Панчевски је рођен у Северној Македонији, живи и ради у земљама немачког говорног подручја.

Књига Бојана Панчевског је друга која се бави уништењем гасовода. У фебруару прошле године су двојица новинара Шпигла, Штефен Доберт и Улрих Тиле, такође писали о томе.

Већ из наслова "Северни ток: Како Немачка финансира Путинов рат" види се шта је код њих другачије. Доберт и Тиле умирују савест Немачке после уништене економске мега-инвестиције, док Панчевски описује у детаље како је она уништена.

Доста је битних информација у интервјуу Панчевског које се, да буде интересантније, третирају необавезно и не воде даље.

На пример, да су неименовани високопозиционирани Украјинци тражили од тада канцелара Шолца да заустави рад немачког тужилаштва и прекине истрагу о диверзији над Северним током.

И више од тога, да је украјинска страна била врло изненађена кад им је одговорено да се немачка извршна власт не меша у судске процесе.

Или, да је дванаесточлани диверзантски тим Украјинаца по плану требало да уништи и Турски ток "али није успео ни да му приђе". Одатле произлази да је "Турски ток" био чуван, а немачки "Северни ток" није, јер да јесте, ни њему "не би могли ни да приђу". То баца неугодно светло на Немачку, шта су њене власти знале, или морале да знају.

Даље, да украјински председник Зеленски и тим намеравају да преседе и одћуте кризу, "али то неће бити могуће", закључује Панчевски.

У Хамбургу ускоро почиње процес једном од ухапшених починилаца, тужилаштво је издало још седам налога за хапшење. Кијев ће ускоро морати да каже јесу ли они хероји или криминалци. То ће онда притисак пренети на Берлин и читаву ЕУ, да се с тим закључком сложе – или не.

И на крају, саботажа се ниједног момента у интервјуу не назива терористичким чином. Да су је извели Руси, била би.

Интервју са Панчевским је објављен у аустријском конзервативном листу Пресе у суботу, 25. априла, под насловом "Северни ток: Зеленски ће се наћи под притиском“. Разговор је водио Кристоф Цотер.

За читаоце РТС-а преносимо тај важан интервју о догађају који се тиче Америке, Русије, Турске, ЕУ и читаве Европе.

Пресе: Зеленски ће се наћи под притиском

По Бојану Панчевском Гасовод је уништен у диверзантској акцији групе Украјинаца који су са једрењака заронили са експлозивом. Панчевски је први документовао позадину и састав те групе. Он је, каже, одмах после експлозије претпостављао да Украјинци стоје иза те акције.

У току истраживања му је постало јасно да једног од организатора познаје од раније. Друге је морао да у дугим разговорима доведе до тога да имају поверење у њега.

Новинар Волстрит џорнала је разговарао и са украјинским обавештајцима из војног врха, које назива кодним именима "Генерал" и "Пуковник". Њих двојица су вукли конце те диверзантске акције. Панчевски је разговарао и са украјинским војницима и цивилним рониоцима као непосредним извршиоцима.

На основу Ваше књиге се добија утисак да су саботери Северног тока желели да њихова прича доспе у јавност.

Дефинитивно јесу. Прошло је доста времена од тада. Они се осећају издани од власти и војног вођства. Војници међу њима су добили плакету за посебне услуге домовини. За шта тачно, то не пише у документу. Цивили напротив нису добили никакву награду. Њих по функцији може да награди само председник Зеленски. Али он или ћути или демантује, а кад проговори понавља да он и Украјина с тим немају ништа. Зато осећају горчину и траже неког да му испричају своју причу.

Шта су мислили, да ће бити другачије?

"Хеј, па ми смо рискирали живот за домовину". Кад су их окупили рекли су им да ће бити хероји, да ће добити ордење, да ће их сви славити. После операције су поново постали обични цивили. Пре су могли да путују око целог света као рониоци, да иду на спортска такмичења. Сада постоје налози за њихово хапшење и не смеју да напусте Украјину. Морају да се крију. Они су, у ствари, разочарани. Одатле њихова мотивација, да испричају шта је било.

Да ли су поносни на то што су урадили?

"Генерал" ми је рекао: "То што смо ми направили, то ће ући у све светске приручнике за шпијунажу и специјалне операције. Људи ће бити тренирани за акције на основу операције коју смо ми извели". Да, рекао бих да су и поносни на што су направили.

Да ли се боје руске освете, посебно цивилни део тима?

Сигурно да се боје. Боје се од Руса, али боје се и од својих људи. Боје се немачке полиције. Њихов живот је у опасности са свих страна.

Да ли су свесни кривице?

Па и не. Они мисле да су направили нешто добро. Пре напада су индроктринирани од украјинских официра који су их регрутовали. Они су им рекли да је то добро за Немачку, добро за Европу. Да је тај нафтовод зло, да је то Путинов пројекат којим је везао руке Немачкој. Операција је планирана у марту 2022, кратко након руске инвазије. Тада су Немци одбијали да шаљу оружје Украјини. Уместо тога су послали оних познатих 5.000 шлемова. Официри су им рекли: Морате да ослободите Немачку од тог смртоносног загрљаја. То није била пропаганда. Они су то заиста веровали.

