkiva što može dovesti do slepila ukoliko je u pitanju tkivo oka.

Jednom dozom "ivermektina" uništavaju se larve u prvom stadijumu razvića kod zaraženih i sprečava širenje zaraze tokom više meseci.

Kako bi se obezbedio najbolji učinak terapije, trebalo bi najveći deo stanovništva izloženog oboljenju tretirati u isto vreme.

Terapija se kod zaraženih osoba može ponavljati na 12 meseci i iako se lekom ne uništavaju odrasle jedinke parazita, sprečava se njihovo razmnožavanje.

Oko 99 odsto slučajeva onkocerkoze registrovano je u Africi. Prema procenama stručnjaka, gotovo 300.000 osoba trajno je izgubilo vid od posledica oboljenja.

U 30 država Afrike, Jemenu i izolovanim regionima Južne Amerike proglašena je epidemija onkocerkoze.

Turisti koji posećuju države u kojima je oboljenje registrovano nisu u opasnosti od oboljevanja jer da bi se bolest razvila neophodno je da osoba bude izložena učestalim ujedima insekata tokom dužeg perioda.

Ostaci pet rimskih brodova iz perioda od 1. veka pre nove ere do 4. veka nove ere pronađeni su sa tovarom amfora i vaza u vodama Napulja, na jugu Italije, javila je danas agencija Ansa.

To "izuzetno" otkriće u blizini ostrva Ventotene pokazuje da je to malo ostrvo bilo važno raskršće pomorskih puteva koje su koristile antičke lađe, izjavila je arheolog Analiza Caratini , koja je učestvovala u istraživanju.

Ona je dodala i da je otkriće, pre svega, pokazalo da se oko ostrva nalazi "pravi podvodni muzej".

Specijalizovani arheološki timovi za podvodna istraživanja pronašli su ostatke bordova na peščanom sprudu na dubini od oko 100 metara tokom istraživanja koje je počelo u avgustu 2008. godine.

Najstariji brod, dug 18 metara, potiče iz 1. veka pre nove ere, smatraju arheolozi. Na drugim brodovi, dužine od 13 do 25 metara, pronađene su španske, rimske i afričke amfore.

"Slična istraživanja sprovode se u mnogim delovima Mediterana kako bismo zaštitili naše istorijsko nasleđe od stalnih pljački lovaca na blago koji, zahvaljujući naprednim tehnologijama, i dalje silaze na velike dubine", rekla je Analiza Caratini.

Masovna proizvodnja automobila sa pogonom na vodonične ćelije oslobodila bi SAD zavisnosti od uvoza nafte, prenosi "Glas Amerike". I bivši američki predsednik Džordž Buš predlagao je ovaj alternativni izvor energije.

U takozvanim vodoničnim ćelijama sjedinjavaju se vodonik iz rezervoara i kiseonik iz vazduha, stvarajući električnu energiju koja pokreće elektromotor.

Čista voda je jedini proizvod ove reakcije. U delu južne Kalifornije takva vozila su već u upotrebi, pa ih na lokalnim televizijskim kanalima i reklamiraju.

Direktor Tehnološke laboratorije za energiju vodonika na Univerzitetu države Mičigen Livi Tompson ističe da je krajnji cilj da se vodonik dobija iz vode korišćenjem obnovljivih izvora struje, kao što su vetar, sunce i hidroelektrane.

Međutim, Tompson tvrdi da će, iako je ova metoda skupa, postati jeftinije kako se budu širili alternativni izvori struje.

Samo za kraća putovanja

Direktor američkog Sekretarijata za energiju i dobitnik Nobelove nagrade za fiziku Stiven Ču kaže da vozila na vodonik mogu da se dobiju, ali da nije preporučljivo polaziti sa njima na duži put, jer za sada postoje samo dve pumpe na kojima rezervoar može da se napuni vodonikom.

"Takva infrastruktura trebalo bi da bude razgranata kao infrastruktura za benzin i dizel, što ne može da se dogodi preko noći", ističe Ču.

Ču bi želeo da ukine sve državne fondove za istraživanje pogona na vodonik jer, kako kaže, u toj oblasti ima previše krupnih problema. Pored nedostatka infrastrukture, vodonične ćelije su skupe.

Za sada najjeftiniji metod za proizvodnju vodonika oslobađa velike količine štetnih gasova. Još jedan problem predstavlja skladištenje vodonika koji je veoma zapaljiv.

Sekretarijat za energiju se nije sasvim odrekao istraživanja sa vodoničnim ćelijama. Ču kaže da bi takve ćelije mogle da se koriste u manje rasprostranjenim vozilima, kao što su viljuškari u skladištima.

Iako administracija američkog predsednika Baraka Obame želi da smanji sredstva za istraživanje i razvoj tih ćelija, poslednju reč ima Kongres, koji za sada, želi da se istraživanja nastave.

Na drugoj strani, proizvođači automobila naglašavaju da neodlučnost federalnih ustanova ne remeti njihove planove. Nekoliko kompanija kaže da će za 6 do 8 godina početi da prodaju automobile sa pogonom na vodonik, a da će zatim prepustiti tržištu da odluči sudbinu te vrste pogona.

Lubenice sadrže materije koje blagotvorno deluju na krvne sudove slično kao medicinski preparat vijagra i mogu da povećaju seksualnu želju, zaključili su američki naučnici posle sprovedenih istraživanja.

"Što više proučavamo lubenice, sve jasnije shvatamo njihovu vrednost. Posle svakog istraživanja spisak važnih lekovitih svojstava ovog ploda je sve duži", rekao je doktor Bhajmu Patil, direktor istrživačkog centra za voće i povrće u Teksasu.

Američki naučnici su utvrdili da lubenica nije samo omiljena i ukusna letnja poslastica, već i po zdravlje veoma korisna namirnica.

Lubenica bogata kalijumom, celulozom, vitaminom C, fosforom, folnom kiselinom i drugim mineralima, potpomaže "ispiranje" bubrega, a smanjuje i višak holesterola.

Među korisnim svojstvima lubenice, koja u poslednje vreme okupiraju pažnju naučnika, zapažena je i njena sposobnost za opuštanje krvnih sudova, slično dejstvu poznatog preparata "vijagra".

"Iako lubenice, možda nisu tako efikasne u borbi sa impotencijom kao vijagra, odlična je za opuštanje krvnih sudova bez nus efekata", istakao je doktor Patil.

Naučnici su dokazali da se posle konzimiranja lubenice, korisne materije preko određenih fermenata pretvaraju u aminokiselinu, koja blagotvorno deluje na srce i kardiovaskularni sistem, a veoma je korisna i za osobe koje pate od gojaznosti i dijabetesa tipa B.

