"Vodimo računa i o nedeljama koje dolaze, jer ova nevolja proizvodi nove nevolje. Samo ako reagujemo na organizovan način, solidarno i kao dobro uređena država, moći ćemo da smanjimo žrtve i da smanjimo teškoće sa kojima se ljudi suočavaju", rekao je Tadić u selu Radalj, koje se nalazi na regionalnom putu Krupanj–Mali Zvornik.

Taj regionalni prevac odblokiran je jutros posle višednevnih napora jednica Vojske Srbije kojima su u pojedinim situacijama gorivo i rezervni delovi dostavljani čak i konjskim i volovskim zapregama.

Tadić je istakao da službe koje čiste zavejane lokalne puteve u Srbiji i dostavljaju pomoć izolovanim domaćinstvima imaju velike probleme, jer se mehanizacija često kvari na temperaturama koje u Podrinju padaju i do -25 stepeni.

Prema Tadićevim rečima, svi logistički problemi otklanjaju se u hodu, ali bez obzira na sve poteškoće, a imajući u vidu i iskustva drugih država koje se suočavaju sa sličnim problemima, pokazalo se da nadležne službe u Srbiji reaguju na najbolji mogući način.

Boris Tadić je posebno pohvalio vojnike koji su proteklih osam dana bez prestanka angažovani na otklanjanju smetova sa puteva u Podrinju.

"Oni zaslužuju svaku pohvalu i nagradu. Načelnik Generalštaba mi je obećao da će ih nagraditi. Treba da poštujemo one koji unose sebe spasavajući ljude svesni odgovornosti za rešavanje problema sa kojima se suočavamo", rekao je Tadić.

Predsednik Srbije ponovo je apelovao na građane da štede struju, da se obazrivo ponašaju u saobraćaju i da čiste sneg i uklanjaju ledenice u okolini svojih kuća. Članovi Štaba za vanredne situacije opštine Mali Zvornik su predsednika u zgradi Skupštine opštine upoznali sa problemima u toj opštini.

Predsednik Tadić je opštinu Mali Zvornik danas posetio u društvu predstavnika lokalne samouprave i načelnika Generalštaba Vojske Srbije generala Ljubiše Dikovića.

Tadić  je poslepodne doputovao u Ljuboviju gde će razgovarati sa predstavnicima lokalnog štaba za vanredne situacije, a potom će obići selo Donja Bukovica. Na kraju današnje posete područjima pogođenim vremenskim neprilikama, Tadić će boraviti i u Bajinoj Bašti.

Suzana Paunović, pomoćnica ministra za rad i socijalnu politiku, objasnila je da će se na sajmu, pored državnih udruženja, naći i udruženja građana, sindikati i nevladine organizacije koje pružaju različite usluge socijalne zaštite: pomoć u kući, medijaciju, skloništa za žrtve nasilja.

"Na štandovima sajma biće prisutna i stručna udruženja, kao i veliki broj privatnih domova za stare. Na taj način, svi pružaoci usluga socijalne zaštite biće na jednom mestu", rekla je Paunovićeva u Dnevniku RTS-a.

Ulaz na sajam biće besplatan, a građani će, kako je rekla, moći da saznaju kako da ostvare prava na socijalnu pomoć, dečji dodatak ili na koji način mogu postati usvojitelji ili hranitelji.

Putem medija i centara za socijalni rad intenzivno se radi i na informisanju građana koji još uvek ne znaju mnogo o tome kome mogu da se obrate za rešenje problema iz oblasti socijalne zaštite.

Kada je reč o strategijama socijalne zaštite, onu su najvećim delom realizovane kroz donošenje zakona o socijalnoj zaštiti, navela je Paunovićeva.

Ugroženi stanovnici tih opština će dobiti službu za pomoć u kući, geronto-domaćice, koje će pomagati najugroženijima.

Ljajić je, prilikom posete Sjenici, pozvao građane da se obrate centrima za socijalni rad radi nabavke ogreva, odeće, obuće i lekova i najavio pomoć od milion dinara najugroženijim staračkim domaćinstvima za nabavku ogreva.

Rasim Ljajić je obećao da će najugroženijim, staračkim domaćinstvima u Sjenici biti raspodeljeno ukupno milion dinara za nabavku ogreva, a da će Nova Varoš dobiti 500.000 dinara.

Ministar je rekao da je došao u Sjenicu da vidi kako funkcionišu socijalne službe u uslovima vanredne sitaucija koja je proglašena u celoj zemlji.

"Proglasili smo dežurstvo za sve službe u uslovima vanredne situacije. Želimo da te službe u ovim uslovima funkcionišu na najbolji mogući način i da budu dostupne tokom 24 sata", rekao je Ljajić.

"Nažalost još je 60 naselja na području sjeničke opštine odsečeno od sveta", rekao je Ljajić, uputivši poziv nadležnim institucijama da povećaju broj mehanizacije kako bi putevi bili raščišćeni i do najudaljenijih pešterskih sela.

Predsednik sjeničke opštine Muriz Turković rekao je da je Sjenica veliku pomoć imala od Vojske Srbije i dodao da se ulažu nadljudski naori da se situacija stabilizuje, ali da ni sve to još nije dovoljno.

Turković je ukazao i da je na teritoriji Sjenice jutros temperatura iznosila minus 30 stepeni i da je tako od početka februara kada je u toj opštini proglašena vanredna situacija.

Ranije su Sjenicu posetili zamenik premijera i ministar policije Ivica Dačić i ministar bez portfelja Sulejman Ugljanin.

Na današnji dan 1881. umro je Fjodor Mihajlovič Dostojevski, ruski književnik. Rođen je u Moskvi, gde je završio vojnu školu. U dvadeset osmoj godini zbog učešća u revolucionarnoj organizaciji bio je osuđen na smrt. Nakon pomilovanja proveo je četiri godine na prisilnom radu u Sibiru. Jedan je od najuticajnijih pisaca ruske književnosti. Prema širini i značaju uticaja, posebno u modernizmu, u rangu je Šekspira i Servantesa. Najpoznatija dela su mu romani "Zločin i kazna" i "Braća Karamazovi".

Godine 1945. rođena je Mia Farou, američka filmska glumica. Glumila je u više od 40 filmova i osvojila je mnoge nagrade uključujući Zlatni globus. Poznata je i po svom neumornom humanitarnom radu kao Unicefova ambasadorka dobre volje. Magazin Tajm ju je 2008. godine stavio na listu najuticajnijih ljudi na svetu. Najpozanatiji filmovi su joj "Rozmarina beba" i "Veliki Getzbi", a televizijskoj publici poznata je iz serije "Gradić Pejton".

Drugi program Radio Beograda počeo je 1958. godine da emituje redovan program. Oglasio se najpre kao eksperimentalni  program i radio je samo nedeljom, da bi od 1963. godine počelo svakodnevno emitovanje. Na njegovoj talasnoj dužini začet je  jedan novi radijski zvuk. Bilo je to mesto za isprobavanje novih medijskih formula, a  pre svega  živo vođenih i  kontakt - programa. Drugi program je usmeren pre svega na  popularizaciju kulturno-umetničkih vrednosti. Duh inovacije, odvažni dokumentarizam i kvalitetan zvučni dizajn stalne su karakteristike Drugog programa tokom cele njegove istorije, bez obzira na povremene promene usmerenja. Takav kanal, konstantno otvoren za nove medijske tekovine i drugačija, nekonvencionalna novinarska iskustva, odigrao je veliku ulogu u razvoju Radio Beograda i radio-difuznog sistema Srbije u celini.

1849 - Rođen Pavle Jovanović, novinar, pokretač "Srbobrana", prvog srpskog  političkog lista u Hrvatskoj (Zemun, 09. 02. 1849 - Zagreb, 1897)

1883 - Nikola Tesla skicirao svoj prvi patent - asinhroni motor (motor sa naizmeničnom strujom)

1926 - Rođen Josip Vrhovac, političar i diplomata, predsednik Predsedništva CK Hrvatske, član Predsedništva i ministar  inostranih poslova SFRJ (Zagreb, 09. 02. 1926 - Zagreb, 15. 02. 2006)

1934 - U Atini potpisan Balkanski sporazum Jugoslavije, Rumunije, Grčke i Turske

1940 - Rođen Džon Maksvel Kuci, južnoafrički književnik, nobelovac (Kejptaun, 09. 02. 1940)

1943 - Obešen Svetozar-Toza Marković, političar, pokretač i urednik lista "Slobodna Vojvodina" (Taroš, 13. 07. 1913 - Novi Sad, 09. 02. 1943)

1943 - Rođen Milivoje Glišić, novinar i urednik "NIN"-a, diplomata (Dobri Do, 10. 02. 1943)

1945 - Ruski naučnik Selman Vaksman i njegov učenik Albert Šac otkrili streptomicin

1945 - Odigrana prva predstava Vršačkog narodnog pozorišta "Sterija"

1977 - Umro Sergej Vladimirovič Iljušin, sovjetski konstruktor aviona
(Dilajev, 31. 03. 1894 - Moskva, 09. 02. 1977)

1984 - Umro Jurij Andropov, sovjetski političar i državnik, šef  KGB, generalni sekretar KP SSSR (Stavropolj, 15. 06. 1914 - Moskva, 09. 02. 1984)

1995 - Umro Džejms Vilijam Fulbrajt, američki političar i humanista, osnivač Fondacije za međunarodnu razmenu studenata i kulturno - naučnih radnika  (Samner, 09. 04. 1905 - Vašington, 09. 02. 1995)

1995 - Umrla Olga Skovran, koreograf, pedagog, osnivač i direktor ansambla "Kolo" (Pančevo, 1908 - Beograd, 09. 02. 1995)

1997 - Umro Vojin Komadina, kompozitor (Karlovac, 08. 11. 1933 - Beograd, 09. 02. 1997)

2008 - Umro Tomislav Čolović, pevač (Kraljevo  - Kraljevo, 09. 02. 2008)

2009 - Umro Orlando "Kačaito" Lopes, kubanski muzičar, član Nacionalnog simfonijskog   orkestra, basista  grupe " Buena vista social club"
(Havana, 02. 02. 1933 - Havana, 09. 02. 2009)

2009 - Umro Milan Antić, profesor i dekan Mašinskog fakulteta u Beogradu (17. 03. 1924 - 09. 02. 2009) 

2010 - Umro Volter Frederik Morison, američki pronalazač, tvorac frizbija (Ričfild, 23. 01. 1920 - Monro, 09. 02. 2010)

2010 - Umro dr Svetislav Kostić, profesor i dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu, direktor Dečije  klinike, doajen srpske pedijatrije (Moklište, 10. 08. 1928 - 09. 02. 2010)

"Moramo da obezbedimo da niko ne bude isključen sa mreže u ovim teškim okolnostima. Postoje siromašna domaćinstva, a definiciju o tome daće EPS. Tražimo od EPS-a da u februaru građani ne budu opterećeni plaćanjem električne energije", rekao je Tadić, dodajući, međutim, da postoji limit.

Prilikom obilaska opštine Crna Trava, jedne od najugroženijih snežnim padavinama i niskim temperaturama u Republici, Tadić je istakao da je zabrinut za građane koji su se usled vremenskih neprilika našli u teškoj situaciji. Februar je, prema njegovim rečima, vrlo težak mesec za sve nas.

"Ovo su mere koje donosimo u iznudici i neće važiti u budućnosti. Ne smemo da dozvolimo da u ovim okolnostima dođe do ispadanja blokova", poručio je predsednik i dodao da stoga struju kao energent treba zameniti čvrstim gorivom gde god je to moguće.

Predsednik Srbije je rekao da se nadležni organi moraju postarati da elektroenergetski sistem funkcioniše na najbolji mogući način u ovakvim uslovima.

"Najvažnije je da se održi električna mreža. Svako treba da preuzme svoj deo odgovornosti, a građani i institucije da štede gde god je i koliko god je moguće. Bitno je da se napravi bilans potrošnje. Nije vreme za dekorativna osvetljenja", ponovio je Tadić u selu Zlatanci.

Posle Crne Trave, predsednik Srbije posetio je i Surdulicu, kako bi se upoznao sa aktuelnom situacijom u toj opštini.

Tadić je istakao da se u ovom kriznom momentu otkrivaju i nedostatci u sistemu, koji se rešavaju u hodu.

Predsednik Srbije je rekao da razgovara sa predsednicima opština i Sektorom za vanredne situacije kako premostiti ovaj trenutak, jer niko ne može predskazati kakva će biti meteorološka situacija narednih dana, sem da će biti ledenih noći i da će doći do novih snežnih padavina.

On je ukazao i na opasnost od poplava i pozvao vlasti da očiste kanale za odvod.

"Na Dunavu ima skoro 100 kilometara leda, a opasnost od poplava postoji na Ibru kod Kraljeva", rekao je Tadić i dodao da treba preventivno reagovati pre nego što sneg počne da se topi.

Na zgradi, ukoliko se izuzmu grafiti, nema nikakvih drugih oštećenja, iako je, prema prvim informacijama, u zgradu upala grupa ljudi.

Službenici ambasade nisu želeli da komentarišu događaje, a snimanje nije dozvoljeno. 

Grafiti koji su bili ispisani, u međuvremenu su prefarbani.

Agenciji Tanjug u MUP-u Srbije rečeno je da je više sirijskih državljana koji žive u Srbiji ušlo oko podneva u dvorište ambasade Sirije, ispisali grafite na zidovima i razbili staklo na garažnim vratima. 

Kako je navedeno, oni su se nakon toga uputili u nepoznatom pravcu.

Istraga u vezi sa ovim incidentom je u toku, kažu u MUP-u.

"Vlada je preporučila ove mere na osnovu analize energetske situacije u zemlji i činjenice da izrazito niske temperature ozbiljno ugrožavaju energetski sistem i snabdevanje energijom i energentima u Srbiji", navodi se u saopštenju Vlade Srbije.

Vlada je preporučila svim energetskim preduzećima da pozovu građane da racionalnije troše struju i energente, kako bi se postigle uštede i sprečile eventualne restrikcije.

Preporučuje se lokalanim samoupravama da donesu odluke o racionalnoj upotrebi električne energije za javnu rasvetu, svetleće reklame i panoe, i da potrošnju električne energije za te namene svedu na najmanji mogući nivo.

Vlada je, takođe, preporučila organima državne uprave, sudovima, privrednim društvima i drugim pravnim licima, javnim preduzećima, ustanovama kulture i sporta da razmotre mogućnost da se dva neradna dana za Dan državnosti - 15. i 16. februar, spoje s vikendom, tako da i petak 17. februar bude neradni dan.

Savetnik premijera za energetiku Petar Škundrić rekao je da su ove mere neophodne zbog toga što je u Srbiji potrebno smanjiti potrošnju struje oko 10 odsto i ponovo apelovao na racionalniju potrošnju.

"Sistem radi u izuzetno teškim okolnostima na granici tehničko-tehnoloških mogućnosti i potrebno je učiniti sve što je moguće da bi se potrošnja energije smanjila za bar 10 odsto u odnosu na trenutnu potrošnju, kao i da se smanji proizvodnja struje u nivou od oko 500 megavata", rekao je Škundrić.

Pomoćnik generalnog direktora "Elektroprivrede Srbije" Zoran Manasijević rekao je da se mogućnosti za proizvodnju struje smanjuju zbog manjeg dotoka u hidroelektrane zbog leda i težeg dopremanja uglja, koje za posledicu ima ubrzanu potrošnju uglja sa deponija.

Kako je dodao, EPS tokom ovog hladnog talasa svakodnevno uvozi struju da bi se obezbedilo stabilno snabdevanje kupaca u Srbiji.

„Prognoze su loše, ledeni talas je sve veći, a sutra ćemo sasvim sigurno oboriti još jedan rekord", kaže Marković.

Dodaje da restrikcije više ne zavise od EPS-a, već od temperature, i potrošnje na koju svakako možemo da utičemo, jer ako se ona smanji za samo sedam procenata sistem će da izdrži.

Predsednik Udruženja toplana Milovan Lečić rekao je da sve toplane u Srbiji redovno pružaju usluge, ali da građani ne shvataju da se u nekim gradovima zapravo radi 24 sata.

„U 27 toplana produžen je grejni dan, za dva, tri sata više, ali na ovakvom režimu rada postoji mogućnost kvarova. Međutim, toplane su na to spremne", rekao je Lečić.

Dodaje da za sada nema problema u isporuci gasa, i da se zalihe mazuta kreću na nivou od tri do deset dana. Uz dokup mazuta, situacija će biti pod kontrolom.

Zoran Filipović, predstavnik Krizne grupe za praćenje elektroenergetske situacije i pomoćnik ministra energetike kaže da je Radna grupa došla do zaključka da svaki nastavak raspusta dovodi do toga da će se smanjiti potrošnja energije.

„Moramo apelovati na građane, da budu racionalni, da smanje potrošnju električne energije. Organi lokalne samouprave moraju da donose takve odluke", rekao je Filipović.

Marković smatra da je nivo apela potrošen, da se sada mora narediti redukovanje najpre u industriji, a građani ostaju i dalje na nivou preporuka i apela. Navodi da će od toga biti izutete bolnice, kao i prehrambena industrija.

Filipović navodi da je ostavljena mogućnost da se petak kao radni dan spoji sa vikendom, i danima pred Dan državnosti.

Što se tiče problema ledenih čepova, Đerdap neće biti ugrožen zbog leda, kaže Marković.

Navodi da je EPS od Vojske tražio odobrenje korišćenja neke municije i pušaka, za razbijanje santi na Drini, a od sutra će krenuti akcija razbijanja. Koliko će biti efikasne, zavisi od temperature i brzine stvaranja samog leda.

Poslednja informacija je i da će još jedan ledolomac biti sutra aktiviran za region Beograda, naveo je Filipović. Strah od kvarova je ogroman, iako su sve službe spremne, ali zbog prekomerne potrošnje bilo koji deo sistema može da ispadne, „pa ćemo morati da uvodimo nepopularne mere, restrikcije".

„Mi ne želimo da plašimo građane, nego da im predočimo koliko je važna štednja", naveo je Marković.

Što se tiče isporuke gasa, potrošnja je takva da svi potrošači dobijaju nominovane količine, gas nam dolazi samo iz Rusije, ali se kompenzuje Banatskim dvorom, rekao je Filipović. „Ne strahujemo, jer u ovom trenutku problema sa snabdevanjem prirodnim gasom ne bi trebalo da bude".

Lečić navodi da ima toplana u Srbiji koje isključivo koriste gas. „Nažalost, naši korisnici često pitaju zašto naplaćujete grejanje kad ste dobili mazut iz robnih rezervi".

„Mi ovaj talas jesmo očekivali, došli smo do nekih podataka da grejanje na mazut treba da bude oko sto dinara, naša je cena 92 dinara, i ako hoćemo stabilne uslove i uredno snabdevanje moramo jednog dana doći do dogovora", kaže Lečić.

Nauk za sledeću godinu jeste racionalna potrošnja, i donošenje metodologije za formiranje cene grejanja, zaključuje Lečić.

.

Na konferenciji za novinare, Pavličić je optužio Agenciju i njenu direktorku Zoranu Marković da su odgovorni za nanošenje nesagledive štete gradskim funkcionerima i kaljanje ugleda Novog Sada.

Više javno tužilaštvo u Novom Sadu juče je odbacilo krivičnu prijavu koju je Agencija podnela protiv gradskih vlasti u Novom Sadu, kojom ih tereti da su zloupotrebama položaja naneli višemilionsku štetu Autotransportnom preduzeću (ATP) "Vojvodina".

Agencija je navela da šteta naneta tokom poslednjih nekoliko godina ATP "Vojvodini" i većinskom vlasniku društvenog kapitala tog preduzeća Iliji Deviću iznosi "više od 100 miliona evra" zbog problema u radu nove autobuske stanice u Novom Sadu.

Pavličić je danas ponovio raniji stav da čelnici grada ne mogu da odgovaraju za dela koja je činila prethodna gradska vlast i dodao da najmanje što Zorana Marković sada može da učini jeste da podnese ostavku na svoju funkciju.

"Veoma važno je što je Tužilaštvo odbacilo prijavu, jer je time stvorena pretpostavka da Privredni sud u Novom Sadu može slodobno da sudi i nepristrasno donese odluku u procesu koji se vodi između Grada i ATP 'Vojvodine'", rekao je Pavličić.

On je ocenio da je "više nego jasno da se Agencija svrstala na jednu stranu u sporu i da je krivičnom prijavom htela da poruči Privrednom sudu da Grad Novi Sad nije ispunio svoje ugovorne obaveze". 

Gradonačelnik je upitao kako je moguće da se Agencija ne bavi onima koji su 2006. potpisali ugovor o korišćenju nove autobuske stanice sa ATP "Vojvodina" nego ljudima koji na bilo koji način nisu mogli da utiču na to, jer su stupili na dužnost 2008. godine.

"Bez tendera ili javnog poziva tadašnja gradonačelnica Maja Gojković potpisala je ugovor sa ATP 'Vojvodina', a Agencija se time nije ni bavila, već nama koji štitimo interese grada", rekao je Pavličić.

On je dodao da je ovo prvi put u istoriji Srbije da državni organ podnosi prijavu protiv gradonačelnika i svih 12 članova Gradskog veća kao organizovane kriminalne grupe.

"Zbog velike štete koja je svakom od nas naneta tužićemo Agenciju i odgovorne u njoj, a tužbu ćemo podneti i u ime Grada", rekao je Pavličić i dodao da će, nakon što dobiju kompletne podatke o slučaju, pokrenuti i sve druge sudske postupke.

Velikih iznenađenja u broju mesta u amfiteatrima neće biti. Tako će, na primer, na Filozofskom fakultetu, od ukupno 710 primljenih, na budžetu biti 640 brucoša.

Na Ekonomskom fakultetu planiran je upis 1.350 studenata, od kojih će 570 biti na budžetu, a na Fakultetu organizacionih nauka od planiranih 670 mesta, na budžetu će biti njih 380.

Nakon studija, svakako, očekujemo posao. U proceduri odobravanja broja mesta na fakultetima Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) učestvuje isključivo dostavljanjem informacija.

"Nisam siguran da se u dovoljnoj meri respektuju činjenice sa evidencije NSZ, imajući u vidu prošlogodišnja iskustva, kada su upisne kvote praktično prepisane od prehodnog perioda, a da nisu dovoljno vodili računa o tome kakva je situacija na tržištu rada", kaže Dragan Đukić iz Nacionalne službe za zapošljavanje.

"Fakulteti prate mogućnosti i interesovanja i potencijalne mogućnosti zapošljavanja, ali ja bih rekla da i kandidati malo sagledavaju to, pa sad, kad je neko zainteresovan za neke studije on ipak hoće nešto da studira, nezavisno od mogućnosti zapošljavanja, jer je to u okviru njegovog interesovanja", kaže Neda Bokan, prorektor Univerziteta u Beogradu.

Na ETF-u, gde se obrazuju stručnjaci najprimamljiviji poslodavcima, i ove godine biće mesta za 560 brucoša. Da bi ih bilo više nije dovoljna samo veća kvota, već i dodatni prostor, nastavni kadar, a trebalo bi raditi i na popularizaciji struke.

"Danas je u Beogradu, ja mislim, nemoguće naći kvalitetnog programera. Većina njih se zaposli već pri kraju studija. Potreba postoji. E sad, mehaničko povećanje kvota, kad bi neko naredio da fakultet primi umesto 560 - 700, mislim da ne bi rešilo problem, jer treba te kvote popuniti i treba ostvariti uslove za te kvote", kaže Miodrag Popović, dekan ETF-a.

Kvota od 1.500 mesta na Pravnom fakultetu važi i ove godine.

