“Први странци овде си стигли пре 5-6 година, ускоро ће, ма којим језиком говорили, надају се, добити и нове комшије и проширити овај златиборски свет у малом... – То што не говоре истим језиком овде заправо и није толико важно јер када треба они се одлично разумеју...” - Ово је инсерт из једне од њених награђиваних репортажа, Наде врсног професионалца.

Јелена Божовић, одговорни уредник редакције Актуелности, сећа се колико је времена провела са Надом: "Биле смо заједно мање више од Основне школе, и у средњој и на факултету, најзад и на послу и читав њен живот може бити само узор. Била је најискренији пријатељ, честит и добронамеран и то је оно што увек могу рећи о њој. Такву је знам и такву ћу је памтити.”

“Неко ко је био прави сарадник, била је смирена, проблеме никад није решавала повишеним гласом, већ договором. Као новинар она је била професионалац какав се само пожелети може, а сви они који су је мимо овог посла познавали знају је као веселу и оптимистичну особу”, каже Зоран Жеравчић, дописник Радио Београда у пензији.

Вера Аксентијевић, колегиница из краљевачког дописништва, подсећа: „Била је сјајан новинар препознатљиве боје гласа и телевизијског рукописа. Наша кућа и новинарство изгубили су великог професионалца и сјајног колегу.”

А дописничка редакција, посебно ужички колектив изгубили су члана породице.

“Листајући Надине уредне белешке тек сада видимо колико је времена у њих уткала што јурећи и у послу и у животу до сада нисмо видели. А ово је тек део оног што нам је подарила, уз пријатељство, за све ове године”, каже Славица Јовановић колегиница из ужичког дописништва, а Наталија Видић, такође из ужичког дописништва додаје: „Тешко ми је наћи речи да се опростим од Наде са којим делим оооогроман кофер успомена, из средње школе, факултета, посла..Биле смо подршка и ветар у леђа једна другој и у радостима и тугама...и приватно и пословно, кујући на оба поља нове планове, али опака болест ју је прерано одвела.”

„Наши бентови су стабилни и веома јаки. 65. године смо тад у то време имали зечије бентове. То су били мали бентови и онда је била претња да нас потопи. Од тог времена изграђени су нови, врло стабилни. Близу је Копачки рит па сва вода која долази се прелива или у Копачки рит, може малтене до Осијека достићи и овај је сад други вишак нама не смета“, каже Миле Тркуља, из Апатина.

„Ранијих година, ја никад се не сећам… Дунав овако на јесен никад није, задњих годину, две, увек је на пролеће. Преко зиме је било леда, а већ на пролеће кад се отопи онда буде поплаве, а сад у јесен воде… стварно се променило све“, каже Марко Видаковић из Апатина.

Вода је стигла и у викенд насеље Вагони код Апатина.

„Мало хватамо дрва за следећу зиму, вода носи, имамо плин. Струју ће нам искључити, али може се и без телевизије“, каже Ђура Креко, из Сомбора.

„Мислим да је данас негде око 580цм, с тим да у просеку дневно долази метар воде. По прогнозама негде у уторак очекују 670, значи то је водостај који прелази већ мере редовне одбране пд поплава. Значи на 650, 700 су већ ванредне. Мислим да неће доћи а колико имам информације, одозго већ пада вода од Будимпеште и низводно. Тако да милим да ове године ћемо имати среће и да неће бити већих проблема“, сматра Илија Брдар из Лучка капетаније Апатин.

Сви системи заштите су активни и спремни, а службе прате стање у реалном времену. А да забринутост буде мања ту је и Специјална јединица цивилне заштите за спашавање на води и под водом која ових дана у склопу редовних активности изводи своје тренинге на реци.

Како је потврђено РТС-у у ПУ Смедерево, обдукција и истрага су у току.

"Истакао сам да је то за Србију велика ствар, не само за одбрану земље, већ и због тога што ће младим људима оснажити осећај одговорности и озбиљности, која ће им бити потребна за све оно са чиме ће се сусретати и у цивилном животу. Посебну корист од обавезног служења војног рока имаће и градови и општине у којима су касарне, јер ће ти крајеви економски да се подигну и још брже да напредују и да се развију", навео је Вучић.