Konzumiranje lubenice doprinosi i odstranjivanju amonijaka i drugih toksina nagomilanih u organizmu.

Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj finansiraće opremanje laboratorije za fiziku Matematičke gimnazije sa milion dinara, izjavio je ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić.

Đelić je, posle sastanka sa učesnicima 40. Međunarodne olimpijade iz fizike i 50. Olimpijade iz matematike, rekao da će to ministarstvo iz onoga što je kupljeno za potrebe Univerzijade obezbediti i stotinu stolica za svečanu salu te gimanazije.

Ministar je istakao da je Matematička gimnazija, koja već nekoliko decenija proizvodi veliki deo srpskog vrhunskog talenta iz domena nauke, ušla na duži rok u program investicija Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj.

Đelić je kazao da je planirano da u infrastrukturu te vrhunske institucije bude investirano ukupno pet miliona evra, sa idejom da se u Matematičkoj gimnaziji izgradi kampus za talente na način koji postoji u najrazvijenim zemljama sveta.

"Veoma je važno prepoznati individualne talente, ali da bi se ovakav uspeh obnovio, mora se investirati i u institucije", rekao je Đelić.

Ministar je naglasio da je ova godina rekordna za Srbiju po broju medalja u fizici i matematici, dodajući da je naša zemlja među prvih deset zemalja u svetu po talentima u tom domenu.

Prema njegovim rečima, ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj finasiralo je put mladih fizičara iz Srbije na Međunarodnu olimpijadu iz fizike u iznosu od milion dinara i da su srpske takmičare stipendirali i grad Beograd i Fond za mlade talente.

Svi takmičari će na kraju godine dobiti i značajne novčane nagrade u iznosu i od po nekoliko stotina hiljada dinara od Fonda za mlade talente, najavio je Đelić.

Ministar je naglasio i da je patriotizam potreban, ali nije dovoljan, već moraju biti stvoreni uslovi života kako bi mladi talentovani ljudi imali razloga da ostanu u zemlji.

Srpska delegacija mladih fizičara osvojila je na 40. Međunarodnoj olimpijadi iz fizike, održanoj u Meridi u Meksiku, jednu zlatnu, jednu srebrnu i tri bronzane medalje, a srpska ekipa mladih matematičara na 50. Olimpijadi u Bremenu u Nemačkoj jednu zlatnu, tri srebrne i jednu bronzanu medalju.

Hematolozi tvrde da oboleli od leukemije mogu značajno da poprave svoje izglede da
prežive, ako im se presade matične ćelije. Istraživači kažu da bi upotreba matičnih ćelija mogla da dovede do novih metoda lečenja.

Dve nedelje Rendal Bernam je mislio da ima grip. Zapravo, bio je to jedan od podtipova smrtonosne leukemije. Uz pomoć adekvatnih matičnih ćelija svoje sestre Bernam je uspeo da izleči ovu bolest.

"Kada mi je postavljena dijagnoza, bio sam toliko bolestan da zapravo nisam u potpunosti ni shvatao šta se događa. Posle su mi rekli da me je od fatalnog ishoda delilo svega nekoliko dana" , seća se Bernam.

Bernamu je postavljena dijagnoza akutne meloidne leukemije, kancera krvi i koštane srži, koji se širi tako brzo da ukoliko pacijent ne primi terapiju, ostaje mu svega nekoliko meseci života. Hemoterapija se koristi kako bi se kod pacijenta izazvalo povlačenje bolesti.

"Drugim rečima, koštana srž i krv su vraćeni na pređašnje normalno stanje", izjavio je Glasu Amerike doktor Džon Koret iz Instituta za rak u Bostonu i dodao da hemoterapija ne ubije sve ćelije raka.

Kod nekih pacijenata, rak se vrati posle lečenja. Koret navodi da jednostavan test hromozoma pokazuje da li pacijent ima znatne, osrednje ili male šanse da mu se vrati akutna leukemija.

Rendal Bernam je našao odgovarajuceg davaoca

Za one koji imaju povoljnu prognozu, sama hemoterapija može biti dovoljna. Međutim, za pacijente sa slabim izgledima, hemoterapija kombinovana sa transplantacijom doniranih matičnih ćelija obično je standardni tretman.

"Ipak, ne postoji potpuna saglasnost među lekarima oko toga kako tretirati srednju grupu pacijenata koja ima 50 odsto šansi za oporavak", ukazuje doktor Koret.

Doktor Koret i drugi istraživači analizirali su podatke iz dvadesetak istraživanja. Oni su primetili da su zdrave matične ćelije od odgovarajućeg davaoca pomogle da se poveća broj preživelih pacijenata, koji su imali srednji stepen rizika.

"Imam sestru, koja mi je savršeno odgovarala kao davalac. Zatim, imam i brata i drugu sestru sa sitnim odstupanjima pa su doktori odlučili da za transplantaciju uzmu sestru koja je savršeno odgovarala, tako da mi je ona prva dala matične ćelije", naglasio je Bernam.

Bernamova bolest je u povlačenju već dve godine pošto je dobio transplantaciju. Doktor Koret kaže da studija može jasno da ukaže na način tretiranja pacijenata sa srednjim stepenom rizika. Postoje rizici koji se povezuju sa procedurom transplantacije.

Bernam je ipak oprezan pošto je podložniji infekcijama i drugim neželjenim pratiocima lečenja. Ali doktor Koret zaključuje da dobre strane lečenja odnose prevagu nad rizicima.

I u takvim uslovima moguće je uštedeti. Tamošnji arhitekta Takeši Ljama dizajnirao je izuzetno efikasnu kuću na solarni pogon.

Njenom vlasniku je toplo, a struju uopšte ne plaća. Veliki prozori obezbeđuju mnogo svetla tokom dana, pa nema potrebe ni za veštačkim osvetljenjem.

Ljama već 30 godina dizajnira zgrade koje koriste solarnu energiju, a izazov mu je korišćenje takve energije u slabo osunčanim regionima.

Osobe s povišenim krvnim pritiskom (hipertenzija) kojima ne pomaže ni uzimanje više različitih lekova, verovatno, unose previše soli u organizam, objavio je stručni časopis "Hypertension".

Nakon što je kod ispitanika sa takozvanom rezistentnom hipertenzijom drastično redukovan unos soli na 1,15 grama dnevno, nastao je iznenađujuće veliki pad krvnog pritiska, objavili su australijski naučnici Univerziteta Kvinslend.

U istraživanju je učestvovalo 12 ispitanika koji su prosečno uzimali tri ili četiri leka namenjena kontroli krvnog pritiska.