"Od njih 1.500 oko 1.200 upisuju drugu godinu. tako da su to deca koja žele da studiraju i to je realna brojka. Nema mnogo pravnika na birou. Ima drugi problem, problem privrede, pa je jedan broj ostao bez posla i vodi se na evidenciji nezaposlenih, ali kada je reč o mladim generacijama, mislim da tu nema problema", smatra Miljko Valjarević, sekretar Pravnog fakulteta.

Na tržištu rada trenutno je oko 5.000 nezaposlenih pravnika i 6.000 ekonomista.

Pomoćnik ministra zdravlja Petar Bulat rekao je Tanjugu da je analiza zdravlja 127 dece iz Zajače gde se nalazi Topionica olova, susednog Paskovca i Trbušnice pokazala da u Zajači 34, 7 odsto dece ima kocentracije olova u krvi koje iznose od 20 do 45 mikrograma olova u decilitru krvi.

Prema njegovim rečima to ne zahteva posebnu terapiju.

Bulat je rekao da su dozvoljene količine 10 mikrograma i da te količine olova u krvi ima 13 odsto dece u Zajači, a količine od 10 do 15 mikrograma 28 odsto njih. Vrednosti od 15 do 20 mikrograma olova u decilitru krvi pokazale su se u krvi kod 14 odsto mališana.

On je rekao i da je tokom analize primećeno da deca čiji roditelji ili neko od članova porodice radi u topionici ili je ranije radio imaju najviše vrednosti olova u krvi, što, kako je objasnio, jasno pokazuje da postoji kontaminacija te materije.

Bulat je rekao da je istraživanje zdravlja dece sprovedeno u decembru, a rezultati su ustanovljeni u laboratoriji Univerzitetske klinike u Briselu.

On je izjavio i da je sa roditeljima i predstavnicima Mesne zajednice u Zajači dogovoreno da lekari Instituta za majku i dete u Beogradu dođu uskoro u Zajaču i detaljnije pregledaju decu.

Najavio je i da će uskoro biti obavljene kontrole zdravlja i starijeg stanovništva, a ne samo dece.

Predsednik Saveta Mesne zajednice Zajača Slobodan Živanović rekao je Tanjugu da su resornim ministarstvima ostavili rok do 20. februara da odgovori na postavljene zahteve koji se odnose na to da se analizira krv svih žitelja tog mesta i susednog Paskovca.

Kontrola zemljišta, vode, vazduha

Takođe, traže da se obavi kontrola zemljišta, vode, vazduha i postave instrumenti za merenje zagađenosti vazduha, kao i da se zabrani uvoz olovnog oksida u topionici i smanji proizvodnja.

Živanović je rekao da su ti zahtevi dogovoreni na zboru građana krajem januara i da su prosleđeni nadležnim ministarstvima i kompaniji "Farmakom", u čijem je vlasništvu Topionica olova "Zajača".

Republički inspektor za zaštitu životne sredine Nada Lukić rekla je Tanjugu da će uskoro u Zajači biti postavljena merna stanica kako bi se podaci svakodnevno obrađivali i slali na analizu.

Lukićeva je rekla da se analize kocentracija praškastih materija u vazduhu obavljaju dva puta godišnje.

Ona je dodala i da je poslednja analiza koja je obavljena u septembru pokazala da nije bilo prekoračenja kada je u pitanju kocentracija olova i drugih praškastih materija u vazduhu.

Analize u julu prošle godine pokazale su da su samo dva dana kada su temperature bile veoma visoke zabeležene povećane kocentracije olova u odnosu na granične vrednosti.

Ona je navela da je u narednom periodu planirana i sanacija deponije na koju se odlaže šljaka iz topionice.

Dok se u zdravstvenom centru u Šapcu radi u četiri smene, a pacijenti na dijalizu dolaze čak i noću, novi aparati stoje u magacinu. Ne koristimo ono što su nam pre tri godine poklonili Italijani.

U Ministarstvu zdravlja objašnjavaju da nije bilo odgovarajućeg prostora, da je trebalo  kupiti i dodatnu opremu, ali da je odgovoran i sistem.

Prema rečima ministra zdravlja Zorana Stankovića, u planu je da se 125 aparata instalira u Centru u Aleksincu za pacijente iz Ražnja, koji prelaze po 80 kilopmetara da bi stigli na dijalizu.

"Plan je i da se do kraja ovog ili narednog meseca pusti dijalizni centar u Beogradu u bolnici Dragiša Mišovioć sa 14 aparata", dodao je Stanković.

Aparati za hemodijalizu biće uskoro instalirani i u domovima zdravlja u Petrovcu na Mlavi, Kovačici i u Tutinu.

Republički fond za zdravstveno osiguranje od 53 dijalizna centra zatražio je podatke da li su dovoljno iskorišćeni, a ukoliko nisu, ubuduće će biti.

Docent dr Radomir Naumović, direktor nefrološke klinike KCS, kaže da u centru koriste 23 aparata, ali imaju i aparate u rezervi "jer u slučaju kvara, pacijent ne sme da čeka, mora da dobije dijalizu".

Naumović je dodao i da bi im novi i savremeni aparati dobro došli.

Za pacijente koji se dijaliziraju u državnim ustanovama prošle godine izdvojeno je gotovo tri milijarde dinara, za dijalizu u privatnim ustanovama oko 518 miliona, a za lečenje kod kuće, 620 miliona.

Kada se prošire kapaciteti, u Fondu će razmatrati u kojoj meri će ubuduće biti angažovani privatni dijalizni centri.

Na današnji dan 1828. godine rođen je Žil Vern, francuski književnik. Žil Vern je mesto na književnom Olimpu stekao avanturističkim i naučno-fantastičnim romanima štampanim pod zajedničkim naslovom Neobična putovanja. Još kao dečak maštao je o putovanjima i egzotičnim pustolovinama. Uspehu njegove literature doprineo je i duh vremena, budući da se polovinom 18. veka, s jačanjem kulta nauke, pisci sve više okreću naučnom romanu. Napisao je 57 romana od kojih su najpoznatiji Put oko sveta za 80 dana, Dvadeset hiljada milja pod morem, Put na Mesec, Put u središte Zemlje, Carev glasnik, Pet nedelja u balonu, Pariz u 20. veku i druge. Mnoga od njegovih predviđanja u književnim delima su se ostvarila u praksi.

Jelena Anžujska, srpska kraljica, žena kralja Uroša Prvog i ktitor manastira Gradac umrla je na današnji dan 1314. godine. Bila je supruga srpskog kralja Stefana Uroša I i majka kraljeva Dragutina i Milutina. Jedno vreme vladala je oblastima: Zeta, Trebinje, Plav i Poibarje. Zamonašila u crkvi Svetog Nikole u Skadru i tu je kao monahinja i umrla 8. februara 1314. Osnovala je prvu žensku školu u tadašnjoj Srbiji. Organizovala je prepisivanje knjiga na dvoru i tako proizvedene knjige je kasnije poklanjala. Takođe, u svom dvoru je imala i čuveno knjigohranilište, to jest biblioteku. Najpoznatija njena zadužbina je manastir Gradac gde je i sahranjena, kao i crkva Svetog Nikole u Skadru gde je zamonašena. Obnavljala je veliki broj svetinja, među njima i manastir Svetih Sergija i Vakha na obalama reke Bojane kod Skadra. Legenda kaže da se posle tri godine od svoje smrti javila u snu jednom monahu, te kada su otvorili njen grob telo je nađeno celo i očuvano „kao u rosi". Od te 1317. godine ona se slavi kao svetiteljka 30. oktobra po crkvenom kalendaru, odnosno, 12. novembra po novom kalendaru. Njeno prvo žitije napisao je srpski arhiepiskop Danilo II kao žitije prve srpske kraljice koja je postala svetiteljka.

1725 - Umro Petar Veliki (Petar Prvi Aleksejevič Romanov), ruski car
(Moskva, 9.6.1672 - Sankt Peterburg, 8.2.1725)

1819 - Rođen Džon Raskin, engleski književnik i književni kritičar
(London, 8.2.1819 - London, 20.1.1900)

1834 - Rođen Dimitrij Ivanovič Mendeljejev, ruski hemičar, autor periodnog sistema hemijskih elemenata
(Tobolsk, 8.2.1834 - Petrograd, 2.2.1907)

1849 - Umro France Prešern, slovenački književnik
(Vrba, 3.12.1800 - Kranj, 8.2.1849)

1920 - Rođena Lana Tarner (Đulija Džin Frensis), američka filmska glumica
(Volis, 8.2.1920 - Senčeri Siti, 29.6.1995)

1921 - U Beogradu osnovana prva policijska škola u Srbiji, ovaj datum obeležava se kao Dan  policijskog školstva

1923 - Rođen Milorad-Bata Mihailović, slikar 
(Pančevo, 8.2.1923 - Pariz, 23.4.2011)

1924 - Prvi put izvršena smrtna kazna u gasnoj komori

1925 - Rođen Džek Lemon (Džon Aler), američki filmski glumac, dobitnik "Oskara"
(Boston, 8.2.1925 - Los Anđeles, 27.6.2001)

1926 - Rođen Stevo Žigon, pozorišni, filmski i TV glumac i reditelj
(Ljubljana, 8.2.1926 - Beograd, 28.12.2005)

1930 - Rođen Petar Banićević, pozorišni, filmski i TV glumac, profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu
(Nikšić, 8.2.1930 - Beograd, 4.9.2006)

1931 - Rođen Džems Bajron Din, američki filmski glumac
(Fermon, 8.2.1931 - Los Anđeles, 30.9.1955)

1933 - Rođen Brana Crnčević, književnik i publicista
(Ruma, 8.2.1933)

1938 - Rođena Lidija Pilipenko, balerina i koreograf
 (Lapovo, 8.2.1938)

1947 - Rođen Ljubiša Ristić, pozorišni reditelj i političar
(Priština, 8.2.1947)

1966 - Rođen Hristo Stoičkov, bugarski fudbaler 
(Plovdiv, 8.2.1966)

1968 - Umrla Magdalena-Maga Magazinović, baletski pedagog, koreograf, književnik, prevodilac, prva žena-novinar i bibliotekar u Srbiji, osnivač škole  modernog baleta u Beogradu
(Užice, 14.10.1882 - Beograd, 8.2.1968)

1980 - Umro Ivan Gošnjak, general armije, španski borac, državni sekretar za narodnu odbranu, član SIV-a i Predsedništva CK SKJ
(Ogulin, 10.6.1909 - Beograd, 8.2.1980)

1982 - Umro Jovan Veselinov Žarko, predsednik Izvršnog veća Srbije, predsednik Narodne  skupštine Srbije, član Predsedništva CK SKJ
(Kumane, 20.1.1906 - Beograd, 8.2.1982)

1984 - Otvorene 14. Zimske olimpijske igre u Sarajevu

1994 - Umro Džozef Koten, američki filmski glumac 
(Petersburg, 15.5.1905 - Los Anđeles, 8.2.1994)

2005 - Umro Milo Vlahović, ugostitelj, upravnik "Srpske kafane", idejni tvorac   manifestacije "Ulica otvorenog srca"
(Beograd, 8.2.2005)

2006 - Umro Akira Ifukube, japanski kompozitor
(Kuširo, 31.5.1914 - Tokio, 8.2.2006)

2007 - Umrla En Nikol Smit (Viki Lin Hogan), američka glumica 
(Hjuston, 28.11.1967 - Florida, 8.2.2007)

U ovom moskovskom manastiru postavljena je kutija sa natpisom "Za priloge manastirima i hramovima na Kosovu i Metohiji", a Eparhija prenosi poruku arhimandrita Tihona, nastojatelja Sretenjskog manastira, koji pozvao na očuvanje upaljene sveće pravoslavlja na Kosovu.

Arhimandrit Tihon jedan je od najuglednijih moskovskih igumana i duhovnika mlađe generacije koji aktivno rade na duhovnom preporodu u Rusiji.

Krajem novembra 2011. u Sretenjskom manastiru boravio je arhimandrit Sava Janjić, iguman manastira Visoki Dečani, i razgovarao sa arhimandritom Tihonom o vidovima pomoći za srpski narod.

Preliminarni razgovori doveli su i do susreta Tihona i jeromonaha Ignatija sa Episkopom raško-prizrenskim u Beogradu u decembru iste godine, kada su dogovoreni konkretni predlozi za aktivniju saradnju i pomoć koja bi iz Ruske pravoslavne crkve bila koordinisana preko Sretenjskog manastira.

Nakon što je nedavno podneo detaljan izveštaj crkvenim vlastima, Tihon je dobio patrijarški blagoslov za početak ove akcije bratske solidarnosti.

Ova akcija predstavlja i realizaciju ideje koju je prethodnih meseci nagovestio predsedavajući odeljenja za inostrane poslove Ruske pravoslavne crkve, mitropolit Volokolamski Ilarion, dodaje se u saopštenju Eparhije.

Ona je gostujući na RTS-u navela da organizaciju rada treba prilagoditi niskim temperaturama i napraviti preraspodelu radnog vrmena – omogućiti radnicima česte pauze, toplo skolonište, napitke.

"Pošto su izloženi niskim temperaturama i njihovo zdravlje može biti ugroženo, pa su poslodavci u obavezi da im obezbede dodatnu opremu. U suprotnom, zaposleni mogu, bez posledica, odbiti da rade", dodala je Vera Božić Trefalt.

Kako je napomenula, nije definisana najniža temperatura na kojoj se prekida rad, ali se poslodavci čiji su radnici na otvorenom, poput putara, građevinara, montera, moraju pridržavati propisanih mera.

Vera Božić Trefalt ukazala je da inspekcija ima mogućnost da ih kazni, imajući u vidu da temperature, koje su već danima u debelom minusu, mogu ugroziti zdravlje radnika.

Za zaposlene koji rade u zatvorenom prostoru nema posebnih preporuka, dodala je, uputivši apel poslodavcima da, ipak, pokažu razumevanje za trudnice, osobe sa invaliditetom i stare.

U poslednjih pet godina poplave su napravile štetu oko 100 miliona evra. Najviše su stradala naselja u slivu Tise, Tamiša, Ibra, Drine i Južne Morave.

Aleksandar Prodanović iz Direkcije za vode kaže da za veliki deo teritorije Srbije postoji rizik od plavljenja, napominjući da su štete iz godine u godinu dosta velike.

U nadležnom ministarstvu pripremaju odgovarajuće mere, a najpre će se čistiti mreže kanala.

"Čim se led istopi, a mi smo procedure završili, spremni smo da na većem broju tačaka započnemo radove na kanalskoj mreži", kaže ministar poljoprivrede i trgovine Dušan Petrović.

Trenutno se izrađuje mapa područja koja su najčešća ugrožena poplavama.

Trebalo bi da u naredne tri godine bude završena izgradnja sistema koji treba da od poplava zaštiti domaćinstva u kojima živi milion tri stotine hiljada ljudi. Novac je obezbeđen iz kredita Svetske banke i Evropske unije.

"Besede u Zoranovu čast" bila su na temu citata Zorana Đinđića "Reforme u Srbiji mogu da uspeju samo ako osećanje nade i volje pobedi nad osećanjem praznog mudrovanja i cinizma".

Član žirija, ministar odbrane i potpredsednik DS-a Dragan Šutanovac, izjavio je da kvalifikaciona tamičenja "Besede u Zoranovu čast", koja se održavaju širom Srbije, nose poruku da u mladim ljudima žive vizije i energija koju je imao Đinđić da Srbija ide napred.

Šutanovac je rekao da se Srbiji danas veruje mnogo više nego pre 2000. godine, i da, bez obzira što se, kako je rekao, nalazimo u jednoj situaciji da čekamo odluku, Srbija grabi ka evropskim standardima i ka onim ciljevima koji su je motivisali 90-tih godina da ide u promene.

Ono što je važno reći jeste da moramo imati poverenja, ako ni u koga drugog, onda u sebe, rekao je Šutanovac.

Činjenica da je više stotina mladih ljudi, kroz proteklih sedam godina od kada se održava ova manifestacija, pokušalo da osvoji prvu nagradu, govori o svesti mladih ljudi šta je sve Đinđić činio za Srbiju i da oni žele da nastave tim putem, kazao je Šutanovac.

Zbog snega, vetra i niskih temperatura tema Oka bila je kako paziti na sopstveno zdravlje i kako se čuvati od neverovatnog minusa. O tome su govorili doktorka Miroslava Zamaklar i Marko Petrović iz Gorske službe.

Miroslava Zamlakar je rekla da su organizmu potrebna jedan do dva dana da se navikne na ovako niske temperature, pa da se zato nekima čini da više nije tako hladno kako je bilo na početku ovog ledenog talasa: "Mlađim i zdravim osobama je potrebno kraće vreme da se adaptiraju na promene, a starijim i bolesnim malo više vremena".

Marko Petrović je savetovao da se oni koji izlaze napolje slojevito obuku, kako bi mogli da skinu neki sloj ako im bude toplo: "Veoma je opasno preznojiti se na ovim niskim temperaturama, jer nije dobro da telo bude na hladnoći u vlažnoj sredini. Onda će nam biti još hladnije". 

Petrović je, takođe, savetovao da se ne stoji na jednom mestu, nego da se telo non stop kreće, što podrazumeva, hodanje ili cupkanje jer tako mišići proizvode toplotu koja je telu neophodna. Ako neko mora duže da ostane napolju na ovim niskim temperaturama, onda bi bilo dobro da kod sebe ima neki slatkiš i toplu tečnost u termoforu. Veoma je bitno i ne udisati direktno hladan vazduh, nego staviti šal preko usta.

Doktorka Zamlakar je rekla da je dobro dok ljudi osećaju bol od hladnoće u ekstremitetima, jer je to prirodna reakcija tela, ali da je opasno kada se bilo kakav osećaj u ekstremitetima izgubi.

Promene na koži ukazuju da je došlo do teških promrzlina. Ono što je veoma bitno je
da oni koji su promrzli ne smeju da dozvole umoru da ih savlada: "Moraju po svaku cenu da se kreću i nikako ne smeju da zaspu jer to može biti veoma opasno".

Opasno je i da hronični bolesnici i stari ljudi izlaze napolje. Posebno dijabetičari, oni sa visokim krvnim pritiskom i hroničnim bronhitisom. "Ako uprkos tome izađu napolje i osete grčenje i stezanje u grudnom košu, svakako moraju ući u najbližu toplu prostoriju, makar to bila i prodavnica jer u protivnom može doći do infarkta", rekla je Zamlakar.

Petrović je takođe upozorio da niko ne bi smeo naglo izlaziti iz pregrejanih prostorija na hladnoću: "Potrebno je postepeno se izlagati hladnoći, dozvoliti telu da se postepeno adaptira. Ako je ikako moguće prvo izaći u neki hodnik, a tek potom na ulicu".

Što se tiče hrane i pića gosti su se složili da je zdravima kaloričnije ishrana dopuštena, jer se organizam greje tako što sagoreva masti. Međutim, Zamlakar je svetovala da je zdravije unositi mleko i mlečne proizvode, nego mast i slične namirnice. Takođe je opasno piti
alkoholna pića, pa izlaziti napolje, jer se tako krvni sudovi šire, umesto da se skupljaju, pa lakše i brže dolazi do promrzlina.

Gorska služba je organizovala i krizni štab kako bi pomogla u spašavanju ljudi kojima je to potrebno, čak i onima koji žive u urbanim sredinama. Inače, mnoga sela u Srbiji su odsečena od sveta, a sneg koji neprestano pada, kao i vetar, prave nove probleme, posebno u planinskim krajevima. Teško je u Sjenici, Ivanjici, Novoj Varoši, smetovi su sve viši, a hiljade kilometara puta nije moguće pronaći.

Veoma teška situacija ovih dana je i u Tutinu. Albin Gegić, direktor televizije Tutin, je u uključenju u Oko rekao da sneg bez prestanka pada već dva dana i dve noći i da je temperatura -15 stepeni: "Deset hiljada ljudi odsečeno je od centra Tutina. 90 sela je u potpunoj blokadi jer su putevi potpuno neprohodni".

Tutin je zbog toga tražio od vlade pomoć. Oni imaju dovoljno mehanizacije, ali nemaju dovoljno goriva za nju pa su tražili 15 miliona dinara. Veliku štetu pretrpela je i nova fabrika pored Ribaričkog jezera, koja je trebalo da počne da radi u martu. "Od težine snega, krov se urušio, pa je sneg pao na nove mašine. Samo šteta od polomljene krovne konstrukcije iznosi 20 hiljada evra", rekao je Gegić.

Probleme Srbiji zadaje i led na rekama, pa je prioritet razbijanje ledenih čepova na Ibru i Dunavu kako bi se izbeglo izlivanje reka u gradovima.

Većina opština, po nekoliko dana ne ažurira podatke na sajtovima. U Zaječaru ni na jednom od tri sajta, koliko ih opština ima, nije bilo informacije o nestanku grejanja u delu grada.

Boško Ničić, gradonačelnik Zaječara, kaže da se trenutno obavlja redizajniranje svih sajtova i da je to razlog što je prisutan zastoj od desetak dana, ali se inače, kako dodaje, informacije ažuriraju svakodnevno.

Iako je uvođenje jedinstvenog broja 112 za pozivanje policije, vatrogasaca i hitne pomoći predviđeno Zakonom o vanrednim situacijama, na pokretanje te linije čeka se već tri godine. Do tada, u ovakvim okolnostima opštine su dužne da pronađu najbolji način informisanja građana.

Načelnik Sektora MUP-a za vanredne situacije Predrag Marić kaže da je informisanje građana obaveza svih opštinskih štabova za vanredne situacije pa i Republičkog štaba, koji neće imati internet stranice, ali će imati telefone i faksove.

Stanovnici Inđije su među malobrojnim srećnicima koji preko opštinskog sajta mogu da saznaju servisne informacije o svom gradu. Imaju i nekoliko telefonskih linija koje su otvorene za poziv - "Upomoć"!

Goran Ješić, gradonačelnik Inđije, kaže da su uz pomoć nevladinih organizacija i kol centra uspostavili direktnu liniji 24 časa sa bolesnima, penzionerima i invalidima.

"Postavili smo im uređaj tako da oni pritiskom na dugme imaju vezu sa svim onim službama koje su im potrebne. Za one kategorije koje nisu najviše ugrožene, angažovali smo volontere koji im donose namirnice i čiste sneg", izjavio je Ješić.

Od kada je uvedena vanredna situacija, građani za pomoć najčešće zovu broj 93. Iako star, i dalje je u funkciji i broj 985 na koji se javljaju operateri Centra za obaveštavanje i osmatranje.

Sektor za vanredne situacije apeluje da se što pre uvede poseban broj 112 za hitne slučajeve, jer bi službe za pružanje pomoći brže i bolje reagovale.

Bez obzira na to što je RRA obustavila postupak oduzimanja licence i što je izrazila nadu da će televizija nastaviti sa nesmetanim emitovanjem uobičajenog programa, postavlja se pitanje šta je sa realizacijom isplate dugovanja zaposlenima, pitaju se zaposleni u Televiziji Avala.

Oni potsećaju da je , stalno zaposlenima na TV Avala isplaćena jedna i po plata, a većina honoraraca dobila je samo jedan honorar. Kao uslov za povratak na redovnu programsku šemu, zaposleni su još na početku štrajka, postavili isplatu tri zarade i četiri honorara, kao i jasno definisan tok dalje isplate što menadžment TV Avala nije mogao da prihavati.

"Menadžment TV 'Avala' nagovestio je da bi do kraja nedelje zaposleni mogli da dobiju još neke uplate, ali problem predstavlja to što i dalje nema nikakvih garancija za to. Takođe je rečeno i da nema nikakvih garancija da će se utvrditi dalja dinamika isplate zaostalih plata i honorara", navodi se u saopštenju zaposlenih.

Zaposleni navode da je generalnom direktoru televizije Dušanu Pančiću štrajkački odbor dao predlog o daljoj dinamici isplata, ali da su ga vlasnici odbili, uz obrazloženje da u ovom trenutku ne mogu da garantuju dalju dinamiku isplata zaostalih zarada.

