"Јединство народа и руководства исказано је Декларацијом Свесрпског сабора 8. јуна и потврђено пројектима у свим областима, јасна су и јака порука и пут јединственог одговора на сваки изазов и претњу", рекао је шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић. 

Викарни епископ хвостански Алексеј, изасланик патријарха Српског, рекао је да је наша дужност да се подсећамо ко смо, али да не заборавимо да очима љубави гледамо на наше сународнике ма којој вери и нацији припадали.

"Од народне слоге од јединства у добру и љубави, правди и истини зависи наша истинска срећа и успех, како на личном тако и на националном плану", рекао је епископ Алексеј. 

Подршка и ослонац, на политичком и економском плану, биће и убудуће Београд Републици Српској, порука је коју шаље министар Синиша Мали, изасланик председника Александра Вучића.

"Упркос свим проблемима који нас не заобилазе већ деценијама стојимо чврсто заједно, јер снага јесте у заједништву. Зато су дани РС у Србији много више од догађаја, симбол су постојања, историје, културе и дубоких корена које моћна Дрина не раздваја већ напаја те исте корене", рекао је Синиша Мали. 

Радован Вишковић, председник Владе и изасланик председника Републике Српске, рекао је да је Србија чувар РС и форамлно и правно, као гарант Дејтона који је донео мир после рата и да то не заборавимо.

"Србија има и право и обавезу да се пита за положар Републике Српске и нико не може то да јој забрани", рекао је Вишковић.

Дани Српске у Србији обележавају се наредних 6 дана у још 12 градова Србије. Организоване су различите програмске активности из културе, науке, просвете и уметности.

Како сазнаје РТС, нема повређених, осим материјална штете.

Воз се зауставио на прузи, због чега је вечерас отежано кретање пешака преко пружног прелаза ка вашаришту. 

У новопазарској болници збринути су и возач и сувозач аутомобила који се преврнуо на путу Рашка - Рудница. 

Саобраћај на овим путним правцима је проходан.

Наводи да је реч о 81 групи производа и да је акцијом обухваћено више од 2.500 објеката на територији Србије.

Са друге стране, на констатацију да акцијом нису обухваћене најсиромашније општине попут Бојника, Прешева, Црне Траве, Блаца, Момировић каже да се ради на томе да се укључе мале општине и трговци, али да Влада не може то на силу да учини.

Момировић тврди да је акцијом покривено 98 одсто територије, засад је нема у шест општина.

Према његовим речима, за државу је изазов да те општине укључи у акцију "Најбоља цена".

"Радимо на томе, није једноставно обезбедити и логистику, обезбедити да људи имају снабдевеност по најнижим ценама на територији целе државе и укључивати нове играче", каже Момировић.

Министар о изјави да се дан може преживети са два јајета

Поновио је да је акцијом замишљено да грађани у септембру и октобру добију могућност да уштеде десет, петнаест или двадесет хиљада динара.

На питање да ли је мислио на нојево јаја када је пре неки дан изјавио да са два јајета може да се преживи дан, Момировић је одговорио да је то скретање пажње са акције и да не мисли тако, да је то само био део разговора.

Како је додао, цена од 11 или 12 динара за јаје је веома повољна, пошто у продаји има и оних од 60 динара.

"Kуповина по најбољој цени, куповина на акцији, куповина јефтинијег није одраз сиромашта, него је одраз одговорности", истакао је Момировић.

Горан Петковић, професор Економског факутета, сматра да ће акција донети неки резултат ако дође до свих грађана Србије.

Сматра да би се могао препоручити читав низ неких других мера које би биле ефикасније.

"Ова мера сама по себи неће проузроковати штету. Не знам колико ће користи донети, али неће проузроковати штету. То је нешто што трговци повремено раде, и они сами. Kад уђете у неке супермаркете, ви ћете видети да је ова акција доста дискретна у односу на акције које малопродавци предузимају", додаје Петковић.

На опаску како би неки трговински ланац смео да одбије акцију државе, министар трговине наглашава да је у тржишној привреди потребно да у одређеним околностима држава подржи грађане и привреда своје клијенте.

"Мислим да је ово вин-вин ситуација. Није поента да неко изгуби или врши притисак. Поента је да сви покажемо мало одговорности, да људима омогућимо да у овим околностима уштеде", додаје Момировић.

