Cena ulja od ponedeljka biće  veća za oko 30 dinara za litar, iako je od poslednje promene cena prošlo manje od mesec dana.

U poslednje vreme bilo je i povremenih nestašica. Smanjen rod suncokreta i udvostručena otkupna cena u odnosu na prošlu godinu osnovni su razlozi za nove maloprodajne cene, navode proizvođači.

Ukoliko ga ima u rafovima, ulje se može naći po ceni od 100 do 110 dinara. Trgovci najčešće ne ograničavaju kupovinu.

"Zbog najavljenog poskupljenja imamo izuzetno povećanu tražnju u poslednjih dan-dva. Trudimo se da imamo redovno snabdevanje, tako da nismo stvarali neke veće zalihe", kaže zamenik direktora maloprodaje "Merkator-S" Veljko Sekulić.

Skočila otkupna cena suncokreta

Prošle godine otkupna cena suncokreta bila je 175 evra po toni, a ove godine oko 400. Krajem juna na svetskim berzama suncokret je koštao 855 dolara po toni, a krajem avgusta 1.100 dolara.

"Proizvodnja suncokreta u prošloj godini je bila oko 360.000 tona. To je bila prosečna godina. Ove godine se očekuje da će to biti manje za preko 100.000 tona. Očekujemo negde 260.000 tona. To je nedovoljno za rad naših fabrika koje mogu da prerade do milion tona", ističe direktor Poslovne zajednice za industrijsko bilje Olga Čurović.

Sada je ponuda manja od potražnje. Slična situacija je i u svetu. I obilne kiše smanjile su rod suncokreta.

"Prerada ovogodišnjeg roda je počela. Prve flaše od roda 2010. godini su danas na linijama u Vitalu. U maloprodaji, kad uradimo analizu trgovačke marže koja je u prethodnom periodu iznosila 5-6 odsto očekujemo da cena jednog litra ulja bude 145 do 146 dinara", rekla je generalni direktor "Vitala" Slađana Ratković.

I "Cvet Banata" će poskupeti, a u "Dijamantu", za sada ne daju nikakve informacije.

U Ministarstvu trgovine za sada ne žele da komentarišu situaciju na tržištu ulja. Da bi snizila cene i obezbedila dobru snabdevenost država može da aktivira robne rezerve, ili obezbedi interventan uvoz, ukoliko nađe jeftinije ulje u zemljama okruženja.

Domaćinstvo u Srbiji prosečno mesečno potroši nepuna tri litra ulja.

Generalni direktor Elektroprivrede Srbije Dragomir Marković i direktor Evropske banke za obnovu i razvoj za Srbiju Hildegard Gacek potpisali su Ugovor o zajmu između EBRD-a i EPS-a, vredan 40 miliona evra, za nabavku i uvođenje brojila za daljinsko očitavanje utrošene električne energije u Srbiji.

Ministarka finansija Diana Dragutinović je, istvoremeno, sa direktorom EBRD za Srbiju Hildegard Gacek potpisala i garanciju država za taj kredit, dat pod povoljnim uslovima, sa rokom otplate 12 godina, uz grejs period od tri godine, i sa promenjivom kamatnom stopom.

Ta stopa, precizirala je ona, vezana je za kurs euribora, koji je trenutno nešto viši jedan odsto, tako da je ukupna kamata još jedan odsto na taj kurs.

Dragutinović je najavila da će uskoro biti potpisan i ugovor sa Evropskom investicionom bankom o kreditu u istom iznosu od 40 miliona evra za nabavku strujomera sa daljinskim očitavanjem.

Direktor EPS Dragomir Marković rekao je da će nabavkom daljinskog sistema očitavanja i upravljanja sistemom potrošnje omogućiti uštede u gubicima na prenosu struje, ali i sprečiti njenu krađu, koja je trenutno više od četiri odsto od ukupne potrošnje, ili 60 miliona evra godišnje.