Ranije danas saopšteno je da Televizija Avala više ne duguje Republičkoj agenciji za elektronske komunikacije za naknadu za radio-frekvenciju za 2011. godinu.

Portparol RRA Srboljub Bogdanović rekao je Tanjugu da je situacija izazvana štrajkom u TV "Avala" "ipak nepoželjna", da mora da se reši što pre, ali da trenutno ne postoji opasnost da ta televizija izgubi nacionalnu frekvenciju.

Bogdanović je rekao da se RRA zbog toga i uključila i posreduje u rešavanju problema na toj televiziji. Prema njegovim rečima, postoje takozvane "kvote" za emitovanje programa koje se kontrolišu na kraju godine, budući da svaka televizija mora da ima sopstvenu produkciju.

Zaposleni u TV Avala štrajkuju od 22. decembra, zahtevajući isplatu zaostalih zarada. Avala je jedna od pet komercijalnih televizija koje imaju dozvolu za emitovanje na celoj teritoriji Srbije.

1812 - Rođen književnik Čarls Dikens, najznačajniji engleski romanopisac XIX veka. Njegova dela pripadaju ranoj fazi realizma. Dok je bio dete, njegova porodica je često menjala mesto boravka u potrazi za poslom. Nakon što mu je otac uhapšen zbog nevraćanja dugova, Čarls je 10 sati dnevno radio u fabrici. Kad je odrastao, počeo je da radi kao novinar. Napisao je više obimnih romana. Sva njegova dela se, od prvog objavljivanja, stalno ponovo štampaju. Najpoznatije Dikensovo delo je novela Oliver Tvist, iako je on svojim najboljim delom smatrao Dejvida Koperfilda, roman koji sadrži dosta autobiografskih elemenata. Osim Olivera Tvista i Dejvida Koperfilda, neka od najznačajnijih Dikensovih dela su Nikolas Niklbi, Božićna pesma, Martin Čazlvit, Mala Dorit, Priča o dva grada, Velika očekivanja. Umro je u junu 1870. godine.

1864 - Umro Vuk Stefanović Karadžić, reformator srpskog književnog jezika i pravopisa, sakupljač narodnih pesama i pisac prvog rečnika srpskog jezika. Vuk Karadžić je rođen u Tršiću kod Loznice 6. novembra 1787. godine. Učestvovao je u Prvom srpskom ustanku kao pisar i činovnik u Negotinskoj krajini, a nakon sloma ustanka preselio se u Beč, 1813. godine. Tu je upoznao Jerneja Kopitara, cenzora slovenskih knjiga, na čiji je podsticaj krenuo u prikupljanje srpskih narodnih pesama, reformu ćirilice i borbu za uvođenje narodnog jezika u srpsku književnost. Vukovim reformama u srpski jezik uveden je fonetski pravopis, a srpski jezik je potisnuo slavenosrpski jezik koji je u to vreme bio jezik obrazovanih ljudi. Tako se kao najvažnije godine Vukove reforme ističu 1818, kada je Vuk Karadžić izdao svoje prvo izdanje Srpskog rječnika, 1836, 1839, 1847, godina Vukove pobede i godina u kojoj je konačno dokazao da je srpski narodni jezik jedini pravi jezik Srba, kao i 1850. godina.

1478 - Rođen Tomas Mor, engleski humanista, državnik i književnik, rodonačelnik utopijskog socijalizma (London, 7.2.1478 - London, 7.7.1535)  

1885 - Rođen Sinkler Luis, američki književnik, nobelovac (Minesota, 7.2.1885 - Rim, 10.1.1951)

1894 - Umro Adolf Saks, belgijski klarinetista i graditelj duvačkih istrumenata, konstruktor saksofona (Dinan, 6.11.1814 - Pariz, 7.2.1894)

1899 - Rođen Radomir-Raša Plaović, pozorišni glumac, reditelj i pedagog (Ub, 7.2.1899 - Beograd, 29.10.1977)

1901 - Rođen Vitorio de Sika, italijanski filmski glumac i reditelj (Sora, 7.2.1901 - Pariz, 13.11.1974)

1913 - Rođen Oskar Danon, kompozitor i dirigent, direktor Opere i Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu, profesor Muzičke akademije u Beogradu, akademik  (Sarajevo, 7.2.1913 - Beograd, 18.12.2009)

1927 - Rođen Dušan Vukotić, reditelj, scenarista, animator i filmski pedagog, dobitnik Oskara (Bileća, 7.2.1927 - Zagreb, 8.7.1998)

1934 - Umro Živojin Lukić, vajar (Beograd, 10.2.1890 - 7.2.1934)

1949 - Rođen Dragan Maksimović, pozorišni, filmski i TV glumac (Podujevo, 7.2.1949 - Beograd, 4.2.2001)

1959 - Rođen Predrag Antonijević, filmski reditelj (Niš, 7.2.1959)

1987 - Umro Jovan Kašić, lingvista (Veliki Grđevac, 13.6.1933 - Novi Sad, 7.2.1987)

1987 - Umro Klaudio Vila, italijanski pevač (Rim, 1.1.1926 - Padova, 7.2.1987)

1994 - Osnovana Novinska agencija Fonet

1999 - Umro Husein ibn Talal, jordanski kralj (Aman, 14.11.1935 - Aman, 7.2.1999)

2000 - Umro Pavle Bulatović, političar i državnik, ministar unutrašnjih poslova Crne Gore i ministar odbrane Savezne Republike Jugoslavije  (Gornji Rovci, 13.12.1948 - Beograd, 7.2.2000)

2001 - Umro Velizar Zečević, novinar i urednik NIN-a i Politike (Futog, 1932 - Beograd, 7.2.2001)

2005 - Umro Zdravko Velimirović, filmski reditelj i scenarista, profesor i dekan Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, akademik (Cetinje, 11.10.1930 - Beograd, 7.2.2005)

2007 - Umro Zoran Milić, književnik (Vražogrnac, 7.11.1940 - Beograd, 7.2.2007)

2008 - Umro Časlav Veljić Čajka, predsednik Kajakaškog saveza Jugoslavije, član Predsedništva Olimpijskog komiteta Jugoslavije (15.10.1930 - Beograd, 7.2.2008)

2008 - Umro Desimir Tošić, publicista i političar, jedan od osnivača Demokratske stranke, član Političkog saveta Demokratske stranke (Bela Palanka, 19.2.1920 - Oksford, 7.2.2008)

2009 - Umro Zlatibor Petrović, profesor Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu, akademik (Uljma, 19.4.1921 - Beograd, 7.2.2009)      

2009 - Umrla Blosom Deri, američka pijanistkinja i džez pevačica (Ist Durem, 19.4.1926 - Njujork, 7.2.2009) 

2010 - Umro Mihajlo Marković, filozof, profesor i dekan Filozofskog fakulteta u Beogradu, akademik (Beograd, 24. 02. 1923 - Beograd, 07. 02. 2010)

2011 - Umro Nikola Jocković, fudbaler i sportski radnik, generalni sekretar  Fudbalskog saveza Srbije i Fudbalskog saveza Beograda
(1936 - Melenci, 07. 02. 2011)     

2011 - Umro Petar Z. Ilić, protojerej stavrofor, osnivač hrama Sveti Vasilije Ostroški na Bežanijskoj kosi (Pričević, 02. 03.1939 - Beograd, 07. 02. 2011)                                       

2011 - Umro prof. dr Radmilo Tomin, hirurg, onkolog, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu (Sivac, 17. 03. 1925 - Beograd, 07. 02. 2011)                     

"Svratištu za decu sa ulice potrebna je veća pomoć države i društva. Nastavićemo i dalje da pomažemo", rekao je ministar Rasim Ljajić, koji je uručio pomoć.

Ljajić je pozvao kompanije da pokažu društveno odgovorno poslovanje u uslovima finansijske krize i uključe se u akciju.

Milica Đorđević iz Centra za integraciju mladih rekla je da mobilni timovi te organizacije svakodnevno od 10 do 22 sata obilaze lokacije na kojima je prijavljeno da je dete ugroženo i da se nalazi na ulici.

"Građani u svakom trenutku mogu da dovedu decu i u prostor Svratišta i u prostor dnevnog centra koji se nalazi u Novom Beogradu. U proseku imamo 60-oro dece dnevno pa nam je svaki vid pomoći neophodan", rekla je Đorđevićeva.

Prema njenim rečima Centar za integraciju mladih u narednom periodu očekuje da u saradnji sa gradskim Centrom za socijalni rad i predstavnicima policije koordiniše zadatak zaštite dece na ulici.

Ona je apelovala da kompanije u narednom periodu, dok traje hladno vreme, pozovu Svratište ili njegove centre u Nišu i Novom Sadu i pruže neophodnu pomoć.

U ovom trenutku je u Svratištu 45-oro dece, od kojih je najmlađa beba od jedne i po godine, rekla je Đorđevićeva.

Obradović je rekao da je odluka o obustavi rada do kraja radne nedelje u predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama doneta pre svega zbog bezbednosti đaka, s obzirom na to da je od juče proglašena vanredna situacija na teritoriji cele zemlje.

Ministar Obradović je rekao i da je odluka dostavljena svim školama tako da bi i one koje danas rade tokom dana trebalo da obustave nastavu i da ne rade do petka.

Odluka je, kako je rekao ministar, doneta i zbog energenata. "Škole se različito greju, ali postoje neke koje su skroz odsečene i nemaju nikakvo grejanje", kaže Obradović.

Na zasedanju tokom nedelje biće odlučeno na koji će se način postupati dalje, rekao je Obradović, ističući da se najavljuje još hladnije vreme i nastavak padavina.

Iz Ministarstva je saopšteno da lokalne samouprave mogu da organizuju produžene boravke, kako bi izašli u susret roditeljima koji nemaju gde da ostave decu.

Ministarstvo prosvete ranije je fakultetima uputilo preporuku da odlože ispite koji su planirani za ovu nedelju ili grupišu polaganja u jednom danu, a da predškolske ustanove rade najmanjim mogućim kapacitetom.

Vrata vrtića neće biti zaključana, a pojedini roditelji kažu da im to odgovara, jer u suprotnom ne bi imali gde da ostave decu.

Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić pozvao je centre za socijalni rad i privatne domove za stare da se povežu sa Crvenim krstom, lokalnim samoupravama, zdravstvenim ustanovama i da pruže pomoć pre svega seoskim domaćinstvima u nabavci hrane lekova i ogreva.

Ministar je dodao da je otvorena stalna telefonska linija (0800/115-116), gde će svi građani, posebno stari, moći da pozovu i da traže odgovarajuću pomoć.

Patrijarh Irinej je istakao da orden predaje imajući u vidu sve ono što je ruski ambasador učinio u zaštiti srpskog naroda, naročito na Kosovu i Metohiji, kako izjavama "koje su doprle i šire u svet", tako i humanitarnom aktivnošću "tamo gde je ona najpotrebnija".

"Čast mi je da u ime Crkve danas izrazim ono što SPC vekovima gaji prema bratskom ruskom narodu, pijemontu slovenstva", rekao je patrijarh, ističući da ruski ambasador sledi primer Ivana Jastrebova, ruskog konzula u Prizrenu sedamdesetih i osamdesetih godina 19. veka, koji je učinio "ne veliko, već preveliko delo u korist i zaštitu srpskog naroda".

"Odlikovanje vidim kao potvrdu našeg zajedničkog razumevanja visokog nivoa svestranih odnosa Rusije i Srbije, dveju sestrinskih pravoslavnih crkava, bratskih naroda naših zemalja", rekao je Konuzin, zahvalivši SPC na visokoj oceni njegovog rada.

On je istakao da su Rusija i Srbija dostigle najviši nivo saradnje u najrazličitijim sferama odnosa i da "partnerski nivo političkog dijaloga pruža mogućnost da samouvereno gledamo u budućnost".

"I u jednoj i u drugoj zemlji ova godina je godina izbora, ali imamo međusobno razumevanje da će bilateralni odnosi nastaviti da kontinuirano jačaju", rekao je Konuzin, ističući da je Rusija "zainteresovana za stabilnu, prosperitetnu, nezavisnu Srbiju koja će uživati veliki ugled u svetu".

"Naši planovi su planovi za decenije i milijarde. U oblasti kulture, obrazovanja, nauke, tehnike, kao i u drugim sferama naši odnosi uspešno se razvijaju", rekao je ruski ambasador ističući, međutim, da postoje i izvesni problemi među kojima je naveo zabrinutost zbog informacija o ukidanju časova ruskog jezika u školama u Srbiji.

Dodeli Ordena Svetog Save u Patrijaršiji prisustvovali su ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, potpredsednik Vlade Jovan Krkobabić, ministar prosvete Žarko Obradović, predsednik Srpske napredne strane Tomislav Nikolić, predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica, potpredsednik Srpske radikalne stranke Dragan Todorović i brojni crkveni velikodostojnici.

Izveštaj Evropske komisije pod nazivom "Dalja podrška korišćenju zemljišta", završen je u januaru ove godine, a obuhvatio je istraživanje zagađenosti poljoprivrednog zemljišta pod nadzorom profesora Volfgang Spyra.

U izveštaju piše da konzumiranje voća, povrća, mesa ili mlečnih proizvoda, putera i sira kojima se hrane građani Kosova može da ima smrtonosne posledice.

"Rezultati napravljenih analiza su alarmantni tako da se preporučuje da se oni verifikuju što pre i proslede na dalje ispitivanje kako bi se izbegli eventualni socijalni nemiri", piše prištinski list.

Izveštaj je potvrdio kontaminaciju poljoprivrednog zemljišta preko dozvoljenih maksimuma teškim metalima, a posebno hromom, niklom, olovom, cinkom i arsenikom. Visoka koncentracija tih zagađivača vlada na čitavom Kosovu.

"Zagađene površine koriste se za proizvodnju poljoprivrednih proizvoda za lanac ishrane ljudi. Moguće je da ti proizvodi sadrže takvu koncentraciju zagađivača koja može imati negativne posledice, pa dovesti i do smrtnog ishoda", navodi se u izveštaju.

Sve ono što je posle 9. marta 1945. godine oduzeto od vlasnika po različitim osnovama, sada će im biti vraćeno. Važno je podneti potpunu dokumentaciju. Svi neophodni detalji su u Službenom glasniku.

Direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić rekao je da se radi o tri vrste podataka.

"Prva vrsta bodataka odnosi se na starog vlasnika kome je imovina oduzete, druga je u vezi sa imovinom, dokumentacija iz katastra, zemljišne knjige i druga dokumenta neophodnou da bi se  identifikovala imovina koju potražuju, i treća za naslednike", naveo je Sekulić.

Očekuje se 150 000 zahteva. Za prijavu će od 1.marta biti na raspolaganju 150 pošta širom Srbije. Ukoliko bude bilo potrebe ta mreža će se širiti. Kako se ne bi stvarale gužve, predaju dokumenata građani će moći da zakažu telefonom.

"Način organizacije zakazivanjem bi trebalo da olakša građanima da na vreme zakažu. Proces nije tako kratak, zavisi od kvaliteta dokumentacije i njene validnosti ali očekujemo da će prijem jednog zahteva trajati najmanje pola sata", rekla je Svetlana Lešević iz Pošta Srbije

Zahtevi za povraćaj mogu da se podnose u naredne dve godine, a imovine ili finansijsko obeštećenje građani mogu da očekuju najkasnije šest meseci od podnošenja zahteva.

Imovina koja ne može da se vrati u obliku u kojem je oduzeta vlasnicima će biti nadoknađena novčano, preko obveznica čije emitovanje počinje 2014. Za to je predviđeno 200 milijardi dinara, a obveznice će biti isplaćivane u roku od 15 godina.

Stanković je, nakon otvaranja srpsko-italijanske konferencije o transplantaciji organa na Medicinskom fakultetu, rekao da u tome očekuje pomoć Italije, budući da je ta zemlja proteklih godina pomagala Ministarstvu zdravlja i ulagala u zdravstveni sistem Srbije.

"Bilo je mnogo reči o transplantaciji i potreba da se obavlja transplantacija srca, pluća i drugih organa i tkiva koji se ne rade u zemlji nas je navela da pozovemo predstavnike Italije i stručnjake i da napravimo sistem koji će funkcionisati u narednom periodu", rekao je Stanković.

Stanković je naveo da bi trebalo načiniti protokole o saradnji i razmeni stručnjaka koji će omogućiti da se neke transplantacije poput transplantacije srca rade i u Srbiji.

"Potrebna su sistemska rešenja i spremni smo da sa svima koji u tome učestvuju učinimo napor i u periodu koji je pred nama rešimo taj problem", rekao je Stanković dodajući da je važno da u zemlji postoje i transplantacioni centri.

Prema njegovim rečima, važno je i da domaći stručnjaci provedu određeni period na usavršavanju u zemljama gde se te operacije rade kako bi bili obučeni da rade i najsloženije zahvate.

"Dobar deo stručnjaka prošao je obuku, a obezbeđena su materijalna sredstva i oprema kako bi se radilo na tome da u Srbiji zažive transplantacije svih organa", istakao je Stanković.

Ambasador Italije u Srbiji Armando Varikio naveo je da je u proteklom periodu Italija dala 4, 5 miliona evra zdravstvenom sistemu Srbije, i da se razmatra mogućnost dodele još milion evra sektoru mentalnog zdravlja.

Varikio je rekao da je Italija rado svoja iskustva iz oblasti transplantacije prenosila stručnjacima.

Konferencija o transplantaciji organa na kojoj učestvuju brojni stručnjaci iz Srbije i Italije održava se u organizaciji Ministarstva zdravlja Srbije, italijanske ambasade i Ministarstvom zdravlja te zemlje, u skladu sa prošle godine potpisanim Memorandumom o saradnji u oblasti zdravstva i medicinskih nauka.

"Obavezali smo sve štabove za vanredne situacije, počevši od opštinskih, okružnih, gradskih, pokrajinskog i republičkog štaba, da stalno zasedaju, da stalno prate situaciju i da stalno imaju ažurne podatke i da iskazuju dodatne potrebe u zavisnosti od stanja na terenu", izjavio je gostujući u emisiji Oko, Đorđe Babić, zamenik načelnika Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije.

Babić je dodao da je najbitnije da se organizovano deluje na terenu i da štabovima to od uvođenja vanredne situacije polazi za rukom.

Nastava u školama je prekinuta, jer je u kratkom roku pala velika količina snega i temperatura je veoma niska, rekao je ministar prosvete Žarko Obradović i dodao da je Ministarstvo donelo ovakvu odluku zbog bezbednosti učenika.

"Ako bi bilo koji prevoz đaka doveo do nečeg lošeg, postavilo bi se pitanje - a zašto je škola radila", kaže Obradović.

Časovi će se nadoknaditi, tako što će škole same napraviti plan časova, koji će ministarstvo kontrolisati i po potrebi korigovati. "Sve smo već pripremirili za uspešan završetak ove školske godine", izjavio je Obradović.

Biljana Vraneš, urednica na RTS-u, kaže da se narednih dana očekuju nove padavine, a vrh ledenog talasa se prognozira za četvrtak, kada će temperature pasti i do minus 20 stepeni. Biljana Vraneš dodaje da će tempratura preći u plus tek 16. februara.

Kako je navela, sve se ovo događa zbog globalnog otopljavanja, što, kako navodi, u budućnosti može dovesti do hladnijih zima u centralnoj i južnoj Evropi.

Ministar Žarko Obradović rekao je da će republički Štab za vanredne situacije održati novi sastanak u četvrtak, kada će odlučiti šta će dalje činiti. On je dodao da će odluka o daljim koracima biti doneta u sladu sa situacijom na terenu i u zavisnosti od vremenskih prilika.

Iz Sektora za vanredne situacije poručuju građanima da ne kreću na put bez zimske opreme, niti bez preke potrebe. Pomoć mogu potražiti na sledećim telefonima: 193 Vatrogasna služba; 192 MUP; 194 Hitna pomoć; 1985 Centar za obaveštavanje.

Saglasni u oceni da će saradnja ministarstava odbrane Srbije i Makedonije umnogome doprineti regionalnoj stabilnosti, ministri su nakon sastanka, u Domu garde na Topčideru, posebno naglasili interes u vojnoj industriji, oblasti zdravstva i školstva.

"Želimo da proširimo saradnju sa Makedonijom, posebno u oblasti vojne industrije, u kojoj oni beleže razvoj kapaciteta", istakao je Šutanovac.

Ministar Šutanovac je podsetio da je ovo prva zvanična, bilateralna poseta predstavnika Ministarstva odbrane Makedonije u poslednjih pet godina i ukazao na visok nivo saglasnosti u vojnoj oblasti.

"Makedonija je važna Srbiji u sektoru odbrane u regionu, vojnom školstvu, zdravstvu", rekao je Šutanovac i pozvao makedonskog ministra da 2. decembra prisustvuje obeležavanju 100 godina vazduhoplovstva u Srbiji.

Resorni ministar je naglasio da je Makedonija veoma pristuna u mirovnim misijama i da njihovo iskustvo kao i naša zajednička prošlost mogu da budu dobar putokaz za buduću saradnju kada su misije u pitanju.

"Pitanje aktivne rezerve je mnogo bolje rešeno u Makedoniji i zanimaju nas njihovi modeli kojima su regulisali tu oblast", rekao je Šutanovac.

Dvojica ministara naglasila su da pozicija država u jugoistočnoj Evropi uvek nosi bezbednosni rizik, prekogranični kriminal, ali su istakli da to nije vojno bezbednosni izazov, već problem u čijem otklanjanju treba da učestvuju svi segmenti bezbednosti.

Ministar odbrane Makedonije insistirao je na činjenici da dve države nemaju otvorenih problema u oblasti vojne saradnje i naglasio da i u budućnosti svi problemi treba da se rešavaju kroz demokratski dijalog, odnosno na miran način.

"I ova poseta je važna zbog naše dalje saradnje koja je do sada u ovoj oblasti pokazala odlične rezultate. Poseta je i znak jačanja naše saradnje, koju smo zainteresovani da produbimo posebno u oblasti školavanja naših kadrova u Vojsci Srbije", istakao je Besimi.

Na regionalnom nivou, dodao je, možemo da iskoristimo vojne kapacitete u oblasti vojne medicine, akademskog obrazovanja, kao i poligone u obe države.

"Ovi projekti mogu da budu samo još jedan način za jačanje naše saradnje. Obavešteni smo o rezultatima reformi koje se sprovode, kako bi zadovoljili moderne standarde. Posebno nas interesuje način na koji su regulisane vojne penzije s obzirom na to da je neophodno da socijalni status pripadnika vojske bude dobar", objasnio je Besimi.

Sastanku u Domu garde na Topčideru prisustvovali su i državni sekretari ministarstva odbrane Srbije i Makedonije, Tanja Miščević i Petar Esmerov.

Mihajlović je naglasio važnost postojanja ove humanitarne organizacije na "turbulentnom Balkanu gde su česti ratovi, ali i prirodne katastrofe".

Crveni krst Srbije osnovan je kao Srpsko društvo Crvenog krsta u Beogradu 6. februara 1876. godine na inicijativu dr Vladana Đorđevića, a prvi predsednik bio je mitropolit Mihajlo Jovanović.

Prvi zadatak novoosnovanog društva bio je zbrinjavanje izbeglica iz Bosne i Hercegovina koje su došle u Srbiju po izbijanju hercegovačkog ustanka 1876. godine.

U istoriji međunarodnog Crvenog krsta ostalo je zabeleženo da je tokom srpsko-bugarskog rata ova organizacija od vrhovnog komandanta kralja Milana uspela da izdejstvuje odobrenje za pomoć civilima u Bugarskoj.

Avgusta 1993. godine Međunarodni komitet Crvenog krsta potvrdio je kontinuitet Nacionalnog društva Jugoslovenskog Crvenog krsta u neprekidnom trajanju od 1876. godine.