Акција или договорна економија?

Жаклина Стојановић, декан Економског факултета, сматра да читава акција са једне стране може бити оправдана док са друге сматра да постоји проблем у тумачењу како је до тих цена дошло.

Према њеним речима, будући да је сигурно било разговора који су вођени између државе и представника привредних субјеката како би се акција и остварила да јој све то личи на оно што се у прошлости звало договорна економија.

Додаје да то сигурно не води ка дугорочно добрим резултатима и ефектима који су везани за побољшање животног стандарда становништва.

"Та најнижа цена појединих артикала довела је до тога да бирамо тај производ у нашој потрошачкој корпи. Ја с тим имам велики проблем, будући да најугрженијим слојевима становништва треба прићи на потпуно другачији начин и решавати тај проблем коришћењем мера социјалне, а не економске политике", каже Жаклина Стојановић.

Напомиње да ће се дугорочно то одразити на погошање позиције потрошача.

Момировић одбацује оптужбе за договорну економију јер, како каже, држава стимулише а не одређује конкуренцију. "Стимулишемо да трговински ланци у одређеној групи производа ставе један артикал на акцију. Не инсистирамо", додаје министар трговине.

О домаћем млеку скупљем него у региону

На питање зашто је храна која се производи у Србији скупља овде него у земљама региона, као на примеру млека "моја кравица", Момировић каже да је, према његовим подацима, 20 одсто јефтиније него у Црној Гори и Хрватској.

Нижу цену тог истог млека у Босни и Херцеговини, Момировић тумачи као "изузетак."

Жаклина Стојановић указује на то да су просечне цене хране у Србију у нивоу са онима у ЕУ.

"Али ако посматрамо дебљину нашег новчаника, односно новце којима ми располажемо, видећемо да смо ми у далеко горој позицији. И више од два пута је ниже примање нашег просечног домаћинства у односу на домаћинство у ЕУ. Ако имамо у виду да у ЕУ, у укупној структури потрошње, храна и безалкохолна пића учествују у просеку са 17 одсто, а код нас близу 40, то ће вам говорити о тежини ситуације у којој се налазе наши потрошачи", наглашава деканка Економског факултета.

Неефикасна пољопривреда и сектор прераде хране

Истиче проблем који се тиче неефикасне примарне пољопривредне производње и да ту лежи проблем високих цена.

"Иза примарних пољопривредних произвођача следи сектор прераде и сектор прераде је изразито неефикасан, ту се суочавамо и са проблемом неадекватне тржешне структуре што се пребацује кроз ланац снабдевања храном до финалног потрошача", каже Жаклина Стојановић.

Ту су, како додаје, и трговинске марже, и да неефикасност целог ланца снабдевања храном плаћа финални потрошач.

Поред извештаја Комисије за заштиту конкуренције коју стручна јавност ишчекује, професор Горан Петковић нагласио је да је потребно удардити анализу у области малопродаје као и анализе у неким другим секторима привреде.

"Контроверзно питање марже и ко зарађује у том ланцу, видећете ако погледате билансе успеха различитих учесника у производњи, преради и продаји неког производа као што је млеко или месне прерађевине", истиче Петковић.

Целу емисију Око можете погледати у видеу на почетку текста.

Поред педесетшестогодишњег мушкарца са 4,04 промила алкохола, у близини Суботице затечен је и мушкарац (52) који је управљајући бициклом са 2,90 промила алкохола у организму, ударио у теретно возило и лакше се повредио.

Против возача ће бити поднете одговарајуће прекршајне пријаве.

21.09.2024. Субота: Ујутру хладно, а по котлинама и висоравнима југозападне и јужне Србије местимично магла или ниска облачност. У току дана претежно сунчано и мало топлије. Ветар слаб и умерен, источни и југоисточни. Најнижа температура од 6 до 13 °С, а највиша од 21 до 25 °С.

22.09.2024. Недеља: Јутро хладно. У току дана претежно сунчано и умерено топло. Ветар слаб, променљив. Најнижа температура од 4 до 12 °С, а највиша од 23 до 26 °С.