On je objasnio da je ovaj kredit samo prvi deo prve faze uspostavljanja jedinstvenog sistema upravljanja distribucijom i najavio da će EPS uskoro, za oko mesec dana, potpisati ugovor o kreditu od još 40 miliona evra sa Evropskom investicionom bankom, za drugu fazu projekta.

Prva faza, u kojoj će biti nabavljen softver i oprema koja ga podržava, a za ostatak sredstava 25.000 brojila sa daljinskim očitavanjem, realizovaće se u naredne dve godine, a ceo projekat će se uraditi za pet godina, rekao je Marković.

Nova oprema i brojila u prvoj fazi će se, najavio je on, instalirati u gradovima koji imaju najveće gubitke u distribuciji električne energije i gde je najniži procenat naplate.

Ovo je najprofitabilniji projekat EPS i vraća uloženo za četiri-pet godina, ocenio je Marković.

Gacek je podsetila da je EBRD ove godine u Srbiju uložila 322 miliona evra, prošle 423, a da su ukupne investicije te međunarodne finansijske organizacije u Srbiju od 2001. godine do danas 2,1 milijardu evra.

Ministar ekonomije Mlađan Dinkić potpisao je u Staroj Pazovi ugovor o izgradnji nove fabrike bojlera slovenačke kompanije "Gorenje - Tiki", vredne 11,7 miliona evra, koja će biti završena do 1. decembra i koja će zaposliti 500 novih radnika.

Nakon potpisivanja ugovora sa direktorom fabrike "Gorenje-Tiki" Brankom Apatom, Dinkić je rekao da je vlada podržala ovu investiciju sa 4.000 evra po jednom novom radnom mestu i naveo da "Gorenje" u Srbiji zapošljava oko 700 ljudi u fabrici bele tehnike u Valjevu i fabrici bojlera u Staroj Pazovi.

"Gorenje" godišnje iz Srbije izvozi robu u vrednosti od oko 50 miliona evra, rekao je Dinkić i izrazio uverenje da će po završetku izgradnje nove fabrike u Staroj Pazovi izvoz slovenačke kompanije iz Srbije premašiti 100 miliona evra godišnje.

U prvih sedam meseci 2010. godine izvoz iz Srbije porastao je na 20 odsto zahvaljujući, između ostalog, i "Gorenju", naglasio je ministar i naveo da Srbija ove godine prvi put izvozi i robu široke potrošnje, kao što je bela tehnika "Gorenja", a ne samo sirovine i poluproizvode.

Bojleri iz "Gorenja" će se, po završetku fabrike u Staroj Pazovi, proizvoditi za ceo svet i to će biti jedina slovenačka fabrika tih kućnih aparata u svetu koja će nositi oznaku "Proizvedeno u Srbiji".

Proizvodnja u fabrici u Staroj Pazovi će početi od januara 2011. godine i zapošljavaće oko 500 ljudi, dodao je Dinkić.

Apat je rekao da "Gorenje" trenutno ima 33 preduzeća u Sloveniji i Srbiji, Češkoj, Finskoj i Švedskoj, koja su imala ukupan promet od oko 1,2 milijarde evra, a očekuje se da će do kraja godine biti ostvaren promet od 1,5 milijardi evra.

Slovenačka kompanija u svom sistemu ima oko 10.000 zaposlenih, od čega su oko 3.000 van Slovenije, naveo je Apat.

Mađarska niskobudžetna aviokompanija "Vizer" uvodi novih pet letova iz Beograda i planira da u aprilu kod nas stacionira jedan novi avion Erbas A-320 što bi bio početak stvaranja vazdušne baze u Srbija.

"Vizer" je najveći "loukost" prevoznik u jugoistočnoj Evropi. Ima baze u Poljskoj, Mađarskoj, Bugarskoj, Rumuniji, Ukrajini i Češkoj. Leti na 194 evropske linije u 21 zemlju, avionima "Erbas" 320 u proseku starim tri godine.

Aviokompanija ima 1.300 zaposlenih, a plan joj je da zbog povećanja saobraćaja iz Srbije, od aprila u Beogradu zaposli od 40 do 60 mladih ljudi uključujući i pilote i da godišnje preveze 280.000 putnika.