Да ли је то било авантуристички, или само наивно?

О да, чиста авантура. На крају су сви били срећни што су уопште остали живи. Операција се звала Диаметер и имала је два дела: "Северни ток" и "Турски ток". "Турски ток" у Црном мору је други крак подморског система који доводи гас из Русије у Европу. Хтели су да дигну у ваздух оба, то им је био план. "Турски ток" им није пошао за руком, нису успели чак ни да му приђу, толико је чуван. Ту се види колико је то био недомишљен подухват.

У тиму се налазила и једна жена, изврстан ронилац. Пре тога је радила као еротски модел. Према Вашим истраживањима они уопште не би били успешни у акцији да ње није било.

Она је имала кључну улогу. Храбрила је мушкарце да зароне упркос јаком невремену и поставе мине у немогућим условима. Рекла им је: Ако ви нећете, ја ћу сама. Онда су се мушки рониоци, одреда украјински мачо типови, мало постидели да једна жена иде у олују, а они се боје. После операције је она запослена у украјинској обавештајној служби.

Колико је коштала саботажа?

За оба дела операције око 250.000 долара, што је јако јефтино. Било их је дванаест у тиму, на два брода. Један од подофицира ми је рекао да је срећа била одлучујући фактор за успех операције. Нису имали новац, нису имали ресурсе, нису имали експерте. Морали су да ангажују цивиле, јер унутар војске нису могли да нађу никога ко може да зарони на дубину од 80 или 100 метара. Типични војни ронилац не иде испод 40 метара.

Ви пишете о козачком духу који води ка таквим смелим операцијама.

Без жеље да упадам у стереотипе – али на тај начин је одбрањен руски напад. Главни Путинов циљ није остварен, по мени неће ни бити. Не у његовом животу. Козачки дух је та тврдоглавост, отпорност, храброст за ту врсту импровизација. Такве особине добро дођу у рату. У миру и кад је на реду изградња правне државе, онда нису оптималне.

У Вашој књизи испада да су се немачки полицијски истражитељи дивили храбрости и и досетљивости Украјинаца.

Мој утисак је да су немачки истражитељи научили да имају респекта према том тиму. У њиховим очима они су починиоци, и то што су направили је криминални чин, нема дилеме. Али они знају и њихове биографије. Знају да то нису обични криминалци, да већина њих није дошла у сукоб са законом ни пре ни после тога. То да су починили акт који их је могао коштати живота, то је нешто што Немци поштују.

Како се њихов чин види на украјинској страни?

Украјинци су били изненађени да се то открило. Немачки иследници су са прецизним полицијским радом старе школе успели да од највише судске инстанце испослују седам налога за хапшење. Препреке су биле енормне, и велика је заслуга немачке полиције да су их савладали.

Украјинци уопште нису могли да схвате зашто се Немци уопште толико труде. Мислили су: Па шта им је, тај нафтовод ионако није у складу с немачким интересима. Украјинска страна је питала, па зашто канцелар Шолц не прекида истрагу, шта чека? Објаснио сам им да канцелар не може другачије, јер су немачка полиција и правосудни органи потпуно независни. Укајинци су мислили, он је канцелар, он може да нареди полицији да обустави истрагу.

Један од наводних украјинских саботера, иначе бивши војник, ухапшен је у Италији и тренутно се налази у немачком истражном затвору. Шта очекујете од тог процеса?

То ће бити велики медијски догађај. Немачка опозиција већ сада говори: Да ли ми зато плаћамо паре Украјини, да нам диже имовину у ваздух? Председник Зеленски такође стоји под притиском. Јер ту ће пред судом стајати украјински официр који у својој домовини важи за хероја. Он се борио од првог момента, стајао у одбрани Кијева, био у војсци 25 година, и сад одједном мора у затвор. То ће за све политичаре који су суделовали у акцији бити велики изазов.

Зеленски изјављује да није знао ништа о тој операцији, иако има изјава из којих је јасно да је у најмању руку био информисан. Како ће он реаговати?

То не знам. Разговарао сам с његовим људима пре него што је књига била готова. Они су мишљења да Немци немају никакве доказе. Због тога службена украјинска страна не даје изјаве. Али ја не верујем да они то тако могу да преседе и одћуте као да се то њих не тиче. Ако не Зеленски, или члан владе, неко ће морати да се јави и нешто каже. Можда неко из војних структура, из Армије. Неки генерал ће морати да искорачи и каже: Хеј, шта радите, то је био наш човек. Да каже – он је часно служио, у време операције је био део официјелног војног кадра. Не верујем да ће то тако тихо проћи у Украјини.

Врховни федерални суд у Хамбургу је прошлог децембра закључио да је уништавање "Северног тока" било обавештајно вођени акт.

За одбрану ће то бити један од аргумената. Судско веће у Хамбургу се састоји од пет судија. Видећемо како ће они реаговати на доказе тужилаштва. Испред суда и на отвореном мору људи су у божјој руци. Ако има довољно доказа за кривицу, тај елемент, да је држава у неком облику стајала иза тога, биће уважен код висине казне.