23.09.2024. Понедељак: Јутро хладно. У току дана топло, пре подне претежно сунчано, после подне мало до умерено облачно. Ветар слаб и умерен, југоисточни. Најнижа температура од 5 до 13 °С, а највиша од 24 до 27 °С.

24.09.2024. Уторак: Променљиво уз смену сунчаних и облачних интервала. Средином дана на западу и југозападу, а после подне и увече и у осталим крајевима местимично са кишом и локалним пљусковима са грмљавином. Ветар слаб, у кошавском подручју и на планинама умерен и јак, јужни и југоисточни. Најнижа температура од 8 до 16 °С, а највиша од 24 до 28 °С. Упозорење: Локална појава грмљавина, вероватноћа 80%. Количина падавина ≥ 10 l/m² у периоду до 3 h, вероватноћа 90%.

Акил, чије су хватање Американци били спремни да плате седам милиона долара, рањен је у уторак када су Израелци активирали експлозив скривен у Хезболаховим пејџерима и одмах пребачен у болницу, где су га, како се чини, лоцирали израелски обавештајци.

Пратили су га до јужног предграђа Бејрута, где је блок зграда у којима се сакрио бомбардовала израелска авијација. У нападу је, осим Акила, убијено још осам особа, док је 59 рањено.

"Гађање јужног предграђа Бејрута представља доказ да Израел не поштује хумане и правне принципе и наставља са деловањем које подсећа на геноцид", рекао је вршилац дужности премијера Либана, Наџиб Микати.

Био је то трећи напад израелске авионе на предграђе Бејрута од почетка рата у Појасу Газе 7. октобра прошле године. У претходна два напада убијени су заменик шефа политбироа Хамаса Салех ел Арури и један од команданата војног крила Хезболаха Фуад Шукур, три жене и двоје деце.

Ракетирање зграда у којима се скривао Акил уследило је свега неколико дана после спектакуларне акције израелских тајних служби у којима је убијено тридесетак, а рањено око 3.000 људи. Израелци су у уторак и среду активирали експлозив скривен у пејџерима и воки-токијима које су користили оперативци Хезболаха.

Међу убијеним и рањеним, међутим, било је и много случајних пролазника, деце и одраслих који су се игром случаја нашли близу тих уређаја за комуникацију.

Хезболах је забранио употребу мобилних телефона још у фебруару, страхујући да ови уређаји омогућавају Израелцима да их прате и лоцирају. Лидер те организације Хасан Насралах је све припаднике Хезболаха који носе мобилне телефоне назвао потенцијалним непријатељским агентима.

Ибрахим Акил, од Бејрута до Аргентине и назад

Један од кључних лидера Хезболаха и беспоговорни следбеник циљева које је зацртао Хасан Насралах, Ибрахим Акил се на листама најтраженијих радикалних шиита налази још од осамдесетих година прошлог века, после напада на америчку касарну и амбасаду у Бејруту у којима је убијено више од 300 људи.

Идеолошки, залагао се за стварање исламске државе у Либану, уз истовремено уништење Израела.

На терену, био је спона између Хезболаха и Ирана као главног спонзора ове организације. Годинама, био је задужен за координацију финансирања и пошиљки војне опреме за потребе Хезболаха.

Недуго затим, постао је командант јединице Радван, која слови за елитну снагу Хезболаха и сматра се одговорним за серију политички мотивисаних убистава и напада у Израелу и Либану.

Западни обавештајци сматрају да је био главни организатор бомбашког напада на израелску амбасаду у Аргентини 1992. године, када је убијено 29 и рањено 300 људи.

Током рата са Израелом 2006. године, сматран је главним стратегом акција Хезболаха, чији су борци успели да нанесу озбиљне губитке израелским снагама и тешко оштете инфраструктуру у тој држави.

Наводно је био и главни планер бомбашког напада на аутобус који је превозио израелске туристе у Бугарској 2012. године, када је убијено шест и рањено 30 особа, а сматра се да је поставио основе за формирање Хезболахових ћелија у Немачкој.

Био је члан и џихадског већа, једног од главних тела унутар Хезболаха, које су чинили Хасан Насралах, Хашем Сафи ел Дин, Али Карки, Мохамед Хајдар и Талал Хамијах.

Од почетка рата у Појасу Газе, Израел је успео да ликвидира два члана овог тела – Акила и Фуада Шукра.