Crveni krst Srbije danas promoviše dobrovoljno davanje krvi, obučava građane za delovanje u nesrećama, bavi se potragom za nestalim licima tokom ratova od 1991. do 1999. godine, kao i drugim humanitarnim aktivnostima.

Pored sedišta u Beogradu, Crveni krst Srbije čine i dve pokrajinske organizacije, kao i 183 organizacije u gradovima i opštinama Srbij

"U tekstu pod nazivom "Niži muzički dinar" objavljenom 2. februara 2012. godine se navodi da je Vlada Srbije ukinula muzički dinar za zanatlije i uvoznike računarske opreme, dok je za ostala zanimanja umanjen tri puta. Takođe se navodi da je Vlada odlučila da vrati muziku u radnje i radionice, odnosno da promeni Zakon o autorskim pravima iz 2009. godine", ističe Đurić.

Prema njegovim rečima, navedene informacije nisu tačne, pošto Vlada nema ovlašćenja da ukine muzički dinar, jer je on uređen Zakonom o autorskim i srodnim pravima.

"Nadležnosti Vlade nisu zakonodavne prirode te ona ne može da ukine ili izmeni već postojeći zakon", kaže Đurić.

Prema njegovim rečima Vlada Srbije je usvojila samo predlog izmena Zakona o autorskim i srodnim pravima, što, kako kaže, ne znači da će Narodna skupština usvojiti te izmene.

"U skladu sa ovim, sve dok predmetne izmene ne stupe na snagu, primenjivaće se odredbe zakona koji je trenutno na snazi", zaključio je Đurić.

Na današnji dan 1793. godine umro je Karlo Goldoni, italijanski dramski pisac. Goldoni je aktivno radio na reformi italijanskog pozorišta. Posle afirmacije svojih ideja, ali i zbog žestoke reakcije protivnika napušta Veneciju i odlazi u Pariz. Svojom reformom reagovao je na površnost "komedije del arte" i stvorio komediju karaktera i običaja, u kojoj su protagonisti  ljudi njegovog vremena. U više od stotinu komedija prikazao je gotovo sve društvene slojeve Venecije pokazujući posebne simpatije prema srednjem građanskom staležu i puku. Njegovi likovi-trgovci, domaćice, krčmarice i ribari, govore živim i sočnim venecijanskim dijalektom. Među najbolja njegova dela ubrajaju se: "Kafana", "Krčmarica", "Mirandolina", "Mali trg", "Lepeza" i "Ribarske svađe". Goldonijevo delo je svojim "reformskim kursom" i umetničkim kvalitetima, prešlo granice Italije i postalo baština svetskog pozorišta.

Godine 1899. umro je Vasa Pelagić, učitelj, publicista, revolucionar i narodni lekar. Pelagić je jedan od najznačajnijih srpskih narodnih prosvetitelja 19. veka. Bio je  prvi pobornik ideje socijalizma u Srbiji i na Balkanu, kojom se inspirisao za vreme boravka u Rusiji od 1864. do 1866. godine. Učio je bogosloviju u Beogradu, bio učitelj Srpske osnovne škole u Brčkom, a zatim upravitelj Srpskopravoslavne bogoslovije u Banjaluci. Učesnik je Bosansko- hercegovačkog ustanka. Zbog dela "Borba za oslobođenje" i "Put unakrst oko sveta" u kojima je propagirao svojevrsni vid utopijskog socijalizma, proteran je u Rumuniju. Tamo je napisao, a u Švajcarskoj štampao knjigu "Šta nas košta Bog i gospodar". Ova je knjiga bila veoma čitana, ali i zabranjivana. Hapšen i osuđivan, Pelagić je umro u požarevačkom zatvoru. Za sobom je ostavio dela: "Istorija Bosansko-hercegovačke bune", "Odgovor na četiri društvena pitanja", "Spas Srbije i srpstva", "Socijalizam i osnovni preporođaj društva" i "Nauka i radni narod".

1515 - Umro Aldo Manucio (Teobaldo Manuči), venecijanski štampar i izdavač, prvi upotrebio kurziv (Basiano, 1449 - Venecija, 06. 02. 1515)

1876 - Osnovano Srpsko društvo Crvenog krsta

1911 - Rođen Ronald Regan, američki filmski glumac, političar i državnik, predsednik SAD (Tampiko, 06. 02. 1911- Los Anđeles, 05. 06. 2004)

1912 - U Tronhajmu održan prvi sabor Laponaca

1918 - Rođen Lotar-Ginter  Bukhajm, nemački književnik (Vajmar, 06. 02. 1918 - Starnberg, 22. 02. 2007)

1925 - Rođen Žika Živulović-Serafim, književnik, novinar i urednik Radio Beograda (Mirovo, 06. 02. 1925 - Beograd, 22. 04. 2001)

1927 - Rođen Kosta Carina, književnik, publicista, filmski radnik i prevodilac (06. 02. 1927 - Beograd, 31. 01. 2007)

1932 - Rođen Fransoa Trifo, francuski filmski reditelj, dobitnik "Oskar"-a (Pariz, 06. 02. 1932 - Pariz, 21. 10. 1984)

1937 - Bitka na reci Harami u Španskom građanskom ratu

1937 - U izdanju knjižare i izdavačke kuće Gece Kona izašao "Leksikon stranih reči i  izraza" Milana Vujaklije

1937 - Rođena Darinka Matić-Marović, dirigent, profesor Fakulteta muzičke umetnosti, prva žena rektor Univerziteta u Beogradu (Herceg Novi, 06. 02. 1937)

1945 - Rođen Bob Marli (Robert Nesta Marli), američki muzičar, "kralj" rege-muzike (Kingston, 06. 02. 1945 - Majami, 11. 05. 1981)

1952 - Umro engleski kralj Džordž VI, a na presto stupila Elizabeta II

1954 - Rođen Nenad-Neša Milosavljević, pevač grupe "Galija" (Niš, 06. 02. 1954)

1958 - U avionskoj nesreći na minhenskom aerodromu poginuo 21 putnik, među kojima  i fudbaleri "Mančester Junajteda", koji su se vraćali iz Beograda posle  utakmice sa Crvenom zvezdom

1987 - Umro Nikola Cvejić, operski pevač (Ašanja, 23. 12. 1896 - Novi Sad, 06. 02. 1987)

1993 - Umro Artur Eš, američki teniser (Ričmond, 10. 07. 1943 - Njujork, 06. 02. 1993)    

1996 - Umro Pavle Mijović, istoričar umetnosti (Brčeli, 21. 06. 1914 - Podgorica, 06. 02. 1996)

1999 - Počela Mirovna konferencija o Kosovu i Metohiji u dvorcu Rambuje kod Pariza

2001 - Umro Zoran Sokolović, političar, ministar unutrašnjih poslova Srbije i SRJ (Lepena, 1938 - Lepena, 06. 02. 2001)

2003 - Umro Manfred fon Brauhič, nemački automobilista, učesnik trke za "Veliku nagradu Beograda" 1939.godine (Hamburg, 1905 - Grefenvart, 06. 02. 2003)  

2004 - Umrla Slobodanka Šobota, akademski slikar (Pančevo, 10. 01.  1947 - Pančevo, 06. 02. 2004)

2004 - Umro Jovan Cokić, fudbaler "Crvene zvezde", reprezentativac (Valjevo, 19. 08. 1927 - Elizabet, 06. 02. 2004)

2004 - Umro Milan Zec, slikar i karikaturista (Beograd, 06. 02. 2004)

2007 - Umro Frenki Lejn (Fransis Lo Vekio), američki pevač, kompozitor i glumac(Čikago, 1913 - San Dijego, 06. 02. 2007)

2008 - Umro Borislav Šolaja, sportski novinar, urednik lista "Sport" (Sarajevo, 28. 01. 1926 - Beograd, 06. 02. 2008)

2008 - Umro Dragutin Dražić, inženjer tehnologije i fizikohemičar, akademik, član Predsedništva SANU (Beograd, 05. 05. 1930 - Beograd, 06. 02. 2008)

2009 - Umro Borislav Popović, reditelj, direktor  Opere i Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu (Podgradci,   01. 1931 - Beograd, 06. 02. 2009)

2011 - Umro dr Davor P. Savin, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i Mariboru, naučni savetnik Ekonomskog instituta u Beogradu       

2011 - Umro Geri Mur, irski rok gitarista i pevač, član grupe "Tin Lizi" (Belfast, 04. 04. 1952 - Estepona, 06. 02. 2011)

Voda -2, vazduh -12 stepeni. To nije smetalo Nenadu i Srđanu da za manje od pola minuta uskoče u čamac i spasu jedan život. U ovakvim uslovima, kažu, svaka stotinka je važna.

"Prilikom dojave izašli smo čamcem ispod mosta. Našli smo je kako pluta na leđima. Izvukli smo je na čamac, prišli boksu, izvadili je i stavili na nosila, pružili prvu pomoć. Do dolaska ekipe hitne pomoći naše je da je što bolje utoplimo, oživimo, naravno", kaže Nenad Zdravković, pripadnik Rečne policije.

Da je po ovakvom mrazu devojka u reci bila duže od tri minuta, ne bi preživela. Ni čuvarima reke nije bilo svejedno.

"Najteže je su uslovi plovidbe ovakvi... Najteže je to prići licu, prihvatiti lice, zbrinuti lice, sve to ima svoje", kaže Nenadov kolega Srđan Dojčinović.

Sava od 1985. godine nije bila ovako gusta, od zime. To, rečnoj policiji, otežava posao. Oštar led može da ošteti gumeni čamac, koji se najčešće koristi u hitnim slučajevima.

"U ovakvim uslovima jeste teško raditi ali pre svega to jeste naš osnovni zadatak. Kao što naše kolege rade na kopnu, tako mi radimo sve ostale poslove na vodi. Tako da u principu ne žalimo se, to je jedan deo našeg osnovnog zadataka, koji mi svakodnevno obavljamo", kaže Pero Ćosić, v.d. komandira Rečne policije.

Rečna policija radi 24 časa dnevno. I na plusu i na minusu. Na ovom minusu, uz hvatanje krijumčara, praćenje plovila, spasavanja ljudi i čamaca, na listi novih poslova je i razbijanje leda.

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić rekao je da će, posle proglašenja vanredne situacije, biti angažovana dodatna mehanizacija, kao i ljudstvo za upravljanje mehanizacijom iz cele Srbije.

Dačić je, gostujući u Dnevniku RTS-a, precizirao da će u svaku opštinu biti upućeno još po pet mašina, da će Vlada obezbediti sredstva za gorivo i za ljudstvo i da će mehanizacija biti mobilisana i iz drugih opština, a ne samo iz onih gde je proglašena vanredna situacija.

U spasavanju je do sada učestvovalo oko 1.500 vatrogasaca, 1.200 ljudi iz komunalnih preduzeća, 300 iz zdravstvenih ustanova. "Od sutra će to biti mnogo masovnije i već u narednim danima očekujemo prve rezultate", rekao je Dačić.

"Nije u Srbiji pao sneg prvi put, ali država prvi put deluje organizovano", istakao je Dačić, ukazavši da je vanredna situacija u celoj zemlji uvedena, jer nije bilo moguće probleme koje su napravile snežne padavine rešiti angažovanjem lokalnih štabova.

Ministar smatra i da se u ovoj situaciji nije pokazala solidarnost na delu, jer je svaka opština brinula od svom problemu.

Dačić je dodao da proglašenje vanredne situacije ne treba mešati sa proglašenjem vanrednog stanja. "Vanredno stanje ima potpuno drugačije uzroke i posledice. Sada je reč o prirodnoj nepogodi", objasnio je ministar unutrašnjih poslova.

Načelnik Sektora MUP-a za vanredne situacije Predrag Marić precizirao je da uvođenje vanredne situacije ne podrazumeva mobilizaciju građana i njihove imovine, već samo adekvatne mehanizacije i ljudstva koje će njom upravljati.

"Za građane ne nastaju, praktično, nikakve obaveze. Neće biti mobilizacije stanovništva, njihove imovine, automobila", naveo je Marić u izjavi Tanjugu.

Nepovoljna vremenska prognoza

Štab za vanredne situacije ranije danas je predložio Vladi da proglasi vanrednu situaciju u celoj zemlji, zato što je vanredna situacija proglašena u 37 opština i što je više od 70.000 ljudi zavejano i odsečeno od sveta. Više od 6.000 lokalnih i nekategorisanih puteva nije očišćeno.

Devetoro ljudi je izgubilo život, a jedna osoba se vodi kao nestala. U selu Krušar kod Ćuprije juče je pronađeno beživotno telo M.M. (1946) u njegovoj kući, a lekari hitne pomoći konstatovali su smrt nastalu usled smrzavanja.

Iz Štaba za vanredne situacije je saopšteno da se u narednom periodu očekuju temperature do -25 stepeni i još snežnih padavina.

Na lokalnom nivou postoji popis mehanizacije koja može da se upotrebi u čišćenju snega. Na raspolaganju se nalazi i 14.000 vojnika, koji su spremni da pomognu, a svu neophodnu pomoć pružiće i policija.

Predrag Marić kaže da je napravljen spisak svih firmi - javnih i privatnih, čija će mehanizacija biti upotrebljena, da će lokalni krizni štabovi biti u stalnoj koordinaciji sa republičkim, kao i da će biti uvedena dežurstva.

Vlada je izdvojila i dodatnih 85 miliona dinara za nabavku goriva, precizirao je Marić i dodao da je iz pančevačke rafinerije upućena nafta u ugrožena područja.

Na raščišćavanju snega i pomoći ljudstvu angažovano je više od 550 teških mašina, buldožera.

Đaci na raspustu

Ministar prosvete Žarko Obradović ponovio je na sednici Republičkog štaba za vanredne situacije preporuku svim lokalnim samoupravama da škole ne rade od 6. do 10. febrauara.

"U škole neće ići 900.000 đaka, 120.000 zaposlenih, a ukoliko uključimo i studente taj broj je daleko veći", rekao je Obradović, podsetivši da je preporuku izdao još u petak i da ju je većina opština ispoštovala.

Ministar je ponovo preporučio i fakultetima da odlože ispite, a ukoliko to nije moguće grupišu u jednom danu.

Iako su gradske vlasti u Pirotu i Loznici ranije donele odluku da će škole od ponedeljka raditi normalno, posle proglašenja vanredne situacije u celoj zemlji doneta je odluka da škole, ipak, neće raditi.

Direktorka Uprave za bezbednost i zdravlje na radu Vera Božić-Trefalt rekla je da bi zaposleni koji mogu da stignu do svojih radnih mesta trebalo da se pojave na poslu i u slučaju proglašenja vanredne situacije.

"Rad u zatvorenom prostoru se može obavljati, naravno, u zavisnosti da li se može doći do radnog mesta", rekla je Božić-Trefalt agenciji Beta i dodala da nije moguće izdati naredbu o prestanku obavljanja svih poslova.

Trefalt je dodala da poslodavci, ipak, mogu da odluče i da prekinu sa radom, ukoliko, zaposleni ne mogu da stignu do radnog mesta, ili radi uštede energije.

Prema njenim rečima, u vanrednoj situaciji moraju se obavljati i oni poslovi na otvorenom, koji su od elementarne važnosti, a poslodavac je dužan da obezbedi posebne uslove za to. "Sneg se mora raščišćavati, a i javni gradski prevoz treba da funkcioniše u okviru mogućnosti", rekla je Božić-Trefalt.

Potrošnja struje u celoj zemlji danima raste. Zaposleni u EPS-u već dve nedelje rade u vanrednim okolnostima, pokušavajući da održe stabilnost elektrosistema i apeluju na racionalnu potrošnju. Na građane se apeluje da čiste sneg ispred svojih zgrada i poslovnih objekata. U Hitnoj pomoći savetuju da se bez preke potrebe ne izlazi napolje.

Tamara Mojsić, majka trogodišnjeg Rastka, još ne razmišlja o drugom detetu. Kaže, mnogo je uloga i obaveza koje mora da ispuni.

"O proširenju porodice ne razmišljam zato što razmišljam i o karijeri, da se ustalim i stabilizujem. Problem je i što se u današnje vreme žene teško reše da rode i čak prvo dete, to urade jako kasno tako da o drugom detetu ne razmišljaju", kaže Tamara.

Odlaganje zasnivanja porodice i roditeljstva posledica je mnogih faktora, ali i uzrok starenja i opadanja broja stanovnika, što je pokazao i poslednji popis, prema kome nas je manje za grad veličine Niša.

Demograf Vladimir Nikitović kaže da od "bebi bum" perioda, odnosno od eksplozije rađanja posle Drugog svetskog rata, nismo imali ni blizu takav nivo, danas je 40 posto manje rođenih nego tada po jednoj generaciji.

"Pedeset generacija nije ostavilo dovoljno potomaka da se dugoročno zamene. Samo u zadnjih 20 godina, svaka generacija ostavlja praktično 30 odsto manje potomaka iza sebe nego što je ona sama bila. U budućnosti je vrlo izvesno da će stanovništvo Srbije i stariti i smanjivati se", kaže Nikitović.

Prosečni srpski mladoženja ima skoro 33 godine, a mlada oko 29.

"U našoj kulturi najveći broj domaćinstava je trogeneracijski - to znači da vi iz dečje sobe idete u svoj bračni krevet i to kad vam roditelji umru. Mi imamo veštački produženu adolescenciju i onda se teže donose zrele odluke, onda se ostaje u drugom stanju a nije - ja želim dete", rekla je Nevena Čaloski Hercog, psihijatar.

Odlaganje roditeljstva sa sobom nosi zamku da ume da potraje unedogled, pa čak i do trenutka kada je kasno za potomstvo, navode stručnjaci. Na zapadu se to, na primer, rešava tako što žene, zbog profesionalnih izazova, zamrzavaju embrione ili jajne ćelije ili koriste surogat majke.

Samo u poslednjih nedelju dana imamo primere gde je očaj naterao ljude na ekstremne reakcije. Tako je u policijsku stanicu na Čukarici, zbog osećanja nepravde, čovek ušao s bombom i pretio da će je aktivirati.

U Kragujevcu, pred sudskim izvršiteljima i suprugom biznismen je izvršio samoubistvo zbog oduzimanja kuće.

Psihoterapeut Nevena Čalovska Hercog navodi da se takvi incidenti dešavaju u situaciji koja dugo iscrpljuje čovekove rezervoare za prevazilaženje problema, kao i u  situaciji  u kojoj nema nade, kada čovek ne vidi da stvari mogu da budu bolje ili da nešto promeni.

"Nekada su ti incidenti toliko složeni, toliko rašireni, da imamo utisak da je prava epidemija ekstremnih reakcija", rekla je Hercog.

Da ne bi došlo do takve epidemije u naizgled beznadežnim situacijama, ljude bi neko morao da upozori da su takve reakcije beskorisne i štetne. 

Savetnik za lični razvoj Dragana Bačanek kaže da bi većina ljudi, kada bih ih pitali šta im fali, odgovorila da im je potrebno više novca. 

"Zapravo, mi želimo više ljubavi, više radosti, više nekog unutrašnjeg zadovoljstva. Prihvatiti odgovornost za sopstveni život, ne kriviti vladu, situaciju, društvo, školstvo, već shvatiti da smo mi vladari svog života i da mi možemo mnogo toga da uradimo", rekla je Bačanek.

A rešenje za savremenog čoveka, ali i buduće generacije imaju i oni čija je mudrost najednostavnija i neprolazne vrednosti.

"Potrebno je da rade, da se malo mrznu ko i ja. Roditenji misle ako daju detetu para da mu je sve dao, bolje da ga malo namuči, da ga nagna na Zlatibor da malo čuva ovce, kopa. To mu je pametnije, nego što mu da pare, skije i luksuz", savetuje jedan građanin. 

Rešenja nudi i takozvana popularna psihologija, pa tako za male pare možete naučiti kako na poslu da plivate sa ajkulama, promenite život za sedam dana, koje su tajne večito zdravih ili kako da vas ljudi zavole.

Učenik učeniku slomio vilicu nasred učionice, osnovca vršnjaci skinuli golog i zaključali u toalet, silovao školskog druga za vreme velikog odmora najnoviji su naslovi o nasilju među decom iz dve prokupačke i jedne požarevačke škole.

Psiholog Osnovne Škole "Sveti Sava" Milja Krivokuća kaže da je veoma bitna porodica i neki modeli koje deca nose pre svega iz svoje kuće a isto tako i problemi koje ta deca mogu da imaju iz različitih razloga.

"Ukoliko se u porodice ne prepoznaju na vreme mogu da dovedu do ovakvih eskalacija", kaže Krivokuća.

Lomljenje školskog inventara, nedolično ponašanje, tuče, bežanje s časova, vređanje nastavnika i druge dece, signal je da nešto nije u redu. Škola je obavezna da upozori roditelje. Često, bez uspeha.

"Neki od roditelja su skloni da negiraju da njihovo dete pokazuje bilo kakve znake nasilnog ponašanja i da je njihovo dete to koje zapravo potencijalno može da ugrozi nekoga ili ga zaista ugrožava", kaže Krivoluća.

Zajednički do rešenja

Kad se nasilje desi o tome se govori nekoliko dana. Tada svi predlažu mere prevencije i kažnjavanja. Onda pauza do sledećeg incidenta u školi. Na taj način se, kažu stručnjaci, ništa ne rešava.

Zaštitnica dece u Srbiji Tamara Lukšić Orlandić, kaže da razredni starešina mora da zna problem svakog deteta, odnosno da li ima problem u porodici ili nema problem.

"U školama treba da postoje neke sekcije koje bi vodili psiholozi, tribine, gde bi se razgovaralo. Sad je kod nas crvena lampica i treba udarno ići po svim kanalima", kaže Lukšić Orlandić.

Da je zajedničko delovanje rešenje problema, potvrđuje primer iz "Kluba za mlade sa asocijalnim ponašanjem" Požarevac. Po preporuci školskog psihologa, nekoliko puta nedeljno, roditelji i deca rade sa stručnjacima.

"Preko 40 dece je bilo uključeno sa svojim roditeljima u radu kluba, imali smo samo tri recidivna ponašanja posle toga, govorim o deci koja su imala prekršajnu i krivičnu odgovornost", navodi Miroslav Stoimirović, direktor Centra za socijalni rad Požarevac.

Neke zemlje su donekle rešile problem vršnjačkog nasinja uvođenjem obaveze za roditelje da sa detetom posećuju psihologa. Koliko je to mukotrpan i težak put, svedoči Norveška. Za škole bez nasilja bilo im je potrebno više od 15 godina.

"Imam 12 godina, kada sam krenula na dijalizu imala sam četiri", kaže Marija.

Ukoliko bi bila izvršena transplantacija, Marija više ne bi morala da dolazi na dijalizu. Mariji su bubreg htele da daruju i majka i baka, ali je posle analiza utvrđeno da one ne mogu da budu davaoci, niti bilo ko drugi iz porodice.

Zbog toga što u Srbiji i dalje nema dovoljno donora i kadaveričnih translantacija, a Marija ne može da čeka, pomoć će joj biti pružena u inostranstvu. Troškove lečenja u bolnici u Torinu, kao i put, platiće Republički fond za zdravstveno osiguranje.

Međutim, njena porodica i lekari sada se suočavaju sa još jednim velikim problemom. Marijina majka Vesna kaže da je problem garancija za avion, bez koje doktorka u Italiji ne može da je stavi na aktivnu listu.

Načelnica Centra za dijalizu i transplantaciju u Tiršovoj prof. dr Mirjana Kostić kaže da su Dečja klinika i Centar za dijalizu i transplantaciju uputili poziv svim državnim institucijama i privatnim kompanijama koje poseduju avione za prevoz u takvim situacijama.

"Sa nestrpljenjem očekujemo poziv kojim ćemo moći da izmamimo osmeh i Marije i njene mame", kaže Mirjana Kostić.