У Немачкој се води дебата о улози Волфганга Шмита, шефа канцеларије бишег канцелара Шолца. Тајне службе су биле у Шмитовој надлежности. Двојица немачких истраживачких новинара пребацују Вама и Холгеру Штарку (Die Zeit) да стојте у непримереној близини са Шмитом.

То је глупост. У једном интервјуу сам читао да је Шмит наводно вршио ритисак на новинаре да напишу да је Украјина крива за експлозију. Управо је супротно. Шмит је увек говорио да нема доказа да службена Украјина стоји иза тога.

Један од тих истраживачких новинара описује двојицу организатора акције, "Генерала" и "Пуковника" као "децу Ције".

Комплетна глупост. Они су наравно добили новац, оружје и технику од Ције, али Ција је учила и профитирала од Украјинаца. За разлику од холивудских филмова, Ција не може да конструише човека који ће да оде у Русију и буде прихваћен од Руса као Рус. Украјинци могу да сваког дана шаљу преко границе агенте који изгледају као Руси и говоре као Руси. Та двојица Украјинаца су били у Ланглеy, у главном штабу Ције. Тамо су држали презентације и побрали аплауз. То ми је потврђено са највиших места Ције. Идеја према којој је Ција одгојила Украјинце као своју децу, потпуно је погрешна.

"Флуктуације цена су екстремне и веома је тешко предвидети тржиште", рекао је Хејдарипур, преноси Блумберг.

Иран је други највећи произвођач пистаћа на свету, а сукоб на Блиском истоку онемогућио је њихов извоз у тренутку када је потражња за пистаћима порасла, због трендова попут популарне Дубаи чоколаде, чији су основни састојак пистаћи.

Према саопштењу, осумњичени 28-годишњак, запослен у основној школи, навео је 14-годишњу девојчицу да му пошаље своје сексуално експлицитне фотографије и видео-записе, а затим ју је уцењивао рекавши да ће их објавити ако не изађе с њим, преноси портал Плусинфо.

Тужилаштво га сумњичи по два основа: да је починио кривично дело – силовање детета млађег од 15 година, као и за злоупотребу туђег снимка, фотографије, аудио-записа или документа са сексуално експлицитним садржајем.

"Дете жртва је пристало да се састане, након чега ју је осумњичени одвео у кућу у области Гостивара где је починио блуд, кривично дело кажњиво са најмање осам година затвора. Овог месеца је поново покушао да је уцени да се састане, али је девојчица одбила, након чега је објавио експлицитне фотографије и видео-записе које је имао на друштвеној мрежи. Тиме их је учинио доступним другим људима, чиме је извршио други злочин који је уведен у фебруару ове године и који носи казну затвора од три до 10 година", наводи се у саопштењу.

С обзиром на то да су за оба кривична дела предвиђене високе казне, тужилац је проценио да постоји висок ризик да ће осумњичени побећи како би избегао кривично гоњење.

Постоји и ризик да ће утицати на дете жртву, али и да ће поновити кривично дело. Из тих разлога, јавни тужилац је поднео предлог судији за претходни поступак да се осумњиченом одреди мера притвора.

Новосадска криминалистичка полиција пронашла је и запленила кокаин на подручју Младеновца, у камиону поред којег су затечени осумњичени.

Свој тројици је одређено задржавање до 48 сати и биће приведени, уз кривичну пријаву, вишем јавном тужилаштву у Београду.

Возач А. А. (2003) и сувозач А. Д. (2004) задобили су тешке повреде и збринути су у здравственој установи.

Узрок несреће биће утврђен након увиђаја.

Међу резултатима Службе борбу против високотехнолошког криминала убрајају се – разбијени ланци онлајн превара ("WhatsApp", "Netflix", "ОКЕ Греен", преварни кол центри), ухапшене десетине лица за кривична дела против полне слободе деце и остварена активна сарадња у регионалним и међународним акцијама њихове заштите.

Такође, како се наводи, разоткривена је организована криминална група из Кине која је специјализованим уређајима вршила преваре грађана Републике Србије, заплењено је више од 1,3 милиона евра у криптовалутама у истрагама прања новца, развијена је национална платформа за пријаву високотехнолошког криминала.

Служба за борбу против високотехнолошког криминала континуирано спроводи активности превенције и едукације грађана, а резултате је препознао Савет Европе као пример добре праксе у региону и шире.

Полиција је саопштила да је осумњичени ухапшен и да је код њега пронађено оружје.

Истиче се да нико од медицинских радника и пацијената није повређен.

"Најснажније осуђујем оружани напад на председника САД Доналда Трампа и његову породицу. Вест о пуцњави примио сам са великом забринутошћу, али и олакшањем, јер су председник Трамп и друге високе званице и присутни новинари неповређени. Политичко насиље представља кукавичлук у најгорем облику, који разара сваку државу и доводи до још дубљих подела", написао је Вучић на друштвеној мрежи Икс.

Истакао је да посебно забрињава чињеница да су овом инциденту већ претходила два напада на председника Трампа, што, како каже, мора да буде озбиљно схваћено као јасно упозорење, јер се отвара питање какву поруку овакви чинови шаљу.

