"Imamo ideju da napravimo novu kompaniju, odvojimo ono što ne valja, a ljudima koji su višak daćemo da odu u penziju", rekao je Mrkonjić u Beogradu gde je sa crnogorskim kolegom Andrijom Lomparom potpisao Sporazum o saradnji dve zemlje u oblasti vazdušnog saobraćaja.

"Ne znam šta znači reč tajkun, pošto pripadam starijoj generaciji'', rekao je Mrkonjić koji je još jednom ponovio da će nova srpska avio-kompanija biti formirana do kraja mandata ove Vlade.

Odgovarajući na pitanje da li se "Jat" nudi biznismenu Miroslavu Miškoviću, Mrkonjić je rekao da će biti ponuđen onome ko ponudi više novca navodeći da pregovore vodi premijer Mirko Cvetković i da u njega ima poverenja.

Mrkonjić je rekao da treba promovisati upliv privatnog kapitala, jer ćemo od toga imati koristi. Ministar je objasnio da će sve što vredi biti preneto u novu avio-kompaniju, koja će dobiti novu flotu sledeće godine, a dugovi će ostati državi.

Mrkonjić je dodao i da je prioritet Srbije da se završi Koridor 10, ali i auto-put na Koridoru 11, i to po trasi koja je ranije bila usvojena: Beograd–Čačak–Ivanjica–Boljare, na granici Crne Gore i Srbije.

Ministar je izjavio i da će se deonica od Ljiga do Preljine, nešto duža od 40 kilometara, biti građena kreditom koji je obezbedio Azerbejdžan.

Ministar saobraćaja Crne Gore Andrija Lompar rekao je da će do polovine ove godine biti raspisan tender za prodaju Luke Bar za koju su se interesovali i privrednici iz Srbije.

"Fič" je u četvrtak ukazao da je sniženje kreditne sposobnosti "Banke Kipra", "Marfin popjular banke" i "Helenik banke" sa BBB-, na BB+, na samo stepen iznad statusa "smeće", u skladu sa prošlonedeljnim sniženjem suverenog rejtinga Kipra za jedan stepen, prenela je agencija AP.

U saopštenju je navedeno da sniženje suverenog rejtinga, uglavnom usled velike izloženosti kiparskih banaka grčkom dugu, umanjuje mogućnost vlade u Nikoziji da pruža podršku bankama koje, međutim, mogu da dobijaju međunarodnu pomoć ukoliko im je potrebna.

"Fič" je, takođe, ukazao da očekuje dalji pritisak na banke ukoliko Grčka postigne sporazum o sniženju vrednosti svojih obveznica u privatnom vlasništvu za 50 do 70 odsto.

Medvedev je to rekao reagujući na medijske spekulacije o navodnom smanjenju isporuke ruskog gasa Evropi.

"Tokom hladnih zimskih dana u Rusiji i Evropi, 'Gasprom' je maksimalno povećao svoju isporuku, ne samo evropskim zemljama već i članicama Zajednice nezavisnih država, tačnije Belorusiji i Ukrajini", naveo je Medvedev.

Prema njegovim rečima, trenutna isporuka Evropi iznosi 180 milijardi kubnih metara na godišnjem nivou, u poređenju sa 150 milijardi kubnih metara 2011. godine.

Medvedev je dodao da u međuvremenu, Ukrajina, koja kontroliše gasovod ka Evropi, dnevno uzima 60 milijardi kubnih metara na godišnjem nivou, što predstavlja količinu koja je znatno veća od ugovorene.

"Istovremeno, povećali smo isporuke gasa iz naših podzemnih skladišta. Izvlačenje našeg gasa iz skladišta u Evropi ove nedelje uvećano je gotovo četiri puta", istakao je Medvedev.

Skupština Društva Železara Smederevo d. o. o. Smederevo, koju čine predstavnik Ministarstva ekonomije Zoran Tadić, Ministarstva finansija Tijana Cvetković i Stefan Lazarević, gradonačelnik Smedereva Predrag Umičević i predsednik Skupštine grada Smedereva Branče Stojanović, održala je danas konstitutivnu sednicu.

Funkciju vršioca dužnosti generalnog direktora, u periodu od tri meseca, obavljaće Vukoica Šćekić, dosadašnji izvršni direktor za ljudske resurse i radne odnose u kompaniji Ju-es-stil Srbija.

Dr Vukoica Šćekić bio je imenovan za izvršnog direktora za ljudske resurse i radne odnose u kompaniji Ju-es-stil Srbija 1. marta 2007. godine sa mesta generalnog menadžera istog sektora.

Školovao se u Beogradu, gde je diplomirao na Ekonomskom fakultetu 1978. godine, magistrirao je deset godina kasnije i doktorirao 1999. godine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Kada tako velika svetska kompanija pokazuje interes da ulaže kod nas, to znači da je Srbija zemlja sa ogromnim mogućnostima koje u budućnosti treba još bolje da iskoristi, rekao je Petrović u Privrednoj komori Srbije.

On je objasnio i da je specifičnost kompanije "Kampina" u tome što je organizovana kao zadruga sa više hiljada vlasnika, što bi trebalo da ima povoljan uticaj i na srpske poljoprivredne proizvođače.

Svaka konkurencija, posebno na tržištu hrane, dobrodošla je u Srbiji, rekao je ministar i pozvao druge investitore da ulažu.

Petrović je istakao da obe strane, i "Imlek" i "Kampina", nakon potpisivanja Sporazuma očekuju da se prodaja što pre realizuje.

Kompanije "Rojal Frislandkampina" i "Salford kapital partners" potpisale su Memorandum o razumevanju o akviziciji preduzeća Imlek A.D. Beograd i Mlekare A.D. Subotica, sa ciljem da se utvrdi poslovna pozicija "Frislendkampine" u jugoistočnoj Evropi - regiji sa 76 miliona potrošača - saopšteno je juče u Amersfortu u Holandiji.

"Imlek i "Mlekara Subotica" posluju, kao nezavisni proizvođači mlečnih proizvoda na području zapadnog Balkana. Zajedno opslužuju tržište od oko 25 miliona potrošača, a ukupan prihod kompanija iznosi oko 270 miliona evra.

Inače, ministar poljoprivrede i trgovine Dušan Petrović danas je sa makedonskim zvaničnicima potpisao Sporazum o fitosanitarnoj saradnji i Sporazum o bezbednosti hrane i veterinarstva, kako bi se omogućio nesmetan promet biljnih i životinjskih vrsta i proizvoda.

"Salford" je većinski vlasnik obe srpske mlekare, sa približno 79 odsto akcija u "Imleku" i 82 odsto akcija u Mlekari "Subotica".

Obe strane očekuju da će dogovor biti finaliziran u narednih nekoliko meseci, a ponuda za preuzimanje biće data u domaćoj valuti i shodno domaćim zakonima, navodi se u saopštenju holandske kompanije.

Kako je istaknuto, "Frisland Kampina" namerava da otkupi i preostale akcije kojima se trguje na Beogradskoj berzi, a to je i prvo značajno preuzimanje nakon spajanja kompanija "Frisland fuds" i "Kampina" 2008. godine.

Generalni direktor "Imleka" Slobodan Petrović kaže da je preuzimanje velika prilika za region i kompanije iz Srbije i Holandije, dodavši da se proizvodni program srpskih firmi dobro slaže s holandskim brendovima, prenosi Beta.

Zaključenje transakcije zavisi od raznih uslova, uključujući i odobrenja nadležnih tela za zaštitu konkurencije.

"Imlek" i Mlekara "Subotica" zajedno opslužuju tržište od oko 25 miliona potrošača, a ukupan prihod kompanija iznosi oko 270 miliona evra.

Kompanije zajedno imaju oko 1.470 zaposlenih u šest proizvodnih pogona i četiri kancelarije smeštene u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Makedoniji.

"Frisland Kampina" u regionu posluje na području Mađarske, Rumunije i Grčke. Proizvodi napitke na bazi mleka, hrane za bebe, sireve, maslace, pavlake, deserte.

Na osnovu izveštaja iz 2010. godine, godišnji prihod firme "Rojal Frisland Kampina" dostiže blizu devet milijardi evra. Kompanija zapošljava skoro 19.500 ljudi i sa 100 proizvodnih pogona i prodajnih mesta posluje u 25 zemalja.

Skraćenica "L" iz naziva "500L" potiče od reči "lardž" (veliki), što znači da je reč o produženoj i povećanoj verziji modela "500".

Reč je o petosedu koji je dug 4,14 metara, širok 1,78, a visok 1,66 metara. Unutrašnjost obezbeđuje više prostora. Po karakteristikama kabine, podseća na model "600 multipla", a italijanska štampa piše da je reč o malom kompaktnom višenamenskom vozilu.

Model automobila će zvanično biti predstavljen 6. marta na Salonu automobila u Ženevi.

Kako je "Fijat" najavio, model je "namenjen svima koji cene italijanski stil u kombinaciji sa raznovrsnošću, koja nastaje iz funkcionalnog dizajna i inovativne tehnologije izrade motora".

Posle premijere u Ženevi, prodaja modela "500L" u Evropi počeće u poslednjem kvartalu 2012. godine, a početna cena biće 16.000 evra.

Novi "Fijatov" automobil praviće se u dve benzinske verzije (dvocilindrični "tvin-er" od 0,9 litara i 1,4-litarski) i jedan 1,3-litarski dizel (multidžet II). Najavljena je i izrada kabriolet i "abart" verzije.

"Mladi moraju da se naviknu da više nemaju radno mesto za ceo život", naglasio je Monti u jednoj televizijskoj emisiji i dodao da je "isto radno mesto celog života monotono" i da je "dobro menjati i prihvatati izazove".

Njegove reči naišle su na žučne reakcije, a više političara kritikovalo je izjave premijera.

"Govoriti o monotoniji kada milioni Italijana prolaze kroz težak period nije na mestu", kazala je Đulijana Karlino iz partije Italija vrednosti i podsetila da je stopa nezaposlenosti posebno visoka među mladima.

"To je uvreda za mlade. Kako govoriti o monotoniji stotinama hiljada eksploatisanih, nedovoljno plaćenih, obespravljenih", kazao je Paolo Ferero iz Partije komunističke obnove.

Italijanska vlada i ministarka za socijalna pitanja Elsa Fornero žele da do kraja februara dovrše reformu tržišta rada, u okviru mera koje vlada od novembra sprovodi kako bi strukturalno obnovila zemlju i time dobila poverenje tržišta.

"Spekulacije oko smanjenja isporuke gasa za oko 20 odsto ne bi trebalo da se osete na srpskom tržištu, jer imamo rezerve u Banatskom dvoru, imamo izvesne količine uskladištene u Mađarskoj, i to omogućava da u potpunosti iskompenzujemo sve potrebe tržišta", izjavio je Tanugu Bajatović.

Prema njegovim rečima, u ovom momentu Srbija koristi istorijsku količinu gasa na dnevnom nivou od oko 16 miliona kubnih metara.

"Sve fabrike, sva domaćinstva, sve toplane imaju onoliko gasa koliko im treba, a imaju i određene rezerve mazuta ukoliko im baš bude trebalo, jer je sada jako teška situacija, ali mislim da jednostavno u ovom momentu za to neće biti potrebe", ocenio je Bajatović.

On je ponovio da cena gasa iz javnog snabdevanja neće biti menjana do kraja grejne sezone bez obzira na, kako je rekao, finansijske teškoće kojima je u ovom momentu "Srbijagas" izložen.

"Naši potrošači, građani, daljinski sistemi grejanja i najveći deo male i srednje privrede mogu da računaju na stabilnu grejnu sezonu praktično do leta ove godine", naglasio je direktor Srbijagasa.

Bajatović je rekao da se na ovaj način pokazuju vrednosti skladišta, kao i da će "sutra sa južnim tokom biti prikazana vrednost deversifikacije snabdevanja gasom, kada nam bude dostupno više pravaca snabdevanja".

U tim kompanijama radi više hiljada ljudi i za njih je vezano više desetina koopernata, rekao je Pajtić prilikom posete zrenjaninskom "Žitoproduktu", koji je u tom programu Vlade Vojvodine.

Pajtić je podsetio da je pokrajinska vlada pre dve godine pokrenula projekat spasavanja kolektiva koji imaju perspektivu i tradiciju, a koji su bili praktično upropašćni lošom privatizacijom ili neodgovornim poslovanjem nakon privatizacija.

"Taj program mera podrazumeva uključivanje svih onih instrumenata kojima pokrajinska Vlada raspolaže i dodatno angažovanje u pronalaženju strateških partnera, tržišta, mogućnosti investicija u kompanije", istakao je Pajtić.

Rezultati tog programa se, kako je rekao Pajtić, već vide u mnogim kolektivima gde se ranije dešavalo da radnici nisu primali plate, kao što je to slučaj bio u "Žitoprooduktu", koji je bio potpuno blokiran i zbog čega je bilo ugroženo snabdevanje hlebom.

Pokrajinski sekretar za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova Miroslav Vasin je rekao da je "Žitoprodukt" obnovio poslovanje i da  godinu dana nakon toga od 144 radnika radi 126, "bilo kroz zakup slovenačke kompanije "Dondon", bilo u samom Žitoproduktu".

"Slovenački partner je ne samo revitalizovao Žitoprodukt već i pekaru u Kikindi i Fidelinku, a u međuvremenu je uz pomoć države dubioza i blokada od preko 300 miliona dinara skinuta", rekao je Pajtić. 

Vasin je istakao da će slični projekti biti realizovani i u zrenjanskom "Ipoku", "Banat semenu" i dodao da će stečaj u zrenjaninskom "Luksolu" biti završen i firma oporavljena.

Zrenjaninski "Žitoprodukt", po odluci Višeg suda u Beogradu od 1. januara prošle godine, nije u vlasništvu Đorđa Božića kojem je privremeno oduzeto pravo upravljanja nad 72 odsto imovine, a deo fabrike je sredinom godine zakupila slovenačka firma "Dondon".

Razgovori predstavnika Vlade Srbije i Međunarodnog monetarnog fonda počeće u ponedeljak, 6. februara, izjavio je direktor Kancelarije za saradnju sa medijima Milivoje Mihajlovoić.

Mihajlović je rekao da očekuje da će na sastanku, kome će prisustvovati i predstavnici Narodne banke Srbije, biti pronađeno zadovoljavajuće rešenje za obe strane.

MMF je 20. januara saopštio da je odložio ocenu prve revizije aranžmana iz predostrožnosti sa Srbijom sa obrazloženjem da su državne garancije i planirane pozajmice u republičkom budžetu za ovu godinu premašile dogovorenu sumu.

Stalni predstavnik MMF-a u Srbiji Bogdan Lisovolik najavio je ove nedelje da će se sa predstavnicima Vlade Srbije razgovarati o načinima da se otklone odstupanja od dogovorenog nivoa budžetskih garancija i zaduživanja države u 2012. godini.

Ocenio je da Srbija ima malo prostora za menjanje dogovorene politike, a ukoliko želi da ide putem održivog rasta, to može da joj bude veliki problem.

Predstavnici Vlade Srbije očekuju da će u razgovorima sa delegacijom MMF-a biti razjašnjene sporne garancije i planirane pozajmice budžeta, kako bi prva revizija aranžmana iz predostrožnosti dobila pozitivnu ocenu.

Guverner Dejan Šoškić smatra da je izuzetno važno da Vlada Srbije i MMF ulože dodatne napore, kako bi se usvojila revizija stend-baj aranžmana iz predostožnosti.

"Srbija ima aktivan aranžman sa MMF-om, kojim se smanjuju rizici za zemlju na međunarodnom finansijskom tržištu, omogućava jeftinije finasiranje javnog duga i stabilnost deviznog tržišta", rekao je Šoškić početkom nedelje.

Aranžmanom iz predostrožnosti MMF je Srbiji odobrio kredit od 1,1 milijarde evra, uz uslov da budžetski deficit u 2012. godini ne premaši 4,25 odsto bruto društvenog proizvoda, a javni dug 45 odsto BDP-a.

Planirani budžetski prihodi obračunati su na osnovu procene da će privredni rast u Srbiji u 2012. biti 1,5 odsto, ali zbog pogoršanja prognoza svetske ekonomije moguće je da će misija MMF-a ponovo razmatrati tu procenu.

"Nema reči o privatizaciji EPS-a. Privatizacija tog javnog preduzeća je misaona imenica koja može da se briše. Svaka vlada koja razmišlja o prodaji EPS-a za nas ima status mesne zajednice", rekao je predsednik sindikata EPS-a Milan Đorđević na konferenciji za novinare povodom obeležavanja 20 godina rada tog sindikata.

On je ponovio da bi ukoliko neka vlada odluči da privatizuje EPS radnici tog preduzeća stupili u štrajk i zatražili smenu te vlade.

"Za sve drugo postoji prostor za dogovor, ali za privatizaciju ne", rekao je Đorđević i dodao da u obzir može da dođe transformacija EPS -a u zatvoreno akcionarsko društvo sa većinskim vlasništvom države Srbije.

Prema razgovorima sa sadašnjim predstavnicima vlasti u Srbiji dobili smo uveravanja da se o tome ne razmišlja, rekao je Đorđević.

Đorđević je ukazao i da sindikat EPS-a nije zadovoljan zaradama radnika u toj kompaniji, ali i da trenutna vlast razume probleme zaposlenih u EPS-u i dodao da je prethodnih godina mnogo toga uspeli da promene na bolje, istakavši da trenutno nema potrebe za bilo kakvim štrajkom u EPS-u.

Generalni direktor EPS-a Dragomir Marković je, međutim, ukazao da će ove godine početi besplatna podela 15 odsto akcija EPS-a građanima Srbije, što je prvi i jedini vid privatizacije EPS-a.

Podela besplatnih akcija verovatno neće biti moguća pre izbora, jer preduzeće prvo mora da se transformiše u akcionarsko društvo, rekao je Marković.

Jeremić je, posle potpisivanja sporazuma, istakao da je učinjen značajan korak u pravcu čvršćeg ekonomskog povezivanja Srbije i Azerbejdžana

Pre nekoliko meseci počeli smo razgovore o izgradnji autoputa, i danas je potpisan ugovor", rekao je šef srpske diplomatije koji je zajedno sa Mustafajevom kopredsednik Mešovitog komiteta za ekonomsku saradnju Srbije i Azerbejdžana.

Jeremić je u izjavi Tanjugu precizirao da je azerbejdžanska vlada odvojila značajna sredstva iz svojih državnih fondova pod uslovima koji su, kako je naglasio, daleko bolji od tržišnih.

"Gradićemo zajedno autoput od Ljiga do Preljine. Radovi praktično mogu da počnu odmah, sva sredstva su obezbeđena i kada taj autoput bude izgrađen, od Ljiga do Preljine moći će da se dođe za manje od pola sata", naveo je ministar spoljnih poslova.

Prema rečima Jeremića, radi se o velikom projektu, koji podrazumeva izgradnju 60 mostova, pet tunela i predstavlja značajno ulaganje u infrastrukturu Srbije.

"Mnogi su u prethodnim mesecima sa jednom vrstom potcenjivanja gledali na ekonomsko povezivanje Srbije i Azerbejdžana, međutim, danas imamo konkretan projekat i njegovo otpočinjanje je, praktično, odmah", naglasio je Jeremić.

On je ukazao da je tokom posete bilo reči i o seriji drugih važnih projekata, a Azerbejdžan je izuzetno zainteresovan za ulaganje u poljoprivredu, saradnju u oblasti farmaceutske industrije, i mnogim drugim zajedničkim projektima od obostranog interesa.

Azerbejdžanska vlada obezbedila je kredit za izgradnju deonice od Ljiga do Preljine po fiksnoj kamatnoj stopi od četiri odsto, na 15 godina, sa grejs periodom od tri godine, a na izgradnji autoputa biće zajednički angažovane srpske i azerbejdžanske firme.

Sporazum o kreditu je okvirno dogovoren na zasedanju Mešovitog komiteta za ekonomsku saradnju Srbije i Azerbejdžana u Beogradu u novembru prošle godine.

Bliža saradnja Srbije i Azerbejdžana počela je političkim približavanjem jer je obema zemljama ugrožena teritorijalna celovitost, Srbiji na području Kosova i Metohije, a Azerbejdžanu u Nagorno Karabahu.

Pružajući međusobnu političku podršku po tim pitanjima u međunarodnim organizacijama, dve zemlje stvorile su odnos poverenja koji sada rezultira saradnjom i u drugim oblastima.

Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev boravio je u poseti Srbiji u junu prošle godine i tom prilikom potpisano je 12 sporazuma o saradnji dve zemlje u različitim oblastima vanrednim situacijama, podsticanju investicija, kulturi, sportu, poljoprivredi.

Predsednik Srbije Boris Tadić prethodno je u maju 2010. godine boravio u poseti Azerbejdžanu.

Nemački "Tisenkrup" prodaje deo za proizvodnju nerđajućeg čelika finskom "Outokumpuu" za 2,7 milijardi evra, s tim da će 1,7 milijardi evra biti isplaćena kroz paket akcija. Očekuje se da transakcija bude završena do kraja godine, jer je neophodna i saglasnost Evropske antimonopolske komisije iz Brisela.

Prethodno je postignut sporazum sa radnicima. Na proizvodnji nerđajućeg čelika u nemačkoj kompaniji radi 12.000 ljudi.

"Postigli smo dogovor o kolektivnom ugovoru i neće biti otpuštanja, nego samo može da bude premeštanja na drugo radno mesto. Pokušaćemo da višak radne snage rešimo kroz prevremeno penzionisanje", kaže Bernd Kalva iz Ujedinjenog radničkog saveta "Tisenkrupa".

Finski "Outokumpu" smatra da će, preuzimanjem dela nemačke kompanije, finansijski ojačati, proširiti spisak kupaca i povećati učešće na tržištu čelika na 14 odsto. Planirano je da godišnja prozvodnja bude 3,5 miliona tona, a prodaja oko 12 milijardi evra.

Veća proizvodnja i prodaja treba da budu ostvarene uz pomoć azijskog tržišta, najbrže rastućeg tržišta čelika u svetu, jer stručnjaci finske kompanije ocenjuju da su evropski proizvođači do sad bili suviše evrocentrični.

"Fejsbuk" će ponuditi svoje akcije na javnoj ponudi, što praktično znači da će bilo ko sa dovoljno novca moći da ih kupi, prenose strani mediji.

U kompaniji se nadaju će da će na taj način inicijalno prikupiti pet milijardi dolara. 

Ukoliko se to ostvari, biće to najviše novca na javnoj ponudi za neku internetsku kompaniju. Poslednji veliki igrač na polju interneta koji je to učinio bio je "Gugl". Ta kompanije je na berzu izašla 2004. godine i tada je na početku prikupila 1,9 milijardi dolara.

Ono što, međutim, predstavlja pravu vrednost "Fejsbuka" jeste njegova marketinška vrednost, koja bi za tu kompaniju iz Silikonske doline mogla da dostigne i 100 milijardi dolara.

Izlazak na berzu za "Fejsbuk" će otvoriti nove mogućnosti kako za proširenje svojih servisa, tako i da na pravi način odgovori na izazove iz "Gugla", poput njihove društvene mreže "Gugl plus".

Očekuje se da će procedura provere dokumentacije podnete za izlazak na berzu potrajati nekoliko meseci, tako da bi "Fejsbuk" na berzi mogao da se nađe u maju, možda i na Zakerbergov rođendan, 14. maja. 

Mark Zakerberg, jedan od tvoraca i izvršni direktor "Fejsbuka", ima 27 godina. Fejsbuk je napravio zajedno sa svojim kolegama studentima dok je studirao na Harvardu. Procenjuje se da njegovo lično bogatstvo vredi 17,5 milijardi dolara.

"To je ubedljivo najbolji rezultat naplate u januaru od kada postoji Poreska uprava u sasatavu Ministarstva finansija, a do toga je došlo zbog aktivnosti Poreske uprave i objavljivanja spiskova dužnika", rekao je Radosavljević na konferenciji za novinare.

Najznačajniji poreski prihodi, kako je rekao, bili su od akciza i od poreza na dodatu vrednost (PDV).

"PDV je prebacio plan naplate za 5,8 odsto, odnosno 1,5 milijardi dinara, dok su akcize veće za tri milijarde od projekcije, odnosno za 20 odsto", kaže Radosavljević.

Kako je precizirao, PDV je najizdašniji prihod u budžetu Srbije i u njemu učestvuju sa više od 60 odsto u odnosu na ukupne prihode. U januaru je naplaćeno 29,3 milijardi dinara, a planirano je 27,9 milijardi dinara.

Direktor Poreske uprave ne očekuje da će se stopa PDV-a menjati u toku ove godine, iako je jedna od nanjnižih u Evropi.

"Treba da ostane na ovom nivou, jer štiti građane kao krajnje potrošače sa zadržavanjem cena roba i usluga na ovom nivou", rekao je Radosavljević.

Radosavljević je istakao kako veruje da će se sa ovakvom dinamikom naplate poreza, kakva je bila u januaru, tradicionalno najslabijem mesecu za naplatu, nastaviti i tokom 2012. godine, bez obzira na tešku ekonomsku situaciju.

Direktor Poreske uprave ocenio je da je "krajnje vreme" i da država tokom ove godine uredi oblast takozvanih parafiskalnih nameta, poput taksi i nadoknada, koje se naplaćuju na lokalnom nivou i u velikoj meri utiču na poslovanje preduzeća.

Radosavljević se osvrnuo i na najavu sutrašnjeg štrajka dela zaposlenih u Poreskoj upravi, ističući da prema informacijama, koje je dobio od direktora filijala, ekspozitura i regionalnih centara Poreske uprave, štrajk neće uspeti.

Naglasio je da ne postoje razlozi za protest, jer su obezbeđena sredstva za primanja zaposlenih, a ne postoji ni namera da se oni otpuste.

"Elektroprivreda Srbije će obezbediti redovno snabevanje svih potrošača i pored rekodne potrošnje struje zbog velikih hladnoća", rekao je Marković.

Zbog preopterećenja učestali su kvarovi na distributivnoj mreži i trafostanicama, a veliki sneg otežava popravke. Svi proizvodni kapaciteti rade maksimalno i dnevno se uvozi devet miliona kilovat sati ali, kažu u EPS-u to nije dovoljno.

Generalni direktor EPS-a Dragomir Marković rekao je da naravno da to nije dovoljno za ovoliku potrošnju struje. 