Međutim, pisanu garanciju da će, kada stigne spasonosni poziv, Marija biti u Italiji najkasnije za 12 sati, porodica za sada nije dobila.

Homen je, u izjavi Tanjugu, rekao da je u Srbiji oko 6.500 onih koji nemaju ni izvod iz matične knjige rođenih, a samim tim ni ličnu kartu ni pasoš.

Ministarstvo pravde je izmenama i dopunama Zakona o vanpraničnom postupku rešilo taj problem, jer će se njima omogućiti da se u sudskom postupku utvrdi njihov identitet, rekao je Homen.

"Na osnovu toga, kada budu upisani u matične knjige i oni će moći da dobiju sve druge isprave i postanu ravnopravni građani Republike Srbije, kao i svi drugi", rekao je Homen, napomenuvši da je postupak pred sudom besplatan.

Homen očekuje da bi izmene i dopune zakona trebalo da budu usvojene tokom predstojećeg zasedanja parlamenta.

Postupak za utvrđivanje identiteta pred sudom može da pokrene neko ko želi da se upiše u matičnu knjigu, ali i svi drugi zainteresovani koji imaju određen pravni interes, rekao je Homen.

To, kako je rekao, mogu da urade i organi koji se bave zaštitom ljudskih prava - od ombudsmana preko lokalnih ombdusmana do Ministarstva za ljudska i manjinska prava.

"Ovo je, takođe, veoma važno sa aspekta evropskih integracija, jer mi danas ne možemo da dozvolimo da imamo lica koja faktički ne postoje, koja se nigde ne vode i za koje država čak i ne zna da postoje", naglasio je Homen.

To se događalo, objasnio je Homen, jer do sada nije postojao adekvatan postupak za utvrđivanje identiteta i često je dolazilo do sporenja između suda i matičnih knjiga, ko je nadležan da sprovodi postupak.

"Na ovaj način se jasno reguliše da će po sudskoj odluci matične knjige upisati ta lica kao državljane Republike Srbije", istakao je Homen.

U aprilu prošle godine, ministar zdravlja Zoran Stanković poručio je da je zdravstvenim ustanovama u Srbiji potrebno više od 5.000 sestara, ali da bi posao u najboljem slučaju moglo da dobije tek njih 500, dok je na tržištu rada skoro 11.000.

Direktor Komore medicinskih sestara i tehničara Srbije Dragan Šašić rekao je da je Ministarstvo zdravlja pokrenulo akciju i da je od Ministarstva finansija zatraženo da se obezbede finansijska sredstva za 200 lekara i 400 sestara, što bi bila "prva kap koja bi  ugasila požar".

"Do ove situacije smo došli jednom restriktivnom politikom zapošljavanja zdravstvenih radnika", rekao je Šašić, gostujući u Dnevniku RTS-a.

Prema njegovim rečima, zdravstveni sistem nije ugrožen i prema podacima koja Komora ima, sistem je dobar jer 80.000 zdravstvenih radnika sa srednjom i višom stručnom spremom, mada u mnogim ustanovama kadar nedostaje.

Šašić kaže da su veliki sistemi kao klinički centri i velike opšte bolnice najviše na udaru jer je tu došlo do raskoraka u broju ljudi koji su otišli u penziju i broja primljenih radnika.

Jedna od najbrojnijih ali, sudeći po anketama, jedna od najomraženijih profesija kod nas. Posao medicinske sestre u Evropi je visoko rangiran i po nekim pokazateljima je na 4. ili 5. mestu poželjnih zanimanja, kod nas su pozicije dosta niže.

"Razlozi su različiti, počevši od strukture posla. Sve do ove godine nismo imali zakonsku regulativu koja je regulisala polje rada medicinskih sestara ali sada jasno rešeno. Rečeno je da je zdravstvena nega polje rada", objasnio je Šašić.

Prema njegovim rečima, medicinske sestre i tehničari su smatrani kao pomoćnici lekara što nije bilo istinito. 

Govoreći o plati, Šašić kaže da ona u proseku iznosi 35.000 dinara i da je to malo primanje za odgovoran posao.  

Rad medicinskih sestara biće osiguran. Lekarska komora Srbije je osigurala svoje članstvo, a Komora medicinskih sestara i tehničara će u narednom periodu to učiniti, rekao je Dragan Šašić.

Godine 1876. osnovan je Vojnogeografski institut u Beogradu, tada kao kao Drugo (od 1878. godine Geografsko) odeljenje Glavnog generalštaba Srpske vojske. Danas on je naučno-tehnička ustanova Geodetske službe Vojske Srbije. Vojnogeografski institut je ustanova Ministarstva Odbrane i Vojske Srbije, koja se bavi istraživačko-razvojnim i proizvodnim radom u oblastima geodezije, fotogrametrije, kartografije, geografskih informacionih sistema, kartografske reprodukcije, metrologije i drugih geodisciplina radi izrade geotopografskih materijala. Deluje u sastavu Uprave za sistem logistike Ministarstva odbrane. Vojnogeografski institut je dao ogroman doprinos svim nacionalnim geodetskim radovima. Sarađuje sa drugim organizacionim jedinicama i ustanovama Vojske Srbije i civilnim institucijama.

Na današnji dan 1884. godine rođen je srpski pisac Veljko Petrović, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Najčešći motiv njegove književnosti je srpska Vojvodina sa njenim specifičnim ambijentom i ljudskim karakterima. Studije Prava je završio u Pešti. U Prvom balkanskom ratu bio je ratni dopisnik, a u Prvom svetskom ratu dobrovoljac u srpskoj vojsci, potom načelnik u Ministarstvu prosvete, predsednik Matice srpske u Novom Sadu i Srpske književne zadruge u Beogradu i upravnik beogradskog Narodnog muzeja.

1876.- Knez Milan Obrenović potpisao "Ustrojstvo đeneralštaba"  kojim je  postavljen temelj nacionalne vojnogeodetske službe

1884.- Rođen Veljko Petrović, književnik, predsednik Matice srpske i Srpske književne zadruge, akademik (Sombor, 05. 02. 1884 - Beograd, 27. 07. 1967)

1894.- Rođena Ksenija Atanasijević, filozof i književnik, prva žena- doktor nauka na Beogradskom univerzitetu  (Beograd, 05. 02. 1894 - Beograd, 28. 09. 1981)

1919.- Rođen Andreas Papandreu, grčki ekonomista, političar i državnik, premijer Grčke (Hios, 05. 02. 1919 - Atina, 23. 06. 1996)

1921.- Rođen Jovan Sekulić,istoričar ,osnivač i direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda i Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture (Beograd, 05. 02. 1921 - Beograd,17. 12. 2009)

1925.- Rođena Zuzana Halupova, slikarka - naivac  (Kovačica, 05. 02. 1925 - Beograd, 01. 08. 2001)

1933.- Rođen Miloš Milutinović, fudbaler i trener (Bajina Bašta, 05. 02. 1933 - Beograd, 28. 01. 2003)

1980.- Umro Stojan Aralica, slikar (Škare, 24. 12. 1883 - Beograd, 05. 02. 1980)

1985.- Rođen Kristijano Ronaldo dos Santos Aveiro, portugalski fudbaler (Funšal, 05. 02. 1985)

1993.- Osnovana "Fondacija Borislav Pekić" u Beogradu

1993.- Umro Džozef Leo Mankijevič, američki režiser, scenarista i  producent,  dobitnik "Oskar"-a (Vilkis Ber, 11. 02. 1909 - Bedford, 05. 02. 1993)

1994.- Masakr na sarajevskoj pijaci Markale

1997.- Umrla Olga Skrigin, filmski montažer (Džepnica, 14. 11. 1927 - Beograd, 05. 02. 1997)

2001.- Umro Lazar Stanojević, prevodilac i autor stripova (Sombor, 17. 05. 1931 - Beograd, 05. 02. 2001)

2004.- Umro Džon Henč, američki dizajner, dobitnik "Oskar"- a (Sedar Repids, 29. 06. 1908 - Los Anđeles, 05. 02. 2004)

2008.- Umro Zoran Antonijević - Žota, fudbaler "Crvene zvezde", reprezentativac Jugoslavije i sportski radnik (Beograd, 20. 10. 1945 - Beograd, 05. 02. 2008)

2008.- Umro Mahariši Maheš Jogi, indijski mistik, propagator transcedentalne meditacije (Rajpur, 12. 01.1917 - Vlodrop, 05. 02. 2008)

2009.- Umro Radisav Bata Gvozdenović, novinar, urednik "Sportskog žurnala" i "Politike ekspres" (Kraljevo, 06. 04.1939 - Budva, 05. 02. 2009)  

2009.- Umrla Gordana Tomić, filolog, šef  Biblioteke Radio Beograda  (- Beograd, 05. 02. 2009). 

"Stav Ministarstva prosvete je da osnovne i srednje škole ne rade. Ako lokalne samouprave ne donesu tu odluku, onda će Ministarstvo doneti", rekao je ministar prosvete Žarko Obradović.

Prema njegovim rečima, predškolske ustanove biće predmet posebnog izučavanja svake lokalne samouprave, s obzirom da su oni u okviru naseljenih mesta.

Obradović kaže da ova odluka neće imati popsledica na nastavu.

"Škole će doneti planove nadoknade programa, kao što su to činile i ranije, kada je bila epidemija gripa", rekao je Obradović.

Fakulteti, na kojima je u toku ispitni rok, trebalo bi da odlože ispite ili da ih grupišu u jedan dan.

U beogradskim osnovnim i srednjim školama naredne sedmice neće biti nastave, zbog vanrednih vremenskih okolnosti, ali će osnovcima od prvog do četvrtog razreda biti omogućen produžen boravak.

Produženi boravak biće organizovan i u prepodnevnoj i popodnevnoj smeni, a iz Sekretarijata za obrazovanje saopšteno je da je direktorima osnovnih škola upućen dopis u kojem se traži da obezbede dovoljan broja učitelja za rad sa decom u boravku.

U školama će naredne sedmice biti organizovana dežurstva za učenike koji idu u produženi boravak, kao i za učenike čiji roditelji zbog radnih obaveza decu moraju da ostave u školama, navedeno je u saopštenju.

"Presrećan sam i ponosan što sam uspeo da pobedim na ovakvom takmičenju", rekao je Martinović, dodajući da je čast naći se u polufinalu.

On je istakao da pobedu nije očekivao, ali da joj se potajno nadao. Tema ovogodišnjeg takmičenja je citat Zorana Đinđića - "Reforme u Srbiji mogu da uspeju samo ako osećanje nade i volje pobedi nad osećanjem praznog mudrovanja i cinizma".

Organizatori takmičenja u besedništvu "Besede u Zoranovu čast" su Demokratska stranka i Fondacija dr Zoran Đinđić, a u znak sećanja na prvog demokratskog premijera Srbije i predsednika DS. Ovo je sedma godina da se održava takmičenje.

"U kvalifikacijama u Novom Sadu nastupilo je 11 besednika. Pobednik je obezbedio plasman u polufinale koje je na programu 3. marta i koje će se održati u Novom Sadu i u Nišu", rekla je u ime organizatora Jadranka Jovišić, poslanica u republičkom parlamentu.

Ona je podsetila da je finalno takmičenje, po tradiciji, na programu 12. marta u Beogradu, odnosno na dan kada je 2003. godine u atentatu ubijen premijer Srbije ĐinĐić.

Nastup besednika u Novom Sadu ocenjivao je stručni žiri u kome su bili Ana Tomanova, potpredsednica Vlade Vojvodine, Gordana Dimić, glumica Srpskog narodnog pozorišta, Radoje Čupić, glumac SNP, Laslo Blašković, direktor Kulturnog centra Novog Sada i Andrej Bursać, član gradskog veća Novog Sada za kulturu.

Prema rečima Tomanove, odluku o pobedniku žiri je doneo jednoglasno.

Vlada je odobrila EPS-u hitni uvoz dodatnih količina struje, a toplanama mazut iz Robnih rezervi. Energetski sistem radi maksimalnom snagom.

Petar Škundrić iz Vladine radne grupe za sigurno snabdevanje energentima ističe da je neophodnoda svi građani, sve institucije, celokupna privreda u Srbiji i lokalne samouprave preduzmu mere da se smanji potrošnja ukupne energije - i eletrične i toplotne s obzirom na vremenske prilike koje se očekuju.

Najvažnije je održati stabilnost u Beogradu, koji troši gotovo četvrtinu ukupne potrošnje struje i gasa u zemlji.

Marko Stojanović iz Uprave za energetiku Beograda kaže da je potrošnja električne energije dostigla svoj maksimum od 37 miliona kilovat sati i da je probijena potrošnja koja je bila u vreme gasne krize.

Gasa, za sada, ima. Dnevni uvoz ruskog gasa manji je za dva miliona kubika, pa se koristi skladište Banatski dvor.

Zabrinjava upozorenje Evropske unije da je moguća nova gasna kriza. Gasprom je, kažu, gotovo za tećinu smanjio isporuke.

Portparol Evropske komisije Marlen Holcer potvrdio je da je su smanjene isporuke gasa u Poljskoj, Slovačkoj, Austriji, Mađarskoj, Bugarskoj, Rumuniji, Grčkoj i Italiji.

Međutim, Gasprom već dva dana demantuje navode iz Brisela, ali i Ukrajine, saopštava da je povećao isporuke za 20 odsto i aktivirao sva velika skladišta u evropskim zemljama.

Francuski pisac Žak-Anri Mari Prever, nazvan "pesnik Pariza" rođen je na današnji dan 1900. godine. Počeo je pod uticajem nadrealista, ali je vremenom izgradio originalan izraz jednostavne i sažete forme. Njegovu poeziju karakteriše revolt, mladalački cinizam, ismevanje autoriteta. Napisao je više poetskih scenarija, možda najlepših u francuskoj kinematografiji, za filmove režisera Marsela Karnea Obala u magli, Hotel Seve, Dan se rađa, Ljubavnici iz Verone, Deca raja, Vrata noći. Dela: zbirke pesama Reči, Veliki prolećni bal, Kiša i lepo vreme. Umro je 11. aprila 1977. godine.

Srpski pisac Borislav Pekić rođen na današnji dan, 1930. godine, u Podgorici. Pekić  je romansijer sa izrazitim smislom za suptilno nijansiranje, psihološku i društvenu analizu, prožetu ironičnim odnosom prema svetu. Zbog pripadnosti ilegalnoj organizaciji "Savez demokratske omladine Jugoslavije" posle Drugog svetskog rata, proveo je nekoliko godina na robiji. Jedan je od osnivača obnovljene Demokratske stranke 1989. godine. Dela: romani Vreme čuda, Hodočašće Arsenija Njegovana, Uspenje i sunovrat Ikara Gulbekijana, Kako upokojiti vampira, Zlatno runo, Atlantida, Novi Jerusalim, Argonauti, Pisma iz tuđine, Godine koje su pojeli skakavci, Besnilo, drame Kako zabaviti gospodina Martina, Na ludom belom kamenu, scenario za film Dan četrnaesti. Umro je u Londonu, 2. jula 1992. godine.

1494 - Rođen Fransoa Rable, francuski književnik
(La Devinije, 4.2.1494 - Pariz, 9.4.1553)

1790 - Rođen Dimitrije Frušić, lekar i novinar
(Divoš, 4.2.1790 - Trst, 25.10.1838)

1804 - Seča srpskih knezova u Beogradskom pašaluku

1875 - Rođen Đorđe Mihajlović, slikar
(Tuzla, 4.2.1875 - Tuzla, 18.9.1919)

1881 - Rođen Kliment Jefremovič Vorošilov, sovjetski maršal, političar i državnik (Jekaterinoslav, 4.2.1881 - Moskva, 2.12.1969)

1889 - Rođen Viktor Novak, istoričar i publicista, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, akademik (Donja Stubica, 4.2.1889 - Beograd, 2.1.1977)

1901 - Umro Svetozar Miletić, advokat, političar i novinar
(Mošorin, 22.2.1826 - Vršac, 4.2.901)

1902 - Rođen Čarls Lindberg, američki pilot, prvi preleteo Atlantski okean
(Detroit, 4.2.1902 - Havaji, 27.8.1974)

1904 - Rođen Predrag Milošević, kompozitor i dirigent, profesor Muzičke akademije u Beogradu
(Knjaževac, 4.2.1904 - Beograd, januar 1988)

1906 - Rođen Klajd Tombo, američki astronom, otkrio Pluton
(Stritor, 4.2.1906 - Las Kruses, 17.1.1997)

1908 - Rođen Predrag-Peđa Milosavljević, slikar i diplomata, akademik
(Lužnice, 4.2.1908 - Beograd, 25.1.1987)

1914 - Rođen Vladimir Dedijer, istoričar i publicista, akademik
(Beograd, 4.2.1914 - Boston, 1.12.1990)

1915 - Rođen Rej Evans, američki muzički pisac, dobitnik Oskara

(Salamanka, 04. 02. 1915 - Los Anđeles, 15. 02. 2007)

1927 - Umro Janko Vukotić, vojskovođa, divizijar crnogorske i general jugoslovenske vojske(Čevo, 18.2.1866 - Beograd, 4.2.1927)

1928 - Francuski pilot Etjen Mermoz prvi preleteo Ande

1931 - Rođena Izabela Peron (Marija Estela Martines de Peron), argentinska plesačica, političar i državnik, predsednik Argentine
(La Rioha, 4.2.1931)

1932 - Otvorena  Kolarčeva zadužbina u Beogradu

1937  - Održana prva skupština Srpskog kulturnog kluba u Beogradu

1945  - Počela Saveznička konferencija na Jalti

1946 - Umro Milan Nedić, general i političar, predsednik srpske vlade u otadžbini za  vreme Drugog svetskog rata
(Grocka, 20.8.1887 - Beograd, 4.2.1946)

1946 - Rođena Usnija Redžepova, pevačica
(Skoplje, 4.2.1946)

1950 - Počeo da radi Radio Niš

1959 - U kompaniji "Matel" proizvedena prva Barbi lutka

1971  - Doneta odluka o osnivanju Televizije Novi Sad

1986 - Umro Branko Pešić, političar i državnik, predsednik Skupštine grada Beograda, potpredsednik  Predsedništva Srbije
(Zemun, 1.10.1922 - Beograd, 4.2.1986)

1987 - Umro Valentin Liberače, američki pijanista i zabavljač
(Vest Elis, 16. 05. 1919 - Palm Springs, 04. 02. 1987)

1989 - Umro Džon Kasavetes, američki filmski glumac, reditelj, scenarista i producent  (Njujork, 9.12.1929 - Los Anđeles, 4.2.1989)

1995 - Umrla Patriša Hajsmit, američka književnica
(Fort Vort, 19.1.1921 - Lokarno, 4.2.1995)

2001 - Umro Dragan Maksimović, pozorišni, filmski i TV glumac
(Podujevo, 7.2.1949 - Beograd, 4.2.2001)

2003 - Proglašena Državna zajednica Srbije i Crne Gore

2004 - Osnovan Fejsbuk, najpopularnija svetska socijalna mreža

2005 - Umro Pavle Jakšić, general-pukovnik, narodni heroj
(Blanuša, 2.12.1913 - Beograd, 4.2.2005)

2005 - Umro Joan Flora, rumunski književnik
(Banatsko Novo Selo, 20.12.1950 - Bukurešt, 4.2.2005)

2007 - Umrla Barbara Mek Nair, američka glumica i pevačica
(Čikago, 4.3.1934 - Los Anđeles, 4.2.2007)

2009 - Umro Novak Roganović, fudbaler "Vojvodine", reprezentativac Jugoslavije, osvajač zlatne olimpijske medalje 1960. godine
(Senta, 14.6.1932 - Novi Sad, 4.2.2009)

2011. - Umrla Lena Niman, švedska glumica
(Stokholm, 23. 05. 1944 - Stokholm, 04. 02. 2011)
 

Oni koji nesavesno ostavljaju previše intimnih podataka na javni uvid, najčešće nisu svesni opasnosti od njihove zloupotrebe, pa Evropska unija uvodi zakon koji će društvenim mrežama i sajtovima ograničiti korišćenje ličnih podataka njihovih korisnika.

Sa 845 miliona korisnika Fejsbuk bi bio treća najmnogoljudnija zemlja sveta, odmah posle Kine i Indije. Srbija ima više od dva miliona korisnika te društvene mreže, uključujući i gotovo ceo politički vrh i političke stranke.

Uprkos tome, srpska država nema nikakvu kontrolu nad informacijama koje građani ostavljaju na svojim nalozima. Korisnici, sa druge strane, najčešće nemaju svest o razmerama moguće zloupotrebe podataka sa mreže.  

"Taj fenomen ne treba neozbiljno shvatati, jer fenomeni koji njega prate nisu neozbiljni. To su količina vremena koje mladi provode na mrežama, a to je nekada i po nekoliko sati, pretnje preko društvenih mreža ili virtuelni identitet koji je često jači od onog u realnom svetu", rekao je gostujući u emisiji Oko prezviter Oliver Subotić.

Evropska unija spremila je objedinjeni zakon za sve zemlje članice koji će omogućiti građanima da, ukoliko požele, obrišu svoje podatke sa te mreže, što do sada nije bilo moguće.

"Ključna stvar je što je tu reč o jednoj američkoj privatnoj kompaniji koju će pokušati da 'reguliše' vlast Evropske unije i to je novost", objašnjava Miloš Đajić iz Društva Srbije za odnose sa javnošću.

Činjenica da Evropska komisija počinje da se bavi ovim fenomenom govori o njegovoj ozbiljnosti i o tome kakav je odnos prema zaštiti privatnosti.

"Kazne za povredu privatnosti u svetu se kreću do dva miliona evra, a u Srbiji su tragikomične", rekao je poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić.

Većina korisnika u Srbiji Fejsbuk doživljava samo kao razbibrigu, a tako se odnose i prema svojim privatnim podacima koje ostavljaju na toj društvenoj mreži i opasnostima koje vrebaju na Internetu.

Opasnost po lični ugled

"Najveća opasnost je po lični ugled. Kao pojedinci sebi možemo da nanesemo štetu, jer podaci na Internetu ostaju doveka. To je zamka i za instiucije, kompanije ili političke stranke, jer se uvek može pokazati da su ranije izjavljivali nešto drugačije od onoga što govore danas", upozorio je Đajić.

Sagovornici Oka složili su se da intimne podatke ne treba deliti ni sa kim na "mreži".

"Sve što bi bila vaša intima u realnom svetu, treba čuvati i u virtuelnom. Ako dete vaspitavate da svoj broj telefona ne daje nikome u realnosti to ne treba da se radi ni virtuelno", kaže Oliver Subotić.

Međutim, virtuelna sfera je jako sugestivna. Kada "uđete" u ambijent u kome svi dele svoje podatke, mnogo je lakše da se prilagodite tom društvu i podelite informacije o sebi. Problem je što se privatnost relativizuje u modernom društvu, ističe Subotić.

Fejsbuk je nastao da bi povezao korisnike Interneta, ali je nadrastao svoju prvobitnu svrhu. Korisnici se danas preko svojih profila "druže" i sa ljudima koje nikada nisu sreli, a to može biti naročito opasno.

"Zato kada ostavljate svoje podatke morate da birate, ili da se odreknete svoje privatnosti ili da budete svesni da neko vaše podatke može da iskoristi", kaže Đajić.

Granica je porodična intima, objasnio je Subotić, nekulturno je stavljati takve stvari javnosti na uvid.

Zaštita privatnosti ima i ekonomsku vrednost, upozorio je Šabić, jer u svetu je zbog zloupotrebe podataka u industriji i privredi isplaćeno nekoliko milijardi dolara odštete.

Ipak, ističe Šabić, veće su štete koje nisu merljive novcem. Univerzalnog pravila nema, u redu je reći da ste oženjeni i imate dece, ali ne i staviti imena članova porodice ili čime se bave. Meru svako mora pronaći za sebe, ali nikako ne bi trebalo stavljati kućni telefon ili adresu.