Svetska zdravstvena organizacija preporučuje dnevni unos soli manji od pet grama, ali istraživanja ukazuju da žitelji razvijenih zemalja prosečno konzumiraju devet do 12 grama soli dnevno.

Oko četvrtina osoba, koje imaju površinske ugruške krvi na nogama, mogla bi biti izložena riziku od opasnijih ugrušaka duboko u venama, upozoravaju austrijski stručnjaci s Medicinskog univerziteta u Gracu.

Površinske ugruške mogu da izazovu varikozne vene, oralna kontraceptivna sredstva, povrede i kancerozne bolesti, prenosi Rojters.

Većina tih slučajeva nije opasna, ali bi ovo stanje moglo da upozori  na duboku vensku trombozu, pri kojoj ugrušak ometa protok krvi duboko u venama noge.

Ukoliko se takav tromb "otkači" i stigne do pluća, može da dovede do plućne embolije i smrtnog ishoda, upozoravaju dr Barbara Binder i njene kolege sa univerziteta.

Analizirajući 46 pacijenata sa površinskim ugrušcima, austrijski tim je snimanjem i laboratorijskim testovima utvrdio da 24 odsto njih ima i duboku vensku trombozu, pri čemu većina nije imala nikakve simptome.

Do duboke venske tromboze najčešće dolazi kad se površinski ugrušak nalazi u donjem delu noge. Ona se u 73 odsto slučajeva javlja u istoj nozi na kojoj je i površinski ugrušak.

Američka istraživačka grupacija "Forester" predviđa rast broja korisnika Interneta za 45 odsto u narednih pet godina, sa 1,5 milijardi u 2009. godini na 2,2 milijarde krajem 2013. godine. Tako bi, prema procenama, trećina svetskog stanovništva bila "umrežena" u svetsku globalnu mrežu.

Većina novih korisnika biće iz Azije, preneli su francuski elektronski mediji.

Najviše veb korisnika u svetu je u Kini, gde ih je, prema podacima Nacionalnog centra koji prikuplja podatke o Internetu, 338 miliona.

Prema predviđanjima "Forestera", broj kineskih veb korisnika bi mogao da se godišnje povećava za 11 odsto do 2013. godine, tako da bi oni predstavljali 17 odsto ukupnog svetskog stanovništva.

Zapadne zemlje, među kojima je stopa "prodora" Interneta veća od 50 odsto, imaće logično umereniji rast, kao i tehnološki razvijene zemlje Azije, kao što su Japan i Južna Koreja.

Afričke i bliskoistočne zemlje, pre svega Iran, Egipat i Nigerija bi, međutim, trebalo da zabeleže veći rast broja veb korisnika, naveo je "Forester".

Amerika bi, kako smatraju analitičari "Forestera", 2013. godine trebalo da se i dalje nalaze na drugom mestu u svetu po broju Internet korisnika, a veliku šansu da ih dostigne ima Indija, u kojoj danas manje od deset odsto stanovništva koristi Internet.

Kompanija "SV teknologiz", koju je osnovala Kristine Krajner, hemičarka i preduzimač iz Bavarske, usavršila je kontakt sočiva za životinje, pre svega lavove, tigrove i medvede koji pate od katarakte.

Nemačka firma proizvela je intraokularna sočiva od akrilika koja odgovaraju bilo kojoj vrsti životinje.

"Katarakta kod životinja, za razliku od ljudi, najčešće dovodi do slepila. Pošto je očekivana dužina života kod životinja kratka, to za njih znači pogoršanje kvaliteta života za dugi period", izjavio je tim povodom odgovorni u veterinarskom sektoru kompanije.

Od svog osnivanja prošle godine, firma je odgovorila na apele tri velika zoološka vrta u svetu za pomoć u vraćanju vida jednog morskog lava, jednog kengura i jedne lavice, javljaju nemački mediji.

Stagnacija u finansiranju borbe protiv side i visoka cena novih lekova dovode u pitanje živote hiljada siromašnih pacijenata, upozorili su "Lekari bez granica".

Noviji lekovi protiv side treće generacije sada su dostupni i u Africi, ali su često i do 17 puta skuplji od drugih lekova, dok je kod nekih pacijenata primećena i otpornost na lekove protiv side prve i druge generacije koji su relativno stari na tržištu.

"Lekari bez granica" uputili su apel proizvođačima lekova da povere svoje licence jednom zajedničkom fondu koga upravo formira UNITAID, organizacija zadužena za obezbeđenje kupovine lekova, koju je Francuska formirala 2006. godine, a finansira se, pre svega, od taksi na avionske karte.

Proizvođači generičkih lekova bi na taj način mogli da imaju pristup licencama u zamenu za određenu novčanu nadoknadu proizvođačima originalnih lekova, prenele su svetske agencije.

Više od tri miliona ljudi u siromašnim zemljama prima terapiju protiv side, ali sedam miliona još očekuje pristup lekovima prve generacije za borbu protiv te opake bolesti, naveli su "Lekari bez granica".

U južnoafričkom gradu Kejptaunu, održava se Kongres međunarodnog udruženja za borbu protiv side, koje ima oko 5.000 članova, među kojima su i naučnici.

Južnoafrička Republika je sa više od pet miliona zaraženih ljudi, najpogođenija sidom.

Najduže pomračenje Sunca u 21. veku, sutra će videti u Kini i Indiji, najmnogoljudnijim zemljama na planeti.

Računa se da će ovaj prirodni fenomen koji će se dogoditi sutra u 4 sata i 34 minuta ujutru, videti dve milijarde ljudi.

Sunce će biti potpuno zaklonjeno Mesecom, šest minuta i 39 sekundi, što je rekord koji će biti oboren tek 2. 132.godine.

Pomračenje će najduže trajati u slabo naseljenom delu japanskog dela Tihog okeana, oko pet minuta trajaće u Šangaju, na istoku Kine, i tri do četiri minuta u Indiji.

U Crnoj Gori je u toku najveći naučni projekat istraživanja mora, radi čega je u luku Zelenika u Boki Kotorskoj uplovio italijanski naučnoistraživački brod "Maria Gracia".

Taj brod će realizovati okeanografska istraživanja u sklopu tog međunarodnog projekta "Adricosm star", u kome učestvuje više italijanskih instituta i Institut za biologiju mora iz Kotora.

Projekat "Adricosm Star" je deo Adricosm partnerstva koje je pokrenuto kao inicijativa tipa II na Svetskom Samitu o održivom razvoju u Johanesburgu 2002. godine od strane italijanskog Ministarstva za zaštitu životne sredine, kopna i mora.