Данијела Михајловић, сестра несталог на КиМ, наводи да пролази кроз тешке треутке.

"Апелујемо на надлежне да се реши судбина свих несталих, међу њима и мог брата", рекла је Михајловићева.

Ћерка нестале особе, Миљана Митровић, наводи да је Србија једина земља у региону која нема донет Закон о несталим лицима.

Напомињу да је за 10 година идентификовано, преузето и достојанствено сахрањено свега 20 тела. Као главне проблеме наводе недостатак сарадње са приштинском страном и застој у ексхумацији на више од 20 познатих локација.

Из Комесаријата за избеглице наводе могу да раде једино на разменама информација.

"Ми не можемо сами да одемо да копамо, можемо да разменимо информације, да их замолимо, да предамо захтев, да предамо информације, што и радимо. Не можемо да их натерамо да раде ексхумације јер очигледно не желе", истакла је Весна Бошковић.

Верица Томановић, председница Удружења породица киднапованих и несталих на КиМ, сматра да је крајње време да се отворе досијеи.

"Земље које нису предале досејее треба да предају и да дају на увид институцијама које разрешавају нашу судбину", рекла је Томановићева.

Чланови породица, коју се се окупили у Нишу, захтевају да се питање несталих на Косову и Метохији третира као хуманитарно, а не политичко питање.

Возач аутобуса је зауставио возило када их је угледао, али је достављач на електричном бициклу претицао и пролетео кроз децу.

Две девојчице су пале и превезане су у Универзитетску дечју болницу у Тиршовој и након прегледа констатовано је да једна од њих има повреду руке и ноге, а друга је приликом пада задобила повреду лица. 

У току је истрага. 

Према подацима саобраћајне полиције, у Београду прошле године догодило се нешто више од 14.000 саобрећених незгода, а у пет ситуација незгоде је изазвао управо бициклиста.

Служење војног рока за жене, биће добровољно и одвијаће се под истим условима.

Пре самита у Вашингтону чија ја то била централна тема, аналитичари су најављивали могућност да Лондон ту дозволу ипак једнострано дâ.

Прошлог викенда свет је одахнуо када амерички председник Бајден и британски премијер Стармер на самиту у Вашингтону нису дозволили Украјини да употреби њихове ракете дугог домета.

Тиме нису прекорачили црвену линију руског председника Путина.

Но, јастребови у Вајтхолу нису задовољни.

Директор програма за Русију и Евроазију у Чатам хаусу Џејмс Никси указује да Британија незванично признаје да би волела да рестрикције на употребу њених ракета дугог домета у нападима унутар Русије буду укинуте.

"Међутим, није вољна да се супротстави Американцима. То је традиционалан став свих британских влада. Не знам о чему су се Стармер и Бајден споразумели, али Бајденов радни уговор само што није истекао. Стармер има много дужи уговор и зато ће се он, за разлику од Бајдена, тим проблемом бавити у наредним месецима“, тврди Никси.

Конзервативци инсистирају на једностраном деловању Лондона

Притисак на лабуристе расте. У најновијем издању Сандеј Тајмса бивши премијер Борис Џонсон и петоро некадашњих британских министара одбране, који су служили у свим сукцесивним конзервативним владама од Камеронове до Сунакове, затражило је да Лондон једнострано дâ зелено светло за употребу својих "сторм шедоу" ракета дугог домета у Украјини.

Бивши министар одбране Бен Валас, који не крије амбиције да на челу НАТО-а наследи Јенса Столтенберга, упозорава да "постоји опасност да се Британија сврста уз превртљивце и одлагаче, иако је једини начин супротстављања снага, јединство и одлучност".

Три милијарде фунти за Украјину

Стармеров тим остаје уздржан, ако ни због чега, а оно из техничких разлога, јер је за лансирање британских ракета у Украјини неопходна америчка логистичка подршка.

Британски министар спољних послова Дејвид Лами сматра да је важно да издвајања за војну опрему у Украјини буду повећана на три милијарди фунти годишње, колико год рат буде трајао.

"Тражили су још ракета. Дали смо има шесто педесет 'бримстоун' ракета. Најавили смо нове пошиљке муниције и артиљерије. Наравно да са савезницима разговарамо о читавом низу система, који би омогућили Украјини да преброди зиму и одбије до сада највећу Путинову агресију“, објашњава министар Лами.