Dobra strana korišćenja masovnih mreža jeste to što je u Srbiji poslednjih godina ipak porasla svest o zaštiti privatnosti, pa na Internetu ima sve manje primera lažnog predstavljanja.

Pravni zastupnik Srbije pred Evropskim sudom u Strazburu Slavoljub Carić izjavio je gostujući u Dnevniku RTS-a da se pred tim sudom nalazi 6.700 predstavki iz Srbije od kojih se najveći broj odnosi na dužinu trajanja izvršnog postupka. 

Žale se radnici privatizovanih preduzeća, neizabrane sudije i drugi građani koji misle da im je država povredila prava.

Poslednja presuda odnosila se na tužbu koju je protiv države podnelo 350 radnika privatizovanih društvenih preduzeća, kojima je iz budžeta isplaćeno milion i po dinara odštete.

Predstavnik Republike Srbije pred sudom u Strazburu Slavoljub Carić, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekao je da je formirana radna grupa Vlade Srbije koja bi trebalo da reši taj problem, i da isplata odštete zavisi od ekonomske krize i od situacije u budžetu. 

Slavoljub Carić je u svom poslednjem izveštaju upozorio na porast broja tužbi građana, protiv države Srbije, ali smatra da situacija nije alarmantna.

„Ukupno je 150.000 predstavki pred sudom u Strazburu, znači ne građana Srbije već u celom svetu. Porast je konstantan trend svuda u Evropi, ne samo u Srbiji. Srbija naravno tu zauzima visoku šestu poziciju. Šinjenica da ima dosta predstavki je posledica i porasta svesti kod građana da mogu da se obrate sudu u Strazburu", kaže predstavnik Srbije u Strazburu.

Carić je rekao i da najveći je broj žalbi podneli su građana koji misle da mogu da obore i ukinu presude domaćih sudova, kao i da mogu da dobiju visoke nadoknade, što nije tačno.

Oko 120 neizabranih sudija je takođe podnelo tužbu, a procedura u Strazburu je takva da građani mogu da podnesu predstavku , koja može biti odbačena ili prihvaćena. Ukoliko je prihvaćena i ima elemanata za osnovanost, ona se dostavlja zasupniku države na odgovor.

„Do sada te predstavke nisu stigle do mene, tako da ne mogu da kažem, kakva je njihova sudbina", kaže predstavnik Srbije pred sudom u Strazburu.

Prethodne godine je od 56 tužbi protiv Srbije, 49 bilo u korist građana, a sedam u korist države. Slavoljub Carić smatra da to nije loš rezultat za državu.

„Hrvatska je pošle godine imala 25 tužbi, a u 22 slučaja je sud ustanovio povredu, Crna Gora u svih pet slučajeva ustanovljena povreda, Slovenija u 11 slučajeva od 12 podnetih, Makedonija od šest slučajeva u svih šest je ustanovljena povreda, tako da to za Srbiju nije loš rezultat, pogotovu što sud nije dosudio nikakvu naknadu podnosiocima", objasnio je Carić.

"Radio sam 35 godina, onda sam otišao na biro, a sada sam tri godine uplaćivao da bi napunio 40 godina staža", kaže Tanasije Ivković, bivši poštanski službenik.

Na početku je, mesečno, za doprinose izdvajao oko 3.000 dinara, sada gotovo 5.000, jer se osnovica svaka tri meseca usklađuje sa prosečnom platom.

Onima koji samostalno uplaćuju staž na raspolaganju je 13 osnovica, od 4.300 dinara do 61.000. Prema mogućnostima, bez obzira na stručnu spremu. Pažljiviji bi trebalo da budu oni koji dopunjuju staž ostvaren u preduzećima.

"Građani bi trebalo da vode računa da sadašnje uplate doprinosa približe zaradama iz ranijih perioda kako ne bi, kad ostvaruju penziju, pokvarili iznos penzije", kaže Ivan Todorović, direktor Beogradske filijale Fonda PIO.

Pravo da sebi uplaćuju staž imaju stariji od 15 godina. Pored nezaposlenih to, sve češće, čine i roditelji – za decu koja se još školuju.

"Retko se opredeljuju za više osnovice tako da su, po statistici, više od 80 procenata oni osiguranici koji plaćaju najnižu osnovicu", ističe Ivan Todorović.

Od trenutka podnošenja zahteva, retroaktivno možete da uplatite samo jedan mesec staža. Pravo da na taj način ostvare penziju u Srbiji imaju i naši građani koji rade u inostranstvu.

Sporazum o saradnji predstavlja krovni akt koji otvara mogućnosti za uspostavljanje konkretnih oblika dalje saradnje između svih vazduhoplovnih organa u dve države, istakli su ministri posle potpisivanja u Centru za kontrolu letenja na beogradskom aerodromu.

Lompar je istakao da taj potpisani Sporazum reguliše oblasti koje se tiču i vojnog vazduhoplovstva, odnosno predviđa fleksibilniji i bolji okvir za civilni i vojni aviosaobraćaj po pitanju bezbednosti.

Andrija Lompar je dodao i da će Sporazum dovesti do jačanja pozicije Srbije i Crne Gore u odnosu na evropski Sporazum o jedinstvenom nebu kao i da se danas potpisanim dokumentom formalno predlaže vazduhoplovnim aktima da na njegovoj osnovi dalje unapređuju saradnju.

Lompar je, odgovarajući na pitanje novinara da li bi ulazak Crne Gore u NATO mogao da ugrozi dosadašnju saradnju vazduhoplovnih vlasti dve zemlje, kao i ovaj Sporazum, rekao da za to nema nikakvih opasnosti, naglašavajući da bi od toga samo imali koristi i bolju saradnju.

Predsednik Upravnog odbora Agencije za kontrolu letenja Nikola Stankov rekao je da Evropa predviđa da se sadašnjih 54 kontrole leta smanje na pet, šest ili sedam njihovim objedinjavanjem u posebne funkcionalne blokove vazdušnog prostora.

Stankov je objasnio da zajednička agencije Srbije i Crne Gore trenutno pokriva i 55 odsto vazdušnog prostora Bosne i Hercegovine kao i mali deo u Hrvatskoj. U narednom periodu bismo mogli, kako je naveo, da u naš mini blok primimo i druge okolne zemlje i formiramo veći blok na nivou Balkana.

Sporazum o saradnji u vazdušnom saobraćaju, između ostalog, predviđa potpisivanje Memoranduma o razumevanju koji se odnosi na inicijativu za formiranje budućeg FAB-a. Stankov je uručio diplome 48. klasi studenata škole Kontrole letenja koji će raditi u Beogradu, Nišu, Tivtu i Podgorici.

Istraživanja studenata i profesora Fakulteta za pravne i poslovne studije u Novom Sadu pokazuju da takozvanoj statusnoj potrošnji ne odolevaju ni najmlađi. Više od 95 odsto ispitanih tinejdžera priželjkuje firmiranu garderobu.

Dobre ocene, duhovitost ili gest iskrenog prijateljstva nekad nisu dovoljni da bi se bio glavni u društvu. Često su, priznaju tinejdžeri, neophodni i prepoznatljivi statusni simboli.

"Ako nemaju nešto tako, onda postanu predmet ogovaranja. Uglavnom ga gledaju kao da je drugačiji, ispod oka. Nekad se druže jedni sa drugima samo deca koja sebi mogu da priušte najbolje stvari", kažu deca.

Istraživanja koja su obuhvatila decu iz cele Srbije pokazuju da su statusnoj potrošnji skloniji učenici iz skromnijih porodica i oni koji žive u manjim sredinama.

"Pozitivan stav prema upadljivoj potrošnji imaju naročito ona deca koja su nesigurna koja osećaju neku socijalnu nelagodnost, deca koja se nisu do kraja potvrdila u svojoj socijalnoj grupi", kaže Veljko Đurić sa Fakulteta za pravne i poslovne studije u Novom Sadu.

Vršnjački pritisak prenosi se i na roditelje. Mnogi od njih spremni su da se odreknu mnogo čega da bi detetu ispunili želju. Tu je i griža savesti kao loš saveznik, pa u trci za dinarom više, roditelji nemaju ni vremena ni strpljenja i idu linijom manjeg otpora.

"Kažu: 'Hajde, nekako ćemo da se skupimo', kao nekad kada su se skupili za svadbu, sada se skupljaju za patike, za novu odeću i firmiranu garderobu, a s druge strane je teži put koji je bolji - da se ta situacija iskoristi za jedan razgovor unutar porodice", rekao je Aleksandar Baucal sa Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Ukazivanje na prave vrednosti i objašnjenje zašto je određena odluka ispravna, stručnjaci kažu, osnažiće i dete i roditelja.

"Treba da dajemo deci pravu sliku o sebi i da jačamo njihovo samopoštovanje i njihovu sigurnost, da primećujemo koje su njihove dobre osobine, šta oni umeju i da tako jačamo njihovu sigurnost. Onda će oni imati i manju potrebu za nekontrolisanom kupovinom", ističe psiholog Vesna Janjević Popović.

Tako će biti izbegnuta zamka da se kupuje detetova naklonost i, što je mnogo važnije, dete shvatiti da roditelj nije loš zato što mu ne kupuje sve ono što poželi ili što drugi imaju.

Škundrić je novinarima nakon zasedanja Radne grupe rekao da će vanredne mere verovatno uključiti i da veliki potrošači u industriji rade smanjenim kakapcitetom jer se očekuju još niže temperature i veća potrošnja struje i energenata u narednih 10 dana.

"Elektroenergetski sistem u Srbiji je za sada stabilan iako radi u vanrednim uslovima i moguć je i dodatan uvoz struje ukoliko bude potrebno", naveo je Škundrić, koji je i savetnik srpskog premijera.

Radna grupa je uputila apel da se smanji potrošnja struje i energenata, dodao je Škundrić.

Škundrić je rekao da su u Srbiji dostignuti istorijski maksimumi u dnevnoj potrošnji struje i gasa od oko 160 miliona kilovat sati i 15 miliona kubnih metara gasa.

Škundrić je dodao da je zbog hladnoće Ukrajina povećala potrošnju što je dovelo do smanjenja isporuka gasa Srbiji za oko dva miliona kubnih metara dnevno, iako Gasprom nije smanjio isporuke gasa.

Dovonjno gasa za 15 dana  

Prema rečima Škundrića, u skladišntu gasa u Banatskom Dvoru ima dovoljno gasa za normalno funkcionisanje u narednih petnaestak dana, uz potrebu da se vodi računa o potrošnji jer se ne zna da li će ceo februar biti veoma hladan.

Škundrić je naglasio da se ne razmišlja o uvođenju restrikcija struje i dodao da mazuta ima u dovoljnim količinama.

"Ministarstvo je dalo saglasnost za dodatni uvoza struje, ako to bude potrebno iz tehničih razloga. Svi termoblokovi rade u prenapregnunotom stanju i moguće je da dođe do iskakanja i u tom trenutku će biti povučene dodatne količine struje iz uvoza", istakao je Škundrić.

Direktor Uprave za energetiku Beograda Marko Stojanović najavio je da će Grad Beograd, ako bude potrebno, preduzeti i dodatne vanredne mere, kako bi potrošnja energenata bila smanjena.

On je objasnio da sva obdništa neće moći da budu zatvorena, ali će racionalno biti organizovano čuvanje dece.

Zamenik direktora Beogradskih elektrana Petar Vasiljević je rekao da su i vanrednim okolnostima minimalni kvarovi u radu te elektrane, ako i da sve elektrane u Srbiji za sada dobro funkcionišu.

"Imamo govoljno gasa i mazuta za rad elektrana u narednih 10 do 15 dana", rekao je Vasiljević i istakao da su te količine enegenata bile predviđene za potrošnju do kraja grejne sezone.

Danas je u Kini, prema lunarnom kalendaru, prvi dan prvog meseca godine. Kineski kalendar je lunisolarni kalendar, a osim u Kini, sa određenim izmenama koristi se u još nekim zemljama Dalekog istoka. U današnjoj Kini se za većinu svakodnevnih aktivnosti koristi gregorijanski kalendar, ali se kineski još koristi za obeležavanje tradicionalnih praznika poput Kineske Nove godine (tj. Prolećnog festivala), kao i u astrologiji, za biranje povoljnog datuma za venčanje ili otvaranje neke zgrade. Ova godina je prema kineskom horoskopu Godina Zmaja.

Na današnji dan 1924. godine umro je Tomas Vudro Vilson. On je bio 28. predsednik Sjedinjenih Američkih Država od 4. marta 1913. do 3. marta 1921. godine, za vreme trajanja Prvog svetskog rata. Bio je dobitnik Nobelove nagrade za mir ali i vatreni rasista. Vudro Vilson je imao poteškoća u čitanju, što je možda bilo uzrokovano disleksijom, ali je uspeo da stekne akademsko obrazovanje zahvaljujući odlučnosti i samodisciplini.

1809 - Rođen Feliks Mendelson, nemački kompozitor, pijanista i dirigent
(Hamburg, 3.2.1809 - Lajpcig, 4.11.1847)

1850 - Umro Jovan Obrenović, knez Čačanske nahije, brat kneza Miloša
(Dobrinja,1787 - Sremski Karlovci, 3.2.1850)

1868 - Osnovana Tehničarska družina Srbije, danas Savez inženjera i tehničara Srbije

1882 - Narodna Skupština Srbije usvojila trgovinski ugovor i konzularnu konvenciju sa SAD

1910 - Lav Tolstoj izabran za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije

1915 - Pogubljen Veljko Čubrilović, učitelj i revolucionar, učesnik Sarajevskog atentata
(Bosanska Gradiška, 6.7.1886 - Sarajevo, 3.2.1915)

1938 - Rođen Dušan Mitević, novinar, direktor RTS-a
(Pljevlja, 3.2.1938 - Beograd, 31.5.2003)

1947 - Osnovano Narodno pozorište u Zaječaru

1947 - Rođen Pol Oster, američki književnik
(Njuark, 3.2.1947)

1951 - Rođen Luka Mijatović, novinar i urednik Programa 202 Radio Beograda
(Ljubljana, 3.2.1951)

1953 - Rođen Vasa Pavković, književnik, urednik i leksikograf
(Pančevo, 3.2.1953)

1954 - Rođena Milena Dragićević-Šešić, profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu
(Trogir, 3.2.1954)

1958 - Potpisan sporazum o ekonomskoj uniji Belgije, Holandije i Luksemburga (Beneluks)

1966 - "Meko" spuštanje sovjetske automatske vasionske stanice "Luna 9" na Mesec

1968 - Rođen Vlade Divac, košarkaš, reprezentativac i sportski radnik
(Prijepolje, 3.2.1968)

1971 - Rođena Sara Kejn, britanska književnica
(Kelvedon Hač, 3.2.1971 - London, 20.2.2000)

1989 - Umrla Nina Kirsanova, balerina, koreograf i pedagog
(Moskva, 21.7.1899 - Beograd, 3.2.1989)

1990 - Osnovana Demokratska stranka

1997 - Umro Bohumil Hrabal, češki književnik
(Brno, 28.3.1914 - Prag, 3.2.1997)

2004 - Umro Voren Cimerman, američki diplomata, poslednji ambasador SAD u SFRJ
(Filadelfija, 16.11.1934 - Vašington, 3.2.2004)

2005 - Umrla Dragoslava Prka, stručni saradnik Dokumentacije Radio Beograda
(Smederevska Palanka, 25.7.1949 - Beograd, 3.2.2005)

2006 - Umro Romano Musolini, italijanski džez-pijanista i slikar, sin Benita Musolinija
(Vila Karpena, 26.9.1927 - Rim, 3.2.2006)

2007 - Umro Miroslav Rankov, istoričar književnosti, urednik i direktor Izdavačkog preduzeća Matice Srpske i sekretar Matice srpske
(Vrbas, 23.1.1938 - Novi Sad, 3.2.2007)

2009 - Umro Amfilohije Živković, pravoslavni sveštenik, arhimandrit manastira Jasenovac
(1971 - Zagreb, 3.2.2009)

2010 - Umro Jovan Bulj, saobraćajni milicioner
(Bruvno, 23.5.1939 - Beograd, 3.2.2010)

"Ja sam odustala jer mi je to bilo previše", kaže frizerka Dragica Stanković.

Bez muzike u kafanama gostiju nema, ali su zbog muzičkog dinara mnoge kafedžije na sudu.

"Mnogi od nas su na trgovinskom sudu sa velikim zaduženjima i kamatama koje stižu i 500.000 i u blokadama zbog muzičkog dinara", kaže Marta Trpeski, vlasnica restorana u Nišu.

Vlada Srbije je odlučila da vrati muziku u radnje i radionice - odnosno da promeni Zakon o autorskim pravima iz 2009. godine.

Šef Kancelarije za saradnju s medijima Milivoje Mihajlović kaže da je Vladi taj predlog uputilo Ministarstvo prosvete.

"Vlada je tim predlogom utvrdila da se zanatlijama ukida plaćanje muzičkog dinara, ostalima se umanjuje tri puta. Efekti su da se mala privreda, privatnici oslobode tih nepotrebnih nameta u vremenima krize", kaže Mihajlović.

Muzički dinar više se neće plaćati za kompjutere i druge uređaje koji prevashodno i ne služe za slušanje muzike. Dobro je i što će se ta taksa plaćati na jednoj, a ne na tri uplatnice, kao sada, kažu u Ujedinjenim regionima koji su i predlagali promenu zakona.

"Predložili smo rasformiranje pstojeće komisije koja je pre neki dan utvrdila takve tarife i svim lokalnim TV i radio stanicama dala da plaćaju naknade koje su mnogo veće nego u prošloj godini iako je situacija teža", kaže Mlađan Dinkić, lider Ujedinjenih regiona Srbije.

Nova komisija, kažu u Vladi, biće formirana pet dana od stupanja na snagu izmenjenog zakona. Visina muzičkog dinara zavisiće od razvijenosti mesta, odnosno gradske zone u kojoj je objekat.

Ako lokal ima manje od 50 kvadrata mesečna taksa ne može da bude veća od dvanaestine minimalne zarade u zemlji, odnosno devetine ako objekat ima više od 50 kvadrata. Za uvoznike i proizvođače muzičkih uređaja, diskova, video traka naknada je smanjena sa 3 na 0,3 procenta nabavne cene uređaja.

Homen je na konferenciji za novinare naveo da će ova krivična dela u budućnosti potpuno zameniti zloupotrebu službenog položaja, ali da će to krivično delo ostati na snazi sve dok se vode postojeći krivični postupci.

"Postupaka za zlopupotrebu službenog pložaja u ovom trenutku ima oko 1.400. Brisanje ovog člana zakona dovelo bi i do oslobađanja svih osumnjičenih za krivična dela korupcije", naveo je Homen, dodajući da je zakonski predlog potpuno usaglašen sa Savetom Evrope.

Novi zakonski predlog predviđa brisanje krivičnog dela klevete i uvrede, pa se u krivičnom postupku više neće voditi postupci zbog izgovorene reči.

"To će biti samo pitanje nadoknade štete. Time se Srbija stavlja u red modernih evropskih zemalja koje više nemaju ovo krivično delo. To će verujem značajno doprineti slobodi medija u Srbiji", rekao je Homen.

Usvojene su i izmene i dopune zakona o vanparničnom postupku, koji će omogućiti da uz jasno definisanu proceduri svi mogu da budu upisani u matične knjige.

"Danas u Srbiji im a oko 6.500 lica koja su pravno nevidljiva i koja nisu mogla da budu upisana u matične knjige, jer su to odrasla lica koja nikada nisu upisana i ne postoje podaci o njihovim roditeljima", rekao je Homen.

Homen je precizirao da će upis u matične knjige omogućiti ostvarenje osnovnih prava, poput izlaska na izbore. Izmene ovih zakona upućene su u skupštinsku proceduru.

Ostale odluke

Vlada Srbije usvojila je zaključak da se porodiljama privatnim preduzetnicama, koje su do sada bile duplo oporezivane, vrati novac uplaćen za socijalno osiguranje.

Radi o obavezama dospelim od 1. jula 2011. do 7. januara ove godine i Vlada je saglasna da te obaveze preuzme država Srbija, izjavio je Milivoje Mihajlović.

Na sednici Vlade usvojen je i Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Japana i Vlade Srbije u vezi sa projektom za izgradnju postrojenja za odsumporavanje na termolektrani "Nikola Tesla" u Obrenovcu.

Vlada Srbije donela je i odluku o osnivanju Saveta za pitanja ratnih veterana, koji će se baviti zaštitom boraca, vojnih invalida i civilnih invalida rata.

"Ovaj Savet će predlagati Vladi mere za unapredjenje njihovog položaja i radiće na uskladjivanju važećih propisa koji obezbeđuju njihovu zaštitu i pripremati programe i mere za njihovo osposobljavanje", rekao je na konferenciji za novinare šef Vladine kancelarije za odnose sa medijima Milivoje Mihajlović.

Vlada Srbije danas nije izabrala novo rukovodstvo smederevske železare.

Od Saramandića su se oprostili ambasador Rusije u Srbiji Aleksanadar Konuzin i upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu Božidar Đurović.

Konuzin je rekao da je Saramandić voleo rusku muziku i da je tu ljubav delio sa drugima, kao i da su posebno mesto u njegovom opusu zauzimale ruske narodne pesme.

"Srećan je onaj koji odlazi dostojanstveno i sa ispunjenom misijom koja mu je odredjena odozgo, a to je sučaj sa Živanom Saramandićem", dodao je Konuzin.

Đurović je, citiravši Hipokrata - "Umetnost je duga, a život kratak", rekao da je mnogobrojna publika širom sveta prepoznala umetnost Živana Saramandića kao bogomdanu i prepuštala se "talasima emocija koje su krasile taj divan glas i tu jedinstvenu pojavu".

On je istakao da Saramandić, mada svestan svoje veličine, nikada joj nije robovao.

"Živeo je zarad umetnosti u sebi, a ne zarad sebe u umetnosti. I živeo je punim plućima, bez kalkulisanja, uvek do kraja, baš kao što je pevao do kraja svoga života punim glasom, koji mu je Bog podario i koji je Živan negovao posvećenički, kako to čine svi oni koji znaju da je uspeh nemoguć bez rada", dodao je Đurović.

"Kada god se u ovakvim prilikama opraštamo od nama bliskih ljudi, činimo to uvereni da su oni o kojima govorimo živeli nedovoljno dugo, pre svega zato što su nam bili bliski i zato što su imali još mnogo toga da nam podare. Kada naš duboki osećaj velikog gubitka dele desetine ili stotine drugih, onda znamo da smo živeli uz dobrog čoveka. Ako pak to osećanje delimo sa milionima, onda treba da smo srećni zato što smo živeli u doba velikana", rekao je Đurović.

Opelo je služeno u Crkvi Svetog Nikole na Novom groblju, a pevao je Hor Narodnog pozorišta u Beogradu kojim je dirigovao Đorđe Stanković.

Saramandić je preminuo 30. januara u Beogradu, u 73. godini.

Dekan Učiteljskog fakulteta profesor Aleksandar Jovanović kaže da je u ovom trenutku takav zahtev previsok i preuranjen.

"Ako je već tako, država bi trebalo da finansira master studije u istom obimu kao i osnovne studije. Ovako ispada da se finansiraju master studije sa neuporedivo manjim brojem studenata, a traži se da svi koji idu u školu imaju završene master studije", ističe Jovanović.

Prema njegovim rečima, trebalo bi da bude podignut i koeficijent plata kako bi se izbeglo da ljudi koji imaju 240 i 300 kredita zarađuju iste plate.

Profesori smatraju da su četiri godine studija za Učiteljski fakultet i za nastavničke fakultete dovoljni za bavljenje tom profesijom i da kvalitet obezbeđuje kontinuirano stručno usavršavanje – proces doživotnog učenja i licenciranje nastavnika.

