Дуги редови Либанаца протезали су у протеклих неколико дана испред безмало свих болница у Бејруту и Долини Бека, пошто су лекари позвали грађане да дају крв хиљадама рањених у експлозијама пејџера и токи-вокија, које је Хезболах поделио оперативцима у жељи да некако избегне израелске обавештајце.

У ходницима болница лежали су људи који су претрпели тешке повреде руку, лица, очију и тела у зависности где су држали ове уређаје у тренутку када су експлодирали. Међу страдалима је и најмање 20 оперативаца Хезболаха, што је Израел и желео. Оно што власти у Јерусалиму нису очекивале је да се цео Либан, безнадежно посвађаних партија и фракција, уједини око ове трагедије.

У експлозијама је рањено неколико високо рангираних команданата Хезболаха, али и ирански амбасадор.

Преостале пејџере и токи-вокије, већ два дана, на изолованим местима око Бејрута уништавају специјалци либанске војске, док су, из опреза, хитну инспекцију свих комуникационих уређаја покренуле и турске оружане снаге.

Имате поруку од Мосада

Иако израелске власти нису преузеле одговорност за серију експлозија у Либану, више извора потврдило је да су тајне службе Мосад и Шин Бет ову операцију спремале још од како је лидер Хезболаха, Хасан Насралах присталицама забранио да користе мобилне телефоне.

"Уколико ме питате где су израелски агенти, рећи ћу вам да је то телефон који држите у руци, који користе ваше супруге. Телефони које користе ваша деца су агенти. Закопајте их, затворите у металне кутије и закључајте", упозорио је Насралах у фебруару.

Израелска тајна операција, међутим, почела је много пре тога, јер су агенти Мосада отворили међународну компанију која се представљала као произвођач пејџера и токи-вокија.

Компанија Би-Еј-Си консалтинг (B.A.C. Consulting) у Мађарској била је врх сложене операције смишљене како би се замаскирала чињеница да пејџере, у ствари, праве израелски обавештајци. Иако је ова фирма снабдевала и остале клијенте, само једна муштерија била је важна - Хезболах.

Готово истовремено, бугарска полиција покренула је истрагу о компанији Норта глобал, која је такође, наводно, била укључена у продају комуникационих уређаја клијентима у Либану, тачније Хезболаху.

Како пише Њујорк тајмс, у батерије је убачена и мала количина експлозива ПЕТН, а прва испорука ових уређаја датира од лета 2022. године. Операција је драматично убрзана од тренутка када је Насралах наложио припадницима Хезболаха да побацају мобилне телефоне.

ПЕТН, или пентаритриол тетранитрат, високо је експлозивна материја, која је користи и за пуњење аритеријских зрна. Због високе цене, користи се само у посебним условима.

Бацање мобилних телефона, за Хезболах, била је изнуђено решење, пошто је Израел претходних година уложио огромна средства покушавајући да хакерише мреже, али и камере и микрофоне на уређајима.

Наместо телефона, Насралах је оперативцима и борцима Херзболаха наложио да у случају сукоба, какав већ 11 месеци бесни у Појасу Газе, непрестано при себи држе пејџере.

У уторак, издата је наредба да се пејџери активирају. Порука која је изазвала талас експлозија била је на арапском језику и смишљена тако да корисници мисле да потиче од лидера Хезболаха.

Неколико секунди касније, у Либану је почео хаос. У среду, током сахране четворице припадника Хезболаха, уследила је нова серија експлозија.

Либан, припреме за освету

Лидер Хезболаха Хасан Насралах чекао је да се окончају сахране страдалих у експлозијама, пре него што је најавио "праведну освету", тврдећи да се 60.000 Израелаца никада неће вратити на север те државе.

"Нећу говорити о времену или врсти операције коју ћемо покренути. Али, наравно, казна ће стићи. Када, где и како? Знаћете када куцне час", рекао је Насралах.

Сличну поруку Израелу упутио је и командант иранске Револуционарне гарде Хосеин Салами, најављујући разоран одговор сан свих страна, укључујући Либан, Јемен, Сирију и Иран.

Током његовог говора, израелски борбени авиони су у неколико наврата пробијали звучни зид летећи ниско изнад јужног дела Бејрута, познатог као главно упориште Хезболаха.

Насралахов говор није, ни на који начин, показао да ли је Хезболах уздрман после серије експлозија и претходних неколико напада израелске авијације. Израелски, као и западни аналитичари сматрају да ова шиитска организација нема проблем да регрутује нове борце или промовише нове команданте.

Једино преостало питање је да ли израелска операција представља још један корак ка скоро неизбежном сукобу Израела и Хезболаха, који опасно тиња већ пуних 11 месеци. До сада, дипломатија је у неколико наврата успела да заузда освету.

Историја "бомбардовања" телефона

Иако највећи напад ове врсте у историји, израелска акција у Либану свакако није прва те врсте. Американци су пре више од пола века начинили приручник, назван 5-31, у којем се на 130 страница објашњава како поставити експлозив у телефон, или какву сличну направу.

