"Učenice se nalaze na intenzivnoj nezi, zbog povreda glave, vrata i grudnog koša. Pratimo njihovo zdravstveno stanje, obavljeni pregledi ukazuju da nemaju značajnije unutrašnje povrede", rekao je Aranđelović.

Prema njegovim rečima, treća devojčica, koja je nakon nesreće dovezena u Gračanicu u KBC, imala je povredu arkade i puštena je kući.

Đački autobusi svakodnevno prevoze učenike do škola u Lapljem Selu, Gračanici, Sušici i Čaglavici.

Školski autobus prevozio je učenike iz Lapljeg Sela do Livađa i Gušterice, a udes se najverovatnije dogodio zbog neočišćenog snega na putu. Autobus je skrenuo sa puta, a zbog smeta je izbegnuta veća nesreća.

Saobraćajna nezgoda dogodila se na putu Livađe - Gušterica.

Na centralnom Kosovu, osim magistralnog puta Priština-Gnjilane koji se redovno čisti, na svim ostalim putevima u sredinama gde žive Srbi saobraćaj se otežano odvija.

Od juče je zbog niskih temperatura i kašnjenja školskih autobusa u svim srednjim školama na centralnom Kosovu početak nastave pomeren za sat vremena.

Južnoafrička policija otkrila je osobu koja bi mogla da bude odbegli narkobos Darko Šarić i proveriće sa Interpolom i policijom u Srbiji i Crnoj Gori da li je reč o osobi optuženoj za šverc narkotika iz Južne Amerike, rekao je za podgorički Dan Mekintoš Polela, portparol južnoafričke službe za borbu protiv organizovanog kriminala.

Polela je potvrdio ranije napise da se osoba za koju južnoafrička policija veruje da bi mogla da bude odbegli Šarić nalazi "najverovatnije u blizini Kejptauna", ali nije želeo da saopšti druge detalje.

"On nije uhapšen, ali je predmet naše pažnje. I kada se obave provere sa Interpolom i vlastima Srbije i Crne Gore, preduzećemo dalje mere. Verujem da ćemo do ponedeljka dostaviti sav materijal. Posedujemo fotografije i druge dokaze o toj osobi, koje ćemo dati na uvid Interpolu i kolegama u Evropi, pa ćemo videti", rekao je Polela.

Polela je odbio da saopšti o kakvim dokazima je reč, tvdeći da za sada južnoafrička policija  može samo reći da "imaju osnova da veruju da je osoba o kojoj je reč zaista Darko Šarić".

"Naša je obaveza da proverimo o čemu se tu radi. Poznati su slučajevi begunaca iz Srbije, pošto je slučaj Saše Kovačevića, za koga se ispostavilo da je u Srbiji osuđen za ubistvo, izazvao dosta pažnje u Južnoj Africi", rekao je predstavnik južnoafričke policije.

Polela je objasnio da je južnoafrička policija nedavno rasvetlila važan slučaj u vezi sa srpskim mafijašima, navodeći da se proverama ispostavilo da je Saša Kovačević, u stvari, lažno ime Dobrosava Gavrića, osuđenog u Srbiji za ubistvo Željka Ražnatovića Arkana.

Pretresno veće Žana-Kloda Antonetija nedavno je naložilo da Šešelja pregleda ruski doktor Sergej Avdejev, koji je to već jednom učinio, na Šešeljev poziv.

Pošto je Avdejev odgovorio da u određenom roku ne može pregledati Šešelja, Tribunal je pronašao kardiologa iz Rusije, koji je pristao da to uradi.

Današnjim podneskom, sekretarijat Tribunala je obavestio sudije da je Šešelj odbio da ga taj ruski specijalista pregleda i da mu nije dozvolio uvid u medicinsku dokumentaciju.

U podnesku piše da je Šešelj, na pitanje da li odbija da ga pregleda bilo koji lekar iz Rusije, odgovorio da "se neće saglasiti da ga pregleda nijedan doktor koga je odredilo pretresno veće".

Za utorak, 7. februar, zakazana je rasprava o stanju u postupku protiv Šešelja, na kojoj će biti razmatrano i njegovo zdravstveno stanje. Pretresno veće je, zakazujući raspravu, naznačilo da je "zabrinuto" zbog bolesti Šešelja.

Hronologija bolesti

Šešelju je 6. januara pozlilo u pritvoru Tribunala u Sheveningenu, a posle ukazane hitne pomoći bio je prebačen u bolnicu u Lajdenu, gde mu je 12. januara, kako je medijima u Srbiji prenela njegova supruga Jadranka, ugrađen aparat za regulisanje srčanog ritma - pejsmejker.

Nakon što je vraćen u sudski pritvor, Šešelj je u dva navrata na kratko bio u bolnici radi kontrole, odnosno "iz predostrožnosti", po rečima predstavnice suda Nerme Jelačić.

Šešelja su prošle nedelje u sudskom pritvoru pregledali specijalisti iz Srbije po njegovom izboru, predvođeni Milovanom Bojićem. Oni su, po povratku u Beograd, izjavili da je Šešeljevo zdravlje ozbiljno ugroženo.

Tribunal je nekoliko puta saopštio da je Šešeljevo stanje, posle bolničkog lečenja, "stabilno".

SRS je u nekoliko navrata optužila Tribunal da Šešelja ne leči na primeren način, nazivajući to "pokušajem ubistva". Sud je kao "apsolutno neosnovane" odbacio te optužbe, podvlačeći da se Šešelju pruža najbolja raspoloživa medicinska nega.

Prošle godine, Šešelj je zbog tahikardije "poremećaja srčanog ritma" bio podvrgnut ablaziji, medicinskom zahvatu kojim se pravilan srčani ritam uspostavlja sondom ubačenom u srce kroz preponsku arteriju.

Šešelj je prošle godine odbio da ga pregleda kardiolog koga je odredio Tribunal, samo zato što dolazi iz Velike Britanije.

Suđenje Šešelju traje od novembra 2007. godine, a završne reči trebalo bi da počnu 5. marta. Lider radikala je u međuvremenu osuđen na 15 i 18 meseci zatvora zbog nepoštovanja suda, odnosno objavljivanja identiteta zaštićenih svedoka, a prva presuda je pravosnažna.

U pritvoru Haškog tribunala, Šešelj je od 24. marta 2003. godine kada se dobrovoljno predao odmah pošto je optužnica protiv njega bila objavljena.

Pregledom automobila kojim je upravljao Davor P. (29) pronađene su dve kese sa 20 paketa marihuane težine oko 20 kilograma.

Pretresom iznajmljene garaže, koju je osumnjičeni koristio u Zemunu, policijski službenici su pronašli još 30 paketa sa oko 30 kilograma marihuane, dok je u iznajmljenom stanu nađeno 300 grama marihuane, 200 grama anfetamina i vaga za precizno merenje.

Osumnjičeni je, uz krivičnu prijavu, priveden dežurnom istražnom sudiji Višeg suda u Beogradu.

"Zgrada je pregledana i oko petnaest do tri je utvrđeno da je dojava o postavljenoj bombi bila lažna", rekao je za Tanjug portparol leskovačke policije Boban Zdravković.

Prethodno su zaposleni u sudu bili evakuisani iz zgrade, a policija je izvršila kontradiverzioni pregled objekta.

Viši sud je, nešto posle 12 časova, obavestio policiju da su dobili anonimnu dojavu o podmetnutoj bombi.

"T.B je određen pritvor do 30 dana i doneto rešenje o sprovođenju istrage", izjavila je Tanjugu portparol Osnovnog suda u Jagodini Jasmina Tašković.

Pritvor je T.B određen "zbog opasnosti od bekstva i uticaja na svedoke", objasnila je Taškovićeva.

Istražni sudija je T.B saslušao na zahtev Osnovnog javnog tužilaštva zbog sumnje da je izvršila krivično delo "napuštanje nemoćnog lica", za šta je zaprećena kazna "od jedne do osam godina zatvora", dodala je Taškovićeva.

U saopštenju Policijske uprave u Jagodini od 31. januara, navedeno je da je "propuštanje dužnog staranja nad detetom uslovilo njegovu smrt". T.B je iste večeri uhapšena i određena joj je mera zadržavanja do 48 sati.

Devojčica je danas sahanjena na Mesnom groblju u Svilajncu.

Antidiverzione ekipe MUP-a proverile su pošiljku i kako je policija večeras saopštila u pošiljci su bile tri knjige autora Slobodana Mitrića.

Tužilac Vukčević je, u kratkom razgovoru sa reporterom RTS-a, potvrdio samo da je sumnjivi paket stigao na njegovo ime.

"Vukčevićeva supruga prijavila je službenom obezbeđenju sumnjiv paket zbog nepoznatog pošiljaoca i sumnje šta se u njemu nalazi", rekao je Fonetu direktor policije Milorad Veljović i objasnio da se ispostavilo da je reč o tri knjige.

Veljović je rekao da je pošiljalac paketa izvesni Mitrić i da Vukčevićeva supruga nije htela da ga otvori, pa ga je zbog toga dala pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova koji obezbeđuju njihov stan i oni su pozvali kontradiverzionu ekipu.

Deo Dobračine ulice u kojoj stanuje Vukčević bio je od 14 časova zatvoren za prolaz. Bile su tu brojne ekipe policije, a pripadnici kontradiverzione ekipe su, obučeni u opremu koja umanjuje efekat eksplozije, ušli u zgradu, uzeli sumnjivi paket, stavili ga u specijalnu prikolicu i odneli.

M. S. je otišao u izdvojenu prostoriju i ubio se svojim revolverom, za koji je imao dozvolu, a u trenutku ubistva u kući su bili njegova supruga i sudski izvršitelji.

U međuvremenu je pozlilo ćerki M. S, koja je vozilom Hitne pomoći prevezena u Klinički centar.

Na mesto događaja izašla je ekipa Službe hitne medicinske pomoći koja je konstatovala smrt, a uviđaj je izvršio istražni sudija Višeg suda u Kragujevcu u prisustvu zamenika višeg javnog tužioca i pripadnika policije i naložio je obdukciju M. S.

Advokat Tatomir Leković rekao je da je kuća M. S. prodata na licitaciji po sedam puta nižoj ceni od tržišne i da je kupac iz Beograda. Ta kuća ima oko 400 kvadratnih metara stambenog i oko 200 kvadrata poslovnog prostora.

Osnovi sud u Kragujevcu ranije je podneo zahtev za pružanje policijske pomoći, odnosno asistencije radi iseljenja M. S. i članova njegove porodice iz kuće koja je bila pod hipotekom i kasnije oduzeta.

"Pre nego što se otpočelo sa realizacijom pružanja asistencije, u kancelariji preduzeća 'Freon eko', koja se nalazi u sklopu oduzete kuće, u prisustvu sudskih izvršitelja, pravnici zastupnici M. S. i stranke iz Beograda, odnosno novog vlasnika te kuće, razgovarali su o odlaganju izvršne sudske presude", navedeno je u saopštenju.

kako je navedeno, na magistralnom putu Smederevska Palanka - Mladenovac, osumnjičeni Milanče I. i Marija M. su se najpre posvađali u kolima, nakon čega je ona izašla iz auta.

Potom je osumnjičeni čekićem gađao Mariju M. koja je pala, a zatim joj je prišao i zadao više udaraca čekićem u glavu, sapšteno je u MUP-u.

Nakon toga njeno telo je prevezao na drugu lokaciju i prekrio granjem.

Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 sati, nakon čega će biti priveden istražnom sudiji Višeg suda u Smederevu.

Policija je potvrdila da je beživotno telo devojke pronađeno juče u 15.15 časova u njivi u zaseoku Počević, pored puta Smederevska Palanka - Mladenovac, u ataru sela Kusadak, opština Smederevska Palanka, s vidnim povredama glave, prekriveno granjem.

"Prolaznica koja živi u neposrednoj blizini, otkrila je leš devojke juče oko 15.10 časova.  Na osnovu izgleda i odeće, utvrdili smo da je reč o dvadesetogodišnjoj Mariji M., čiji je nestanak prijavio njen otac", rekao je Tanjugu istražni sudija Višeg suda u Smederevu Predrag Lukić.

Nesreća se dogodila kada su se sudarili automobil nemačkih registarskih oznaka i kombi s beogradskim tablicama.

Prema saopštenju novosadske policije, poginuo je Tomislav Radin (41) iz Novog Sada.

U automobil "folksvagen" nemačkih registracija, koji je vozio Radin, u utorak uveče udario je kombi "mercedes", koji se kretao u istom smeru, od Novog Sada ka Beogradu, navodi se u saopštenju.

Jedan putnik u kombiju, Beograđanin, teško je povređen, a njegova sugrađanka je lakše povređena, kao i još tri putnice iz Češke.

Lakše je povređen i vozač kombija, Mišo D. (38) iz Beograda, protiv koga je podneta krivična prijava zbog sumnje da je odgovoran za teško delo protiv bezbednosti saobraćaja.

Povređeni su smešteni u Kliničkci centar Vojvodine u Novom Sadu i nisu životno ugroženi.

Saobraćaj na toj deonici auto-puta bio je obustavljen na dva sata.

"Pozvan je i roditelj zlostavljanog učenika i upućen da slučaj prijavi policiji, jer se desio van prostorija škole. Školski policajac obavestio je i Odeljenje za maloletničku delinkvenciju Policijske uprave u Požarevcu", rekao je agenciji Beta direktor Prosvetne inspekcije Velimir Tmušić.

Prema njegovim rečima na predlog tima za zaštitu učenika od nasilja, direktor škole je učenika koji je izvršio nasilje premestio u drugo odeljenje, obavio razgovor sa roditeljima zlostavljanog učenika, kao i svedocima kako bi utvrdio činjenično stanje.

"Predstavnici Odeljenja za maloletničku delikvenciju Policijske uprave u Požarevcu, Centra za socijalni rad i predstavnici škole su održali sastanak i uzeli pismene izjave od učenika u prisustvu roditelja", navodi direktor Prosvetne inspekcije.

Prema navodima Tmušića direktor škole je na osnovnu svih činjenica pokrenuo vaspitno-disciplinski postupak protiv učenika koji je izvršio nasilje i imenovao Komisiju za sprovođenje vaspitno-disciplinskog postupka.

Održana je sednica i Saveta roditelja, Školskog odbora i Nastavničkog veća škole.

"Nakon prikupljenih svih relevantnih dokaza direktor će na osnovu Zakona preduzeti odogovarajuće mere, a prosvetna inspekcija će izvršiti kontrolu postupanja škole u konkretnom slučaju", rekao je direktor prosvetne inspekcije.

Učenik sedmog razreda u Osnovnoj školi "Kralj Aleksandar Prvi" u Požarevcu silovao je druga iz odeljenja, koji je blago zaostao u razvoju, prenose mediji.

Kako se navodi, silovanje se dogodilo 19. januara, ali se saznalo tek 26. januara kada se napadnuti dečak požalio drugovima, a kasnije i roditeljima.

Napad se dogodio van škole u garaži obližnje zgrade "Betonjerke" i slučaj je prijavljen policiji, koja, međutim, nije želela da se oglašava, jer je reč o maloletnicima.

Komandir Vatrogasno-spasilačke čete iz Čačka Mladen Ristanović rekao je agenciji Beta da je požar izbio sinoć oko 21 sat i da su ga vatrogasne ekipe gasile do jutros.

Gašenje hale površine 700 kvadratnih metara otežavala je temperatura od minus 20 stepeni, jer je ledila voda. 

Ristanović je rekao da je u gašenju požara učestvovalo pet vozila i 14 vatrogasaca iz Čačka, a iz Gornjeg Milanovca nisu pozivane ekipe, jer je put zaleđen i teško prohodan.

Pričinjena je velika materijalna šteta, jer je izgoreo ceo kontigent gotovih proizvoda, kućnog i kancelarijskog nameštaja, koji je bio spremljen za lakiranje, a sve je trebalo da se plasira na tržištu Rusije.

Na poslovima izrade nameštaja zaposleno je više od 70 radnika iz tog brdsko-planinskog kraja.

Uzrok požara se utvrđuje. Prema rečima očevidaca, zbog niskih temperatura, bile su podložene peći na drva.

Taj sud je doneo novo rešenje o produženju pritvora Jakšiću kao i dvojici njegovih bivših saradnika dok je bio predsednik suda u Kosovskoj Mitrovici, Blagoju Čuroviću i Draganu Gavriloviću, pošto je prošle sedmice Apelacioni sud ukinuo prethodnu odluku kojom im je 5. januara pritvor produžen i naložio ponovno odlučivanje, precizirala je Kovačević.

Po novom rešenju, pritvor može da im traje do 5. marta posle čega će sud povono ispitati da li stoje razlozi za njihovo pritvaranje. Kovačević je napomenula da sud još nije odlučio o predlogu Jakšićeve odbrane da mu se uz jemstvo od 80.000 evra u nekretninama ukine pritvor i odobri odbrana sa slobode.

Jakšić je u pritvoru od 23. septembra, a Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo je optužnicu protiv njega zbog sumnje da je zloupotrebio službeni položaj i sa saradnicima pribavio protivpravnu korist od 20 miliona dinara, dok je bio na čelu Opštinskog suda u Kosovskoj Mitrovici.

Optužnicom je pored Jakšića obuhvaćeno još pet optuženih. U nedavnom pismu Društvu sudija Srbije, koje je to strukovno udruženje podelilo novinarima, Jakšić je tvrdio da mu je proces montiran kako ne bi javno govorio o radu VSS, kao i da strahuje za svoj život.

U optužnici se navodi da su okrivljeni Ljubomir Biševac i Milorad Laketić, direktor DTP "Luh" iz Kosovske Mitrovice, zaključili fiktivni ugovor o kupoprodaji poslovnog prostora od 324 kvadratnih metara u centru Kosovske Mitrovice, koji je vlasništvo ovog društvenog preduzeća.

To su uradili bez odluke upravnog odbora oštećenog preduzeća, pa čak i bez definisane kupoprodajne cene u ugovoru, navodi se u optužnici.

Okrivljenom Jakšiću se stavlja na teret da je, u svojstvu predsednika Opštinskog suda u Kosovskoj Mitrovici, dao nalog da se falsifikovanjem službene knjige Suda izvrši overa fiktivnog ugovora o kupoprodaji nepokretnosti izmedju DTP "Luh", kao prodavca, i Biševca, kao kupca.

Na optužnici su se našli i referenti overe u tom sudu Čurović i Gavrilović, koji su njegov nalog izvršili.

Biševac je, potom, pomenutu nepokretnost prodao Univerzitetu u Prištini, sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, za kupoprodajnu cenu od 20 miliona dinara i na taj način sebi pribavio imovinsku korist u pomenutom iznosu, a naneo štetu DTP "Luh".

Okrivljeni Božović se tereti da je pružio pomoć učiniocu krivičnog dela odnosno Jakšiću, tako što je kao sekretar Osnovnog suda u Kosovskoj Mitrovici iz knjige overa, koja se nalazila u arhivi Suda, nekoliko dana pre pokretanja istrage istrgao više stranica među kojima je bila i ona na kojoj je izvršena overa pomenutog fiktivnog ugovora, a u cilju prikrivanja nezakonite overe.

Jakšiću bi uskoro trebalo da počne suđenje po ovoj optužnici, a do hapšenja je radio kao sudija Prekršajnog suda u Beogradu, a u Visoki savet kao član iz reda sudija, došao je u martu prošle godine pošto je izabran na neposrednim sudijskim izborima.

Visoki savet je na nedavno održanoj sednici odlučio da nema uslova za njegovo razrešenje sa sudijske funkcije, kao i iz tog tela.

U akciji Odeljenja za istragu i borbu protiv narkotika, koja traje od novembra prošle godine, policija je na četiri lokacije u Peći i Prizrenu sinoć pronašla i oduzela 17 kilograma heroina i oko 18.000 evra.

"U kući prvog osumnjičenog pronađena je droga, preparati za mešanje narkotika, vaga, mikser i oduzeto je 15.287 evra. U vozilu jednog od osumnjičenih pronađeno je 150 grama heroina, dok je pretresom njegove kuće oduzeto 2.400 evra, pištolj i 50 metaka", navodi se u saopštenju.

Tokom akcije oduzeta su i dva vozila. Deset uhapšenih osoba su kosovski Albanci, dok je jedan uhapšeni državljanin Turske.