Dekan Filološkog fakulteta profesor Aleksandra Vraneš smatra da je od izuzetnog značaja usaglašavanje liste zvanja koje donosi Nacionalni savet i liste zvanja koja su primerena osnovnim i srednjim školama.

"Tako bi naši diplomirani učenici mogli da pronađu adekvatno zaposlenje", dodaje Vranešova. U ovom trenutku, "bolonjci" koji nemaju master mogu da rade na određeno vreme u prosveti dok ne završe master.

Pomoćnik ministra prosvete i nauke Zoran Kostić ističe da je u izradi strategija obrazovanja i pretpostavlja da će biti inicirane izmene i sistemskog zakona.

Stručnjaci su smatrali da je kvalitet nastave viši ukoliko je više obrazovanje profesora, kažu u Ministarstvu prosvete i nauke.

U ovom trenutku pridržavaju se zakona, a da li će i kada doći do izmena ostaje da se vidi. U Nacionalnoj službi za zapošljavanje kažu da od poslodavca zavisi da li će im poslati kandidata sa završenim osnovnim ili master studijama.

Pacijenti koji leže na ovom odeljenju imaju strašne i neizdržive bolove, a mnogi su zbog njih izgubili san, apetit, želju za životom.

Međutim, ovde nisu prepušteni sami sebi, dobijaju odgovarajuću negu, toplu reč i stručnu pomoć. Pacijenti kažu da im znači svaka pomoć, bilo gde i kolika god da je.

Doktor Olika Drobnjak Tomašek iz KBC "Bežanijska kosa" kaže da pacijenti koji su oboleli od malignih bolesti dobijaju aktivno lečenje - preko citostatika, radioterapije, ali istovremeno počinje palijativa - šta to znači osloboditi ga bola, gušenja, muke.

Ovde se pacijenti u proseku zadržavaju dve nedelje. Međutim, četiri kreveta, koliko ih za sada ima na odeljenju, nisu dovoljna.

Primarijus dr Drobnjak Tomašek navodi da je rodbini pacijenta teško objasniti da se on mora vratiti i dodaje da pacijenti vrlo često dođu u ekstremno teškom terminalnom stanju.

"Mislim da je potrebno razviti mrežu palijativne nege na taj način da postoje posebna mesta za smeštaj onih najterminalnijih pacijenata, navodi Drobnjak Tomašek.

Za pola godine, ovo odeljenje primilo je 75 najtežih pacijenata. Procenjuje se da u Srbiji živi najmanje 20 hiljada porodica u kojima je neko od ukućana neizlečivo bolestan, pa su ovakva odeljenja i te kako potrebna.

Na današnji dan 1727. godine u Beogradu osnovana prva srpska škola. Do početka 18. veka Beograd je nekoliko vekova živeo bez srpskih prosvetnih ustanova. Svoju prvu javnu školu Beograd je dobio 1613. godine. Bila je to isusovačka gimnazija koju je osnovao Bartol Kašić. Imala je 32 učenika i bila je otvorena za sve, bez obzira na veru i naciju. Radila je do 1623. godine, a kasnije je njen rad obnovljen u 18. veku. Godine 1717. Beograd su zauzeli Austijanci i doveli misionare, što je izazvalo negodovanje pravoslavnog stanovništva, za koje je pokatoličenje značilo isto što i denacionalizacija. Tadašnji mitropolit beogradski Mojsije Petrović stoga se 1721. godine obratio ruskom caru Petru Velikom da mu iz Rusije pošalje učitelje. Ubrzo je iz Rusije stigao učitelj Maksim Suvorov donoseći sa sobom sedamdeset gramatika, deset rečnika i četiri stotine bukvara. Predavanja su počela 1727. godine. Suvorov je okupio oko 50 učenika, koje je učio "desjatosloviji", bukvaru i računici. Nažalost prva beogradska škola nije bila dugog veka. Već 8. septembra iste godine, Suvorov je morao da je raspusti, jer su mu se đaci razišli zbog jesenje berbe. Novi početak prosvetne delatnosti Beograd je doživeo tek posle oslobođenja od Turaka, kada je pored 2 male osnovana i Velika škola.

Književnik i akademik Ljubomir Nenadović umro je na današnji dan 1895. godine. Ljubomir Nenadović se školovao u Beogradu, Pragu, Berlinu i Hajdelbergu. Bio je profesor Liceja u Beogradu i načelnik Ministarstva prosvete Srbije. U Carigradu je boravio kao diplomatski službenik. Svoje mesto u srpskoj književnosti Nenadović je stekao putopisima iz Švajcarske, Francuske, Italije, Nemačke i Crne Gore. Zanimljiva, prijatna za čitanje i veoma popularna, njegova pisma se odlikuju liberalnim pogledima, ljubavlju prema slobodi i  pravdi, vedrinom, duhovitošću i lepotom stila. Pisao je pesme od kojih su najpoznatije: "Popara", "Kuzman", "Stolar", "Berber Trajko". Za sobom je ostavio i više poučnih priča. Uređivao je list "Šumadinka", a bavio se i prevođenjem sa francuskog jezika.

1536. - Osnovan Buenos Aires

1556. - U najjačem zemljotresu u istoriji čovečanstva, koji je pogodio Kinu, poginulo 900 hiljada ljudi

1594. - Rođen Đovani Pjerluiđi da Palestrina, italijanski kompozitor (Palestrina,1525 - Rim, 02. 02. 1594)

1882. - Rođen Džems Džojs, irski književnik (Dablin, 02. 02. 1882 - Cirih, 13. 01. 1941)

1895. - Rođen Nedeljko Čabrinović, tipografski radnik, revolucionar, učesnik Sarajevskog atentata (Sarajevo, 02. 02. 1895 - Terezin, 20. 01. 1916)

1901. - Rođen Jaša Hajfec, litvanski violinista (Vilna, 02. 02. 1901 - Los Anđeles, 12. 12. 1987)

1904. - Rođen Valerij Čkalov, ruski pilot, preleteo Severni pol, svetski rekorder u letu na daljinu, heroj Sovjetskog Saveza (Vasiljevo, 02. 02. 1904 - Moskva, 15. 12. 1938)

1907. - Umro Dmitrij Ivanovič Mendeljejev, ruski hemičar, autor  prirodnog sistema hemijskih elemenata (Tobolsk, 08. 02. 1834 - Petrograd, 02. 02. 1907)

1908. - Umro Milovan Glišić, književnik (Gradac, 19. 01. 1847 - Dubrovnik, 02. 02. 1908)

1923. - Rođen Svetozar Gligorić, šahovski velemajstor, novinar i publicista   (Beograd, 02. 02. 1923)

1924. - Rođena Mira Alečković, književnica, urednik dečjih i omladinskih listova i časopisa, predsednik Društva Jugoslavija-Francuska, predsednik Udruženja književnika Srbije, nosilac dva Ordena Legije časti (Novi Sad, 02. 02. 1924 - Beograd, 27. 02. 2008)

1924. - Umro Aleksa Šantić, književnik (Mostar, 27. 05. 1868 - Mostar, 02. 02. 1924)

1925. - Proradila železnička trasa uskog koloseka od Beograda preko Užica i šarganskih prevoja, prema Višegradu i Dubrovniku

1926. - Rođen Danilo Nikolić, književnik (Split, 02. 02. 1926)

1932. - Rođena Bosiljka Boci, pozorišna i filmska glumica (Sremska Mitrovica, 02. 02. 1932 - Beograd, 20. 12. 1997)

1932. - U Ženevi počela prva svetska konferencija o razoružanju

1938. - Rođen Žan-Luj Dima, francuski dizajner, kreator "birkin" tašne (Pariz, 02. 02. 1938 - Pariz, 01. 05. 2010)

1939. - Rođen Emir Dragulj, akademski slikar, grafičar, profesor Fakulteta  likovnih umetnosti u Beogradu (Mravinjac, 02. 02. 1939 - Beograd, 23. 05. 2002)

1940. - Umro Vsevold Majerhold, sovjetski pozorišni glumac, reditelj i  teatrolog
(Penza, 28. 01. 1874 - Moskva, 02. 02. 1940)

1947. - Rođena Fara Fosit, američka filmska glumica (Korpus Kristi, 02. 02.1947 - Santa Monika, 25. 06. 2009)

1947. - Osnovano Oblasno narodno pozorište u Zaječaru, danas Pozorište "Zoran Radmilović"

1968. - Umro Ivan Ribar, dr prava, predsednik Skupštine Kraljevine SHS i Prezidijuma FNRJ
(Vukmanić, 21. 01. 1881 - Zagreb, 02. 02. 1968)

1970. - Umro Bertran Rasel, književnik i filozof, nobelovac (Trilek, 18. 05. 1872 - Penridentri, 02. 02. 1970)

1971. - Potpisana Ramsarska konvencija o vlažnim staništima od međunarodnog značaja, u spomen na ovaj događaj 2. februar se obeležava kao Svetski dan močvara

1996. - Umro Slavoljub Stefanović - Ravasi, TV reditelj (Čačak, 29. 06. 1927 - Beograd, 02. 02. 1996)

1996. - Umro Džin Keli, američki pevač, filmski glumac i baletski igrač  (Pitsburg, 23. 08. 1912 - Los Anđeles, 02. 02. 1996)

2000. - Umro Dragan Zarić, pozorišni, filmski i TV glumac (Beograd, 15. 11. 1942 - Beograd, 02. 02. 2000)

2003. - Umro Dejan Đurković, filmski i pozorišni reditelj (Beograd,01. 04. 1939 - Beograd, 02. 02. 2003)

2005. - Umro Maks Šmeling, nemački  bokser, svetski šampion u teškoj  kategoriji (Klajn Lukov, 28. 09. 1905 - Holenšted, 02. 02. 2005)

2007. - Umro Džoe Hanter, američki muzičar (Džekson, 19. 11.  1927 - Detroit, 02. 02. 2007)

2008. - Umro dr Nikola Đorđević, odbojkaš, reprezentativac Jugoslavije (19. 11. 1931- Beograd, 02. 02. 2008)

2010. - Umro Svetozar Kurepa, matematičar, profesor Prirodno-matematičkog fakulteta u Zagrebu (Majske Poljane, 25. 05. 1929 - Zagreb, 02. 02. 2010)

Neki studijski programi su u postupku akreditacije. Zbog zakonske odredbe da nastavu mogu da drže samo oni koji su završili master studije, doakreditaciju traži i Učiteljski fakultet.

"Mi smo sada u postupku doakredtovanja master studija da bismo upisivali master u istom obimu kao i prvu godinu studija. Trenutno smo dobili za 50 odsto manje, ali nadamo se da ćemo uspeti da doakreditujemo studije", kaže Aleksandar Jovanović, dekan Učiteljskog fakulteta u Beogradu.

Predloženo je da se na osnovne studije upiše 13.211, na master 6.985 studenata i 1.454 doktoranda. Na Univerzitetu napominju da bi proces doakreditacije trebalo da bude brži.

Rektor Univerziteta u Beogradu profesor Branko Kovačević kaže da je procedura često dosta spora.

"Na primer, Stomatološki fakultet čeka na neku odluku godinu dana. Onda se desi da neki fakulteti, pošto su krenuli u akreditaciju, upišu iako nemaju formalnu dozvolu, a neki čekaju, pa ne upišu. I to je ono što nam čini problem", kaže Kovačević.

I profesori i studenti upozoravaju da treba rešiti i pitanje slabe prolaznosti na ispitima na pojedinim fakultetima, poput Geografije. Zato su studenti dali konkretne predloge, a prorektorka Neda Bokan i rektor Kovačević kažu da će se, takođe, uključiti u rešavanje problema.

Posle razmene tog nedavno potpisanog dokumenta, Šutanovac je istakao da će "na osnovu Protokola o saradnji, OEBS i Programa UN za razvoj (UNDP) podržati projekat vredan oko 11 miliona dolara koji će trajati narednih pet godina".

"Prema tom projektu, strani donatori će investirati u Srbiju u cilju razvoja kapaciteta u oblasti zaštite i skladištenja perspektivne municije, razvoja kapaciteta u "TRZ" Kragujevac, kao i uništenja one municije koja je neperspektivna i koja je samo pretnja civilnom stanovništvu", rekao je ministar odbrane.

Šutanovac je istakao da su, nakon što je Srbija izrazila potrebu da rešava problem skladištenja i uništenja neperspektivne municije, OEBS i UNDP, koji rade u Beogradu, brzo reagovali, "a danas je i razmenjen potpisani dokument".

On je naglasio da je reč o projektu koji nije važan samo sa aspekta Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, "već pomaže bezbednost svih građana, naročito onih koji žive u neposrednoj blizini vojnih skladišta".

Ministar odbrane je taj dokument razmenio sa šefom misije OEBS-a u Srbiji Dimitreosom Kipreosom i stalnim koordinatorom UN u Srbiji Vilijamom Infanteom.

Kipreos je rekao da je zadovoljan potpisivanjem Protokola o saradnji, "u okviru koga će biti pokrenut program koji će razvijati kapacitete za skladištenje konvencionalne municije".

On je dodao da je reč o programu "koji nije čisto vojni već ima veoma važan civilni aspekt i značajan je za celokupno stanovništvo", objavljeno je na internet stranici Ministarstva odbrane Srbije.

Infante je izrazio zadovoljstvo povodom razmene nedavno potpisanog dokumenta a poručio je da je "reč o signalizaciji partnerstva u rešavanju pitanja skladištenja municije".

Prema njegovim rečima, uloga Srbije u tom pravcu je proteklih godina značajno napredovala, "a takođe uspostavlja nove projekte i pokreće brojne inicijative u cilju ojačavanja stabilnosti i bezbednosti u regionu".

Sastanku su prisustvovali i državna sekretarka u Ministarstvu odbrane Tanja Miščević, pomoćnik ministra odbrane za materijalne resurse Ilija Pilipović i zamenik načelnika Generalštaba general-major Milan Bjelica.

Kristina Milutinović iz Leposavića boluje od akutne limfo-blastne leukemije. Ova bolest izlečiva je u velikom broju slučajeva, ali za lečenje u Italiji njeni roditelji nemaju dovoljno novca.

Ovoj dvanaestogodišnjoj devojčici otkrivena je akutna limfo-blastna leukemija kada je imala sedam godina. Spas je transplantacija kostne srži.

Inače, kada se javi kod dece, akutna limfoblastna leukemija izlečiva je u velikom broju slučajeva. Međutim, Kristini se bolest vratila već dva puta.

Za lečenje u Italiji, koje košta oko 150.000 evra, za sada je sakupljena 121.000 evra.

Republički zavod za zdravstveno osiguranje finansira lečenje dece u inostranstvu samo kada ono nije moguće u Srbiji.

Kristina bi mogla da nastavi lečenje u zemlji, ali lekari u Beogradu smatraju da je poželjno da ode u Italiju, jer njihove kolege u toj zemlji imaju više iskustva sa intervencijama koje predstoje Kristini.

Svi koji žele mogu da pomognu uplatom na račune:

Dinarski tekući račun: 205-1001528584708-63, Komercijalna banka

Devizni tekući račun: 90-310-1732512.0, Komercijalna banka Instrukcije za uplate iz inostranstva:

Intermediary Bank / Correspondent bank
SWIFT - BIC: DEUTDEFF
Name: DEUTSCHE BANK AG
City, Country: FRANKFURT AM MAIN, GERMANY

Account with institution / Beneficiary's Bank
SWIFT - BIC: KOBBRSBG
Name: KOMERCIJALNA BANKA A.D. BEOGRAD
Street: Svetog Save 14
City, Country: Beograd SRBIJA

Beneficiary
IBAN/Account Number:: RS35205903101732512091
Name: ZORAN MILUTINOVIĆ
Street: UL 24 NOVEMBRA 14/1
City, Country: 38218 Leposavić, SRBIJA

Samo ove godine oko 100 miliona evra iz budžeta izdvojeno je za projekte od javnog interesa - iz oblasti socijalne zaštite, ljudskih i manjinskih prava, zaštite životne sredine, obrazovanja, nauke, kulture.

Udruženja koja na konkursu dobiju novac ubuduće će imati obavezu da nadležnim organima svaka tri meseca podnose izveštaj o radu.

Državni organi koji su odobrili te projekte dužni su da kontrolišu realizaciju programa, ali i da raskinu ugovor i zatraže povraćaj prenetih sredstava ako se utvrdi nenamensko trošenje.

Agencija za borbu protiv korupcije smatra da je u oblasti finansiranja civilnog sektora korupcija visoka i da je bilo krajnje vreme da se u nju uvede red.

Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Zorana Marković kaže da takvo finansiranje mora da se radi po jasno utvrđenim kriterijumima.

"Konkursi moraju biti javni i transparentni i da se zna za koje namene taj novac ide, koje to aktivnosti i projekte civilni sektor radi u ime i za račun građana. Rezultati moraju biti realni i vidljivi, jer je to novac svih nas", ističe Markovićeva.

Iako je prošle godine iz državne kase na nevladin sektor potrošeno 47 miliona evra, čak 90 odsto nevladinih organizacija nije obezbedilo sredstva za tekuću godinu. U tom sektoru imaju primedbe i na kriterijume dodele sredstava.

Miljenko Dereta iz Građanske inicijative kaže da je problem bio da u tome što su se sredstva dodeljivala prema činjenici da neko udruženje postoji. "Svako udruženje mora imati program, koji treba da bude kriterijum za dodelu sredstava, a ne činjenica da neko postoji", napominje Dereta.

Predlagači uredbe uvereni su da će ona uvesti javnost u proces raspodele budžetskih para.

Jasmina Benmansur iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava kaže da ta uredba propisuje da su nadležni organi dužni da na svojoj internet-stranici objave konkurs. "Pored konkursa, potrebno je dostaviti i listu vrednovanja i rangiranja prijavljenih programa, odluku o izboru programa i druge akte i podatke koje su u skladu sa uredbom", dodaje Benmansurova.

Stručnjaci, međutim, smatraju da se uredbom, kao podzakonskim aktom, proces finansiranja ne može učiniti potpuno javnim i zameraju što uredbom nisu obuhvaćene zadužbine i fondacije.

Đilas se provozao tramvajem od okretnice u Požeškoj ulici do stajališta kod Palate pravde u Savskoj ulici, validirao svoju karticu i proverio na terenu kako se građani snalaze u novim okolnostima.

"Očekujem da novi sistem dovede do boljeg kvaliteta gradskog prevoza u Beogradu, da bude od velike koristi građanima, a na ovaj način pokušaćemo da sprečimo svaku vrstu malverzacija. Verujem da ćemo biti uspešni u primeni novog sistema, kome će biti potrebno neko vreme da preleži dečje bolesti i dostigne nivo sistema u velikim evropskim gradovima", poručio je Đilas.

Prvog dana zvaničnog početka primene sistema Đilas je, u društvu direktora Direkcije za javni prevoz Zorana Šarca, menadžera sistema "Bus plus" Veljka Vlahovića i vlasnika personalizovane kartice 011, novinara i publiciste Petra Popovića, iskoristio priliku da sazna kako se vozači i putnici snalaze u novim mogućnostima.

Gradonačelnik Beograda rekao je da će se kroz ovaj sistem Beograđani informisati o terminima vožnje, preduprediti bespotrebna čekanja, posebno u lošim vremenskim situacijama.

"Sa displeja ili putem poruka, građanima će biti dostupne važne informacije, a mi ćemo putem operativnog kontrolnog centra moći da kontrolišemo autobuse, broj putnika, kao i da sprečimo malverzacije bilo koje vrste", rekao je gradonačelinik.

Đilas je uveren da će ceo sistem dobro funkcionisati, ali je upozorio da je potrebno par dana za uhodavanje.

"Očekujem da posle toga svi počnemo da uživamo u prednostima ovog sistema. Sugrađani će tokom probnog perioda moći da saznaju sve što im je potrebno za bolje snalaženje u novim uslovima i nadam se da će taj period biti što bezbolniji", istakao je Đilas.

Gradonačelnik Beograda očekuje i da će prihodi od javnog prevoza već od ovog meseca biti veći i napomenuo je da Grad nema nameru da smanjuje svoje subvencije.

"Sigurno je da će ovo biti veoma korisno za Beograd. Pre nekoliko dana sam razgovarao i sa poverenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljubom Šabićem, zbog bojazni nekih građana da će zbog primene sistema moći da bude kontrolisano njihovo kretanje. U narednim danima ćemo precizirati kada se brišu podaci i uveriti građane da nema potrebe za bojaznošću takve vrste", objasnio je Đilas.

Elektronske karte mogu se kupiti i dopuniti na 800 trafika širom grada, a novi aparati za očitavanje karata postavljeni su u 1.851 vozilo GSP-a, Laste, BG voza i privatnih prevoznika.

Stare markice od danas nisu u upotrebi. Umesto njih moraju se koristiti nove personalizovane i nepersonalizovane karte koje će putnici morati da validiraju u vozilima.

Na sve novine u javnom prevozu grđani će se privikavati tokom februara kada kontrolori neće naplaćivati kazne, već samo opominjati putnike, a prvi efekti sistema "Bus plus" očekuju se za dva do tri meseca.

Dačić je Tanjugu rekao da je pasoš izdat u okviru redovne procedure, jer je Laušević u Njujorku i podneo zahtev za izdavanje pasoša.

Laušević (52) je zbog dvostrukog ubistva nekoliko godina proveo u zatvoru u Crnoj Gori, a poslednjih 13 godina živi u Americi. Priča o njemu ponovo se našla u centru pažnje javnosti kad je objavio autobiografiju Godina prođe, dan nikad, koja je postala bestseler.

Predsednik Srbije Boris Tadić je pred Novu godinu pomilovao Lauševića, oslobodivši ga daljeg izdržavanja kazne zatvora.

Laušević, koji je državljanin Srbije, u Crnoj Gori je 2001, posle više ukidanih presuda, pravosnažno osuđen na 13 godina zatvora.

Komisija za pomilovanja je, predlažući Tadiću da ga pomiluje, navela da Laušević ranije nije osuđivan, da je od izvršenja krivičnog dela prošlo 18 godina, da je na slobodi duže vreme i da tokom tog perioda nije imao sukob sa zakonom, kao i da krivično delo nije izvršio sa umišljajem, već prekoračenjem granice nužne odbrane.

Tada je, kako navode, bio u stanju emocionalne uzbuđenosti izazvane napadom na njega i njegovog brata Branimira Lauševića, kome je tom prilikom bio ugrožen život.

Laušević, jedan od najpopularnijih glumaca iz perioda SFRJ, 30. jula 1993. godine u podgoričkom kafiću "Epl", posle kraće svađe i tuče pucaon je iz pištolja i ubio Dragora Pejovića i Radovana Vučinića.

Šabić je naveo da je u utorak obavestio gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa da će doneti rešenje o privremenoj zabrani obrade podataka.

"Još u postupku prethodne provere izvođači projekta "Bus plus" bili su upozoreni na sve obaveze iz Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i da će u slučaju da Zakon ne bude poštovan biti zabranjena obrada podataka", rekao je Šabić.

Prema njegovim rečima, upozorenje se, pre svega, odnosilo na neophodnost isključivanja mogućnosti "uparivanja" podataka iz dva centra - jednog u kome se vode podaci o pretplatniku i drugog sa podacima o saobraćaju.

Mora se garantovati privatnost lica koja pretplatne karte koriste i isključiti mogućnost praćenja njihovog kretanja, odnosno utvrđivanja vremena putanje kretanja građana, navodi se u Šabićevom saopštenju.

Neposredno pred početak funkcionisanja "Bus plus" sistema konstatovano je da nije u potpunosti postupljeno u skladu sa upozorenjem, zbog čega je doneto rešenje o privremenoj zabrani obrade određenih podataka.

"Dobro je što 'Bus plus' isključuje mogućnost praćenja bilo koga u realnom vremenu. Isključena je i mogućnost naknadnog rekonstruisanja putanje kretanja korisnika 'Bus plusa'", rekao je Šabić.