"Свет се већ суочава са превише насиља и зато Србија снажно осуђује сваки његов облик, залажући се за дијалог као темељ сваке истинске демократије и једини одржив пут ка решавању несугласица", поручио је Вучић.

Министар спољних послова Србије Марко Ђурић саопштио је да се придружује председнику Вучићу у снажној осуди напада у Вашингтону, уз поруку да се политичко насиље никада не сме толерисати.

"Србија је уз Сједињене Државе и амерички народ", написао је Ђурић на Иксу.

"Треба да се подсетимо да је за 29 година примене осталих закона донето 320.000 решења о легализацији и озакоњењу, а сада имамо за мање од два месеца 100.000 грађана уписаних у катастар непокретности, завршен је поступак и уписано право", рекла је Софронијевићева.

Када је реч о уплаћивању таксе, министарка објашњава да се она уплаћује по добијању потврде и СМС поруке у којој је наведен тачан износ који треба да се уплати.

"По закону, рок за уплату је 30 дана и ако се не уплати остаје забележба о забрани отуђења", рекла је Софронијевићева.

Када је реч о породичним стамбеним објектима, такса износи 100 евра, док се за инвеститоре уклапа са износом доприноса који се плаћа у редовном поступку.

"Позивам све да чим се добије СМС порука, да се уплати такса јер се само тако завршава поступак, брише забележба из катастра и ви онда можете у пуном обиму као власник да располажете својом непокретношћу", истиче министарка.

Када је реч о инвеститорима који су градили за тржиште, постоји и могућност принудне наплате, а поступак покреће државно правобранилаштво.

Који објекти су приоритет

На питање који објекти су у овој фази били приоритети, министарка објашњава да су гледали време подношења и да постоји уредна документација. Свих 100.000 објеката су били из категорије породичних стамбених објеката.

"Највећи број захтева и јесте из те категорије, али сада ће се ширити и на остале објекте", рекла је Софронијевићева.

Истиче и да нови закон није ставио ван снаге претходна решења.

"Даном ступања на снагу овог закона 24.10. 2025. престао је да важи Закон о озакоњењу, али сва решења донета по претходним законима су на правној снази", закључила је министарка.

"Дозиметар закачен на грудима почиње брже да 'откуцава' чим закорачите ван обележене стазе унутар нуклеарне електране Чернобиљ. Када се вратите корак уназад, звук се успорава – невидљива линија између чистог тла и контаминације", пише Гардијанов репортер.

Изнад се уздиже "нови безбедносни омотач" (NSC) – највећа покретна челична конструкција икада изграђена, виша од Кипа слободе, шира од Колосеума, са луком који се надвија попут хангарa за џиновске авионе.

Завршен 2019. године по цени од 2,5 милијарди долара и финансиран од 45 земаља, NSC је изграђен да заштити свет од онога што се налази испод њега.

Налази се у срцу радиоактивног подручја величине Кипра, углавном напуштеног.

Унутра се налази "саркофаг" – сива бетонска гробница подигнута за само 206 дана како би прекрила рушевине реактора број 4, који је експлодирао 26. априла 1986. године у најтежој нуклеарној несрећи до сада.

Репортер Гардијана пише да изблиза, саркофаг делује готово импровизовано – огромне плоче наслагане као грађевински блокови, са рђом на спојевима. Унутра је и даље заробљено око 180 тона нуклеарног горива и четири до пет тона радиоактивне прашине.

NSC је изграђен да купи време – да омогући безбедно демонтирање нестабилног саркофага током деценија, уз заштиту у случају његовог урушавања.

Непредвиђени фактор – рат

Оно што донатори нису предвидели био је рат – Чернобиљ је био окупиран у првим недељама руске инвазије на Украјину 2022. године – а још мање су могли предвидети напад дроном три године касније.

На северозападном делу крова сада се налази привремена закрпа, на месту где је руски дрон вредан око 20.000 долара 14. фебруара 2025. пробио конструкцију, направивши отвор у луку и угрозивши његову основну функцију.

"Ако би се саркофаг урушио, више од сто тона нуклеарног горива било би ослобођено у ваздух", рекао је генерални директор електране Сергиј Тараканов.

Потпуна санација неопходна је у року од четири године, упозоравају украјински званичници и западни стручњаци, иначе се више не може гарантовати век трајања NSC-а од 100 година. Процењени трошкови износе до 500 милиона евра, новац који Украјина још није обезбедила.

У међувремену, рат се наставља, а Русија је више пута лансирала дронове и ракете дуж рута у близини Чернобиља, повећавајући ризик од нове катастрофе.

На 40. годишњицу несреће, једно од најугроженијих места на свету и даље је под претњом.

Напад дроном

Гардијанов репортер разговарао је са радницима који су били присутни када је дошло до напада дроном. Заменик главног инжењера Олександр Скомарохов пробуђен је у раним јутарњим сатима 14. фебруара 2025.

"Видели смо гранатирање и раније, али знао сам да ће ме пробудити само ако се догодило нешто критично“, рекао је Олександр Скомарохов.

Руски дрон "геран 2" ударио је у северозападни део лука на висини од око 85 метара – приближно висини осмоспратнице.