"Ukupno tokom godine prevezemo 7,8 milona putnika, a cilj nam je da dostignemo 10 miliona putnika godišnje. Posao dobro ide i nadamo se da će investicija u vaše tržište biti isplativa", rekao je Jožef Vardi iz "Vizera".

"Što se tiče cena karata, odmah da budem jasan, sa svim taksama u jednom pravcu iz Beograda možete leteti za od 28 evra do 70 evra na sve evropske aerodrome. Takva politika cena ostaće  ove i sledeće godine", rekao je Varadi.

Sporazum doneo konkurenciju

Aerodom "Nikola Tesla", koji je u septembru zabeležio rast saobraćaja za 20 odsto, ovaj dolazak "Vizera" doživljava kao potvrdu svoje poslovne politike da se građanima, posle potpisivanja sporazuma o otvorenom nebu, ponudi prava prevozniča konkurencija, smatra direktor aerodroma "Nikola Tesla" Velimir Radosavljević.

"Ovakav vid dolaska stranih kompanija razviće i aerodomske službe koje će, da bi dobro fukcionisale, morati da prime i određeni broj mladih i školovanih ljudi", rekao je Radosavljević.

"Vizer" će dva puta nedeljno leteti od Beograda do Malmea u Švedskoj i to već od 15. decembra, za Rim tri puta nedeljno takođe od 15. decembra, a za Ajdhoven u Holandiji leteće od 1. aprila sledeće godine dva puta nedeljno.

Od 3. aprila 2011. godine leteće se za Minhen. Za neokoliko dana imaće sajt i na srpskom, a već sada se mogu kupiti karte za sve najavljene letove, kažu u "Vizeru".

Neće uskoro biti povećanja cena ni gasa ni struje, jer bi to bio veliki udar na standard građana, nezvanično saznaje Radio-televizija Srbije u Vladi.

U Ministarstvu energetike RTS-u je potvrđeno da će Vlada najkasnije za desetak dana izneti predlog o pomoći toplanama kako bi one obezbedile sigurno snabdevanje energetima. Ministar energetike Petar Škundrić poručio je da će grejanje početi na vreme.

Više od godinu dana toplane u Srbiji nikako da plate dugove za gas i mazut jer od potrošeča teško naplaćuju dugovanja za grejanje. Teško nalaze novac da sisteme pripreme za novu sezonu, a najveći problem je velika razlika između cena energenata i cene grejanja.

Milovan Lečić iz Udruženje toplana Srbije podsetio je da je rast cena energenata u protekloj grejnoj sezoni bio 35 odsto, a grejanja osam odsto što, prema njegovim rečima, ugrožava rad i fukcionisanje toplana.

Toplane samo za gas duguju sedam milijardi dinara. U "Srbijagasu" računaju da bi taj energet zbog kursnih razlika trebalo da poskupi 20 odsto. Međutim, u Vladi su svesni da bi to bio veliki udar na budžet građana.

Kako RTS saznaje postoji politički dogovor da cena gasa za sada ostane nepromenjena, ali se razmatraju druge mogućnosti da se problem dugova prema "Srbijagasu" bar ublaži.

"Gas stranom dobavljaču mora da se plati, a naš unutrašnji dug, s obzirom da ga plaćamo u dolarima, a prodajemo u dinarima nekako mora da bude nadoknađen. Da li će se ići na novo kreditno zaduživanje, s obzirom da u ovom trenutku nije realno tražiti sredstva u budžetu, ostaje otvoreno pitanje", rekao je Dušan Bajatović, direktor "Srbijagasa".

Tri toplane, u Trsteniku, Priboju i Kragujevacu još imaju starih dugova za mazut. Toplane traže od Vlade da im pomogne u ugovaranju tog energeta sa NIS-om.

Dozvoljeni procenat poskupljenja grejanja većini toplana nije dovoljan.