Po nalogu Okružnog tužilaštva u Prištini, osumnjičenima je određeno policijsko zadržavanje od 48 sati.

Učenik škole je 19. januara silovao svog druga iz odeljenja, za vreme odmora, tokom velikog odmora u podzemnim garažama obližnjih zgrada. Za to se saznalo tek 26. januara, pošto se napadnuti dečak žalio svojim drugovima, a potom i roditeljima.

Istog dana, roditelj zlostavljanog dečaka prijavio je policiji da je njegovo dete seksualno zlostavljao školski drug, a incident je prijavila i škola "Kralj Aleksandar Prvi". 

U policijskoj upravi u Požarevcu rečeno je da su saslušali aktere događaja u prisustvu socijalnih radnika i da je ovaj slučaj predat tužiocu.

Pojedini učenici škole kažu da je zlostavljanog dečaka njegov vršnjak ucenjivao kako će ga prijaviti roditeljima zbog pušenja. Učenici kažu da je zlostavljani dečak bio miran i povučen, za razliku od svog druga, koji se ponašao "kao mangup".

Zlostavljani dečak je 26. januara primljen u Požarevačku bolnicu i nakon pregleda pušten kući. U ovoj zdravstvenoj ustanovi nisu mogli da komentarišu da li dečak ima povrede, jer je istražni postupak još u toku.

U Centru za socijalni rad potvrdili su za RTS da je trinaestogodišnjak koji je seksualno zlostavljao svog školskog druga njihov štićenik.

Direktor Centra Miroslav Stojimirović kaže da će sagledati sve aspekte tog događaja i nakon toga odlučiti koje će mere biti preduzete. Stojimirović naglašava, da je osim rada sa decom, u tom slučaju veoma važan i rad sa roditeljima.

U osnovnoj školi "Kralj Aleksandar Prvi" nisu želeli da komentarišu ovaj slučaj, uz obrazloženje da je reč o maloletnicima.

Prema nezvaničnim saznanjima, učenik koji je bio žrtva seksualnog zlostavljanja, premešten je u drugo odeljenje, dok je protiv učenika koji ga je zlostavljao poveden disciplinski postupak.

Načelnik Republičke prosvetne inspekcije Velimir Tmušić rekao je Tanjugu da je direktoru škole naloženo da u pismenom izveštaju obrazloži zašto taj slučaj nije odmah prijavio nadležnima u Ministarstvu prosvete i nauke, jer su inspektori o tome saznali iz medija.

Savet roditelja najavio je da će održati sastanak, koji će biti zatvoren za javnost. Inače, deca mlađa od 14 godina ne podležu krivičnoj odgovornosti, i o njima brigu preuzimaju Centri za socijalni rad.

Njenoj majci trdesetčetvorogodišnjoj T. B. jagodinska policija odredila je 48-ni časovni pritvor zbog osnovane sumnje da je izvršila krivično delo napuštanje nemoćnog lica.

Specijalista sudske medicine iz Beograda Ljubiša Božić večeras je završio preliminarnu obdukciju tela preminule devojčice, ali se, na osnovu prvih rezultata, ne može utvrditi tačan uzrok smrti.

Istražni suda Višeg suda u Jagodini Zoran Petrović zato je naložio detaljnije veštačenje, tako da će pravi uzrok smrti biti naknadno utvrđen.

Predsednik Višeg suda u Jagodini Dragan Janićijević izjavio je Tanjugu da pismeni nalaz obdukcije očekuje u toku sutrašnjeg dana, tokom prepodneva oko 11 sati. Policijska uprava u Jagodini je saopštila da je beživotno telo devojčice zatekla danas oko 10 sati u porodičnoj kući i da je u toku istraga o okolnostima pod kojim je nastupila smrt deteta.

Policijska uprava u Čačku navela je da je Trifunović prilikom upada trojice nepoznatih razbojnika u njegovu kuću zadobio povrede i zatražio lekarsku pomoć u bolnici u Guči. Prema navodima oštećenog Trifunovića, iz njegove kuće tada je otuđen novčanik u kome se nalazilo oko 5.600 evra i 3.500 dinara.

Policijski službenici su, potom, izvršili kriminalističko-tehnički pregled na licu mesta, a u cilju rasvetljavanja ovog krivičnog dela. Od 17 osoba su uzete izjave, dve osobe su išle na poligrafsko ispitivanje, a izvršen je i pretres jednog stana.

Višem javnom tužilaštvu u Čačku podneta je krivična prijava protiv nepoznatih počinilaca krivičnog dela razbojništva i dostavljen je izveštaj Osnovnom tužilaštvu.

Postupajući po prijavi Vladimira Trifunovića, da su se posle razbojništva nepoznata lica šetala u blizini njegove kuće, policija je u narednih nekoliko meseci stalno osmatrala okolni prostor, o čemu je takođe načinjen izveštaj.

Trifunović je juče sa bombom upao u prostoriju beogradske policijske stanice Čukarica u kojoj su bile tri osobe, ispalivši jedan hitac iz pištolja koji je takođe imao kod sebe, a izveden je iz stanice posle oko dva sata pregovora s timom MUP-a Srbije.

U tom incidentu niko nije povređen, a Tatjana Kljun, koordinator pregovaračkom tima, rekla je da je Trifunović kao razlog tog upada naveo nezadovoljstvo postupanjem policije u njegovom slučaju i problemu koji je imao pre tri godine.

Sekretarijat je ovu odluku doneo 28. januara, samo tri dana pošto je odlučio da se Šešelju produži zabrana privilegovane komunikacije sa pravnim savetnicima na 30 dana, navodi se u saopštenju.

Međunarodne konvencije garantuju pravo na privilegovanu komunikaciju svakom pritvoreniku, a Haški tribunal je do sada "više puta brutalno kršio ovo Šešeljevo pravo", ističe SRS.

Tribunal Šešelju od jeseni 2007. godine sudi po optužnici za zločine nad Hrvatima i Muslimanima tokom ratova u Hrvatskoj i BiH, 1991-1993, a završne reči su zakazne za početak marta.

Nesreća se dogodila oko 21 sat, kada je kombi marke "mercedes" beogradskih registarskih oznaka, iz za sada nepoznatih razloga, udario u "audi A8", nemačkih tablica, rekla je portparol Policijske uprave u Novom Sadu Mileva Tomić.

"Vozač Audija je poginuo na licu mesta, a petoro povređenih putnika iz kombija prebačeno je u Klinički centar Vojvodine", rekla je Tomićeva i dodala da su svi povređeni zadobili lakše telesne povrede i da su van životne opasnosti.

Ona nije mogla da saopšti podatke preminulog vozača niti imena povređenih do zvaničnog saopštenja policije koje se očekuje sutra u toku prepodneva.

16.41 - Kako javlja reporter RTS-a, u ovom trenutku u zgradu policije su ušle protivterorističke jedinice MUP-a Srbije. 

Policija je uhapsila Blažimira Trifunovića koji je danas, nešto posle 15 sati naoružan bombom upao u policijsku stanicu na Čukarici. Trifunović je bio nezadovoljan što policija za dve godine nije uspela da otkrije ko mu je opljačkao imovinu.

Trifunović se, posle pregovora s policijom, predao, javio je reporter RTS-a. Koordinatorka pregovaračkog tima Tatjana Kljun rekla je da su pregovori trajali oko dva sata.

U prostoriji u koju je upao Trufunović nalazilo se troje inspektora, a u toku incidenta nije bilo povređenih.

Trifunović je ušao u policijsku stanicu nešto posle 14 sati, ispalio je jedan hitac iz pištolja kao znak upozorenja, a osim pištolja, imao je i bombu, rekla je Kljun.

"On će biti priveden", dodala je koordinatorka pregovaračkog tima.

Za to vreme Lješka ulica je bila zatvorena za saobraćaj, a ispred policijske stanice bili su brojni pripadnici policije, vatrogasna ekipa i dva vozila Hitne pomoći.

U rutinskoj kontroli vozila na glavnom češkom auto-putu iz Brna za Prag, duboko unutar teritorije Evropske unije, u subotu, pred zoru, češki carinici zaustavili su autobus srpskih registarskih tablica.

"Reč je o redovnoj liniji na trasi Beograd–Stokholm. U delu prostora u prtljažniku nije bio prtljag, već 1.260 flaša srpskog piva. Vozač je rekao da je pivo kupio u Srbiji i da ga nosi na poklon rođacima u Švedskoj", rekla je češkim medijima portparol Carinske uprave Lada Temnjakova.

Pošto vozač svoj poklon rođacima nije prijavio pri ulasku u EU, češka carina tretira ga kao nelegalni uvoz, za šta preti kazna do 4.000 evra uz zaplenu robe, a vozač će za zaplenjenu robu morati da plati i carinu.

Starica je prevezena u Urgentni centar, gde joj se ukazuje pomoć zbog posledica udisanja otrovnih gasova. Još uvek se ne zna razlog izbijanja požara.

Šešelj, zbog pokušaja nametanja advokata traži odštetu od 300.000 evra, a zbog onemogućavanja da se upozna sa pravnim izvorima na koje se poziva sudsko veće u svojim odlukama i tužilaštvo u svojim podnescima, 100.000 evra.

Zbog toga što je Tribunal u Hagu odbijao da mu dostavlja materijal na jeziku koji razume (srpskom jeziku) i na papiru, Šešelj traži još 100.000 evra, zbog višegodišnjeg kršenja prava na pravnu pomoć 200.000, a zbog onemogućavanja komunikacije sa pravnim savetnicima 100.000 evra.

Šešelj, zbog uskraćivanja kontakata sa porodicom, prijateljima, lekarom i slično, zahteva 200.000 evra, zbog kršenja prava na finansiranje troškova odbrane i narušavanja principa jednakosti 400.000, a zbog namernog odugovlačenja procesa 500.000 evra.

Lider radikala traži i 100.000 evra zbog suđenja za nepoštovanje suda, koje nije propisano Statutom MKSJ i nema uporišta u međunarodnom običajnom pravu.

Inače, isplaćivanje odštete nije predviđeno statutom i pravilnikom Tribunala koji, kao institucija Ujedinjenih nacija, uživa sudski imunitet.

Suđenje Šešelju počelo je posle jednog neuspešnog pokušaja i Šešeljevog štrajka glađu, 7. novembra 2007. godine. Proces bi trebalo da se okonča završnim rečima odbrane i optužbe, zakazanim za 5. mart ove godine.

Lider Srpske radikalne stranke, optužen za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH od 1991. do 1993. godine, u pritvoru Tribunala je od 24. februara 2003. godine kada se dobrovoljno predao, odmah pošto je optužnica protiv njega bila obelodanjena.

Ljajić nije želeo da precizira o kojim optuženicima se radi, navodeći da se čeka odobrenje Tribunala za odlazak srpskih lekara u Hag.

"Mi smo u kontaktu sa Tribunalom i čekamo saglasnost da pošaljemo lekare", rekao je Ljajić u Skupštini opštine Vračar, prilikom uručivanja rešenja o dodeli sredstava za finansiranje projekata republičkih i pokrajinskih saveza osoba sa invaliditetom.

Ljajić je, govoreći o Šešeljevom zdravlju, izjavio da je u država u obavezi da vodi računa o njegovom zdravstvenom stanju i dodao da očekuje da će na zahtev sudskog veća uskoro i ruski lekari izvršiti detaljan pregled Šešelja.

"Mi smo u obavezi da po zakonu vodimo računa o zdravstvenom stanju svih naših građana koji se nalaze u Hagu i to ćemo činiti i dalje", rekao je on.

Ruski lekari su, kako je rekao Ljajić, prihvatili poziv da izvrše pregled Šešelja i sada je samo stvar tehničke prirode kada će oni to učiniti.

"Izmenama se želi preciznije definisati Hadžićev važan doprinos udruženom zločinačkom poduhvatu, kako delima tako i propustima", navodi tužilaštvo koje tereti Hadžića da je planirao, podsticao, naređivao i pomagao u zločinima tako što je ohrabrivao ili odobravao politiku progona, nasilje i druga zlodela.

Tužilaštvo nastoji da dokaže da je zločine počinio i time što nije preduzimao potrebne mere da zaštiti zatvorenike i nesrpsko stanovništvo na okupiranim područjima.

Tim izmenama tužioci žele da otklone i nejasnoće u vezi sa žrtavama, tako da iste žrtve u različitim tačkama optužnice budu opisane na jednak način, kao i nejasnoće oko područja koje obuhvata optužnica.

Predložene izmene nisu nepravedne prema Hadžiću. One mu bolje i detaljnije objašnjavaju optužnicu i ne utiču na njegovo pravo da mu se sudi bez nepotrebnih odgađanja. One ne dodaju nove tačke optužnice i ne utiču na predviđeni početak i dužinu trajanja suđenja, ističe Tužilaštvo.

Hadžić je optužen je za progon hiljada i ubistva stotina Hrvata tokom rata u Hrvatskoj, kao i za niz drugih zločina među kojima su i maltretiranja, razaranja i pljačka.

Srpski carinici su na graničnom prelazu Gradina sprečili dvojicu turskih državljana da u cipelama i džepovima prokrijumčare tri kilograma zlata u polugama i zlatni nakit vredan oko šest miliona dinara, saopštila je Uprava carina.

"Zlato je otkriveno detaljnom kontrolom oba putnika koji su automobilom putovali iz Nemačke u Tursku", navodi se u saopštenju Ministarstva finansija, Uprave carina.

Kako se precizira, dve zlatne poluge težine 1.922 grama carinici su otkrili u cipelama putnika D.I, a još dve zlatne poluge težine 1.260 grama i više od 150 grama zlatnog nakita pronadjeno je u džepovima kaputa i pantalona njegovog saputnika T.U.

Meštani koji su provalnika zatekli zaglavljenog u snegu zapisali su registarski broj njegovog automobila i prijavili ga policijskoj upravi u Gornjem Milanovcu.

Provalnika je patrola čačanske policije privela u policijsku upravu radi ispitivanja.

"Nema više nikoga ko može da nam kaže da je njegovo zdravstveno stanje stabilno i ko može sporiti da njegovo zdravlje nije ugroženo i da je moguć fatalan ishod", rekao je lekar Milovan Bojić na konferenciji za novinare u Beogradu, prenosi Tanjug.

Prema njegovim rečima, Šešeljevo stanje je danas lošije nego što je bilo stanje nekadašnjeg predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića kada je tražio da bude odveden u bolnicu.

Bojić kaže da je Šešeljovo zdravstveno stanje znatno lošije nego što je njegov izabrani lekarski tim očekivao i da je snaga Šešeljevog srca kao pumpe smanjena za više od 50 odsto otkada je otišao u Haški tribunal.

"To stanje se više ne može zaustaviti, može samo da se uspori, ali sa slobode i lečenjem u specijalizovanim ustanovama a nikako sa mesta u kome se nalazi", rekao je Bojić.

Prema Bojićevim rečima, Šešeljevo stanje se pogoršavalo tokom boravka u Tribunalu, a lider radikala ima problem i sa plućima i digestivnim sistemom.

Bojić je dodao i da će lekarski izveštaj biti dostupan javnosti.

Kardiolog Zora Naumović objasnila je da je kod Šešelja dominantan problem srčana slabost i srčano popuštanje koje predstavlja nemogućnost srca kao pumpe da snabdeva delove tela krvlju.

"Srčana slabost je drastično pogoršana u poslednje vreme", navela je Naumovićeva i dodala da Šešelj ima i poremećaj srčanog ritma koji nije rešen ugradnjom pejsmejkera.

Prema njenim rečima, takvo stanje se ne može zaustaviti pošto je to bolest koja ima progresivan karakter.

Predsednik skupštinskog odbora za zdravlje i porodicu Paja Momčilov naveo je da kardiologu i pulmologu u Tribunalu nije omogućeno da urade kompletne preglede, jer iz Beograda nisu poneli spirometar i portabl ultra zvučni aparat, pošto im je rečeno da oni postoje u Hagu, iako to nije bio slučaj.

Poslanica SRS-a Vjerica Radeta rekla je i da je Haški tribunal po treći put doneo odluku o zabrani privilegovane komunikacije Šešelja i njegovih pravnih savetnika što kako je navela znači onemogućavanje njegove odbrane.

"Srpska radikalna stranka zahteva da Haški tribunal prekine nezakoniti politički proces koji vodi protiv Vojislava Šešelja", navela je Radeta.

Kako je rečeno, vreme smrti nije poznato, a pokojnog R.M. sinoć je u blizini štale za stoku pronašao komšija.

Jutros je prema toj kući počelo čišćenje puta sa teškom mehanizacijom, rekao je predsednik Mesne zajednice u Mutnju Milan Jakovljević i dodao da su snežni nanosi u tom mestu visine oko tri metra.

Istražni sudija Nenad Simović rekao je agenciji Tanjug da je pritvor određen za svih 13 privedenih po nalogu tužilaštva, osumnjičenih za nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi i na javnom skupu, a jedan od njih i za nedozvoljeno držanje oružja.

Sudija Simović je dodao da su gotovo svi tokom saslušanja negirali izvršenje krivičnog dela za koje se terete.

Policija je u sredu odredila zadržavanje za 13 osoba iz Novog Sada i Beograda zbog sumnje da su organizovali nerede posle utakmice Evropskog prvenstva za rukometaše Hrvatska-Francuska, odigrane u utorak uveče u novosadskom "Spensu".

Prema saopštenju MUP-a, uhapšeni su Deni U. (22), Dragan J. (22), Dražen N. (22), Ivan K. (22), Aleksandar K. (23), Jovan B. (22), Nemanja P. (21), Dragan B. (23), Saša I. (22) sa područja Novog Sada i Nikola T. (24), Marko J. (23) i Ivan A. (26) iz Beograda.

Prema izjavi sudije Simovića, traga se za osumnjičenim Rastkom C. i Petrom L.

Osumnjičeni su, kako se navodi u saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova, pripadnici navijačkih grupa, a kod nekolicine policija je pronašla vatreno i hladno oružje.

Hrvatski navijači napadnuti su posle utakmice njihove reprezentacije i Francuske, koja je odigrana u utorak, a tom prilikom je jedna osoba lakše povređena i prevezena u Klinički centar Vojvodine.

Ministarstvo će kasnije o svemu izvestiti javnost, rekao je Stanković.

U sudskom pritvoru u Hagu Šešelja su pregledali Milovan Bojić, Miodrag Vukčević i Zora Naumović, koji su kardiolozi i pulmolozi, a posetio ga je i poslanik SRS-a u Skupštini Srbije, koji je po profesiji ginekolog.

SRS neće da iznosi nezvanične podatke o Šešeljevom zdravlju, nego će sačekati povratak četveročlanog lekarskog tima, kako bi oni izneli svoja zapažanja, jer od zvaničnika Haškog tribunala stižu "razne kontrakditornosti", izjavio je ranije funkcioner te partije Dejan Mirović.

"Mi nemamo razloga da bilo šta skrivamo, niti da manipulišemo nečim što je na ivici tragedije", naglasio je Mirović.

Zdravstveno stanje Šešelja pogoršalo se 6. januara, nakon čega je prebačen iz pritvorske jedinice u bolnicu, a 12. januara ugrađen mu je pejsmejker.

U saopštenju se navodi da se Beriša "u potpunosti saglasio da je potrebno potpisati sporazum ili usvojiti zakon o institucionalizaciji saradnje između dve vlasti, kako bi napravio jasan pravni okvir koji će Euleksu pomoći da ispuni svoj mandat u istrazi", prenosi danas Balkanska mreža za istraživačko novinarstvo (BIRN).

Beriša je to rekao juče posle sastanka s Džonom Klintom Vilijamsonom, glavnim tužiocem specijalnog istražnog tima koji bi trebalo da istraži navode da li je Kosovska oslobodilačka vojska uzimala organe od zatvorenih Srba tokom rata 1999. godine i posle ih prodavala.

Vilijamson se juče sastao s Berišom i albanskim ministrom spoljnih poslova Edmondom Hadžimastom.

Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvojila je u januaru prošle godine rezoluciju kojom se međunarodna zajednica i vlasti u Beogradu, Prištini i Tirani pozivaju da preduzmu mere kako bi se rasvetlila trgovina ljudskim organima i drugi zločini tokom i posle sukoba na Kosovu.