Експлозија је пробила рупу од 15 квадратних метара кроз спољни и унутрашњи зид конструкције, довољно снажну да буде забележена на систему за праћење земљотреса.

"Прави проблеми почели су након што је избио пожар“, каже Скомарохов.

Ватрогасци су стигли за неколико минута, али је гумена заптивна мембрана на крову наставила да тиња дубоко унутар конструкције. Три недеље тимови су секли 332 отвора како би допрли до жаришта.

Када је пожар коначно угашен, утврђено је да су уништена два кључна система: функција задржавања радиоактивности и систем контроле влажности, што повећава ризик од корозије и урушавања.

"Руски напад дроном уништио је главне функције новог заштитног омотача", рекао је инжењер Ерик Шмијеман.

Уколико би се саркофаг урушио, било услед напада, конструктивног отказа или старости, у атмосферу би се ослободила нова количина радиоактивних честица без заштите.

"То би пре свега представљало огромну опасност за раднике и одложило санацију катастрофе више година", упозорава стручњак Гринписа Шон Берни.

Поправке су додатно отежане високим нивоом радијације – радници смеју да проведу највише око 20 сати годишње у најугроженијим зонама.

"Моћи ће да раде само неколико сати, ако не и минута у континуитету“, каже Тараканов.

Скомарохов, који је у Чернобиљ дошао 1987, каже да је желео да спречи да се трагедија икада понови.

У контролној соби реактора број 4 и даље се види место где је притиснут тастер AZ-5 у последњем покушају да се реактор заустави – уместо тога, уследила је експлозија.

У недељама након несреће умрло је 28 људи од акутне радијационе болести, док је око 116.000 евакуисано. Радиоактивни облак проширио се Европом.

Војници копали ровове у близини "црвене шуме"

Чернобиљ је поново доспео у фокус 2022. године, када су руске снаге заузеле подручје. Војници су копали ровове у близини "црвене шуме", једне од најконтаминиранијих зона, подсећа Гардијан.

Радници су били приморани да раде без смена скоро месец дана.

Након повлачења руских снага, остале су опљачкане канцеларије, а неки радници су одведени и верује се да су и даље у Русији.

Данас, у зони искључења од око 2.600 квадратних километара, природа се вратила – дивљи коњи, вукови и рисови насељавају напуштена подручја.

Ипак, рат и даље представља претњу. Од октобра 2024. забележена су четири потпуна нестанка струје због напада на електромрежу.

"Постоји реалан ризик од новог инцидента. Може се догодити било када", упозорава Тараканов.

Након пада са тротинета теже је повређена 15-годишња девојчица и она је превезена до Ургентног центра, док је 15-годишњи дечак са лакшим повредама превезен на Институт за мајку и дете.

Из Хитне помоћи апелују на возаче аутомобила да обрате пажњу на возаче тротинета, али и на возаче тротинета да возе пажљиво и прилагоде брзину кретања.

Трамп је рекао да је осумњичени "наоружан вишеструким оружјем" напао безбедносни контролни пункт у хотелу "Вашингтон Хилтон" на вечери дописника Беле куће у Вашингтону.

Трамп је хитно скинут са бине, а осумњичени је идентификован је као Кол Томас Ален (31) из Калифорније. Он је приведен и превезен у болницу, где се врши процена његовог менталног стања.

Директор Тајне службе Шон Каран рекао је да је у пуцњави један припадник обезбеђења устрељен у заштитној опреми, због чега је хоспитализован, као и да је осумњичени одмах ухапшен.

"Видели смо шта раде, и та особа је, када је напала контролни пункт, ухапшена. То показује да наша вишеслојна заштита функционише", рекао је Каран.

У полицији кажу да је, према прелиминарним подацима, осумњичени био гост хотела, као и да је реч о изолованом инциденту.

У просторији у Белој кући у којој се одржавао догађај чуло се пет хитаца, преноси Скај њуз.

Трамп је на друштвеној мрежи Truth објавио снимак инцидента, као и фотографију нападача.

Пројекат је превазишао очекивања јер је већина мађарске војске после 10 година модерно опремљена, а војни буџет је већ прешао стари НАТО стандард од 2 одсто бруто домаћег производа. Бројне стране војне компаније отвориле су погоне у Мађарској, у партнерству са домаћим фирмама.

Немачки "Рајнметал" отворио је фабрику борбених возила и муниције, чешка фабрику стрељачког наоружања, а Турци фабрику лаких оклопњака.

"Мислим да је иза свега тога стајала стратешка одлука мађарске владе, јер када видимо од кога су узимали наоружање, то је све већински од западног савеза, односно НАТО-а, плус, наравно, Бразил, са којим читав НАТО одржава доста добре односе, и наравно Израел, који се често заборавља у том низу набавке наоружања", објашњава истраживач Института за европске студије Петар Ћурчић.

Копнено наоружање

Мађарска има 32.000 активних војника и још 20.000 у резерви, а планира се повећање броја људи.

Од главног копненог наоружања ту је 110 тенкова, од чега 45 "леопарда 2 А4" и А7ХУ из Немачке. Уз њих иде и 165 борбених возила пешадије, од чега је 45 новијих модела "линкс КФ-41" који се праве у "Рајнметаловој" фабрици у Мађарској.