"Dozvoljeni rast je bio osam odsto i to je stvar lokalnih samouprava i osnivača. Više od dve trećine toplana podiglo je cene grejanja i mi očekujemo da će do početka grejne sezone i drugi deo toplana povećati cene, a naravno da će svi to pravo  iskoristiti", rekao je Lečić.

Ministar energetike kaže da Vlada pokušava da se toplanama omogući reprogram dugova kako bi se obezbedilo njihovo redovno snabdevanje svim energentima.

"Grejanje će startovati na vreme mi smo preduzeli sve što je potrebno i moguće da i one toplane koje imaju probleme izvrše do početka grejne sezone kapitalne remonte i uđu spremni u grejnu sezonu", rekao je ministar energetike Petar Škundrić.

U Udruženju toplana smatraju da je dugoročno rešenje da se grejanje plaća po utrošku, a ne po kvadratnom metru stana. Da bi se sve toplane pripremile za to potrebno je od tri do pet godina.

Delegacije Vlade Srbije i Misija Međunarodnog monetarnog fonda završile su zvanične razgovore povodom pete revizije tekućeg "stend baj" aranžmana. Dogovoreno je da se sledeće godine plate i penzije povećaju tri puta - u januaru, aprilu i oktobru. Takođe, usklađen je Zakon o fiskalnoj odgovornosti, koji će se pred poslanicima naći na jesenjem zasedanju.

O detaljima dogovora sa Vladom Srbije ekskluzivno za RTS govori šef Misije Albert Jeger. Razgovor je vodila Vesna-Damjanić Branković.

Gospodine Jeger, koji je konačan dogovor u vezi sa platama i penzijama?

Jeger: Postigli smo kompromis da se plate odmrznu u januaru, umesto u aprilu i tada će doći do usklađivanja.

Kada kažete usklađivanje, da li to nužno znači i da će se primanja povećati?

Jeger: Ideja je da se u januaru 2011. plate i penzije povećaju za onoliko kolika bude inflacija u drugoj polovini ove godine. To bi prema sadašnjim procenama moglo da bude dva odsto. Visina inflacije zavisi od onog šta će se dešavati do kraja godine.

Možete li biti malo konkretniji, da li to znači da će plate i penzije rasti samo onoliko kolika bude inflacija, a ne koliki bude privredni rast?

Jeger: To je tačno, u januaru će rasti za onoliko kolika bude inflacija u drugoj polovini ove godine. Međutim, biće još jedno usklađivanje u aprilu, i to za onoliko kolika bude inflacija za prva tri meseca, plus polovina od onoga za koliko bude rastao bruto domaći proizvod.

A zašto nije bila dobra ideja da se odmrznu plate i penzije sada u oktobru?

Jeger: Odmrzavanje u oktobru bi probilo ovogodišnji budžet sa tim dodatnim troškovima koji bi se preneli i u budžet za iduću godinu. Drugi problem u vezi sa tim je taj što bi to narušilo kredibilitet Vlade, nakon što je obećala da će zamrzavanje plata i penzija biti održano bar do kraja ove godine.

Da li je ovo bilo najteže pitanje tokom ove dve nedelje pregovora?

Jeger: Bilo je verovatno najteže, ali je to pitanje koje smo morali da rešimo. Na kraju dana došlo je do kompromisa čak i među različitim stranama unutar Vlade.

Kako vi gledate na te različite pozicije koje ste zatekli unutar Vlade?

Jeger: Ponekad su zaista različite pozicije, ali se često moraju razmotriti sa tačke fiskalne realnosti u kojoj se zemlja nalazi, a to je da prolazi kroz recesiju, malo novca je slobodno u budžetu za neke ideje koje političari imaju.

Tokom svakih pregovora, uključujući i ove, ima dosta glasina koje dolaze iz srpskih izvora, pa čak i od zvaničnika. Kako gledate na to, da li ste ih svesni?

Jeger: Svestan sam, ali je to na drugoj strani kako želi da vodi pregovore.

Da li utiču na konačan ishod pregovora?

Jeger: Uglavnom ne, nema uticaja na konačan ishod.