Сценарио катастрофе

Једини противници даље ескалације међу политичарима су Најџел Фараж и његови тврдо десни реформисти.

Директор програма за Русију и Евроазију у Чатам хаусу Џејмс Никси наглашава да има људи, који би више волели да се Британија не залаже толико снажно за украјинску победу, јер би тиме ствари ескалирале.

"Можда би био оборен руски председник, можда би настала анархија. Можда би се нуклеарно оружје отело контроли. О свим тим катастрофичним сценаријима размишљају разумни и озбиљни људи у, на пример, америчкој администрацији“, сматра он.

Британци, који вести више прате путем друштвених мрежа, него путем класичних медија, реагују на претњу шефа руског Националног савета за безбедност Медведева.

Он је наиме Британији обећао да ће потонути у цунамију, који ће наводно изазвати руске хиперсоничне ракете и подводни дрон 'посејдон'.

Међутим, већина грађана верује да ће Лондон кад-тад Кијеву дозволити употребу спорних ракета.

Велики број грађана у живим јављањима у радијске програме указује да је та одлука сувише важна, те да се о њој мора расправљати у парламенту и да време доношења такве одлуке мора да буде благовремено саопштено целокупној нацији.

Саветник министра здравља професор Небојша Тасић рекао је за РТС да је смањење листа чекања стављено на врх приоритета.

"Листе чекања постоје свуда и оне су питање кадра. Овај здравствени систем има и знања и способности да их реши, али ови проблеми се решавају систематски. У наредним данима ће се изаћи са предлозима за решење", навео је Тасић.

Напоменуо је да од овог викенда почиње решавања проблема, а он ће бити решен додатним радом, од 1. октобра биће на сајту Министарства да се види како се решава проблем и која установа колико смањује листе чекања.

Здравствени систем има стручне људе за решавање овог проблема, каже Тасић и додаје да је опрема важна али да су људи кључни.

"Морамо да обавимо дијагностичке процедуре. Све установе ће се укључити у то, директори ће бити на терену. Додатно ангажовање ће бити плаћено", рекао је професор и истакао да ће се листе чекања решавати убрзаним темпом.

Превентивни прегледи користе да се смање листе, рекао је Тасић указујући да је суштина здравља превенција.

"Кад се људи осећају здраво ретко иду код лекара. Тада можемо открити болест у настајању. Апелујемо на све да дођу на превентивне прегледе јер на тај начин можете открити болест у зачетку и то се може брзо решити. Без упута и здравственог осигурања можете доћи на превентивни преглед", рекао је професор Тасић.

Нагласио је да ако урадимо превенцију максимално, листе чекања ће бити минималне.

“Први странци овде си стигли пре 5-6 година, ускоро ће, ма којим језиком говорили, надају се, добити и нове комшије и проширити овај златиборски свет у малом... – То што не говоре истим језиком овде заправо и није толико важно јер када треба они се одлично разумеју...” - Ово је инсерт из једне од њених награђиваних репортажа, Наде врсног професионалца.

Јелена Божовић, одговорни уредник редакције Актуелности, сећа се колико је времена провела са Надом: "Биле смо заједно мање више од Основне школе, и у средњој и на факултету, најзад и на послу и читав њен живот може бити само узор. Била је најискренији пријатељ, честит и добронамеран и то је оно што увек могу рећи о њој. Такву је знам и такву ћу је памтити.”

“Неко ко је био прави сарадник, била је смирена, проблеме никад није решавала повишеним гласом, већ договором. Као новинар она је била професионалац какав се само пожелети може, а сви они који су је мимо овог посла познавали знају је као веселу и оптимистичну особу”, каже Зоран Жеравчић, дописник Радио Београда у пензији.

Вера Аксентијевић, колегиница из краљевачког дописништва, подсећа: „Била је сјајан новинар препознатљиве боје гласа и телевизијског рукописа. Наша кућа и новинарство изгубили су великог професионалца и сјајног колегу.”

А дописничка редакција, посебно ужички колектив изгубили су члана породице.