Izvestilac Dik Marti je u rezoluciji naveo da su kriminalni krugovi oko Oslobodilačke vojske Kosova otimali ljude za vreme sukoba na Kosovu 1999. i posle prodavali nihove organe koji su vađeni u ilegalnim klinikama u Albaniji, o čemu je pisala i bivša haška tužiteljka Karla del Ponte.

Kosovske i albanske vlasti su negirale optužbe da je bilo trgovine organima i prihvatile da učestvuju u međunarodnoj istrazi. 

Vilijamson je u oktobru razgovarao sa zvaničnicima vlasti u Srbiji i na Kosovu.

Istražni sudija Zoran Milinković izjavio je da je identifikovana majka novorođenčeta čiji je telo pronađeno u kontejneru. Majka novorođenčeta je, usled teškog psihičkog stanja, smeštena na psihijatrijsko odeljenje užičke bolnice.

Prema rečima Milinkovića, u toku je istraga koja treba da utvrdi da li je smrt bebe posledica čedomorstva ili ubistva iz nehata.

Oko 4.25 ispred hotela "Vigor", u naselju Telep, zapaljena su vozila "reno laguna" riječke registracije i "audi A6" sa ogulinskim registracijama, a oštećena je i "škoda" ljubljanskih registracija.

Pet minuta kasnije, na parkingu hotela "Sajam" zapaljen je i "micubiši" sa šibenskim tablicama, a u požaru je oštećen i "sitroen C4" beogradskih tablica.

Riječki Novi list piše da "reno laguna" riječkih registracija pripada poznatom riječkom rukometnom funkcioneru Vladi Lipoviću, a da je vlasnik drugog oštećenog automobila bivši rukometaš Miro Kojčin.

Kako saznaje Novi list, napadači su preskočili zaštitnu ogradu od žice visoku nekoliko metara, polili automobile benzinom i zapalili ih, što je snimila i kamera hotela.

Inače, policija je uhapsila 13 osoba osumnjičenih da su pre dva dana organizovali napade na hrvatske navijače posle susreta te reprezentacije i Francuske. Među uhapšenima su i vođe pojedinih navijačkih podgrupa.

Policija još traga za trojicom izgrednika koje sumnjiči da su povezani sa napadom na hrvatske navijače u Novom Sadu.

MUP spreman za utakmicu u Beogradu

Uoči meča Srbija-Hrvatska ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić i direktor policije Milorad Veljović poručuju da su pripadnici MUP-a spremni za sutrašnji meč između Srbije i Hrvatske.

"Spremamo se za utakmicu i očekujemo da ne bude nikakvih problema. Na utakmici ih sigurno neće biti pošto se ni dosadašnji izgredi nisu desili za vreme utakmice već nakon njih na ulicama", rekao je Dačić.

Prema Dačićevim rečima, biće potrebno veliko angažovanje policije, ali će biti uloženi maksimalni napori da sve protekne uz sigurnost, red i bez incidentata.

"Vreme je da se odnosi normalizuju kada je reč o sportskim događajima", rekao je Dačić i istakao da je nedopustivo da ovakvi incidenti ruše ugled naše države.

Hrvatski navijači najverovatnije neće doći organizovano u Beograd na polufinalni meč rukometnog prvenstva Evrope sa Srbijom, preneli su mediji u Zagrebu.

"Pokušavamo da uradimo sve što je do nas, ali u ovakvim situacijama organizator je bespomoćan. Trebalo bi da dovede 50.000 policajaca da bi sve prošlo kako treba. Jedino što mi možemo da preporučimo navijačima da uopšte ne dolaze u Srbiju, jer mislimo da je to najpametnije", rekao je potpredsednik Rukometnog saveza Hrvatske Zoran Gobac.

Hrvatska državna televizija navela je i da su pojedine turističke agencije otkazale aranžmane za dolazak u Beograd, što je potvrdio i predsednik tamošnjeg saveza Sandi Šola.

Kazne Đorđu Preliću i Dejanu Puzigaći, koji se nalaze u bekstvu, smanjene su sa 35 i 32 godine zatvora na 15, odnosno 14 godina. Obojici je suđeno u odsustvu.

Ljubomiru Markoviću i Ivanu Grkoviću, kojima je sud odredio kazne od 30 godina zatvora, kazne su preinačene na 13 godina.

Veće Apelacionog suda odlučilo je i da se ostalim optuženima prepolove kazne. Tako će Jovan Karbić, Dragan Tomasović, Stefan Veličković, Milan Tarlać i Bojan Matijević odslužiti zatvorske kazbe u trajanju od sedam godina.

Branimir Četnik i Vladan Sevajac osuđeni su na osam i po godina, dok je Milanu Vujoviću određena kazna od osam godina.

Stepa Petrović osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od pet godina, dok je okrivljeni Dejan Stanković osuđen na četiri godine. Vladimiru Boškoviću utvrđena je kazna zatvora u trajanju od osam meseci.

Apelacioni sud u odluci navodi i da je prvostepeni sud, odlučujući o kaznama, "pravilno imao u vidu sve okolnosti koje su od značaja za odmeravanje kazne, ali za najveći broj okrivljenih nije dao odgovarajući značaj, zbog čega je prvostepena presuda u odnosu na ove okrivljene preinačena nalazeći da se i ovako odmerenim kaznama u potpunosti ostvaruje svrha kažnjavanja".

Okrivljeni su proglašeni krivim za bezobzirno i nasilničko ponašanje u planiranom i organizovanom napadu na francuske državljanje i navijače fudbalskog kluba "Tuluz", navodi se u odluci Apelacionog suda.

Brisa Tatona je 17. septembra 2009. godine pretukla grupa navijača, a od zadobijenih povreda preminuo je dvanaest dana kasnije.

Republičko javno tužilaštvo ocenilo je da će se kaznama, uprkos činjenici da su prepolovljene sa ukupno 240 na 123 godine zatvora, postići svrha kažnjavanja, kako generalne, tako i specijalne prevencije.

Advokati negoduju

Sa smanjivanjem kazni se ne slaže pravni zastupnik porodice Taton Slobodan Ružić.

"Ako je neko kriv za krivično delo teškog ubistva, a iz saoštenja Apelacionog suda se vidi da su ostali kod iste pravne kvalifikacije, onda su kazne morale ostati visoke, i obrnuto, ako nije u postupku dokazano da je neko lice izvršilo krivično delo, ono je trebalo da bude oslobođeno", ističe Ružić.

Branioci osuđenih za učešće u ubistvu Brisa Tatona Svetozar Vujačić i Zora Dobričanin Nikodinović nezadovoljni su presudom Apelacionog suda u Beogradu i smatraju da je presuda "kompromisna".

Advokati navode da razmišljaju o ulaganju vanrednih pravnih lekova Vrhovnom kasacionom sudu jer, kako tvrde, sud nije ni tačno ni potpuno utvrdio činjenično stanje, kao i da je na osnovu novopribavljenih dokaza morao da otvori glavni pretres.

Tim dokazima bi se, kažu branioci, utvrdilo da je Taton pao preko ograde bežeći, jer nije znao teren, a ne da su ga osuđeni bacili, a to proizlazi iz tranksripta telefonskog poziva Hitnoj pomoći koja je njegov pad prijavila.

Po Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja Dobričaninova je pribavila, kako tvrdi, transkript u kom je lice koje je prijavilo slučaj hitnoj pomoći reklo: "Halo hitna pomoć. Da, izvolite. Molim vas, Obilićev venac kod garaže, dečko je pao sa zida. Sa 20 metara. Je l' vi prvi zovete? Da, da, evo ja sam videla to. Obilićev venac da, sa garaže, da, da sa zida".

Advokati osuđenih se pitaju kako je moguće da su kazne prepolovljene, iako su osuđeni za potpuno ista krivična dela. Vujačić smatra da je presuda skandalozna i da je do nje došlo "kompromisom policije i suda".

Lekari su stigli u Hag oko podneva i sada vrše zadnje pripreme da bi posetili pritvorsku jedinicu u kojoj se Šešelj nalazi, rekao je Mirović na konferenciji za novinare.

"Videćemo da li će Haški tribunal omogućiti da poseta korektno prođe", dodao je Mirović.

Portparolka Haškog tribunala Nerma Jelačić izjavila je ranije danas Tanjugu da će Tribunal pomoći u organizaciji posete tima beogradskih lekara Šešelju i omogućiti im pristup medicinskom kartonu i lekarima koji su ga lečili.

Jelačić je napomenula da tim povodom Tribunal, međutim, neće izdavati saopštenja zbog zaštite privatnosti optuženog.

Prema njenim rečima, u skladu sa procedurom Tribunala, sekretarijat će "lekarima omogućiti pristup optuženom i medicinskom kartonu kao i lekarima koji su ga lečili u pritvorskoj jedinici ili bilo kojoj drugoj ustanovi u Holandiji".

Ministar zdravlja Zoran Stanković rekao je juče da tim lekara koje je tražio lider radikala Vojislav Šešelj čine Milovan Bojić, Zora Naumović, Paja Momčilov i Miodrag Vukčević.

Tim lekara boraviće u Hagu dva dana i završiće uvid u medicinsku dokumentaciju i zdravstveno stanje Šešelja, nakon čega će se vratiti u Srbiju i podneti izveštaj Ministarstvu.

Zdravstveno stanje lidera radikala pogoršalo se 6. januara, a 12. januara ugrađen mu je pejsmejker.

Pripadnici Uprave kriminalističke policije MUP-a Srbije uhapsili su dr D.P. (1967), specijalistu ginekologije i akušerstva i dr T.K. (1960), specijalistu anesteziologije sa reanimatologijom, zaposleni u Ginekološko akušerskoj klinici „Narodni front" u Beogradu, navodi se u policijskom saopštenju.

Oni su uhapšeni u saradnji sa Prvim osnovnim javnim tužilaštvom, na osnovu sumnje da su 20. aprila 2011. godine, u jednoj privatnoj ginekološkoj ordinaciji iz Beograda, vlasništvo dr B.M, protivno propisima o vršenju prekida trudnoće, pacijentkinji koja je bila u 14 nedelji trudnoće, izvršili prekid trudnoće u totalnoj anesteziji i za ovu intervenciju naplatili 600 evra.

Osumnjičeni će, uz krivičnu prijavu biti privedeni istražnom sudiji Osnovnog suda u Beogradu, dok će protiv dr B. M. biti podneta krivična prijava u redovnom postupku.

Pobačaj može da se zakonski obavi do deset nedelje trudnoće. Ako lekar konstatuje anomalije ploda, prekid je dozvoljen do 20 nedelje, ali samo uz saglasnost konzilijuma.

"Slobode su lišeni Deni U. (22), Dragan J. (22), Dražen N. (22), Ivan K. (22), Aleksandar K. (23), Jovan B. (22), Nemanja P. (21), Dragan B. (23), Saša I. (22) sa područja Novog Sada i Nikola T. (24), Marko J. (23) i Ivan A. (26) iz Beograda", saopštio je MUP.

Osumnjičeni su, kako se navodi u saopštenju MUP-a, pripadnici navijačkih grupa, a kod nekolicine policija je pronašla vatreno i hladno oružje.

Na otkrivanju svih učesnika sinoćnjih nereda zajedno rade inspektori srpskog i hrvatskog MUP-a. Hrvatsko ministarstvo spoljnih poslova je zbog incidenata uputilo protest ambasadoru Srbije u Zagrebu Stanimiru Vukićeviću.

Vukićević je izvestio hrvatsko Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova da se istraga nastavlja i da će o svim rezultatima nadležni organi u Hrvatskoj biti pravovremeno informisani. Obostrano je ocenjeno da takvi incidenti ne doprinose jačanju odnosa između dveju država.

U tom smislu, hrvatska strana je tražila da se pojačano angažuju službe bezbednosti u Srbiji tokom rukometnih susreta koji će se održati ove sedmice, a na kojima se očekuje i povećano prisustvo hrvatskih navijača, navodi se u saopštenju.

Navijači hrvatske rukometne reprezentacije napadnuti su u utorak uveče između Veternika i Novog Sada, kada su se vraćali sa utakmice Prvenstva Evrope Francuska–Hrvatska. Jednom navijaču je ukazana pomoć u novosadskom kliničkom centru.

Hrvatski navijači su napadnuti oko 20.30. Napad se, kako su opisali, dogodio kada je jedno vozilo naglo zakočilo ispred kolone od 5-6 automobila hrvatskih registracija.

Do sukoba srpskih i hrvatskih navijača došlo je i na benzinskoj pumpi u Rumi. Izgoreo je i kombi koji je prevozio hrvatske navijače.

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je rekao da policija već preduzima mere na utvrđivanju činjenica, kažnjavanju vinovnika, kao i zaštiti navijača iz Hrvatske.

Dačić je, takođe, istakao da je potrebno da se hrvatski državljani prilikom dolaska u Srbiju na granici prijave kao navijači kako bi dobili policijsku zaštitu.

Predsednik Skupštine Vojvodine Šandor Egereši i gradonačelnik Novog Sada Igor Pavličić najoštrije su osudili napade na navijače hrvatske rukometne reprezentacije u glavnom gradu Vojvodine.

Egereši je zatražio sveobuhvatnu istragu i najoštrije kazne za napadače i ocenio da je reč o "organizovanim retrogradnim snagama, koje pokušavaju da diskredituju evropski put Srbije".

Gradonačelnik Igor Pavličić ocenio je da je u pitanju bio "organizovan i smišljen napad" i naveo da većina huligana nije iz Novog Sada, već je došla "smišljeno, da napravi incidente i naruši sjajnu atmosferu i duh tolerancije koji negujemo".

"U toj školi, lično sam sa 25 metara razdaljine video kako je ubijeno četvoro hendikepiranih ljudi. Sećam se kako je vojnik jednoj hendikepiranoj ženi pucao u vrat, a zatim šutnuo njena kolica", rekao je Velendorf za RTS.

Velendorf kaže i da vojnici koji su bili sa njim tvrde da je najmanje deset leševa bilo razbacano po školi.

"Mi nismo reagovali, jer nam je rečeno da čekamo, da ne pucamo, samo da čekamo. Sigurno bismo zaustavili ubice da smo dobili dozvolu da to uradimo", kaže danski vojnik.

Velendorf tvrdi da je njegov tadašnji komandir, kome su javili kada su videli ubijanje, isključivi krivac što nije zaustavljen masakr.

Komentarišući navode koje su prenosili neki hrvatski mediji, da su zločin počinili srpski vojnici, Velendorf kaže da nijednog srpskog vojnika nije bilo u to vreme.

"Jako mi je žao zbog toga što nismo reagovali. Dugo smo čekali komandu koje nije bilo. Pokušao sam i ranije da javno pričam o tom događaju, ali me niko nije slušao sve dok nisam kontaktirao medije", zaključuje Velendorf.

Inače, zločin u Dvoru na Uni aktuelizovan je nakon što je prošlog proleća Velendorf, pripadnik "plavih šlemova" UN, rekao u intervjuu za list BT da je 200 danskih vojnika nemo gledalo masakr najmanje devetoro starijih i hendikepiranih Srba koji su se od rata krili u osnovnoj školi u Dvoru.

Posle 17 godina, tužilaštva Srbije i Hrvatske tragaju za počiniocima masakra u Dvoru na Uni, zbog čega je i srpski tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević otputovao u Kopenhagen, gde je saslušao svedoke – četvoricu vojnika i jednog novinara.

Stanković je rekao da će tim lekara koji će činiti Milovan Bojić, Zora Naumović, Paja Momčilov i Miodrag Vukčević izvršiti uvid u medicinsku dokumentaciju i zdravstveno stanje Šešelja.

"Nadam se da će naši lekari zajedno sa holandskim stručnjacima sagledati njegovo zdravstveno stanje i da će zajedničkim aktivnostima ono biti stabilizovano, kako bi Šešelj mogao da uzme učešće na suđenju u Haškom tribunalu", rekao je Stanković.

Prema njegovim rečima, na Šešeljev zahtev, a u dogovoru sa Haškim tribunalom, Ministarstvo zdravlja je odlučilo da pošalje ekipu lekara koja će u Hag krenuti avionom u 8.20 časova.

Tim lekara boraviće u Hagu dva dana, nakon čega će se vratiti u Srbiju i podneti izveštaj Ministarstvu. Prema rečima Stankovića, obezbđena je sva medicinska apartura za preged Šešelja.

Na pitanje da li Ministarstvo zdravlja ima uvid o tome kakavo je Šešeljevo zdravstveno stanje, Stanković je odgovorio da ministarsvo ima izveštaj, ali da ga neće iznosti u javnost.

"Njegovo stanje ozbiljno je narušeno i potreban mu je poseban tretman", rekao je Stanković, navodeći da bi posebnu pažnju trebalo obratiti na Šešelja dok je u sudnici i utvrditi nove okolnosti pod kojima može da učestvuje u sudskom procesu, budući da mu je ugrađen pejs mejker.

Ministarstvo uvažilo Šešeljevu želju

Stanković je istakao da je uvažena želja Šešelja i da Ministarstvo zdravlja nije dodalo nijednog lekara osim onih koje je tražio.

Troškove puta i smeštaja lekrskog tima, koji iznose oko 2.500 evra, kompletno će snositi Ministarstvo zdarvlja, rekao je Stanković.

Član Komiteta za odbranu lidera SRS Vojislava Šešelja Nemanja Šarović ranije je rekao da će poslanik SRS i predsednik odbora za zdravlje i porodicu Skupštine Srbije Paja Momčilov oputovati u Hag kao predstavnik tog odbora i lekar koji se dugo poznaje sa Šešeljem.

"Haški tribunal je 15 dana bez razloga odugovlačio sa davanjem dozvole za Šešeljev pregled", napomenuo je Šarović, dodavši da Trubunal nastavlja da obmanjuje javnost.

Kao primer, Šarović je naveo današnju izjavu portparolke Haškog tribunala Nerme Jelačić, koja je rekla da se ne čeka 15 dana za odobravanje posete i da je sekretarijat tog suda dobio Šešeljev zahtev tek pre par dana.

Šarović je rekao i da je za 7. februar zakazana nova statusna konfrenecija u glavnom postupku koji se protiv Šešelja vodi u Hagu.

Prema njegovim rečima, najbolji rok između dve statusne konferencije je 120 dana, a Tribunal već 35 dana kasni sa njenim održavanjem.

Protiv Tomića, koji je uhapšen krajem seprembra prošle godine po nalogu Tužilaštva za organizovani kriminal vodi se još jedna istraga pred Specijalnim sudom u Beogradu.

On se u tom postupku tereti sa još 27 osumnjičenih za zloupotrebe prilikom angažovanja građevinskih mašina u "Kolubari".

Osim bivšeg direktora "Kolubare", optuženicom Višeg tužilaštva terete se pomoćnik direktora za komercijalne poslove Milivoje Ristić (55), zamenik direktora i direktor od 2008. Vladan Jovičić (50), pomoćnik direktora za komercijalne poslove Radisav Ranković (59), zamenik direktora Kolubare Milovan Obradović (51) i direktor preduzeća "Inos sirovine Lazarevac", koje je do 2009. bilo društveno, Milovan Radisavljević.

Svi se terete za zloupotrebu službenog položaja od juna 2004. do decembra 2008. i zaprećena im je kazna do 12 godina zatvora.

Tomić, Vladan Jovičić i Radisav Ranković su u pritvoru od septembra, a Ristić, Obradović i Radosavljević nalaze se u pritvoru zbog istrage malverzacija sa gvožđem i tužilaštvo je u optužnici predložilo da im se produži pritvor.

U optužnici se navodi da je direktor "Inos sirovine" koristio prijateljstvo sa Tomićem, Jovičićem i Obradovićem i ugovarao za kupovinu gvožđa niže cene od tržišnih, pa je tako Kolubara oštećena za 58.832.390 dinara.

Sporni ugovori

Rukovodioci "Kolubare" se terete i da nisu preduzimali nikakve mere prema "Inos sirovinama" zbog neplaćenog duga za gvožđe.

Ristić je 17. jula 2004. potpisao ugovor sa Radisavljevićem za kupovinu 1.511.982 kilograma gvožđa po ceni od pet dinara, iako je tada cena bila 12 dinara po kilogramu.

Sledeći ugovor 2. marta 2005. potpisali su Tomić i Radisavljević za kupovinu 857.654 kilograma gvožđa, koje je plaćeno šest dinara, iako je cena bila 12 dinara po kilogramu, navodi se u optužnici.