"Mi i sada uvozimo električnu energiju na nivou devet miliona kilovat sati i u Narednim danima ćemo imati i dodatnih uvoza električne energije. Očekujemo odobrenje ministarstva tokom dana", naveo je Marković.

Prema njegovim rečima, od sutra ćemo morati, zarad sigurnosti snabdevanja naših potrošača da uvozimo i dodatne količine električne energije.

Marković je dodao da je trenutna cena na tržištu prilično visoka. I iz Elektromreže Srbije saopštavaju da je prenosni sistem preopterećen.

Situacija je slična i u većini evropskih zemalja, a u Balkanskom regionu je manjak struje. Stručnjaci upozoravaju da zemlje podmiruju sopstevene potrebe i uvode mere štednje jer apeli ne pomažu mnogo.

Urednik Energoportala Dragan Nedeljković rekao je da se u drugim zemljama ne ograničavaju na apelovanje nego se preduzimaju konkretne mere, isključuju se reklame, osvetljenja isključuju se pojedini industriski pogoni da bi bilo energije za stanovništvo.

Zbog hladnoće u Evropi je višestruko povećana i potrošnja gasa. Iako su potrebe Rusije naglo skočile, Gasprom saopštava da redovno izmiruje obaveze prema evropskim kupcima i da je povećao isporuke gasa za 20 odsto.

Prosečno domaćinstvo u Srbiji prošle godine mesečno je raspolagalo sa nešto više od 50 hiljada dinara, a trošilo oko 47 hiljada. Prosečna decembarska zarada u Srbiji bila je nepune 44 hiljade dinara.

Dve trećine prihoda odlazi na hranu, komunalije i transport. Upravo za te namene prosečno domaćinstvo mesečno potroši više od 30 hiljada. Za struju, centralno grejanje, toplu vodu, transport i telefon ode oko deset hiljada dinara.

Poređenjem prometa januara prošle i januara ove godine oseća se blagi pad prometa, objašnjava Spomenko Đordan, komercijalni direktor "Univereksporta" i dodaje da oni artikli kojima su ograničene marže uredbom Vlade Srbije neće značajno menjati cene.

Zbog pada standarda proizvođači odlažu poskupljenja. Dragan Stojić, generalni direktor "Fudlenda", kaže da ta kompanija neće korigovati cene ukoliko dođe do porasta cena goriva na svetskom tržištu i tržištu Srbije do deset procenata.

"Međutim ukoliko dođe do drastičnog rasta cena goriva, bićemo primorani da cene naših proizvoda korigujemo za dva do tri procenta na gore", objašnjava Stojić.

U međuvremenu, cena sirove nafte na svetskom tržištu i dalje lagano raste.

Prema rečima ekonomiste Gorana Nikolića, dramatična eskalacija krize u Persijskom zalivu mogla bi da pogura cene nafte do 50 odsto na globalnom nivou, što bi značilo da bi cene derivata u Srbiji bile blizu 200 dinara.

"To bi ukupnu inflaciju u Srbiji podiglo za oko dva i po procenta, što bi se odrazilo na rast cena u oblasti transporta, voća, povrća", dodaje Nikolić.

Zbog Uredbe Vlade o ograničavanju marži na neke osnovne životne namirnice, njihove cene pale su do 15 odsto. Očekuje se da tako i ostane bar do polovine godine kada Uredba prestaje da važi.

Dok su cene nekretnina u svetu zbog krize padale i više od 50 odsto, u Srbiji, i pored pada prodaje, prodavci uglavnom ne žele da se odreknu profita. Beleži se pad prodaje nekretnina i njihovih cena u poređenju sa stanjem 2008. godine.

Međutim, i takve cene više su nego, na primer, 2007. ili pre toga. Iako su cena građevinskog materijala i plate radnika daleko ispod evropskih, to ne važi i za cenu stana na tržištu.

"Mi, inače, na tržištu nekretnina imamo previsoku cenu kvadrata i mi se tu možemo porediti sa gradovima kao što je Beč, na primer. Mi smo možda u rangu ili nešto niži po ceni nego što su stanovi u Beču. Kod nas tržište nekretnina nije pokazalo tu elastičnost da, ako je stala prodaja, onda padne i cena nekretnina", kaže ekonomski analitičar Radojka Nikolić.

Evropske cene, ipak, ne prati i evropski kvalitet. Beograd je prepun zgrada sa oronulim fasadama poput one koja je pala sa zgrade Muzeja grada u Resavskoj ulici.

Tako se kvadrat stana u zgradama starim i po 80 godina, koje decenijama nisu okrečene, čiji su ulazi neuredni i ispunjeni mirisom memljivih podruma, oglašavaju i na po 2.000 evra.

"Moram reći, prodavci precenjuju svoje nepokretnosti i spremni su da čekaju. Svi kažu: 'Dovoljan nam je jedan kupac' i svi čekaju tog jednog koji će im platiti onoliko koliko njima treba. Nažalost, ne koliko vredi, nego koliko treba", kaže Aleksandra Kon iz Agencije za promet nekretnina "Alka".

Nerealne cene, loš kvalitet

"Dok ne bude bila jagma za dobrim i jeftinim stanovima, dotle će moći da ucenjuju ljudi koji imaju stanove koji su gotovi i koji nisu dovoljno kvalitetni cenama koje ne odgovaraju stvarnom stanju", kaže Aleksandra Kon.

I kvadrat jeftine državne stanogradnje dostigao je 1.200 evra za stanove u naselju na mestu nekadašnje kasarne na Voždovcu.

"U Beogradu na tim lokacijama nije moguće graditi stanove ispod cene koje su date našim građanima, ukoliko se poštuju sve procedure. Mi smo izbegli da u ovom projektu ulazimo u pravu divlju konkurenciju privatnom sektoru, tako što će država besplatno da dodeljuje sama sebi zemljište i da gradi", kaže ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić.

I u ovom trenutku u najpovoljnijoj varijanti, onaj ko uzme kredit vratiće dva ili tri puta više od pozajmljenog iznosa, a rata za jedan manji stan je približna prosečnoj zaradi u Srbiji.

"Problem u Beogradu, Novom Sadu sa stanovima jeste u činjenici da su cene u odnosu na plate previsoke. To znači da je, na primer, u Zagrebu ili Ljubljani, sa prosečnom platom potrebno 10 godina raditi da bi se stekla nekretnina od 60 kvadrata, a u Srbiji je za to potrebno raditi 20 godina", kaže ekonomista Miroslav Zdravković.

To, svakako, ne važi za one koji kvadrat mogu da plate više od 3.000 evra u novim zgradama na Dedinju ili Novom Beogradu, za koje, kažu u agencijama, kupaca ima.

U ime "Ju-Es Stila", ugovor je potpisao potpredsednik kompanije za evropsko poslovanje Dejvid Lintur.

Cvetković je posle potpisivanja ugovora istakao da Vlada nema nameru da bude vlasnik i upravljač železare, već da će u narednom periodu učiniti sve da nađe strateškog partnera i obezbedi budućnost za tu fabriku.

"Vlada će učiniti maksimalne napore da održi proizvodnju, nađe strateškog partnera i načina da nakon krize, fabrika počne da posluje sa profitom, rekao je premijer.

Cvetković je naglasio da se na primeru smederevske železare u punoj meri pokazalo koliko je svetska ekonomska kriza jaka i koliko utiče na Srbiju.

On je ukazao i da je Vlada zaključila i da je opcija preuzimanja železare manje loša od zatvaranje te fabrike i dodao da ta mera ima socijalni karater, jer čuva radna mesta i brine o ekonomiji države.

Premijer je rekao da će danas biti određen v. d. direktora smederevske železare.

Prema rečima Cvetkovića, Vlada Srbije nije imala pravo da pregovora sa potencijalnim strateškim partnerima dok nije postala vlasnik, istakavši da ima interesenata iz Ukrajine, Rusije, pa čak i sa Dalekog istoka i izrazio očekivanje da će, što je moguće pre, biti pronađen strateški partner.

Potpredsednik "Ju-Es Stila" rekao je da je kompanija naporno radila kako bi unapredila poslovanje u Srbiji, ali da je ukupna ekonomska kriza dovela do takve situacije u kojoj se nalazi danas. On je rekao da mu je žao što odlazi iz Srbije i istakao da će ta kompanija pružiti svu neophodnu pomoć u periodu tranzicije.

Preliminarni razgovori

Šef vladine Radne grupe za smederevsku železaru Dušan Nikezić nije želeo sinoć da obelodani sa kojim se potencijalnim kupcima razgovara, napominjući da su to tek preliminarni razgovori sa nekim kompanijama u zapadnoj Evropi i sa azijskog tržišta.

Vlada Srbije otkupila je u petak smederevsku železaru od kompanije "Ju-Es Stil" za simboličnu cenu od jednog dolara.

U narednih šest meseci pokušaće da pronađe kupca za železaru, a ukoliko to ne bude uspela, iz budžeta će godišnje morati da se izdvaja 100 miliona evra za održavanje proizvodnje, procenjuje Nikezić.

"Da Vlada nije priskočila u pomoć, gubici u srpskoj privredi bili bi dva puta veći nego gubici u samoj kompaniji u Smederevu", rekao je Nikezić u emisiji Upitnik na RTS-u.

Na pitanje da li Vlada ima rezervni plan, ukoliko železari ne nađe strateškog partnera ni za šest meseci, Nikezić je rekao da će država nastaviti da podstiče proizvodnju i smanjuje gubitke. Nikezić je najavio da će Vlada postaviti novi menadžment u železari, koji će biti izabran iz redova profesionalaca u struci, a ne po partijskoj pripadnosti.

Železara povezana sa celom privredom

Ministar ekonomije Nebojša Ćirić ocenio je da je potez Vlade bio iznuđen, zbog opasnosti da dođe do gubitka radnih mesta, ne samo u železari nego i u čitavoj srpskoj privredi.

"Ne radi se samo o 5.500 radnika u smederevskoj železari, već o čitavom metalskom kompleksu, jer bi gašenje giganta u Smederevu dovelo do povećanja uvoza metalnih proizvoda za 30 odsto i poremećaja na tržištu, koji bi rezultirao dodatnim otpuštanjima", objasnio je Ćirić.

Ministar ekonomije podsetio je da su sa železarom poslovno povezani i "Železnica Srbije", Fabrika vagona u Kraljevu, Industrija motora i traktora, Industrija motora "Rakovica".

Odgovarajući na pitanje odakle će država finanirati subvencije za železaru, Ćirić je nagovestio da će se na nivou vlade razgovarati o preraspodeli subvencija u svim resorima, kako bi se izdvojila sredstva iz budžeta za železaru za nastavak proizvodnje, pri čemu nije isključio mogućnost da se uzmu bankarski krediti za tu namenu.

Predsednik Srbije Boris Tadić rekao je juče da budući strateški partner treba da ispuni dva uslova - da ima rudu gvožđa i koks koji je potreban za proizvodnju čelika.

Vlada Srbije je od "Ju-Es Stila" dobila kompletna osnovna sredstva i neto obrtna sredstva železare u vrednosti oko 100 miliona dolara, a kako je rekao premijer Mirko Cvetković, kompanija nema zaduženja ni kredite kod banaka.

Ministar ekonomije Nebojša Ćirić kaže da će državi posle preuzimanja železare ostati deo potraživanja koji će kao novi vlasnik moći da naplati i iskoristi za nabavku sirovina i obrtnih sredstava.

Te dve zemlje rezervisane su prema paktu koji nameće stroge mere štednje za zemlje koje pretenduju na pristup 500 milijardi evra vrednom stabilizacionom fondu, koji treba da im omogući pristup povoljnim kreditima.

Velika Britanija zapravo je odbila učešće u fiskalnom paktu još prošlog meseca, a jedan neimenovani britanski diplomata rekao je da se London paktu protivi, jer to "ekonomski ugrožava državu".

Predstavnici Češke, nakon više od sedam sati rasprave, odlučili su da se vrate u Prag na konsultacije, a kako navode pojedini izvori, Češka najavljuje i mogućnost da se o sporazumu građani izjasne na referendumu.

Predsednik Francuske Nikola Sarkozi objašanjava da češki premijer iz ustavnih razloga nije želeo da se priključi budućem fiskalnom paktu.

"Nisam dovoljno upoznat sa onim što se događa u Pragu da bih razumeo zašto nešto što je za Češku bilo prihvatljivo u decembru više nije prihvatljivo. Ali, šta je tu je, to će biti sporazum 25 zemalja, jer je danska premijerka rekla da je parlament Danske dao dozvolu za njegovu ratifikaciju", rekao je Sarkozi.

Nemačka kancelarka Angela Merkel pozdravila je odluke donete na vanrednom samitu. "To je zaista izuzetno dostignuće", rekla je Merkelova posle skoro sedmočasovne diskusije sa evropskim partnerima.

Pakt predviđa kresanje budžetskog deficita na ispod tri odsto, a zemlje koje probiju taj plafon, ne samo da ne mogu da računaju na stabilizacioni fond, već mogu biti tužene pred Evropskim sudom zbog probijanja budžetskog deficita.

Osim tog sporazuma, tema samita je Grčka. Grčka pregovara sa bankama o otpisu duga od 100 milijardi evra. Paralelno s tim, Nemačka se opire davanju obećane pomoći Atini u iznosu od najmanje 130 milijardi evra, bez pojačane kontrole finansijske politike te zemlje.

Nemačka kancelarka Angela Merkel ponovila je da je neophodno da Evropa najpre pomogne Grčkoj da ostvari svoje reforme.

Nemački ministar finansija Volfgang Šojble rekao je za Volstrit džurnal da Grčka neće dobiti više novca ako ne sprovede najavljene reforme i ne smanji deficit.

Vlasti u Berlinu predložile su i da se Grčka stavi pod evropsko tutorstvo s pravom veta na budžetske odluke Atine. Taj predlog naišao je na protivljenje Grčke, ali i nekih članica EU.

Kako se navodi u rešenju, Komisija za zaštitu konkurencije odbacila je i sve predložene strukturne mere "Sunoka", kojima je bila planirana i prodaja jedne od šest šećerana.

Vlasnik MK grupe Miodrag Kostić izjavio je da zbog zabrane Komisije za zaštitu konkurencije neće moći da učestvuje na tenderu za kupovinu kompanije "Helenik šugar" iz Grčke, koja ima dve šećerane u Srbiji.

Kostić je rekao da je pet meseci čekao dozvolu za preuzimanje grčke kompanije od srpske Komisije, jer bi nakon kupovine "Helenik šugara", njegova kompanija "Sunoko" indirektno stekla 78 odsto udela u proizvodnji šećera na srpskom tržištu.

"Imam informaciju da je stav Komisije negativan. Ako to bude i zvaničan stav, bićemo administrativno sprečeni da učestvujemo na tenderu u Grčkoj", rekao je Kostić.

Kostić je naveo da "nije logično da domaća antimonopolska komisija ne dozvoli domaćoj kompaniji da izađe na tender za kupovinu strane kompanije na drugom tržištu".

Prema njegovim rečima, Komisija za zaštitu konkurencije bi trebalo da kao referentno tržište MK Grupe posmatra ne samo prostor Srbije već i tržište EU, gde ta kompanija već ima dva odsto udela i gde izvozi najveći deo proizvodnje.

Kostić je rekao da njegova kompanija proizvodi 250.000 tona šećera godišnje, što je 50.000 tona više nego što su domaće potrebe i dodao da oko 40 odsto svog prihoda ostvaruje od izvoza, koji je prošle godine iznosio oko 300 miliona evra.

Kako je istakao Kostić, tržišni mehanizmi ne dozvoljavaju MK grupi da zloupotrebi monopolski položaj. 

Inače, rok za podnošenje prijave za kupovinu grčke kompanije "Helenik šugar" ističe krajem februara. Na tender se prijavilo 11 kompanija, od kojih su, prema Kostićevim rečima, nemački "Sud cuker" i "Sunoko", u čijem sastavu posluju tri šećerane u Kovačici, Pećincima, Vrbasu i Baču, "najozbiljniji ponuđači".

Na tržištu Srbije Kostićeva kompanija trenutno ima oko 50 odsto udela u proizvodnji šećera, dok "Helenik šugar" ima 28 procenata.

O tome, ali i priključenju Srbije Evropi, razgovarali su nemački ambasador Volfram Mas i ministar Milutin Mrkonjić.

Autoputem Beograd-Subotica najbrže ćemo u Uniju. Za ministra infrastrukture ta investicija je potvrda da želimo u Evropu, jer je, podseća, autoput izgrađen evropskim parama.

Posle nedavne izjave da nije zadovoljan kako se Evropska unija ophodi prema Srbiji, današnji susret je bio prilika da izgladi odnos s nemačkim ambasadorom.

"Molim gospodina Masa da prenese ostalim diplomatama iz Evrope - osećanje tog dana kad nismo dobili kandidaturu bilo je moje lično i nikako ne smatram da nam Evropa ne pomaže", rekao je Mrkonjić.

"Pomenuli ste autoput odavde do Subotice. Skoro da je gotov, ali nedostaje jedan mali deo. Ako mislite o vašem putu ka kandidaturi, zaključci Saveta Evropske unije od 9. decembra kažu tu ste - ali vam još malo nedostaje", rekao je Mas.

"Koliko malo?", upitao je Mrkonjić. "Kao graditelj autoputa vi znate da nećete stati dok ne završite celu deonicu. Šta sprečava Srbiju da napravi poslednji korak i postane kandidat", pitao je Mas?

"Ništa, biće gotovo", odgovorio je Mrkonjić. 

Od 70 odsto finansijske pomoći Evropske unije, koliko je uloženo u srpsku infrastrukturu, gotovo trećina je iz Nemačke.

Osamnaest toplana sada je dobilo 45 miliona evra kredita kod KFW banke, pod najpovoljnim uslovima. Kada se završi četvrta faza, od 57 toplana u zemlji potpuno će biti modernizovane 22.

U intervjuu za RTS, glavni ekonomista Svetske banke za Srbiju Željko Bogetić kaže da se pomak može očekivati tek sledeće godine i da će u ovoj veliki uspeh biti ukoliko srpska ekonomija zabeleži rast.

"Bazni scenario je, u stvari, pogoršanje ekonomskih prilika u Evropi, posebno u evrozoni odakle postoje jasni signali da će evrozona u ovoj godini biti u blagoj recesiji. To je realnost u kojoj će se naći i Srbija kao i zemlje u regionu", rekao je Bogetić.

Prema njegovim rečima, to će usloviti pogoršanje ekonomskih prilika u Srbiji više nego što se očekivalo. 

"Ako se samo nekoliko meseci unazad očekivao privredni rast od 1,5 odsto, sasvim je izvesno da će on biti niži", rekao je Bogetić.

Na pitanje da li bi Srbija mogla dosta da se prezaduži, odnosno da je dostigla gornju granicu javnog duga, glavni ekonomista Svetske banke kaže da je potencijalni problem, u stvari, trend koji treba preokrenuti u pravom pravcu. 

"Ne treba postavljati fetiš oko toga da li je nivo javnog duga, odnosno društveni proizvod 45 ili 46 odsto. Jedan procentni poen tu ne znači mnogo", rekao je Bogetić.

Trend treba preokrenuti u pravcu obaranja deficita, obaranja javnog duga na srednji i dugi rok, kaže Bogetić i dodaje da je to ono što će osnažiti ekonomsku, budžetsku i opštu spoljnu finasijsku situaciju.

Glavni ekonomista Svetske banke kaže da je za Srbiju važno da održi sporazum sa MMF-om.

"Program je važan u smislu održavanja opšte makroekonomske i budžetske stabilnosti i postojanja programa finsijskih rezervi koji bi stajao na raspolaganju u uslovima visoke neizvesnosti i značajnog pogoršanja spoljnih uslova privređivanja", rekao je Bogetić.

On je skrenuo pažnju na problem visoke nezaposlenosti mladih u Srbiji, ocenivši da se na planu aktivnih mera politike podrške može više uraditi.

Iako svaka od njih ima mnogo siromašnih, na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu potvrdile su spremnost da pomognu. Ekipa RTS-a boravila je u Indiji i proveravala kako se živi u Zapadnom Bengalu.

Na pitanje da li osećaju svetsku ekonomsku krizu, Indusi najčešće odmahuju glavom. Siromašni kažu da su naučili da budu srećni i bez punog novčanika.

Oni imućniji, ne propuštaju priliku da se pohvale da žive u zemlji koja je Evropskoj uniji do sada pomogla sa dva biliona dolara.

Prodavac Goriah Banerje kaže da radi u poslastičarnici i da mesečno zarađuje oko 3.000 rupija, što je oko 60 dolara. Kako kaže, to mu je dovoljno za život, jer cene nisu visoke.

U Kalkuti, koja sa okolinom ima 15 miliona stanovnika, zbog prenaseljenosti mnogi žive na ulici. Iako ima dosta siromašnih, ali prosjake ćete retko sresti, jer tamo svi nešto rade i zarađuju: prodaju hranu, vuku rikše, uređuju zelenilo ili sortiraju otpad.

"Cene hrane su dosta niske, jer imamo soptvenu proizvodnju. Prodajemo je drugim državama posrednicima, pa je zato ona u Evropi skupa. Nedavno je poskupeo benzin, ali za razliku od Amerike i Evrope, mi svetsku krizu ne osećamo toliko", kaže pomoćnik predsednika okruga Solt Lejk Sitija Devašiš Đana.

Najvrednija kuća na svetu od dve milijarde dolara nalazi se u Indiji. Među 10 najbogatijih ljudi na svetu, četvorica su Indusi. Stručnjaci tvrde da je toj azijskoj zemlji u jačanju ekonomije pomoglo otvoreno tržište za strani kapital.

Ekonomista Kaušik Goš rekao je da zaposlenost raste zahvaljujući IT sektoru. Prema njegovim rečima, velike su mogućnosti i za obrazovane mlade ljude, mnogo više nego pre pet godina.

Oko 70.000 mladih radi u visokotehnološkim kompanijama u gradu. Posle posla u odličnim uslovima, najčešće odlaze u za nas, nesvakidašnje zanatske radnje pod otvorenim nebom.

Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić rekao je da je bankarski sistem u zemlji stabilan, inflacija u padu, a da će inflatorna stopa tokom ove godine ostati u granicama cilja - četiri odsto plus minus 1,5 odsto.

Šoškić je rekao da se u aprilu očekuje najniži nivo inflacije, podsetivši da je u decembru prošle godine inflacija iznosila sedam procenata.

Guverner je ukazao da su cene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda stabilne, na šta su uticale administrativne mere Vlade Srbije, dok bi budući rast inflacije trebalo da bude ograničen i zbog pozitivnog uticaja poljoprivredne proizvodnje.

Šoškić kaže da se može desiti da se pojave rizici koji dolaze iz okruženja i sa međunarodnog tržišta, ali da, ako sve bude u skladu sa fiskalnim zakonom, ne bi trebalo da bude negativnih posledica.

Prema rečima Šoškića, bankarski sektor u Srbiji ima visok nivo likvidnosti i kapitala i sve više ide u pravcu dugoročnog finansiranja, dok se kratokoročno fianasiranje smanjuje.

Problem u bankarskom sektoru Srbije predstavlja visok nivo problematičnih kredita koji raste u poslednjih nekoliko meseci i trenutno je 19 odsto.

Šoškić je ukazao i na značaj dinarizacije koja će u narednom periodu, ukoliko se bude povećavala, uticati na stabilnost privrednog sistema i povećanje zaposlenosti. On je naglasio da finansijska stabilnost u Srbiji ni na koji način neće biti ugrožena i da nema potrebe za nekim novim merama.

Međutim, zamenik šefa delegacije EU u Srbiji Adriano Martins kaže da ekonomska situacija u Srbiji "nije ružičasta" i da ima značajan broj zabrinjavajućih signala, jer postoji opasnost od slabljenja domaće valute i visokog budžetskog deficita.

Kriza pogodila "običnog" čoveka 

Potpredsednica Vlade Verica Kalanović izjavila je da je globalna ekonomska kriza na srpsku ekonomiju imala veoma negativne posledice i da je jako pogodila "običnog" čoveka.

Verica Kalanović je rekla da je samo 2008. godine do danas nezaposlenost u Srbiji povećana za 10 odsto i da se naša zemlja nalazi u grupi zemalja sa najvećim procentom nezaposlenih.

Prema njenim rečima, plate u realnom sektoru rastu sporije nego u prethodnom periodu, oseća se pad standarda što je dovelo do smanjenja tražnje i to je sve jako pogodilo običnog čoveka.

Da kriza ne zaobilazi Srbiju pokazuje i najsvežiji primer odlaska velike kompanije Srbije kao što je "Ju-es stil", istakla je Kalanovićeva.

Ona je navela da je teško povući granicu između uticaja ekonomske krize i sa druge strane nedovršenosti ekonomskog sistema i tranzicije u Srbiji, ali je sigurno to da su ta dva uticaja i ta dva faktora u sinergiji doveli do toga da je srpska ekonomija u velikim problemima.

Na tržištu rada, za programere nema zime. Mnogi se zaposle i pre završenih studija, a mesta ima i za samouke.

Programer Aleksandar Ilić kaže da se mnogo traže programeri naročito u poslednje vreme iz oblasti mobilne softverske industrije, android i iOS programeri.

"Uhvati čovek zlatnu ribicu, i ona kaže: 'Pusti me, ispuniću ti tri želje', a on kaže: 'Nema potrebe, ja sam programer' i pusti je", kaže programer Mihailo Janković.

Nedostatak kvalitetnih kadrova jedan je od najvećih problema za domaće firme za informacione tehnologije (IT). Ukazuju na to da rešenje leži u borbi na dva fronta: popularizaciji tih zanimanja, ali i popularizaciji IT proizvoda i usluga, čiji je udeo na domaćem tržištu prilično nizak.

"Jedna od osnovnih stvari koje tražimo je smanjenje doprinosa i poreza za IT profesije kao što su uradile naše komšije Rumuni još 2004. godine, ali su oni to ispratili i sa generisanjem većeg broja IT stručnjaka na njihovim univerzitetima", kaže Milan Šolaja iz Vojvođanskog IKT klastera.

Sve veća potražnja, očekuje se i u oblasti ekologije, navode stručnjaci. Ekonomista Goran Nikolić kaže da je to svetski trend.