Осим телефона, описани су и начини постављања експлозива у столове, телевизоре, кревете и кућанске апарате. Такође, описују се и слушалице које експлодирају у тренутку када се укључе у комуникацију.

Описује се и да сасвим мала количина експлозива која детонира близу ува може изазвати озбиљне повреде.

Израелска тајна служба Шин Бет је 1996. године на сличан начин детонирала малу количину експлозива и убила главног Хамасовог конструктора бомби Јахју Ајаша.

У сложеној операцији, Израелци су телефон у којем је постављен експлозив испоручили блиском пријатељу Јахје Ајаша, који је био познат по томе што је комуницирао користећи телефоне осталих Хамасових оперативаца, рођака и пријатеља.

Експлозив је активиран из авиона, након што су израелски агенти идентификовали Ајашов глас.

Оваквим диверзијама служила се и Ал каида, па је у приручнику из 2010. године, шеф бомбашког одељења ове организације Икрима ел Муџахир описао начин на који се експлозив може неопажено поставити у штампаче и активирати мобилним телефоном.

Прошле године, група новинара из Еквадора нашла се на мети сличног напада, пошто су им испоручени УСБ-ови у које је постављен експлозив. Том приликом рањена је једна особа.

"Идемо у Врање то је око 150 километара бициклом, ту одмарамо два дана и после иде најтежи део, трчање 700 километара кроз целу централну Србију све до Београда. До сада смо прикупили више од 10.000 евра. Покреће ме вера у хуманост и у људе, и желим да дам свој максимум", истиче Марко Николић.

"Сваки дан смо уморни и једва чекамо да легнемо да спавамо, али онда иде нови дан и нови и нови. Некад изгубимо снагу и митивацију, али онда се сетимо те деце због које све то радимо и онда се опет мотивишемо и ево истрајавамо", каже Балша Зајић из Фондације "Заједно можемо".

Апарат за анестезију са пратећим пацијент монитором и инфузионом пумпом за који се прикупља новац кошта око 100.000 евра и омогућио би безбедније увођење у општу анестезију деце приликом снимања магнетном резоанком. Акцију је подржао и Нурдор као и Клиника за анестезију и интензивну терапију нишког клиничког центра.

"На жалост све је више оболеле деце, не само од малигних болести него и од других тешких болести за које је потребна магнетна резонанца. Ми неку опрему имамо, али је застарела и као што медицина напредује тако и опрема треба да се обнови да буде безбедна за децу",  објашњава дечији анестезиолог Ивана Будић.

Број деце оболеле од најтежих болести све је већи, а тренутно се на Дечијој хематоонкологији у Нишу лечи петоро малишана.

20.09.2024. Петак:Умерено и потпуно облачно, у западним, централним и јужним крајевима местимично с кишом, док ће на северу бити суво са сунчаним интервалима. Ветар слаб и умерен, источни и североисточни, у Подунављу и Поморављу повремено јак. Најнижа температура од 11 до 16, највиша од 19 до 24 степена. Упозорења:  Количина падавина већа од 10 l/m² за 3h, вероватноћа 80%.

21.09.2024. Субота: Јутро хладно. У току дана претежно сунчано и мало топлије. Ветар слаб и умерен, источни и југоисточни. Најнижа температура од 6 до 13, а највиша од 22 до 25 сстепени.

22.09.2024. Недеља: Јутро хладно. У току дана претежно сунчано и умерено топло. Ветар слаб променљив. Најнижа температура од 4 до 12, а највиша од 23 до 26 степени.

23.09.2024. Понедељак: Јутро хладно. У току дана топло, пре подне претежно сунчано, после подне мало до умерено облачно. Ветар слаб и умерен југоисточни. Најнижа температура од 5 до 13, а највиша од 24 до 27 степени.

Прогноза временa за наредних пет дана (од 24.09. до 28.09.2024.)
Променљиво уз смену сунчаних и облачних интервала. Киша и локални пљускови с грмљавином се местимично очекују у уторак и среду (24-25.09.) у већини крајева, а од четвртка (26.09.) само понегде на северу земље.

Наиме, сер Кир Стармер желео је да сазна што је више могао о италијанској имиграционој политици.

Чему је то Ђорђа Мелони могла да га научи?

"Овде је дошло до драматичног смањења имиграције и настојим да разумем како је до тога дошло. Изгледа да је узрок рад у земљама из којим имигранти долазе“, истиче британски премијер сер Кир Стармер.

Он наглашава да је превенција кључна како људи уопште не би кретали у имиграцију.

Новац за развој Африке

На самиту у Риму у јануару, италијанска влада покренула је улагање, вредно пет и по милијарди евра, у афричку привреду како би спречила даљу масовну емиграцију са тог континента.

Британија је за сличне пројекте у Африци обећала тек  84 милиона фунти.

Мелони и њена влада постигли су посебне споразуме и са Либијом и Тунисом који је премијерка посетила чак четири пута ове године.

Резултат је пад илегалне имиграције за чак шездесет одсто у односу на прошлу годину када је у Италију стигло преко сто 160.000 азиланата.

Споразум са Албанијом

Но, Албанија је кључна земља за план Мелонијеве, јер ће за већ неколико недеља сви илегални имигранти тамо чекати исход захтева за азил.