Adricosm partnerstvo ima dva cilja:

1. Efikasna organizacija internacionalnih programa za istraživanja, koji promovišu razvoj i implementaciju sistema za monitoring vodenih i priobalnih područja, unapređivanje kapaciteta za prognozu u okviru životne sredine u oblasti Jadranskog mora, sa ciljem realizacije integralnog sistema upravljanja priobalnim oblastima i rečnim basenima.

2. Unapređenje sistema prognoza i monitoringa kroz prezentaciju njihove upotrebe od strane institucija.

Projektom se omogućava nastavak i dalji razvoj Adricosm sistema prognoza za Jadransko more i priobalna područja na crnogorskom delu jadranske obale.

Tokom desetodnevnog krstarenja i istraživanja, istraživači će raditi sa savremenom opremom na prikupljanju batimetrijskih, geoloških i sedimentoloških podataka koji će poslužiti za sveobuhvatnu studiju o karakteristikama Jadranskog mora i obalne zone, izjavio je Tanjugu naučni savetnik Instituta za biologiju mora u Kotoru dr Zoran Kljajić.

Kljajić je rekao da je to nastavak aktivnosti na polju batimetrije, (merenje dubine voda) koje su obavljane tokom prošle i ove godine brodovima "Dalaporta" i "Urania".

Početkom 2010. godine planirano je da bude publikovan reprezentivni izveštaj o dosadašnjem radu na ovom, do sada najvećem naučnom projektu istraživanja mora u Crnoj Gori.

Predviđen je, takođe, i nastavak ovih istraživanja koja, prema rečima Kljajića, imaju neprocenjiv značaj za nauku Crne Gore.

Okeanografsko krstarenje naučno-istraživačkim brodom "Maria Gracia" trajaće do 31.jula.

Na sajtu WeChooseTheMoon.org, postavljenom povodom 40. godišnjice spuštanja na Mesec, od četvrtka, 16. jula, dana kada je lansiran Apolo 11, emituje se istorijski snimak iz 1969, u "realnom vremenu", istom dinamikom i u istom trajanju.

Zahvaljujući Tviteru, svi koji na taj način ponovo ili možda prvi put doživljavaju tu avanturu, mogu da razmenjuju utiske i komentare.

Dotad nezamisliva misija Apola 11 bila je kruna višegodišnjih grčevitih napora na hiljade stručnjaka i naučnika.

Kada je u aprilu 1961. godine, u jeku hladnog rata, Jurij Gagarin obleteo Zemlju kao prvi čovek u kosmosu, izgledalo je da Sovjeti pobeđuju svoje rivale na svim frontovima. Samo nedelju dana kasnije, operacija iskrcavanja na Kubu doživela je fijasko u Zalivu svinja.

Džon Kenedi, tadašnji američki predsednik, morao je hitno da povuče potez kojim će povratiti pokolebani moral nacije. Malo je ko, međutim, mogao da nasluti koliko će visoku metu Kenedi postaviti tokom obraćanja Kongresu, u maju 1961. godine.

"Smatram da ova nacija treba da upotrebi sve svoje potencijale i do kraja ove decenije spusti čoveka na Mesec", smireno je objavio Kenedi i dodao: "Odlučni smo da odemo na Mesec, ne zato što je to lako, već zato što je teško, uvereni da će ovaj poduhvat probuditi ono najbolje u nama".

Ove, danas istorijske reči, bile su šok za malobrojne inženjere upućene u tajne kosmičkog leta, ali je nacija zdušno prihvatila iskušenja koje je projekat Apolo doneo sa sobom. Budžet NASA postao je skoro neograničen.

Tri dana leta za 25 kg Mesečevog stenja i prašine

I tako se 16. jula 1969, na lansirnoj rampi u močvarama Floride, našla posada Apola 11 - Nil Armstrong (kapetan), Edvin Baz Oldrin (pilot mesečevog modula) i Majkl Kolins (pilot komandnog modula).

Posle tri dana leta i 400.000 pređenih kilometara, Kolins je ostao da u Kolumbiji kruži oko Meseca, dok su Armstrong i Oldrin prešli u mesečev modul zvani "Orao" i počeli završno spuštanje na Mesec.

"Orao" se spustio u "More tišine" 20. jula 1969, u 15 časova i 17 minuta po Hjustonu a Armstrong je na mesečevom tlu izgovorio čuvenu rečenicu: "Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo". Armstrongu se potom pridružio i Oldrin.

Pošto je razvijena američka zastava, astronauti su počeli slobodnije da se kreću po Mesecu. Tokom dva i po časa "na terenu", postavili su više naučnih instrumenata i sakupili oko 25 kilograma stenja i prašine sa Mesečeve površine.

Nakon dvadeset časova na Mesecu, Armstrong i Oldrin su aktivirali gornji deo "Orla", pridružili se Kolinsu na orbiti, a zatim su svi zajedno krenuli kući. Predsednik Kenedi nije doživeo da vidi Amerikance na Mesecu. Ubijen je u Dalasu 1963. godine.

Posle Apola 11 Amerikanci su još šest puta leteli na Mesec i načinili još pet uspešnih sletanja. Čim je postalo jasno da Sovjeti nemaju ni novac ni tehnologiju da urade nešto slično, Nikson je jedva dočekao da obustavi nove letove Apola i smanji budžet namenjen budućim poduhvatima.

Sovjetsko-američka svemirska trka se usporila nakon sletanja Apola 11 na Mesec, a mnogi smatraju da je njen kraj došao sa zajedničkim projektom Apolo-Sojuz 1975. godine.

Sovjetska letelica Sojuz 19 tada je u svemiru pristala na američki Apolo, dozvolivši astronautima iz suparničkih država da pređu u drugu letelicu i da učestvuju u zajedničkim eksperimentima.

Na Mesec ponovo do 2020. godine

Amerikanci sada planiraju da se do 2020. godine ljudi ponovo spuste na Mesec. Postoje, međutim, i oni koji ne vide prednost u povratku na Mesec. Među njima je Baz Oldrin, koji danas kaže da ne postoje komercijalni razlozi za osnivanje kolonije na Mesecu.

Oldrin smatra da bi NASA trebalo da se usmeri ka ekonomski isplativim istraživanjima, kao što su potencijalni izvori minerala na asteroidima ili na Marsu.

Lunarna misija mogla bi da košta više od 100 milijardi dolara, pa je predsednik Barak Obama naredio reviziju tog plana. Komisija koja razmatra američki svemirski program podneće izveštaj predsedniku Obami u avgustu.

Naravno, i posle četiri decenije, ima mnogo pobornika teorije zavere koji tvrde da je priča o spuštanju na Mesec najveća laž u istoriji čovečanstva, kreirana na Zemlji, u nekom filmskom studiju. Za to se navode i brojni dokazi, a jedan od njih je i fotografija na kojoj se vidi kako američka zastava pobodena u tle Meseca vijori, iako je poznato da na Mesecu, koji nema atmosferu, ne može biti vetra.