"Ono što bi ljudi, koji se bave sakupljanjem ambalaže i otpada mogli da očekuju je povećana količina posla zato što će toga biti sve više, dakle biće sve više reciklaže", kaže Nikolić.

U Nacionalnoj službi za zapošljavanje predviđaju da će u budućnosti sve više biti traženi i inženjeri elektrotehnike, farmaceuti, anesteziolozi, mašinski i građevinski inženjeri, arhitekte, fasaderi, zavarivači, kuvari.

S druge strane, na birou je previše ekonomista, pravnika, hemijskih, poljoprivrednih, konfekcijskih tehničara.

Dragan Đukić iz Nacionalne službe za zapošljavanje kaže da postoji hiperprodukcija raznoraznih menadžera.

"Da smo SAD mi ne bismo bili u stanju da apsorbujemo taj broj ljudi. Takođe, imamo i pojedine srednje škole koje produkuju neke profile za kojima je prestala tražnja", kaže Dragan Đukić.

Nomenklatura zanimanja u Srbiji stara je više od 20 godina. U toku je izrada nove, prema kojoj će na listi konačno biti zanimanja kao što su veb-master ili menadžer za odnose s javnošću, dok će neka zanimanja poput daktilografa otići u istoriju.

Prvi izveštaji sa samita pokazuju da evropski lideri smatraju da je potrebno pronalaženje novog rešenja, pošto ovo koje je već primenjeno ne postiže rezultate kakvi su se očekivali.

Naime, kresanje budžeta i smanjivanje potrošnje je u nizu zemalja, poput Španije, rezultiralo povećanjem nezaposlenosti, jer zbog manjih izdataka i politike štednje država nije mogla da izdvoji više novca za podsticanje zapošljavanja.

Zbog toga će, čini se, glavni cilj biti pronalaženje ravnoteže između ekonomskog razvoja i mera štednje.

Britanski premijer Dejvid Kameron rekao je da se evropski lideri na samitu moraju najozbiljnije pozabaviti podsticanjem rasta privreda zemalja članica, kako bi se stvorila radna mesta, jer je kako kaže stopa nezaposlenosti "veoma zabrinjavajuća".

"To znači da se ozbiljni napori moraju uložiti u deregulaciju, odnosno olakšavanje i podsticanje otvaranja novih preduzeća, posebno malih, kako bi ona mogla da stvaraju nova radna mesta. Sve to bi trebalo da rezultira rastom privrede", kaže britanski premijer.

"Zapošljavanje je glavna tema", reči su premijera Luksemburga Žan-Klod Junkera slažući se sa britanskim kolegom.

"Moramo da naučimo da nije sve u konsolidaciji naših finansija, već i u podsticanju rasta privreda zemalja evrozone, jer će se samo tako stvoriti nova radna mesta", ističe Junker.

Imajući u vidu da se već očekuje da će ekonomija evrozone ove godine doživeti blagu recesiju, vlade problematičnih članica moraju da pronađu načine da povrate proizvodnju i sprovedu reforme kako bi uspešno rešile krizu i obezbedile dugoročni privredni rast.

"Ovde nije po sredi izbor između fiskalne konsolidacije i privrednog rasta. Nama trebaju oboje, kaže predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo.

Nezaposlenost je jedan od gorućih problema Unije. Prosečna stopa nezaposlenosti sada iznosi oko deset odsto, odnosno 23 miliona ljudi, dok je samo u Španiji bez posla pet miliona ljudi, pa sada iznosi rekordnih 23 odsto.

Grčka briga evrozone

Na samitu bi trebalo da bude formiran i Evropski stabilizacioni mehanizam, u koji će biti uloženo 500 milijardi evra, a koji 1. jula treba da zameni dosad privremeni Fond. 

Uprkos tome, Grčka ozbiljno brine njene partnere u EU. Ta zemlja pregovara sa bankama o otpisu duga od 100 milijardi evra.

Paralelno s tim, Nemačka se opire davanju obećane pomoći Atini u iznosu od najmanje 130 milijardi evra, bez pojačane kontrole politike te zemlje.

Nemački ministar finansija Volfgang Šojble rekao je za Vol strit džornal da Grčka neće dobiti više novca ako ne sprovede najavljene reforme i smanji deficit.

Vlasti u Berlinu predložile su i da se Grčka stavi pod evropsko tutorstvo s pravom veta na budžetske odluke Atine. Taj predlog je naišao na protivljenje Grčke, ali i nekih članica EU.

"Svakako će biti novih prijava. Kada i koliko, u ovom trenutku ne mogu da kažem, jer pravni timovi upravo završavaju sve analize tih izveštaja", rekao je Sretenović agenciji Beta.

DRI je krajem 2011. godine objavio izveštaje o kontroli trošenja novca 47 subjekata u 2010. godini u kojima su utvrđene brojne nepravilnosti. Do sada je podneto 18 zahteva za prekršajni postupak i tri krivične prijave.

Zbog kršenja zakona u trošenju novca iz budžeta za 2008. godinu DRI je podneo 19 prijava, a za 2009. godinu podneto je 12 prijava protiv 14 državnih funkcionera. Sve te prijave su, prema rečima Sretenovića, procesuirane.

"Nijedna prijava za sada nije odbačena. Doneto je šest pravosnažnih presuda, od toga su pet osuđujuće, a jedna oslobađajuća na koju je DRI uložio žalbu za zaštitu zakonitosti i to je već pred Apelacionim sudom. Videćemo ishod te prijave", naveo je Sretenović.

Sretenović je rekoa i da je oslobađajuća presuda doneta u slučaju prijave protiv bivšeg ministra prosvete Slobodana Vuksanovića.

"O osuđujućim presudama ne mogu sada da govorim", rekao je Sretenović i dodao da se te presude odnose na prijave protiv bivših ministara i državnih sekretara.

Na pitanje da li je osnovan bilo kakav prigovor na konačni izveštaj DRI, Sretenović je rekao da su državni revizori sproveli sve postupke u skladu sa zakonom i da su sprovodene tri faze izrade izveštaja, uključujući i nacrt izveštaja na koji su izjavljivane pismene primedbe.

Raspoloženje na kraju petodnevnog zasedanja u Davosu više od 2.500 šefova država i vlada, kao i direktora najznačajnijih poslovnih koorporacija bilo je sumorno, naročito kada se radi o ekonomskim izgledima za 2012. godinu.

Agencija AP navodi da je mnogo šampanjca proteklo tim švajcarskim alpskim skijaškim centrom, ali atmosfera je ipak bila "beživotna", a "uzavreli entuzijazam" nekih prethodnih Svetskih ekonomskih foruma je vidno izostao.

Uprkos umerenom optimizmu povodom poslednjih pokušaja da se obuzda kriza u evro zoni, ipak su ostale bojazni da bi nestabilnost iz Evrope mogla da se prelije i na ostatak sveta.

Kako navodi AP, nije pronađen ni odgovor na sve veći jaz u nejednakosti, mada su svetski zvaničnici došli do zaključka da ekonomski rast mora da uključi i siromašne, da je otvaranje novih radnih mesta od ključnog značaja, a deo bilo kojeg rešenja mora da bude dostupnost hrani, zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju i stanovanju što većeg broja ljudi.

Baš pred početak foruma, Međunarodni monetarni fond je objavio prognoze za 2012. godinu, u kojima je smanjio svetski rast na 3,3 odsto, sa četiri, koliko je prognozirao u septembru 2011. godine, dodajući da se očekuje da će Azija i dalje ostati motor svetskog rasta, sa Kinom koja će ga predvoditi, dok će je u stopu pratiti Indija i Indonezija.

Među glavnim temama ovogodišnjeg samita u Davosu bile su i bojazni da bi Iran mogao da razvije nuklearno naoružanje, a bilo je nekoliko panela i o posledicama Arapskog proleća, mada Siriji, u kojoj je prema procenama UN ubijeno više od 5.400 ljudi, nije posvećena posebna pažnja.

Okupirajmo... Davos

Forum su pratili i protesti, čiji cilj je bio da se skrene pažnja na nezaposlenost i siromaštvo, a pripadnici pokreta "Okupirajmo..." napravili su ispred Skupštine Davosa kamp od igloa - upozorenje moćnicima da bi, ako ne pripaze, sledeće godine mogli da spavaju u snegu.

U odvojenom protestu uhapšene su tri Ukrajinke kada su otkrile grudi, uprkos hladnoći, i pokušale da preskoče zaštitnu ogradu oko mesta zasedanja svetskih moćnika. One su nosile transparente "Siromašni zbog vas" i "Gangsterska žurka u Davosu".

Ove godine su na forum prvi put bili pozvani i mladi lideri do 30 godina, kako bi pokušali da skrenu pažnju na teme važne za njihovu generaciju, koja će uskoro preuzeti kormilo svetske politike i ekonomije, kako ukazuje AP.

Među 60 mladih lidera bila je i Čelsi Klinton, ćerka bivšeg predsednika SAD Bila Klintona i sadašnje državne sekretarke Hilari, koja je bila moderator rasprave o filantropiji.

Osim ideje i hrabrosti za pokretanje malog biznisa, potrebna je i društvena podrška, pa su Skupština Beograda i Privredna banka treći put pokrenule konkurs za najboljeg mladog preduzetnika.

U Beogradu je prošle godine 1.000 malih preduzeća manje nego prethodne. Razlog za to jeste ekonomska kriza i sigurnost državne službe koja je još uvek atraktivnija od rada kod privatnika.

Ipak, Skupština Grada će ove godine pomoći početnicima u samostalnom biznisu. Član gradskog veća Beograda Željko Ožegović kaže da je prošle godine za proširenje proiviodnje izdvojeno 30 miliona, a 33 firme su dobile sredstva.

"Pored toga, podsticali smo razne projekte samozapošljavanja, gde je više od 20 ljudi otvorilo firmu", kaže Ožegović.   

Mali privrednici zadovoljni su merama i pomoći grada za podršku sitnog biznisa, ali ističu da su hrabrost i ideje samo prvi korak.

Sanja Ilić je preživela drugu godinu kao preduzetnik, proizvođač šibica, ali objašnjava da teškoće uvek vrebaju.

"Keš flou naplata najveći je problem sa kojim se susrećemo, ali i nestabilna država i nejasna pravna regulativa i razni porezi i dažbine koji opterećuju preduzetnike", kaže Sanja Ilić iz firme Match end Art.

Privredna banka svaki peti dinar kredita plasira malim preduzećima i radnjama, ali upozorava da tek jedna od četiri nove firme preživi prvu godinu poslovanja.

Direktor Privredne banke Beograd Miodrag Salai kaže da je problem kod finansiranja preduzetnika i uopšte kod finansiranja mikro klijenata taj što je statistički posmatrano to sektor privrede koji u suštini pokazuje vrlo visoke procente lošeg plasmana.

"Međutim, banke su izgradile instrumente da kroz kamatnu politiku bolje upravljaju kreditnim rizikom u tom delu", kaže Salai.

U situaciji kada u proizvodnji radi tek 300.000 industrijskih radnika, a milion i 400.000 su činovnici ili zaposleni u državnim i javnim preduzećima trebalo bi preokrenuti situaciju. To znači da bi sopstveni biznis trebalo da bude atraktivniji od državne službe. Kada to postignemo rešićemo i problem nezaposlenosti.

Do tada, u "Ju es stilu" ne žele da komentarišu odluku Vlade. Pre mesec dana, američka kompanija Ce Em Ce stavila je katanac na železaru u Sisku, pa je hiljadu radnika ostalo bez posla. Hrvatska vlada tada nije reagovala.

Radnici kažu da ako bi se smederevska Železara ugasila taj grad bi bio mrtav.

Mileta Gujaničić iz Nezavisnog sindikata metalaca kaže da radnici nemaju razloga za brigu jer bilo ko da dođe moraće da poštuje sve što su ugovorili kolektivnim ugovorom.

Država planira da vlasnik bude samo privremeno, a da odmah po preuzimanju vlasništva, od utorka, traži strateškog partnera.

"Kada će ga i kako naći to je teško reći. Prvi uslov da se pronađe je da se popravi ekonomsko stanje u svetu, da se poveća tražnja za proizvodima. Pretpostavljam da Vlada ima ideje, da su potencijalni saradnici iz zemalja koje su u ubrzanijem razvoju, Kina ili Indija", rekao je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Božidar Cerović.

Dok se strateški partner ne nađe, u javnosti postoje dileme kako će država obezbediti sredstva i održati proizvodnju u železari, ako to nisu uspeli Amerikanci, čiji je godišnji gubitak bio oko 100 miliona evra.

Premijer Mirko Cvetković rekao je da su sve analize pokazale da bi svaki drugi ishod bio daleko skuplji za državu.

"Mi smo vršili detaljnu analizu šta to znači 5.400 ljudi napolje, plus problemi za još 20.000, opadanje pokrivenosti uvoza izvozom, šta to uopšte znači, izvlačenje iz jednog složenog sistema jedne ozbiljne fabrike", rekao je Cvetković.

Premijer je ubeđen da će se u okviru preraspodele pre naći sredstva za takav jedan sistem nego za nešto drugo.

U Vladi računaju da će, kad plate dobavljače i obaveze državi, na raspolaganju imati oko 100 miliona dolara u obrtnim sredstvima.

Rubini je u intervjuu američkoj agenciji AP, na marginama Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, upozorio da svetskoj ekonomiji predstoje teška vremena i ukazao da bi bez velikih promena u politici stvari mogle da postanu još gore.

"Sve dok se evrozona radikalno ne reformiše, a Sjedinjene Američke Države ne povedu ozbiljnu bitku protiv nagomilavanja duga, svetska ekonomija će nastaviti da se spotiče na štetu velikog dela svetskog stanovništva čiji će životni standard biti pod pritiskom, čak i ako budu imali radna mesta", ukazao je Rubini, koji predaje na Sternovoj poslovnoj školi Univerziteta Njujork.

Rubini se složio sa najnovijom prognozom Međunarodnog monetarnog fonda da će svetska ekonomija posustati i njen rast u 2012. je projektovao na 3,3 odsto.

"Doktor Katastrofičar" predviđa da će ekonomija SAD, najveća na svetu, ove godine ojačati svega 1,7 do 1,8 odsto, uz zadržavanje visoke stope nezaposlenosti, jer administracija predsednika Baraka Obame, kako je rekao, ne preduzima mere za povećanje produktivnosti i konkurentnosti.

"Živimo u svetu u kojem još postoji velika ekonomska i finansijska krhkost. Postoji velika količina nesigurnosti - makroekonomske, finansijske, fiskalne, suverene, bankarske, regulatorske, poreske - a takođe i geopolitička nesigurnost", ukazao je Rubini.

"Postoji mnogo izvora nesigurnosti iz evrozone, sa Bliskog istoka, iz činjenice da SAD ne rešavaju sopstvene fiskalne probleme, iz činjenice da je kineski rast neujednačen i neodrživ i da se previše oslanja na izvoz, na investiranje u kapitalna dobra i veliku štednju, a nedovoljno na potrošnju. Globalna ekonomija je stoga veoma krhka", ocenio je Rubini.

Najveća nesigurnost je, prema Rubiniju, mogućnost konflikta zapadnih zemalja sa Iranom zbog njegovog nuklearnog programa, što bi moglo da dovede do skoka cena nafte sa sadašnjih oko 100 dolara za barel, na 150 dolara i da izazove globalnu recesiju.

Svi ti činioci, uz rastuću nejednakost između bogatih i siromašnih, "vode ka političkoj i socijalnoj nestabilnosti", ukazao je Rubini. "Stoga moramo da smanjimo nejednakost, povećamo zapošljavanje, unapredimo obrazovanje kako bi se povećala konkurentnost na tržištu rada", navodi Rubini. Rubini je pozvao na velike izmene u političkim prioritetima.

Rubini je dodao da će usporen rast u razvijenim ekonomijama pre dovesti do "oporavka u obliku slova U, a ne u vidu slova V, kao što je uobičajeno", što bi moglo da potraje još tri do pet godina zbog visokog duga.

"Kada imate visok dug u javnom i privatnom sektoru, taj bolan proces može trajati i celu deceniju tokom koje ekonomski rast ostaje slab i anemičan sve dok se ne srede finansije i ne investira u oblasti koje nas čine produktivnijim za budućnost", zaključio je Rubini.

Premijer Japana Jošihiko Noda je u obraćanju preko video linka označio evrozonu kao "veliki izvor pretnji po svetsku ekonomiju".

"Evrozona treba da preduzme velike korake radi ublažavanja zabrinutosti međunarodne zajednice i tržišta", rekao je premijer Noda, dodavši da "žarko želimo stabilizaciju ekonomija i finansija u Evropi".

Noda je ukazao da je Japan "spreman da podrži evropske napore koliko god je to moguće" i podsetio da je vlada u Tokiju pružila doprinos Evropskom fondu za finansijsku stabilnost iz kojeg se spasavaju finansijski ugrožene članice evrozone.

Japanski premijer je upozorio da će se članice evrozone suočavati sa dugotrajnim naporima za povratak kredibiliteta na tržištu. Podsećanja radi Japan je 2001. godine izgubio svoj vrhunski kreditni rejting "AAA" i još ga nije povratio.

Noda je govorio dan pošto je američka agencija za ocenu kreditnih rejtinga "Fič" snizija kreditnu sposobnost pet članica zone evra, uključujući Italiju i Španiju, zbog njihovih loših finansija i ranjivosti na nagle promene tržišnog poverenja.

Nodino mišljenje su podelili i drugi lideri iz Azije i šefovi velikih međunarodnih finansijskih institucija.

"Nikada nisam bio ovoliko uplašen kao sada", ukazao je zvaničnik Hongkonga Donald Cang koji je za svoje četiri decenije rada u javnom sektoru doživeo niz ekonomskih posrtanja, kao što je bila azijska finansijska kriza iz 1997. godine.

"Potrebna vam je odlučna i brza akcija svih vlada zajedno", dodao je Cang, ukazavši da je kašnjenje već dovelo do nepotrebnog povećanja ionako velikog duga.

"Pre dva meseca problem Grčke je mogao da bude rešen otpisom 20 odsto duga. Sada je čak i 50 odsto malo i možda će biti potrebno 70 odsto. Zato delujte brzo. Potrebna vam je odvažnost i odlučnost", ukazao je Cang.

Japanski ministar ekonomije Motohisa Furukava je rekao da se, imajući na umu da sadašnja međupovezanost ekonomija nosi znatno veći rizik od širenja krize, "očekuje da Evropa učini sve što može kako bi uspostavila 'zaštitni zid' radi smirivanja tržišta".

Zvaničnik kanadske centralne banke i direktor međunarodnog bankarskog regulatora FSB Mark Karni je rekao da evrozona ne samo da treba da povede brzu akciju, već i da donese prave odluke.

Ima nade za izlazak iz krize

Predsednik Evropske centralne banke (ECB) Mario Dragi i američki ministar finansija Timoti Gajtner izjavili su da je evrozona ostvarila "izvanredan" napredak prema rešenju dužničke krize, dok istovremeno jača nada u skori dogovor o otpisu dela grčkog duga.

Gajtner, koji kao i Dragi učestvuje na Svetskom ekonomskom forumu u švajcarskom zimovalištu Davosu, takođe je pohvalio napore Evrope da izađe iz krize i istakao da su najnovije mere ojačale kredibilitet zajedničke evropske valute, prenela je agencija AFP.

Čelnik ECB-a, Dragi, izjavio je da su preduzete mere protiv mnogih faktora koji su pre četiri godine izazvali finansijsku krizu, iako je apelovao na vlade da deluju brže na primeni svojih anti-kriznih programa.

"Postignuti napredak je izvanredan. U poređenju sa periodom od pre samo pet meseci, evrozona je danas potpuno drugačija", rekao je Dragi i dodao da je fiskalni sporazum, čije prihvatanje razmatra većina evropskih zemalja, ključan za napore za ublažavanje krize. O tom sporazumu će se razgovarati u ponedeljak, 30. januara, na samitu EU u Briselu.

Dragi je istakao da je jedan od glavnih uzroka krize manjak regulative, kao i nedostaci bankarskog sektora.

"Ipak, mnogo toga se promenilo na bolje. Banke danas imaju više kapitala, manje dugova i imunije su na ogromne bonuse koji su bili karakteristični za period krize", rekao je šef ECB.

Njegov optimizam delimično se temelji i na ranijoj izjavi komesara Evropske unije za ekonomska i monetarna pitanja, Olija Rena, o tome da bi dogovor sa privatnim kreditorima oko otpisa dela grčkog duga mogao da bude sklopljen već pre samita u ponedeljak.

Gajtner je u Davosu istakao da su prisutni pokazatelji da je najgori deo krize prošao.

"Evropa ostvaruje napredak. Tri nove vlade, italijanska, grčka i španska, obavljaju veoma težak posao, a ECB primenjuje mere koje moraju da se primene", rekao je Gajtner.

Američki ministar je dodao da je Evropi potreban "jači i uverljiviji zaštitni zid" i ukazao na mogućnost da će SAD i zemlje u razvoju izdvojiti za Međunarodni monetarni fond više sredstava za potrebe finansiranja napora za spas prezaduženih članica evrozone.

Predsednik Samostalnog sindikata u "Ju-Es-Stilu" Siniša Prelić rekao je da je sada najbitnije očuvati radna mesta i prozvodnju i ocenio da je, u ovom trenutku, veoma važno da se spusti tenzija, pošto je po medijima bilo različitih scenarija, prenosi Tanjug.

"Svaka čast na ovakvoj odluci, to je veoma uspešan potez vlade. Još je rano za bilo kakve prognoze. Postoje naznake da ćemo narednih dana biti pozvani na razgovore, ali za sada nema formalnog poziva", ocenio je Prelić.

Prelić je podsetio da Kolektivni ugovor važi do decembra i veruje da će i budući vlasnik Žlezare morati da poštuje njegove odredbe.

Predsednik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata u Železari Dragan Milovanović rekao je da je dobro što neće biti otpuštanja i da je zatečen najnovijom odlukom.

"Važno je da radnici nastave da rade kao da se ništa nije desilo, jer pod stresom u proizvodnji može da dođe i do neželjenih povreda", upozorio je Milovanović.

Milovanović je istakao da je planirana proizvodnja od 68.000 tona za sledeći mesec dobar kontinuitet u prevazilaženju novonastale situacije i to je, kako je rekao, oko 1.000.000 tona na godišnjem nivou, što je dobar proizvodni rezultat u uslovima rada sa jednom visokom peći.

"Svaki budući vlasnik mora da sedne za pregovarački sto sa sindikatima, a postojeći kolektivni ugovor obezbeđuje nam kvalitetna radna prava do kraja godine", zaključio je Milovanović.

Gradonačelnik Smedereva Predrag Umičević postupak vlade je ocenio, kao "odgovoran i realizovan u pravom trenutku."

Gradonačelnik je rekao da je odluka vlade o preuzimanju železare došla u pravi čas i da se ne bi ponovo dogodio vrlo loš scenario u dva takođe velika srpska industrijska centra - Boru i Kragujevcu, kad je država intervenislala sa zakašnjenjem.

"U celoj jugoistočnoj Evropi gde god su vlasnici bili stranci, dokazano je da su radnici bili socijalno ugroženi, da je bilo tehnološkog viška, prepolovljavanja broja zaposlenih, smanjena zarada i strožijih kriterijuma za manje pare", rekao je Joksimović agenciji Beta.

Joksimović je istakao da ni pretplatnici nisu imali koristi od privatizacija telekomunikacionih kompanija, jer su cene usluga porasle, a nisu bile ništa kvalitetnije nego u Srbiji.

Prema njegovim rečima, sindikat nije protiv mešovitog vlasnišva u "Telekomu", jer je samim potpisivanjem ugovora o podeli besplatnih akcija to prihvaćeno.

Joksimović je najavio da će u ponedeljak imati pregovore sa direktorom "Telekoma" Brankom Radujkom o izlasku kompanije na berzu, ističući da bi to moglo veoma brzo da se uradi.

"Moguće je to uraditi do kraja februara ili početka marta. Ne bih voleo da vidim da se namerno oteže sa tim naročito zbog toga što će biti izbori u Srbiji. Ne bih voleo da se akcije podele baš pred izbore", rekao je Joksimović.

Joksimović je podsetio da će građani dobiti 15 odsto akcija "Telekoma", a sadašnji i bivši zaposleni, prema računinici Sindikata, dobiti 7,6 odsto akcija, što znači da će država imati oko 77 odsto akcija Telekoma.

Joksimović je istakao da onog trenutka kada država proda jednu akciju "Telekoma" na tržištu u sindikatu smatraju da počinje da da važi sporazum sa državom o socijalnom programu.

Taj sporazum vredan preko 100 miliona evra sa državom su potpisali reprezentativni sindikati - Sindikat Telekoma Srbije i Jedinstveni sindikat Telekoma.

"Taj program podrazumeva i prekvalifikacije, dokvalifikacije stručno osposobljavanje i sve to mora da se ponudi radniku pre nego što ga proglase za tehnološki višak", rekao je predsednik Sindikata Telekoma Srbije.

Joksimović je rekao da "Telekom Srbije" sada ima oko 9.000 radnika, ističući da nema viška radnika, prema izveštaju Siti grupe koja je bila privatizacioni savetnik.

"Telekom je u restruktururanju od 2000. godine. Do sada je iz kompanije otišlo oko 5.000 radnika po uslovima dobrovoljnog odnosa koji su najbolji u jugistočnoj Evropi. To je pošteno jer je Telekom imao ogromnu dobiti", rekao je on.

Joksimović je rekao da je u 2011. godini iz firme otišlo 600 ljudi, a primljeno je 377 mladih i školovanih radnika. 

"Zbog starosne strukture zaposlenih trebalo bi da bude raspisan još jedan tender za dobrovoljni odlazak iz kompanije", rekao je Joksimović dodajući da je prosek starosti u kompanije oko 38 godina.

Rejting Italije, Španije i Slovenije smanjen je za dva stepena.

Agencija je navela da se Italija suočava sa suviše slabim privrednim rastom i povećanjem javnog duga, dok je u Španiji "fiskalna i ekonomska prognoza značajno pogoršana".

Španija od danas i zvanično ima najvišu stopu nezaposlenosti u razvijenom svetu. Državna statistika ubeležila je petomilionitog stanovnika koji je bez posla, pa je tako svaki četvrti radno sposoban Španac nezaposlen.

"Fič" je saopštio da je "izvagao pogoršanje tržišne situacije" u evrozoni i uspeh napora Evropske centralne banke u smanjenju pritiska na prezadužene vlade i komercijalne banke.