Ако га добију, путоваће у Италију. У супротном, биће депортовани у матичне земље.

"Модел, који је смислила италијанска влада, подразумева да центри за процесуирање захтева за азилом имиграната, који се искрцавају на подручја под италијанском и јурисдикцијом Европске уније, буду у страним земљама“, објашњава италијанска премијерка Ђорђа Мелони.

Она се нада да ће план прерасти у нови начин решавања тока миграција.

Истиче да модел представља и метод одвраћања криминалних организација од даљег деловања.

Британски премијер сер Кир Стармер подсећа да је још пре неколико година, када је био на челу британског државног тужилаштва, видео колико је важан преко-гранични рад на сузбијају тероризма.

"Никада нисам прихватио да не можемо на исти начин да се обрачунамо са бандама кријумчара људи. Италија показује да можемо“, тврди Стармер.

Албанија исто што и Руанда?

Део британских медија примећује да план тврдо десне италијанске владе веома личи на сличан пројекат Стармеровог претходника Ришија Сунака, инспирисан примером Аустралије, да се азиланти изместе у Руанду, а који су лабуристи у корену сасекли.

Нова влада је у августу најавила бројније људство и брже процесуирање захтева за азил, али и већи број депортација.

Званичница британског министарства унутрашњих послова Сима Салтора сматра да је изузетно важно то што је у последњих шест недеља девет авиона вратило имигранте у земље порекла.

"Највећим чартер летом репатрирано је преко двеста људи“, указује она.

Нове жртве на Ламаншу

Само прошлог викенда Ламанш је прешло око хиљаду имиграната.

Опасан пут однео је још дванаест живота.

Током помена у Француској, млади траже преиспитивање имиграционе политике.

Чланица удружења "Утoпија 56" Анђела Веторело објашњава да њено удружење тражи да политика угошћавања имиграната у Европи, Француској и Британији буде ефикасна.

"Изнад свега, тражимо безбедан прелазак у Енглеску како људи не би ризиковали животе само да би поднели захтеве за азил“, каже она.

И док нова лабуристичка влада трага за сопственом имиграционом политиком, стручњаци брину да најновије жртве међу имигрантима на Ламаншу неће бити и последње.

Међу њима је ђак генерације Михајило Јанчевић који је учествовао на три олимпијаде. Јанчевић је уписао три факултета и сви су и даље опција.

"Али видећу, у неком тренутку ћу од неког да одустанем. Сад ћу да видим кад буду кренули, како ће да буде", каже бруцош ЕТФ-а, Математичког и Физичког факултета Михаило Јанчевић.

Андреј Дробњаковић, ученик III разреда Математичке гимназије каже да би волео да иде на следеће такмичење у Анталији или Финској.

"Волео бих да се поново појавим и у Паризу на међународној физичкој олимпијади и на међународној олимпијади из хемије", каже Дробњаковић.

Из истог разреда је и Ива Живковић која се тренутно спрема за олимпијаду из програмирања.

"Пре свега Европску девојачку олимпијаду, и надам се да ћу у наредне две године проћи на међународну информатичку олимпијаду", каже ученица.

Вечерас још једна екипа путује на Балканијаду из информатике.

Планова има још...

Директорка Математичке гимназије у Београду Мирјана Катић каже да је план да гимназија добије свој дом и лифт, као и да учествују на неком новом такмичењу на којем раније нису.

"Као што нас ја Михајло обрадовао прошле недеље са медаљом на такмичењу из вештаке интелигенције. А имамо још једног талентованог ученика који ће певати као оперски певач", каже директорка Математичке гимназије.

Председник Владе Србије Милош Вучевић верује да ће заједнички бити могуће решење питања ученичког дома.

Вучевић је замолио је Министарство просвете да учине додатне напоре да се ојача Фонд за младе таленте.

"Није питање само новца, питање је и односа и пажње, тако да сви наши шампиони, без обзира коју су медаљу освојили, добију за сваку медаљу награду", рекао је премијер Србије.

Гимнанзија слави још један јубилеј – 20 година како се под њеним кровом школују основци, ученици седмог и осмог разреда који су талентовани за математику.

Заједнички закључак радне посете је да се само блиском и континуираном сарадњом може се постићи ефикасност у борби против међународног криминала.

Новинарску каријеру је започела у локалном листу Вести, а наставила је, пре више од три деценије у ужичком дописништву РТС-а чији је уредник била последњих десет година.

У свом раду била је посвећена животним темама истичући позитивне вредности.

Аутор је више емисија за серијал "Траг".

За своје репортаже више пута је награђивана на Међународном фестивалу тв минијатура "Прес Витез".

Надежда Гавриловић иза себе је оставила супруга, два сина, снаху и двоје унучади.

Место и време сахране биће накнадно објављени.

"Не бих да улазим у страначка питања, бескрајно волим СНС, мислим да је она, упркос томе што у сваком житу имате кукоља, донела највеће и најзначајније промене у савременој историји наше земље, да је она променила лице Србије, да је запослила Србију", рекао је Вучић, на питање да прокоментарише изјаву Поноша да ће успех српске војске бити ако преживи СНС и власт.