Oni su potpisali i aneks ugovora 29. marta 2006. o kupovini 1.321.755 kilograma po ceni od šest dinara po kilogramu, iako je tada tržišno cena bila 15 dinara.

Tomić i Radisavljević su sledeći ugovor, prema navodima optužnice, potpisali 19. januara 2007. o kupovini 424.840 kilograma po ceni od devet dinara, iako je prava cena bila 16 dinara.

Ugovor od 8. marta 2007. potpisuju Obradović i Radisavljević o kupovini 1.004.892 kilograma gvožđa po ceni od šest dinara po kilogramu, iako je tržišna cena bila 16 dinara.

Poslednji sporni ugovor prema navodima optužnice potpisali su Radisavljević i u ime Kolubare Jovičić i Ranković. Tim ugovorom prodato je 762.146 kilograma gvožđa po ceni od šest dinara, iako je tržišna cena bila 20 dinara.

Za Radisavljevića se navodi da je sa računa Inos sirovina podigao 43.995.978 dinara, od čega je 35.340.000 dinara podigao bez ikakve osnove i zadržao za sebe.

Luković zbog bolesti nije došao na suđenje. Kusturica je rekao da je "na jelovniku Lukovića već jako dugo", a da je sporni tekst samo jedan u nizu.

"Montažom slika, naslova i podnaslova koji su predstavljeni kao činjenice, a bez ikakvih dokaza koji bi to potkrepili, laži postaju tvrdnje sa posebnom težinom koja me pogađa", rekao je Kusturica obrazlažući navode svoje tužbe protiv Lukovića i E-novina.

Kusturica je tužio E-novine i Lukovića za povredu časti i ugleda i zatražio naknadu nematerijalne štete od dva miliona dinara, jer su sa sajta Peščanika preuzele i doradile tekst u kom navode da je Vukotiću - osumnjičenom za ubistvo Duška Boškovića 1997. godine u Prčnju - nosio novac u Barselonu tokom njegovog skrivanja od Interpolove poternice koju je za njim raspisala Crna Gora.

"Moja izopštena svest i super ego, koji funkcioniše na nivou moralnosti, pogođeni su ovim netačnim tvrdnjama. Imao sam i nesanice i tahikardije zbog kojih sam uzimao lekove, neposredno posle objavljivanja teksta, a moja deca su takođe dolazila u sukobe", ukazao je Kusturica.

Reditelj je objasnio da tekst u E-novinama nema veze sa inicijalnim na Peščaniku, jer je dorađen naslovima i podnaslovima koji, kako je rekao, predstavljaju lažne tvrdnje.

"Zašto bi proslavljeni reditelj sa dve Palme i 'zoološkim vrtom' drugih nagrada nosio novac u Barselonu Vukotiću", zapitao je Kusturica, napominjući da ga vređa što je pomenut kao "reditelj DB-a" i da "pomaže Vukotiću, ubici".

Kusturica: Nisam upoznao Vukotića

On se ne seća da je ikada upoznao Vukotića, navodeći da ne može da tvrdi da se nikad s njim nije rukovao. "Poznajem mnogo ljudi od Japana do SAD i svakodnevno se rukujem sa mnogo više ljudi čak i od političara", objasnio je Kusturica.

Odgovarajući na pitanja suda, Kusturica je naveo da bi satisfakcija bola koji mu je nanet bila da mu se Luković izvini, ali da veruje da to nije moguće.

"I ja sam čuo mnoge stvari o njemu, pa o tome nisam pisao", rekao je reditelj, a na insistiranje advokata E-novina pojasnio kako je pre više od 20 godina čuo da je Luković, tada rok kritičar, o grupi "Plavi orkestar" pisao lepo "za nove zube", a da je to isto radio za druge za tanjir pasulja.

Kusturica je napomenuo da je Lukovića ranije tužio, jer je kao novinar "Vremena" pisao da je film "Andergraund" finansirala vlada Mirka Marjanovića, a da je on dokazao da je to učinio francuski magnat, direktor kompanije "Bui".

Odgovarajući na pitanja punomoćnika tuženih, reditelj je potvrdio da poznaje bivšeg šefa DB-a Jovicu Stanišića koji mu je, kako je rekao, pomagao oko bržeg dobijanja dozvola za snimanje filma "Andergraund", i da je dobar prijatelj sa šefom BIA Sašom Vukadinovićem, dok Radomira Markovića ne poznaje.

"Sa Džonom Gotijem pio sam piće u Maloj Italiji u Njujorku. Upoznao sam ga preko menadžera Martina Skorsezea, a upoznao sam i Čegevarinog unuka", dodao je Kusturica. On je objasnio da se on bavi umetnošću i filmom, te da su poznanstva sa raznim ljudima često "predtekst i inspiracija" za njegovo stvaralaštvo.

Suđenje je prekinuto zbog isteka vremena predviđenog za ovaj spor, a biće nastavljeno 10. maja, kada bi reditelj trebalo da odgovara na dalja pitanja tužene strane.

Poginuli su Osam Osmani, Semi Setaji i Besim Setaji, koji su bili u automobili marke "audi" makedonskih registarskih oznaka.

Nesreća se dogodila jutros oko 6.30. časova časova, kada je kamion grčkih registarskih oznaka udario u putničko vozilo makedonske registracije.

Vozač kamiona je lakše povređen, a uzrok ove nesreće se još ispituje.

Rašković je, pre odlaganja suđenja, pročitao pisanu izjavu u kojoj je detaljno opisao pretnje koje dobijaju on i njegova porodica posle trodnevnog svedočenja o zločinima "Šakala", u decembru prošle godine, ali je istakao da se ne plaši pretnji Šakala već drugih moćnih centara, prenosi Tanjug.

Svedok je istakao da je pod velikim stresom i da nije u stanju da se koncentriše pošto je "veoma uznemiren".

Na početku svedočenja u decembru, Rašković je tražio da mu se ukinu mere zaštite identiteta koje je imao tokom istrage, a potom detaljno opisao ubistva, silovanja i pljačke koje su vršili njegovi tadašnji saborci prilikom napada na albansko selo 14. maja 1999. godine.

Rašković je u pisanoj izjavi kojom se obratio predsedavajućoj sudiji Snežani Nikolić Garotić podsetio da su mu u samoj sudnici pretili optuženi Ranko Momić i Siniša Mišić i da je na njihove pretnje bio spreman od prvog trenutka kada je odbio sve mere zaštite i odlučio da svedoči javno i "te ljude gleda u oči."

Rašković: Pretnje iz policije

"Ja se ne plašim 'Šakala', ali me iskreno zabrinjavaju neki drugi centri", izjavio je Rašković i naveo da mu je posle svedočenja u sudnici, preneta "dobronamerna" poruka od visokog funkcionera policije, koji je zadužen, odgovoran i plaćen za njegovu zaštitu.

"Da, i Albanci su vršili zločine, ali oni svoje svedoke likvidiraju, tako da ni ti ne treba da očekuješ da te iko tapše po ramenu", navodno je Raškoviću rekao taj visoki policijski funkcioner.

Rašković je naveo i da je njegovom ocu i majci, koji su takođe odbili zaštitu policije i ulazak u program zaštite, direktno prećeno da će "svi biti poklani, ubijeni, silovani, ukoliko njihov sin ne odustane od svedočenja."

"Umesto odgovora nadležnih institucija, sprovođenja istrage ili otkrivanja počinilaca takvih pretnji, mom 65-godišnjem ocu je po prvi put policija zakucala na vrata u izbegličkom smeštaju, gde boravi sa majkom, da bi mu izvršili detaljan pretres stana", napomenuo je Rašković i dodao da je to učinjeno pod izgovorom da traže oružje.

On je dodao da su njegovi roditelji bili "strahovito uznemireni" i da ih "niko iz policijske jedinice za zaštitu svedoka, nakon tog traumatičnog događaja, nije obišao".

Rašković se, takođe požalio i da mu, kao svedoku, neposredno pred ročište, iz policijske uprave "mašu prijavom za neko krivično delo razbojništva od pre 10 godina" koje je, kako tvrdi, izvršeno za vreme njegovog boravka u zatvoru.

Svedok tvrdi i da mu je neko od zaposlenih u upravi zatvora, dok je bio odsutan, upao u ćeliju u kojoj se, između ostalog, nalaze neke njegove lične beleške u vezi sa ovim svedočenjem i izvršio nezakonit pretres.

Prema njegovim rečima, 15. januara, po povratku u "siguran smeštaj", koji mu je dodeljen kao svedoku, zatekao je provaljen stan po kome se neko samo prošetao kako bi mu dao do znanja da ni u sigurnim prostorima nema zaštitu.

Pokušaj diskreditacije

Rašković je rekao da se plaši "eventualne podvale narkotika ili čega sličnog" kako bi ga kao osuđenika, u velikoj meri diskreditovali pred sudom i da zato odbija da ga iz zatvorske ćelije, za bilo koje i čije potrebe, "sprovode u isti provaljivani i otkriveni zaštićeni prostor".

Rašković je kazao da mu se sve to dešava "neposredno pre i posle prva tri dana javnog svedočenja u slučaju 'Šakali' ali da mu oni nisu učinili " te ucene, zastrašivanja i pritiske" već "neki drugi mnogo moćniji centri koji su gori i od samih 'Šakala', čim su u stanju da prikrivaju silovatelja, ubicu deteta, žene, staraca."

Svedok je naveo da od tužilaštva ima usmenu podršku, ali da se ni ono prema njemu "nije postavilo zaštitnički u pravom smislu te reci". "Ukoliko se smatra da srpsko društvo još nije sazrelo za ovakve istine i svedočenja, neka mi se to jasno kaže, kako bih se i ja i vi manuli ćorava posla", rekao je Rašković.

Obraćajući se sudu, Rašković je naglasio da ne bi želeo da skonča kao zaštićeni svedok Zoran Vukojević, koji je pronađen ubijen pored autoputa i apelovao na sud da ga ponovo, ako je ikako moguće, obezbeđuju oficiri SAJ-a zaposleni u Jedinici za zaštitu.

Rašković je poznat javnosti kao vođa zatvorskih pobuna 2006. godine, kada je sebi zašio usta spajalicom. Veći deo života proveo je u srpskim zatvorima zbog osuda za niz razbojništava.

Optužnica tereti "Šakale" za likvidaciju najmanje 44 albanska civila 14. maja 1999. godine na teritoriji opštine Peć. U optužnici se ističe da su "Šakali" pri izvršenju dela pokazali izuzetnu surovost, brutalnost, bezosećajnost i bezobzirnost.

Hrvatski navijač N. J, koji je lakše povređen, prevezen je u Klinički centar Vojvodine. U tom centru je rečeno da će on u toku noći biti otpušten, prenela je Radio-televizija Vojvodine.

Direktor policije Milorad Veljović rekao je Tanjugu da je privedeno šest osoba i da je istraga u toku. U nju su uključeni i pripadnici hrvatske policije, koji u Srbiji borave tokom šampionata.

Hrvatski navijači su RTV-u rekli da su napadnuti oko 20.30. Napad se, kako su opisali, dogodio kada je jedno vozilo naglo zakočilo ispred kolone od 5-6 automobila hrvatskih registracija.

Kolona vozila je, kako su rekli, gađana kamenjem i ciglama. "Odjednom su se stvorili pored automobila. Bili su maskirani, s kapuljačama na glavama i medicinskim maskama preko usta i nosa. Odjednom su počeli da bacaju kamenje i cigle. Jedan kamen me pogodio u vrat", rekla je Renata Bičanić, prenosi Jutarnji list.

Jedan Osiječanin opisuje da su ih nepoznate osobe gađale kamenjem sa udaljenosti od 3-4 metra. "Onda je jedan prišao do samog automobila i raspalio sekirom po vetrobranskom staklu", rekao je Osiječanin Jutarnjem listu.

Zagrebački list piše i da je vlasnik benzinske pumpe, u čijoj blizini se napad dogodio, svim hrvatskim navijačima ponudio pomoć.

Inače, dvojica Novosađana, Mladen R. (30) i Aleksandar D. (46) privedeni su u nedelju uveče zbog napada na petoricu hrvatskih navijača. Oni će, uz krivičnu prijavu, biti izvedeni pred istražnog sudiju Višeg suda u Novom Sadu.

Direktor srpske policije Milorad Veljović pozvao je strane državljane da se prilikom dolaska u Srbiju još na granici identifikuju kao navijači, kako bi im srpska policija pružila svu moguću zaštitu.

Istovremeno, dvojicu danskih vojnika danas su saslušali predstavnici Državnog tužilaštva Hrvatske.

Zločin u Dvoru na Uni aktuelizovan je nakon što je prošlog proleća danski vojnik Jan Velendorf, pripadnik "plavih šlemova" UN, priznao u intervjuu za list BT da je 200 danskih vojnika nemo gledalo masakr najmanje devetoro starijih i hendikepiranih Srba koji su se od rata krili u osnovnoj školi i Dvoru.

Velendorf je tada rekao da su zločin počinili ljudi u maskirnim uniformama.

Major Poul Borhum neposredno posle zločina došao je u Dvor, gde je video tragove zločina. Smatra da je komandant Kold, koji je i dalje aktivan u danskoj vojsci, kriv, zato što nije dozvolio vojnicima da pucaju.

Kaže da potpuno razume vojnika Jana Velendorfa koji je prvi progovorio o ovoj tragediji.

"Jan je stajao gore, sve je gledao i nije mu bilo dozvoljeno da puca. Vojnici su bili ljuti zbog ubijanja i zbog toga što ništa nisu mogli da preduzmu. Da sam ja te nedelje bio tamo, otvorio bih vatru", kaže major Borhum, bivši komandant Garnizona u Dvoru na Uni.

Kao odgovorne za zločin u Dvoru pojedini mediji pominjali su snage Hrvatskog veća odbrane i Peti korpus Atifa Dudakovića. U hrvatskim medijima 1995. godine Srbi su optuživani za pokolj nad svojim sunarodnicima.

Srpski i hrvatski tužioci sada će zajedničkom istragom pokušati da utvrde istinu i otkriju počinioce tog ratnog zločina.

Vladimir Vukčević kaže da je današnje saslušanje vojnika veoma važno i da će dosta doprineti rasvetljavanju zločina u Dvoru na Uni. "To je garancija da ovaj zločin neće ostati neistražen", rekao je Vukčević.

Hrvatski tužioci vojnike ispituju zajedno sa srpskim kolegama, jer se zločin, kako su naveli iz hrvatskog tužilaštva, dogodio na području razdvajanja oružanih snaga Hrvatske vojske i pripadnika srpskih jedinica.

"Iskazi pripadnika Danskog bataljona su važni budući da ti svedoci kao neposredni očevici zločina mogu imati korisna saznanja o mogućim počiniocima", saopštilo je hrvatsko tužilaštvo.

Kako se navodi u saopštenju, krivičnom prijavom je obuhavaćeno još 11 osoba.

Osumnjičeni su u periodu od 1. februara 2009. godine do 31. decembra 2010. godine, izvršili navedena krivična dela tako što su sačinjavali fiktivnu poslovnu dokumentaciju o navodnoj isporuci robe, poljoprivrednih i drugih proizvoda i usluga, ističe se u saopštenju.

Na taj način nezakonito su stekli više od 80 miliona i oštetili budžet za 30 miliona dinara. U akciji je osim MUP-a učestvovala i Poreska policija.

Osumnjičeni će, uz krivičnu prijavu, u zakonskom roku biti privedeni istražnom sudiji Višeg suda u Beogradu.

Smederevska policija saopštila je da se nesreća dogodila tako što je vozač automobila "folksvagen golf" M. F. (27) iz Smedereva, koji se kretao iz pravca Smedereva ka Radincu, najverovatnije zbog neprilagođene brzine i vožnje pod uticajem alkohola (1,89 promila) sleteo sa kolovoza u desnu stranu.

Vozač je udario u zemljani bedem, nakon čega je nastavio kretanje trotoarom i udario  M. F. (19) i A. S. (16) iz Smedereva, dodaje se u saopštenju.

Takođe se navodi da su pešaci, od siline udara, oboreni na kolovoz i podlegli povredama na licu mesta.

Uviđaj su izvršili istražni sudija Osnovnog suda u Smederevu, viši javni tužilac i policijski službenici PU u Smederevu.

Vozač je uhapšen i određeno mu je policijsko zadržavanje, zbog teškog dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja, navodi se u saopštenju policije.

Dve zabrane upravljanja

Komandir saobraćajne policije u Smederevu Milisav Dimitrijević rekao je da je Milorad F. od 2007. do 2010. godine imao 11 saobraćajnih prekršaja, od toga pet zbog vožnje u alkoholisanom stanju i dve zabrane upravljanja vozilom.

Dimitrijević je za TV Smederevo rekao da je Milorad F. imao 12 kaznenih poena, osam meseci zabrane upravljanja motornim vozilom, ali je policiji bio nedostupan i "nije mogla da se realizuje zaštitna mera".

"Poslednji put vozaču je u septembru trebalo da se upiše mera zabrane upravljanja vozilom i ta bi mera još važila, ali bio je nedostupan policiji", naveo je komandir.

U istoj ulici, pedesetak metara dalje od najnovijeg mesta udesa, pre oko mesec dana, pregažen je pešak.

Ulica Crvene armije je izuzetno frekventna saobraćajnica, koja povezuje centar Smederava sa Železarom i nastavlja prema Požarevcu i auto-putu.

Bojić je izjavio da je lekarski tim "ovog momenta spreman da uđe u avion za Hag" .

On je objasnio da će zadaci tog tima biti da pregleda celokupnu dokumentaciju o dosadašnjem lečenju lidera radikala i da ga konzilijarno pregleda. Trebalo bi napraviti i presek eventualnih grešaka u Šešeljevom lečenju i strategiju i prognozu za dalji tok lečenja, rekao je Bojić.

Prema njegovim rečima, Šešelju treba omogućiti da se leči u ustanovi koju odabere i da sam odluči koji lekari treba da se brinu o njegovom zdravlju.

Bojić se nada da će lekarskom timu biti omogućeno da pregleda Šešelja "u odgovarajućim bolničkim i kliničkim uslovima" a da ako se to ne omogući lekarskom timu, treba dozvoliti da unese portabilne aparate za dijagnostiku srca i pluća.

Bojić je ocenio da se Šešelj nalazi u "začaranom krugu, jer se šeta između civilne bolnice i haškog tribunala".

Poslanik SRS-a Paja Momčilov, koji je i predsednik odbora za zdravlje i porodicu Skupštine Srbije, tvrdi da je Šešelj vitalno ugrožen u Hagu, kao i da po svim konvencijama o pritvoru onaj koji je utamničen i u istrazi mora da uživa sva prava kao i građani te države.

"Očekujem da će holandske kolege biti kolegijalne i da ćemo zajedno moći da procenimo Šešeljevo stanje", zaključio je Momčilov.

Poslanik SRS-a Vjerica Radeta navela je da je Šešelj dobio pismo od zamenika šefa službe za pravnu pomoć i pitanja pritvora Ane Posure u kome se traži da pismeno saopšti da li želi da ga lekari posete i pregledaju.

"Šešelju je onemogućeno da se pismeno izjašnjava, jer mu upravnik pritvora ne dozvoljava da fotokopira to što preda, a on to kopira da bi imao dokaz da je predao zahtev", rekla je Radeta.

Ona je podsetila da se Šešelj već saglasio da ga pregleda tim lekara predvođen Bojićem i dodala da Haški tribunal eskivira doktore koje je Šešelj izabrao.

Prema njenim rečima, u Pravilniku o pritvoru u Haškom tribunalu je navedeno da pritvorenik može samostalno da izabere lekara i zubara.

"Haški tribunal očigledno odugovlači i nema interesa da se utvrdi pravo stanje Vojislava Šešelja", podvukla je Radeta i apelovala da se Šešelju omogući poseta.

U Šešeljevom izabranom timu se nalaze i kardiolog Zora Naumović i pulmolog Miodrag Vukčević.

Međutim, agencija Beta prenosi, pozivajući se ne više izvora u Tribunalu, da lider SRS zahteva da u timu lekara bude i Paja Momčilov, poslanik SRS u Skupštini Srbije, koji je po profesiji ginekolog. Zbog toga je i došlo do zastoja u organizaciji posete, prenosi Beta.