"Pogoršanje krize u evrozoni krajem druge polovine prošle godine je ipak umanjilo efikasnost monetarne politike Evropske centralne banke", ističu iz te agencije.

Zbog toga su vlade u evrozoni izložene rizicima i nedostatku uverljivog finansijskog "zaštitnog zida" koji bi sprečio širenje krize, zaključuju iz "Fič-a".

Pre samo dve nedelje agencija "Standard end Purs" smanjila je rejtinge Francuskoj, Austriji, Sloveniji, Slovačkoj, Malti, Italiji, Španiji, Portugalu i Kipru.

Na konferenciji za novinare, premijer je rekao da "vlada nema nameru da u dugom periodu bude vlasnik i da će se u narednom razdoblju skoncentrisati na traženje strateškog partnera".

Za simboličnu cenu od jednog dolara Vlada Srbije je dobila kompletna osnovna sredstva u železari i neto obrtna sredstva od 100 miliona dolara, naveo je Cvetković.

"Železara nema nikakva zaduženja i kredite prema bankama", napomenuo je Cvetković.

Premijer je najavio da će sporazum o kupovini železare u Smederevu od "Ju Es Stila" biti potpisan u utorak, 31. januara.

Upitan šta će biti sa radnicima i da li će biti smanjenja plata, Cvetković je rekao da "za sada nema planova da se menja status radnika" i da se oni neće "naći na ulici".

Premijer je rekao da je Vlada u poslednje tri godine održavala redovne kontakte sa kompanijom "Ju-Es Stil" koja im se požalila na teškoće u poslovanju zbog svetske ekonomske krize.

"Ju-Es Stil je zbog toga odlučio da ode iz Srbije, a Vlada je rešila da otkupi Železaru, jer će mnogo lakše pronaći strateškog partnera ako Železara radi", rekao je Cvetković.

On je istakao da je Železara Smederevo jedan od najvećih izvoznika u Srbiji.

Premijer je rekao da je otkup Železare bio "iznuđen potez" i da je cilj vlade da održi proizvodnju i pronađe strateškog partnera. "Bili bismo srećni kad bismo u roku od 15 dana mogli da pronađemo strateškog partnera", rekao je Cvetković.

Od dve visoke peći u smederevskoj železari jedna je stavljena u režim takozvanog tihog hoda. Od 9. januara zaposleni u fabrici rade četiri dana sedmično, dok za peti dan dobijaju 60 odsto plate.

"Ju-Es-Stil Srbija" zapošljava oko 5.500 radnika, ima učešće od pet odsto u ukupnoj srpskoj proizvodnji, a oko 14 odsto u izvozu.

Gradonačelnik Smedereva: Mudar potez

Gradonačelnik Smedereva Predrag Umičević zahvalio je Vladi Srbije na "mudrom potezu".

"Strah Smederevaca je nešto što sada može da ostane iza nas jer bi zatvaranje fabrike za grad značilo jedan privredni i ekonomski moratorijum, jer je 5.000 ljudi zaposleno u fabrici", rekao je Umičević agenciji Beta.

Gašenje fabrike bilo bi tragično po građane Smedereva, kazao je Umičević.

Privrednik Toplica Spasojević smatra da je odluka Vlade da otkupi Železaru "iznuđeno rešenje" koje je, ipak, bolje od potpunog prestanka rada fabrike.

"Mislim da je najvažnije da se nastavi sa radom, mislim da je najvažnije da ne prestane i da se ne uruši sve to što postoji tamo i sa materijalnog i ljudskog aspekta", rekao je Spasojević.

Ekonomski analitičar Milan Kovačević ocenio je da odluka Vlade nije dobra jer bi država trebalo da dovrši privatizaciju, a ne da ulazi u kupovinu kapitala.

"Ako je država otkupila Železaru sa svim obavezama za jedan dolar, to je više plaćeno nego kad je" Ju-Es Stil" kupio za 23 miliona bez ikakvih obaveza", kaže Kovačević.

Posle mesec dana intenzivnih pregovora započetih u decembru prošle godine došlo se do Memoranduma o razumevanju koji su potpisali austrijska "Alpina" i investitor Javno preduzeće "Putevi Srbije".

U pregovorima su učestvovali i predstavnici konsultantskih firmi, bankari i naši inženjeri, pa su zajednički došli do približne cene mosta.

Slavoljub Tubić iz preduzeća "Putevi Srbije" kaže da je početna cena bila oko 2,9 milijardi dinara, a sada se dogovorom sa "Alpinom" došlo do cifre od 5,6 milijardi dinara.

"Do poskupljena radova došlo je zato što je taj ugovor dogovoren po standardu 'Žuti fidik', koji predviđa da je izvođač morao prvo da uradi idejni projekat, pa onda glavni, na osnovu podataka sa kojima je u tom trenutku raspolagao", kaže Tubić.

Cena u evrima nije još utvrđena, jer je potrebno precizirati kursna kretanja, ali bi moglo da se kaže da je sa početna 33 miliona evra cena narasala na 65 miliona u zavisnosti od obračuna banke.

Naknadni radovi su bili obimni, jer je moralo da se sanira klizište na desnoj obali Dunava pa u Putevima Srbije kažu da su poreski obveznici dobili kvalitetan objekat po veoma niskoj ceni i za domaće i za svetske uslove.

"Alpina" međutim nije zadovoljna tim dogovorom. Direktorka "Alpine Beograd" Neveka Siđić ističe da je postignuti sporazum samo dobra osnova za dalje razgovore o konačnoj ceni.

"Alpina smatra da je u pojedinim fazama gradnje imala mnogo više troškova nego što je investitor priznao. Mi ćemo nastaviti to da dokazujemo i dokumentujemo stranim konsultantima jer bi, po njihovom mišljenju, konačni obračun trebalo da bude veći od sada utvrđene cene u Memorandumu", napominje Siđićeva.

Most je dug 2,205, širok 11 metara i ima oko tri i po kilometra pristupnih saobraćajnica.

Njih zamenjuju štedljive koje troše 65 do 80 odsto manje struje. Računa se da će godišnja ušteda, po tom osnovu, biti jednaka potrošnji struje Rumunije.

Srbija tek formira sakupljačku mrežu i veliki je problem što nema organizovane reciklaže sijalica.

Pregorele sijalice u Srbiji uglavnom završavaju u kontejnerima, a živa iz njih odlazi u zemlju. Doneti su zakoni koji konačno regulišu tu oblast, ali za sada nema nijednog pogona za preradu sijalica.

Državni sekretar Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Bojan Đurić kaže da je građanima važno da onog momenta kada im pregori stara sijalica na mestu gde će kupiti novu, odlože staru.

"Sakupljačka mreža je uspostavljena u svim maloprodajnim objektima i u naredna tri meseca će se u okolini Pančeva instalisati postrojenje za preradu sijalica, gde će se odvajati materijali od kojih je sačinjena", kaže Đurić.

Pojedini recikleri elektronskog otpada povremeno rade i taj posao, ali se žale da imaju mnogo problema.

"Državna administracija i dalje je spora, lokalna samouprava pogotovu, zato što nemaju dovoljno instrukcija, nemaju dovoljno znanja da bi to moglo da se završi", kaže Đurić.

Posla će biti, jer se tek narednih godina očekuje ekspanzija reciklaže sijalica. Najveći proizvođači imaju pogone van Evropske unije i još ne gase tehnologije za proizvodnju klasičnih sijalica.

"Najveći proizvođači globalno nisu prestali sa proizvodnjom običnih sijalica, zato što ih tržište još uvek zahteva. Ali možemo isto reći da se povećava i prozvodnja i prodaja štedljivih sijalica", kaže Ana Koci iz preduzeće "Blagojević - Filips".

U Evropskoj uniji računaju da će zamenom klasičnih sijalica štedljivim godišnje smanjiti emisiju ugljendioksida u atmosferu za 15 miliona tona i doprineti usporavanju klimatskih promena.

Kod klasičnih sijalica samo pet odsto energije pretvara se u svetlost, a kod štedljivih čak 25 odsto. Osim ekološke, stručnjaci ističu ekonomsku korist, naročito za domaćinstva koja su i najveći potrošači struje.

"Te štedljive sijalice pojeftinjuju i svake godine im se smanjuje cena na tržištu. Pre nekoliko godina cena tržištu im je bila 800, 900 dinara, sada je to već 150, 200, 300 dinara.  Dakle, ta investicija se vraća za osam do 10 meseci" kaže Koci.

Ima i onih koji se protive upotrebi štedljivih sijalica upozoravajući da su elektromagnetna zračenja štetna po zdravlje. Međutim, naučnih dokaza za to još nema.

Grčkom operatoru biće isplaćeno 380 miliona evra za 20 odsto koje će u Centralnom registu biti upisane kao vlasništvo "Telekoma Srbija".

Branko Radujko rekao je da je završen veliki posao i za "Telekom" i za OTE i državu i njene građene.

"Kada je u pitanju finansiranje, ovaj posao ne košta poreske obveznike ni budžet ni jedan dinar. Kupoporodajna cena isplaćena je 320 miliona evra iz kredita i 60 miliona evra iz sopstvenih priliva kompanije", rekao je Radujko.

Izvršni direktor OTE-a je rekao da je da je grčka kompanija sa velikom žalošću odlučila da izađe iz "Telekoma Srbije" umesto da investira novi kapital.

"Saradnja proteklih godina je bila izuzetno produktivna jer je zajednički cilj bio da "Telekom" ostane zdrava i postane moderna kompanija koja pruža najsavremenije usluge", rekao je Majkl Camas. 

Otkup grčkog udela u "Telekomu" je kažu dobar posao za sve učesnike, pre svega jer je cena povoljna kad se uporedi s cenom po kojoj je država bila spremna da proda "Telekom".

"Za Republiku Srbiju ova transakcija je važna jer će otkupom 20 odsto akcija biti u mogućnosti da unutar korpusa akcija kojima raspolaže ne postoje akcije koje imaju određena prioritetna prava, kao što je do sada bio slučaj", rekao je Cvetković.

Prema Cvetkovićevim rečima, za građane je važna transakcija jer su se stvorili uslovi da se podele besplatne akcije.

Zaokret u donošenju odluka 

Predsednik Tadić istakao je da je Vlada Srbije donela tešku, ali dobru odluku da odbije neprihvatljive ponude za privatizaciju "Telekoma", a potom i odluku o otkupu njenih akcija, čime su stvoreni uslovi da kompanijom upravalja srpski menadžment, ali i da se za građane obezbede besplatne akcije.

Tadić je istakao da je pre samo 12 meseci "Telekom" planirao da proda deo svojih akcija, a da je sada usledio zaokret u kojem je kompanija otkupila akcije.

"Očekujete zaokrete i u drugim sferama od politike, industrije čelika, poljoprivrede, pa i u pregovorima o EU i Kosovu i Metohiji", rekao je Tadić i naglasio da će "uvek će postojati standardi od kojih nećemo odustajati".

"Telekom" je značajan ne samo za Srbiju već za čitav region jer usluge u domenu telekomunikacija menjaju uslove života i zato je, kaže predsednik, pred Vladom i "Telekomom" odgovornost za razvoj kompanije, za pružanje što jeftinijih i kvalitetnijih usluga građanima.

Dalji razvoj kompanije 

Uoči primopredaje akcija, Branko Radujko je rekao da je kompanija spremna da se fokusira na dalji razvoj, na korisnike, modernizaciju mreže i na unapređenje kvaliteta usluga.

"Bićemo inovativniji i još konkurentniji i samim tim će kompanija, uprkos globalnim događajima, vredeti sve više", rekao je direktor "Telekoma".

Podsetimo da je "Telekom" nastao izdvajanjem iz JP PTT "Srbija" 1997. godine kada je grčkoj kompaniji OTE i "Telekomu Italija" prodato 49 odsto akcija, za oko 1,56 milijardi nemačkih maraka.

Italijani su kupili 29, a Grci 20 odsto, dok je država upravljala sa preostalim 51 odsto i bila vlasnik takozvane zlatne akcije. Posle šest godina otkupljen je italijanski paket za 195 miliona evra.

Za finansiranje otkupa akcija "Telekom Srbija" uzeo je kredit od 470 miliona evra, od konzorcijuma banaka.

Radujko je objasnio da će, što se tiče novca koji će biti uplaćen kompaniji OTE, 320 miliona evra biti isplaćeno iz tog kredita, a 60 miliona evra sa sopstvenih računa. Razlika od 150 miliona evra, kada je kredit u pitanju, prema najavi Radujka, biće upotrebljena za refinansiranje poslednje tranše kredita uzetog za kupovinu "Telekoma Srpske".

Prvi čovek te telekomunikacione kompanije, rekao je ekskluzivno za RTS da za ovaj kredit banke nisu tražile nikakvu garanciju. Dovoljan je bio bilans uspeha kompanije koja je jedna od najboljih na Balkanu.

Početkom prošle godine, raspisan je tender za prodaju paketa od 51 odsto akcija. Vlada Srbije je tražila minimalno 1,4 milijarde evra. Jedinu ponudu dostavio je "Telekom Austrije" koji je tada ponudio 950 miliona. Pošto jedini zainteresovani kupac nije želeo da plati više od 950 miliona, tender je proglašen neuspelim.

Posle deset godina od uvođenja evra, monetarna unija je pod znakom pitanja, a sa njom i političko jedinstvo 27 država članica. Potpredsednik MMF-a Džu Min ne misli da će Grčka izaći iz evrozone.

"U toku su pregovori sa privatnim kreditorima, postoje razne ideje, pa se nadamo da će se Grčka vratiti na pravi put. Iako je situacija teška, to ne znači da će evrozona propasti", objašnjava Min.

Na forumu je ocenjeno da je scenario po kome Kina finansijski spasava Evropu samo nagađanje medija.

Britanski premijer Dejvid Kameron, koji je zbog interesa svojih građana odbio fiskalni sporazum za podsticanje evrozone, nastavlja sa kritikama. Ponavlja da je taj predlog ludost i poziva Uniju da pokaže smelost. Kameron ističe da je nedostatak konkurentnosti Ahilova peta Evropske unije.

"Lisabonska strategija nije uspela da iznedri reforme koje su nam neophodne. Više od polovine članica sada je manje konkurentno nego u isto vreme prošle godine, a pet zemalja je slabije od Irana. I dalje radimo stvari kako bismo život još više otežali", ocenjuje Kameron.

Oni koji predvode borbu protiv gladi u svetu, poručuju da bogate zemlje ne smeju da koriste finansijsku krizu kao izgovor da gladnima okrenu leđa.

Osnivač "Majkrosofta" i milijarder Bil Gejts, jedan od najistaknutijih svetskih filantropa, obećao je 750 milona dolara za suzbijanje malarije i pneumonije.

Prema rečima Gejtsa, situacija za gladne u svetu je dramatična. "Visoka stopa smrtnosti može se povezati sa nedostatkom hrane", dodaje Gejts.

Zvaničnici Ujedinjenih nacija ukazuju da bez obzira što se u svetu proizvodi više hrane nego ikada dosada, postoji još više usta koja treba nahraniti -milijarda ljudi gladuje.

"Trebalo bi ostaviti neki rok radnoj grupi da izađe sa konkretnim predlozima", rekao je Ćirić i naglasio da svaki predlog mora da bude usaglašen sa vlastima i poslovodstvom Ju-es-stila.

Vlada na današnjoj sednici nije rasrpavljala o Ju-es-stilu, ali je šef šef Kancelarije Vlade za saradnju sa medijima Milivoje Mihajlović najavio da će radna grupa narednih dana izneti konkretne predloge za pomoć toj kompaniji.

Radna grupa bi trebalo da sačini akcioni plan za železaru u skladu sa odlukom koju će vlasnik iz Pitsburga doneti 31. januara.

Ministar ekonomije Nebojša Ćirić kaže da su problemi železare u Smederevu posledica pada tražnje u Evropi i svetu, zbog čega su mnoge čeličane zatvorene.

Centrala Ju-es-stila u SAD najavila je da će 31. januara odlučivati o sudbini železare u Srbiji zbog loših poslovnih rezultata, prouzorokovanih globalnom ekonomskom krizom.

Od dve visoke peći u smederevskoj železari jedna je stavljena u režim takozvanog tihog hoda, a od devetog januara zaposleni u fabrici rade četiri dana sedmično, dok za peti dan dobijaju 60 odsto plate.

Ju-es-stil Srbija zapošljava oko 5.500 radnika, ima učešće od pet odsto u ukupnoj srpskoj proizvodnji, a oko 14 odsto u izvozu.

Lokalna vlast u Smederevu je krajem prošle godine, da bi pomogla Ju-es-stilu smanjila taksu za korišćenje obale Dunava u poslovne svrhe, kao i ekološku taksu.

Posle obilaska fabrike sa saradnicima, ministar ekonomije Nebojša Ćirić rekao je da je, za tu kompaniju, iz Fonda za razvoj izdvojeno oko 2,5 miliona evra i da je za sada zaposleno 35 ljudi, koji rade na montaži savremenih LCD televizora.

Planirano je da se u fabrici proizvode i risiveri za digitalnu televiziju, klima uređaji i usisivači, koji će velikom delom biti namenjeni izvozu u susedne zemlje, rekao je Ćirić i napomenuo da će u prvoj fazi rada, do kraja godine, biti zaposleno oko 150 ljudi.

Ministar je naglasio da je u ovom momentu izuzetno važno da se podstakne domaća industrija, pogotovo ona koja je izvozno orijentisana i da se zaposli novi broj ljudi.

Vlasnik i direktor "Veg" Jovica Đurić rekao je da se planira izvoz ne samo u susedne zemlje, nego i na tržište EU, jer su njihovi proizvodi napravljeni po savremenim standardima i konkurentni po cenama.

Kompanija "Veg" uspešno posluje 15 godina i pre šest godina lansirao je domaći brend "Veg", a tržište kućnih aparata i tehničkih uređaja.

Vlada je dala saglasnost da se poljoprivrednicima omogući da preko Robnih rezervi zamenjuju pšenicu i kukuruz za mineralno đubrivo KAN, što će povećati proizvodnju i zaradu, rekao je Petrović na konferenciji za novinare posle sednice Vlade.

Pravo na razmenu ima proizvođač - nosilac registrovanog aktivnog poljoprivrednog gazdinstva, a razmena će biti obavljena preko Direkcije za robne rezerve, u čijem je vlasništvu đubrivo, odnosno preko ovlašćenih skladištara.

Uredba se odnosi na 11.900 tona đubriva, a svaki poljoprivrednik može da razmenjuje najviše za 200 kilograma po hektaru površine, zasejane pšenicom u jesenjoj setvi 2011. godine, ali najviše do 30 hektara, objasnili su u Ministarstvu poljoprivrede.

Razmena za pšenicu i kukuruz, kada se mineralno đubrivo neposredno preuzima sa skladišta Direkcije u HIP Azotara u Pančevu, biće obavljeno u paritetu jedan kilogram đubriva za 1,3 kilograma pšenice roda 2011. godine, ili za 1,5 kilograma kukuruza roda 2011. godine, ili za 1,35 kilograma pšenice roda 2012. godine.

Pri tom, poljoprivrednik snosi troškove transporta, istovara, utovara, putarine, ekološke takse i ostalih zavisnih troškova.

Za preuzimanje đubriva preko ovlašćenih skladištara, sa skladišta Direkcije u HIP Azotara", predvidjen je paritet - jedan kilogram djubriva za 1,4 kilograma pšenice roda 2011. godine; ili za 1,6 kilogrtama kukuruza, ili za 1,5 kilograma pšenice roda 2012. godine.

Ovlašćenom skladištaru na ime troškova transporta, istovara, utovara, putarine, ekološke takse i ostalih zavisnih troškova pripada do 0,15 kilograma pšenice, odnosno kukuruza za jedan kilogram isporučenog đubriva.

Poljoprivrednik je dužan da đubrivo upotrebi za prolećnu prihranu na prijavljenim površinama, a u protivnom će platiti kaznu od 10.000 do 150.000 dinara.

Pšenica i kukuruz moraju da ispunjavaju uslove propisane Pravilnikom o kvalitetu žita, mlinskih i pekarskih proizvoda, testenina i brzo smrznutih testa. Raspodela će se biti obavljena po upravnim okruzima, prema površinama koje su zasejane pšenicom u jesenjoj setvi 2011. godine.

Razmena će se obavljati na osnovu zahteva, koji treba podneti Upravi za trezor ili mesnoj kancelariji opštinske uprave, na odgovarajućem obrascu, do 6. februara. Razmena će se vršiti prema redosledu podnošenja zahteva.

Uredba stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku", a sprovođenje će nadzirati resorno Ministarstvo. Cilj razmene đubriva za pšenicu i kukuruz je da se popune Robne rezerve i stimulišu individualni poljoprivredni proizvođači.

Pariteti merkantilne pšenice, kukuruza i mineralnog đubriva su formirani na osnovu trenutnih cena na tržištu. Za razmenu mineralnog đubriva KAN za pšenicu roda 2012. godine, paritet je uvećan za iznos realnih zavisnih troškova, do nivoa iznosa eskontne stope.

U Vladi Srbije tvrde da "Jat" neće doživeti sudbinu bugarske aviokompanije, koja je ugašena. U resornom ministarstvu razmatraju ideju o javno-privatnom partnerstvu.

Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić kaže da je ideja da se našim privrednicima ponudi da zajedno sa državom formiraju novu kompaniju.

"Na toj ideji se sada radi i mislim da je pri kraju da se formira novo preduzeće, a da u starom delu ostane onaj deo radnika koji je spreman da prihvati socijalni program i da tu ostanu svi dugovi. Novo preduzeće imalo bi avione i one ljude koji su sposobni dalje da rade", navodi Mrkonjić.

Ministar ističe da bi, prema procenama stručnjaka, nova kompanija već u prvoj godini mogla da posluje profitabilno.

Prema procenama stručnjaka, svaki od zainteresovanih biznismena trebalo bi da uloži najmanje pet miliona evra. Iako tvrde da im nije ništa konkretno ponuđeno, podržavaju takve akcije države.

"'Jat' može da bude nešto gde ćemo na maloprofitnoj ili neprofitnoj osnovi da investiramo pare, da damo svoje znanje i da probamo nešto da uradimo", kaže Branislav Grujić, predsednik kluba "Privrednik". "Da li će se to desiti, ne znam. Ja sam to čuo iz štampe, ali ću veoma rado učestvovati u jednom takvom projektu", navodi Grujić.

Ekonomisti kažu da je država mnogo taktizirala i da nije na vreme ponudila "Jat" na pravi način. "Treba biti oprezan u formiranju nove kompanije, to je veoma riskantan potez", kaže ekonomista Milan Kovačević i postavlja pitanje da li će nova kompanija moći da nasledi sva prava stare i izađe iz dugova.

"Ukoliko je to bila ideja, zašto to nije ponuđeno na tenderima i stranim investitorima?", pita Kovačević.

Interesovanja za preuzimanje "Jata" očigledno ima, ali u nezvaničnom razgovoru sa pojedinim biznismenima rečeno nam je da bi, u tom slučaju, tražili iste pogodnosti koje imaju strani ulagači, kao i da država bude garant kredita za nabavku nove flote.

Ekonomisti kažu da bi to opet u igru uvelo poreske obveznike, koji sada već dva puta plaćaju karte – kroz pokrivanje gubitaka "Jata" iz budžeta i na šalteru.

Ocenjujući moguće scenarije koje bi mere Zapada mogle da izazovu, MMF navodi da bi pojačane sankcije bile jednake uvođenju embarga na izvoz nafte.

Time bi izvoz Irana potencijalno mogao da bude smanjen za 1,5 miliona barela dnevno, što bi dalje uzrokovalo skok cene nafte, sličan onom od prošle godine kada je počeo rat u Libiji.

Sukobi u severnoafričkoj zemlji, koji su trajali nekoliko meseci, onesposobili su proizvodnju nafte, pa je crno zlato na berzama, usled manje ponude, preskočilo psihološku granicu od 100 dolara po barelu. 

I to nije sve. Iran je zapretio da će, u slučaju daljih pritisaka, bilo da su oružani ili finansijski, zatvoriti strateški tesnac Ormuz kroz koji prolazi više od 20 odsto svetske nafte.

Time bi problem bio dodatno pogoršan, a cene nafte drastično bi skočile. Upozorenje MMF-a dodatno pojačava pritisak na i ovako delikatnu ekonomsku situaciju u svetu.

Izbori i dužnička kriza koče sankcije

Sa jedne strane, administracija američkog predsednika Baraka Obame pokušava da nađe način kako da privoli druge zemlje da smanje uvoz iranske nafte, a da njena cena ostane ista. Skok cene nafte ne bi bio dobro primljen kod američkih glasača, a izbori u novembru se bliže.

Evropska unija, pak, ima svoje demone sa kojima se bori. Pored dužničke krize, sve veće nezaposlenosti, inflacije i velikog pada privredne proizvodnje evropskim zemljama ne treba još jedan teret na leđima. 

Ukoliko se uzme u obzir to da je EU u trećem kvartalu 2011. godine uvezla nafte za više od sedam odsto nego u prethodnom tromesečju, onda je potpuno jasno da bi bilo kakvo remećenje isporuka crnog zlata iz Teherana bilo pogubno po evropsku ekonomiju.

Iako je Unija 23. januara uvela Iranu embargo na izvoz nafte, on neće potpuno stupiti na snagu pre 1. jula, kako zemlje koje su veoma zavisne od uvoza nafte iz Teherana ne bi bile pogođene.

Potez EU usledio je nakon što je Obama 31. decembra potpisao zakon kojim se uvode finansijske sankcije Teheranu, a kojima je cilj da obeshrabri iranski nuklearni program.

Iran dnevno proizvodi oko 3,5 miliona barela nafte, uz dodatnih 500.000 barela kondenzata nafte, a izvozi oko 2,6 barela, od čega oko 50.000 barela u vidu naftnih derivata.

Nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je zvanično i otvorila Forum, kaže da je Nemačka pokazala odlučnost da u potpunosti odigra svoju ulogu u borbi sa krizom u evrozoni.

Merkelova je istakla i da Berlin neće davati obećanja koja ne može da ispuni.

"Od početka govorimo da želimo da odbranimo evro, ali ne želimo da dođemo u situaciju da budemo primorani da obećamo nešto što nećemo biti u mogućnosti da ispunimo", poručila je nemačka kancelarka.