Neosporno je ipak da je 20. jula 1969. godine čovečanstvo bilo ujedinjeno osećanjem ponosa i dostojanstva.

Jedna vrsta "verbalne terapije" mogla bi da se pokaže spasonosnom za lažne bolesnike, jer nakon nje oni počinju da shvataju da oboljenje postoji samo u njihovoj mašti, pokazala je najnovija psihološka studija.

Hipohondrija je stanje koje karakteriše konstantan strah ili verovanje da je nekoga "napala" nedijagnosticirana, a ozbiljna, čak smrtonosna bolest. Kako stvari trenutno stoje,  ne postoji efikasan lek protiv hipohondrije koju, tvrde istraživači, lekari najčešće ignorišu, ne razumeju, pa zbog toga i retko istražuju.

U najnovijem istraživanju, 187 pacijenata podeljeno je u dve grupe pri čemu je jedna grupa prisustvovala na šest 90-minutnih sesija terapije kognitivnog ponašanja u toku šest meseci, dok je druga grupa bila pod normalnom lekarskom brigom.

Pacijenti koji su prošli kroz kognitivnu terapiju pomogli su da se identifikuju motivi hipohondrije kao što su raspoloženje, da li su hiperaktivni ili da li previše očekuju od svog tela, da li su shvatili simptome ili uzroke bolesti i da li često sebi nameću ulogu "teško bolesne osobe".

"U toku 12-mesečne terapije pacijenti su u značajnoj meri snizili nivo simptoma hipohondrije, uverenosti u oboljenje, prihvatili normalnije ponašanje i pravi odnos prema strahu od bolesti",  napisao je u časopisu Američke lekarske komore autor studije dr Artur Barski sa Harvarda u Bostonu.

"Naši podaci pokazuju da je kognitivna terapija ponašanja zbačajno sredstvo koje lekari mogu koristiti za brigu o uobraženim bolesnicima i tako ustanove razliku kako se oni ponašaju i osećaju",  zaključio je profesor Barski.

"Postajao sam sve umorniji. Bio sam energična osoba, radio sam na dve brzine, brzo i brže. A onda sam prešao na sporo i sporije", kaže Brinkman.

Dijaliza ga je održavala u životu, ali rešenje je bila samo transplantacija bubrega. Liza, Bobova supruga, ponudila je svoj, ali nije odgovarao. Iznenada se spas ukazao u mogućnosti da se uključe u dosada najveću višestruku transplantaciju u Americi.

Bobu je odgovarao bubreg drugog dobrovoljnog davaoca, Lizin je odgovarao drugom obolelom i, sve u svemu, za kratko vreme je formiran lanac.

Osam davalaca dalo je svoj bubreg za nepoznate primaoce, a zauzvrat je osam njima najmilijih dobilo neophodni organ.

Amerika nema program za povezivanje davalaca i primalaca i zato lekari traže da se požuri, jer donora ima dvanaest puta manje nego što je potrebno. Dok se program ne napravi, američke bolnice organizuju višestruke ili, tzv. lančane transplantacije.

Potrebno višemesečno planiranje

Donedavno je lančana transplantacija bila moguća samo u popularnim televizijskim serijama koje se odigravaju u bolnicama, ali se čak i mašta televizijskih scenarista zaustavila na šestostrukoj transplantaciji.

"Mi smo bolji za dve transplantacije!", kaže doktor Robert Montgomeri iz bolnice "Džons Hopkins" u Baltimoru.

Doktor Montgomeri nadgledao je svih osam transplantacija, koje su urađene za dve i po nedelje u četiri bolnice u četiri američke države.

Lančana transplantacija zahteva višemesečno planiranje. Bar 150 ljudi radilo je na organizaciji osmostruke transplantacije. Lekari kažu da bi one morale da postanu uobičajene, jer u Americi ima 84.000 ljudi kojima je neophodan novi bubreg, a godišnje se pojavi samo 6.000 davalaca.

Bob Brinkman kaže da mu je, kad se probudio posle transplantacije, "trebalo samo dva minuta da shvati da se ponovo oseća normalno, kao što godinama nije".

Čekanje na novi bubreg je opasno. Mnogo obolelih umre pre nego što se pronađe odgovarajući. Nacionalna baza podataka mnogo bi značila za njihov spas, kažu američki lekari.

Većina ozbiljnih alergijskih reakcija na hranu nastaju od koštunjavog voća, pre svega kikirikija, pa se sada traži sorta kikirikija koji ne izaziva alergiju. Alergije na kikiriki i koštunjavo voće ne nalaze se među najčešćima vidovima alergije, ali su najozbiljnije od svih alergija na hranu.

Iz nepoznatih razloga, alergije su se znatno povećale kod dece, posebno u industrijski najrazvijenijim zemljama.

"To je zato što deca ili prerano ili prekasno probaju kikiriki u svojoj ishrani. Možda je razlog i to što su majke jele kikiriki tokom trudnoće i dojenja ili je možda jednostavno u pitanju naša prirodna sredina", ističe alergolog dr Skot Sičerer.  

Istraživač Muhamed Ahmedna sa Univerziteta Severne Karoline veruje da je pronašao način da eliminiše alergene iz kikirikija posle berbe. Početni izveštaji o istraživanjima su pozitivni, ali procesuirani kikiriki još nije testiran na ljudima.

Na univerzitetu Floride, istraživač Marija Galo nastoji da odgaji kikiriki bez proteina koji izazivaju većinu alergijskih reakcija.

U Medicinskom centru univerziteta Djuk u Severnoj Karolini, imaju još jedan pristup problemima koji se javljaju zbog alergije na kikiriki.

Alergolog Vesna Berks konstatuje da mnoge stvari koje istraživači zahtevaju od ljudi nisu prirodne, jer im se stalno savetuje šta da jedu. Berksova učesnicima u testu daje najpre male, a zatim sve veće količine praha kikirikija.

"Naš cilj je da učinimo ljude manje osetljivim kako bi njihova alergija potpuno nestala. Ono što vidimo je da su zaista manje osetljivi na kikiriki. Pojeli su slučajno zalogaj nečega sa kikirikijem i nisu reagovali", konstatuje dr Berks.

Druge alergije na hranu, na mleko i jaja, mnogo su češće ali nemaju tako ozbiljne posledice. U americi, prema zvaničnim podacima, zabeleži se 125 smrtnih slučajeva godišnje zbog alergije na hranu, a većina se pripisuje kikirikiju.