Вучић је додао да је "у време Здравка Поноша, Драгана Ђиласа, Бориса Тадића и осталих било 550.000 мање запослених".

"Колико смо имали више људи у Србији, а имали смо 550.000 људи у апсолутном броју мање запослених него данас. Просечна плата је била готово три пута мања. Мислим да то све говори. Нећу да причам о нивоу страних директних инвестиција, нећу да говорим о нивоу инфраструктурног развоја, јер ћемо ускоро моћи да меримо аутопутеве од 1945. до 2012. и од 2012. на овамо. Видећете да ће ускоро то од 2012. на овамо да превагне", рекао је Вучић. Он је додао да то говори о огромном напретку и огромним успесима Србије.

"Што се тиче војске, ја мислим да су ту успеси највидљивији", рекао је Вучић. Он је позвао грађане да дођу сутра у 11 сати да то и виде.

"Да упоредите војску коју је Понош уништавао топећи тенкове, продајући стреле, продајући шила, продајући игле, продајући зоље, уништавајући их за рачун и у име туђих интереса. И данас када смо све то успели да обновимо, када смо успели да изградимо једну модерну армију у којој и даље имамо проблема са људским капацитетима, која је у свакодневној трци са онима који би да угрозе Србију и да прете Србији, морамо да будемо увек за корак испред или да пратимо у потпуности да људи дођу и да буду поносни на своју војску, на своје војнике, на своје официре, своје подофицире, јер имају чиме да се поносе", навео је Вучић.

Додао је да оно што ће грађани сутра моћи да виде "готово апсолутно ништа није постојало у то време".

"Све је израђено у последњих 10 година. Сутра ћете да видите по први пут, ја мислим и 500 наших дронова, не пет, већ 500 наших малих дронова, који наносе огромну штету. Видећете и неке друге дронове, па ћете видети и ове нове хеликоптере са Кипра, што смо довукли по први пут, моћи ћете да их видите, мислим и на делу, зависи од времена какво ће да буде", рекао је Вучић.

Новоизабрана директорка, др Друловић запослена је као неуролог Клинике за неурологију УКЦС.

Нагласио је да снажан допринос односима Србије и Сједињених Америчких Држава даје успешна сарадња Војске Србије и Националне гарде Охаја, која се у оквиру Програма државног партнерства одвија већ пуних 18 година.

Том приликом, министар одбране указао је да се сарадњом са Националном гардом Охаја јачају оперативне способности Војске Србије и подиже степен интероперабилности за учешће припадника Војске Србије у мировним операцијама са циљем очувања светског мира.

Командант Националне гарде Охаја генерал-мајор Харис сарадњу је оценио као изузетно успешну и изразио опредељеност за наставак рада на њеном даљем унапређењу истакавши да високо вреднује професионализам припадника Војске Србије.

Такође, он је додао да је приметан велики напредак у степену оспособљености и опремљености Војске Србије.

Данашњем састанку присуствовао је и амбасадор САД Кристофер Хил.

"Када се употреби антихистаминик у облику сирупа, његово дејство започиње за 20 минута, а максимални ефекат се постиже за два сата. Њихово дејство траје 6 сати. Медјутим не препоручује се апликација више од једном дневно, седам до десет дана па се прави пауза. Што се тиче назалних корикостероида у виду спрејева они могу да се користе 20 дана непрекидно", наводи др Никола Николић, начелник ОРЛ ОБ Крушевац.

До краја септембра, када се очекује да концентрција амброзије буде у границама дозвољене, свима који су алергични савет је да избегавају шетње по ветру и јутарње изласке, јер тада у ваздуху има највише полена.

Одлуком, којом су 3. и 4. мај проглашени Данима сећања на жртве масовних убистава, подстиче се изградња културе сећања на страдале и шаље јасна порука да жртве не смеју бити заборављене, као и да овакви трагични догађаји не смеју да се понове.

Различите активности допринеле би подизању свести јавности, посебно младих о томе како спречити да се овако трагични догађаји понове, навела је Влада у саопштењу.

Почев од ове школске године, Министарство просвете је у правилницима о календару образовно-васпитног рада основних и средњих школа утврдило обележавање Недеље сећања и заједништва, као неговање културе сећања и одавања почасти невиним жртвама, ученицима и младима, кроз примере добре праксе реализоване током школске године, развој и промоцију хуманости, емпатије, толеранције, поштовања и дијалога.

Чланови Владе усвојили су и Извештај о раду Радне групе за успостављање Меморијалног центра у знак сећања на жртве масовног убиства у Огледној основној школи "Владислав Рибникар".

На седници је усвојен Закључак о усвајању Програма за подршку спровођења мера у циљу спречавања породичног и вршњачког насиља у 2024. години, за који је опредељено 55 милиона динара.

Програмом се утврђују циљеви, промовисање примера добре праксе, подршка у спровођењу мера и подизању капацитета професионалаца за примену прописа, како би били у стању да препознају и адекватно реагују у случајевима насиља.

Повређених и страдалих нема.

На терену је 13 ватрогасаца са пет возила.