Додао је да је обавестио Владу Србије о састанку у Бриселу који је имао у четвртак, као и о разговорима које је имао у вези са ситуацијом на Косову и Метохији, а посебно о предстојећим састанцима које ће имати са светским лидерима, на којима ће главна тема бити управо положај Срба на КиМ, као и мере које званични Београд предузима у том смислу.

"Посебна тачка дневног реда била је енергетика, са акцентом на пројекте, потенцијале и планове Србије у свим њеним аспектима. Замолио сам чланове Владе да све активности координишу са председником Владе и министром финансија, у циљу што веће ефикасности и свеобухвантог приступа једном од најзначајнијих питања будућности наше земље", рекао је Вучић.

Истакао је да је на седници разговарано и о претњи од поплава, да је анализирана ситуација и мере које држава може да предузме како би се сачували животи и имовина грађана, односно како би се потенцијална штета свела на минимум.

"Посебно сам нагласио да нико не сме да потцени степен опасности ове ситуације, апелујући на све чланове Владе да изврше опсежне и брзе припреме у циљу заштите становништва", навео је Вучић.

Седница Владе Србије и Друга ванредна седница Републичког штаба за ванредне ситуације, коју води премијер Милош Вучевић, а присуствује председник Александар Вучић, почела је данас око 13.00 часова у Палати "Србија".

"Дуго година сам радио у Немачкој, сад сам се вратио овде у своју земљу, видећемо шта како, да ли ћемо да опстанемо или ћемо морати опет вани", каже Игор Цветковић, из Стубла код Владичиног Хана.

Поједини немају искуства у својој струци, бавили су се другим пословима.

"Инжењер прехрамбене технологије, већ десетак година сам на бироу, у потрази за послом у струци, а може и неки сличан посао", наводи Александра Трајковић из Врања.

"Не радим три месеца и тражим посао било који, само да је редовна исплата", каже Слађан Стојменовић, из Врања.

Више од 400 радних места доступно је на другом овогодишњем сајму запошљавања у Пчињском округу. Према подацима врањске филијале, већина незапослених после посете сајму почне да ради.

"70 одсто се запосли од тих 440 људи колико су послодавци исказали потребу, бар 350 људи крене да ради код тих послодаваца", наводи Горан Живковић, директор филијале у Врању, Националне службе за запошљавање.

"У свим категоријама имамо потребе за запошљавањем радника јер због недостатка хроничног у Србији радника који се баве текстилом, били смо приморани да запошљавамо и пензионере који нису више у могућности", каже Марјан Милосављевић, управник погона у Јумку.

"Тражимо профиле електричар и машинске инжењере, добро је да смо на сајму јер се овде јављају људи свих профила, тако да можемо да нађемо нешто што нам одговара", каже Милица Нешић из "Хемијске индустрије Врање".

"Ми тражимо раднике машинског смера, машиновраваре, значи потребни су нам радници и са високим образовање, и радници са средњом школом", наводи Маја Стевановић, шеф рачуноводства у предузећу "Кламекс".

Више деценија су развијане индустрије текстила, намештаја и обућарства у Врању. Отваране су нове фабрике, али су и поједине затворене.

"Свесни смо чињенице да нам је отишао Геокс, дешавале ду нам се неке турбулентне ствари у претходних 10 година, тако да морамо да радимо заједно са Националном службом на томе да производимо и да дамо нови допринос за отварање радних места", сматра Слободан Миленковић, градоначелник Врања.

У Врању је незапослено око 4700 људи, у Пчињском округу 17650. Највише је незапослених старијих од 50 година и оних који нису завршили средњу или основну школу.

Србија и САД се можда не слажу у свим питањима али оно у чему се слажу јесте то да обе стране желе да раде на унапређењу заједничке сарадње, истакао је Хил.

Када је реч о историјској сарадњи две стране, подсетио је да се сутра у Прањанима обележава годишњица акције Халијард, спасавања америчких пилота, што је назвао једном од светлих тачака у односима Србије и САД.

