Smederevska policija uhapsila je večeras Sretena Perića (25) iz sela Bostane, opština Novo Brdo, na Kosovu i Metohiji zbog osnovane sumnje da je 28. avgusta u tom selu bacio tri bombe i tom prilikom povredio osam lica.

Direktor policije Milorad Veljović izjavio je agenciji Tanjug da je Perić na seoskoj slavi Velike Gospoine, posle rasprave, prošle subote oko 22 sata bacio tri ručne bombe, od kojih je jedna eksplodirala.

Povrede je zadobilo osam lica - dvoje teške, a šestoro lakše povrede, naveo je Veljović.

Tužilac je, podsetio je direktor policije, taj akt okarakterisao kao pokušaj ubistva, pa je Periću određeno policijsko zadržavanje do 48 sati i on će u tom roku biti izveden pred istražnog sudiju Višeg suda u Vranju.

U Srbiji je prošle godine uhapšeno više ljudi zbog korupcije nego u poslednjih pet godina, a za 18 meseci primene Zakona o oduzimanju nelegalno stečene imovine oduzeta imovina vredna više od 200 miliona evra, izjavio u Beču ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić.

Na konferenciji pod nazivom "Od vizije do realnosti: Novi, holistički pristup borbi protiv korupcije", Dačić je rekao da korupcija i kriminal razaraju tkivo svake države i društva i da zato borba protiv tih pojava treba da bude prioritet svake vlade, saopšteno je iz Ministarstva unutrašnjih poslova.

"Nema uspešne borbe protiv kriminala i korupcije bez međunarodne saradnje policije, tužilaštva, sudova i nevladinih tela za borbu protiv korupcije", rekao je Dačić i dodao da je policijska saradnja na Zapadnom Balkanu veoma dobra i za nekoliko koraka ispred političke saradnje zemalja u regionu.

Ministar je dodao da je jedan od pet prioriteta na kojima je formirana Vlada Srbije borba protiv kriminla i korupcije i da su stvorene sve pravne i zakonodavne pretpostavke za uspešnu borbu protiv korupcije.

Na skupu u Beču danas je osnovana Međunarodna akademija za borbu protiv korupcije, u prisustvu generalnog sekretara UN Ban Kimuna i ministara iz više od 30 zemalja sveta.

Osnivački dokument je potpisalo 35 zemalja, uključujući Srbiju. Govoreći o osnivanju Akademije, ministar Dačić je izjavio da će Srbija, kao njen osnivač, dati najveći mogući doprinos uspehu te inicijative.

Akademija će funkcionisati kao centar za obrazovanje, obuku, saradnju i akademsko istraživanje u oblasti borbe protiv korupcije kroz holistički pristup.

Zbog sumnje da je organizovao više ubistava, Tužilaštvo za organizovani kriminal podnelo je sudu zahtev za sprovođenje istrage protiv Luke Bojovića.

Bojović se sumnjiči za likvidaciju Branka Jeftovića Jorge 2004.godine, kao i pokušaj ubistva Andrije Draškovića i Zorana Nedovića Šoka iste godine, kada su poginuli njihovi telohranitelji Dejan Živančević i Milutin Jovičić.

Istražni sudija Specijalnog suda u Beogradu sada bi trebalo da odredi datum za saslušanje Bojovića i uputi mu poziv.

Ukoliko se ne odazove, za njim će biti raspisana međunarodna poternica pošto pravosudni organi u Srbiji veruju da se Bojović već duže vreme ne nalazi u zemlji.

Takođe, biće doneto i rešenje o vođenju krivičnog postupka u njegovom odsustvu.

Sa pomenutim ubistvima, ali i drugim krivičnim delima, Bojovića je povezao pripadnik "zamunskog klana" Sretko Kalinić.

Protiv Kalinića je već u toku istraga zbog sumnje da je učestvovao u izvršenju pomenutih ubistava.

Sretko Kalinić je još i pre izručenja Srbiji opisivao kako je sa Lukom Bojovićem ubio Milana Jurišića i Ninoslava Konstantinovića.

Bojović je bio uhapšen u septembru 2007. zbog sumnje da je skrivao odbegle pripadnike zemunskog klana, ali, kako za to nije bilo dokaza, optužen je samo za nezakonito posedovanje oružja i falsifikovanje dokumenta.