Мађарска затим има 424 оклопна возила, и то су за сада махом старе руске машине БТР-80, али је и 106 нових турских "ејдер јалчин" или "сидран", који се праве у Мађарској.

Противоклопно наоружање старије генерације је совјетског порекла, а новије долази из Шведске у виду ручних ракетних бацача "карл густав М4" и израелских лансера "спајк", који се праве у Немачкој као "еуроспајк".

ПВО и артиљерија

Артиљерија је и даље махом старије генерације. Од 55 хаубица, 24 су самоходне ПзХ 2000 калибра 155 милиметара из Немачке. Речна флотила Мађарске има 3 речна миноловца класе "нештин", југословенске производње, који су набављени 80-их година прошлог века.

Противваздухопловна одбрана има 14 лансера НАСАМС 3 и то је заједнички пројекат Норвешке и Америке, осам совјетских "кубова" и више лансера ПВО малог домета "мистрал" из Француске.

НАСАМС 3 је и једно од најмодернијих оружја, јер може да ради у условима снажног електронског ометања и гађа циљеве без укљученог радара попут руског "панцира". Максимални домет је 60 километара.

Мађарска војска је повезала НАСАМС и "мистрал" у јединствени систем којим управља оперативни центар САМОК. НАСАМС гађа циљеве на већим даљинама, док је "мистрал" задужен за мање даљине и висине.

Војна авијација је посебна прича – 14 борбених авиона "грипен" из Шведске, два транспортна авиона "КЦ-390 ембраер" из Бразила, осам борбених хеликоптера Ми-24 совјетске производње, 20 вишенаменских хеликоптера Х145М из "Ербаса", затим такође из "Ербаса" 12 комада Х225М и два лака транспортна "ербас Х125".

Авиони имају и бројне компоненте и наоружање из САД, као што су ракете дугог домета ваздух–ваздух АМРААМ АИМ-120 и бројни системи из неколико европских земаља.

Такође, постоје постројења за производњу компоненти за "Ербас".

Приватизација одбрамбене индустрије

У последњих неколико година, мађарска држава је ушла у озбиљна јавно-приватна партнерства са домаћим и страним компанијама. Прво је немачки "Рајнметал" отворио фабрику у граду Залаегерсегу за производњу борбених возила пешадије "линкс", а затим је отворена и фабрика муниције за борбена возила, тенкове и хаубице са капацитетом од милион граната годишње.

Послови су договорени за наредних неколико година.

Чешко-америчка компанија "Колт ЦЗ" (у већинском власништву чешких бизнисмена) отворила је фабрику аутоматских пушака, аутомата и пиштоља за потребе мађарске војске. Чешка фабрика војних авиона "Аеро Водоходи" је у већинском власништву мађарског конзорцијума "4iG" из Будимпеште.

Главни производ је школско-борбени авион "Л-39 албатрос НГ", који је наручила и Мађарска.

Петар Ћурчић указује да ће приватни капитал у великој мери утицати на будуће путеве набавки наоружања и развој одбрамбене индустрије.

"У компанији 4iG, 25 одсто акција држи немачки 'Рајнметал', а за исти конзорцијум 4iG је власник и конзорцијума Н7 који је учествовао у приватизацији мађарске наменске индустрије", наводи истраживач Института за европске студије.

Петер Мађар је наследио бројне уговоре и договорене послове – још 172 борбена возила "линкс", 11 тенкова "леопард" и до 700 турских лаких оклопњака "гидран", затим даље набавке пешадијског наоружања, противоклопних система "карл густав" и "еуроспајк".

Из Чешке би до краја 2029. требало да стигне 12 авиона "албатрос НГ", а из Израела радари ЕЛМ-2084, са радијусом откривања циљева од 474 километра.

Већ после проглашења победе, Петер Мађар је најавио приближавање европској политици, која значи и веће инвестиције у одбрану.

Даља улагања

Логично је питање да ли Мађарска може то да прати. Саговорник РТС-а сматра да ће економска политика одредити и висину улагања у војску и набавке наоружања.

"Мађарска је почетком прошле деценије издвајала 0,9 одсто бруто домаћег производа за војску, а 2024. године достигла је 2,2 одсто, а ниво јавног дуга није повећан", указује Петар Ћурчић.

И у светлу будућности мађарске војске, мало је позната чињеница да је током посете потпредседника САД Џеј Ди Венса уочи мађарских избора договорена набавка ракетних лансера ХИМАРС, у вредности од 700 милиона долара.

Све то чека формирање нове мађарске владе. Једно је сигурно – улагање у војску ће се наставити.

Мађарска ће, као и до сада, наставити да испуњава своје обавезе као земља чланица НАТО-а, али са нешто измењеном спољном политиком нове владе у Будимпешти и већом сарадњом са европским земљама.

У украјинском нападу на Луганску област погинула су три цивила, а пет је рањено. Најмање петоро рањених је у нападу дронова на руску Белгородску област. Дрон је погодио стамбену зграду у Јекатеринбургу у Русији, ранивши деветоро људи. 