Делегација Националне гарде Охаја у Београду

Амбасадор Хил се осврнуо и на присуство делегације Националне гарде Охаја у Београду и оценио да Србија нема већег пријатеља од њих.

Хил је оценио да је потписивање стратешког споразума у области енергетике добар пример шта две земље могу и желе да раде у будућности.

Генерал-мајор Националне гарде Охаја Џон Харис рекао је да је почастован што га сматрају пријатељем у Београду и навео је да је сваки пут када дође у Србију испуњен истим узбуђењем.

"Сваки пут кад посетим Србију, видим све боље и све снажније партнерство између нас", каже Харис.

Оценио је да пријатељство народа Охаја и Србије расте и подсетио на недавно потписан споразум о братимљењу градова Кливленда и Новог Сада.

Најавио је своје учешће на сутрашњем обележавању акције Халијард у Прањанима.

Хил: Земље Отвореног Балкана схватиле су потребу да иду напред

Амбасадор САД у Србији Кристофер Хил оценио је да су земље које су се придружиле иницијативи Отворени Балкан земље које су схватиле потребу да иду напред.

"Могли бисте да се вратите вековима у прошлост и никада не нађете тренутак тако плодан као садашњи тренутак, у коме Србија и Албанија имају неку врсту односа поштовања и обе желе да виде миран и успешан Балкан", рекао је Хил на панел дискусији "Србија и САД, стратешки дијалог и партнерство за 21. век" која је одржана на конференцији "Дан Америке" у Дому Народне скупштине.

Када је реч о процесу дијалога Београда и Приштине, Хил је оценио да је веома важно да све стране сарађују са ЕУ по том питању.

"Европска унија је уложила своје напоре и свој престиж и све добре ствари које може да понуди", рекао је Хил додајући да мора да се сазна да ли постоји "пут напред" кроз процес дијалога који води ЕУ.

Он је поновио амерички став о потреби формирања Заједнице српских општина.

Осврнуо се и на недавно потписан стратешки споразум о енергетици Србије и САД.

"Ово је од изузетног значаја за будућност српске привреде, за будућност самих Срба и за будућност целог региона. Када видимо спремност да радимо заједно на зеленој енергији, када видимо спремност да покушамо да делимо технологије у овој области, видећемо ситуацију у којој раст може бити потпомогнут овим фокусом, на зелену енергију и кретање напред", рекао је Хил.

Он је оценио да нема сумње да ће Србија бити део ЕУ.

Навео је постоји много више тога што приближава Србе и Американце, него што их раздваја. 

На панелу су говорили и политички саветник председника Владе Предраг Рајић и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немања Старовић. 

"Дан Америке"

На овогодишњој конференцији "Дан Америке" биће речи о начинима унапређивања партнерства и билатералних односа између Србије и САД, као и о унапређењу политичких и економских односа две земље.

Конференцији присуствују Делегација Националне гарде Охаја, као и бројни представници јавног живота у Србији.

Домаћин радног ручка ће бити Високи представник ЕУ за спољне послове и безбедносну политику Жозеп Борељ, најављено је у саопштењу Европске комисије.

"У среду високи представник Борељ угостиће шест лидера са Западног Балкана на традиционалном радном ручку", наводи се у саопштењу.

Наводе се и друге активности које очекују званичнике ЕУ у УН.

Фокус делегација ЕУ на високом нивоу, која учествује на 79. заседању Генералне скупштине УН наредне недеље, биће ангажовање ЕУ на решавању низа конфликта без преседана и криза широм света.

"Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, извршна потпредседница Маргарете Вестагер, високи представник Борељ, потпредседница Дубравка Шуица и комесари Стела Киријакидес, Дидије Рејндерс, Илва Јохансон, Јанез Ленарчич, Јута Урпилаинен, Кадри Симсон и Вопке Хокестра биће домаћини или ће учествовати на догађајима и састанцима са лидерима и колегама широм света", наводи се у саопштењу EK.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен јуче је била домаћин радног ручка са лидерима Западног Балкана, на којем је учествовао и председник Србије Александар Вучић.