Međutim, sve je više ubeđenja da je ekonomska kriza proizašla iz krize političkog sistema i da je kapitalizam taj koga treba menjati.

Prvi čovek Foruma Klaus Švab kaže da za kapitalizam u postojećem obliku u svetu više nema mesta. U prilog njegovim rečima idu i demonstracije u blizini Kongresnog centra, koje nije omeo ni veliki sneg, ni veliko obezbeđenje.

"Duboko verujem u slobodno tržište, ali ono treba da služi društvu. Sistem se mora prilagoditi ili se mora pronaći ravnoteža. Možda kapitalizam i nije prava reč da bi se opisalo ono što se danas događa, jer najvažniji resurs nije više kapital, nego talenat", istakao je Švab.

Kriza morala i pesimizam 

U svetu se beleži dramatičan rast nejednakosti između bogatih i siromašnih i Svetski ekonomski forum upozorava da sadašnja kretanja u svetu mogu da dovedu u pitanje dobit od globalizacije, a bogate države da skliznu u anarhiju i nemire.

"Imamo opštu krizu morala, nismo voljni da investiramo u budućnost, podrili smo socijalni sklad i u opasnosti smo da u potpunosti izgubimo poverenje budućih generacija. Kapitalizamu u njegovom sadašnjem obliku nema mesta u svetu oko nas", ističe Švab.

Jedan od najuticajnijih investitora u svetu Džordž Soroš još je pesimističniji kad kaže da za svoju 81 godinu života nije video svet u težem stanju.

"Šta sad sledi? Ekonomsko pogoršanje i proces političke i društvene dezintegracije međusobno će pojačavati jedno drugo", ocenjuje Soroš.

Istraživanja uoči Foruma pokazala su polovina svetskih menadžera očekuje da ekonomija nastavi da slabi.

"Ranije smo bili preveliki optimisti", zaključio je Švab. To je možda i najbolja poruka sa prvog dana Svetskog ekonomskog foruma.

Na 42. okupljanju u Davosu biće i predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi, američki ministar finansija Timoti Gajtner i izvršna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard.

Godišnji Svetski ekonomski forum se održava samo desetak dana nakon što je reputacija evrozone doživela novi udarac, jer je američka agencija za kreditne rejtinge "Standard end Purs" snizila kreditnu sposobnost devet članica evrozone uključujući vrhunski trostruki "A" rejting Francuske.

Poslovna integracija u regionu za cilj ima stvaranje novih radnih mesta, boljih privrednih i životnih uslova na ovim prostorima.

Sastanak je održan na inicijativu organizatora "Samita 100", Srpske asocijacije menadžera i Udruženja menadžera Slovenije, kao nastavak započetog dijaloga poslovnih i političkih lidera regiona na "Samitu 100" biznis lidera, u Aranđelovcu, u oktobru prošle godine.

Predsednik Tadić je podržao inicijativu dalje privredne integracije, kao i sve konkretne projekte saradnje kompanija sa ovih prostora, koji će doprineti konkurentnijem regionu, boljim proizvodima i uslugama, ali i uspešnijem nastupu na trećim tržištima.

Delegacija biznis lidera je predsedniku Tadiću predstavila je prvi konkretan rezultat Samita 100, osnivanje slovenačko-srpskog građevinskog konzorcijuma "Feniks" danas u Beogradu.

Učesnici delegacije su obavestili predsednika Tadića da će narednog dana u Srpskoj asocijaciji menadžera biti osnovan regionalni Upravni odbor "Samita 100", koji će okupiti najistaknutije privrednike iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Crne Gore i Makedonije.

Tom prilikom biće izabran predsednik i usaglašeni ciljevi i odgovornost ovog tela za dalju podršku jačanja privrednih veza u regionu u narednom periodu.

U delegaciji su sa slovenačke strane bili generalna direktorka "Trimo" Tatjana Fink, predsednik poslovodnog odbora "Hidrije" Iztok Seljak , generalni direktor "Iskratela" Andrej Polenec , izvršna direktorka "Združenje Manager" Sonja Šmuc, predsednik uprave "Žito" Anton Balažič i direktor "Interenergo" Anton Papež.

U srpskoj delegaciji bili su izvršni direktor "Nektara" Bojan Radun, generalni direktor "Telekoma Srbija" Branko Radujko, predsednik PSP "Farman" Branislav Grujić, predsednik MK "Grup" Miodrag Kostić i predsednica UO i izvršna direktorka Srpske asocijacije menadžera Maja Piščević.

"Gas neće poskupeti jer je u poslednjem ugovoru, zaključenom pre očekivanog dugoročnog sporazuma sa Rusima, 'Srbijagas' dobio popust od 12 odsto, što je praktično omogućilo da se rast svetske cene gasa uopšte ne oseti u Srbiji", rekao je Bajatović posle potpisivanja ugovora o saradnji tog javnog preduzeća i Ekonomskog fakulteta u Subotici.

Bajatović je istakao da je gas za naše tržište čak i nešto pojeftnio, ali kako je objasnio nema uslova da se potrošačima snizi cena, jer je ona već dugo nerealno niska.

Najavljujući da će u drugoj polovini februara biti nastavljeni razgovori sa ruskim partnerom, Bajatović je rekao da bi mogao da se očekuje i dodatni popust na cenu gasa za našu zemlju.

Prema njegovim rečima, do kraja marta može se očekivati prvi nacrt ugovora sa Rusima o dugoročnom, odnosno desetogodišnjem snabdevanju Srbije gasom, koje bi najpre trebalo da razmotri Vlada Srbije kako bi se stekli uslovi za potpisivanje tog sporazuma.

"Kada sporazum verifikuju odgovarajući državni organi dveju zemalja, biće stvoreni uslovi za potpisivanje tog ugovora", naveo je Bajtović.

Govoreći o pregovorima sa Mađarima za smanjenje transportnih troškova za gas kroz tu zemlju, Bajatović je istakao da ukoliko ovih dana ne bude ostvaren dogovor sa Mađarima o smanjenju transportne cene gasa "Srbijagas" će zatražiti sudsku arbitražu u Cirihu.

"Ishod te arbitraže odrediće buduću saradnju 'Srbijagasa' i mađarskog transportera", rekao je Bajatović.

Generalni direktor "Srbijagsa" je objasnio da ugovor između tog preduzeća i mađarskog partnera nije kršen, dodavši da na osnovu evropskih direktiva "Srbijagas" ima mogućnost da snizi cenu transportnih troškova kroz Mađarsku.

Predsednik koncerna "PSP-Farman" Branislav Grujić rekao je da se o tom konzorcijumu razgovaralo više od godinu dana i da je projekat dobio podršku predsednika Slovenije i Srbije, sa ciljem da se objedine građevinske firme sa prostora bivše Jugoslavije.

Grujić je naglasio da konzorcijum raspolaže velikim resursima i da uz pomoć države može da realizuje velike projekte na trećim tržištima, a to su Bliski Istok, zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza, Afrike, odnosno sva ona tržišta na kojima su tradicionalno radili građevinari bivše Jugoslavije.

Grujić je istakao da konzorcijum već ima nekoliko zajedničkih projekata i najavio da je u planu uključenje građevinskih kompanija iz drugih republika bivše Jugoslavije, najpre iz Bosne i Hercegovine, koja raspolaže kvalitetnim kadrovima u građevinskoj industriji.

Prvi čovek "PSP-Farmana" naglasio je da konzorcijum za građevinarstvo ima više od 30.000 zaposlenih, godišnji obrt veći od četiri milijarde evra i da raspolaže zdravim kompanijama koje su spremne da realizuju velike projekte na trećim tržištima.

On je rekao da su sa srpske strane u konzorcijumu građevinske firme niskogradnje i visokogradnje, proizvođači pratećim meterijala i opreme, dok su iz Slovenije to uglavnom isporučioci opreme, što omogućuje da konzorcijum ima kompletnu ponudu.

Predstavnik korporacije "Hidria" iz Slovenije Istok Seljak koji je takođe jedan od kopredsednika konzorcijuma izrazio je očekivanje da će "Feniks odlično da leti" i da će se snaga individualnih kompanija dobro ujediniti.

On je rekao da "Hidria" ima odlične rezultate na tržištima zapadne Evrope i da ujedinjenjem sa srpskim kompanijama, koje imaju velike poslove na istoku, mogu da realizuju projekte vredne više milijardi evra.

Potpisivanju akta o osnivanju konzorcijuma prisustvovao je ambasador Slovenije u Srbiji Franc But koji je rekao da je vreme krize dobar znak da se razmišlja o budućnosti i novim projektima i da je dobro da se baš u to krizno vreme kompanije iz dve zemlje zajednički angažuju na trećim tržištima.

Konzorcijum pored "PSP-Farmana" čine i srpske kompanije "Gemaks", "Napred", "Putevi Užice", "Jedinstvo Užice", "Deneza M inženjering", "Gradina", "Lemić grupa", kao i slovenače "Fragmat," "Gorenje", "Helios," "Hidria," IMP.

Na svečanosti je najavljeno da se uskoro očekuje osnivanje Upravnog i nadzornog odbora konzorcijuma.

Nezaposleni se žale da vrlo često ne dobiju ni poziv za razgovor za zaposlenje, a poslodavci pak kažu da nisu zadovoljni ponudom.

Marija Miloradović iz Kruševca već dvadeset godina nema posao. Završila je srednju hemijsku školu u vreme kada je taj tip industrije bio veoma razvijen u njenom gradu. Vreme se, međutim, promenilo i hemijska industrija nije više tako razvijena, tako da je ona na birou sada već dve decenije.

Iako se u međuvremenu javljala na sve moguće oglase za posao, niko je nije pozvao ni na razgovor.

Ista iskustva kada je reč o traženju posla ima i Tanja Popov Tapavički iz Zrenjanina. Iako je magistrirala tehničke nauke, nije uspela da nađe posao jer je, po sopstvenom priznanju, "prekvalifikovana".

"Ako Vas zaposlimo, bićete obrazovaniji i od direktora i od vlasnika", prepričava Tanja jedan od razgovora za posao.

"Visokokvalifikaovana radna snaga je najugroženija, jer i strani investitori traže nekvalifikovanu radnu snagu", ocenio je predsednik Udruženja korporatiovnih direktora Toplica Spasojević.

Spasojević kaže da su ekonomske prilike vrlo nepovoljne i za poslodavce i za one koji traže posao, a kako su nameti sve veći, mnogi poslodavci su prinuđeni da otpuštaju radnike kako bi smanjili troškove poslovanja.

"Ovo je jedan trend povećanja nezaposlenosti i to je odraz krize u Evropi, a kod nas je još komplikovanije, jer se smanjuju privredne aktivnosti, budžeti vlade su iscrpljeni i to još više brine", objasnio je Spasojević.

Ništa bolje prognoze nema ni direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Dejan Jovanović.

Iako napominje da je tokom protekle godine 180.000 ljudi pronašlo posao, Jovanović podseća da je država ove godine izdvojila manje sredstava za podsticanje zapošljavanja.

Napominje da je čak i Nacionalnoj službi potrebna dodatna pomoć, jer samo jedan savetnik obučava 1.300 nezaposlenih kao da napišu biografiju i pripremajući ih za poslovne razgovore.

"Nezaposleni treba da se dodatno edukuju i pripreme za traženje posla", kaže Jovanović.

Dokvalifikacija (ni)je rešenje

I dok poslodavci tvrde da nezaposleni nisu spremni da se dodatno usavršavaju i menjaju struku, oni koji posao traže to demantuju.

Tanja Popov Tapavički kaže da ponuda za prekvalifikaciju nije odgovarajuća i da je uglavnom namenjena ljudima bez obrazovanja ili sa nižim obrazovanjem.

"Ako želim da se prekvalifikujem, a to je ispod moga nivoa obrazovanja, to nije prihvatljivo. Da sam htela da budem frizerka - ne bih studirala ", objašnjava Tanja.

Takve probleme ne može da reši samo Nacionalna služba za zapošljavanje, odgovara direktor NSZ i dodaje da je visokoobrazovane osobe teže prekvalifikovati i da taj proces košta mnogo više.

"Jako je važno ljude ranije usmeriti, a na tome treba da radi i Ministarstvo prosvete, da na vreme pravi pravi prognoze i ranije projektuje koliko će kadrova školovati u kojoj oblasti", zaključuje Jovanović.

U suprotnom, finansijske institucije poput Evropske banke za obnovu i razvoj preuzele bi većinski udeo u vlasništvu Komercijalne ili Čačanske banke.

Kriza je idealno vreme za kupovinu banaka, ali umesto da država sada povrati deo vlasničkih udela u domaćim bankama, zbog nedostatka novca postoji realna opasnost da ga izgubi.

"Ove odluke na tržištu kapitala kao što je dokapitalizacija Komercijalne banke otvaraju pitanje da li će država bolje upravljati kad je većinski vlasnik, tj. koji je efikasniji model upravljanja kad je reč o vlasničkoj strukturi", kaže Zoran Grubišić, profesor Beogradske bankarske akademije.

Da li će se država odreći većinskog udela u domaćim bankama, stvar je strateškog opredeljenja i za sada se opredelila da ne prepušta banke strancima.

U Narodnoj banci kažu da je najvažnije da banka, bez obzira na to ko je vlasnik, bude sa zdravim kapitalom, ali ne zanemaruju ni pitanje ko je vlasnik.

Guverner NBS Dejan Šoškić smatra da je dobro da postoji vlasnička diversifikacija bankarskog sistema.

"Dobro je da postoje banke koje se ponašaju nezavisno od događaja na svetskom finansijskom tržištu, odnosno koje imaju veće učešće domaće vlasničke komponente", kaže Šoškić.

I nekoliko domaćih banaka koje nemaju strani vlasnički udeo očekuju da ih država dokapitalizuje. One kapital mogu da obezbede i na berzi emitovanjem akcija, ali posle decenije iskustva sa strancima čini se da je mnogo komfornije biti u krilu države.

Sa novom emisijom obveznica, država se zadužila za još tri milijarde dinara koje će, uz kamatu, kupcima vratiti za pet godina. Gotovo trećinu dinarskih obveznica, ovog puta kupili su stranci.

Rodoljub Pavićević iz Uprave za javni dug kaže da, prema prvom izveštaju, struktura kupaca upućuje na povratak stranih pravnih lica zainteresovanih za naše dinare, što je, kako kaže, veoma dobra vest.

Među domaćim kupcima prednjačila su osiguranja, banke i privatni penzijski fondovi. U njihovom posedu sada je više od polovine ponuđenih obveznica.

Andrea Simončeli iz "Delta đenerali osiguranja" kaže da su kupili dinarske obveznice u vrednosti od sedam miliona evra, kako za penzijski fond tako i za osiguranje.

"Moram da kažem da strategija dinarizacije koju sprovodi guverner Šoškić jeste dobra strategija i mi je podržavamo", kaže Andrea Simončeli.

Milan Kovač iz dobrovoljnog penzijskog fonda "Dunav" kaže da je njihova procena, s obzirom na to da se inflacija nalazi u padu, da je kamata od 14,7 odsto bila atraktivna za njihove klijente tako da je penzijski fond deo imovine uložio u petogodišnje obveznice.

Zbog toga što ih i zakon primorava da ulažu sa što manje rizika, ponuda državnih, dugoročnih obveznica, posebno je dragocena privatnim penzijskim fondovima.

Da će sličnih ponuda biti još, ukazuje i budžetski plan za ovu godinu, koji državi dozvoljava zaduživanje obveznicama i do 300 milijardi dinara.

Sporazum sa sindikatima podrazumeva, između ostalog, prevremeno penzionisanje starijih radnika uz odgovarajuće otpremnine, saopštila je informativna služba koncerna u Dizeldorfu, a prenela nemačka medijska kuća Dojče vele.

Sem toga predviđeno je osnivanje kompanije koja će se baviti prekvalifikacijom radnika koji su ostali bez posla i pružati pomoć u pronalaženju novog radnog mesta.

Zahvaljujući smanjenju broja zaposlenih, koje je planirano više meseci, gigant nemačke energetike će do 2015. godine uštedeti oko 9,5 milijardi evra.

Uprava koncerna je prinuđena na donošenje mera štednje zbog odluke vlade u Berlinu da postepeno odustane od atomske energetike.

Kako se navodi, sporazum treba da podstakne razvoj i realizaciju projekata u oblasti saobraćaja, poljoprivrede, prehrambrene, hemijske i farmaceutske industrije, informacionih tehnologija, kao i kapitalnih infrastrukturnih i energetskih projekata.

Dodaje se da je tim dokumentom obuhvaćena i tehnička pomoć eksperata specijalizovanih za obuku osoblja kao i nabavka mašina, opreme i materijala prilikom realizovanja projekata.

Sporazum o ekonomskoj i tehnološkoj saradnji potpisali su ministar ekonomije i regionalnog razvoja Srbije Nebojša Ćirić i ministar ekonomskog razvoja Azerbejdžana Šahin Mustafajev.

"Ovim sporazumom smo formalno otvorili mogućnost kreditiranja Koridora 11 na deonici Ljig - Preljina, pod izuzetno povoljnim uslovima", naveo je Ćirić.

Nebojša Ćurić je naglasio da srpski ekspertski timovi već pregovaraju sa predstavnicima Azerbejdžana i da ukoliko sve bude po planu, početak radova se očekuje krajem prvog kvartala ove godine.

Ćirić koji je bio u dvodnevnoj poseti Azerbejdžanu, kako se navodi u saopštenju rekao je da njegova poseta toj zemlji pokazuje visok nivo političkih, ekonomskih i prijateljskih odnosa dve zemlje, ali da se rezultati tek očekuju u budućnosti.

Prema podacima Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Srbije u prvih 11 meseci prošle godine izvoz u Azerbejdžan je bio 3,08 miliona dolara što je pad od 39,7 odsto u odnosu na isti period 2010. godine, dok je uvoz iz Azerbejdžana bio 114.000 dolara ili za 78,03 odsto manji.

Najznačajniji izvoznici iz Srbije u Azerbejdžan su Hemofarm Vršac, Evrotehna Kraljevo, koncern Farmakom Šabac, Buck Beograd, Farmanova Obrenovac, Galenika Beograd i Tarket Bačka Palanka.

Ukoliko u ovoj godini punjenje budžeta postane problematično. i Srbija bi mogla da se osloni na korekciju poreske stope.

"Ako je osnovica veća, ako je promet veći, za datu poresku stopu će doći do rasta prihoda. Ako je poreska osnovica manja, broj transakcija koje se oporezuju će biti manji uprkos povećanju PDV stope, a to će onda značiti pad prihoda", kaže profesor Beogradske bankarske akademije Mališa Đukić.

Ekonomisti upozoravaju da bi povećanje poreza najviše pogodilo najsiromašnije kategorije stanovništva, jer su porezi direktno povezani sa njihovom kupovnom moći.

U ovom trenutku malo je verovatno da će država posegnuti za povećanjem stope PDV-a. Kao prvo, promet u trgovini na malo posle više godina počeo je da se oporavlja. Drugo, neizvesno je da li bi se budžet na taj način izdašnije punio i treće - bio bi to snažan cenovni šok za stanovništvo.

Krhki ekonomski pokazatelji koji se najviše oslanjaju na smanjenje inflacije i stabilan kurs dinara mogli bi da budu ugroženi samo ako drastično padne ekonomska stopa rasta. Tako ćemo ostati pred dilemom: stati sa investicijama i rashodima ili povećati prihode.

Guvererner NBS Dejan Šoškić kaže da je uticaj PDV-a na inflaciju jednokratan kao što se desilo u Rumuniji, Hrvatskoj i drugim zemljama koje su radile korekciju PDV-a. 

"To je praktično jednokratni šok koji ostaje u godišnjoj meri inflacije dok se taj šok ne isključi iz godišnje osnove za izračunavanje inflacije", ističe Šoškić.

Ekonomska politika ne može više da se oslanja na dodatna zaduživanja, pa neće biti iznenađenje da već na jesen vlada predloži povećanje PDV-a.

Cena sirove nafte u narednom periodu zavisiće od dva faktora - prvo da li će Iran zatvoriti Ormuski moreuz u Persijskom zalivu za naftni transport, a drugo hoće li zemlje izvoznice nafte, u tom slučaju, moći da nadoknade petinu nafte koja dolazi iz Irana.

Predsednik Upravnog odbora Udruženja naftnih kopanija Srbije Zoran Obradović kaže da će sigurno doći do poremećaja u snabdevanju i porasta cena, i pored toga što će se oni truditi da tržištu ponude istu količinu sirove nafte.

U slučaju zatvaranja moreuza, postoje nagoveštaji da bi nafta svetskom na tržištu mogla da poskupi na 140 dolara, navodi profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Vladimir Krulj.

"Ono što možemo videti sa stanovišta maloprodaje je da je cena već porasla svuda, kako u Evropi, tako i u regionu", kaže Krulj.

Zbog budžetskih deficita i povećanja poreza i akciza, u većini evropskih zemalja derivati su već na istorijskom cenovnom maksimumu. Litar benzina i dizela košta od 1,5 do čak 1,70 evra.

I dok ima najava da će litar goriva dostići cenu od dva evra, za druge je to nerealno. Iako smo po cenama trenutno na sredini lestvice, poskupljenja svakako neće zaobići ni naše pumpe.

Direktor investicione firme "Citadel" Milutin Nikolić kaže da bi najpesimističniji scenario bio da cena sirove nafte skoči za 50 odsto.

"Skok sirove nafte ne znači automatski skok litra goriva na našim pumpama. Drugim rečima,  mislim da je opasnost da litar goriva na našim pumpama košta 200 dinara u ovom trenutku relativno daleka", kaže Nikolić.

Jedina olakšavajuća okolnost za Srbiju je što najviše kupuje rusku naftu tipa "ural", koja je za sada oko 10 odsto jeftinija.

Glavni ekonomista MMF-a Olivije Blanšar kaže da postoji opasnost da se kriza u evrozoni pogorša. "Zato bi evropske vlade trebalo da izbegavaju ekstremne mere štednje, i da se usredsrede na povećanje ekonomskog rasta, bez čega nema izlaska iz krize", kaže Blanšar.

Pad privrednog rasta direktno utiče na pad zaposlenosti. Posle tri godine krize u svetu je bez posla 200 miliona ljudi.

"Samo prošle godine 900 miliona radnika radilo je veoma predano za manje od dva američka dolara dnevno, što je blizu granice siromaštva. Dakle, svaki treći radnik u svetu je ili nezaposlen ili siromašan", navodi Stiven Kapsos iz Međunarodne organizacije rada.

Oporavak koji je počeo 2009. godine bio je kratkog veka, i sada ima 23 miliona nezaposlenih radnika više nego na početku krize.

"Ako se kriza u evrozoni brzo reši, u ovoj godini će biti milion nezaposlenih manje. Ako se situacija pogorša i stopa rasta spusti ispod dva posto, onda će nezaposlenost narasti do 204 miliona", kaže Stiven Kapsos.

Posebno brine što je bez posla gotovo 75 miliona mladih do 24 godine. Zapošljavanje postaje pravi izazov za sve, pa stručnjaci savetuju kreatore politika da deluju zajednički i odlučno kako bi umanjili nesigurnost na tržištu rada.

Šansu kažu, predstavlja privatni sektor koji može da postane motor za otvaranje novih radnih mesta.

Branislav Stanisavljević iz Pećinaca pre sedam godina dao je otkaz u "Elektrodistribuciji" u Rumi, od tada zaradu ostvaruje od tova svinja i teladi. Sve što poseje, namenjeno je stočnoj hrani. Prošle godine klanici je isporučio 30 tona svinjskog mesa.

"Cena tovljenika je 160 dinara, proizvođačka cena je 130 tako da razlika od 30 dinara zadovoljava", kaže Stanisavljević.

Stručnjaci očekuju da će i dalje da raste proizvodnja tog mesa. Međutim, proizvodnja junetine stagnira. Nema više podsticaja po utovljenom grlu, ukinute su i izvozne stimulacije. To je jedan od razloga što se čak tri puta više grla izveze još dok su telad, nego što se ostavi za tov u Srbiji.

Milomir Tošović vlasnik klanice "Kotlenik" iz Lađevaca smatra da država mora da obezbedi povoljne kredite sa grejs periodom od pet godina, kao i da se omogući da junad kupljena za tov budu upotrebiti za hipoteku.

Prošle godine na tržište Evropske unije izvezeno je samo hiljadu tona junećeg mesa. U Zapadnu Evropu i dalje ne možemo da izvozimo svinjsko meso. Istovremeno se otvaraju mogućnosti za izvoz na druga tržišta.

"U Srbiji trenutno ima dovoljan broj klanica koje mogu izvoziti u rusku federaciju, a kada bi to krenulo mislim da bi se povećala proizvodnja", kaže Milenko Đurđević, iz klanice "Đurđević" iz Pećinaca.

Da bismo odgovorili zahtevima Ruskih trgovaca za izvoz većih količina svinjskog mesa i prerađevina neophodno je, kako kažu dobri poznavaci prilika u stočarstvu, da se u što kraćem roku uvoz prasadi za tov i nazimica iz Zapadne Evrope oslobodi carinskih dažbina. Istovremeno postoje mogućnosti za izvoz junetine u Tursku.

Potencijalno povlačenje "Ju-Es Stila" sa tržišta u Srbiji može da dovede do velikih problema u samoj kompaniji i do prestanka rada, kaže premijer. 

"Moramo da vodimo računa kako o zaposlenima koji tamo rade tako o celini naše privrede, jer je do sada smederevska železara, odnosno kompanija "Ju-Es Stil" bila jedna od naših najvećih izvoznika, a isto tako je ona povezana sa mnogim dobavljačima iz zemlje tako da bi prestanak rada izazvao ogromne probleme u našoj privredi", istakao je Cvetković.

Premijer nije želeo da unapred spekuliše o mogućim rešenjima do kojih bi došla radna grupa naglasivši da će ona raditi "u najboljem interesu države, ekonomije i zaposlenih".

Radna grupa za "Ju-Es Stil Srbija" biće multiresorska i na njenom čelu će biti državni sekretar Ministarstva finansija Dušan Nikezić.

U grupu će, takođe, na nivou državnih sekretara ući i predstavnici Ministarstva ekonomije, Ministarstva trgovine, Ministarstva infrastrukture, Ministarstva rada i socijalne politike i republički javni pravobranilac.