“Листајући Надине уредне белешке тек сада видимо колико је времена у њих уткала што јурећи и у послу и у животу до сада нисмо видели. А ово је тек део оног што нам је подарила, уз пријатељство, за све ове године”, каже Славица Јовановић колегиница из ужичког дописништва, а Наталија Видић, такође из ужичког дописништва додаје: „Тешко ми је наћи речи да се опростим од Наде са којим делим оооогроман кофер успомена, из средње школе, факултета, посла..Биле смо подршка и ветар у леђа једна другој и у радостима и тугама...и приватно и пословно, кујући на оба поља нове планове, али опака болест ју је прерано одвела.”

„Наши бентови су стабилни и веома јаки. 65. године смо тад у то време имали зечије бентове. То су били мали бентови и онда је била претња да нас потопи. Од тог времена изграђени су нови, врло стабилни. Близу је Копачки рит па сва вода која долази се прелива или у Копачки рит, може малтене до Осијека достићи и овај је сад други вишак нама не смета“, каже Миле Тркуља, из Апатина.

„Ранијих година, ја никад се не сећам… Дунав овако на јесен никад није, задњих годину, две, увек је на пролеће. Преко зиме је било леда, а већ на пролеће кад се отопи онда буде поплаве, а сад у јесен воде… стварно се променило све“, каже Марко Видаковић из Апатина.

Вода је стигла и у викенд насеље Вагони код Апатина.

„Мало хватамо дрва за следећу зиму, вода носи, имамо плин. Струју ће нам искључити, али може се и без телевизије“, каже Ђура Креко, из Сомбора.

„Мислим да је данас негде око 580цм, с тим да у просеку дневно долази метар воде. По прогнозама негде у уторак очекују 670, значи то је водостај који прелази већ мере редовне одбране пд поплава. Значи на 650, 700 су већ ванредне. Мислим да неће доћи а колико имам информације, одозго већ пада вода од Будимпеште и низводно. Тако да милим да ове године ћемо имати среће и да неће бити већих проблема“, сматра Илија Брдар из Лучка капетаније Апатин.

Сви системи заштите су активни и спремни, а службе прате стање у реалном времену. А да забринутост буде мања ту је и Специјална јединица цивилне заштите за спашавање на води и под водом која ових дана у склопу редовних активности изводи своје тренинге на реци.

Дежурни јавни тужилац је изашао на лице места и заједно са полицијским службеницима ПУ у Смедереву обавио увиђај.

На основу обављене обдукције и према за сада утврђеним подацима, П. И. је убио ванбрачну супругу Р. С., а потом је извршио самоубиство.

Све околности поводом овог догађаја се и даље утврђују.

"Истакао сам да је то за Србију велика ствар, не само за одбрану земље, већ и због тога што ће младим људима оснажити осећај одговорности и озбиљности, која ће им бити потребна за све оно са чиме ће се сусретати и у цивилном животу. Посебну корист од обавезног служења војног рока имаће и градови и општине у којима су касарне, јер ће ти крајеви економски да се подигну и још брже да напредују и да се развију", навео је Вучић.

Додао је да је обавестио Владу Србије о састанку у Бриселу који је имао у четвртак, као и о разговорима које је имао у вези са ситуацијом на Косову и Метохији, а посебно о предстојећим састанцима које ће имати са светским лидерима, на којима ће главна тема бити управо положај Срба на КиМ, као и мере које званични Београд предузима у том смислу.

"Посебна тачка дневног реда била је енергетика, са акцентом на пројекте, потенцијале и планове Србије у свим њеним аспектима. Замолио сам чланове Владе да све активности координишу са председником Владе и министром финансија, у циљу што веће ефикасности и свеобухвантог приступа једном од најзначајнијих питања будућности наше земље", рекао је Вучић.

Истакао је да је на седници разговарано и о претњи од поплава, да је анализирана ситуација и мере које држава може да предузме како би се сачували животи и имовина грађана, односно како би се потенцијална штета свела на минимум.

"Посебно сам нагласио да нико не сме да потцени степен опасности ове ситуације, апелујући на све чланове Владе да изврше опсежне и брзе припреме у циљу заштите становништва", навео је Вучић.

Седница Владе Србије и Друга ванредна седница Републичког штаба за ванредне ситуације, коју води премијер Милош Вучевић, а присуствује председник Александар Вучић, почела је данас око 13.00 часова у Палати "Србија".