Ročište je na zahtev tužilaštva odloženo za 15. mart, kako bi obe strane imale vremena da pregledaju dodatnu dokumentaciju koja je juče dostavljena sudu.

Optuženi fudbalski menadžer Ranko Stojić obavestio je sud da je uskratio ovlašćenje svojim advokatima.

"Za mene od danas ovaj slučaj postaje internacionalan. Čak ne uspevam da upalim mikrofon u sudnici koliko je moje ogorčenje",  rekao je on ističući da redovno plaća porez.

Bivši predsednik "FK Crvena zvezda" Dragan Džajić, finansijski direktor kluba Vladimir Cvetković, sekretar kluba Miloš Marinković i fudbalski menadžer Ranko Stojić optuženi su da su zloupotrebom službenog položaja od 1998. godine do 2002. godine prisvojili 7,12 miliona evra, osam i po miliona nemačkih maraka i dva miliona američkih dolara od transfera fudbalera Gorana Drulića, Perice Ognjenovića, Zorana Njeguša i Ivana Dudića.

Više tužilaštvo u Beogradu tražilo je da četvorici optuženih i članovima njihovih porodica budu oduzeti stanovi, kuće, automobili, džipovi i novac.

Apelacioni sud u Beogradu je 19. jula ukinuo prethodnu presudu Višeg suda o privremenom oduzimanju imovine i vratio postupak na ponovno razmatranje.

Šešelju je, prema saopštenju SRS-a, prepisana nova terapija koja obuhvata 12 lekova, a lekari u bolnici su, na osnovu nalaza, konstatovali da je jedan od lekova koji je Šešelj do sada uzimao negativno uticao na bubrege.

Lekari u bolnici naglasili su da je neophodno da se pejsmejker kontroliše svakoga dana i bili iznenađeni kada im je Šešelj rekao da u Haškom tribunalu to ne čine, jer nemaju potrebnu opremu, navodi se u saopštenju SRS-a.

Kako navodi ta stranka, stražari su juče oko 17 časova pozvali hitnu pomoć kada je Šešelju naglo pozlilo i on je prevezen u bolnicu izvan Međunarodnog tribunala u Hagu.

Portparolka Haškog tribunala Nerma Jelačić rekla je juče da je Šešelj u bolnicu premešten iz preventivnih razloga, ali nije mogla da iznese više detalja.

Srpska radikalna stranka ponovo je zatražila da Haški tribunal pod hitno omogući da tim srpskih lekara, sa Milovanom Bojićem na čelu, za koji je Vojislav Šešelj dao saglasnost, poseti i pregleda lidera radikala.

List navodi da će Fain u procesu, koji je počeo 4. oktobra, svedočiti pod zakletvom iz Vrhovnog suda u Ontariju, prenoseći reči specijalnog tužioca Euleksa za organizovani kriminal Džonatana Ratela da Fain ni na koji način nije osumnjičen, već da je ključni svedok u procesu.

Ratel, koji je bivši kanadski tužilac, u izjavi Staru je podsetio da optužnica na 46 strana tereti sedam osoba za jedno ili više krivičnih dela krijumčarenje ljudima, organizovani kriminal, nezakonito izvršavanje medicinskih delatnosti i zloupotrebu službene dužnosti.

Kako navodi kanadski list, Fain, koji je konsultant za investicije u Torontu, u svom iskazu datom kanadskim vlastima, a na insistiranje Euleksa, detaljno je ispričao kako mu je na prištinskoj klinici presađen bubreg.

Izraelsko-turska veza

Faina, koji je zbog bubrega bio suočen sa "ozbiljnim medicinskim problemima", njegovi rođaci u Izraelu su 2008. obavestili da "određeni dogovor može da se postigne oko presađivanja bubrega na Kosovu".

On je uskoro upoznat sa Mošeom Harelom, koji je u optužnici opisan kao posrednik turskog doktora Jusufa Sonmeza, koga su mediji zbog uloge u "Medikusu" nazvali "doktor Frankenštajn".

Harel, takođe, važi za glavnog finansijera operacije i sada se nalazi na Interpolovoj poternici zbog krijumčarenja ljudi i trafikinga na Kosovu.

Fain je, navodi kanadski list, Harelu poslao svoju medicinsku dokumentaciju radi "analize u Turskoj" i uskoro biva obavešten da je za njega pronađen odgovarajući bubreg. On je 15. jula uplatio 87.000 evra na Harelov bankovni račun u Izraelu.

Devet dana kasnije, Fain je sa suprugom otputovao u Istanbul, gde ga je, kako stoji u optužnici, Sonmez podvrgnuo "medicinskim pregledima". Fain je 25. jula, sa još jednim "klijentom" iz Nemačke, avionom "Turkiš ervejza" iz Istanbula krenuo put Prištine.

Na istom letu su bile i 45-godišnja Ruskinja Ana Rusalenko i još jedna žena iz bivšeg Sovjetskog Saveza, potencijalni donori bubrega.

Faina i Rusalenkovu su na aerodromu u Prišini čekali službenici "Medikusa", a narednog dana je Sonmez odstranio bubreg iz Rusalenkove i presadio ga Kanađaninu, a zatim to isto učinio i sa drugom ženom iz aviona, čiji bubreg je presadio Nemcu.

Fain je napustio Kosovo 30. jula, dok se za Rusalenkovu vrlo malo zna, osim da je iz malog grada kraj Vladivostoka, a tužilac Ratel navodi da je izvesno da su žrtve trgovine organima poslate avionom nazad za Istanbul, bez ukazane postoperativne terapije.

Tužilac Euleksa podseća da se za operacije turskog doktora saznalo 2008. pošto je jedan turski državljanin, kome je pozlilo na prištinskom aerodromu, rekao da mu je "neko ukrao bubreg".

On navodi da je u procesu ključna figura Sonmez, koji je po tim optužbama u Istanbulu uhapšen pa pušten uz kauciju na slobodu.

Kanadski dnevnik podseća na reči osumnjičenog doktora koji tvrdi da nije bilo ilegalne trgovine organima i da su svi "donori" potpisali saglasnost za operaciju.

Tužilac Ratel, pak, upozorava da se Rusalenkova uklapa u šablon takozvanih donora koji žive u dubokom siromaštvu i da je istraga pokazala da su žrtve postepeno vrbovane za ono što ih čeka, uz obećanje da će za bubreg dobiti 20.000 dolara, što bi uglavnom izostalo.

Ratel navodi da, uprkos mnogobrojim pokušajima, nije mogao da sazna kakva je bila dalja sudbina Rusalenkove.

Star prenosi da je Kanađanin Fain prošlog jula na svom Fejsbuk profilu postavio sliku na kojoj ponosno stoji ispred svog skupocenog "mercedesa", slaveći "trogodišnjicu presađivanja bubrega", uz reči da se "oseća sjajno".

Njegov branilac dostavio je sudu medicinsku dokumentaciju da je Ocokoljić bolestan i da se nalazi u Urgentnom centru u Beogradu.

Ražnatovićeva je i danas došla u sud iz kućnog zatvora, odnosno svoje kuće u Ljutice Bogdana, gde služi jednogodišnju kaznu.

Ona je osuđena zbog protivpravnog prisvajanja dela novca od transfera fudbalera FK "Obilić" u inostrane klubove dok je bila predsednik tog kluba 2000. godine, kao i nedozvoljenog držanja 11 pištolja. Kazna ističe 22. februara.

Ražnatovićeva i Ocokoljić terete se za krivično delo nasilničko ponašanje, za koje je zaprećena kazna od šest meseci do pet godina zatvora.

Olarević ne želi odštetu za šamar

Oboje su na početku suđenja u decembru prošle godine negirali da su pretili Olareviću i da je između njih došlo do bilo kakvog fizičkog obračuna.

Olarević je rekao da ne želi da krivično goni pevačicu i da ne želi odštetu za "lake telesne povrede", koje tvrdi da je zadobio od Ocokoljićevog šamara, ističući da mu je žao što je do incidenta ikada došlo.

Ražnatovićeva tvrdi da su ona i njen zet, kao legitimni predstavnici FK "Obilić", tada došli u klub da Olareviću uruče rešenje Ministarstva sprota od 15. maja 2007. o povraćaju u pređašnje stanje.

Prema tom rešenju, koje je Olarević odbijao da primi zvaničnim putem, FK "Mladi Proleter" dolazi u ingerenciju FK "Obilić", kao "Mladi Obilić", a on mora momentalno da napusti klub.

Prema navodima optužnog predloga, Ražnatovićeva i njen zet su 18. juna 2007. godine došli do upravne zgrade FK "Mladi proleter" i pozvali Olarevića da izađe napolje, a kada je on to uradio, folk pevačica je počela da ga vređa, oslovljavajući ga pogrdnim imenima.

Posle verbalnog napada Ražnatovićeve, Ocokoljić je fizički nasrnuo na direktora "Mladog proletera", udarivši ga pesnicom u desnu stranu lica.

Vekarić je gostujući u Dnevniku RTS-a pozitivno ocenio angažovanje Rusije u tom slučaju.

"Republička javna tužiteljka Zagorka Dolovac potpisala je nedavno veoma važan dogovor o saradnji u Rusiji i upravo ovakvi predmeti će biti subjekat buduće razmene informacija", rekao je Vekarić.

Vekarić je rekao i da se, s druge strane naša istaga zahuhtava i da će u narednom periodu doći do raspleta na međunarodnom nivou.

"Istraga koju vodi specijalni tužilac EU Klint Vilijamson treba da počne u februaru. U Ujedinjenim nacijama se, takođe, čeka da li ćemo dobiti taj famozni deveti glas za nekog prdstavnika UN koji će biti posrednik između Euleksa i Saveta bezbednosti i to su sve teme koje su otvorene i koje će se, po mom mišljenju, u narednom periodu rešiti", rekao je Vekarić.

Zamenik tužioca za ratne zločine istakao je najvažnije doći do istine, pre svega za žrtve i njihove porodice, kako bi te tragične događaje stavili u okvire prava, a ne politike.

Govoreći o istrazi o ratnom zločinu nad Srbima u Dvoru na Uni u Hrvatskoj, Vekarić je naveo da se puno očekuje od posete Vladimira Vukčevića Danskoj, koji će u Kopenhagenu zajedno sa hrvatskim kolegama saslušati jednog danskog novinara i dva vojnika.

Vekarić je istakao da Srbija i Hrvatska imaju 82 zajednička predmeta, napomenivši da je to prva tužilačka istraga po novom Zakonu o krivičnom postupku.

Osvrnuvši se na slučaj "Dobrovoljačka", Vekarić je istakao spremnost na saradnju sa Bosnom i Hercegovinom, napomenuvši da će Srbija nastaviti istragu.

Odustajanje od istrage u Bosni i Hercegovini je, prema njegovim rečima, na neki način devalviranje zločina.

Vekarić je naveo da je u interesu Bosne i Hercegovine da taj zločin istraži, dodavši da, kada je reč o tom slučaju, Srbija nije imala nikakav problem sa bosanskim tužiocima, već da je došlo je do "mešanja politike u pravosudne stvari".

"Šešelj je iz preventivnih razloga prebačen iz pritvorske jedinice na pregled u civilni objekat", rekla je Jelačićeva Tanjugu ističući da trenutno nije u mogućnosti da iznese više pojedinosti.

Srpska radikalna stranka je ranije danas saopštila da je Šešelj oko 17 sati hitno prebačen u bolnicu izvan Tribunala pošto mu je pozlilo.

Radikali su zatražili da Haški tribunal hitno omogući da tim srpskih lekara, predvođen Milovanom Bojićem, za koje Šešelj da saglasnost, poseti i pregleda lidera SRS-a.

U saopštenju SRS-a je ocenjeno da Tribunal namerno ne dozvoljava tu posetu.

Radikali zahtevaju i da porodica i pravni savetnici što pre budu obavešteni detaljno o razlozima zbog kojih je danas došlo do naglog pogoršanja zdravstvenog stanja Vojislava Šešelja.

SRS ponovo upozorava javnost da Haški tribunal kontinuirano i namerno pokušava da ugrozi Šešeljev život, navodi se u saopštenju.

Lideru Srpske radikalne stranke Vojislavu Šešelju 12. januara ugrađen je pejsmejker.

Tribunal Šešelju od jeseni 2007. sudi po optužnici za zločine nad Hrvatima i Muslimanima tokom ratova u Hrvatskoj i BiH, 1991-1993, a završne reči su zakazne za početak marta.

Mirović je na konferenciji za novinare rekao da Jelačićeva govori nešto što nije istina i što su spekulacije, naglasivši da je pravi izvor informacija o Šešeljevom zdravlju Srpska radikalna stranka.

"Ne treba ozbiljno spekulisati o njegovom zdravlju, a najbolji dokaz da je njegovo stanje više nego loše, zbog nebrige u Haškom tribunalu, jesu manipulacije u tom sudu", naveo je Mirović.

Ne tvrdi samo SRS da je Šešelj u Tribunalu neadekvatno lečen, već i holandski doktor koji ga je pregledao u bolnici, navodi Mirović. Taj lekar je, prema Mirovićevim rečima, Šešelju 19. januara prepisao dva nova leka.

Dejan Mirović je naveo i da je dezinformacija da je Šeselj u sredu, 18. januara, prevenitno odveden u bolnicu, već je hospitalizovan zato što mu je pozlilo.

Šešelj je pre 10 dana zatražio da ga poseti delegacija lekara, s Milovanom Bojićem na čelu, kardiologom Zoranom Naumovićem, pulmologom Miodragom Vukićevićem i predsednikom Odbora za zdravlje i porodicu Skupštine Srbije Pajom Jovanovim, ali Haški tribunal još nije odgovorio na taj zahtev.

"To je skandal i najbolji pokazatelj kakve su njihove namere", ocenio je Mirović.

Telo je otkriveno prošle noći i u poodmakloj je fazi raspadanja, na teško pristupačnom terenu, a istragu koja je započela jutros otežava velika stena koja je pala na tu osobu. Telo su uočili prolaznici, a policiji prethodnih dana nije prijavljivan nečiji nestanak.

Tužilac Vladimir Vukčević, koji će u Danskoj saslušati četvoricu vojnika i novinara koji je obelodanio detalje zločina, očekuje u naredna dva meseca podizanje optužnice.

Vukčević kaže da je prvi slučaj gde će predstavnici srpskog i hrvatskog tužilaštva zajedno saslušavati svedoke, kako bi utvrdili šta se zaista dogodilo na Dvoru na Uni.

Vladimir Vukčević je dodao i da je ovo prvi slučaj gde se istraga vodi protiv nepoznatog, jer hrvatski organi sumnjaju na jedne, a srpski na druge počinioce.

"Prvo očekujem da identifikujem izvršioce. Ta identifikacija, to jest iskazi saslušanih vojnika i novinara će biti dokazi. Na osnovu tih dokaza mi donosimo odluku hoćemo li podići optužnicu ili ne, i mi i Hrvati. Nakon toga, očekujem da ćemo podići optužnicu, a ovo su procesno validni dokazi", objasnio je Vukčević.

O zločinu u Dvoru na Uni ponovo je počelo da se govori kada je u aprilu prošle godine danski list BT preneo priču bivšeg pripadnika snaga UN u Hrvatskoj Jana Velendorfa o zločinu, koja do tada nije bila poznata široj javnosti.

Prema Velendorfovom svedočenju, danski vojnici iz Ujedinjenih nacija, stacionirani u Hrvatskoj za vreme "Oluje", nisu reagovali kad su ljudi u maskirnim uniformama (bez oznaka), pred njihovim očima 8. avgusta 1995. godine ubili devet hendikepiranih osoba srpske nacionalnosti, koji su se sakrili od rata u školi u Dvoru na Uni, preneo je BT.

List je pisao da su se pogubljenja dogodila samo nekoliko metara od danske jedinice koju je činilo 200 dobro naoružanih vojnika, koji su imali naređenje da samo posmatraju.

Danski radio preneo je tada da su danski vojnici dobili naređenje da ne intervenišu u vreme kada se dogodio zločin u Dvoru, tokom ofanzive hrvatskih snaga, koja je imala za cilj da se Srbi primoraju da napuste Hrvatsku.

Crno poglavlje za dansku vojsku

Mediji u toj zemlji zločin u Dvoru na Uni nazvali su "crnim poglavljem" danske ratne istorije zato što se dogodio pred očima njihovih vojnika iz kontingenta UN.

Prema pisanju lista BT, iz utvrđenja UN na krovu škole dva danska vojnika su videla kako su četvorica muškaraca provalila u školu upotrebom ručnih bombi. Posle toga, devetoro fizički i psihički hendikepiranih osoba postrojeno je, i jedna po jedna osoba je ubijana. Pored toga, tri do četiri civila je vezanih ruku izvedeno iz škole, preneo je BT.

Masakr je trajao čitavih 15 minuta, a rekonstrukcija od strane lista nedvosmisleno pokazuje da su danski vojnici imali niz mogućnosti da intervenišu. Osim pomenute dvojice Danaca na krovu, još dva vojnika su gledala deo čina likvidacije iz danskog vojnog kampa, preneo je list.

Sva četvorica danskih vojnika su na listi svedoka koje bi trebalo da saslušaju srpski i hrvatski istražni organi.

Nakon pisanja danskih medija u aprilu prošle godine, oglasilo se Tužilaštvo iz Siska.  Objavljeno je da je odeljenje kriminalističke policije iz Siska dostavilo 6. septembra 2006. Županijskom tužilaštvu u Sisku izveštaj o krivičnom delu ratnog zločina protiv civilnog stanovništva.

U tekstu hrvatskog Feral tribjuna iz 2006. godine navodi se da je u avgustu 1995. godine ubijeno oko 200 Srba, inače civila i hrvatskih građana u selima između Gline i Dvora na Uni tokom bega prema Bosni.

Međutim, Feral je tada pisao da je Dvor na Uni smišljeno bio ostavljen kao koridor za odlazak srpskog stanovništva iz Hrvatske, ali se onda dogodio prodor jedinica Petog korpusa Armije BiH, koje su prema izvorima tog lista na svirep način likvidirale veliki broj civila.

Zagrebački Jutarnji list, pak, preneo je tvrdnju neimenovanog svedoka hrvatske nacionalnosti da je video kako su srpski vojnici, a ne pripadnici hrvatske vojske ili Armije BiH, ubili deset duševno obolelih ljudi u zgradi škole u Dvoru na Uni 8. avgusta 1995. godine.

Svedok tvrdi da je čuo jauke žrtava i pucnjevu, a da je sve što zna izneo u iskazu policiji, kao i da su po Dvoru tih dana harali "Arkanovci".

Ova grupa razbojnika u pljačke je išla u periodu između 18 i 20 časova jer su računali da će u to vreme zateći najviše novca u kasama. U zavisnosti od objekta koji su pljačkali išli su u grupama od po dvoje ili šestoro. Osim pištolja nosili su noževe, palice, šipke, a u nekoliko slučajeva i čekiće.

Aleksandar Janković iz beogradske policije kaže da je je za ovu grupu karakteristično da su nekoliko puta pljačkali iste objekte.

„Recimo radnju Delta sporta na bulevaru su pljačkali četiri puta, pojedine pumpe su pljačkali tri ili više puta. Znači vraćali su se na navedene objekte, a dešavalo se da za noć opljačkaju nekoliko objekata u zavisnosti od količine novca koji su uzeli", istakao je Janković.

Grupu je organizovao devetnaestogodišnji Dušan Jovanović za kojeg u policiji kažu da je prošlog septembra pobegao iz kazneno-popravnog doma u Kruševcu.

Među uhapšenima je i jedan maloletnik, a najstariji osumnjičeni ima 23 godine.

Inspektori procenjuju da je plen ove grupe više od 2 miliona dinara. Prilikom pretresa stanova pronađen je deo tog novca, jer su razbojnici većinu odmah trošili.

Nesreća se dogodila kada su se sudarili kombi leskovačkih registarskih oznaka u kome su bili vojnici pod ugovorom i putničko vozilo "mercedes" bujanovačkih registarskih oznaka.

Najteže je povređen vozač "mercedesa" Šerifi M., koji je životno ugrožen. On je sa povredama glave zbrinut na Odeljenju neurohirurgije Niške bolnice.