Odnosi između roditelja i dece istog pola, tokom prvih godina života, mogli bi da budu glavni faktor u razumevanju gojaznosti kod dece, pokazali su rezultati istraživanja grupe britanskih naučnika s univerziteta u Plimutu.

Istraživanje tokom koga je tri godine praćeno 226 porodica pokazalo je da se ne radi samo o naslednim faktorima, već i o odnosima i slici, koju dete ima o svom roditelju istog pola, i njegovom ponašanju u vezi sa ishranom.

Naučnici su zaključili da su devojčice čije se majke svrstavaju među "gojazne osobe" u kliničkom smislu izložene većoj opasnosti da imaju problema s telesnom težinom u detinjstvu, kao i dečaci čiji su očevi gojazni ili imaju problema sa viškom kilograma.

Istraživanje je, međutim, pokazalo da ta povezanost ne postoji između majki i njihovih sinova, kao ni između očeva i ćerki, na osnovu čega se može zaključiti da na pojavu gojaznosti kod dece više utiču loše navike nego genetika.

Tim naučnika iz Plimuta ističe da istraživanje daje dragocene informacije za sprečavanje pojave gojaznosti, pre svega u Velikoj Britaniji, gde je njena stopa jedna od najvećih u Evropi.

Nije samo boja očiju nasledna, već i sklonost prema bolestima. Od predaka nismo nasledili samo izgled, talenat, ime, već i sklonost ka više od stotinu različitih bolesti.

Kako bi stručnjaci mogli da dođu do "slike mogućih oboljenja", potrebno je da svako žensko dete dobije odgovor bar na deset osnovnih pitanja u vezi sa zdravstvenim problemima u familiji.

Među važnim pitanjima o istorijatu bolesti porodice su: da li je neko od članova porodice patio od srčanih smetnji, da li postoji porodična sklonost ka zakrečenju krvnih sudova, da li je neko u porodici imao povišen nivo holesterola, jer oko 40 odsto žena starijih od 55 godina ima povećan holesterol u krvi.

Takođe, veoma je važno da li je neko imao zadebljanja u dojci jer, primera radi, samo u Nemačkoj godišnje od raka dojke oboli 60.000 žena, a 19.000 umre od te bolesti, pri čemu je nasledni faktor krivac u deset odsto slučajeva.

Stručnjaci smatraju da je za 40 odsto rizik povećan, ako je od raka dojke obolela majka ili sestra.

Takođe je važno da li neko u porodici pati od migrene koja je posledica suženja mreže krvnih sudova u mozgu.

Kada neko pati od nasledne migrene, sebi može pomoći promenom načina ishrane i povećanim svakodnevnim kretanjem.

Zapažena je vidna naslednost kod oboljenja štitne žlezde, koja se proverava krvnom slikom i merenjem hormona, a svako odstupanje leči se na vreme medikamentima ili operacijom.

Duševne bolesti su nasledne koliko i bolesti tela i zato je neophodno da se u ovakvim situacijama osoba obrati psihijatru ili psihologu, jer samo on može da odredi pravu dijagnozu i terapiju.

Naučnici nisu sigurni da se strast prema nečemu, na primer alkoholu, drogi, nikotinu ili zloupotrebi lekova nasleđuje ili je stvara atmosfera u kojoj dete odrasta.

Mećutim, zna se da su toj sklonosti za 50 odsto većem riziku izloženija deca alkoholičara ili narkomana, iako se ne može tvrditi da se radi o genetskoj ili sociološkoj pojavi.

Ako stalno gleda pijance ili zavisnike oko sebe, verovatno će u želji imitiranja dete to i samo postati, smatraju stručnjaci i ističu da svako mora sebe da posmatra i ako oseti da mu se takva opasna strast javlja treba na vreme da je spreči.

Istraživanje grupe kanadskih naučnika sa Univerziteta MekGil pokazalo je da određena vrsta mikrobakterija, u kombinaciji sa mutacijom gena, mogla bi da bude uzročnik Kronove bolesti.

Naučnici su utvrdili da se kod 25 odsto osoba sa nespecifičnim zapaljenjskim oboljenjem organa za varenje, poznatim kao Kronova bolest, javlja mutacija gena NOD2 koji ima ulogu da "prepoznaje" bakterije i upućuje signale za borbu protiv njih.

Kada se mikobakterije, poseban soj bakterija koje u ćelijskoj membrani imaju "voštane" komponente, pojave u crevima u velikom broju, receptori NOD2 dovode do trenutne i veoma jake imunološke reakcije organizma.

Naučnici smatraju da određena mutacija sprečava taj receptor da na ispravan način prepoznaje mikobakterije, a posledica je da imunološki sistem ne može efikasno da ih suzbije, tako da uporno dovode do infekcija u organizmu.

Očekuje se da će nova istraživanja upotpuniti rezultate do kojih su došli kanadski naučnici, sa ciljem da se razviju efikasnije terapije protiv Kronove bolesti.

Istraživanje obavljeno na univezitetu Saseksu u Brajtonu, pokazalo je da mačke umeju da manipulišu vlasnicima tako što prekidaju predenje neprijatnim cvilenjem da bi od njih dobile ono što žele, prenosi agencija Ansa .

Ljudskom uhu teško izmiču zvuci visoke frekvencije. Mačke ubacuju upravo takve zvuke usred predenja kako bi svom vlasniku dale do znanja da nešto nije u redu.

"Ubacivanje krika u neki zvuk koji normalno povezujemo sa zadovoljstvom veoma je suptilan način za izmamljivanje odgovora", objasnila je dr Karen Mekomb koja je vodila istraživanje.

"Predenje je prihvatljivije ljudima od molećivog mjaukanja zbog kojeg vlasnici najčešće izbacuju mačku iz prostorije".

"Te životinje nauče da obilato koriste taj metod privlačenja pažnje kada vide da je efikasan", navela je ona dodajući da je zaključak istraživanja da psi imaju gospodare, a mačke robove.

U čast slavnog astronoma Nikole Kopernika novi hemijski element, koji je pridodat periodičnom sistemu, dobio je ime Kopernicijum. Kopernik je utemeljivač Heliocentrične teorije, kojom je dokazao da Zemlja nije u centru svemira već da planete kruže oko Sunca.

Simbol novog elementa, koji je otkriven pre 13 godina, biće Cp. Kopernicijum je najteži element u periodičnom sistemu i 277 puta je teži od vodonika, a nastaje nuklearnom fuzijom.

Budući da je veoma nestabilan, njegovo postojanje može da se dokaže jedino izuzetno brzim i osetljivim metodama analize.

Međunarodna unija za čistu i primenjenu hemiju (IUPAC) će zvanično registrovati ime novog elementa za šest meseci, kako bi naučnoj zajednici dala vremena da se izjasni o ovom predlogu.