Šta je sa pomoći najstarijim građanima - penzionerima koja je obećana do kraja ove godine.

Jeger: Još uvek je tu dogovor koji samo postigli u maju, a koji se tiče jednokratne pomoći za zaposlene u javnom sektoru i za penzionere. Postoji pritisak da se ta naknada poveća i ključno pitanje je da li ima novca u budžetu za to. To je verovatno drugo važno pitanje tokom ovih pregovora. Prva ideja je bila da će biti veći prihodi u kasi i da bi se odatle mogao finansirati taj dodatni trošak. Ispostavilo se da tog novca nema i sada smo gledali da li je moguća preraspodela sredstava. Tu su, međutim, različiti prioriteti unutar same Vlade. Tako bi, recimo, ministar ekonomije hteo da se potroši više novca za subvencije privredi, a tu je i potreba za dodatnim sredstvima zbog problema na tržištu mleka na šta je ukazao ministar poljoprivrede i konačno - tu je potreba za više novca za penzionere. Sve ove potrebe moraju se postaviti da se zna šta je najvažnije i da se uskaldi sa količinom novca koja je na raspolaganju.

Dakle, konačna odluka će biti na Vladi kako da preraspodeli novac?

Jeger: Da, treba najpre utvrditi o kojem iznosu je reč, a potom napraviti prioritete gde taj novac treba da se usmeri. Mi smo procenili da je reč o oko šest milijardi dinara.

Jedno od važnih pitanja jeste i Zakon o fiskalnoj odgovornosti, koji bi trebalo da ograniči našu Vladu da troši. Vi ste imali priliku da vidite nacrt zakona, da li ste zadovoljni?

Jeger: Imamo dogovor o detaljima tog zakona i ideja jeste da se postave okviri Vladi koliko sme da troši nekoliko idućih godina. Zakon će postaviti pravilo da manjak u kasi može da bude oko jedan odsto bruto domaćeg proizvoda. Ukoliko bude velik, kao što je sada, tu će biti pravilo koje bi trebalo da omogući kako da se taj minus u kasi smanji.

Šta možemo da kažemo, šta će ovaj zakon doneti običnim građanima koji plaćaju poreze?

Jeger: Glavni problem ovde u Srbiji, kao i drugim zemljama, je taj što političari imaju puno ideja kako da troše novac i u isto vreme poreski obveznici nisu voljni da plaćaju previše poreza. Dakle, treba da se nađe neki mahanizam da manjka ne bude više. A ovaj zakon, ako se bude poštovao, daće ministarki finansija jake instrumente da kaže onima koji hoće da troše više da ne mogu jer im taj zakon to ne dozvoljava. Tako se postiže nizak deficit u kasi i samim tim se obezbeđuje stabilnost zemlje, sprečava se inflacija.

Pomenuli ste budžet za iduću godinu, da li ste imali prilike da o tome razgovarate s našom ministarkom finansija - šta je to šta će biti osetljivo pitanje za iduću godinu?

Jeger: Za sada imamo preliminarani dogovor da će minus u kasi biti manji nego ove godine jer svi očekujemo da će ekonomija rasti više. A sadašnji deficit je visok, skoro pet odsto. Problem će biti taj da se usklade različite potrebe različitih ministara koji će tražiti verovatno više nego što ima novca u budžetu.

Ako govorimo o idućoj godini, šta biste poručili građanima - da li da štede ili da investiraju?

Jeger: Veoma je važno da se povećaju inevesticije, ali je važno da je Srbija počne više da izvozi jer će na taj način imati stabilniju ekonomiju.

Ali obični građani, šta oni da očekuju - hoće li živeti bolje?

Jeger: Imali ste veoma veliku recesiju prošle godine, ne samo u Srbiji, već u čitavom svetu. Ove godine je već bolje, ali privredni rast od 1,5 odsto nije mnogo za zemlju u tranziciji kao što je Srbija, a posebno je problem taj što raste broj nezaposlenih. U 2011. očekujemo rast od tri procenta, što neće biti kao pre krize, ali daće osećaj da se situacija normalizuje i trebalo bi da dođe do zaustavljanja daljeg porasta nezaposlenosti.