U Vojnoj bolinici u Nišu nalazi se petoro vojnika, od kojih je najozbiljnije povređen vozač kombija. Jedan vojnik pretrpeo je lakše povrede.

Načelnik ortopedije Vojne bolnice u Nišu dr Miroljub Živković rekao je da su povređeni trenutno van životne opasnosti. "Dijagnostikovanje i ispitivanje povreda kičme i glave je u toku", dodao je Živković.

Zamenik upravnika Vojne bolnice pukovnik Aleksandar Petković napomenuo je da će neki od povređenih, u zavisnosti od procene lekara, biti upućeni na lečenje u Vojno-medicinsku akademiju u Beogradu.

Jedan vojnik, koji je teže povređen, smešten je na odeljenje Ortopedije vranjske bolnice i nije životno ugrožen, dok su ostali zbrinuti ambulantno.

Dr Slađana Stošić iz Zdravstvenog centra Vranje istakla je da su svi pacijenti bili svesni i stabilni i da im je ukazana neophodna pomoć.

Portparol Osnovnog suda u Vranju Srboljub Milosavljević rekao da je do nesreće došlo kada je iz još neutvrđenih razloga kombi prešao na suprotnu kolovoznu traku i dirketno se sudario sa "mercedesom" bujanovačkih registarskih tablica, kojim je upravljao Šerifi M. iz Velikog Trnovca.

Ministarstvo odbrane je saopštilo da su povređeni profesionalni vojnici Marko Stanković, Dejan Stojanović, Saša Marković, Aleksandar Jovanović, Ivan Jovanović, Danilo Milenković, Nikola Stamenković i Ivan Mladenović, svi iz 41. pešadijskog bataljona 4. brigade Kopnene vojske.

Time je, kako se navodi u saopštenju Policijske uprave u Požarevcu, povredila prava drugih kandidata koji su se prijavili na konkurs i bili odbijeni, iako su ispunjavali zakonom propisane uslove.

Milica I. osumnjičena je da je izvršila krivično delo zloupotrebe službenog položaja i povrede prava pri zapošljavanju.

U saopštenju se navodi da N. J. ima zvanje diplomiranog ekonomiste u oblasti menadžmenta, a osumnjičena ga je u radni odnos primila, još 2007. godine, na radno mesto nastavnika nemačkog jezika, iako je za to radno mesto predviđeno zvanje diplomiranog filologa za nemački jezik i književnost.

Zbog sumnje da je prekoračila granice svojih ovlašćenja, policija je protiv Milice I. podnela krivičnu prijavu nadležnom sudu, navodi se u saopštenju.

Sud je utvrdio da je Martinović (34) kriv za ratne zločine, ubistvo, pokušaj ubistva i paljenje imovine u selu Ćuška, 1999. godine.

Martinović će, kako je navedeno, biti izručen Srbiji nakon što odsluži kaznu. U Švedskoj, naime, doživotna kazna obično bude preinačena u kaznu od 12 do 16 godina zatvora.

Martinović, koji je zatražio azil u Švedskoj, uhapšen je u aprilu 2010. godine na zapadu Švedske.

U Beogradu se sudi grupi od 12 pripadnika nekadašnje paravojne formacije "Šakali" za ubistvo najmanje 44 albanska civila u selu Ćuška, na teritoriji opštine Peć, 14. maja 1999. godine, pljačke i paljenja imovine civilnog stanovništva i primoravanja albanskog stanovništva da napusti Kosovo.

Martinović je odbacio optužbe za učešće u ratnom zločinu.

U pismu se navodi da Šešelju 3. januara nije bilo dozvoljeno da fotokopira pismo, a da se isto to ponovilo juče i danas kada mu nije bilo odobreno da fotokopira svoj odgovor na podnesak koji mu je uručen 17. januara.

Mirović navodi da je to "provokacija, maltretiranje ili nehumano ponašanje usmereno ka daljem pogoršanju Šešeljevog zdravlja".

"Prosto je neverovatno da se takvo ponašanje zaposlenih u MKSJ i Pritvorskoj jedinici ponavlja i nakon umalo tragičnih događaja u vezi sa životom Vojislava Šešelja od 6. januara", navodi se u pismu Šešeljevog pravnog savetnika koje je objavio Haški tribunal.

U pismu je navedeno da je Šešelj svih devet godina, koliko se nalazi u pritvorskoj jedinici Tribunala mogao da fotokopira pisma koja je upućivao sudu.

Lideru radikala, koji je u pritvoru od marta 2003, kada se dobrovoljno predao, sudi se od jeseni 2007, po optužnici za zločine nad Hrvatima i muslimanima tokom ratova u Hrvatskoj i BiH od 1991-1993, a završne reči su zakazane za početak marta.

Kako je prenela agencija Beta, u požaru je povređen novinar nedeljnika "Vreme" Jovan Dulović. Dulović je zadobio povrede glave i respiratornih organa, jer se nagutao dima, ali je njegovo stanje stabilno, rečeno je u Kliničkom centru, prenosi Beta.

Portparol Kliničkog centra Srbije Drago Jovanović rekao je da je Dulović na odeljenju intenzivne nege, kao i da je njegovo stanje stabilno.

Kako je Tanjugu rekla načelnica Uprave za vanredne situacije u Beogradu Sanja Žugić Vuksanović, dojava da je u Ulici Starine Novaka izbio požar stigla je u 14.23 sati i vatrogasci su na teren izašli u roku od četiri minuta.

Požar je gasilo 19 vatrogasaca, navela je načelnica Uprave za vanredne situacije.

Za sada nije poznato kako je požar izbio i to će biti utvrđeno nakon istrage, navela je ona, dodajući da su lakše povrede prilikom gašenja požara zadobili jedan vatrogasac i saobraćajni policajac.

Subotičanima Veselinu M. (54) i Bogdanu K. (69), Filipu I. (25) iz Feketića, Nikoli K. (28) iz Lovćenca i državljaninu Crne Gore Draganu Ć. (59) određeno je zadržavanje zbog osnovane sumnje da su neovlašćeno stavljali u promet opojne droge.

Krivična prijava za to delo podneta je protiv Miroslava T. (32) iz Feketića.

Policija je u četvrtak ujutro, u blizini Mišeluka kod Novog Sada, u "sitroenu" koji je vozio Dragan Ć, pronašla 5,7 kilograma marihuane sakrivene u zadnjem sedištu i posebnom bunkeru tog automobila.

Pretresom stanova i poslovnog prostora ostalih osumnjičenih pronađena je i vaga sa tragovima marihuane. Petorica zadržanih privedena su na saslušanje istražnom sudiji Višeg suda u Novom Sadu, navedeno je u saopštenju.

"Na osnovu odluke da su Gavrić i njegova porodica, uključujući i maloletnu decu, proglašeni nepoželjnim osobama, ministarstvo će osigurati da odredbe našeg Imigracionog zakona budu primenjene", rekao je na brifingu zvaničnik Ministarstva unutrašnjih poslova te zemlje Mkuseli Apleni.

On je dodao da su Gavrić i njegova supruga Danijela Lazić prekršili južnoafričke imigracione zakone pošto su imali lažne dokumente. Kako ukazuju mediji, ta odluka znači da Gavrić koji je ušao u Južnu Afriku u septembru 2007. godine koristeći lažno ime Saša Kovačević, nije uspeo u nameri da dobije izbeglički status i suočava se sa deportacijom.

Južnoafrički list Dejli vojs piše da je Gavrićevo svedočenje zabeleženo u sudu na 26 kucanih stranica i da liči na scenario za holivudski film. List prenosi i da je na osnovu svedočenja, on boravio u Ekvadoru u Južnoj Americi 2006. godine, sa lažnim pasošem, a da je dve godine kasnije došao u Južnu Afriku i otvorio, pa prodao restoran koji se vodio na ime njegove supruge.

Lokalni mediji javili su 14. decembra 2011. da je Gavrić, pod lažnim imenom, priveden u toj zemlji zbog posedovanja droge, a pošto je utvrđen njegov identitet, uhapšen je po međunarodnoj poternici Srbije.

On je potom podneo zahtev za izbeglički status u Južnoj Africi, a protiv zahteva Srbije za njegovo izručenje borio se tvrdeći da je nevin, da je sudski proces protiv njega 2006. u Srbiji bio nepravedan i da bi mu boravak u zatvoru dodatno ugrozio zdravlje.

Gavrić je bio 23-godišnji policajac kada je optužen za ubistvo Arkana, u januaru 2000. godine. Gavrić i njegov pomagač u ubistvu Arkana, Milan Đuričić uhapšeni su 2001, a u oktobru 2006. godine osuđeni na 30 i 35 godina zatvora zbog ubistva i kovanje zavere za ubistvo Arkana.

Obojica su od tada u bekstvu, jer su od oktobra 2003. godine bili pušteni da se brane sa slobode. Prema policijskim izvorima iz tog perioda, oni su prvo pobegli u Bosnu.

Trećeoptuženi za ubistvo Arkana, Dragan Nikolić, takođe je osuđen na 30 godina zatvora.

Na suđenju je dokazano da je Gavrić ispalio hice koji su usmrtili Arkana i dvojicu njegovih prijatelja. Gavrić je tada ranjen i tokom suđenja koristio je invalidska kolica i štake.

Mladićev branilac Branko Lukić rekao je sudiji Alfonsu Oriju da bi za odbranu bilo "nemoguće" da se pripremi za suđenje "pre kraja oktobra", imajući u vidu obim predmeta i "stotine hiljada stranica" dokumenata.

"Početak suđenja pre oktobra bio bi nepravičan za odbranu i generala Mladića", naglasio je Lukić.

Tužilac Dermot Grum rekao je da odluku o početku suđenja ostavlja sudijama. Grum je precizirao da će, kao i u procesu protiv Radovana Karadžića, tužilaštvo dokazni postupak protiv Mladića voditi po hronološkom redu i da će prvo izvoditi dokaze o zločinima u Sarajevu, a na kraju o genocidu u Srebrenici.

Sudija Ori, koji je u decembru nagovestio da će suđenje početi 27. marta, odgovorio je da će zahtev odbrane uzeti u obzir pretresno veće.

Optuženi Mladić slušao je raspravu posvećenu pravnim detaljima priprema za proces, a kada je dobio reč sudiji se obratio sa "druže Ori" i rekao da "očekuje fer suđenje", ali da mu se čini da se proces odvija po izreci "kadija te tuži-kadija ti sudi".

U nepovezanom govoru, zatim je rekao da je "od 1918. godine tehnika napredovala", da "na ekranu ispred sebe razume brojke, ali ne i jezik", da je "usporen iz zdravstvenih razloga" i da mu "treba vremena da shvati šta je prevodilac rekao".

"Ja sam teško bolestan i meni ne funkcioniše desna strana tela zbog šloga koji sam doživeo 18. avgusta 2008. Ne žalim se, niste mi vi krivi - da li je Božja volja ili vijetnamski sindrom, tada sam imao teško breme, kao i sada... To kažem zbog mog naroda i zemlje koja je još u okovima i pritiskaju je sa svih strana", rekao je Mladić.

Mladić je ponovo protestovao zato što mu pri transportu u sud iz pritvor stavljaju lisice - "što nije u skladu sa Ženevskim konvencijama" i zato što mu nije dozvoljeno da u sudnici nosi kapu, "a ventilatori duvaju".

Ponovio je i da mu Tribunal ne dozvoljava da kompletira tim za odbranu "uglednim profesorom i oficirom iz Rusije zato što su Rusi". "Zato sam prošli put u sudnicu došao s ruskom kapom", objasnio je Mladić.

Sudija Ori je potom prekinuo Mladića i uputio ga da sve primedbe na primeren način uputi preko svog branioca. 

Kada je ponovo dobio reč, Mladić je želeo da govori o njegovim ratnim beležnicama, koje su prilikom pretresa njegovog stana zaplenile vlasti Srbije i predale Tribunalu, ali mu sudija Ori to nije dozvolio, rekavši da za to "nije ni vreme, ni mesto" i da će za to optuženi imati dovoljno vremana tokom procesa.

Mladić kao Gavrilo Princip

Optuženi je zatim počeo da govori da se "1918. desio jedan srpski vitez Gavrilo i svojom krvlju u jednom kazamatu u Terezin-Polju...", a sudija ga je opet prekinuo. Mladić je, uprkos tome, nastavio da je "Gavrilo Princip dao svoj život za svoj narod, kao i ja, koji je u blokadi", posle čega mu je sudija Ori isključio mikrofon.

Sudija Ori je zasedanje okončano upozorenjem da će "ukoliko Mladić nastavi da ga prekida, pa makar i na kraju statusne konferencije, idući put optuženog izbaciti iz sudnice".

Sledeću raspravu o stanju u postupku protiv generala Mladića, sudija Ori je zakazao za 23. februar. 

Bivši komandant Vojske Republike Srpske je u 11 tačaka optužen za genocid, zločine protiv čovečnosti nad nesrbima i kršenja zakona i običaja rata tokom sukoba u BiH 1992-95. godine.

Mladić je u junu i julu dva puta odbio da se izjasni o krivici o tačkama optužnice, posle čega je sudija Ori, po pravilima Tribunala, u spis uveo da se on ne oseća krivim.

U prvom pojavljivanju pred sudijom, 3. juna,Mladić je optužbe nazvao "monstruoznim" i "gnusnim",

Prvu optužnicu protiv Mladića zbog genocida nad 7.000 Muslimana u Srebrenici, Tribunal je podigao 25. jula 1995, ali on je ostao begunac do maja 2011. godine, kada su ga vlasti Srbije uhapsile u Lazarevu kod Zrenjanina. Tribunalu je izručen 31. maja iste godine.

Snimak intervjua za poslednjih devet godina nebrojeno puta je ponavljan u medijima. Velimir Ilić, u svom današnjem iskazu kaže da se ne seća svih detalja slučaja, jer je u međuvremenu imao 11 operacija i traži od suda dodatno vreme za pripremu.

Lider Nove Srbije optužuje Ješića da je inicident namerno isprovocirao u dogovoru sa tadašnjim šefom Biroa za informisanje Vladimirom Bebom Popovićem. Ilić je rekao da je cilj organizovane hajke bio da se on povuče iz predsedničke trke 2004. godine, što je i uradio.

"Smešno, posle devet godina vas pita neko neke gluposti i to je stvarno sramota za mene i za pravosuđe", kaže Ilić.

Novinar Ješić je rekao da se Ilić posle devet godina od događaja poziva na amneziju.

"Gospodin Ilić je rekao da se apsolutno ne seća i mi smo upravo na tome insistirali i moji pravni zastupnici su radili na tome da se priseti da li je on čovek na snimku i da li je zapravo sa mnom razgovarao. On se čak ne seća da je sa mnom razgovarao", naveo je Ješić.

Lider Nove Srbije prvi put se pojavio po toj tužbi na suđenju. Ješić je u međuvremenu podneo i krivičnu prijavu protiv Ilića, ali se on pozvao na poslanički imunitet. Suđenje se nastavlja 8. februara.

Osumnjičeni, inače vlasnici servisa za automobile, uvukli su u automobil, uz primenu sile, svog radnika, odvezli ga do servisa gde su ga lancima vezali za metalnu ogradu, a potom fizički i psihički maltretirali.

Policija je oštećenog pronašla vezanog za metalnu ogradu.

Uviđaj lica mesta izvršili su viši javni tužilac, istražni sudija Višeg suda u Prokuplju i službenici Policijske uprave u Prokuplju.

Osumnjičeni Milan M. i Aleksandar M. će uz krivičnu prijavu biti privedeni istražnom sudiji Višeg suda u Prokuplju.

Najviši sud u zemlji je naložio da se suđenje po Đurkovićevoj tužbi ponovi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu, zbog čega će biti obustavljen izvršni postupak za prodaju dela Ražnatovićkine kuće.

Portparol Prvog osnovnog suda u Beogradu Goradana Vuković izjavila je Tanjugu da se taj sud oglasio stvarno nenadležnim zbog vrednosti spora (visini novčanog iznosa) i predmet prosledio Višem sudu u Beogradu.

Taj postupak bio je u fazi izvršenja pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu koji je doneo rešenje po kom je bilo naloženo izvršenje da se naplata duga izvrši prodajom dela kuće Svetlane Ražnatović u ulici Ljutice Bogdana, u kojoj ona trenutno izdržava kaznu kućnog zatvora, podsetila je Vukovićeva.

S obzirom da je ukinuta izvršna isprava - odnosno presuda Drugog opštinskog suda, prema rečima Vukovićeve sud će postupitu u skladu sa zakonom koji predviđa da se izvršenje obustavlja ukoliko bude ukinuta izvršna isprava.

Ta kuća je već pod hipotekom koja je upisana kao garancija da će Ražnatović uplatiti državi iznos od milion evra, na koji je osuđena zbog malverzacija sa prodajom fudbalera "Obilića".

Ražnatović se, po presudi Višeg suda u Beogradu od maja prošle godne, nalazi na izdržavanju kazne kućnog zatvora i državi duguje još 500.000 evra.

Ražnatović i njenoj sesti Lidiji Ocokoljić je presudom, pored kazne kućnog zatvora koju su počele da služe 23. juna u kući u Ljutice Bogdana, naloženo da budžet Srbije uplate milion i po evra na ime oduzete imovinske koristi, a ne kao kaznu.

Todorović je rekao da je Šešelj vraćen u Haški tribunal s obrazloženjem da mu je zdravstveno stanje stabilno, izrazivši sumnju da je "za tako kratko vreme" Šešelju moglo da se poboljša stanje.

Sam Šešelj je danas obavestio stranku da mu je lekar koji ga je pregledao rekao da se neadekvatno leči i da ne prima adekvatne lekove, rekao je funkcioner radikala Dejan Mirović.

Zamenik predsednik radikala Dragan Todorović tvrdi da "Haški tribunal po svaku cenu hoće da eliminiše Vojislava Šešelja. "Hoće da ga ubije, jer je neverovatno da se za tako kratko vreme dese takve (zdravstvene) promene", rekao je Todorović agenciji Beta.

"Elementarni humani, medicinski i svi drugi razlozi u ovakvoj situaciji zahtevali su, s obzirom na prethodno stanje i operaciju Šešelja, da on bude zadržan u bolnici kako bi tamo moglo da se prati njegovo stanje i preduzmu koraci u slučaju pogoršanja zdravlja", dodao je Todorović.

Todorović je Tanjugu rekao da je Šešeljevo zdravstveno stanje pogoršano zbog pogrešne terapije koju je dobijao u pritvorskoj jedinici.

Prema njegovim rečima, Šešelj je primao pogrešnu terapiju u pritvorskoj jedinici koja je  uzročnik njegovog "drastično, pogoršanog zdravstvenog stanja" zbog kojeg je sinoć premešten u bolnicu.

Potvrdu da prima pogrešnu terapiju Šešelj je, kako je Todorović naveo, dobio u bolnici. "Obećali su da će mu promeniti terapiju, a šta će od toga biti, videćemo narednih dana", naveo je Todorović.

Potpredsednik SRS-a objasnio je da je Šešelj vraćen u pritvorsku jedinicu nakon što su mu lekari podigli pritisak.

Predstavnici Srpske radikalne stranke predali su u Ambasadi Ruske Federacije u Beogradu 600.000 potpisa građana Srbije, kojima se traži oslobađanje lidera radikala Vojislava Šešelja iz Haškog tribunala.

SRS je sinoć saopštio da je Šešelj premešten u bolnicu izvan Haškog tribunala zbog pogoršanja zdravstvenog stanja.

"U toku dana Šešelj je imao simptome kao i 6. januara, drastično izraženu tahikardiju, aritmiju i nagli pad pritiska", ukazala je Srpska radikalna stranka i navela da nema saznanja u kojoj bolnici je Šešelj.

Šešelju je 12. januara ugrađen pejsmejker. Šešelju, koji je u Tribunalu od marta 2003, sudi se od jeseni 2007, po optužnici za zločine nad Hrvatima i Muslimanima tokom ratova u Hrvatskoj i BiH 1991-1993, a završne reči zakazane su za početak marta.

"Mogu da potvrdim da su u optužnici u slučaju 'Medikus' dve osobe iz Rusije evidentirane kao žrtve. Njima su 'skinuti' bubrezi. To je bio deo istrage Tužilaštva, dok je suđenje u ovom predmetu u toku", naveo je Hoton za Radio Dukađini iz Peći.