Uticaj krize na kompaniju  

Govoreći o značaju kompanije "Ju-Es Stil Srbija" za srpsku ekonomiju, ministar Cvetković je istakao da je značaj veliki imajući u vidu njeno učešće u industrijskoj proizvodnji, veze sa kooperantima, učešće u izvozu, odnosno da je reč o jednom od najvećih izvoznika, "tako da je zaista veoma važno da se jasno opredeli strategija šta dalje raditi".

Cvetković je istakao da se i na primeru kompanije "Ju-Es Stil Srbija" jasno ispoljava uticaj svetske ekonomske krize na privredu Srbije.

"Vlada već mesec dana vodi intenzivne razgovore sa predstavnicima 'Ju-Es Stila' i oni su uvek imali stav da je ova vlada učinila sve što je mogla i da, praktično, oni imaju problema sa opštom svetskom recesijom i da to jeste problem koji oni ne mogu da razreše", ukazao je Cvetković.

Kompanija "Ju-Es Stil Srbija" saopštila je ranije da su njeni finansijski rezultati neprihvatljivi i da nastoji da istraži sve mogućnosti da bi se trenutna situacija poboljšala.

Ekonomska situacija u Evropi, naročito u Južnoj Evropi gde se nalaze i postrojenja "Ju-Es Stil Srbija", veoma je teška, dodaje se u saopštenju.

Bez dodatnog zaduživanja 

Vlada Srbije se prilikom eventualne kupovine "Ju-Es Stila Srbija" neće dodatno zaduživati, već će novac biti obezbeđen preraspodelom u budžetu, izjavila je potpredsednica Vlade Srbije Verica Kalanović.

Potpredsednica Vlade rekla je da će Vlada obezbediti da "Ju-Es-Stil" radi određenim kapacitetom, zato što je to veliki sistem koji utiče na privredu cele zemlje i ne sme da bude prepušten sam sebi.

Kalanovićeva je kazala da se slična stvar dešava i u Hrvatskoj gde je vlada stala iza železare u Sisku pošto je američki vlasnik odlučio da se povuče.

"Ju-Es Stil Srbija" je 9. januara skratio radnu nedelju, tako što većina zaposlenih u kompaniji ima jedan dan plaćenog odsustva nedeljno, uz naknadu za taj dan u iznosu od 60 odsto od njihove pune zarade. Kako su tada objasnili iz te kompanije, trenutna ekonomska kriza značajno je uticala na tržište čelika i na porudžbine kupaca.

Kompanija, pored smederevske železare, ima još tri celine: u Šapcu, Kučevu i Luku Smederevo, a zapošljava oko 5.400 radnika.

Državni sekretar u Minsistarstvu finansija Vuk Đoković kaže da Srbija raspolaže značajnim budžetskim rezervama i da je potrebno novo zaduživanje, novo finansiranje samo za ono što je republički deficit.

"Staro zaduživanje jesu hartije od vrednosti, a praksa u poslednje tri godine pokazuje da velike banke funkcionišu tako da kada njima dospeju te pare, one ih plasiraju u slične hartije od vrednosti", kaže Đoković.

Ekonomista Boško Živković kaže da problem može nastati ako ne bude bilo dovoljno novca za kupovinu tih hartija.

"U tom slučaju se moraju tražiti neka druga rešenja. Verovatnoća da se to dogodi nije mala,  evropsko bankarstvo je u ozbiljnim problemima", kaže Živković.

Uz nedovoljan rast privrede i finansijske probleme evropskih zemalja, i u NBS upozoravaju da bi vraćanje dugova moglo da bude dovedeno u pitanje.

"Mislim da je u pitanju vrlo ozbiljan problem i nadam se da Ministarstvo finansija aktivno radi na održivim strategijama koje bi bile alternativne postojećem planu za 2012. godinu",  kaže guverner Dejan Šoškić.

Prema njegovim rečima, smanjivanje rashoda i povećanje prihoda su alternative.

Vuk Đoković je kategoričan da se investitori vraćaju u Srbiju i da ono što pričaju zli jezici nije tačno.

Na apel Narodne banke Vladi da se potrudi da se nastavi aranžman sa MMF-om, pre svega zbog cene kredita i poruke koja se šalje investitorima, u Ministarstvu finansija kažu da aranžman nije ni prekinut, a da je do zastoja došlo zbog neslaganja oko zaduživanja i garancija za kredite.

Ovim zajmom dodatna sredstava biće raspoloživa pod povoljnim uslovima za finansiranje privrednog razvoja i kreditiranje malih i srednjih preduzeća i preduzeća srednje tržišne kapitalizacije (od 250 do 3.000 zaposlenih), što će doprineti privrednom rastu u uslovima finansijske krize i otvaranju novih radnih mesta u zemlji, saopštila je Narodna banka Srbije.

Na taj način pruža se podrška izvozno orijentisanim preduzećima, automobilskoj industriji, medijima, kao i prioritetnim projektima, a sredstva se odobravaju s ročnošću do sedam godina, periodom počeka do dve godine, uz promenljivu ili fiksnu kamatnu stopu u zavisnosti od izbora krajnjih korisnika.

Sredstva druge tranše zajma realizovaće se preko posredničkih finansijskih institucija koje odabere Evropska investiciona banka, s kojima će Narodna banka Srbije kao agent Republike Srbije zaključiti finansijske ugovore.

Od sredine 2002. godine Evropska investiciona banka odobrila je Republici Srbiji ukupno 565 miliona evra putem četiri Apeks zajma, od kojih su tri u iznosu od 315 miliona evra u potpunosti realizovana kroz 462 kredita. Zahvaljujući tim sredstvima otvoreno je 3.811 novih radnih mesta.

Prognoza privrednog rasta je u oktobru 2011. godine bila 2,1 odsto, ali je sada snižena i iznosi 1,1 odsto, objavljeno je na sajtu Evropske banke za obnovu i razvoj.

EBRD ocenjuje da se srpska privreda stabilizuje, ali da je rast i dalje nizak.

Ekonomski rast je procenjen na oko dva odsto u 2011. godini, ali će verovatno biti niži u 2012. godini, dok je inflacija krajem 2011. pala na sedam odsto.

Predizborna potrošnja može kratkoročno da doprinese privrednom rastu, ali glavni rizici ostaju, uglavnom zbog izloženosti evrozoni, a i inflacija ostaje iznad nivoa koji beleže zemlje u regionu.

Nastavak podrške Međunarodnog monetarnog fonda obezbeđuje važnu zaštitu Srbiji od rizika, zaključuje EBRD. 

Prognoza rasta je snižena i Hrvatskoj, na jedan procenat sa 1,9 odsto u oktobru, Crnoj Gori na 1,9 sa 2,6 odsto, BiH na 0,5 sa 2,3 odsto i Makedoniji na 1,8 sa 2,4 odsto.

Evropska banka za obnovu i razvoj u Sloveniji u 2012. godini očekuje pad privrednih aktivnosti od 1,1 odsto dok je jesenas prognoziran rast od pola procenta.

Mrkonjić je izjavio da će deonice koje se rade na obilaznici oko Beograda od Batajnice do Dobanovca i od Orlovače i Bubanj Potoka do tunela Straževica biti završene do 1. maja ove godine i dodao da završetak radova u maju nema nikakve veze sa izborima i predizbornom kampanjom.

"U infrastrukturi se ne radi ništa zbog izbora, bar ne u ovom mandatu Vlade Srbije. Kad budete utvrdili da je bilo koji rok isforsiran zbog izbora, ja vas molim da onda mene prozovete", objasnio je Mrkonjić.

On je rekao da će nakon maja na obilaznici oko Beograda ostati još da se uradi deo od Straževice do Bubanj Potoka.

Kada te deonice budu završene neće biti više tranzitnog saobraćaja kroz Beograd.

Prema njegovim rečima, na Koridoru 10 završena su sva pitanja u vezi sa imovinsko-pravnim odnosima na dužini od 330 kilometara, urađeni svi projekti i obezbeđena sredstva, a putari će imati posla za naredne dve godine.

On je naveo da je završeno 180 kilometara autoputa, a da su na 130 otvoreni radovi i da će za godinu-dve biti završeno i kompletirano 330 kilometara autoputa.

Mrkonjić je najavio da je drugi prioritet vlade Koridor 11, odnosno autoput od Beograda ka moru, ka Boljarima i Crnoj Gori i da je deonica od Uba do Lajkovca već počela da se gradi.

Dve deonice od Obrenovca do Uba i od Lajkovca do Ljiga su u pripremi i ukupno 62 kilometra će se realizovati u narednih godinu i po dana, najavio je Mrkonjić i dodao da se sada pregovara sa stranim komanijama i stranim bankama da obezbede novac za taj projekat.

Govoreći o železnici, Mrkonjić je najavio da će 1. marta biti otvorena bar četiri ključna gradilišta i da se radi na Žeželjevom mostu u Novom Sadu, na mostu na Velikoj Moravi i da se priprema dokumentacija za početak radova na čvoru Beograd–Pančevo i beogradski Prokop.

Mrkonjić je rekao da će ceo ruski kredit biti usmeren ka železnici, koji će moći da se počne da se realizuje od 1. marta.

On je uveren da će brze pruge za brzine od 160 kilometara na čas biti prvi značajan projekat u idućoj i najvažniji projekat u narednih desetak godina.

Rok za dostavljanje konačnih obavezujućih ponuda za kupovinu kapitala preduzeća je 16. mart ove godine, a kao preduslov za podnošenje ponuda potrebno je uplatiti depozit ili dostaviti licitacionu garanciju u iznosu od 500.000 evra.

Uslovi za učešće na tenderu su da se potencijalni kupci bave proizvodnjom ili prodajom kamiona, autobusa, trolejbusa ili sličnih vrsta motornih vozila najmanje tri poslednje poslovne godine i da su ostvarili poslovni prihod od najmanje 20 miliona evra u 2010. godini.

U slučaju da je reč o finansijskom investitoru, njegova poslovna aktiva u 2010. godini treba da bude veća 25 miliona evra.

Na tenderu može da učestvuje i konzorcijum, a uslov je da su svi članovi konzorcijuma ostvarili ukupni poslovni prihod od dvadeset miliona evra.

Rok za podnošenje pisanog zatheva za kupovinu tenderske dokumentacije je 29. februar, dok će tenderska dokumentacija biti dostupna zainteresovanim licima od 13. februara ove godine.

Naknada za tendersku dokumentaciju iznosi 8.000 evra.

Fabrika automobila Priboj već je nuđena na tenderu, ali nije bilo zainteresovanih kupaca.

Ranije je bilo najavljeno da su Fabrike iz Kine, Sirije i Turske zainteresovane za privatizaciju pribojskog FAP, a delegacija kineske kompanije "Dong Feng već je bila u poseti FAP-u.

Guverner NBS Dejan Šoškić upozorio je, na konferenciji za novinare, da zastoj u pregovorima sa MMF-om može imati ozbiljne efekte na čitav niz makroekonomskih parametara Srbije.

On je istakao da u uslovima međunarodne finansijske nestabilnosti, koja će biti nastavljena i u ovoj godini, aranžman predstavlja dodatnu garanciju kratkoročne i srednjoročne makroekonomske stabilnosti zemlje.

"To se odražava ne samo na stabilnost deviznog kursa, to se odražava i na finansijsku stabilnost, potencijalno kroz uticaj deviznog kursa i na inflaciju. Dakle, u pitanju je dodatna garancija očuvanja makroekonomske stabilnosti naše zemlje", ukazao je Šoškić.

Prema njegovim rečima, aranžman sa MMF-om ima direktan uticaj na pad premije rizika zemlje i povoljnije finansiranje javnog duga Srbije, veći stepen raspoloživosti sredstava i nižu cenu finansiranja duga zemlje u narednom periodu.

Takođe, pojedine linije finansiranja koje su povoljnije od tržišnih, a dolaze od međunarodnih finansijskih institucija ili pojedinih zemalja vrlo često su uslovljene pozitivnim aranžmanom sa MMF-om, naveo je Šoškić.

On je naglasio da bi zastoj u pregovorima sa MMF-om negativno uticao na priliv investicija u Srbiju, kako stranih direktnih, tako i porfolio investicija.

Guverner je podsetio da je aranžman dodatna garancija poštovanja pravila fiskalne odgovornosti i kredibiliteta fiskalne politike koju Srbija vodi, kao i da je Vlada Srbije morala imati u vidu sve opasnosti i rizike koji se mogu pojaviti u ovoj godini, kada je početkom decembra 2011. MMF-u poslala Pismo o namerama i preuzela određene obaveze.

Šoškić je naveo i da Srbija poslednjih nekoliko kvartala ima tendencije u ekonomskoj aktivnosti koje su negativne ili "bliske nuli", "što nas dodatno može brinuti po pitanju ostvarenog ekonomskog rasta u ovoj godini"

"Ako imamo niži privredni rast, moramo da se pripremimo na to da ćemo imati i niže prihode u budžetu, što će dodatno naglasiti značaj finansiranja javnog duga i raspoloživost sredstava za njegovo finansiranje", precizirao je guverner.

On je istakao da, u slučaju da ekonomska aktivnost bude niža od projektovane, Srbija mora imati spremne alternative za finansiranje budžetskog deficita - smanjivanje rashoda ili povećanje prihoda kroz veću naplata poreza, bolju fiskalnu disciplinu, eventualnu reformu poreske politike

Šoškić je naveo da bi problem otplate javnog duga i pokrivanja budžetskog deficita mogao da bude vrlo ozbiljan i izrazio nadu da Ministarstvo finansija "aktivno radi na održivim strategijama koje bi bile alternativne postojećem planu za 2012. godinu".

Sastanak Izvršnog odbora MMF-a povodom prve revizije aranžmana iz predostrožnosti sa Srbijom, prvobitno zakazan za 23. decembar, odložen je jer usvojeni budžet Srbije za 2012. odstupa od parametara predviđenih programom, saopštila je u petak Kancelarija stalnog predstavnika MMF-a u Beogradu.

Konkretno, emitovanje državnih obveznica i garancija, kao i sprovođenje određenih investicionih projekata u suprotnosti su sa onim što bi bilo u skladu sa programom budžetskog deficita i javnog duga.

Kako se dodaje, predstavnici MMF-a će nastaviti razgovore sa srpskim vlastima u cilju nastavka programa kada bude dovoljno dokaza da se ponovo poštuje fiskalni program za 2012.

Novom Uredbom Vlade Srbije koja je objavljena u Službenom glasniku" 20. januara, a stupila na snagu dan kasnije, cene "fijat punto klasika" uz korišćenje programa staro za novo" i subvenciju od 1.000 evra sada su 5.799 evra za "fijat punto klasik aktual".

"Fijat punto klasik dinamik" A/C košta 9.099 evra, a "fijat punto klasik dinamik" LPG A/C 7.749 evra u dinarskoj protivrednosti na dan uplate.

Vlada Srbije povećala je na 1.000 evra subvencije za proizvodnju, odnosno kupovinu putničkih vozila domaće proizvodnje za sve tipove motora.

Prethodnom Uredbom iznosom od 1.000 evra subvencionisana je proizvodnja, odnosno kupovina "fijat punto klasika" s pogonom na tečni naftni gas (TNG), a sa 600 evra verzije s pogonom na bezolovni benzin i evrodizel, navedeno je u saopštenju.

Iz FAS-a podsećaju da program staro za novo" mogu da koriste vlasnici svih vozila proizvedenih pre 1. januara 2001. Stara vozila ne moraju biti registrovana, ni u voznom stanju.

Ekonomska situacija u Evropi, naročito u južnoj Evropi, gde se nalaze i postrojenja Ju-Es-Stil Srbija, veoma je teška, dodaje se u saopštenju.

Ju-Es-Stil Srbija je 9. januara skratio radnu nedelju, tako što većina zaposlenih u kompaniji ima jedan dan plaćenog odsustva nedeljno, uz naknadu za taj dan u iznosu od 60 odsto od njihove pune zarade. Kako je tada objašnjeno, trenutna ekonomska kriza značajno je uticala na tržište čelika i na porudžbine kupaca.

Tada je saopšteno da će ova mera pomoći kompaniji da smanji troškove na pravičan i razuman način i ublaži uticaj ekonomske krize na zaposlene i članove njihovih porodica. Takođe je rečeno da će novi režim rada omogućiti kompaniji Ju-Es-Stil Srbija da u dovoljnoj meri zadovolji potrebe kupaca.

Kompanija, pored smederevske železare, ima još tri celine - u Šapcu, Kučevu i Luku Smederevo, a ukupno je zaposleno oko 5.400 radnika.

Pojedini beogradski mediji preneli su proteklih dana informacije po kojima je pred čelnim ljudima američke kompanije u Pitsburgu nekoliko opcija za dalje poslovanje u Srbiji - slanje zaposlenih na kolektivni odmor, održavanje minimalnog procesa rada, otpuštanje radnika, a spekuliše se i o prodaji Ju-Es-Stil Srbija.

"Mi smo u proteklih nekoliko godina svake godine investirali novac sa željom da VTI ponovo bude lider, ne samo u regionu, nego i šire", istakao je Šutanovac posle prezentacije mogućnosti te vojno-naučne ustanove ambasadorima i vojnim izaslanicima akreditovanim u Srbiji.

Ministar je ocenio da je taj institut "srce i mozak" odbrambene industrije Srbije i podsetio da je, od svog osnivanja, ta ustanova razvila oko 1.300 proizvoda iz oblasti naoružanja i vojne opreme ali i onih za civilne potrebe.

Šutanovac je dodao da su svi najveći izvozni projekti koje je ostvarila odbrambena industrija Srbije pokrenuti u VTI, istakavši da se posetom ambasadora i vojnih izaslanika otvara mogućnost nastavka međunarodne saradnje.

Govoreći o edukativnim kapacitetima VTI, ministar je rekao da je u prethodnom periodu 25 alžirskih oficira završilo poslediplomske studije na institutu, a da se uskoro očekuje nova grupa stranih starešina koji će svoje školovanje nastaviti u Beogradu.

Nakon obilska vazdušnog tunela, koji služi za ispitivanje aerodinamičkih osobina novih letelica i koji je jedini te vrste u ovom delu Evrope, Šutanovac je podsetio da je pred raspad SFRJ u institutu bio razvijan i višenamenski nadzvučni borbeni avion.

Prema njegovim rečima, Srbija ima stručnjake koji bi mogli da nastave taj projekat, ali država više nema ekonomske kapacitete za tako nešto. "Sve vodeće zemlje u svetu tako složene avione razvijaju u kooperaciji", naveo je Šutanovac.

Američka ambasadorka Meri Vorlik rekla je da je imala veliko zadovoljstvo da se upozna sa ogromnim mogućnostima instituta, dodavši da se nada će SAD ostvariti saradnju s tom ustanovom.

Ruski ambasador Aleksandar Konuzin je, za vreme prezentacije razvojnih projekata VTI, predložio da se izviđačke bespilotne letelice koje Srbija razvija nabave za potrebe rusko-srpskog humanitarnog centra koji se osniva u Nišu. "Radi se o opremi koja može da se koristi i u civilne svrhe, na primer, prilikom kontrole požara", dodao je Konuzin.

Prezentaciju mogućnosti VTI održao je direktor ustanove, pukovnik Zoran Rajić, koji je rekao da se u ovom trenutku radi na 35 projekata, među kojima je izdvojio bespilotne letelice "vrabac" i "pegaz", protiv-oklopni sistem "bumbar", samohodno vozilo artiljerije kalibra 122 milimetra.

Lagardova je u govoru u nemačkom savetu za inostrane poslove u Berlinu takođe zatražila da države za MMF izdvoje dodatnih 500 milijardi dolara, usled toga što ta organizacija pokušava da pomogne zemlje pogođene krizom, prenela je agencija AFP.

U slučaju da političari ne urade ono što je neophodno, čelnica MMF-a upozorava da bi svet mogao da sklizne u "situaciju sličnu onoj iz tridesetih godina prošlog veka", kad je vladao izolacionizam, što je rezultovalo Velikom depresijom, a zatim i svetskim ratom.

Ona je pohvalila to što je u evrozoni već postignuto dosta toga, ali je dodala da dosad dogovorene mere "čine delove sveobuhvatnog rešenja, ali su to samo delovi".

Lagardova je istakla da krizom pogođena zona evra mora da se fokusira na ponovno ostvarivanje privrednog rasta, kao i ojačavanje brane protiv širenja dužničkih problema i bližu političku i ekonomsku saradnju među članicama.

Izvršna direktorka MMF-a je indirektno pozvala ECB da radi podsticaja ekonomskog rasta snizi kamatne stope, koje su već na rekordno niskom nivou.

"S obzirom na nagli pad inflacije, dodatno i pravovremeno labavljenje monetarne politike bi bilo od velike važnosti", istakla je Kristin Lagard.

"Potreban nam je veći zaštitni zid. Bez toga bi zemlje poput Italije i Španije, koje zapravo nisu u stanju da vraćaju svoje dugove, mogle da postanu nesolventne zbog neodrživo visokih troškova zaduživanja", izjavila je Lagardova.

Predložila je da sredstva koja preostanu u privremenom Evropskom fondu za finansijsku stabilnost budu prebačena u stalni fond ESM, koji bi trebalo da stupi na snagu sredinom godine.

Kristin Lagard je takođe navela da bi "politički dogovor o uvođenju zajedničkih obveznica doprineo uveravanju tržišta u buduću održivost evropske ekonomske i monetarne unije".

Na prodaju se nudi prodavnica u Knez Mihailovoj ulici površine 2,746,77 kvadrata čija procenjena vrednost iznosi 16,79 miliona evra, kao i poslovni prostor u Cara Dušana od 795,30 kvadrata, čija je procenjena vrednost 1,98 miliona evra.

Odmaralište u Belanovici se, takođe, nudi na prodaju, a procenjena vrednost tog objekta je 322.100 evra, zatim fabrika u Lazarevcu od 3.893 kvadrata (1,68 miliona evra), fabrika u Svilajncu od 2.976 kvadrata (1,14 miliona evra), fabrika u Kovinu od 3.761 kvadrata (1,45 miliona evra), fabrika u Aranđelovcu od 857 kvadrata (416.850 evra).

Kako se navodi u oglasu, procenjena vrednost nije minimalno prihvatljiva vrednost, niti je na bilo koji drugi način obavezujuća ili opredeljujuća za ponuđače prilikom određivanja visine ponude.

Imovina se kupuje u viđenom stanju, bez prava na naknadnu reklamaciju. Stečajni upravnik ne daje nikakve garancije, već učesnik mora sam da utvrdi kvalitet i namenu imovine.

Ovo nije prvi oglas za prodaju imovine Konfekcije "Beko", bilo je i ranijih pokušaja, ali niko nije iskazao interes za kupovinu tih objekata.

Podsećanja radi, mali akcionari bili su uporni u nastojanju da firma izađe iz stečaja, a da zatim formiraju većinski paket od 51 odsto akcija. Oni su sve vreme tvrdili da se priprema "neprijateljsko preuzimanje od strane tajkuna".

Kako su tvrdili akcionari za preostalu imovinu "Beka" pre svega za Robne kuće u Knez Mihajlovoj ulici "vlada veliko interesovanje kupaca" od kojih su neki i poznati biznismeni. Preduzeće "Beko" nalazi se u stečaju od 12. februara 2003. godine.

U Kopenhagenu nikad niste daleko od bajke. Bilo da obilazite čuvenu statuu "Male sirene", ili biciklom idete na posao duž bulevara Hansa Kristijana Andersena.

Ali zemlja koja je upravo preuzela predsedavanje Uniji, nema iluzije da će se čarolijom izvući iz evropske ekonomske krize.

"Danska ima ozbiljne probleme. Kod nas kriza nije toliko teška kao u nekim drugim evropskim zemljama, ali na nas utiče mali rast na našim izvoznim tržištima - kao što su Nemačka i Švedska. U mnogim evropskim zemljama više ne mogu da kupuju kao pre", kaže Margareta Vestager, ministar ekonomije Danske.

Stručnjaci kažu da Danska relativnu sigurnost tržišta može da zahvali odličnoj ekonomiji, koja je pre izbijanja krize imala čak pet odsto viška u predviđenom bruto domaćem proizvodu. Mada analitičari ukazuju da su veliki popusti u radnjama mali pokazatelj teškog stanja, naglašavaju da je Danska još daleko od ozbiljnih problema.

"Bruto domaći proizvod je bio iznad normalnog nivoa, zato nas njegovo smanjenje ne pogađa previše. Nismo ni blizu Italiji ili Španiji. Zapravo, Danska postaje neka vrsta utočišta, u zemlju i dalje ulazi kapital", kaže Hans Vita Jakobsen, profesor Univerziteta u Kopenhagenu.

Iako ima strahovanja da će i Danska osetiti ozbiljnije posledice krize, ekonomisti hrabre javnost govoreći da zemlja ima načine da odoli: znanje, iskustvo, posvećenost jedinstvenom tržištu i sposobnost da nalazi nova rešenja.

Iznad svega, tu su ulaganja u nauku i obrazovanje, koja će tržište rada učiniti fleksibilnijim i otvorenim za mlade.

Da li takvi programi mogu da pomognu kraju gde je 12.500 lica na evidenciji nezaposlenih, od čega je gotovo polovina starosti između 30 i 50 godina, a rudarski sektor koji je bio nosilac razvoja u restrukturiranju.

Svaka dama voli lepo da izgleda, ali kada se steže kaiš, najpre se odričemo usluga profesionalaca i okrećemo paroli sam svoj majstor. Otuda i pitanje da li, pored postojećih, ima mesta i za nove kozmetičke salone.

U jednom borskom kozmetičkom salonu kažu da se kriza oseća, ali smatraju da je tako i u drugim delatnostima.

"Nije to nešto od čega može sjajno i bajno da se živi", kaže Jasmina Janošević, vlasnica kozmetičkog salona.

Uprkos tome što se na evidenciji nezaposlenih u borskom okrugu nalazi šest kozmetičara, u Nacionalnoj službi za zapošljavanje kažu da su između ostalih upravo frizeri i kozmetičari - zanimanja koja se visoko kotiraju na listi želja nezaposlenih za prekvalifikaciju.

"U 2010. i 2011. godini nije bilo prijava od strane poslodavaca za ovom vrstom zanimanja.  Takva lica uglavnom rade na crno", kaže Lidija Načić direktorka NSZ-a u Boru.