Два дрона из правца Украјине пала су на територију Румуније, због чега су два борбена авиона "јурофајтер тајфун" британског ваздухопловства подигнута из базе у Фетештију. Министарство спољних послова Румуније је у знак протеста позвало руског амбасадора.

Русија ће бити одговорна за стварање претње јавној безбедности, и мора надокнадити причињену штету и вратити Украјини пуну контролу над Запорошкој нуклеарном електраном, поручује ЕУ на годишњицу нуклеарне катастрофе у Чернобиљу.

У току дана преовладаваће сунчано и ветровито време, уз пролазну умерену облачност, на северу пре подне, а у осталим пределима у другом делу дана.

Ветар ће бити претежно умерен северозападни и северни, у току дана повремено појачан, нарочито на истоку земље.

Јутарња температура од 2 до 11, а највиша дневна од 20 степени на северу и до 26 степени у јужним и источним пределима.

И у Београду претежно сунчано, пре подне и средином дана уз умерену пролазну облачност, а ветар ће бити у скретању на северозападни, средином дана и после подне умерен до појачан.

Јутарња температура у главном граду биће око 11, а највиша дневна око 23 степени.

Почетком идуће седмице биће мало до умерено облачно, са дневном температуром у оквиру просечних вредности за трећу декаду априла.

Местимично киша и краткотрајни локални пљускови уз променљиву облачност очекују се у уторак у другом делу дана на западу и југозападу, а у среду у централним, јужним и источним пределима.

Затим се очекује свежије, променљиво облачно и претежно суво време.

Стручни сарадник емисије "Знање имање" др Лука Радоја каже да му је Меша Селимовић 1958. године уручио награду за приповетку "Два зрна бисера", и да га је, када су се срели 60 година касније, изгрдио што не пише.

"Дакле, тиховање је трајало 60 година", каже др Радоја.

У "Знању имању" почео је са Захаријем Трнавчевићем пре 57 година.

"За то време написао сам око 3.000 страница стручног текста, од тога око 1.600 стручних савета и четири получасовне емисије", наводи др Радоја.

Монографије "Мајстор пољопривреде" и "Производња хране у складу са природом" крунисао је иновацијама.

"Конструисао сам три оруђа – чизел плау, ротациона ситнилица и чопер", наводи др Радоја.

Најважнији испит за њега био је у Гламочком пољу, када се као техничар пољопривреде вратио да сеје ливаду. Чудили су се када је по снегу растурао стајњак, али и кад су друге ливаде копниле, а његова бујала.

"То је био мој највећи успех. Од тада је зачета и моја каријера човека који мора да мисли 10 година унапред", истиче др Радоја.

Младим пољопривредницима поручује да уче и буду мајстори пољопривреде: "Не грешите, не оклевајте и ето вам мајсторства.

"Научио сам и испуњавао сам завет моје мајке: буди праведан, ради колико умијеш и можеш, одужи се мајци Србији, јер ми смо дужници", наводи.

Строгим кораком и данас др Радоја радо ради и радује се – исклесао је споменар здравом животу – одужио се Србији.

Руско-украјински рат ушао је у пету годину, а у фебруару 2025. године, јефтин руски дрон пробио је заштитни омотач у Чернобиљу. Радници упозоравају да место најтеже нуклеарне несреће на свету и даље није безбедно. 

Чернобиљ се налази на крајњем северу Украјине, у пограничној зони са Белорусијом, стотинак километара северно од Кијева.

На том простору совјетске власти изградиле су, почев од седамдесетих, електрану у којој су у време трагедије, априла 1986, радила четири реактора типа РМБК-1000, а још два су била у изградњи. У то време, Чернобиљ је покривао приближно 10 одсто потрошње електричне енергије у Украјини.

До катастрофе је дошло на реактору 4, током тестирања везаних за систем хлађења у случају престанка напајања електричном енергијом.

Тестирања те врсте покушавана су у Чернобиљу 1982, 1984. и коначно 1986. Иако су после прва два теста вршене додатне модификације, побољшања, због незадовољавајућег резултата, те 1986. уследио је распад система и експлозија реактора.

Прва званична тумачења након трагедије износила су тврдње да је реч о неодговарајућем руковању, људској грешци. Потом су нуклеарни стручњаци разјаснили да су реактори тог типа имали озбиљне системске недостатке и да основни узрок трагедије јесте сама конструкција реактора типа РМБК-1000.

Пошто се експлозија догодила, у 1.23, по московском времену, а обим трагедије није био јасан, покушало се с класичним гашењем. Готово сви припадници ватрогасног тима који се брзо нашао на месту трагедије страдаће наредних дана или седмица од последица изложености радијацији.

Потискивање истине

Прве реакције руководилаца и електране и локалне партијске организације, сводиле су се на објашњења да је све под контролом, те да је реч о инциденту. На истоветан начин су реаговале и власти у Кијеву, односно Москви.

Размере трагедије властодршци у Москви почеће да наслућују тек пошто су совјетски нуклеарни стручњаци успели да укажу на тежину ситуације.