Hoton je tako potvrdio izjavu drugog sekretara ruske kancelarije u Prištini Sergeja Žarkija koji je tom radiju rekao da su praktično zvaničnici Euleksa upoznali Moskvu sa transplantacijom organa dvojice državljana Rusije.

"Euleks i tužilaštvo su bili u stalnom kontaktu sa zvaničnicima u Moskvi kako bi pružili pravnu pomoć u tom slučaju", rekao je Hoton.

Slobode su lišeni Zoran A. (54) iz Loznice, Radomir M. (33) iz Banje Koviljače, Memed I. (31) iz Loznice, Dragan M. (32) iz Trbušnice, Slobodan B. (22) iz Banje Koviljače, Nemanja K. (19) iz Beograda i Željko P. (19) iz Donje Borine.

Oni se terete da su izvršili krivična dela teška krađa i nedozvoljena proizvodnja, držanje i nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija, na štetu magacina Ministarstva unutrašnjih poslova.

Pretresom stana kod Željka P. pronađeno je 14 pištolja, kao i četiri ručne bombe koje je on neovlašćeno posedovao od ranije, dok su kod Zorana A. pronađena četiri pištolja i još nekoliko komada oružja koje je neovlašćeno posedovao, takođe od ranije.

Istražni sudija Osnovnog suda u Loznici je, nakon saslušanja, osumnjičenima odredio jednomesečni pritvor, dok je Dragan M. nakon isteka mere zadržavanja od 48 sati pušten na slobodu.

Protiv jednog maloletnika koji je učestvovao u izvršenju pomenutog krivičnog dela policija će, uz konsultaciju sa višim tužiocem u Šapcu, podneti krivičnu prijavu u redovnom postupku, navedeno je u saopštenju.

Taksista je zadobio povrede nožem koje nisu opasne po život i odmah je prebačen na Hiruršku kliniku niškog Kliničkog centra.

Kako je saopštila niška policija, učesnici incidenta su identifikovani i u toku je preduzimanje zakonom propisanih mera.

Na godišnjoj konferenciji za novinare, posvećenoj rezultatima spoljne politike Rusije u prethodnoj godini, Lavrov je rekao da Haški tribunal svoju funkciju nije obavio "baš idealno".

"Znamo kako je proteklo suđenje Slobodanu Miloševiću koji je umro bez obzira na to što su lekari i advokati molili da mu se pruži lekarska pomoć. Znamo i činjenice kako su se u odnosu na mnoge optužene, pre svega, ako ne i isključivo prema Srbima, primenjivali neopravdano oštar prilaz i neobjašnjiva istražna dejstva koja se otežu beskonačno", rekao je Lavrov.

Šef ruske diplomatije ocenio je da je prema Bošnjacima "prilaz potpuno drugačiji", da se za njih donose oslobađajuće presude i da, prema ocenama Moskve, u Tribunalu postoji "politička pristrasnost".

Lavrov je rekao i da je haška tužiteljka Karla del Ponte, kada je otišla sa te dužnosti, postala "slobodnija" i da su činjenice koje je ona iznela podstakle pitanje istrage o trgovini ljudskim organima.

Na pitanje da li će Rusija pomoći lideru Srpske radikalne stranke Vojislavu Šešelju, Lavrov je kazao da je Moskva spremna da pruži pravnu pomoć, "ako to bude neophodno".

"Znamo iz kontakata sa srpskom stranom da se Šešelj ne žali na svoj položaj, da je spreman da sam sebe brani i spremni smo da pomognemo u slučaju neophodnosti, polazeći od dogovora sa Srbijom o pravnoj pomoći", rekao je Lavrov.

Prema odluci Saveta bezbednosti UN, Haški tribunal treba do kraja 2014. godine da okonča sve predmete, dok će preostali postupci nakon toga biti preneti na Međunarodni rezidualni mehanizam.

Policijski službenici su kod Vuka I. pronašli paketić kokaina, a u putničkom vozilu marke "audi" kojim je upravljao, dva paketića marihuane. Sumnja se da je Nenad C. prodao opojnu drogu Vuku I.

Nenadu C. je određeno zadržavanje do 48 sati, nakon čega će uz krivičnu prijavu biti priveden istražnom sudiji Višeg suda u Kraljevu.

Šešelj je, kako se navodi, tokom dana imao drastično izraženu tahikardiju, aritmiju i nagli pad pritiska.

U saopštenju se dodaje da SRS nema saznanja u koju bolnicu je Šešelj prebačen.

SRS je ponovo upozorila javnost i nadležne da, kako je navedeno, Haški tribunal i dalje ugrožava život Vojislava Šešelja.

"Očiledno je da su sve ranije izjave vezane za zdravstveno stanje Vojislava Šešelja od strane predstavnika Haškog Tribunala imale samo jedan jedini cilj, da obmanu građane Srbije i svetsku javnost jer je očigledno da je njegovo stanje trajno narušeno i da postoji ozbiljna opasnost za njegov život", rekao je za RTS potpredsednik SRS Dragan Todorović.

Predstavnici Tribunala još se nisu oglasili.

Lideru Srpske radikalne stranke Vojislavu Šešelju 12. januara ugrađen je pejsmejker.

Tribunal Šešelju od jeseni 2007. sudi po optužnici za zločine nad Hrvatima i Muslimanima tokom ratova u Hrvatskoj i BiH, 1991-1993, a završne reči su zakazne za početak marta.

Radisavljević je dodao da će dopuna prijave biti razmotrena i naglasio da tužilaštvo postupa i proverava navode po krivičnoj prijavi koju je Popović u ime majke i sestre pokojnog premijera Mile Đinđić i Gordane Filipović-Đinđić podneo 15. decembra 2011.

U dopuni krivčne prijave, koja je u celosti objavljena na sajtu "Peščanika", analiziraju se javne izjave Ilića i Čovića od podnošenja krivične prijave protiv njih.

U analizi koja je poslata Tužilaštvu za organizovani kriminal navodi se da su Ilić i Čović dali više javnih izjava pošto je 15. decembra 2011. godine protiv njih podneta krivična prijava i da su time samo pojačali sumnje prema njima, s obzirom na to da su u tim izjavama izrekli neobičnu količinu očiglednih neistina.

U tim izjavama oni najpre protivreče jedan drugom, zatim protivreče samima sebi ili čak daju izjave potpuno nelogične i suprotne nekim sudski utvrđenim činjenicama, ocenio je u analizi advokat Popović.

Taker je posvedočio i da je VRS sprovodila naređenja Karadžića, kao vrhovnog komandanta, ali da se to nije dešavalo u slučajevima kada bi komandant vojske Ratko Mladić procenio da bi ta naređenja mogla biti protivna srpskim interesima.

Negirajući da je VRS sprovodila etničko čišćenje, Karadžić je tvrdio da su zlodela nad nesrbima činili "nezavisni elementi", a da ih svedok "pripisuje celoj VRS", iako njena odgovornost "nije utvrđena".

"VRS je pod Vašom komandom etnički očistila i napadala enklave u istočnoj Bosni - Srebrenicu, Žepu i Goražde, kao i oblast jugoistočno od Banjaluke", odgovorio je Taker, koji je to područje posetio s francuskim generalom Morijonom tokom sprske ofanzive na Srebrenicu u martu 1993. godine.

Uzvraćajući na tvrdnju otpuženog da svedok to nije "sam utvrdio" i da "daje uopštene izjave", Taker je rekao da je "svojim očima" video progon nesrba iz okoline Srebrenice, gde je u martu 1993. boravio zajedno s generalom Morijonom, usred srpske ofanzive na enklavu.

Karadžić je tvrdio da je VRS vodila borbe protiv muslimanskih snaga koje su do novembra 1993. u istočnoj Bosni ubile 1.260 Srba. Po njegovim rečima, na području između Zvornika i Srebrenice bilo je 30.000, a u samoj Srebrenici 13.000 do 15.000 muslimanskih boraca.

Taker je te tvrdnje nazvao "smešnim preterivanjem", uz opasku da bi ishod rata bio drugačiji da je to bilo istina. Ponovio je da su u istočnobosanskim enklavama bili slabo naoružani muslimanski civili koji su se branili i nisu bili organizovani u čvrste vojne jedinice.

Svedok je, međutim, potvrdio da su borci Nasera Orića iz Srebrenice napadali okolna srpska sela "kako bi došli do oružja, municije i hrane".

Na sugestiju Karadžića, on je potvrdio da je VRS s proleća 1993. godine mogla zauzeti Srebrenicu, ali da je predsednik RS to zabranio.  Taker je, međutim, opovrgao tvrdnju optuženog da su vlasti RS činile sve što su mogle da u Srebrenicu uđe dovoljno humanitarnih konvoja.

Karadžić je sugerisao da to nije istina i da se svedok "povodi za onim što su mu rekli Muslimani". Taker je uzvratio da je svojim očima u Srebrenici "u kojoj je u martu 1993. živelo 40.000 stanovnika, od kojih samo 7.000 u svojim kućama, dok su ostali bili Muslimani proterani iz drugih krajeva - video ljude koji jedu koru od drveta i žuto cveće sa obližnjih brda".

Suđenje Karadžiću - optuženom i za terorisanje stanovništva u Sarajevu kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada, i uzimanje "plavih šlemova" UN za taoce - 1992-95, biće nastavljeno sutra.

Jedan od najtraženijih krijumačara droge na svetu i vođa balkanskog kokainskog sindikata, kako ga naziva list, živi pod lažnim imenom i bukvalno je "ispred nosa" vlastima Južne Afrike.

Zahvaljujući lokalnim kriminalnim bosovima i njihovim vezama i kontaktima u policiji Šarić uspeva da ostane neotkriven, piše list prenoseći ekskluzivni intervjuu bivšeg dugogodišnjeg kriminalca novinama Dejli Vojs.

Independent navodi da se do novih saznanja došlo nakon što je dnevnik Dejli Vojs prošle nedelje objavio da "srpski plaćeni ubica Dobrosav Gavrić živi u Južnoj Africi već tri godine pod zaštitom mafijaša Sirila Beka", čijim je ubistvom počelo otkrivanje povezanosti međunarodnih kriminalnih grupa i lokalnih mafijaša.

U ekskluzivnom intervjuu koji je juče objavio Dejli Vojs, bivši kriminalac, koji je sada svedok-saradnik, objasnio je da već dugo postoji povezanost južnoafričkih mafijaša i međunarodnih krijumčara droge.

"Srpski narkobos Darko Šarić krije se u Gautengu, gde ga štite bosovi lokalnog podzemlja", kaže izvor južnoafričkog lista, dodajući da je Šarić povezan sa češkim kriminalcem Radovanom Krejčirom.

Tokom istrage identifikovane su žrtve, građani Rusije i drugih zemalja. Dvoje ruskih državljana zvanično je priznato kao žrtve u ovom slučaju, kojima su tokom 2008. godine izvađeni bubrezi, a obećanu novčanu naknadu nikada nisu dobili.

Izvor Komersanta u ruskim diplomatskim krugovima precizirao je da je na Kosovu "najverovatnije" postajala jedinstvena mreža, i da je ona, ako je verovati Karli del Ponte i Diku Martiju, funkcionisala uz podršku kosovskog rukovodstva.

Komersant piše da su ruski istražni organi prikupili određenu količinu značajnog materijala o slučaju "Medikus", ali da taj materijal još nije dostavljen Euleksu.

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije insistira da ih Državno tužilaštvo preda EU, ali se to do sada nije dogodilo, dodaje list.

Kada je, u aprilu prošle godine, Euleks poslao ruskom MIP-u molbu za pravnu pomoć u "slučaju klinike 'Medikus'", rusko ministarstvo je tu molbu odmah prihvatilo.

Na zahtev MIP-a, Istražni komitet Rusije je 2011. godine pokrenuo krivičnu istragu i pronašao nekoliko žrtava ilegalne transplantacije, čija bi svedočenja mogla da budu važna za ishod suđenja u Prištini, dodaje list.

Komersant navodi da se od proleća prošle godine predstavnici Euleksa redovno interesuju kada će dobiti ruski materijal, pošto su računali da će iskaze ruskih svedoka-žrtava moći da razmotre 12. januara.

Osumnjičeni je od 2011. godine do hapšenja sa svog kućnog računara preko Interneta izvršio preuzimanje, skladištenje i postavljanje veće količine pornografskog materijala nastalog iskorišćavanjem dece.

Siniša M. se, takođe, sumnjiči da je počinio i krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija, tako što je u svom stanu neovlašćeno držao 50 komada municije kalibra devet milimetara.

Prilikom pretresa stana i drugih prostorija koje koristi osumnjičeni pronađena je veća količina pornografskog materijala nastalog iskorišćavanjem dece uzrasta od pet do 12 godina, sredstvo za vezivanje i rotaciono svetlo plave boje.

Siniša M. će uz krivičnu prijavu biti priveden istražnom sudiji Višeg suda u Beogradu.

Kako je saopšteno, zlato je nađeno prilikom pregleda vozila italijanskih registarskih oznaka kojim je upravljao turski državljanin Mehmet T. (43).

Narukvice, minđuše, privesci, lančići, dukati i sat pronađeni su ispod sedišta suvozača, piše u saopštenju.

Mehmet T. je priveden istražnom sudiji Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici zbog sumnje da je počinio krivično delo krijumčarenje.

Taker koji je tada bio vojni pomoćnik komandanta Unprofora Filipa Morijona svedočio je da je  ofanziva sprovedena u okviru kampanje etničkog čišćenja nesrpskog stanovništva.

Cilj ofanzive Vojske Republike Srpske, po njegovim rečima, bio je da suzi muslimanske teritorije u istočnoj Bosni i mnogobrojne izbeglice "sabije" u Srebrenicu.

Taker je rekao da je u Srebrenici sa francuskim generalom Morijonom 11. i 12. marta 1993. utvrdio da je većinu muslimanskih civila VRS već bila proterala iz drugih krajeva, neke i po više puta.

Taker kaže da je "stekao utisak" da su izbeglice bile uverene da se ofanziva srpskih snaga "može završiti samo njihovom smrću".

VRS je, tokom ofanzive, otvarala vatru ne samo na grad i izbeglice, nego i na Unprofor koji je pokušavao da u Srebrenicu doturi pomoć. Da bi pomogao civilima, general Morijon je tada najavio da će Srebrenicu proglasiti "zaštićenom zonom" UN, što je kasnije učinio Savet bezbednosti.  Prolaz humanitarnih konvoja UN ka Srebrenici, bosanski Srbi su "namerno i stalno opstruirali", rekao je Taker.

Govoreći o muslimanskim snagama u Srebrenici, Taker je rekao da su bile "slabo naoružane i neorganizovane", nazivajući njihove pripadnike "civilima i izbeglicama koje su bile napadnute".

Borbeni izveštaj jedinice VRS iz sredine marta 1993. u kojem se navodi da je cilj operacije "pritisnuti enklavu kako bi se muslimani predali", Taker je ocenio kao veran odraz stanja na terenu.

Svedok koji je prisustvovao sastancima Morijona sa Karadžićem i komandantom VRS Ratkom Mladićem, izjavio je da je Mladić odobrio da 27. marta 1993. u Srebrenicu uđe 20 kamiona sa hranom i da u povratku njima budu evakuisane žene i deca. Pri ukrcavanju u kamione, međutim, nastala je panika u kojoj su neke izbeglice pregažene, izjavio je Taker.

U delu svedočenja o Sarajevu, on je izjavio da je VRS 1992-93. godine "terorisala" grad stalnim i opsežnim bombardovanjem. 

Takera će sutra unakrsno ispitivati Karadžić koji se brani sam.  Bivši predsednik RS optužen je za genocid u Srebrenici i još sedam bosanskih opština; za progon Muslimana i Hrvata širom BiH; za terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i za uzimanje "plavih šlemova" UN za taoce,  1992-95. godine.

Švajcarsko tužilaštvo je 20. decembra 2011. godine izdalo nalog da se ne ulazi u postupak protiv Subotića, pošto tokom dvogodišnjih provera "nije utvrđena bilo kakva sporna aktivnost Subotića", navodi se u rešenju o odbacivanju prijave, koje su advokati podelili na konferenciji za novinare u Beogradu.

Srpski tužioci su u Švajcarskoj, 15. maja 2009. godine, šest meseci pre početka akcije "Balkanski ratnik" u kojoj je razbijena kriminalna organizacija braće Šarić, obavestili švajcarske kolege da Subotić dobija novac iz fondova Darka i Duška Šarića, poznatih švercera droge.

Srpski tužioci su preneli i sumnje da Subotić prikriva poreklo tog novca tako što otplaćuje kredite koje su mu odobrile bankarske institucije sa sedištem u Švajcarskoj.

Subotićev advokat Radoslav Tadić rekao je da se protiv Subotića vodi "predpostupak u Italiji na osnovu neosnovanih prijava iz nekadašnjeg kabineta Vojislava Koštunice" i da je u Švajcarskoj u toku postupak po Subotićevoj prijavi protiv Koštunice i još 20 osoba.

Tadić  tvrdi da nije tačno da Švajcarska vodi istragu protiv njegovog klijenta i bivšeg predsednika i premijera Crne Gore Mila Đukanovića.  

Prema njegovim rečima, odbrana Subotića još nije dobila presudu Specijalnog suda kojom je u oktobru osuđen na šest godina zatvora zbog zloupotrebe službenog položaja i šverca cigareta tokom devedesetih, ali da će se sigurno žaliti Apelacionom sudu.

Advokat je rekao da će Subotić doći u Srbiji kada postupak protiv njega bude obustavljen, tvrdeći da će to morati da se desi posle brisanja zloupotrebe službenog položaja kao krivičnog dela iz Krivičnog zakonika Srbije, što su najavili zvaničnici iz ministarstva pravde.

Draganu Ćurčiću i Milanu Radojičiću istražni sudija odredio je pritvor do 30 dana.

Veselinović, Ćurčić i Radojičić sumnjiče se da su vozila prevezli na teritoriju Kosova i Metohije kako bi sprečili lizing kompaniju da ih preuzme zbog neizmirenih obaveza. Vozila su, između ostalog, korišćena i za izgradnju puta Priština–Tirana, napomenuo je tužilac.

Sav prihod koji je ostvaren po osnovu korišćenja vozila zadržali su za sebe i prisvojili, pribavljajući time protivpravnu imovinsku korist, napomenuo je Radisavljević.

Vozila je koristila Ćurčićeva privatna kompanija "Evrokop" sa sedištem u Raškoj u toku marta, aprila i maja meseca 2008. godine.

Zvonko Veselinović saslušan je u Beogradu, ali je posle toga vraćen u pritvor u Kraljevu gde se nalazi od decembra.

Viši sud u Kraljevu tada je pokrenuo istragu protiv Zvonka Veselinovića zbog krivičnog dela nedozvoljenog držanja pištolja, pošto je uhapšen na Kopaoniku zajedno sa bratom Žarkom Veselinovićem.

Protiv Žarka Veselinovića vodi se istraga u Specijalnom sudu u Beogradu zbog sumnje da je sudiju Osnovnog suda u Raškoj Srećka Topalovića podstrekavao na zloupotrebu službenog položaja.

Osumnjičeni se terete da su od polovine decembra 2011. godine i u januaru ove godine, na prilazima i na autoputu Novi Sad-Beograd ukrali 173 zaštitna čelična branika i 56 odstojnika, navodi se u saopštenju.

Kako je saopšteno, na putu Krušedol-Banstol, opština Irig, osumnjičeni su ukrali 61 branik, koje su potom isekli i prodali otpadu u Staroj Pazovi.

Ukupna materijalna šteta naneta građevinskim preduzećima "Alpina" iz Beograda i "Srem put" iz Rume, procenjuje se na više od 2,8 miliona dinara.

Istražni sudija Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici odredio im je pritvor do mesec dana, dodaje se u saopštenju.

"Državljanin SAD srpskog porekla, koji je nameravao da otputuje u Ameriku preko Frankfurta, prijavio je prilikom izlazne carinske kontrole da sa sobom nosi 84 zlatnika. Utvrđeno, međutim, da putnik ne poseduje nikakvu dokumentaciju", piše u saopštenju.