Sporazum o izgradnji nove fabrike auto-delova u Subotici, u koju će biti investirano 11,2 miliona evra i zaposleno najmanje 327 radnika, potpisali su ministar ekonomije Mlađan Dinkić, direktor Norma grupe Džon Stivenson i gradonačelnik Subotice Saša Vučinić.

Vlada Srbije izdvojiće po 5.000 evra za svakog novog zaposlenog odnosno za ukupno 327 radnika, a grad Subotica obezbeđuje besplatno zemljište za gradnju i ubrzao je proceduru za izdavanje dozvola, rekao je ministar ekonomije.

Sa rastom potražnje očekuje se širenje kapaciteta fabrike kompanije "Norma" i upošljavanja ukupno 500 radnika, najavio je Dinkić.

Gradnja fabrike počeće u novembru ove godine, a prva faza biće završena 1. jula sledeće godine.

Dinkić je napomenuo da se nemačka kompanija "Norma" dvoumila između bugarskog "Plovidiva" i Subotice za lokaciju nove fabrike, a prevagnula je stručnost domaće radne snage.

Dinkić je podsetio da "Norma grupa" izrađuje komponente za automobile, avioindustriju i brodove tako da se radi o veoma sofisticiranim proizvodima, koji će većim delom biti izvezeni iz subotičke fabrike.

Investicija "Norme" je četvrta velika investicija Nemačke u Srbiji u proteklih nekoliko godina, napomenuo je Dinkić.

Ministar za živiotnu sredinu i prostorno planiranje Oliver Dulić istakao je da sve lokalne samouprave u Srbiji treba što pre da pojednostave procedure za izdavanje različitih dozvola kako bi lakše privlačile investicije iz inostranstva i napomenuo da se istovremeno mora jačati domaća konkurentnost, koja je takođe važna za strane investicije.

"Moramo da budemo najkonkurentnija lokacija za investitore u ovom delu Evrope", istakao je Dulić.

Kompanija "Norma" je vodeći svetski proizvođač i distributer auto delova za prvu ugradnju brojnim proizvođačima automobila kao što su Folksvagen, Audi, Pežo, Sitroen i drugi.

Kompanija trenutno ima 12 fabrika širom sveta, a u Istočnoj Evropi poseduje pogone samo u Poljskoj i Češkoj, sa ukupno 3.400 radnika.

Ugovor o izgradnji bazena 

Ministarka omladine i sporta Snežana Samardžić-Marković, direktor za kapitalna ulaganja Vojvodine Momčilo Milović i pomoćnik generalnog direktora Fonda za razvoj Gordana Popović potpisali su Ugovor o izgradnji bazena, u koje će biti uloženo 590 miliona dinara.  

Samardžić-Marković je istakla da će sportski centar sa pokrivenim bazenima omogućiti Subotičanima da se bave rekreativnim plivanjem i zimi, a ne samo leti i napomenula da je Subotica to zaslužila, jer zatvorene bazene ne treba samo da imaju veliki gradovi, kao što su Beograd i Novi Sad.

Ona je podsetila da se vrhunski sportisti ne pojavljuju i ne razvijaju samo u velikim gradovima i izrazila nadu da će i fudbalski tim Spartak moći uskoro da dobije svoj stadion, a ne da igra utakmice u susednim gradovima, kada su u pitanju evropska takmičenja.

Ministarka sporta je naglasila da jedan dinar uložen u sport, znači jedan dinar manje uložen u zdravstvo.

Ministar Dulić je istakao da je ovo veoma važan dan i za Vladu Srbije, jer se radi o konkretnoj primeni pomoći građevinskoj industriji u vreme krize i najavio da će Vlada uskoro doneti novi paket pomoći građevinskoj industriji i privredi uopšte, pored već započetih 17 projekata.

Ministar Dinkić rekao je da će za sportski centar biti obezbeđeno oko 80 odsto sredstava preko poslovnih banaka, koja će biti distribuirana preko Fonda za razvoj.