„Наше прогнозе су да ћемо имати ванредну одбрану од поплава у сектору Бездана и Апатина. А да ће се низводно, значи сектор Богојева, Бачка Паланака, Нови Сад, максимални водостаји кретати ту негде до границе проглашења ванредне одбране од поплава“, каже Игор Колаковић, помоћник директора за техничке послове Воде Војводине.

Граница је 700 центиметара, али се рачуна и на насипе, па се за сада о постављању џакова и не размишља.

„Рецимо на Бездану где данас уводимо редовну одбрану од поплава је висина насипа 921центиметара, а у Новом Саду 925, значи код ванредне одбране од поплава када дођете до 700 центиметара, ви имате још 225, па плус ако су потребни џакови радићемо даље“, каже Владимир Галић, покрајински секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство.

За сада се прати ситуација у Аустрији и Мађарској, а у Будимпешти се очекује највиши водостај до 841центиметара, који ће до наше земље, према прогнозама, ослабити бар за метар.

„Затворили смо све уставе на насипима, црпне станице, бродске преводице. Врши се детаљан преглед и обилазак свих насипа и уводи се дневно дежурство, а када се прогласи ванредне уводићемо ноћно дежурство”, каже Игор Колаковић, помоћник директора за техничке послове Воде Војводине,

Иако је још у магацинима, механизација и друга опрема се припрема, уколико буде било потребе за њом, а надлежни тврде да од предходних великих поплава нису седели скрштених руку.

„Не размишља се осам дана пред увођење редовне или ванредне одбране од поплава, шта ћете урадити са вашим водотоковима, шта ћете урадити са водним објектима, са водозаштитним објектима, са хидро системом ДТД-а и тако даље, него се ради једно дуже време, па смо ми предходних осам година уложили 38 милијарди динара у ове објекте, према томе ми можемо да кажемо да је стање врло задовољавајуће“, наводи Владимир Галић, покрајински секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство.

Већи водостај у Војводини једино се очекује на Дунаву, док на осталим рекама и водотоковима нема значајних пораста нивоа.

На састанку министра и руководилаца здравствених установа детаљно је анализирана припрема за решавање листе чекања за ЦТ прегледе, који ће бити урађени предстојећег викенда.

По налогу министра Лончара, установе су у току недеље контактирале све пацијенте који су на листама чекања за ову дијагностичку процедуру, и на основу тога направиле план и редослед по којем ће грађани долазити у сваку здравствену установу, током суботе и недеље.

У петак, од 8 часова, сви грађани којима ће током викенда бити урађени прегледи са контрастом, урадиће неопходне лабораторијске анализе (креатинин и уреа) за ту врсту прегледа у истој здравственој установи у којој ће бити обављен и ЦТ, појашњава се у саопштењу.

У саопштењу Министарства здравља наводи се такође да ће у недељу, 22.септембра бити настављена акција бесплатних превентивних прегледа. Напомиње се да ће тог дана у свим здравственим установама у Србији, у периоду од 8 до 17 часова, сви грађани бити у прилици да обаве преглед хематолога и преглед гастроентеролога, измере крвни притисак и ураде лабораторију (крвна слика, биохемија, ЛДХ, феритин, Фе, билирубини, трансаминазе, ЦРП) као и тумор маркере (ЦЕА, ЦА 19-9, и АФП опционо).

Из министарства указују на то да прегледе и овога пута могу да ураде сви грађани, и они без здравственог осигурања, и то без заказивања.

Листа здравствених установа у којима ће током викенда бити обављани ЦТ прегледи, са терминима, као и листа здравствених установа које учествују у акцији, са детаљном врстом прегледа који ће бити обављани у свакој установи биће истакнуте на званичној интернет страници Министарства здравља https://www.zdravlje.gov.rs/ 

Први је забрана српске робе на тржишту КиМ од јуна прошле године, а други став Приштине да убудуће у Цефти буде представљена и активна не као Унмик, већ искључиво именом Косово.

У октобру, на скупу поводом десетогодишњице оснивања Берлинског процеса, јединог регионалног формата који покрива све земље региона, централни циљ биће деблокирање регионалне економске сарадње у оквиру организације Цефта, најавио је немачки изасланик за Балкан Мануел Сарацин.

У случају да не укине забрану увоза робе из централне Србије, Берлински процес може остати без даљег учешћа Приштине, а то упозорење стигло је из немачке амбасаде, након што је влада одбила да у Цефта буде представљана са фуснотом.

„Берлински процес је једини свеобухватни регионални формат за све земље Западног Балкана. Циљ му је да унапреди регионалну сарадњу, као и сарадњу са ЕУ у бројним областима политике за подршку земљама у региону да постигну стандарде ЕУ и њихову интеграцију у ЕУ. Наравно, политика Берлинског процеса се неће променити и надамо се да ће Косово наставити да учествује. Међутим, ако оно настави да блокира сваки даљи напредак на регионалном заједничком тржишту, наћи ћемо начин да наставимо овде без Косова. Ово укључује деблокирање доношења одлука Цефте", наводи се у ставу немачке амбасаде у Приштини подељеном медијима на албанском.