“Захваљујући нашим заливним системима нисмо имали проблема са сушом и са топлотом. Задовољни смо са родом. Имали смо на 3,5 хектара око 100 тона јабуке. Гајимо 4 врсте јабука од којих је Гала најбоља, али она се слабо продаје”, каже Ђорђе Кутањац, произвођач воћа.

Овде немају проблема ни са берачима чија је дневница 4000 динара, а који су већ искусни у овом послу.

“Мора се посебно знати да се јабука никад не стиска док се бере, не сме да се чупа, постоји процедура и петељка је увек на горе окренута и она пуца, то је суштина брања јабуке”, објашњава Елида Хаџибрахимовић, радница.

“Нисам први пут овде, није ми тешко, једино кад је лоше време је проблем, кад је киша и роса, али овако није тежак посао”, каже Тамара Амбруш, радница.

У Панчеву је изграђена и једна од најсавременијих хладњача чији је капацитет 2500 тона. За сада су овде ускладиштене шљиве, јабуке и крушке које могу дуго да се чувају, а да не изгубе свежину.

“То је смарт фреш технологија где јабуке буквално бораве од 6 до 8 месеци у непромењеном стању, као да је тек убрана. Убацује се угљен диоксид и ствара се неживотна средина у којој се јабука хлади на 1 степен. Ускладиштили смо и 500 тона шљиве замрзнуте, њу ћемо исећи и паковати за Немачку по цени од 0,45 центи по килограму”, каже Љупко Кутањац, власник хладњаче.

У плану је да се следеће године попуне сви капацитети у хладњачи у којој ће се поред воћа складиштити и домаће поврће, али и увозно јужно воће, које ће се, ван сезоне продавати у нашим супер-маркетима.

Након паузе која је уследила због расправе, Алексићев адвокат је рекао судији да се оптужени не осећа добро због чега је тражио да се суђење прекине и настави у понедељак за када је и заказано.

Сведок Мина Р. је навела да је она сведочила у полицији, али да је на питање да ли жели да поднесе кривичну пријаву против њега рекла да не жели.

Прецизирала је да је одбила подношење кривичне пријаве јер је сматрала да нема основа да га кривично гони јер то што је доживела сматра “сексуалним узнемиравањем” а не “сексуалним злостављањем”.

Већину питања која је Алексићев бранилац поставио судија је одбио јер нису у вези са њеним статусом сведока, или јер је она већ о томе причала у тужилаштву.

Сара З. је одговарајући на питања рекла да је на друштвеним мрежама видела позив глумице Милене Радуловић да свако ко је доживео нешто слично као она да пријави полицији, због чега је и она дала исказ у полицији.

Међутим током испитивања суђење је прекинуто и биће настављено у понедељак.    Пуномоћник оштећених Денис Бећирић је одговарајући на питање новинара о препирци између адвоката и судије, рекао да није први пут да бранилац користи “такву тактику”.

“Под притиском тога да немају друге могућности да бране своје клијенте адвокати прибегавају неким триковима да постављају у недоглед питања која суд одбије јер су потпуно ирелевантна за поступак” рекао је Бећирић и додао да онда крене адвокат са провокацијама и изазове прекид. Суд је, како је навео Бећирић приморан да реагује у ситуацији и испоштује када оптужени каже да није способан због здравственог стања да настави суђење.  Бећирић је подсетио да је данас било предвиђено испитивање пет сведока, а да је због дешавања у судници завршила само једна.

На претходном суђењу је последња оштећена завршила свој исказ. Алексић је оптужен за четири кривична дела силовања, од тога два у продуженом трајању и пет кривичних дела полног узнемиравања, од чега су два такоде квалификована у продуженом трајању.

Њега је прва за сексуално злостављање пријавила глумица Милена Радуловић, а убрзо се оптужбама против њега придружила Ива Илинчић, па и друге девојке.

Ухапшен је 16. јануара 2021.године и до 10. септембраје био у притвору, који му је тада замењен кућним притвором уз елекронски наџор, након чега му је 10. марта укинут и кућни притвор. 