Iz pritvora je pušten  u aprilu 2008. pošto je prvostepenom presudom osuđen na 15 meseci zatvora zbog oružja i falsifikovanih dokumenata.

Policija je zaplenila 96.500 tableta ekstazija i amfetamina, koje je pronašla kod holanskog državljanina turskog porekla na graničnom prelazu Gradina. Ukupna vrednost zaplenjene robe je oko 300.000 evra.

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić rekao je Tanjugu da je zaplenjeno 23.754 grama ekstazija, odnosno oko 94.000 tableta i 1.027 grama amfetamina, odnosno oko 2.500 tableta.

Komandir stanice Granične policije u Dimitrovgradu Slaviša Igić rekao je agenciji Beta da je droga zaplenjena u automobilu "audi" kojim je upravljao državljanin Holandije turskog pokrekla T.S. (33).

"Tablete ekstazija i amfetamina zaplenjene su jutros oko 10 sati, a 17 paketa droge je bilo sakriveno u zadnjem delu automobila, ispod tapacirunga", rekao je Igić.

Protiv osumnjičenog je pokrenut postupak, a pored droge zaplenjen je i automobil, naveo je Igić.

Suđenje pred Višim sudom u Beogradu u slučaju ubistva francuskog navijača Brisa Tatona odloženo je za novembar, jer se od sedam svedoka pojavio samo jedan. Reč je o medicinskom tehničaru Saši Babiću koji je bio na intervenciji na Obilićevom vencu kada je Taton brutalno pretučen.

Predsednica suskog veća Mirjana Ilić rekla je da bi bilo necelishono da se on saslušava bez prethodnog saslušanja doktorke Hitne pmoći Mirjane Čubrić koja se zbog godišnjeg odmora nije pojavila na pretresu.

Nisu se pojavila ni tri svedoka iz Francuske pošto im, kako je navela Ilićeva, nije uručen poziv, kao ni svedok Žarko Milekić i zaštićeni svedok A2 koji se nalazi u Crnoj Gori.

Sudu je dostavljen izveštaj policije da su strupili u kontakt sa svedokom A2 ali koji je rekao da je na privremenom radu u Crnoj Gori i da se u Beograd vraća u novembru.

Punomoćnik roditelja Brisa Tatona advokat Slobodan Ružić rekao je da se čini da postupak ide dosta sporo i da su Tatonovi roditelji nezadovoljni zbog toga.

On je ocenio da ono što otežava proces jesu autocenzura i strah ljudi da kažu šta su videli, a kako je dodao, na Obillićevom vencu je bilo dar 100 ljudi i nemoguće je da niko ništa nije video.

Članovi grupe optuženi za teško ubistvo su pritvoru, osim Đorđa Prelića i Dejana Puzigaće koji su u bekstvu i njima će se suditi u odsustvu.

Državljanin Francuske je od povreda umro posle 12 dana u beogradskom Urgentnom centru.

Pored Prelića i Puzigaće optuženi su i Stepa Petrović, Stefan Veličković, Milan Tarlać, Dragan Tomasović, Jovan Karbić, Bojan Matijević, Milan Vujović, Ivan Grković, Vladan Suvajac, Ljubomir Marković, Branimir Četnik i Dejan Stanković.

Vladimir Bošković optužen je za pomaganje počiniocima posle izvršenog krivičnog dela i on se jedini brani sa slobode.

Suđenje je počelo 21. aprila i do sada su saslušani roditelji ubijenog Tatona, Suzan i Alan, nekoliko svedoka oštećenih iz Francuske kao i jedan zaštićeni svedok.

Francuski državljanin Bris Taton brutalno je prebijen 17. septembra prošle godine, u bašti kafea na Obilićevom vencu, u centru Beograda, bejzbol palicama, šipkama i bakljama uoči utakmice fudbalskih klubova Partizan i Tuluz.

Mađarska pogranična policija uhapsila je jednog Srbina kojeg traže nemačke vlasti zbog oružane pljačke, rekao je danas predstavnik policije agenciji MTI.

Reč je o 28-godišnjaku koji je putujući autobusom, pokušao da pređe granicu sa falsifikovanim pasošem, navodi mađarska agencija.

U policiji kažu da je on prepoznat na osnovu fotografije, odnosno da je bio na listi traženih osoba. Nakon pretresa autobusa, policija je pronašla i njegova prava identifikaciona dokumenta.