U Inđiji je svečano otvorena fabrika za preradu starih olovnih akumulatora i izradu legura na bazi olova, u čiju je izgradnju i opremanje bugarska kompanija "Monbat" uložila 12 miliona evra.

Taj proizvodni pogon sa najsavremenijom tehnologijom u obojenoj metalurgiji zajednički su pustili u rad predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić i predsednik Upravnog odbora "Monbata" Atanas Bobokov.

Probna proizvodnja u novoj fabrici počinje u septembru, a u njoj će biti zaposleno 70 radnika.

Uz kompaniju "Monbat", samo još 11 fabrika u Evropi koristi sličan koncept, koji podrazumeva zatvoreni tip reciklaže, bez ispuštanja tehnoloških voda.

Ova fabrika će, kako je istaknuto, biti jedina takve vrste u jugoistočnoj Evropi i radiće po najsavremenijim ekološkim standadima.

Generalni direktor Naftne industrije Srbije Kiril Kravčenko potpisao je sa gradonačelnikom Niša Milošem Simonovićem Sporazum o socijalnoj i ekonomskoj saradnji. Kravčenko je u Nišu rekao da NIS planira da u rekonstrukciju četiri benzinske pumpe ove godine uloži od 3 do 5 miliona evra.

Prema njegovim rečima, NIS će ove godine izdvojiti 10 miliona dinara za finansiranje džez festivala "Nišvil", Narodnog pozorišta u Nišu i ženskog rukometnog kluba.

Povodom izlaska kompanije na berzu, Kravčenko je rekao da "sa prodajom akcija NIS-a treba malo sačekati" jer smatra da će, nakon završetka rekonstrukcije rafinerije NIS-a 2012. godine, cena akcija biti viša.

Kravčenko je naveo da je kompanija u prvih šest meseci ove godine imala 6 milijardi dinara dobiti, ali da je po osnovu kursnih razlika gubitak za isti period iznosio 9 milijardi dinara.

On je napomenuo da je NIS tokom letnjih meseci, kada je kurs bio stabilan, ostvario dobit, izrazivši očekivanje da će takav trend biti nastavljen do kraja godine.

Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Turske, koji bi trebalo da poveća obim trgovinske razmene između dve zemlje, a posebno srpski izvoz, kao i da srpskim privrednicima pruži nove mogućnosti za povećanje proizvodnje, počinje da se primenjuje od danas.

Sporazumom srpski privrednici dobijaju nove mogućnosti za povećanje proizvodnje i za privlačenje stranih investitora i ubuduće će moći da koriste "sve pogodnosti zajedničke proizvodnje i dijagonalne kumulacije porekla sa Turskom", saopštilo je ranije Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja.

Privrednici će, zahvaljujući dijagonalnoj kumulaciji, moći da nabavljaju sirovine i poluproizvode, prerađuju ih u Srbiji i dalje plasiraju u Evropsku uniju, Tursku i zemlje CEFTA, bez carina, ili sa preferencijalnim carinama.

Imajući u vidu veličinu turske ekonomije, kao i činjenicu da za pojedine industrije u Srbiji, kao što je, na primer, tekstilna, Turska može da predstavlja značajnu sirovinsku bazu, to može biti od velikog značaja za srpsku privredu.

Srbija je do sada ostvarivala skroman obim robne razmene sa Turskom, a to je ujedno bio i najdominantniji oblik privredne saradnje dve zemlje, uz deficit koji je uvek bio na strani Srbije.

U prvih sedam meseci 2010, ukupni obim robne razmene između Srbije i Turske dostigao je 219,2 miliona dolara, a izvoz iz Srbije je dostigao 42,9 miliona, što je dvostruko više nego u istom periodu 2009.

Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Turske potpisan je na Ekonomskom samitu u Istanbulu, 1. juna 2009. godine, a Skupština Srbije potvrdila ga je 11. decembra iste godine. Turska je potvrdila sporazum o slobodnoj trgovini sa Srbijom 7. maja ove godine.