"Приштина у тој комисији једнострано доноси одлуке и оне се могу катастрофално одразити на имовинска права, пре свега Срба, на непокретностима. Верификациона комисија може да условно речено прекњижује, лаички речено, својину косовских Срба на било ког Албанца и то ће се, бојим се, у некој будућности и дешавати", тврди Челић.

Такође је рекао и да је његовог сина један метак погодио, а други промашио, и да је након изласка из учионице две девојчице које су кренуле за њим повукао како не би биле “стрељане”.

Небојша Димитријевић је најпре рекао да га је син позвао око 08.45 и рекао му да је рањен и замолио га да дође по њега, због чега се он упутио ка школи, али је Ј. Д. већ био у Тиршовој.

Малолетник је након три дана изашао из болнице, али је опоравак трајао дуже, јер је имао прострелну рану у бутини, која је била дубока и тешко је зарастала.

Како је испричао Димитријевић, његов син има последице због масакра, јер не може да спава, плаши се петарди и јачих звукова.

Његова супруга Будимка Димитријевић, иначе учитељица у "Рибникару", тог дана је била у школи, а када је чула пуцњаву, како је рекла, помислила је да нека прослава испред школе.

Она је навела да је убрзо након пуцњаве ушао колега и рекао “излазите, излазите пуца се у школи”, након чега је она отишла у двориште, где је видела рањеног сина.

Будимка Димитријевић је навела да није видела крв на свом млађем сину, али да је тражила старијег који је такође био у школи и који ју је позвао да јој каже да је добро и да је закључан у сали за физичко. Њеног млађег сина је Хитна помоћ збринула у дечијој болници у Тиршовој.

Испричала је и да њен син више не слуша музику преко слушалица, као и да реагује на сваки звук, а родитељи су навели да Ј. Д. иде код психотерапеута.

Судија је на крају данашњег суђења наложила да се уради вештачење ортопеда-трауматолога и неуропсихијатра малолетног Ј. Д. и заказала суђење за 13. децембар.

Ова тужба је поднета против малолетника К. К. и његових родитеља Владимира и Миљане Кецмановић, и школе, а ради накнаде нематеријалне штете услед претрпљеног физичког бола, страха и психичког бола.

Поред овог, воде се још четири парнична поступка и један кривични поступак. Суд ће одлучивати о тужби и тек по окончању парничног поступка ће донети одлуку да ли у потпуности или делимично прихвата тужбени захтев породица или га евентуално одбија.

Пред Вишим судом у Београду води се и кривични поступак против оца и мајке дечака, као и инструктора и власника стрељачког клуба у којем је, како се сумња, К. К. учио да пуца, док је он кривично неодговоран, јер у тренутку масакра није навршио 14 година. Тај поступак је затворен за јавност.

На дневном реду седнице биће и измене и допуне Закона о финансијској подршци породици са децом.

Предлози одлука о давању сагласности на Одлуку о изменама и допунама Финансијског плана Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање за 2024. годину, као и на Одлуку о изменама Финансијског плана Националне службе за запошљавање за 2024. годину, који је поднела влада, такође ће бити на дневном реду седнице.

Предвиђено је и да се разматра закон о потврђивању Споразума о међусобном признавању професионалних квалификација за медицинске сестре, докторе ветеринарске медицине и бабице, у контексту Централно-европског споразума о слободној трговини, као и Предлог закона о потврђивању Уговора о зајму Обновљиви извори енергије у системима даљинског грејања у Србији, између Србије и Европске банке за обнову и развој.

Пред посланицима је и Предлог закона о потврђивању Уговора о гаранцији (Пројект уградње паметних бројила у Србији) између Републике Србије и Европске инвестиционе банке, као и Предлог закона о потврђивању Анекса 2 Споразума између влада Србије и Француске о сарадњи у области спровођења приоритетних пројеката у Републици Србији.

На дневном реду је и Предлог закона о потврђивању Одлуке број 1/2023 Заједничког комитета Регионалне Конвенције о пан-евро-медитеранским преференцијалним правилима о пореклу од 7. децембра 2023. године о изменама и допунама Регионалне Конвенције о пан-евро-медитеранским преференцијалним правилима о пореклу.