Uhapšeni Srbin je optužen da je učestvovao u pljački pošte.

Policija je u Sremskoj Mitrovici uhapsila četiri osobe zbog sumnje da su izvršili krivična dela trgovine ljudima i obljube nad detetom, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Uhapšeni su Žarko K. (48), Dušica K. (47) i Milan B. (48), zbog sumnje da su izvršili krivična dela trgovine ljudima, obljube zloupotrebom položaja i obljube nad nemoćnim licem, navodi se u saopštenju.

U saopštenju se navodi da je Dragan C. (25) uhapšen zbog krivičnog dela obljube sa detetom, a na štetu četiri maloletne osobe, dva ženskog i dva muškog pola, starosti od 7 do 15 godina, svi iz Inđije.

Policija navodi se da su Žarko K. i Dušica K. od 2003. do 1. septembra 2010. godine, zloupotrebom poverenja i roditeljstva, iako su se maloletna lica nalazila u hraniteljskim porodicama, kontinuirano i s umišljajem najpre prinudili oštećene na prosjačanje.

Pri tome su, navodi se u saopštenju, maloletnice prinudili i na prostituciju tako što su ih predavali Milanu B. koji im je za pružene seksualne usluge davao određene robne i novčane naknade.

Dragan C. je osumnjičen da je od 2004. do 2006. seksualno iskorišćavao dete ženskog pola, rođeno 2003, ističe se u saopštenju.

Osumnjičeni su uz krivičnu prijavu sprovedeni dežurnom istražnom sudiji Višeg suda u Sremskoj Mitrovici.

U saobraćajnoj nesreći na putu Niš-Pirot kod sela Ostrovice u Sićevačkoj klisuri, dvoje grčkih državljana poginulo je na licu mesta, dve osobe su teško, a četiri lakše povređene.

Nesreća se dogodila u 7 i 30 časova, kada je vozač "opel astre" izgubio kontrolu nad vozilom i direktno se sudario sa džipom "krajsler".

Vozač "fijata" sa auto prikolicom je, da bi izbegao direktan sudar sa "opel astrom", sleteo sa puta.

Uzrok nesreće je neprilagođena brzina kretanja "opel astre", potvrđeno je u policiji.

Poginuli su vozač "opel astre", Grk Mangos Panagiotis (48) i putnica u istom vozilu Grkinja M.I. (13), a teže su povređeni putnik u "opel astri" Grkinja Karafili Eleni (39) i suvozač u džipu, bugarska državljanka Georgiva Gergana Vasileva (39), naveli su u policiji.

Državljani Bugarske koji su putovali džipom, Volčeva Maria Jankova (68), Valčev Vasil Georgiev (71), Pošova Rebeka Todorova (18) i P.I.T. (10), zadobili su lakše povrede.

Povređeni su odmah prebačeni na hiruršku kliniku Kliničkog centra u Nišu.

Bivši ratni načelnik Generalštaba Vojske Republike Srpske Zdravko Tolimir, koji se nalazi u pritvoru Haškog suda, odbio je da bude podvrgnut tretmanu noćnih provera, jer ih smatra protivnim osnovnim načelima ljudskog prava.

Sudsko veće Međunarodnog krivičnog tribunala u Hagu je sprečavanje prakse noćnih provera uslovilo davanjem izjave u prisustvu svedoka, zbog čega je Tolimir to i učinio, saopštila je pres služba Haškog tribunala.

Tolimir je naveo da je više puta podnosio zahtev da ne bude podvrgnut takvom načinu postupanja, koje dovodi do uskraćivanja sna.

U Haškom tribunalu juče je nastavljeno suđenje penzionisanom generalu Tolimiru, koji se tereti za genocid, udruživanje radi činjenja genocida, zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja počinjenih između jula i novembra 1995. godine protiv bosanskih muslimana u Srebrenici i Žepi, u istočnoj Bosni i Hercegovini.

Većina odbeglih kriminalaca od "srpske pravde" sa crnogorskim državljanstvom ove jeseni će biti uhapšena u Crnoj Gori i izručena Srbiji, a isto čeka i lica sa crnogorskih poternica koja se u Srbiji kriju iza njenog državljanstva, najavljuju u Ministarstvu pravde.