Немачка је преузела улогу деблокаде међународних и регионалних иницијатива, насталих одлукама владе Аљбина Куртија. Немачка је преговарала о пакетном споразуму о уклањању Унмика из Цефта  одлучивања како би Приштина могла да представља саму себе.

Истовремено, од владе у Приштини се тражи да укине забрану увоза робе из централне Србије.

"Ако решење Цефта постане немогуће са Косовом, мораће да се деси без њега. Биће одлука Косова у којим деловима регионалне сарадње ће наставити да учествује", категорични су из немачке амбасаде.

Приштина је другу годину под санкцијама ЕУ, којима су блокирана инвестициона средства у висини од око 300 милиона евра, а сада им прети и искључење из Берлинског процеса и Плана раста за Западни Балкан.

Сарацин: Забрана пласмана српске робе је проблeм и за немачке произвођаче у Србији

Ма колико био, како каже, "прокосовски оријентисан", Мануел Сарацин не може да пређе преко једностраних потеза владе у Приштини, пре свих преко забране српске робе, усмено донете, а која погађа и немачке фабрике и произвођаче на територији централне Србије.

Сарацин каже да је Немачка понудила важну могућност за Приштину, предлажући решење које ће јој омогућити да буде представљена у телима Цефте и да се обезбеди заједничко регионално тржиште.

"Нудимо решење које омогућава Косову да се представља у Цефтиним телима и да обезбеди заједничко регионално тржиште, тако да се Цефта може проширити у корист становништва у целом региону Западног Балкана. Понудили смо споразум с једне стране, слушајући жељу Косова да буде представљено у органима Цефте, а затим смо понудили немачко-европску безбедност и безбедност граница. Али морамо бити јасни, ми, Немачка, желимо слободну трговину у региону и то укључује робу из Србије. Не само српска роба, већ и немачки производи који се производе у Србији не смеју да уђу на Косово и то није у складу са нашим принципима слободне трговине. Не можемо да направимо такав споразум за заједничку трговину на регионалном тржишту, имајући овакву ситуацију", нагласио је Сарацин медијима у Приштини.

Како би омекшао владу у Приштини и албанској јавности на КиМ објаснио тежину евентуалног искључивања из регионалних инцијатива, Сарацин је поменуо оживљавање иницијативе "Отворени Балкан".

"Ако се не обезбеди успех заједничког регионалног тржишта и великог плана Европске комисије, а камен темељац тога ће бити самит 14. октобра у Берлину, наравно да ће одмах уследити Отворени Балкан. Дакле, Отворени Балкан је створен да заобиђе Косово. Почели смо да радимо да Косово буде за истим столом, са истим правима, на истом нивоу са осталима. Морамо ићи напред, не можемо оставити цео регион да чека ову сарадњу. Не можемо да угрозимо заједничко регионално тржиште и Берлински процес не може да успе. Дакле, то није ни у интересу Косова, ни у нашем", рекао је Сарацин.

По њему, Приштина не може да блокира друге из региона. Нада се да ће учествовати на самиту у октобру, али да неће бити позвана у привремени механизам ако не крене са уклањањем трговинских мера, које, по његовом мишљењу, не доносе већу сигурност, већ делују против слободне трговине, па и за немачке производе из Србије.

"Косово треба да буде за столом. Ако влада Косова каже да им се не свиђа овај споразум и да им други нуде више, наравно да су слободни да донесу ову одлуку. Они једноставно неће имати прилику да блокирају нас и осталих пет у овом региону у овој сарадњи", нагласио је Сарацин.

Последице ако не поступи у складу са немачким саветом за Цефта споразум, биће ускраћивање понуђене користи од договора.

"Договор је на столу. Ако Косово не искористи ово, неће стићи ни до осталих ствари на том столу. Јасно смо ставили до знања да овај механизам има могућност да се Косово врати касније, али је тада цена већа. Понекад је боље потписати уговор него чекати касније, јер и цена може да се помери. Био сам у Бриселу и неки људи су ми говорили да ће, ако Косово блокира Цефту, бити веома тешко да се придружи Плану раста и приступи тржишту ЕУ. Конкретно за Косово, то би могло бити препрека у ЦЕЕПА плану. Последице, дакле, могу бити по људе, по грађане. Дакле, можете блокирати само себе, не можете блокирати друге. Међутим, ово није удар на Косово, већ хитна потреба да се напредује у овој регионалној сарадњи. Немачка не може да чека Косово, ако не успе да се договори", подвукао је Сарацин.

Влада премијера Аљбина Куртија у Приштини у јуну прошле године усменом одлуком забранила је пласман и продају производа из фабрика у централној Србији. Тада су одлуку у влади објаснили наводним безбедносним разлогом и страхом да у комионима са робом, наводно, може бити и оружја.

“Видите колико је времена прошло и неке ствари се нису промениле, да у игри, ето можемо да кажемо, али остале су исте, ми живимо и патријархату, али то је то”, наводи Уна Костић, глумица.

Историја српског позоришта нам говори да је "Коштана" Боре Станковића и након више од сто година од првог извођења своју популарност задржала. Наравно, уз прерађивања, модернизацију и прилагођавање времену.