"Бавимо се пољопривредом, сточарством. Више се одселило за ових осам година него што је дошло, сви су отишли са села, нико неће на селу да живи. Ми смо остали на селу, ја и моја деца", каже Сандра Петровић. из Доње Трешњице.

Живота на селу, каже сеоски учитељ има, али нема људи. У два одељења двадесетак ђака, 60 мање него када је он почео да ради.

"Пре су одлазили мужеви на терен, радили. Мајке са децом су остајале, па је село живело, школа је живела, имали смо пуно ученика. Сада је ситуација таква да млади људи због недостатка посла не виде перспективу одлазе заједно сви, породично одавде", прича учитељ Предраг Спасојевић.

У неким засеоцима овог краја време као да је стало. Без пута ни радне машине, кажу, не вреде много, зато су им волови кориснији од трактора.

"Тешко живе што се тиче путева, данас у 21. веку да свлаче с воловима малину, да пробијају картере на аутима. Ми живимо од малине, од купине тако да врло је незгодно засеоци ови који су мало даље", каже Маринко Којић, председник Месне заједнице.

Тамо где су некада биле њиве, данас је коров. А урушени димњаци на кућама сведоче да у њима одавно нико не живи. Наду да ће се неко вратити одавно су, тврде, изгубили, али и даље верују да ће наћи начин да задрже оне који су остали.

"Генерал-мајору Харису пренео сам забринутост због све теже безбедносне ситуације Срба на Косову и Метохији, затраживши јачу подршку САД у заштити нашег народа и обезбеђивању њихових права", написао је Вучић на свом Инстаграм налогу.

Нагласио је да је наша земља опредељена да јача укупне билатералне односе са САД, посебно на економском и привредном плану, са циљем успостављања стратешког партнерства у областима од обостраног интереса.

"Са задовољством смо констатовали међусобну искрену посвећеност наставку успешне сарадње Србије и Националне гарде Охаја и изнели предлоге о могућностима за њено унапређење", додао је Вучић.

„Наслов те изложбе има више конотација. Некако се реферира на велику емпациторну историју двадесетог века и почетка 21.века на територију некадашње Југославије и има и ту важну референцу који се тиче феминизма. Значи у неком патријахалном друштву мислим да је јако важно да се помену и некако да се фокусирамо на искуства наших претходница. На искуства жена као што је Надежда Петровић која није била само сликарица него је била и фотографиња на војном фронту и медицинска сестра у рату... И Соња Савић која је била, која је рушила границе естаблишмента културног. “

-Како сте бирали уметнике који ће се представити на овогодишњем Меморијалу, по ком критеријуму?

„То ми је било јако важно да је већина уметника и уметница из регије пошто је то исто неки легаси од Надежде Петровић. Она је била велика Југославенка. И Соња Савић је била глумица која је припадала нашем заједничком културном простору. Значи да та идеја тог простора се рефлектира и у избору уметника из те регије. Позвала сам к сарадњи и уметнике из других простора, простора који су или у рату, или уметнике који су емигранти, који су морали отићи из неких својих земаља. Тако да су ту и Палестинци, Либанонци, Украјинци. Тако да то мислим да некако одражава и дух времена. Ја сам се одлучила да изложим и фотографије Надежде Петровић. Она је била војни фотограф и то је било за жену у почетку двадесетог века већ нешто невероватно. Није се очекивало од жене да носи фотографски апарат мало већ у оно време него ови наши мобители. Још мање се очекивало да жена са фотографом , фотографским апаратом иде на на фронту. Тако да сам направила избор њених фотографија углавном из фронта, из ситуација гдје се она фотографира са својим колегама, са Црвеним крстом. Тако да је то некако избор њених фотографија још додатно поцртава тај аспект духа времена у ком ми живимо. Значи у времену у коме је рат око нас.“

“За скоро 3,5 месеца смо успели да скупимо резерве за залихе у јако кратком временском периоду, баш због тога што нам се јавила један особа која жели да остане анонимна, која нам је донирала за читава два месеца, све остало су донације појединачних људи и неколико фирми које су уплатиле да кажемо неку релативно ситнију донацију у односу на фирме, али је то неки наш циљ да убудуће пробамо да анимирамо више правна лица у односно на физичка лица, зато што нешто што је правном лицу мала донација, за физичко лице је јако велика, а нама је огромна помоћ”, каже Виолета Јовић, Азил за коње “Старо брдо” у Лапову.