Pomoćnik ministra za ekonomiju i regionalni razvoj Dejan Radulović navodi da postoji interesovanje za prekvalifikaciju u dve opštine.

"S obzirom da konkurs još uvek traje, videćemo način realizacije tih projekata", rekao je Radulović.

U Privrednoj komori Zaječara smatraju da bi svrsishodnije bilo razvijati poljoprivredu, turizam i kožarsko-tekstilnu industriju.

"Prema poslednjem popisu 250.000 ljudi je u celom regionu u osam opština što samo po sebi govori da razvoj odrećenih vrsta usluga i razvoj samozapošljavanja i razvoj preduzetništva malih i srednjih preduzeća je samo po sebi nesvrsishodno", kaže predsednik Privredne komore Zaječar Bratislav Đorđević.

Mada je para manje nego prethodnih godina i ove je preko Ministarstva ekonomije za početnike u biznisu obezbeđeno milijardu dinara, koliko i za nerazvijena područja, a pokreće se i nova kreditna linija namenjena razvoju ženskog preduzetništva.

Štednja, štednja i opet - štednja, tako bi se mogla opisati ekonomska filozofija država u ovogodišnjim kasama širom Unije. Recept za ozdravljenje ekonomija američkog nobelovca Džozefa Štiglica, međutim, sasvim je drugačiji - potrebno je potrošnjom pokrenuti rast, a potom brinuti o manjku u budžetu.

Kao neke od prednosti potrošnje navode se veća proizvodnja i prodaja, veći izvoz i brže otvaranje radnih mesta. Kao nedostaci - veće zaduživanje, manjak u kasi, rast uvoza i veća opasnost od inflacije.

Za stezanje kaiša kao prednosti ističu se smanjenje minusa u kasi i troškova, kao i smanjenje zaduživanja i inflacije. Nedostaci su stagnacija ili spor privredni rast, spor rast zarada i, između ostalog, manje novca za subvencije privredi i poljoprivredi, što umanjuje njihovu konkurentnost.

"Nema apsolutno dobrog leka, već se bira između dva koja su manje loša. Za mene je bolja investiciona potrošnja", rekao je profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju Mihajlo Crnobrnja.

Nejednaka proizvodnja i potrošnja

Ekonomista Nebojša Savić navodi da to za Srbiju i nije baš dobro rešenje, jer "mi i dalje trošimo više nego što privređujemo".

Iako je i srpski budžet najavljen kao štedljiv, mnogo kritika ima na račun toga da država ne štedi i da troši na sve više nego na investicije.

Profesor Ekonomskog fakulteta Boško Živković saglasan je da Srbija troši više nego što zarađuje. On smatra da je stoga neophodna štednja i u privatnom i u javnom sektoru.

"Ja bih više voleo potrošnju, nego stezanje kaiša. Ali, sada je stezanje kaiša uslov da bi bila veća potrošnja, a ne obrnuto", rekao je ekonomski savetnik premijera Jurij Bajec.

Ipak, za sada je izvesno da će evropski lideri, uprkos ovim sumornim prognozama, nastaviti da štede evre. A kada je reč o dinarima i srpskim zvaničnicima, čini se da će najveća briga biti kako dodatno da se ne zaduže da bi trošili, što je u izbornoj godini uvek veliko iskušenje.

Ukupna robna razmena Srbije i Ruske Federacije iznosila je nešto više od tri milijarde dolara, za 25 odsto više u odnosu na 11 meseci godinu dana ranije, rekao je za Tanjug stručni saradnik u PKS Dejan Delić.

Delić je dodao da je i uvoz iz Rusije povećan za oko 17 odsto, sa nominalnom vrednošću od 2,25 miliona dolara.

Rusija je šesti izvozni partner Srbije, sa učešćem od oko 6,9 odsto, a prvi uvozni sa učešćem od oko 12,6 procenata. Pokrivenost uvoza izvozom iznosi oko 33 odsto.

Na rusko tržište najviše se iz Srbije izvoze podni pokrivači i tapete, jabuke, dizalice, olovni akumulatori, bakarne cevi, gume, lekovi.

Iz Rusije se najviše uvoze energenti - nafta i gas koji čine 80 odsto srpskog uvoza, zatim aluminijum, propan, ulja, cigarete.

Delić je naglasio da razmenu Srbije i Rusije karakteriše međusobna bescarinska trgovina za oko 99 odsto roba iz Carinske nomenklature.

Stručnjak PKS je podsetio da je u julu 2011. godine potpisan protokol kojim je dodatno liberalizovan Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Rusije iz 2000.

Protokolom se uvodi liberalizacija međusobne trgovine za sve vrste tepiha i podne pokrivače, nameštaj, registar kase, monitore i projektore, televizijske prijemnike, skrob i glikozni sirup, što otvara mogućnost za još veći plasman srpskih proizvoda na tržište najprostranije zemlje na svetu koju naseljava blizu 143 miliona stanovnika.

Rusija je članica Grupe 20 (G-20) najmoćnijih privreda u svetu, kao što sa Brazilom, Indijom i Narodnom Republikom Kinom i Južnom Afrikom čini BRIKS, grupu zemalja sa visokom stopom rasta.

Snižavanje kreditnog rejtinga u drugim zemljama ne utiče direktno na ekonomsku stvarnost i poziciju Srbije, ali se time u određenoj meri stvara nepovoljnija klima za investicije u tim zemljama i to na posredan način može da loše utiče i na dalje kreditiranje ovdašnjih banaka iz njihovih centrala, objasnio je Dugalić u izjavi Tanjugu.

"Da li će to zaista da se dogodi, teško je u ovom trenutku dati decidan odgovor zato što će oni procenjivati da li je njima unosnije da kreditiraju klijente u Austriji, u Italiji, ili da preko svojih banaka ovde zadrže kreditni potencijal, kreditne plasmane u Srbiji", precizirao je Dugalić.

"Mi još uvek nemamo neke bitne naznake da će u nekom kratkoročnom periodu do takvih prelivanja doći", dodao je Dugalić.

Veroljub Dugalić ističe da se kreditna aktivnost u Srbiji smanjuje u odnosu na ranije godine, jer banke imaju sve manje mogućnosti da pronađu klijente koji će na vreme otplaćivati svoje obaveze.

Učešće kredita sa kašnjenjem u otplati preko 90 dana kod preduzeća je dostiglo 22 odsto.

Prema Dugaliću, ključni problem banaka nije da li će imati dovoljno sredstava od svojih centrala - ukoliko se pojave dobri projekti, dobri klijenti, banke će uvek imati ili sopstveni kapital za kreditiranje ili ta sredstva mogu da pribave.

Generalni sekretar UBS je ocenio i da snižavanje kreditnog rejtinga devet članica EU nije preveliko iznenađenje i, prema njegovim rečima, "to je deo jedne velike strategije povratka investitora na teritoriju SAD".

"Posle snižavanja rejtinga najmoćnijoj ekonomiji na svetu prošlog avgusta, poljuljano je poverenje investitora i oni su već razmišljali da se malo više okrenu Evropi", naveo je Dugalić.

"I sad je usledio kontraudarac. Snižen je rejting i evropskih zemalja, a to znači malo veću nesigurnost za investicije većeg obima, posebno ako one dolaze van evropskog i američkog kontinenta, a najveće investicije sada dolaze iz arapskog područja i sa Dalekog istoka - Narodne Republike Kine, Japana", naveo je Dugalić.

Veroljub Dugalić smatra da to snižavanje rejtinga predstavlja blago upozorenje za velike investitore. "Naravno očekuje se dobar signal, da se oni opet vrate tamo gde su ranije najviše ulagali, a to znači u SAD", zakljičio je Dugalić.

Nenad Tomović iz Prokuplja ima 36 godina, završio je srednju poljoprivrednu školu, ali posla nema, pa kao sezonac povremeno radi građevinske poslove u Beogradu. Nosi se mišlju da se trajno preseli u glavni grad ukoliko mu se ukaže prilika.

Proizvodnja, potrošnja i investicije skoncentrisane su u velikim gradovima.

Ekonomista Miroslav Zdravković kaže da je osnovni način da se velike razlike između urbanih centara i ostatka Srbije smanje u investicionim radovima koji bi se radili što dalje od Koridora 10 i u subvencionisanju novih radnih mesta u onim delovima Srbije koji su i investiciono i na svaki drugi način pasivni.

Stanovnik Novog Beograda prošle godine mesečno je prosečno zarađivao oko 58.000 dinara. Stanovnik Gadžinog Hana gotovo tri puta manje.

U stvaranju bruto društvenog proizvoda beogradski region učestvuje sa 40 odsto, sledi region Vojvodine sa 26 procenata. Šumadija i zapadna Srbija po tim parametrima su duplo lošije od Beograda, a južna i istočna Srbija trostruko lošije.

Direktor Republičkog zavoda za statistiku Dragan Vukmirović smatra da nema za sada razloga da očekujemo pomake u bližoj budućnosti.

"Te promene mogu da nastanu tek promenama u ekonomiji, pre svega restrukturiranjem i otvaranjem novih radnih mesta koja mogu da budu posledica investicija i daljeg razvoja ekonomije u Srbiji", kaže Vukmirović.

Država pokušava da svima pruži jednake šanse. Ivica Eždenci, direktor Nacionalne agencije za regionalni razvoj očekuje da u martu bude gotov nacrt nacionalnog plana regionalnog razvoja, a da ga do kraja godine, u formi zakona, donese Skupština Srbije.

"To je krovni dokument koji će se kasnije razrađivati u regionalne razvojne strategije i programe finansiranja prioriteta koji treba da dovedu do promene slike regionalnih razlika razvijenosti i nejednakosti u Srbiji", kaže Eždenci.

Što je zemlja bliža članstvu Evropskoj uniji i u prvoj godini od pristupanja regionalne razlike se povećavaju, da bi se kasnije postepeno smanjivale zbog korišćenja novca iz evropskih fondova, pokazuju istraživanja.

Ugovorom su predviđeni radovi na rekonstrukciji i modernizacije pruge od niške stanice "Ćele Kula" do Staničenja u blizini Pirota u dužini od 60 kilometara i 13 km staničnih koloseka na delu pruge kroz Sićevačku klisuru.

Marković je naveo Vlada Srbije je prihvatila izveštaj o pregovorima s predstavnicima češkog konzorcijuma koji će zajedno sa domaćih firmama graditi taj deo železničkog Koridora 10.

"Na taj način su stvoreni uslovi da veoma brzo počnu završni pregovori između srpske i češke strane, pa možemo očekivati potpisivanje prvog ugovora početkom aprila", istakao je Marković.

Pruga od Niša do Dimitrovgrada je jedina na čitavom železničkom K-10 koja nije elektrificirana.

Češki konzorcijum će graditi prugu po ceni od 53 miliona evra bez komercijalnih troškova kredita koji iznose 7,25 odsto ili 3,85 miliona evra, a češke firme će učestvovati u radovima 33,82 odsto, objasnili su u Železnicama Srbije.

Iz Češke će biti isporučene šine, elastični pribor za pričvršćivanje, betonski pragovi i skretnice na betonskim i drvenim pragovima.

Železnice Srbije su uspele u pregovorima da snize početnu cenu za izvođenje radova za više od osam miliona evra i izbore se za manje učešće čeških firmi.

Taj aranžman će biti sproveden na osnovu međudržavnog sporazuma između Vlade Srbije i Vlade Češke iz 2010. godine, pa se ne realizuje na osnovu Zakona o javnim nabavkama.

Inače, za rekonstrukciju i modernizaciju 770 km pruge na trasi Koridora 10 kroz Srbiju potrebno je oko 4,6 milijardi evra.

To podrazumeva savremenu dvokolosečnu prugu za mešoviti putnički i teretni saobraćaj, kao i kombinovani transport na celoj dužini Koridora, uz projektovane brzine od 160 do 200 kilometara na čas.

Ministri finasija i predstavnici centralnih banaka članica G20 su u petak na samitu u glavnom gradu Meksika, koji od 1. decembra 2011. godine predsedava tom grupacijom, razmatrili zahtev MMF o povećanju sredstava te glavne svetske finansijske institucije za 500 milijardi dolara.

Na taj način bi MMF obezbedio sredstva za potraživanja zemalja članica radi prevazilaželja ekonomske krize u zoni evra, koje predstavlja pretnju po čitavu svetski ekonomiju.

Direktor Uprave trezora Meksika Žerardo Rodrigez na konfereciji za novinare održanoj posle samita naglasio je da je na skupu vođena samo "konceptualna debata o povećanju resursa MMF i da nije bilo govora o brojkama niti o bilo kakvim pojedinačnim potraživanjima".

"Diskusija o različitim metodama obezbeđivanja sredstava za dodatno popunjavanje fonda MMF podrazumevale su samo opšta pitanja kao što su kvote, najrasprostranjeniji način finasiranja, i bilaterane pozajamice", dodao je Rodrigez.

Na sastanku G20 bilo je reči o dnevnom redu rada grupe tokom predsedavanja Meksika koja se sastoji od pet glavnih tačaka, među kojima su jačanje sistema finansiranja i poboljšanje međunarodne finasijske strukture.

Izdavanje državnih obveznica i garancija i projektovana primena investicionih projekata u 2012. godini premašuju granice deficita i javnog duga predviđene programom, navodi se u saopštenju Kancelarije stalnog predstavnika MMF-a u Beogradu.

Prvi čovek MMF-a za Srbiju Bogdan Lisovolik nije mogao da kaže za koliko je povećana granica javnog duga. Savetnik premijera Jurij Bajec kaže da su zaduženja države, planirana budžetom za 2012. godinu, u skladu sa dogovorom sa MMF-om.

"Očekujem da će u razgovorima sa predstavnicima MMF-a, koji u Beograd dolaze početkom februara, biti otklonjeni razlozi zbog kojih je ta institucija odložila reviziju aranžmana iz predostrožnosti sa Srbijom", rekao je Bajec.

Bajec je istakao da je neopravdana bojazan MMF-a da u budžetu Srbije ima elemenata koji bi mogli da ugroze dogovorene granice budžetskog deficita i javnog duga.

"Planirane državne garancije odnose se na investicione projekte koji doprinose privrednom rastu, kao što su izgradnja gasovoda ili sistema za navodnjavanje", objasnio je Bajec. On je dodao da se u dogovorene okvire budžetskog deficita i javnog duga uklapa i planirano izdavanje državnih obveznica u vrednosti 300 miliona evra.

"To je maksimalni iznos zaduženja po osnovu izdavanja državnih hartija od vrednosti, u slučaju da bude teškoća u izmirenju tekućih obaveza budžeta, ali je moguće da taj iznos bude i manji", rekao je Bajec.

Pojedini stručnjaci kažu da je problem u tome što su iz meseca u mesec lošije prognoze o privrednom rastu u Evropi, pa je samim time moguće da MMF sumnja da će Srbija uspeti da pokrije manjak bez novog zaduživanja.

Mijat Lakićević iz nedeljnika Novi magazin kaže da bi MMF mogao da prihvati naša objašnjenja, ali za nas će biti problem to što su kretanja u Evropskoj uniji nepovoljna. Takođe, kako kaže, neće biti ostvareni planirani prihodi, a to povećava javni dug.

Predstavnici MMF-a saopštili su da će nastaviti razgovore sa Vladom Srbije i otpočeti reviziju kad dobiju dovoljno dokaza da je program za 2012. godinu u skladu sa fiskalnim pravilima dogovorenim prilikom sklapanja aranžmana.

Vlada i MMF su prošle godine dogovorili 18-mesečni sporazum iz predostrožnosti, vredan 1,1 milijardu evra, koji se bazira na budžetskom deficitu za ovu godinu od 4,25 odsto i rastu BDP-a od 1,5 odsto.

Drugo mesto pripalo je nemačkom "Folksvagenu" sa 8,16 miliona prodatih automobila, dok je sa prvog na treće mesto pao japanski gigant "Tojota" sa 7,9 miliona prodatih automobila.

"Dženeral Motors" je zabeležio ukupan skok prodaje od 7,6 odsto, odnosno više od 11,4 odsto na američkom tržištu i 4,4 odsto na evropskom.

Povratak američkog džina dolazi samo tri godine nakon što je kompanija iz Detroita objavila bankrot 2009. godine, kada je Kongres "uskočio" sa spasonosnim finansijskim paketom.

Izvršni direktor Den Akerson rekao je da, iako je kompanija zauzela prvo mesto po prodaji kola, prioritet nije broj prodatih automobila već profit koji se ostvaruje od njihove prodaje.

"Moramo da se fokusiramo na profite, a ne samo da postavljamo brojeve na tablu", istakao je Akerson.

Dok jednom ne smrkne...

Koliko god bio senzacionalan veliki povratak "Dženeral Motorsa" mora se uzeti u obzir i činjenica da je "Tojota" imala veliki problem sa silama koje nemaju veze sa onim tržišnim.

Naime, japanski gigant suočio se sa padom proizvodnje zbog katastrofalnog zemljotresa marta 2011. godine, cunamija i nuklearne krize u Japanu.

Kao da to nije bilo dosta, Tajland, na kojem japanske kompanije imaju ogromne pogone za proizvodnju, pogodile su višemesečne poplave i zastoj u proizvodnji.

Najveći japanski proizvođač automobila podigao je proizvodnju poslednjih meseci i popunio osiromašene zalihe i namerava da poveća proizvodne kapacitete na tržištima zemalja u usponu, kao što su Brazil i Kina.

Stručnjaci, međutim, kažu da će i pored toga "Tojota" biti suočena sa oštrom konkurencijom na putu oporavka na tržištima na kojima su konkurentske kompanije već preuzele deo "kolača".

Analitičar "Džej Pi Morgana" Kohei Takahaši smatra da rangiranje položaja na lestvici najuspešnijih prodavaca nije toliko bitno, koliko činjenica da "Tojota" mora da usvoji strategiju podsticanja isporuka.

Takahaši podseća da se "Tojota", u proizvodnji manjih automobila za tržišta zemalja u usponu, našla iza rivala poput "Nisana".

Za sada "Tojota" nije saopštila prognozu poslovanja grupacije u ovoj godini, ali očekuje skok isporuka od 20 odsto, na rekordnih 8,48 miliona vozila.

"U skladu sa zahtevom ruskog premijera Vladimira Putina, odlučeno je da se ubrza početak realizacije projekta", saopštio je "Gasprom". Putin je 30. decembra uputio zahtev za raniji početak izgradnje.

"Detaljan plan mera za početak izgradnje gasovoda 'Južni tok' predviđa da se to ne dogodi 2013. godine, kako je bilo predviđeno, već u decembru 2012. godine", navodi se u saopštenju.

Gasovodom, dugim 3.600 kilometara, ruski gas stizaće do evropskih zemalja, uključujući Grčku i Italiju, preko Crnog mora i Balkana.

Taj gasovod će Rusiji omogućiti da zaobiđe Ukrajinu, do sada glavnu tranzitnu zemlju čiji su sukobi zbog gasa sa Moskvom doveli do privremenih prekida isporuke gasa ka zemljama EU.

Najveći problem srpske privrede su pare. Bankarske pozajmice uz dvocifrene kamate, kažu privrednici, ne vode u rast već u ponor.

Razvojna banka bi trebalo da pomogne jeftinijim pozajmicama prvenstveno malim i srednjim preduzećima, za razvoj konkurentnosti i izvoza, za poljoprivredu, energetiku, infrastrukturu...

"Mislim da je najvažnije da počne sa radom i da će banka biti korektinvi faktor posebno za one grane i one teritorije koje nisu čisto komercijalne a jako su važne za društvo i državu s aspekta nezaposlenosti, regionalnog razvoja", rekao je Toplica Spasojević, ITM Grupa.

Za razvojnu banku ove godine u budžetu nema para, a u naredne tri godine trebalo bi da bude izdvojeno 400 miliona evra za njen minimalni kapital, što je nedovoljno, kažu privrednici.

"Zahtev srpske privrede i kompletne zajednice je da to bude minimum milijardu evra kako bi problem razvoja i konkurentnosti bio podignut i smanjen nivo tehničkog zaostajanja", rekao je predsednik Privredne komore Miloš Bugarin.

Državni sekretar u Ministarstvu finansija Dušan Nikezić smatra da je ta visina kapitala dovoljna, jer, kako kaže, to neće biti jedini izvor finanasiranja banke.

Preko Razvojne banke ići će krediti međunarodnih finansijera pa će ona imati mnogo više novca od 400 miliona evra kapitala. Sredstva će preko poslovnih banaka usmeravati u određene grane privrede, a banke će odlučivati kome će dati pozajmicu i snosiće rizik.

Međutim, u predlogu zakona stoji i da Razvojna banka izuzetno može i direktno da odobrava zajmove u ime i za račun države. Taj izuzetak, mogao bi da podstakne korupciju, upozoravaju pojedini stručnjaci.

"Ovaj tekst zakona ako bude usvojen u ovoj formi, upravo je protiv korupcije kakva postoji u sistemu. Ovako mi ne znamo šta se događa jer se državne pare troše na mnogo tačaka u sistemu, nema javnog polaganja računa, ne zna se koliko je kredita naplaćeno, ne zna se efikasnost upotrebe tog novca i mnogo toga se ne zna", rekao je Boško Živković, profesor na Ekonomskom fakultetu.

Ako poslanici narednog meseca usvoje Zakon o Razvojnoj banci, do kraja godine prestaće da postoje Fond za razvoj i Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza.

Goran Milovanović, podstanar i član Udruženja podstanara "Velegrad", kaže da je ljudima, prilikom donošenja odluke o uzimanju kredita, najvažnije da li će zadržati radno mesto kada prođe pet, sedam, deset godina.

"Svako ko je siguran u sebe i misli da može da zadrži radno mesto, treba da uđe u kredit, jer je mnogo lakše davati ratu za stan i živeti u svom stanu, nego živeti u tuđem stanu i plaćati nekom drugom", rekao je Milovanović.

Uredba Vlade je, kako ocenjuje, dobra, jer će sigurno podstaći mnoge koji su planirali kupovinu da se odluče na ovaj korak.

Dušan Uzelac, urednik portala "Kamatica" upozorava da kredit ipak vuče mnogo više od same rate. "Svako ko kupi stan, verovatno će hteti da ga opremi, a i sam proces pribavljanja dokumentacije prati set troškova", kaže Uzelac.

"Upravo su ti 'nevidljivi' troškovi ono na šta se ne računa mnogo. Na primer, overa u sudu košta od trideset do pedeset hiljada dinara, tako da je sve to nešto što iscuri iz tog kompletnog budžeta i upravo je sve to ono sa čime treba ljudi da se upoznaju", upozorio je Uzelac.

Aleksandra Damnjanović, pomoćnik Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, kaže da se donošenjem Uredbe država ponaša socijalno odgovorno.

"Imajući u vidu i trenutak u kome smo se našli i stanje na tržištu nekretnina i veliki broj podstanara, država je stvorila zakonodavni okvir u kome imamo najpovoljniji stambeni kredit uopšte", izjavila je Damnjanovićeva.

Pomoćnica ministra kaže da će efekti ove uredbe biti dvojaki, jer će pomoći građevinskoj industriji, ali će omogućiti i određenom broju građana da dođe do svog stana. Izdvojeno je milijardu i 200 miliona dinaraa, ukoliko tražnja bude velika, država će bezbediti dodatna sredstva, navodi Damnjanovićeva.

Za subvencionisane kredite moći će da konkurišu oni koji nemaju stan, a kupuju ga u novogradnji. Korisnik kredita, umesto dosadašnjih 10, treba da obezbedi pet odsto učešća, a država 20 odsto, što se vraća u poslednjih pet godina otplate i to bez kamate.

Maksimalna propisana kamata, umesto dosadašnjih 4,9, iznosi 4,5 odsto, plus šestomesečni euribor. Kredit se može otplaćivati do 70. godine života.

Francuska je zato rešila da osnuje industrijsku banku, jer komercijalne banke nerado finansiraju proizvodnju. To je najavio predsednik Nikola Sarkozi u pokušaju da odbrani svoj ekonomski program posle udarca koji mu je priredila američka agencija snižavanjem kreditnog rejtinga.

U svetu ima više od 70 agencija za ocenu kreditnog rejtinga, ali su globalno zastupljene samo tri američke. Iako navodno rade nezavisno, u Italiji su nedavno primetili povezanost njihovih prognoza sa promenama na berzi, pa je agencija Standard i Purs pod istragom.

Na tu agenciju je najkivniji Nikola Sarkozi, jer je Francuskoj snizila rejting uoči predsedničkih izbora, pa ih je opet kritikovao što menjaju odluke iz dana u dan. Međutim, i posle gubitka vrhunskog rejtinga, francuske državne obveznice prodate su bez problema u vrednosti od 9,5 milijardi evra.

Analitičar Gregori Mur kaže da je "očigledno da na Francusku ne gledaju kao na lošeg učenika, jer su joj kamatne stope na pozajmice čak i manje nego pre dve nedelje. Dobro je da se nije dogodila zbrka koje smo se plašili", smatra on.

Analitičari su zadovoljni što je i Španija uspešno položila prvi test posle sniženja kreditnog rejtinga, jer je prodala državne obveznice u vrednosti od 3 milijarde evra. Grčka, međutim, tek treba da se dokaže i da se sa privatnim kreditorima dogovori o zameni obveznica ako misli da joj evrozona poveća finansijsku pomoć i izbegne bankrot.

"Za Grčku nema izlaza osim dogovora sa privatnim kreditorima. Dogovor znači da nema opasnosti od nekontrolisanog bankrota, moguć je samo kontrolisani u okviru evrozone", ističe analitičar Nikos Hristodulu .

Štednja je najčešće upotrebljavana reč, ne samo u Grčkoj, nego u celoj Evropi. Zato je zaprepašćujući podatak koji se čuo u Evropskom parlamentu da se u zemljama dvadesetsedmorice tokom godine baci 89 miliona tona hrane, odnosno polovina proizvedene hrane ili skoro 180 kilograma po stanovniku.

U snežnim zlatiborskim padinama trenutno uživa oko 10 hiljada gostiju, od kojih je svaki peti skijaš. Domaćini očekuju da će snega još dugo biti.

Direktor Turističke organizacije Zlatibor Darko Đurović kaže da ski-centar Tornik radi punim kapacitetom, a organizovan je i prevoz.

"Rade i svi ski-liftovi na Obudojevici, tako da očekujemo izuzetno dobro skijanje i u nastavku zimskog perioda", kaže Đurović.