“Ми смо ово ставили, да кажем у једну безвременску зону и у ситуацију која може да се догоди било коме било кад и било где. Очекивања родитеља онако како сам га ја ликом градио су идентична у односу на оно што је било пре”, каже Александар Маринковић, глумац.

“Некако покушавам неко друго читање Миткета да направим, да представим човека који иако тугује, иако жали да ипак он има мало хумора и позитивне енергије у њему”, каже Дејан Милић, глумац.

Током комплетне представе из извансценског простора допира музика и песма, онако како и доликује Мокрањчевим свечаностима које се вечерас настављају наступом камерног оркестра "Гудачи Светог Ђорђа" из Београда.

Штаб за ванредне ситуације Општине Апатин навео је у саопштењу да прати ситуацију и за сада се припрема за предузимање мера редовне одбране од поплава.

У случају даљег пораста и проглашења ванредног стања активираће се посебне мере утврђене планом заштите и спасавања.

Стање у Бездану је нешто другачије, где Дунав данас износи 480 центиметара.

Надлежни су најавили превазилажење граница редовне одбране од поплаве код Бездана сутра, а код Богојева, Бачке Паланке и Новог Сада 21. и 22. септембра са тенденцијом даљег пораста.

Вежба спасавања у Апатину 

У Апатину је данас одржана и једнодневна вежба спасавања и рад на води у организацији Друштва подводних активности Апатин, који делује као део специјализоване јединице цивилне заштите МУП-а Србије и Сектора за ванредне ситуације из Сомбора.

"Мислим да ће други талас, за пар дана, бити критичан. Срећа па је била суша, па ће вода отићи у канале, у подводне воде и на ово наше подручје", предвиђа локални становник.

На апатинској марини, учесници вежбе изводили су проверу опреме на обали и из чамца, спасавање утопљеника и лица угрожених у ванредним ситуацијама, као и њихову евакуацију и превоз чамцима.

Чланови ове јединице и друштва наредних дана ће наставити са обиласком насипа код Апатина, ради идентификовања потенцијалних слабих тачака и спречавања евентуалних опасности.

Добра вест, јер комесарка долази из земље која важи за “пријатеља” проширења, снажно подржава чланство Западног Балкана у ЕУ и разуме ситуацију у овом региону. То је свакако повољније од комесара који би дошао из неке од балтичких земаља, што је била једна од могућности у оптицају.

Мање добра вест је што је Марта Кос донекле насумично изабрана кандидаткиња, која није била ни почетни избор сопствене владе. Нема искуства у европским пословима, мало је позната изван Словеније и долази из мале земље чланице. У том смислу, овај предлог указује на мањак амбиције кад је реч о проширењу.

Ипак, после више од 10 година стагнација и блокада, Урсула фон дер Лајен обећава да ће проширење поново бити један од главних приоритета нове Европске комисије. Најавила је да ће се нови комесар за проширење бавити искључиво овом темом, одвојено од политике суседства.

Шта би у наредних пет година могао да буде реалистичан циљ нове Европске комисије

Аналитичари и дипломате верују да би у наредних пет година Европска комисија могла да закључи преговоре о чланству са једном или више земаља. Додуше, то ће, као и до сада, зависити пре свога од политичке воље унутар ЕУ и у земљама кандидатима.

Управо је политичка воља оно што је највише недостајало на обе стране у последњој деценији.

Пре тачно 10 година Жан Клод Јункер је, преузимајући дужност председника Европске комисије, изјавио да за време његовог мандата неће бити новог проширења.

Иако је неким деловала само као констатација очигледног, ова порука охладила је ентузијазам за ЕУ на Западном Балкану и дала изговор владама у региону да не спроводе реформе. Током дужег периода политика проширења Брисела сводила се на то да се овај процес што безболније одложи, уместо да се успешно приведе крају

Десет година касније, геополитички контекст је сасвим другачији.

У недавном говору на Стратешком форуму у Бледу, Фон дер Лајен је поручила да је рат у Украјини вратио проширење на агенду ЕУ.

"Агресија Русије на Украјину је прекретница у историји Европе као што је то била 1989. година", рекла је председница Европске комисије.

Обновљена подршка проширењу остала на нивоу реторике

У међувремену, Украјина и Молдавија су у рекордном року добиле статус кандидата и започеле преговоре о чланству. После дугог застоја, одређене кораке ка ЕУ учиниле су и Босна и Херцеговина и Грузија.

Додуше, обновљена подршка проширењу у последње две године остала је углавном на нивоу реторике и симболичних гестова. Стварну политичку амбицију да се заиста доврши посао проширења нова Европска комисија тек треба да покаже на делу.

У стварности, то би значило да закључи преговоре са неким од кандидата и, у најмању руку, припреми јасну мапу пута ка чланству за све земље у процесу.

Пре пет година садашњи комесар за проширење и суседство Оливер Вархељи преузео је дужност са амбицијом да бар једна земља буде спремна за чланство до краја његовог мандата, али то се није догодило.