Državni sekretar Slobodan Homen očekuje da će sporazum o izručenju sopstvenih državljana između srpskog i crnogorskog ministarstva pravde biti zaključen u najskorije vreme i ističe da on nije samo u interesu Srbije i Crne Gore već i celog Balkana, kako kriminalci s ovih prostora više ne bi imali sigurno utočište.

Vlada Srbije usvojila je prošle sedmice Nacrt ugovora između Srbije i Crne Gore o međusobnom izručenju sopstvenih državljana, a uskoro bi isto trebalo da učini i crnogorska vlada, pošto je Ministarstvo pravde Crne Gore, takođe, utvrdilo platformu za sporazum, rekao je Homen Tanjugu.

"Smatramo da tu ne postoje nikakve suštinske razlike i da je pitanje trenutka i volje kada će sporazum biti potpisan", naglasio je Homen.

Nacrtom ugovora Vlade Srbije predviđeno je izručenje okrivljenih za krivična dela organizovanog kriminala, korupcije, terorizma, kao i za krivična dela za koja je zaprećena kazna preko tri godine zatvora, ili se za ista može izreći mera bezbednosti, odnosno vaspitna mera, rekao je Homen.

Nacrt predviđa i mogućnost ustupanja krivičnog gonjenja ukoliko zamoljena država, ipak, odbije da izruči lice koje ima njeno državljanstvo.

Država koja odbije izručenje dužna je da svoje nadležne organe obavesti o toj odluci u cilju eventualnog krivičnog gonjenja i od druge države zatraži ustupanje informacija, dokumentacije i predmeta.

Regulisan je i poseban slučaj kada se izručenje sopstvenih državljana neće dozvoliti - "kada je prema pravu obe države ugovornice propisana kazna zatvora, mera bezbednosti ili vaspitna mera koja uključuje oduzimanje slobode, u najdužem trajanju od pet godina i ako bi izručenje očigledno izuzetno teško pogodilo lice čije se izručenje traži zbog njegovih godina, dugog boravka u zamoljenoj državi i drugih ozbiljnih razloga lične prirode".

Predviđeno je da ovaj ugovor počne da se primenjuje danom potpisivanja, a da na snagu stupa posle potvrđivanja u parlamentima obe države.

Sporazum o izručivanju vrhunac saradnje država

Državni sekretar je ocenio da je vrhunac dobre saradnje među državama upravo postojanje sporazuma o izručenju sopstvenih državljana.

"Dugi niz godina nakon raspada Jugoslavije to je bio suštinski problem, jer su lica sa poternica - kriminalci posedovali više državljanstva i pasoša", objasnio je Homen.

Izručenje nije bilo moguće zbog ustavnih prepreka, a zbog nedostatka političke ili neke druge volje nije preduzimano ni krivično gonjenje.

Prema Homenovim rečima, Srbija je pre više od dve godine inicirala potpisivanje takvih sporazuma, i kako je naveo "ono što je pozitivno je spremnost svih zemalja za njihovo zaključenje".

Prvi je nedavno zaključen sa Hrvatskom koji je doveo do konkretnog izručenja Sretka Kalinića, osuđenog za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića i brojna krivična dela koja je izvršio kao pripadnik "zemunskog klana", podsetio je Homen.

"Za razliku od Sporazuma sa Hrvatskom koji u ovoj prvoj fazi podrazumeva samo izručenje za krivičnih dela organizovanog kriminala i korupcije, sa Crnom Gorom smo razgovarali i predložili opšti sporazum čiji bi predmet bila i korupcija, ratni zločini i druga teža krivična dela ", rekao je Homen.

Cilj ovih sporazuma je da se obesmisli postojanje dvojnog državljanstva radi izbegavanja krivične odgovornosti, jer će, kako je objasnio, postati apsolutno nebitno da li neko ima srpsko, crnogorsko ili hrvatsko državljanstvo ako je počinilac krivičnog dela, istakao je Homen.

Na srpskim poternicama nalazi se dvadesetak crnogorskih državljana među kojima su i pripadnici Šarićeve grupe optuženi za šverc kokaina iz Latinske Amerike - Goran Soković, Dejan Šekularac, Boris Laban, Draško Vuković i Darko Tošić, a čije će izručenje Srbija moći da zahteva posle potpisivanja sporazuma.

Crnogorsko pravosuđe potražuje duplo manji broj srpskih državljana.