"Дуго година сам радио у Немачкој, сад сам се вратио овде у своју земљу, видећемо шта како, да ли ћемо да опстанемо или ћемо морати опет вани", каже Игор Цветковић, из Стубла код Владичиног Хана.

Поједини немају искуства у својој струци, бавили су се другим пословима.

"Инжењер прехрамбене технологије, већ десетак година сам на бироу, у потрази за послом у струци, а може и неки сличан посао", наводи Александра Трајковић из Врања.

"Не радим три месеца и тражим посао било који, само да је редовна исплата", каже Слађан Стојменовић, из Врања.

Више од 400 радних места доступно је на другом овогодишњем сајму запошљавања у Пчињском округу. Према подацима врањске филијале, већина незапослених после посете сајму почне да ради.

"70 одсто се запосли од тих 440 људи колико су послодавци исказали потребу, бар 350 људи крене да ради код тих послодаваца", наводи Горан Живковић, директор филијале у Врању, Националне службе за запошљавање.

"У свим категоријама имамо потребе за запошљавањем радника јер због недостатка хроничног у Србији радника који се баве текстилом, били смо приморани да запошљавамо и пензионере који нису више у могућности", каже Марјан Милосављевић, управник погона у Јумку.

"Тражимо профиле електричар и машинске инжењере, добро је да смо на сајму јер се овде јављају људи свих профила, тако да можемо да нађемо нешто што нам одговара", каже Милица Нешић из "Хемијске индустрије Врање".

"Ми тражимо раднике машинског смера, машиновраваре, значи потребни су нам радници и са високим образовање, и радници са средњом школом", наводи Маја Стевановић, шеф рачуноводства у предузећу "Кламекс".

Више деценија су развијане индустрије текстила, намештаја и обућарства у Врању. Отваране су нове фабрике, али су и поједине затворене.

"Свесни смо чињенице да нам је отишао Геокс, дешавале ду нам се неке турбулентне ствари у претходних 10 година, тако да морамо да радимо заједно са Националном службом на томе да производимо и да дамо нови допринос за отварање радних места", сматра Слободан Миленковић, градоначелник Врања.

У Врању је незапослено око 4700 људи, у Пчињском округу 17650. Највише је незапослених старијих од 50 година и оних који нису завршили средњу или основну школу.

Србија и САД се можда не слажу у свим питањима али оно у чему се слажу јесте то да обе стране желе да раде на унапређењу заједничке сарадње, истакао је Хил.

Када је реч о историјској сарадњи две стране, подсетио је да се сутра у Прањанима обележава годишњица акције Халијард, спасавања америчких пилота, што је назвао једном од светлих тачака у односима Србије и САД.

Делегација Националне гарде Охаја у Београду

Амбасадор Хил се осврнуо и на присуство делегације Националне гарде Охаја у Београду и оценио да Србија нема већег пријатеља од њих.

Хил је оценио да је потписивање стратешког споразума у области енергетике добар пример шта две земље могу и желе да раде у будућности.

Генерал-мајор Националне гарде Охаја Џон Харис рекао је да је почастован што га сматрају пријатељем у Београду и навео је да је сваки пут када дође у Србију испуњен истим узбуђењем.

"Сваки пут кад посетим Србију, видим све боље и све снажније партнерство између нас", каже Харис.

Оценио је да пријатељство народа Охаја и Србије расте и подсетио на недавно потписан споразум о братимљењу градова Кливленда и Новог Сада.

Најавио је своје учешће на сутрашњем обележавању акције Халијард у Прањанима.

Хил: Земље Отвореног Балкана схватиле су потребу да иду напред

Амбасадор САД у Србији Кристофер Хил оценио је да су земље које су се придружиле иницијативи Отворени Балкан земље које су схватиле потребу да иду напред.

"Могли бисте да се вратите вековима у прошлост и никада не нађете тренутак тако плодан као садашњи тренутак, у коме Србија и Албанија имају неку врсту односа поштовања и обе желе да виде миран и успешан Балкан", рекао је Хил на панел дискусији "Србија и САД, стратешки дијалог и партнерство за 21. век" која је одржана на конференцији "Дан Америке" у Дому Народне скупштине.