Која је и даље неопходна, како би за те племените животње било довољно хране до пролећа.

“Ове године смо као донацију добили један мањи камион којим можемо да превеземо сено. Тако да апелујемо на људе који имају вишак сена који им је остао или за који немају неку намену, а имају жељу да га донирају да нам донирају. Сад можемо и да дођемо да преузмемо сено што нам је раније било немогуће”, објашњава Жељко Иличић, Азил за коње “Старо брдо” у Лапову.

У Азилу “Старо брдо” све је на доборвољној, волонтерској бази. О 50-ак животиња, међу којима су коњи, магарци, свиње, биво, петлови, пси и мачке, током целе године брину Виолета и Жељко. Ништа им није тешко. Срећни они, а и животиње.

“Овде влада изузетна симбиоза свих чланова азила. Буквално, значи, петлови и пси једну заједно, мачке и пси спавају зајендо. Сви се заједно ту друже са коњима са биволом, тако да једна велика породица јендоставно и све нове животиње које дођу јако брзо бивају увучене у ту енергију што ми је јако битно и јако драго”, додаје Виолета.

Ту енергију могу да осете сви који их посете, јер, како кажу, то не може у потпуности да се доживи преко друштвених мрежа и медија.

“Да човек дође и стварно осети, да у исто време мази и пса и мачку, а док се петао вртио око њега, а коњ покушава да му отме шаргарепу из руке” истиче Виолета из Азила.

Због тога Азил за коње “Старо брдо” у Лапову неколико пута годишње организују Дане отворених врата, за све љубитеље животиња.

„Па мислим да је то многоо добро и значајно, поготово деци и кад је бесплатно, имам деветоро деце и надам седа ће доћи сви“, каже Александра Илић, корисница народне кухиње.

У дому здравља кажу да превентивни прегледи који се организују готово сваке недеље већ дају одличне резултате. Добро је, истичу, да се патолошка стања открију на време јер је тада лечење брже, ефикасније, у крајњој линији и јефтиније.

„Циљ је обухватити све људе који се ослањају на Црвени крст, почевши од пдеце из хранитељских породица, социјални случајеви, много деце има које треба погледати стоматолошки“, наглашава Др Дарко Милетић, директор Дома здравља у Јагодини", објашњава Др Дарко Милетић, директор Дома здравља у Јагодини.

Црвени крст Јагодине планира да после малишана бесплатни лекарски прегледи буду организовани и за старије кориснике народне кухиње, а њих је укупно 450. Мобилне екипе Црвеног крста обићи ће и сва старачка домаћинства и слабије покретне кориснике на територији града.

„Видећемо да следећа акција буду прегледи на селу за стара самачка лица, која немају возило, немају наследника, да одемо и прегледамо те људе у Месецу солидарности“, каже Стефан Маленовић, секретар Црвеног крста у Јагодини.

Два најважнија сегмента сарадње Црвеног крста и здравственог система су акције добровољног давања крви и стална обука младих у пружању прве помоћи.

Месец солидарности: Црвени крст Јагодине организује превентивне здравствене прегледе за сву децу, кориснике Народне кухиње

Црвени крст Јагодине је, у сарадњи са Домом здравља, организовао превентивне лекарске прегледе за децу кориснике Народне кухиње. Прегледи су организовани на захтев корисника и бесплатни су, а после деце, провераваће се и здравствено стање пунолетних корисника Народне кухиње.

Припремили: Радован Јовановић и Ивица Милосављевић

Најмање стотину малишана из Јагодине и околних села завршиће ових дана стоматолошки преглед у просторијама Црвеног крста. Уколико је потребна нека додатна интервенција биће упућени у Дом здравља. Реч је углавном о осетљивој популацији, деци из социјално угрожених или вишечланих потродица која оброке добијају у народној кухињи.