Многи верују да би комисија овог пута могла да заврши преговоре о чланству са једном или више земаља кандидата и доведе их на сама врата чланства.

"Не верујем да ће у наредних пет година неке земље већ приступити ЕУ, али сасвим је могуће да Европска комисија заврши преговоре са неким од кандидата и припреми Уговоре о приступању. Након тога започела би ратификација у земљама чланицама која може да потраје и до две године", каже Жига Фактор из бриселског института "Еуропеум".

Фактор сматра да је именовање засебног комесара и директората за проширење добродошао сигнал да ће комисија имати више капацитета да се ефикасно бави овим питањем.

Јан Теличка, бивши главни преговарач Чешке Републике о чланству у ЕУ каже да је пет година сасвим довољан период да се закључе преговори, ако за то постоје сви неопходни "састојци". Тим пре што неке земље, Србија и Црна Гора, преговарају већ више од 10 година.

"Да би се то постигло, потребно је да се унутар ЕУ очува моментум за проширење који је настао ратом у Украјини. Неопходно је и да земље кандидати отклоне сваку сумњу да су заиста опредељени за чланство у ЕУ и спремни да учине напоре који воде ка том циљу", каже Теличка.

Аналитичари очекују да би мандат нове комисије могао да донесе и неке иновативне приступе политици прошрења- дуже транизиционе периоде након пријема у ЕУ и наставак политике "постепеног" приступања.

Нешто од тога већ је на делу кроз План раста за Западни Балкан, чија примена би требало да почне до краја ове године. Циљ плана је економска конвергенција ЕУ и Западног Балкана, кроз финансирање од шест милијарди евра, у замену за реформе које воде ка ЕУ.

Брисел уверава да иновативни концепти неће заменити главни циљ – пуноправно чланство.

У преговорима најдаље одмакле Црна Гора и Србија

Од оснивања, ЕУ је прошла кроз седам таласа проширења. До највећег, такозванонг "Биг банг" проширења дошао је 2004. године, када је у ЕУ ушло истовремено 10 нових земаља.

У реду за ЕУ је сада поново 10 земаља кандидата, али више нико не очекује нови Биг Банг. Уместо тога, реалније је да земље приступају ЕУ у више група од по неколико земаља

"Највероватније је да у првој групи буде Црна Гора, заједно са Молдавијом и можда још једном земљом. То би био солидан почетак, који би другима показао да је напредак могућ", сматра Жига Фактор из Института Еуропеум

Црна Гора и Србија су формално најдаље одмакли у процесу преговора о чланству.

Србија је, са 22 отворена преговарачка поглавља од укупно 3,5 далеко испред Молдавије, која процес преговора још није ни започела.

Међутим, преговори са Србијом дефакто су замрзнути већ три године, након одбијања Београда да се придружи санкцијама Русији због рата у Украјини.

У таквим политичким околностима тешко је говорити о убрзању процеса приступања.

Јан Теличка каже да су све земље Источне Европе преоговоре завршиле у року од четири до пет година јер је тада постојала јасна политичка воља на обе стране и извесност око крајњег циља.

"Мислим да данас постоји извесност да ће Западни Бакан бити део ЕУ. Али та извесност ипак зависи и од домаће политике. Ако би Влада Србије јасно показала да жели да буде део ЕУ и допринесе њеној изградњи, да буде поуздан партнер у којег нико неће имати сумње, онда би све друго биле техникалије у преговорима", верује Теличка.

Црна Гора би могла да уђе у завршну фазу преговора

Како ствари стоје, Србија ни до краја ове године неће остварити напредак у преговорима, иако Европска комисија тврди да је наредни преговарачки кластер спреман за отварање.

Црна Гора би могла да уђе у завршну фазу преговора и започне са затварањем поглавља. Албанија би ове јесени могла да започне са стварним напретком и отварањем поглавља.

Северну Македонију и даље блокира неиспуњени захтев Бугарске да измени устав.

Босна и Херцеговина је у марту отворила преговоре о чланству, али даљи кораци нису на видику због унутрашњих неслагања око реформи. Приштина је 2022. поднела захтев за чланство, али земље чланице, од којих пет и даље не признаје једнострано проглашену независност, нису узеле захтев у разматрање.

Последњи пут ЕУ се проширила 2013. године, када је примљена Хрватска. Једанаест година касније, проширење је поново високо на агенди, али и даље није јасно када би нека од земаља кандидата могла да приступи ЕУ.

Дужина процеса довела је до замора и дубоко укорењеног скептицизма у земљама Западног Балкана. То је повећало утицај спољних фактора, допринело демократском назадовању и довело до тога да су неке земље мање спремне за чланство данас, него пре десет или пет година.

Жига Фактор се нада да ће нова Европска комисија послати сасвим другачију поруку од комисије Јункера.

"Надам се да ће нова Комисија и нови комесар за проширење преокренути негативно расположење. И да ће порука бити да је ЕУ спремна за нове земље, али и да кандидати треба да се спреме за приступање“, истакао је Фактор.

Нова Европска комисија требало би да преузме дужност до 1. новембра, након што сви кандидати за комесаре добију појединачно зелено светло Европског парламента.