Када је реч о процесу дијалога Београда и Приштине, Хил је оценио да је веома важно да све стране сарађују са ЕУ по том питању.

"Европска унија је уложила своје напоре и свој престиж и све добре ствари које може да понуди", рекао је Хил додајући да мора да се сазна да ли постоји "пут напред" кроз процес дијалога који води ЕУ.

Он је поновио амерички став о потреби формирања Заједнице српских општина.

Осврнуо се и на недавно потписан стратешки споразум о енергетици Србије и САД.

"Ово је од изузетног значаја за будућност српске привреде, за будућност самих Срба и за будућност целог региона. Када видимо спремност да радимо заједно на зеленој енергији, када видимо спремност да покушамо да делимо технологије у овој области, видећемо ситуацију у којој раст може бити потпомогнут овим фокусом, на зелену енергију и кретање напред", рекао је Хил.

Он је оценио да нема сумње да ће Србија бити део ЕУ.

Навео је постоји много више тога што приближава Србе и Американце, него што их раздваја. 

На панелу су говорили и политички саветник председника Владе Предраг Рајић и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немања Старовић. 

"Дан Америке"

На овогодишњој конференцији "Дан Америке" биће речи о начинима унапређивања партнерства и билатералних односа између Србије и САД, као и о унапређењу политичких и економских односа две земље.

Конференцији присуствују Делегација Националне гарде Охаја, као и бројни представници јавног живота у Србији.

Домаћин радног ручка ће бити Високи представник ЕУ за спољне послове и безбедносну политику Жозеп Борељ, најављено је у саопштењу Европске комисије.

"У среду високи представник Борељ угостиће шест лидера са Западног Балкана на традиционалном радном ручку", наводи се у саопштењу.

Наводе се и друге активности које очекују званичнике ЕУ у УН.

Фокус делегација ЕУ на високом нивоу, која учествује на 79. заседању Генералне скупштине УН наредне недеље, биће ангажовање ЕУ на решавању низа конфликта без преседана и криза широм света.

"Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, извршна потпредседница Маргарете Вестагер, високи представник Борељ, потпредседница Дубравка Шуица и комесари Стела Киријакидес, Дидије Рејндерс, Илва Јохансон, Јанез Ленарчич, Јута Урпилаинен, Кадри Симсон и Вопке Хокестра биће домаћини или ће учествовати на догађајима и састанцима са лидерима и колегама широм света", наводи се у саопштењу EK.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен јуче је била домаћин радног ручка са лидерима Западног Балкана, на којем је учествовао и председник Србије Александар Вучић.

“Захваљујући нашим заливним системима нисмо имали проблема са сушом и са топлотом. Задовољни смо са родом. Имали смо на 3,5 хектара око 100 тона јабуке. Гајимо 4 врсте јабука од којих је Гала најбоља, али она се слабо продаје”, каже Ђорђе Кутањац, произвођач воћа.

Овде немају проблема ни са берачима чија је дневница 4000 динара, а који су већ искусни у овом послу.

“Мора се посебно знати да се јабука никад не стиска док се бере, не сме да се чупа, постоји процедура и петељка је увек на горе окренута и она пуца, то је суштина брања јабуке”, објашњава Елида Хаџибрахимовић, радница.

“Нисам први пут овде, није ми тешко, једино кад је лоше време је проблем, кад је киша и роса, али овако није тежак посао”, каже Тамара Амбруш, радница.

У Панчеву је изграђена и једна од најсавременијих хладњача чији је капацитет 2500 тона. За сада су овде ускладиштене шљиве, јабуке и крушке које могу дуго да се чувају, а да не изгубе свежину.

“То је смарт фреш технологија где јабуке буквално бораве од 6 до 8 месеци у непромењеном стању, као да је тек убрана. Убацује се угљен диоксид и ствара се неживотна средина у којој се јабука хлади на 1 степен. Ускладиштили смо и 500 тона шљиве замрзнуте, њу ћемо исећи и паковати за Немачку по цени од 0,45 центи по килограму”, каже Љупко Кутањац, власник хладњаче.

У плану је да се следеће године попуне сви капацитети у хладњачи у којој ће се поред воћа складиштити и домаће поврће, али и увозно јужно воће, које ће се, ван сезоне продавати у нашим супер-маркетима.