Касније тог дана, основана је одговарајућа комисија за истрагу несреће. На њено чело постављен је Валериј Легасов (1936–1988) заменик директора московског Института за атомску енергију "Курчатов". Из Москве је уз стручњаке упућен, као централна политичка фигура, Борис Шчербина (1919–1990) стручњак за енергетику, члан ЦК, дугогодишњи потпредседник Владе Совјетског Савеза.

Популација оближњег Припајта, где су живели радници електране, евакуисана је отуда тек у раним поподневним сатима 27. априла, укупно око 49.000 особа.

А наредног дана, 36 сати након несреће, закључено је да је потребна евакуација становништва из зоне од 10 километара, да би подручје евакуације затим било проширено на 30 километара.

Двонедељно гашење пожара

Пошто су размере катастрофе постале несумњиве, започело је затрпавање отвореног језгра реактора, хеликоптерским насипањем из ваздуха, са више од 5.000 тона песка, олова, глине и бора. Био је то страховито ризичан посао и однео је бројне жртве. Више од 600 пилота извело је хиљаде летова насипања. Пожар унутар реактора 4 угашен је тек 10. маја.

Подједнако је опасна била ситуација са одстрањивањем високо радиоактивног материјала из језгра реактора који се распршио експлозијом. Показаће се да су роботски системи отказивали због превисоке радијације, и највећи део тог посла обавили су људи.

Совјетске власти размере катастрофе Чернобиља признале су тек пошто су одговарајуће службе околних земаља, пре других Швеђани, указале на вишеструко увећане нивое зрачења, радиоактивност разношену ваздушним струјама, ветром. У јутарњим сатима 28. априла, прорадио је систем алармирања у шведској нуклеарној електрани Форсмарк, удаљеној око 1.000 километара ваздушном линијом од Чернобиља.

Званична потврда хаварије

После почетних изјава да се догодила мања несрећа, совјетске власти су, најзад, увече 28. априла, у 21 сат, званично обелоданиле да је дошло до несреће у нуклеарној електрани Чернобиљ.

У међувремену, облаци радиоактивне прашине прекрили су, осим делова Советског Савеза, и Скандинавију, велики део Централне Европе, делом и Југоисточне.

У санацији Чернобиља и окружења, било је ангажовано око 600.000 лица, такозваних ликвидатора.

Совјетске власти посветиће се потом, осим изградње гигантског система за хлађење испод комплекса електране, изградњи саркофага, као првог вида заштите околине. Према објектима који су остали у употреби, пошто су два рекатора и надаље радила, саграђена је бетонска баријера дебљине 200 метара. Рад реактора 1 биће обустављен новембра 1996. а реактора 3 децембра 2000. године, чиме је електрана Чернобиљ коначно обуставила рад.

Неретко се истиче да је катастрофа електране у Чернобиљу, чије је званично име било Чернобиљска нуклеарна електрана "Владимир Иљич Лењин", знатно урушила поверење грађана у совјетски режим, те да је међу узроцима потоњег распада те земље.

Реактор – четири деценије касније

Данас, у реактору 4, који је 1986. експлодирао, налази се око 135 тона високо радиоактивног урана и плутонијума, па зрачење и даље деформише структуре саркофага, што захтева нове радове, слојеве ојачавања.

На удаљености од стотину метара од разореног реактора радијација је приближно 50.000 пута већа од дозвољене.

Затворена зона, која је непосредно озрачена, укупне површине веће од Луксембурга, налази се под надзором.

Последњих година, уочи актуелног рата на тлу Украјине, она је постала терен ексцентричног вида туризма, посебно надгледаног.

Са друге стране, уочено је необично бујање природе, флоре, а видна је и повећана бројност појединих врста, као вукова и медведа. Успешно су се адаптирали и коњи Пржеваљског, једне врсте која је настањивала степе централне Азије.

Четрдесет година после мирнодопске, у условима тренутних ратних катастрофа, најважније питање је могу ли нуклеарке у Украјини и Ирану да издрже бомбардовања и с којим последицама.

Број погинулих у израелским нападима у Либану од 2. марта достигао је 2.496, саопштило је либанско Министарство здравља.

Иранска делегација, у којој је и министар спољних послова Абас Аракчи, напустила је Исламабад након што је одржала састанке са високим пакистанским званичницима. Аракчи je рекао да је представио "изводљив оквир" Техерана пакистанским посредницима, усмерен на трајно окончање америчко-израелског рата против Ирана.

Председник САД Доналд Трамп саопштио је да је отказао путовање специјалног изасланика Стива Виткофа и свог саветника и зета Џареда Кушнера у Пакистан на преговоре са Ираном. Трамп је поручио да Иранци могу да "позову САД кад год желе".

"На месту рударских одлагалишта данас производимо зелене мегавате из сунца и ветра. Али сигурност је приоритет и зато је базна енергија неопходна, зато је блок Б3 важан за деценије пред нама", објавила је министарка на свом Инстаграм налогу.

Истакла је да је неопходно да се успешно приведе крају трансформација Електропривреде Србије.

"Енергетску сигурност у време глобалних нестабилности и декарбонизације, може да осигура само снажна и профитабилна компанија", рекла је Ђедовић Хандановић.