Zimskom sezonom zadovoljini su i ugostitelji. Radojica Ljubojević, ugostitelj na Zlatiboru, kaže da je u poslednje četiri godine ovo možda najjači zimski raspust koji su imali.

Na Goču tvrde da nikada nisu imali bolju zimsku sezonu. Inače, na ovu planinu u blizini Vrnjačke banje, uglavnom dolaze gosti iz okolnih mesta, Kraljeva, Trstenika, Kruševca.

"Kriza se ovde ne oseća, verovatno neće uzbrdo. Svi kapaciteti su nam popunjeni, čak i za  februar. Sve je ovde belo, čisto kao u bajci", kaže Ljiljana Martinović, upravnik Konaka dečjeg odmarališta na Goču.

Novo klizalište, novo sankalište  

Na Kopaoniku ove zime mnogo toga novog. Novo klizalište, novo sankalište i bord park, prvi u Srbiji. Svi hoteli na toj našoj planini su puni, a slobodnih mesta gotovo da nema ni u vilama za izdavanje kojih je poslednjih godina sve više.

Nikola Avram iz "MK Mauntin resort" kaže da da su se oni prilagodili krizi.

"Kopaonik je imao jedan udar pre tri godine kad nije shvatio da je kriza i doživeo je veliki šamar. Posle smo se reorganizovali i napravili novu politiku cena i krenuli u novom smeru i sad definitivno smo napravili ono što ljudi mogu da plate", kaže Avram.

Zbog problema koje je imao u snabdevanju strujom i vodom, novi hotel na Staroj planini morao je na kratko da bude zatvoren, samo nekoliko dana posle svečanog otvaranja. Ti problemi su sada prevaziđeni, pa hotel radi punim kapacitetom.

Pre nekoliko dana, nakon tehničkog pregleda, proradila je i gondola koja skijaše vozi od hotela do ski-staza.

"Ukazivanje pomoći u okviru novih programa Evropskog stabilizacionog mehanizma (ESM) biće od 1. marta 2013. uslovljeno ratifikacijom tog sporazuma", navedeno je u nacrtu, 10 dana pre samita EU na kome taj dokument treba da bude odobren, prenela je francuska novinska agencija AFP.

Pregovarači koji rade na tom sporazumu koji će potpisati 26 od 27 članica EU, sem Velike Britanije, pooštrili su mnoge njegove odredbe pred pregovore ministara finansija svih 27 članica u ponedeljak u Briselu.

U tekstu je prvi put predviđeno da zajmovi neće biti ponuđeni onim vladama koje odbiju da potpišu sporazum koji obavezuje članice da se pridržavaju izbalansiranih budžeta, dozvoljavajući samo minimalni deficit i to samo u izuzetnim okolnostima.

U Atinu je doputovala "međunarodna trojka", predstavnici Evropske Unije, Međunarodnog monetarnog fona i Evropske centralne banke. Tema pregovora sa vladom je novi paket pomoći posrnuloj grčkoj privredi.

Komesar Evropske unije za ekonomska i monetarna pitanja Oli Ren pozvao je boljestojeće članice evrozone poput Nemačke, da učine više kako bi pomogle tom bloku da prebrodi dužničku krizu.

Ren je u intervjuu nemačkom dnevnom listu "Zidojče cajtung", na pitanje da li države sa juga Evrope, prvenstveno Italija, imaju pravo da od Nemačke traže da učini više, rekao da "one prvo moraju da preuzmu odgovornost same za sebe".

Deo opzicije, ali i vlasti, smatra da ugovor o zakupu 113 hektara zemljišta nije u skladu sa zakonom.

Tri godine i tri meseca otkako je holandsko-američka kompanija "Komiko oil" potpisala memorandum o namerama za gradnju rafinerije u Smederevu, još nije potpisan ni ugovor o zakupu zemljišta.

Prvobitna ponuda od 282 miliona dinara za zakup je odbijena, pa je investitor udvostručio sumu. To je prihvatilo Gradsko veće, ali je skupština odbila. Ugovor nije podržao ni deo vlasti. Grupa građana "Pokret za Smederevo" jeste za investiciju, ali traži čvršće garacije.

"Imali smo predlog da to bude ili novi konkurs ili da se ugovor malo uredi i da se interesi grada kroz ugovor zaštite na većem stepenu", kaže Jasna Avramović iz "Pokreta za Smederevo".

Gradonačelnik Smedereva Predrag Umičević kaže da grad ne može da odbaci investiciju koja donosi otvaranje novih radnih mesta.

Ističe da će razgovarati sa koalicionim partnerima o tome da li je moguće izaći sa novim tekstom koji će dobiti potrebnu većinu.

"Znači nije stavljena tačka na Ugovor iz razloga što bi onda imali problem sa zemljom koju smo dobili od Vlade Srbije namenski za izgradnju ove rafinerije", naveo je Umičević. 

Deo opozicije je kategoričan da im rafinerija u gradu ne treba.

"Pozivam sve investitore koji ne donose prljavu tehnologiju, jer mi već imamo dovoljno problema sa zagađenjem vazduha ekologijom i ne bi nam trebale investicije koje dodatno zagađuju okolinu", kaže Milan Lukić iz Koalicije za bolje Smederevo.

Gradonačelnik je potvrdio RTS-u da je investitor obećao da će biti strpljiv do marta. U "Komiku" se još ne izjašnjavaju koliko će čekati i da li će tražiti drugu lokaciju za rafineriju.

Na pitanje da li "Komiko oil" ostaje u Srbiji, Radomir Radivojević iz te kompanije je odgovorio da ostaje.

Odustajanjem od gradnje rafinerije nafte, propala bi izgradnja i naftovoda od Pančeva do Smedereva, što je takođe deo ponude "Komiko oila".

Pravo na kupovinu stana, uz subvenciju države, imaće građani koji ne poseduju nekretninu, kao ni stambeni kredit, rekao je ministar prostornog planiranja Oliver Dulić na konferenciji za novinare posle sednice Vlade.

Učešće za kupovinu stana iznosi 25 odsto od cene, od čega je korisnik kredita obavezan da plati minimum pet odsto, a preostalu sumu obezbeđuje država.

Preostalih 75 odsto cene nepokretnosti, odnosno traženog iznosa kredita, obezbeđuje poslovna banka, a osigurava Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita.

Rok za otplatu sredstava iz budžeta Srbije je pet godina, a za otplatu kredita poslovne banke najviše 25 godina, što znači da je ukupan rok otplate 30 godina.

Kamatna stopa za korisnika kredita na deo koji se finansira iz budžeta na ime učešća iznosi nula odsto, a za deo kredita koji finansira banka maksimalna kamata je šestomesečni euribor plus 4,5 odsto na godišnjem nivou.

Maksimalni iznos kredita koji se može odobriti je 100.000 evra, a nepokretnost koja je predmet kupovine mora da bude novoizgrađeni objekat ili da je u postupku izgradnje.

Korisnik kredita ni njegov bračni drug, pojedinačno, ne mogu imati platu veću od 150.000 dinara. Tako je Uredbom povećan limit neto plate za 30.000 dinara. Za otplatu poslednje rate kredita starosna granica korisnika može da iznosi maksimalno 70 godina života.

Na primer, za stan od 40 kvadrata po ceni od 1.290 evra po kvadratu, čija je cena 51.600 evra, minimalno učešće je 2.580 evra, kredit banke 38.700, deo kreditiran iz budžeta 10.320 evra. Rata kredita u prvih 25 godina bila bi 254 evra, a od 25. do 30. godine otplate kredita 172 evra.

Na proleće dva velika stambena projekta

Ministar Oliver Dulić najavio je da će na proleće početi dva velika stambena projekta: jedan u novom naselju "Dr Ivan Ribar" na Novom Beogradu, drugi za izgradnju 1.700 socijalnih stanova u 12 gradova u Srbiji.

Dulić je rekao da će u naselju "Dr Ivan Ribar" biti izgrađeno oko 700 stanova. Trebalo bi da radovi počnu u martu i taj projekat će se realizovati po istom modelu kao izgradnja stanova u naselju "Stepa Stepanović" na Voždovcu, na mestu nekadašnje kasarne.

Ističući da se privode kraju pripreme za izgradnju socijalnih stanova u Srbiji, on je najavio da bi prvi radovi trebalo da počnu u narednih nekoliko meseci.

Odgovarajući na pitanje novinara da li će stanovi koji se grade u okviru Programa za podršku domaćem građevinarstvu biti preskupi, kao u naselju "Stepa Stepanović" gde je cena kvadrata 1.290 evra, Dulić je rekao da Građevinska direkcija Srbije ne ostvaruje profit u tom poslu, jer na tim lokacijama u Beogradu nije moguće graditi jeftinije stanove a da se poštuju sve procedure.

Federalni savet Švajcarske želi da izmeni propis o pranju novca kako bi se vlastima dozvolilo da stranim partnerima šalju "specifične finansijske informacije, kao što su brojevi bankarskih računa i podaci o transakcijama i stanju na računima", navedeno je u saopštenju Saveta.

To bi pomoglo u "borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma i ojačalo integritet Švajcarske kao finansijskog centra", prenela je agencija Frans pres.

Cilj tog predloga zakona je da proširi nadležnost švajcarske Službe za izveštaje o pranju novca, kako bi ona mogla da zahteva informacije od posrednika posle obavljene sumnjive transakcije.

Bern je u sredu odobrio taj predlog o izmeni zakona, koji će do 20. aprila biti na razmatranju u parlamentu.

Služba za izveštaje o pranju novca sada ne može da stranim partnerima dostavlja informacije, kao što su brojevi bankarskih računa, jer one potpadaju pod "bankarsku ili zvaničnu tajnu", ukazalo je ministarstvo.

Takva praksa je imala negativan uticaj na Švajcarsku, jer mnoge zemlje primenjuju princip reciprociteta i stoga ne dostavljaju bilo kakve informacije švajcarskoj službi.

Uz to je "Egmont grupa", koja predstavlja 127 finansijskih obaveštajnih službi, zapretila da će suspendovati Švajcarsku iz članstva, jer je ona jedina članica koja ne deli informacije sa vlastima svojih partnera.

U autokućama koje prodaju vraćena vozila tvrde da svake nedelje čak desetak vlasnika vrati ključeve vozila.

To se nekada događalo mesečeno, što je pokazatelj sve veće krize. Najviše se vraćaju vozila uzeta 2008. godine, kada je auto tržište bilo na vrhuncu.

Sada takva vozila posle četiri godine otplate koštaju koliko i nova, jer su, u međuvremenu, opet pojeftinila i do 30 odsto.

"Sada dolazite do toga da je vaš automobil, koji ste dužni da platite banci, skuplji nakon tri godine nego novi, koji se nudi, pa je logično da ga vratite banci", kaže Miloš Petrović, Srpska asocijacija uvoznika i delova.

U Udruženju lizing kuća kažu da situacija nije tako drastična i da prodavci na placevima, da bi reklamirali i svoja vozila iz uvoza, lako na njih stavljavju nalepnicu "Vraćeno iz lizinga".

Samo 10 do 20 odsto automobila na placevima su stvarno iz povraćaja i treba tražiti punu dokumentaciju o vozilu, da ne bilo prevara.

Nastavak otplate rate

Međutim, vlasnik koji vraća automobil u pojedinim slučajevima i posle vraćanja ključeva mora da strahuje koliko će rata morati da otplati.

"Kada se povrati predmet lizinga, sve do prodaje, ili novog lizinga, ukoliko postoji razlika, ta razlika mora da se nadoknadi", kaže Vlasitimir Vuković, predsednik Udruženja lizing kuća.

Prošla godina, slobodno se može reći, bila je godina kupovine automobila za keš. Od oko 29.000 kupljenih novih automobila, samo 8 odsto ili oko 2.200 kupljeno je na lizing.

"Ono kako mi možemo da objasnimo tu pojavu je isključivo strah stanovništva od gubitka posla, ili preteranog zaduživanja", kaže Željka Karić, Eurosumar Suzuki Beograd.

Potražnja za novim automobilima u decembru i početkom januara 30 odsto je niža nego prošle godine, kažu prodavci, i dodaju da više nemaju mesta za spuštanje cena, a da su kreditni uslovi sve teži.

Subvencija za popularni "punto" ukinuta je sa 31. decembrom, a kada će biti obnovljena, teško je reći, smatraju prodavci.

Prošle godine oko 50.000 ljudi angažovano je preko raznih projekata NSZ-a. Iz Zavoda planiraju da sa preplovljenim budžetom, nedostatak sredstava nadomeste pojačanim radom i nefinansijskim merama, poput sajmova zapošljavanja.

Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Dejan Jovanović kaže da će neki programi morati da budu smanjeni. "Ovih dana ćemo razmisliti da neki od programa bude ukinut, jer je budžet značajno manji", napominje Jovanović.

Vlada je odlučila da, pomažući privredu i poljoprivredu, pomaže zapošljavanje. Za aktivne mere NSZ-a izdvojeno je 3,4 milijarde dinara, što je 300 miliona dinara manje nego prošle godine.

Radmila Katić Bukumirić iz Ministarstva rada i socijalne politike napominje da će se u toku godine akcionim planovima zapošljavanja u okviru opština i gradova povećati taj nivo sredstava.

"Svi će učestvovati u kreiranju, podsticanju i finansiranju i sufinansiranju otvaranja novih radnih mesta, što mislim da je za ovu godinu adekvatnije rešenje", dodaje Radmila Katić Bukumirić.

Ekonomisti: Nastaviti subvencionisanje

Dosadašnje mere nisu povećale zaposlenost, pa zato i dalje treba aktivno subvencionisati otvaranje novih radnih mesta, posebno u ruralnim predelima, smatraju ekonomisti.

Ekonomista Miroslav Zdravković kaže da za Prokuplje i slične delove Srbije, zapošljavanje 600 ili hiljadu ljudi znači preporod, napominjući da bi aktivana politika trebalo da deluje u tom smislu.

"Neophodno je da se subvencioniše otvaranje novih radnih mesta u oblastima koja su udaljena od Koridora 10, u onim delovima Srbije koji su pasivni i koji sami nikad ne bi mogli da dožive ekonomski rast", smatra Zdravković.

Iako se u podsticanje zapošljavanja ulažu desetine milijardi dinara, svi se slažu da su ta sredstva nedovoljna.

Dok se u nekim zemljama EU godišnje ulaže 100 miliona evra u aktivne mere za zapošljavanje i prave pojedinačni planovi sa svakim nezaposlenim, kod nas je to, zbog velikog broja nezaposlenih, neostvarivo.

Kako se navodi u saopštenju NBS, odluka o daljem smanjenju referentne kamate Izvršni odbor je doneo imajući u vidu pad inflacije u Srbiji, kao i pojačanu fiskalnu i finansijsku neizvesnost na globalnom nivou, pre svega zbog krize u zoni evra.

Centralna banka ističe da je inflacija nastavila da pada i da je krajem 2011. godine bila nešto niža od očekivanja, dodajući da se očekuje da će se stabilizovati u trećem tromesečju 2012. godine.

Ciljana inflacija u ovoj godini je četiri odsto, uz moguće odstupanje od plus, minus 1,5 odsto.

Dodaje se da će kretanje referentne kamatne stope u Srbiji i dalje u najvećoj meri zavisiti od rizika u međunarodnom okruženju u oblasti fiskalne politike i njihovog uticaja na inflaciju.

Naredna sednica Izvršnog odbora NBS na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi, biće održana 9. februara 2012. godine.

Gruba računica pokazuje da bi samo izmirivanje dugova 300 najvećih poreskih dužnika pokrilo manjak u budžetu za 2011. godinu, a višak bi bio veći od 100 milijardi dinara. Međutim, takav scenario nije realan delom zbog zabrane prinudne naplate od firmi u stečaju, privatizaciji ili restrukturiranju, delom zbog toga što pred zakonom, ipak, nisu svi jednaki. 

Za neka preduzeća, Vlada je tražila da se odustane od prinudne naplate, a za neka druga Poreska uprava je procenila da bi prinudno namirivanje duga izazvalo velike posledice.

"Na prvom spisku su i neka osetljiva preduzeća, ako vi sada blokirate preduzeće i stane prevoz u Beogradu, staće zdravstvo jer ljudi neće moći da odu na posao, staće školstvo. Oni  pokušavaju da prevaziđu taj problem, ali u nekim situacijama mora malo i da se vodi računa", rekao je zamenica direktora Poreske uprave Rada Kostić.

Zbog toga, rupa u budžetu popunjava se zaduživanjem, što, podsećaju analitičari, plaćaju građani i to sa kamatom.

"Ne bi stalo gradsko saobraćajno preduzeće, da je ono od početka plaćalo svoje poreze i doprinose, nego je pustilo se da se dugovi nagomilaju i onda se samo slegne ramenima i kaže to sada ne može da se naplati", rekao je ekonomski analitičar Milan Ćulibrk. 

Da je neko snosio kaznu, odnosno posledice za nepoštovanje zakona, onda bi se svi drugi dobro zapitali da li bi i oni kršili zakone, rekao je Ćulibrk. 

Različita pravila

Da smo svi jednaki pred zakonom, pravilo je koje važi za fizička, ne i za pravna lica, podseća zaštitnik građana. Odluku o odlaganju prinudne naplate od preduzeća od opšteg interesa smatra pravičnom jer bi, u suprotnom, trpeli građani.

"Sa druge strane ne može se ostati na tome, moralo bi se postaviti pitanje odgovornosti uprave tih preduzeća, kako je moguće da nisu poštovali zakone i  kako je moguće da finansijski direktor nije obezbedio primenu finansijskih propisa Republike Srbije", rekao je zaštitnik građana Saša Janković.

Gledanjem kroz prste najvećim poreskim dužnicima zapravo im je napravljena medveđa usluga. 

Trista najvećih dužnika duguje oko 70 milijardi dinara; kako je godišnja kamata 25 odsto,  njihov ukupni dug sada iznosi 220 milijardi dinara, jer porez nisu plaćali nekoliko godina.

Očekuje se da Vlada usvoji zakon do kraja meseca i potom, po hitnom postupku, uputi Skupštini.

U začaranom krugu dugovanja, najgore su prošli mali privrednici jer su oni veliki iskoristili svoj položaj i produžavali rokove plaćanja kako njima odgovara, uključujući i javni sektor.

U proseku, u Srbiji su potrebna 183 dana kako bi se naplatilo potraživanje. Najgore je u građevinarstvu (227 dana), prehrambenoj (164 dana) i tekstilnoj industriji (163 dana).

U Hrvatskoj i Sloveniji rok je ograničen na 60 dana, a u Evropskoj uniji na 30.

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić kaže da nije tačno da novca nema u sistemu, već je protok usporen.

"Sada će za sve, uključujući i državu, početi da važi rok od 60 dana", izričit je Ćirić.

Na predstavljanju zakona, privrednici su ukazali na to da ne bi trebalo odlagati primenu, jer se već kasni s usvajnjem pravnih akata koji bi regulisali rokove za izmirenje obaveza.

"Rok od 60 dana je dugačak i zakon bi trebalo da se primeni odmah po usvajanju", kaže predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin.

Sličan je i stav predsednika Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković koji smatra da bi zakon koji predviđa naplatu potraživanja u roku do 60 dana trebalo da počne da se primenjuje odmah nakon usvajanja.

Realniji poslovni planovi

Državni sekretar u Ministarstvu finansija Srbije Dušan Nikezić istakao je da će zakon dovesti do većeg stepena odgovornosti prilikom donošenja budžeta i poslovnih planova u javnom sektoru.

Prema njegovim rečima, posle usvajanja zakona budžeti će morati da se planiraju realno i u skladu sa tim pretpostavkama i izvršavaju, dok će privreda moći efikasnije da planira svoje poslovanje, a sektor malih i srednjih preduzeća će lakše moći da investira i planira poslovanje jer će znati kada će im obaveze biti izmirene.

Pojedini privrednici, međutim, smatraju da je bilo bolje primorati privredne subjekte da poštuju postojeće rokove plaćanja i zakone, nego ih fiksirati zakonom.

"Mi plaćamo obaveze u roku, u zavisnosti od dobavljača do dobavljača. Nismo rekli da smo eksplicitno protiv samo mislimo da tržište samo najbolje reguliše sve i da je potrebno razmatariti uvođenje u red sadašnjih uslova i ugovaranja", kaže Miloš Ristić, potpredsednik "Deleza".

Na predstavljanju zakona ukazano je i na to da skraćenje rokova plaćanja ne znači i kraj problema.

"Kako preduzeća da dođu do kapitala, njega će biti sve manje i ako preduzeće nema gde da se zaduži, onda neće moći ni da plati svoju obavezu", upozorava predsednik Udruženja korporativnih direktora Toplica Spasojević.

Za neizmirenje obaveza slede sankcije. Ko bude kasnio, plaćaće zateznu kamatu, a predviđene su i druge kazne.

"Za svaki ugovor gde se ne ispoštuje rok plaćaće se pet do 20 odsto iznosa neizmirene novčane obaveze, a tu je i kazna za odgovorno lice koja ne može da bude manja od 100 hiljada dinara", kaže Nebojša Ćirić.

I posle predstavljanja zakona dva pitanja ostaju otvorena - u kom roku će početi da se primenjuje i da li će se odnositi i na mala preduzeća koja su tim predlogom izuzeta.

Litar evrodizela košta od 135 do 139 dinara, a benzina evropremijuma od 95 oktana, od 138 do 140 dinara.

Naftaši kažu da cene derivata ne mogu da miruju, jer je sirova nafta sve skuplja na svetskim berzama.

Predrag Đurović iz "Žitoprometa" Senta kažu da se u njihovim silosima nalazi dovoljno pšenice da mogu da sačekaju novi rod.

"Očekujem da ćemo moći i u nastavku u prvoj polovini godine da radimo sa istom nesmanjenom žestinom u smislu količina samlevene pšenice i snabdevanja kako domaćeg tako i inostranog tržišta sa kojim godinama imamo dobru saradnju", kaže Đurović.

Za proizvodnju brašna, hleba i testenina, potrebno je mesečno 110 hiljada tona pšenice.

"U zemlji imamo dovoljno pšenice za domaću potrošnju, količine koje se nalaze u našim silosima omogućavaju i određen izvoz od par stotina hiljada tona", kaže Vukosav Saković iz "Žita Srbije".

U prošlogodišnjoj žetvi cena pšenice bila je 16,5 dinara za kilogram, sada vredi tri dinara više.

Uprkos njenom blagom rastu, žitarsko-mlinske oganizacije i dalje ne menjaju cenu brašna, koja se kreće od 23 do 27 dinara za kilogram.

Ugledni ekonomista tvrdi da te mere škode tržišnoj stabilnosti i slabe poverenje investitora.

"Štednja, jednostavno, nije rešenje. Time se neće vratiti poverenje. Zbog toga mislim da je pravac kojim Evropa ide, nažalost, pogrešan", kaže Štiglic.

Evropski lideri najavili su donošenje novog seta fiskalnih pravila do 30. januara kako bi zaustavili širenje krize koja je već primorala Grčku, Irsku i Portugal da traže pomoć.

Najnovija u nizu ekonomskih nedaća i problema je i snižavanje kreditnog rejtinga Evropskog fonda za finansijsku stabilnost.

"Situacija bi mogla naglo da se pogorša u Evropi, koja mora da poradi više na stimulisanju privrednog rasta. Čini mi se da evropski lideri jednostavno ne shvataju šta treba da rade", kaže ugledni ekonomista i profesor na Univerzitetu "Kolumbija".

Osvrnuvši se na Kinu, Štiglic je ocenio kao "dobru stvar" usporavanje privrednog rasta najmnogoljudnije zemlje sveta na sedam do osam odsto.

Obrazlažući svoju ocenu, Štiglic je kasnije istakao da je rast druge ekonomije sveta sada lakše kontrolisati i održavati.

"Azijske ekonomije se vrlo dobro bore sa krizom", rekao je ekonomista i pohvalio Centralnu banku Kine koja je zatražila od komercijalnih banaka da smanje novčane rezerve, odnosno da na raspolaganje stave više novca za kredite.

Pred Evropom je teška godina, a dešavanja na Starom kontinentu odraziće se u velikoj meri na Ameriku, smatra Štiglic.

Uprkos padu rejtinga, Evropski fond za finansijsku stabilnost zvaničnici u Briselu uveravaju da će moći da pomažu prezadužene zemlje evrozone.

Komesar EU za ekonomiju i monetarna pitanja Oli Ren kaže da ne treba sumnjati u sposobnost evrozone da obezbedi obećanih 440 milijardi evra pomoći zemljama koje su u dužničkoj krizi.

Bez radikalne promene budžetskih politika i finansijskih sistema evrozoni i celom kontinentu preti dugotrajna stagnacija, upozoravaju stručnjaci.

Najveći izazovi su visoka nezaposlenost i prognoze gotovo anemičnog privrednog rasta, čak i u razvijenim zemljama.

Francuski predsednik Nikola Sarkozi ističe da nezaposlenost mora da se zaustavi, poveća konkurentnost i reformiše penzioni sistem.

"Samo tako će, i pored velikog duga, moći da se finansira dosadašnji model socijalne politike", kaže Sarkozi.

U Grčkoj, novi štrajkovi – zbog smanjenja zarada, a većih poreza i otpuštanja. Demonstranti traže da vlada ne popušta pred međunarodnim finansijerima.

Štrajkovi su se poklopili sa dolaskom inspektora Evropske unije, Evropske centralne banke i MMF-a, koji ocenjuju da li je Atina dosledna u sprovođenju oštrih mera štednje.

Građani u Atini smatraju da je koaliciona vlada uvela mere štednje koje vuku zemlju u siromaštvo.

Brisel uverava da se, uprkos krizi koja hara monetarnim blokom, Evrozona neće raspasti.

Analitičar Norbert Gilard ocenjuje da je jedini način da loša ekonomska spirala bude izbegnuta veća uloga Evropske centralne banke.

U okviru budžetske štednje u Britaniji, drugi talas otpuštanja obuhvatiće i 4.000 mesta u vojsci. Budimpešta je pod sve većim pritiskom Brisela, koji je najavio postupak protiv Mađarske, zbog zakona o Centralnoj banci i ranijem odlasku u penziju.

Istovremeno, Ujedinjene nacije upozoravaju da mere fiskalne štednje u evropskim zemljama doprinose mogućem novom talasu globalne recesije.