Posle uvođenja Kopernicijuma, u periodnom sistemu sada se nalazi 118 elemenata.

Naučnici Centra za istraživanje teških jona u Nemačkoj, na čelu sa profesorom Zigurdom Hofmanom, otkrili si Kopernicijum još 1996. godine prilikom eksperimenata fuzije.

Jedno do dva alkoholna pića dnevno mogu da pomognu da se spreči demencija kod starijih ljudi, pokazala je američka studija obavljena na Univerzitetu Vejk forest, u saveznoj državi Severna Karolina.

Američki stručnjaci, čiji je rad prezentiran na Međunarodnoj konferenciji o Alćajmerovoj bolesti, održanoj u Beču, su utvrdili da su u kognitivnom smislu normalne osobe, starosti od 75 i više godina, koje umereno piju, u šestogodišnjem periodu izložene 40 odsto manjem riziku od razvoja demencije od vršnjaka koji ne piju, preneo je Rojters.

S druge strane, kod starijih osoba koje već imaju neko kognitivno oštećenje, alkohol ne pruža nikakvu korist, već pre može da naškodi.

Vođa istraživanja Kejsi Sink naglašava da je njen tim zadovoljan time što je ustanovio da već utvrđena blagodet umerenog konzumiranja alkohola u srednjim godinama važi i za starije doba.

Ona napominje da njihova studija nije prva koja se bavi odnosom konzumiranja alkohola i rizika od demencije, ali je najveća i najduža ikad obavljena u SAD, a njeni učesanici bili su stariji nego u većini prethodnih istraživanja ovog pitanja.

Kod osoba s demencijom alkohol pogoršava stanje

U studiji je učestvovalo 3.069 odraslih osoba, koje su kategorisane u grupe onih koji ne piju, koji malo piju (jedno do sedam pića nedeljno), koji umereno piju (osam do 14 pića) ili koji dosta piju (14 i više alkoholnih pića nedeljno).

Na početku studije 2.587 osoba je bilo normalnog kognitivnog zdravlja, dok su 482 imale manja kognitivna oštećenja. Što se konzumiranja alkohola tiče, 40 odsto je spadalo u one koji nikad ne piju ili malo piju, dok je po oko 10 odsto spadalo u grupe umerenih ili znatnih konzumenata alkohola.

Tokom trajanja studije, među ispitanicima se razvilo preko 500 slučajeva demencije, pri čemu se pokazalo da su od nje bili najbolje zaštićeni umereni konzumenti alkohola.

S druge strane, kod osoba koje su imale blagi kognitivni poremećaj na početku istraživanja, znatno konzumiranje alkohola je gotovo udvostručavalo rizik od razvoja demencije.

Dr Sink i njen tim naglašavaju da njihovi nalazi sugerišu da kognitivno zdravi ljudi, koji umereno piju, ne moraju da menjaju svoje navike u pogledu alkohola u starijim godinama.

Godine supružnika, prethodne veze i čak da li su pušači ili nepušači, svi ti faktori utiču na dugotrajnost njihovog braka, tvrdi se u najnovijoj studiji istraživača Nacionalnog Univerziteta Australije. 

Istraživanjem je obuhvaćeno skoro 2.500 parova, a sprovedeno je u periodu od 2001. do 2007. godine.

Otkriveno je da je verovatnoća da će se muškarac razvesti dva puta veća ako je on devet ili više godina stariji od svoje žene, kao i kod onih koji se ožene pre 25. godine.

Deca takođe utiču na dugovečnost bračnog života, jedna petina parova koji su dobili decu pre braka (bilo iz te ili prethodne veze) okončaće svoju vezu razvodom.

Ženama koje žele decu više od svojih partnera takođe preti razvod, ukazuje studija.

I roditelji supružnika imaju ulogu u njihovoj bračnoj sreći - studija je pokazala da je oko 16 odsto muškaraca i žena čiji su se roditelji razveli, prošlo kroz brakorazvodni proces.

Takođe, partneri koji su u drugom ili trećem braku imaju 90 odsto više šansi da se razvedu, u odnosu na one koji su prvi put uplovili u bračne vode.

I novac je bitan faktor - oko 16 odsto supružnika koji su siromašni ili nezaposleni se razvelo.

Nil Armstrong i Baz Oldrin, prvi su ljudi koji su se spustili na površinu Meseca.

U direktnom televizijskom prenosu, koji je na Zemlji gledalo više od 600 miliona ljudi, 20. jula, šest i po sati posle sletanja, Armstrong je započeo njihovu dvoipočasovnu šetnju rečenicom: "Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo".

Iako su u naučnom smislu dometi Apola 11 bili relativno skromni, to je bio događaj veka. Nakon nekoliko neuspešnih pokušaja, Zemljani su stigli na Mesec.

Srećnici koji su tih dana imali televizijske aparate ugostili su mnoge, da bi zajedno pratili ovaj spektakl.

U Floridi je tog dana bio i vazduhoplovni inženjer Milivoj Jugin. Prema njegovim rečima, u trenutku kada je počelo odbrojavanje "ni muva se nije čula".

"Nismo bili svesni gde se nalazimo", seća se Jugin.

Karta za Mesec

Nakon lansiranja Jugin je seo u avion za Beograd, odakle je četiri dana kasnije za Televiziju Beograd uživo komentarisao šetnju po Mesecu. Tih dana, predviđalo se da će krajem dvadesetog veka letovi u svemir biti rutinski.

Milivoje Jugin tvrdi da u to nikada nije verovao, iako je svoju kartu za let do Meseca dobio još krajem šezdesetih.

"Rutinska stvar to neće biti još 100 godina jer to toliko košta, da to može eventualno jedna zemlja na planeti, možda se izdvoji od drugih zemalja u korist svog napretka, ali da troši neko toliko za let za uživanje teško", rekao je Jugin.

Istraživanja svemira su otišla mnogo dalje od čuvene šetnje, iako i danas ima tehničkih problema. Američka svemirska agencija NASA noćas je, tek iz šestog pokušaja lansirala šatl "Endevor" sa sedmočlanom posadom.

Šatl koji je ubrzo dostigao orbitu na visini od 354 kilometra iznad Zemlje, u petak treba da se spoji sa Međunarodnom kosmičkom stanicom.

U ponedeljak u 18.20 na prvom programu, na dan kada je Nil Armstrong učinio prvi korak iz Apola 11, RTS emituje specijalnu emisiju o tom prvom ljudskom uspešnom pohodu na Mesec.

Možda je reč o slučajnosti i svakako dokazi nisu dovoljni da bi se smatrali konačnim, ali brojna su istraživanja povezala levorukost s raznim poremećajima i uopšteno kraćim životom, tvrde holandski istraživači u svom izveštaju u časopisu "Epidemiologija".