Kontrolom njegovog prtljaga i ličnim pretresom u njegovom džepu je nađeno još 80 zlatnika koje nije prijavio. Prema sopstvenoj izjavi, zlatnike je naručio od ušteđenog novca i preuzeo ih u jednoj firmi u Beogradu sa namerom da ih ponese na poklon svojoj porodici.

Najveći broj, 84 zlatnika, težine je od po tri grama i ima verske motive, dok je 75 zlatnika težine po 3,5 grama sa likom cara Franca Jozefa, a pet zlatnika je neto težine od po 14 grama.

Ukupna težina zlatnika je oko 600 grama, dok je vrednost procenjena na oko 23.500 evra.

Kako je putnik pokušao da iznese robu za koju nije imao neophodnu dokumentaciju, zlatnici su privremeno zadržani, a protiv njega je podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

Prilikom pretresa stana i drugih prostorija osumnjičenog, ispod krova kuće nađeno je više kesa sa acetilkodeinom, i smesom za pripremanje i dobijanje veće količine droge.

Igor S. je, kako je navedeno, uhapšen zbog sumnje da je neovlašćeno proizvodio i stavljao u promet opojne droge.

Osumnjičeni Igor S. koji je ranije osuđivan zbog drugih krivičnih dela, uz krivičnu prijavu je priveden dežurnom istražnom sudiji Višeg suda u Beogradu.

U pružanju pomoći i prebacivanju Šešelja u bolnicu učestvovale su dve ekipe holandske hitne pomoći, posle poziva koji im je upućen iz pritvora, navodi se u tom dokumentu.

Tokom rutinskog obilaska pritvorenika, medicinska sestra je 6. januara oko 16.30 postala zabrinuta zbog Šešeljevog stanja. Pošto ga je pregledala, preduzela je "primerene preliminarne mere lečenja", piše u izveštaju. Zatim je obavestila upravu pritvora i pritvorskog lekara.

Hitna pomoć pozvana je u 16.55, a istovremeno je obavešten i sekretar Tribunala.

Prva ekipa hitne pomoći stigla je u pritvor u 17.02, da bi, pošto je procenila situaciju, pozvala drugu ekipu koja je došla četiri minuta kasnije. U 18.20 vozila hitne pomoći napustila je sa Šešeljem pritvor Tribunala, pošto su ekipe utvrdile da je najbolje da on bude prebačen u bolnicu.

Kako se u dokumentu navodi, predstavnici sekretarijata Tribunala zatražili su 9. januara u bolnici Šešeljevo odobrenje da objave detalje o njegovom zdravstvenom stanju, ali je on to odbio.

Šešelj, po istom izvoru, nije dozvolio ni da ti podaci budu obelodanjeni pretresnom veću koje mu sudi. O tome je veće dopisom izvestio pritvorski lekar Herit de Lor, koji je Šešelja pregledao 12. januara.

Svi postupci u vezi sa Šešeljevim prebacivanjem u bolnicu bili su u skladu sa propisima u pritvoru, istakao je sudski sekretarijat. 

Odgovarajući na nalog pretresnog veća da što je pre moguće pozove ruskog pneumologa Sergeja Avdejeva da pregleda Šešelja po povratku u pritvor, sudski sekretar je naznačio da je Avdejev odgovorio da u roku od mesec dana ne može pregledati Šešelja i o tome sačiniti izveštaj.

Šešelja je, po njegovom izboru, Avdejev pregledao prošle godine. Sekretar je precizirao da očekuje odgovor drugog ruskog specijaliste-kardiologa koga je kontaktirao.

Robert Franken koji je jula 1995. godine bio zamenik komandanta holandskog bataljona Unprofor u Srebrenici, svedočio je da izbeglice iz Srebrenice "nisu imale drugog izbora" nego da prihvate evakuaciju koju je Vojska RS organizovala dan pošto je 11. jula 1995. godine ušla u taj grad.

"Pred nastupajućom vojskom bosanskih Srba, desetine hiljada izbeglica potražile su utočište u blizini baze Unprofora, u Potočarima, a kolona je usput bila granatirana", naveo je svedok.

Franken tvrdi da mu je pukovnik Radoslav Janković iz glavnog štaba VRS nedugo posle pada Srebrenice rekao da je zarobljeno 6.000 Bošnjaka, u vreme kada ih je još oko 1.000 bilo oko UN baze u Potočarima.

"Izbeglice zapravo nisu imale drugog izbora, iako su u tom trenutku išle dobrovoljno", napomenuo je Franken.

Prema njegovim rečima, Vojska RS zabranila Unproforu da prati konvoje sa izbeglicama, pošto su holandski vojnici 12. jula 1995. ispratili prva dva konvoja iz Srebrenice.

Major Franken je tog dana, kako je rekao, dobio naređenje da "koordinira podršku evakuaciji izbeglica".

Komandant Vojske RS Ratko Mladić obavestio je, istovremeno, oficire Unprofora da među stotinama Muslimana koje su njegovi vojnici razdvojili od porodica, traži osumnjičene za ratne zločine.

"Ti muškarci bili su zatvoreni u 'beloj kući' u Potočarima, pre nego što su autobusima odvedeni u pravcu Bratunca", naveo je Franken.

Svedok je rekao da je zbog sprečavanja Unprofora da prati konvoje i zlostavljanja zarobljenih Muslimana, protestovao kod pukovnika Jankovića, ali bez rezultata.

On je izjavio i da je 12-13. jula 1995. godine "dobio izveštaje o pogubljenjima", a da je u bazi Unprofora u Potočarima od "bolesti i iscrpljenosti" umrlo 11 bošnjačkih civila.

Franken je potvrdio da je 17. jula na zahtev pukovnika Jankovića, potpisao izjavu da je evakuacija srebreničkih Muslimana sprovedena u skladu sa međunarodnim konvencijama.

"Pre napada na Srebrenicu, Vojska RS je u leto 1995. godne 'terorisala konvoje' sa humanitarnom pomoći za stanovništvo Srebrenice, kao i one sa gorivom i opremom za Unprofor", istakao je svedok, dodavši da zbog toga holandski vojnici nisu mogli da obavljaju svoj zadatak. 

Srpske snage su, po njegovim rečima, više puta pešadijskim oružjem i artiljerijom napadale tu enklavu pod zaštitom UN, kao i bazu "plavih šlemova".

Karadžić: Kontrola konvoja zbog šverca

Radovan Karadžić koji se brani sam, u prvom delu unakrsnog ispitivanja je tvrdio da je Vojska RS kontrolisala konvoje da bi prekinula šverc oružja, municije i goriva za trupe Armije BiH u Srebrenici.

Franken je odgovorio da za šverc nije znao i da, ako ga je bilo, holandski vojnici nisu bili umešani.

Na Karadžićevo pitanje da li je zadatak Unprofora bio da odvrati Armije BiH od napada iz enklave, "ubijanja Srba i paljenja sela", Franken je odgovorio da holandske snage nisu mogle da zadrže akcije 28. divizije A BiH.

Franken je naveo da je 28. divizija imala "4.000-4.500 pešadinaca, nešto minobacača i jedan tenk T-55 koji je bio u sabirnom centru Unprofora.

Karadžić je tvrdio da "Srbi nisu imali nameru da uđu u Srebrenicu, a u julu su ušli zato što se 28. divizija bila povukla i grad je bio prazan".

Franken je uzvratio da "to nije tačno" i da su se muslimanski borci "probijali natrag u grad sa linije sukoba" na kojoj su do 10. jula držali odbrambene položaje, da bi 11. jula ujutro krenuli u proboj iz Srebrenice ka Tuzli.

Karadžić će sutra završiti unakrsno ispitivanje Frankena.

Bivši predsednik RS optužen je i za progon Bošnjaka i Hrvata širom BiH, za terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i za uzimanje "plavih šlemova" UN za taoce u ratu 1992-95 godine.

Ubistvo i samoubistvo dogodili su se juče oko 17 časova, a uviđaj su izvršili istražni sudija Višeg suda u Užicu i policijski službenici Policijske uprave u Prijepolju.

U toku je istraga o motivima ubistva i samoubistva.

Radeta, članica Komiteta za odbranu Šešelja, istakla je da SRS strahuje za Šešeljev život, jer sumnja da će Tribunal "nastaviti da ugrožava njegovo zdravlje i život".

"Dovoljno razloga za našu sumnju daje nam događaj od prošlog četvrtka kada su u Tribunalu pokušali Šešelju da ponude lek koji nikada ranije nije uzimao i za koji je lekar, i u pisanoj formi, potpisao da ga nije prepisao i da ne zna o čemu se radi", rekla je funkcionerka SRS.

Radeta je istakla da je "Šešelj bio dovoljno oprezan i obazriv, te je prepoznao da se radi o leku koji nikada ranije nije koristio i odbio je da ga uzme".

"Moglo se desiti da to prođe potpuno drugačije - da ne bude primećeno to što su pokušali da mu podmetnu", ocenila je Radeta.

SRS: Sve drastičnije kršenje prava

SRS je upozorila da će "Tribunal, s obzirom na činjenicu da se bliži izvođenje završne reči Vojislavu Šešelju zakazano za 5. mart, sve drastičnije kršiti procesna i ljudska prava lidera SRS, a posebno njegovo pravo na život".

"To sumnjamo, jer je očigledno da u Tribunalu ne znaju kako da izađu iz političkog procesa koji su započeli pre devet godina protiv Vojislava Šešelja", rekla je Radeta.

Kako je navela, u prilog tvrdnje SRS govori i to da su Šešelju produžili zabranu privilegovane komunikacije s pravnim savetnicima.

"Ovo je već treći mesec kako Šešelj nema mogućnost da komunicira sa njima, a to znači onemogućavanje njegove odbrane. Tribunal, s jedne strane, pokušava da ugrozi zdravstveno stanje i život Šešelja, a s druge krši njegova osnovna procesna prava", ukazala je Radeta.

Šešelju je 12. januara ugrađen pejsmejker.

Tribunal Šešelju od jeseni 2007. sudi po optužnici za zločine nad Hrvatima i Muslimanima tokom ratova u Hrvatskoj i BiH, 1991-1993, a završne reči su zakazne za početak marta.

Neseća se dogodila u 18.40 sati, na putu Aranđelovac-Mladenovac, gde su se sudarila dva vozila, zbog čega je saobraćaj na tom delu u prekidu.

Osumnjičeni su Željko S. (41) i Dejan N. (42) iz Petke, Bojan N. (31), Dragan M. (21), Dragan C. (31) i Bratislava N. (50 ), svi iz Ostrova i Saša T. (39) iz Kostolca, saopštila je policija.

Kako je navedeno, oni se terete da su krajem prošle i početkom ove godine ukrali oko 600 kovanih drvenih greda od jelovine, postavljenih oko bušotine "Naftagasa" u blizini sela Ostrovo.

Policija je veći deo pokradenih greda našla kod osumnjičenih i oduzela, a tim krađama "Naftagasu" iz Novog Sada naneta je šteta od 7,7 miliona dinara.

Naftna kompanija ispituje prisustvo nafte i gasa na tom terenu, a drvene grede koristila je da bi se po njima kretale građevinske mašine i teretna vozila tokom istraživanja.

Osumnjičeni su pokradene talpe odvozili teretnim vozilima, traktorima i auto-prikolicama u svoje porodične kuće i vikendice da bi njima popločali dvorišta, patosali boks za pse ili ih koristili za gradnju vikendica.

Policija je osumnjičene uz krivičnu prijavu predala istražnom sudiji Osnovnog suda u Požarevcu.

Kako je saopšteno iz policije, sumnja se da je Pavle K. ukrao oko 40 tabli saobraćajnih znakova na teritoriji mesne zajednice Mužlja u Zrenjaninu. Protiv osumnjičenog će biti podneta krivičnna prijava nadležnom tužilaštvu.

Stručna služba javnog preduzeća Direkcija za izgradnju i uređenje grada Zrenjanina je prilikom redovnog obilaska terena u utorak, 10. januara registrovala veća oštećenja vertikalne saobraćajne signalizacije.

To preduzeće je u saopštenju navelo da je na teritoriji sela Mužlje sa stubova skinuto oko 50 aluminijumskih saobraćajnih znakova i da je time pričenjena materijalna šteta od oko 150.000 dinara.

Zamena i postavljanje jednog novog saobraćajnog znaka košta 3.000 dinara.

Referent za odnose sa javnošću u Direkciji Biljana Jovanović kazala je da se u tom preduzeću svakodnevno susreću sa raznim oštećenjima saobraćajne signalizacije, ali da je ovo bio prvi put da se to dešava u tolikom obimu.

Filip M. (25) i Danijel G. (22) sumnjiče se da su 12. januara izvršili krivično delo razbojništva u ekspozituri Vojvođanske banke u Ulici Jurija Gagarina, dok je Milica G. (23) osumnjičena za saučesništvo u izvršenju krivičnog dela.

Sumnja se da su Filip M. i Danijel G. na teritoriji Beograda, od avgusta 2011. godine do januara ove godine, počinili još četiri krivična dela razbojništva u bankama, čime su naneli ukupnu materijalnu štetu od više od 4.350.000 dinara, dodaje se u saopštenju MUP-a.

Oni su 30. avgusta prošle godine u ekspozituri Banke Inteza u Beogradu, u Ulici Jurija Gagarina, uz pretnju vatrenim oružjem oduzeli oko 250.000 dinara.

U ekspozituri "Srpske banke", u Ulici Aleksinačkih rudara, njih dvojica su, 15. septembra, takođe uz pretnju vatrenim oružjem, oduzeli oko 410 evra i 516.000 dinara.

Mesec dana kasnije, u ekspozituri Alfa banke, u Ulici pilota Mihajla Petrovića oduzeli su oko 300.000 dinara, a 11. novembra u ekspozituri iste banke u Gandijevoj ulici oko 250.000 dinara.

Sumnja se da su Filip M. i Danijel G. krivična dela vršili tako što su maskirani i uz pretnju vatrenim oružjem ulazili u ekspoziture navedenih banaka, odakle su oduzimali novac i oružje od radnika obezbeđenja.

Osumnjičeni će uz krivičnu prijavu biti privedeni istražnom sudiji Višeg suda u Beogradu.

Kovačevićeva je ukazala da na odluku Specijalnog suda u Beogradu kojim je od Borojevića i njegove supruge privremeno oduzet jedan stan u centru Beograda članovi njegove porodice imaju pravo da ulože žalbu i napomenula da žalbeni rok još nije istekao.

Da li će biti pokrenut i postupak za trajno oduzimanje stana od Borojevićeve porodice zavisi od odluke Tužilaštva za organizovani kriminal, naglasila je Maja Kovačević.

Kovačevićeva je ukazala da će zbog smrti Borojevića, koji je u sredu pronađen mrtav u šumi u Košutnjaku, biti obustavljen sudski postupak koji je u fazi suđenja, pošto sud dobije zvanični izveštaj o njegovoj smrti.

"Mi u sudu o Borojevićevoj smrti znamo samo iz medija, a na osnovu toga sud ne može donositi nikakve odluke", rekla je Maja Kovačević.

Prema njenim rečima, krivični postupak će rešenjem suda biti obustavljen samo u odnosu na Borojevića, dok će se u odnosu na ostale optužene nastaviti.

U Specijalnom sudu Borojeviću se sudilo zbog optužbi da je u više navrata naplatio 11,2 miliona dinara.

On se optužnicom tužilaštva za organizovani kriminal tereti da je sa još osmoro optuženih od marta 2007. do 2009. godine, sa predstavnicima farmaceutskih kuća dogovorao da im unapred daju podatke o potrošnji citostatika, kao i o planiranim postupcima javnih nabavki.

Na početku suđenja u Specijalnom sudu on je negirao da je primao mito kao i da je bio na čelu grupe optuženih za nameštanje tendera prilikom nabavki citostatika.

Borojević je uhapšen 30. juna 2010. godine u okviru policijske akcije "Kraba", zbog sumnje da je primao mito od farmaceutskih kuća.

Branio se sa slobode od optužbi za zloupotrebu službenog položaja, ali uz elektronski nadzor Uprave za putem elektronske narukvice.

Njemu je prethodno ukinut pritvor i određena zabrana napuštanja mesta boravka, odnosno bilo mu je dozvoljeno kretanje po Beogradu uz elektronski nadzor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, umesto zabrane da napušta kuću odnosno kućnog pritvora.

Tadašnji predsednik Republike Srpske optužen je za genocid nad oko 7.000 muslimanskih muškaraca u danima pošto je Vojska RS 11. jula 1995. zauzela Srebrenicu. Istovremeno, hiljade žena i dece prognala je na teritorije pod muslimanskom kontrolom, piše u optužnici.

Hrunvegen, koji je tada bio vojnik u holandskom bataljonu UNPROFOR-a, izjavio je da "prestrašeni" Muslimani koji su iz Srebrenice izbegli pred srpskim snagama "nisu imali drugog izbora" nego da uđu u autobuse i kamione kojim su bili prebačeni ka Kladnju.

One koji su se tome protivili, pripadnici VRS ukrcavali su u vozila na silu, naznačio je svedok. Istovremeno, kako kaže, srpski vojnici su muškarce od 16 do 60 godina odvajali od žena i dece i zatvorili ih u "belu kuću", pre nego što bi i njih odveli u nepoznatom pravcu.

"Pokušaji holandskih vojnika da to spreče bili su neuspešni", rekao je Hrunvegen.

Dok se to događalo, 12. i 13. jula 1995, svedok je dva puta u Potočarima video komandanta VRS Ratka Mladića.

Hrunvegen je rekao i da je bio očevidac kada su četvorica srpskih vojnika u različitim maskirnim uniformama odveli jednog muslimanskog zarobljenika iza jedne kuće i ustrelili ga u glavu.

Verodostojnost svedoka, Karadžić je u unakrsnom ispitivanju osporavao sugerišući da on 1995. kao 18-godišnjak nije imao dovoljno vojničkog iskustva da ocenjuje situaciju.

Karadžić je insistirao i da Srebrenica nije bila demilitarizovana u skladu sa sporazumom o tome. Potvrđujući da je zaštićena enklava UN trebalo da bude demilitarizovana, svedok je, međutim, izjavio da u Srebrenici nije video čvršću vojnu strukturu, već samo naoružane civile koji su nastojali da grad odbrane.

Na tvrdnju optuženog da je u Srebrenici delovala "28. divizija A BiH sa četiri brigade i 13.000–14.000 boraca", Hrunvegen je odgovorio da mu to "nije bilo poznato".

"Vi niste nijednom oduzeli oružje, niti videli bilo kog naoružanog", sugerisao je Karadžić.

"Tako je", odgovorio je svedok.

Suđenje Karadžiću biće nastavljeno iduće nedelje. Karadžić je optužen i za progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i kidnapovanja "plavih šlemova" UN, u periodu od 1992-1995. godine.

Sumnja se da se Petar. R više od 10 godina neovlašćeno bavio prodajom robe preko interneta i da je na taj način ostvario protivpravnu imovinsku korist u iznosu višem od 100.000 evra.

Kako je navedeno, postoje osnovi sumnje da je taj novac delom transferisao na račune osoba koje su neprijavljeno radile za njega, a delom deponovao u inostranstvu.

Na taj način je, u saradnji s nadležnim organima Austrije, Petru R. na računu firme "MCL Internešnal" sa sedištem na Sejšelskim Ostrvima, koja je imala otvoren račun u jednoj banci u Austriji, blokirano 80.000 evra.

Osumnjičeni, kod koga je prilikom hapšenja nađeno oko 75.000 evra u različitim valutama, pošto je za njim već bila raspisana potraga, pokušao je da podmiti policijskog službenika nudeći mu 500 evra, lažno se predstavljajući, sve u cilju da se ne utvrdi njegov identitet i da ostane na slobodi.

Prilikom pretresa dva iznajmljena stana u Beogradu koje je osumnjičeni Petar. R koristio, pronađeni su i manja količina supstance za koju se sumnja da je opojna droga, veća količina robe koja je bila spremna za slanje kupcima u inostranstvu, evidencije o kupljenoj robi (fakture, dostavnice), kao i veći broj računara koje su koristile osobe koje su kod osumnjičenog radile neprijavljeno.

Pored osumnjičenog Petra R, zbog osnovane sumnje da su izvršili krivično delo pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela uhapšeni su takođe i Kristina V. i Stevica M. iz Beograda.

Osumnjičeni će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni istražnom sudiji Višeg suda u Beogradu.