„Па мислим да је то многоо добро и значајно, поготово деци и кад је бесплатно, имам деветоро деце и надам седа ће доћи сви“, каже Александра Илић, корисница народне кухиње.

У дому здравља кажу да превентивни прегледи који се организују готово сваке недеље већ дају одличне резултате. Добро је , истичу, да се патолошка стања открију на време јер је тада лечење брже, ефикасније, у крајњој линији и јефтиније.

[Др Дарко Милетић, директор Дома здравља у Јагодини]

„Циљ је обухватити све људе који се ослањају на Црвени крст, почевши од пдеце из хранитељских породица, социјални случајеви, много деце има које треба погледати стоматолошки“, наглашава Др Дарко Милетић, директор Дома здравља у Јагодини.

Црвени крст Јагодине планира да после малишана бесплатни лекарски прегледи буду организовани и за старије кориснике народне кухиње, а њих је укупно 450. Мобилне екипе Црвеног крста обићи ће и сва старачка домаћинства и слабије покретне кориснике на територији града.

„Видећемо да следећа акција буду прегледи на селу за стара самачка лица, која немају возило, немају наследника, да одемо и прегледамо те људе у Месецу солидарности“, каже Стефан Маленовић, секретар Црвеног крста у Јагодини.

Два најважнија сегмента сарадње Црвеног крста и здравственог система су акције добровољног давања крви и стална обука младих у пружању прве помоћи.

Када су упитали Радића шта се дешава он им је рекао да је нападнут од стране Албанаца који су га везали и претукли. Након што су му узели 2.000 евра и драгоцености које су пронашлу у кући нападачи су побегли.

Радић је према сопстевом исказу успео да се одвеже и оде до комшија како би затражио помоћ.

Комшије су затим позвале полицију која је од Радића узела изјаву, погледала кућу у којој је претучен и опљачкан а затим отишла.

Милијана Марковић каже и да су код Дејана Радића биле видљиве повреде на лицу, а да се жалио да је претучен.

"Претучени Радић стабилно, упућен на даљу дијагностику"

Дејан Радић је тренутно стабилно И упућен у КБЦ Косовска Митровица на даљу дијагностику, изјавио је директор КБЦ Приштина-Грачаница Братислав Лазић.

"Упућен је према КБЦ Косовска Митровица због ЦТ главе и врата, да бисмо у потпуности рашчистили да ли ту постоје неке озбиљније повреде на коштаним и мекоткивним струтурама. Тако да је он стабилан у овом тренутку", рекао је Лазић за Танјуг.

Додао је да за сада нема информација да ли Радић има неких прелома, као и да остаје да се види након дијагностике о каквој врсти и тежини повреда је реч.

Канцеларија за КиМ: Напад унео огромну забринутост међу преостале Србе у Старом Грацку

Канцеларија за КиМ је саопштила да су Радића моткама претукла и опљачкала тројица нападача која су говорила албански.

"Несрећном човеку помоћ су пружиле комшије, Срби који су позвали полицију, јер Дејан у породичном дому живи сам, с обзиром на то да му је мајка недавно преминула", наводи се у саопштењу.

Канцеларија оцењује да је брутални напад последица антисрпске политике и институционалног насиља које спроводе Приштина и Аљбин Kурти према Србима и један од бројних примера полицијске бруталности, којима се шаље порука да су Срби на Kосову и Метохији пожељне и легитимне мете Албанаца и да за њихова страдања нико неће одговарати.

"Напади на Србе постали су свакодневица на Kосову и Метохији, јер свака мржња рађа и инспирише мржњу, а Срби у овом страдалном селу ни после две и по деценије немају мира, већ су поново на мети Албанаца", истиче се у саопштењу.

Напад је, додаје Канцеларија, унео огромну забринутост и зебњу међу преостале Србе који живе у Старом Грацку, јер они чија је обавеза да их штите, окрећу главу на другу страну, да не виде сопствену срамоту.