"Čini se da levorukih ima manje u starijoj populaciji, iako se o toj tvrdnji dosta raspravlja", napisao je autor studije Mejd Ramadani iz univerzitetskog medicinskog centra u Utrehtu.

Od 12.178 sredovečnih levorukih Holanđanki koje su istraživači pratili oko 13 godina, umrle su 252.

Levoruke žene imaju dvostruko veći rizik da umru od raka dojke, gotovo pet puta veći rizik za smrt od raka debelog creva i tri puta veći rizik da umru od cerebrovaskularnih bolesti.

Većina istraživanja koja se bavi vezom levorukosti i mortaliteta, temelji se na hipotezi da je levorukost posledica izliva krvi u mozak u prenatalnom razdoblju, što kasnije dovodi i do ranije smrti.

Lansiranje, prvobitno predviđeno za sredinu prošlog meseca, odlagano je pet puta zbog lošeg vremena ili tehničkih problema.

Tokom 11-dnevne misije u kosmosu, posada šatla treba da na MKS, projekat 16 zemalja vredan 100 miliona dolara, koji se već 10 godina gradi u orbiti oko Zemlje i treba da bude završen 30. septembra 2010, instalira i poslednji deo laboratorije Kibo, japanske proizvodnje.

Prva dva dela laboratorije, vredne 2,4 milijarde dolara, postavljeni su prošle godine.

Mada je društveno neprihvatljivo, psovanje ima i svoju pozitivnu stranu jer može da umanji bol, pokazalo je istraživanje grupe britanskih naučnika čije je rezultate objavio stručni časopis "NeuroReport".

Naučnici su otkrili da izvikivanje psovki pomaže u ublažavanju fizičkog bola.

Istraživanje, koje je sprovela grupa stručnjaka sa Kil univerziteta, pokazalo je da su ljudi u stanju da duže izdrže bol ukoliko izgovaraju nepristojne reči.

Dr Ričard Stivens, psiholog i šef istraživačkog tima, kaže da je psovanje uobičajena pojava u svim narodima sveta.

Stvens smatra da ljudi koriste psovke kako bi podigli nivo agresije i time ublažili stepen bola.

"Dokazano je da pojačana agresivnost smanjuje osećaj bola kod ljudi, a psovanjem se taj proces dodatno pojačava", objasnio je Stivens.

Ovakve rezultate niko nije očekivao, budući da većina psihologa smatra da je psovanje simptom "katastrofizma", znak da je kod ljudi prevladalo jadikovanje, istakao je Stivens.

"Psovanje je prilično emotivna jezička forma i gotovo univerzalan ljudski lingvistički fenomen", istakao je on i dodao da je istraživanje pokazalo zašto psovanje opstaje i iznova dobija nove oblike.

Odrasle osobe koje su imale nisku telesnu težinu na rođenju, izloženije su većem riziku da se nađu u bolnici zbog problema sa disanjem od onih koje su na rođenju bile "normalne" težine, utvrdili su stručnjaci Vašingtonskog univerziteta.

Poznato je da su kod deca rođene sa malom težinom česte plućne abnormalnosti, ali dosad nije bilo jasno da li se posledice toga ispoljavaju i u zrelom dobu, preneo je Rojters.

Čak 330.000 novorođenčadi, 2005. godine, spadalo je u kategoriju rođenih sa niskom težinom (1.500 do 2.499 grama) ili veoma niskom težinom (manje od 1.500 grama).

Upoređeni su slučajevi 4.600 osoba, starosti od 18 do 27 godina, koje su hospitalizovane zbog nekog respiratornog oboljenja, sa 18.500 osoba odgovarajućih godina iz kontrolne grupe.

Vašingtonski tim, predvođen dr Erikom Volterom, utvrdio je da su oni rođeni sa umereno manjom težinom, nego što je "normalno", izloženi 30 odsto većem riziku od oboljenja zbog disajnih problema.

Kod osoba sa znatno manjom težinom na rođenju, taj rizik je čak 80 odsto veći, nego kod ljudi koji su rođeni sa prosečnom težinom.

Ti ljudi su skloniji astmi, infekcijama pluća, uključujući pneumoniju, i otkazivanju pluća, nego oni rođeni s "normalnom" telesnom težinom.

Tim dr Voltera procenjuje da godišnje u Americi bude preko 21.000 hospitalizacija odraslih ljudi zbog plućnih problema, koji su posledica niske težine na rođenju, i da to američki zdravstveni budžet košta 225 miliona dolara.

Oni očekuju da će se taj broj i ti troškovi povećavati jer je sve više beba rođenih sa nedovoljnom težinom koje preživljavaju.

Presađeni organ uklonjen je pre tri i po godine zbog toga što su lekovi koje je dobijala protiv njegovog odbacivanja doveli do pojave kancera.

Međutim, njeno pravo srce u međuvremenu je dovoljno očvrslo da funkcioniše samostalno. Od intervencije obavljene 2006. godine kancer je nestao, a srčane funkcije su se vratile u normalu, saopštili su njeni lekari.

"Sada smo mnogo sigurniji u vezi sa procedurom kojoj je bila podvrgnuta pacijentkinja. Srčani mišić, nekada u potpunosti neaktivan, sada je izlečen", izjavio je dr Magdi Jakub iz Kraljevskog koledža u Londonu, jedan od lekara koji je rukovodio hiruškim timom.

Kardiomiopatija, odnosno pogoršanje rada srčanog mišića, relativno je često kod dece mlađe od godinu dana, naveo je Jakub.

"Nikom dosad nisam rekla, ali ne mogu mnogo ni da kažem. Ne bih sada bila ovde, hvala mnogo hirurzima. Znate, kada bih izlazila sa prijateljima, u kupovinu na primer, nisam znala da me mama i tata prate u automobilu. Sad mi dopuštaju da radim šta god hoću!", rekla je presrećna Hana.

Dr Viktor Cang iz bolnice Grejt Ormond Strit u Londonu, iz istog hiruškog tima, ocenio je da slučaj Hane Klark može da vrati nadu osobama koje pate od srčane insuficijencije.

"Hanin slučaj pokazuje da je u slučajevima kardiomiopatije, kao što je bio njen, moguće potpuno ozdravljenje pravog srca pacijenta ako je podržano na odgovarajući način", istakao je doktor Cang.

Sve to pokazuje da srce može samo da se regeneriše, ako mu za to damo priliku, komentarisao je dr Daglas Zajps, bivši predsednik Američkog koledža za kardiologiju u članku objavljenim povodom slučaja tinejdžerke Hane Klark u britanskom časopisu "Lanset".