Šabić je, međutim, rekao da je ostala mogućnost da se naknadnim lociranjem vremena i korišćenog vozila zadire u privatnost, a da ni jednim pravnim aktom nije utvrđena svrha te obrade podataka, njeni razlozi i procedura.

Gradonačelnik Đilas je "u potpunosti razumeo razloge zabrane i preduzeće korake da se što pre otklone", rekao je Šabić.

Direktor škole Srđan Ognjanović rekao je da je škola prihvatila ideju Telekoma Srbije da učenici Matematičke gimnazije nauče nešto novo, a zatim osmisle nešto kreativno, komercijalno i interesantno za Telekom.

Direktorka sektora za odnose sa javnošću "Telekoma Srbija" Milica Marković rekla je da su učenici godinu dana imali predavanja i obuku za mobilne aplikacije u android operativnom sistemu i da je nakon toga otvoren konkurs. Ona je navela da je najvažniji kriterijum na konkursu bio funkcionalnost programa i kreativnost.

Prvu nagradu dobili su Dragan Okanović i Teodor fon Burg za igrice "Wiz Wars" i "Cubin". Oni će putovati u Barselonu na kongres mobilnih telekomunikacija.

Dobitnici prvih nagrada su istakli da je za njih takmičenje bilo zanimljivo iskustvo i da su puno naučili o programskom jeziku koji ima budućnost.

Osim najboljih, nagrade su bile i za one koji su "za malo najbolji", a uručene su i specijalne pohvale.

Među napravljenim nagrađenim aplikacijama su virtuelna Rubikonova kocka, koja je i dobila prvu nagradu, zatim aplikacija brzog i lakog izračunavanja proseka ocena i aplikacije za izvođenje hemijskog eskperimenta.

U tom poduhvatu pomoglo joj je 11 Laguninih autora i još toliko donatora i volontera. Cena knjige je, kako kažu, po meri srca svakog ko želi da je pročita, a ukupan prihod namenjen je njenom lečenju.

"Budi srećan zbog svega što imaš i znaš, kad ti je loše seti se toga, nikad ne gubi nadu iz srca svoga i nemoj nikome da je daš" - to su samo neki od stihova koje je Ana zapisala kada je imala samo 11 godina. Bolest je upoznala sa devet.

U njenim stihovima "Pod svetlom istine" utisnuti su: bol, patnja, ljubav, vera i nada. Nije imala nameru da ih podeli s nekim, ali ipak je to učinila.

Ova hrabra devojčica kaže da želela da pomogne drugima koji se ne usuđuju da izraze sebe na bilo koji način.

"Slučajno ja volim umetnost, književnost, ali možda neko voli nešto drugo", rekla je Ana podstičući druge na stvaraju.

Ana voli hevi metal, jer joj ta snažna muzika uliva energiju. Osim roditelja, velika podrška su joj prijatelji.

Lek koji bi Ani olakšao bolest kod nas nije na pozitivnoj listi. Originalan lek koji se proizvodi u Švajcarskoj za nju je nedostupan. Staje 3000 evra, samo za mesec dana.

Iako u invalidskim kolicima i sa drugim sekundarnim ozbiljnim dijagnozama, kao što su: kardiomiopatija, skeletni deformiteti, zamor, mišićna slabost, dijabetes, Ana nema pravo na uvećani dodatak i tuđu negu.

Kvalitet života deteta od ove i ostalih retkih bolesti ne zavisi samo od težine bolesti, nego od podrške šire ljudske zajednice, institucije i države u kojoj živimo, kaže Anin otac Goran.

On objašnjava bi život takve dece bio svakako kvalitetniji i lepši kada bi postojala adekvatna apodrška.

Ana veruje u svom srcu, bori se na svoj način, piše i podseća "Život je lep, samo ako živeti znaš".

Iz agencija koje prodaju karte kažu da je formiran fond za vraćanje novca, ali da se kupci sa naših prostora novcu ne mogu nadati pre leta.

"Spejner" je u protekle dve godine prevezao više od 30.000 naših putnika za Barselonu i Madrid. Ovo je bila jedina redovna linija iz Srbije za Španiju, a cene karata su bile u proseku kao kod "lou kost" kompanija.

Bankrot, koji je posledica odbijanja Katalonske Vlade da pokrije gubitke te aviokompanije, neće biti retkost u Evropi, kažu u putničkim agencijama i dodaju da je moguće ovog proleća očekivati još ovakvih slučajeva.

"Jedan deo aviokompanija i dalje je u problemima oko finasiranja i vlade zemalja koje finasiraju te aviokompanije mogu lako da odustanu od toga, tako da možemo da očekujemo neka nova iznenađenja u avioindustriji, kaže Igor Vranešević iz agencije "Travel Agent Tiket"

Iz direktorata za civilno vazuhoplovstvo kažu da putnici mogu mirno da kupuju karte i kod agenata i preko interneta, jer je Srbija donela zakon o osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju, što omogućava zaštitu koju svaki kupac ima u Evropi.

Za one koji žele da se žale, obrazac za žalbe nalazi se na sajtu Direktorata za civilno vazduholpovstvo. Svaka aviokompanija dužna je da u roku od 30 dana odgovori na ovakav zahtev. U suprotnom, za naplatu će se pobrinuti inspektori direktorata.

Direktorat za civilno vazduhopolovstvo Katarina Milosavljević Andrić kaže da ukoliko se utvrdi da je avioprevoznik kriv za ukidanje ili otkazivanje leta, oštećena strana može dobiti od 250 do 650 evra odštete u zavisnosti od kategorije karte koje su kupili i od destinacije.

"Moram napomenuti da ovaj zakon neće uzimati one slučajeve kada je u pitanju viša sila tada kompanije neće morati da nadkonade štetu", navodi Milosavljević Andrić.

Bankrot nije viša sila, pa će putnicima koji su kupili karte na relaciji od Beograda do Barselone, ili Madrida za sto evra novac biti vraćen za dva do tri meseca. Problem je što im tada ta suma možda neće biti dovoljna da ponovo kupe karte do tih destinacija.

Međutim, naši ortopedi tvrde da građani ne treba da brinu, jer se kod nas ne ugrađuju veštački kukovi koje proizvodi britanska kompanija "Depju", a zastupa "Džonson i Džonson".

RTS-u je u Ministarstvu zdravlja potvrđeno da nadležnoj inspekciji do juče nije stigla nijedna prijava o štetnosti veštačkih kukova.

U Hrvatskoj od 2007. godine, endoproteze ASR ima 324-oro građana. Iako je očekivani vek trajanja trebalo da bude duži, osam osoba je već moralo da zameni veštački kuk.

Ni građani koji su ponovo operisani nisu se pre toga žalili na bolne rekacije i probleme u hodu, a ni njihovi lekari, nisu prijavili neželjene reakcije od metalnih delića.

"Konkretno, 1. septembra 2010. godine 'Džonson i Džonson' obavestio je Agenciju Hrvatske da je pokrenuto povlačenje tog proizvoda i da je o tome obavestio sve korisnike i lekare koji su ugrađivali njihove endoproteze", kaže savetnik za informisanje u Agenciji za lekove Hrvatske Jasminka Tadin.

Međutim, iako je određena serija veštačkih kukova još pre dve godine povučena u susednoj Hrvatskoj, proizvođač o tome nije obavestio i predstavništvo u Srbiji. Oni su u Srbiji dozvolu o registraciji dobili 2007, a istekla im je u novembru prošle godine.

"Ti kukovi, ta tri tipa veštačkih kukova, oni jesu bili registrovani, ali nikada nisu bili po klinikama. Mi do danas u agenciji za lekove nemamo prijava o takvim nekim ishodima. Agencija za lekove prati situaciju," kaže Aleksandar Tucović iz Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije.

"Mi, nažalost ili u ovom trenutku, na sreću, nismo ni stigli te proteze da ugrađujemo. To su proteze novijih generacija i jednostavno još nisu došle na upotrebu u Srbiji, skuplje su", kaže direktor Klinike za ortopediju KCS prof. dr Marko Bumbaširević.

I RTS-u je u Institutu Banjica, gde godišnje veštački kuk bude ugrađen oko 2.000 puta, potvrđeno da koriste implante renomiranih svetskih proizvođača i da nisu ugrađivali spornu seriju.

Objašnjavaju da veštački kuk ima vek trajanja, koji zavisi i od ponašanja pacijenta, i od materijala implanta, ali i da nisu zabeležili nijedan slučaj da su metalni delići, koji nastaju zbog trenja, izazvali - trovanje.

A kako bi ubuduće svi bili spokojni, profesor Bumbaširević, koji je i predsednik Srpske ortopedsko-traumatološke asocijacije, apeluje još jednom da je vreme da Srbija dobije registar pacijenata kojima su ugrađeni veštački zglobovi, jer će prateći njihovo stanje moći da znaju šta je dobro, a šta loše.

Na današnji dan, 1748. godine ustanovljeno je ime grada Novi Sad. Ukazom austrijske carice Marije Terezije Racka, varoš (Srpski grad) dobila je 1748. godine naziv Neoplanta i status slobodnog kraljevskog grada. Srbi su ga zvali Novi Sad, a grad je zahvaljujući privilegijama i ekonomskim povlasticama ubrzo prednjačio u odnosu na ostala mesta u Vojvodini. Osnovane su mnoge škole, pokrenuti časopisi, osnovana Matica srpska... Grad je postao snažan srpski kulturni centar, poznat pod imenom "srpska Atina", ali i industrijski, naučni i trgovinski centar Vojvodine i Srbije.

Boris Jeljcin, ruski političar i državnik, prvi predsednik Ruske Federacije rođen je na današnji dan 1931. godine. Po obrazovanju je inženjer, a član KPSS-a postao je 1961. godine. Od sredine sedamdesetih godina 20. veka počeo je sa uspinjanjem u stranačkoj hijerarhiji, ali u prvi plan je došao pošto ga je Gorbačov, kao čoveka od poverenja, doveo u Moskvu i imenovao šefom gradske organizacije KPSS-a. Na toj dužnosti Jeljcin se iskazao izuzetnim organizatorskim sposobnostima, ali je uskoro došao u sukob s Gorbačovom, jer je zagovarao radikalnije provođenje perestrojke. Pod veću pažnju javnosti dolazi u maju 1990. godine kada je izabran za predsednika ruskog parlamenta u kojem je otvoreno promovisao ideju ruske nezavisnosti. U junu 1991. godine izbaran je za prvog predsednika Ruske Federacije.

1805 - Rođen Luj Ogist Blanki, francuski socijalista i revolucionar
(Puže Tenie, 1.2.1805 - Pariz, 1.1.1881)

1860 - Rođen Milan Rešetar, filolog, profesor Univerziteta u Beogradu
(Dubrovnik, 1.2.1860 - Firenca, 14.1.1942)

1870 - Gogoljev Revizor prvi put izveden na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu

1874 - Rođen Hugo fon Hofmanštal, austrijski književnik
(Beč, 1.2.1874 - Beč, 15.7.1929)

1874 - Rođen Svetislav Stefanović, lekar, književnik i prevodilac
(Novi Sad, 1.2.1874 - Beograd,   11.1944)

1893 - Američki fizičar i pronalazač Tomas Edison otvorio u Vest Orindžu prvi filmski studio u svetu

1895 - Rođen Džon Ford, američki filmski reditelj
(Portland, 1.2.1895 - Palm Springs, 1.9.1973)

1901 - Štampan prvi broj časopisa Srpski književni glasnik

1901 - Rođen Klerk Vilijem Gebl, američki filmski glumac, dobitnik  "Oskara"
(Kadis, 1.2.1901 - Holivud, 16.11.1960)

1918 - Pobuna bokeljskih mornara u Prvom svetskom ratu

1922 - Rođena Renata Tebaldi, italijanska operska pevačica
(Pezaro, 1.2.1922 - San Marino, 19.12.2004)

1922 - Rođena Sofija-Soja Jovanović, filmski, pozorišni i TV reditelj
(Beograd, 1.2.1922 - Beograd, 22.4.2002)

1923 - Rođen Danilo Purić, političar, diplomata, novinar, glavni urednik i direktor Politike (Mileševo, 1.2.1923 - Beograd, 26.4.2005)

1924 - Rođena Milosava-Mila Caričić-Stojnić, slavista, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu
(Berane, 1.2.1924 - Beograd, 22.5.2003)

1928 - Rođen Živojin Kovačević, slikar, dizajner i ilustrator 
(Beograd, 1.2.1928 -        22 .4.2009)

1928  - Rođen Tom Lantoš, američki političar, predsedavajući Komiteta za spoljne odnose Predstavničkog doma američkog Kongresa
(Budimpešta, 1.2.1928 - Betesda, 11.2.2008)

1932 - Rođen Ivan Vanja Drah, hrvatski pozorišni, filmski i TV glumac
(Bošnjaci, 1.2.1932 - Zagreb, 6.9.2009)

1933 - Rođena Svetlana Velmar-Janković, književnica, akademik
(Beograd, 1.2.1933)

1944 - Umro Pit Mondrian, holandski slikar
(Amersfort, 7.3.1872 - Njujork, 1.2.1944)

1945 - Štampan prvi broj Službenog lista Jugoslavije

1946  - Proglašena Mađarska Republika

1950 - Osnovan Železnički muzej u Beogradu

1950 - Rođen Zoran Kalezić, pevač
(Danilovgrad, 1.2.1950)

1953 - Otvorena Galerija fresaka u Beogradu

1966 - Umro Baster Kiton (Džozef Frensis), američki filmski glumac i režiser
(Kanzas, 4.10.1896 - Holivud, 1.2.1966)

1994 - Umro Radovan Samardžić, istoričar i književnik, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, direktor Balkanološkog instituta SANU, akademik
(Sarajevo, 22.10.1922 - Beograd, 1.2.1994)

1997- Umro Nikola Božić, vojni istoričar i publicista
(Grabovac,    1925 - Novi Sad, 1.2.1997)

1998 - Umrla Branka Milošević, novinar i urednik Programa 202 Radio Beograda
(Beograd, 24.1.1955 - Beograd, 1.2.1998)

2002 - Umro Zvonimir Penđer, elektroinženjer, ton-majstor Radio Beograda
(Beograd, 4.7.1940 - Beograd, 1.2.2002)

2003 - Američki spejs-šatl Kolumbija srušio se nad Teksasom, poginulo 7 astronauta

2007 - Umro Srba Mitrović, književnik i prevodilac
(Lalinac, 23.12.1931 - Beograd, 1.2.2007)

2007 - Umro Đan Karlo Menoti, italijanski kompozitor, osnivač festivala "Dva sveta"
(Kadeljano, 7.7.1911 -  Monte Karlo, 1.2.2007)

2008 - Umro Pavle Martinović, fudbaler OFK Beograda i sportski radnik
(Bajice,   1929 - Beograd, 1.2.2008)

2010 - Stupio na snagu Prelazni trgovinski sporazum Evropske unije i Srbije

2010 - Umro Džastin Mentel, američki filmski glumac
(Ostin, 16.12.1982 - Blenčardvil, 1.2.2010)

Kosjerićko Kulturno-umetničko društvo "Maksim Marković" poklonilo joj je prihod sa koncerta, darodavac iz Ivanjice montažnu kuću, a u akciju se uključilo i Ministarstvo za rad i socijalnu politiku.

Pred Kosjerićanima raznih generacija koji su došli da podrže njenu hrabrost i upornost, Keli nije mogla da sakrije suze, ovoga puta kaže, suze radosnice.

"Koliko sam se trudila da ih sakrijem, iskreno, nisam mogla", kaže Keli.

"Ovo je jedan veliki dokaz da postoje humani ljudi koji žele da pomognu, tako da sam presrećna zbog toga", rekla je Keli.

Kuća za Keli i njenu mamu iz Ivanjice u Bor će stići na vreme, da u njoj 25. maja proslavi punoletstvo, obećavaju darodavci.

"Kada sam video na televiziji priču zainteresovao sam se kako da dođem do ove porodice da im pomognem. Bio sam spreman odmah da pomognem", rekao je Aco Ćurčić iz "Bor prometa" Ivanjica.

"Opština Bor je obezbedila lokaciju za izgradnju kuće, obezbedila je sredstva za podizanje temelja, kao i sredstva za sve priključke neophodne da bi život u kući mogao da funkcioniše", rekao je predsednik SO Bor Dragan Žikić.

Lepu tradiciju da memorijalni koncerti posvećeni i Milanu Filipiću istovremeno budu i humanitarni, kosjerićko Kulturno-umetničko društvo "Maksim Marković" nastavio je četvrtu godinu zaredom.

Prošle godine posle zemljotresa igrali su za pomoć dvema sestrama iz kraljevačkog "Abraševića". Ove godine, Kraljevčani su došli u Kosjerić. Sledeći humanitarni koncert najavljuju u Boru krajem februara.

Zakon je prekršen, tužilaštvo najavljuje istragu, a sa Fakulteta poručuju da je sve urađeno zarad istine i ugleda te ustanove.

Podatke je tražilo državno tužilaštvo Australije, prvo od Beogradskog univerziteta, a potom i od Fakulteta.

Prvi zahtev bio je obrazac diplome, radi upoređivanja sa onom koju je priložila osoba tužena u Australiji, kao potvrda da je diplomirao, a kasnije je tražen i spisak onih koji su diplomirali 1987. godine, među kojima je, navodno, bio i tuženi.

Ubrzo, tražen je i novi spisak, godinu pre i posle 1987, jer tuženi, kako objašnjavaju s fakulteta, nije bio siguran kada je završio fakultet.

Spiskovi koji su poslati obuhvatali su ime i prezime, ime jednog roditelja, datum rođenja, mesto rođenja, smer i godinu diplomiranja.

Sledeća tvrdnja tuženog bila je da postoje tajni spiskovi, kojima se krije identitet velikog broja policajaca koji su studirali na tom fakultetu.

"Da bismo dokazali da ne postoji, mi smo poslali spiskove svih studenata, koji su upisani od početka i diplomirali, na kome se jasno videlo kada je koji policajac koje je on imenovao diplomirao", rekao je bivši dekan Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Dobrivoje Radovanović.

Detaljni spiskovi poslati su za diplomce '87. godine, na zahtev odbrane, a sadržali su, osim osnovnih podataka, broj dosijea studenta, smer, prebivalište, državljanstvo, zanimanje oca ili majke, završenu srednju školu i uspeh, overe semestara, spisak položenih ispita, datum diplomiranja.

O slanju podataka, skoro tri godine kasnije, saznali su inspektori poverenika za slobodan pristup informacijama, pošto su sproveli istragu po prijavi jednog građanina, krajem 2011.

"Kako je to bilo moguće da umesto eventualnih informacija o statusu jednog čoveka kompletna zbirka završi u Australiji, i to na tri načina. Dakle, prvo i-mejlom, onda i u tvrdoj, papirnoj, verziji, pa i još jednom, na U-Es-Be memoriji", rekao je poverenik za zaštitu podataka Rodoljub Šabić. 

Rezultat istrage je akt upozorenja Fakultetu, pokretanje prekršajnog postupka protiv odgovornih lica, ali i krivične prijave Posebnom odeljenju za borbu protiv visokotehnološkog kriminala.

"Bio sam dužan da tražim saglasnost poverenika, to nisam uradio iz neznanja. Nama je bilo važno da dobijemo taj proces, zato što smo tako štitili integritet Fakulteta od jednog očiglednog prevaranta, štitili smo ugled naših studenata i njihovu mogućnost zapošljavanja van", rekao je Dobrivoje Radovanović.

Institucije koje utvrđuju da li je zakon prekršen nisu tražile informacije od Uprave fakluteta.

"O tužilaštvu sam saznala iz novina, odnosno iz medija, i o prekršajnim prijavama, i o krivičnim prijavama, tako da ja nemam ni kao dekan, ni ova institucija nema nikakvo zvanično obaveštenje", rekla je dekan Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Jasmina Kovačević.

Jedna krivica do sada je utvrđena. Osoba koja je falsifikovala diplomu Defektološkog fakulteta, posle spornog slanja dokumenata, osuđena je na pet godina zatvora, a Fakultet je, bar kada je reč o stručnosti njegovih diplomaca, ostao je neukaljan.

"Podržavamo inicijativu i smatramo da je svaki razgovor u tom pravcu dobrodošao", rekao je agenciji Beta zamenik srpskog tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić komentarišući inicijativu Josipovića o potpisivanju međudržavnog sporazuma čija bi jedna od osnovnih odredbi bila da se optuženima za ratne zločine sudi u njihovoj matičnoj državi.

Vekarić je izrazio očekivanje da će političari načiniti korake kojima će, kako je ocenio, pravosuđa u regionu lakše koračati.

"Nadamo se da će se na političkom nivou razgovarati o svim otvorenim pitanjima koja opterećuju države i pravosđa, i da će naša dobra saradnja biti još bolja", istakao je Vekarić.

Predsednici Hrvatske i Srbije i članovi Predsedništva BiH razgovaraće u petak na sastanku na Jahorini o inicijativi hrvatskog predsednika za sklapanje međudržavnog sporazuma kojim bi se olakšalo procesuiranje ratnih zločina.

O toj inicijativi će na neformalnom sastanku razgovarati Josipović, predsednik Srbije Boris Tadić i članovi Predsedništva BiH Željko Komšić, Nebojša Radmanović i Bakir Izetbegović.

"O tome treba početi razgovarati, ali je na vladama da se dogovore i potpišu", ističu u kabinetu predsednika Hrvatske.

Taj sporazum trebalo bi da spreči ponavljanje slučajeva poput slučaja hrvatskog veterana Tihomira Purde koji je po poternici Srbije zbog navodnih ratnih zločina u Vukovaru 1991. dva meseca proveo u pritvoru u BiH. On je pušten nakon što je Srbija zbog nedostatka dokaza odustala od njegovog krivičnog progona, a taj slučaj izazvao je napetost u odnosima dve države.

Ivo Josipović se u više navrata založio za potpisivanje međudržavnih sporazuma između Srbije, Hrvatske i BiH koji bi olakšali procesuiranje ratnih zločina.

Taj bi sporazum, kako je Josipović više puta rekao, zamenio hrvatski zakon o ništavosti pravnih akata SFRJ, SRJ i Srbije koji je donela bivša vlada Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) u oktobru prošle godine uoči rapuštanja parlamenta.

Predsednik Hrvatske uputio je krajem decembra Ustavnom sudu zahtev za ocenu ustavnosti tog zakona koji je izazvao brojne negativne reakcije u domaćoj i međunarodnoj javnosti.

Povod za njegovo donošenje bile su optužnice protiv 44 državljanina Hrvatske, među kojima i nekoliko ratnih funkcionera, koje su iz Beograda stigle u Zagreb.

Umesto dugotrajnog sudskog postupka, primenom novog Zakona o parničnom postupku, onaj ko želi da tuži državu dobiće priliku da se sa državom nagodi kroz postupak medijacije.

"Ideja da neko ko želi da vodi postupak pritiv države prvo treba da ima priliku da pokuša da se poravna sa državom je izuzetno korisna i primenjena je u svim evropskim državama", izjavio je Tanjugu Slobodan Homen.

Prema njegovim rečima, onaj ko želi da podnese tužbu protiv države prvo treba da se obrati Republičkom pravobranilaštvu i vidi da li postoji mogućnost poravnanja kako bi mu država isplatila štetu.

"Na taj način će se daleko brže doći do novca koji vam duguje država, jer se nećete upuštati u dugotrajan sudski postupak, a s druge strane i država štedi, ako ni na čemu drugom, onda na sudskim troškovima koji su često i veći od potraživanja građana prema Republici Srbiji", naglasio je državni sekretar.

On je kao primer naveo vojne penzonere koji vode više hiljada postupaka.

Njihov problem se može rešiti na jedinstven način, a ne da danas imamo više hiljada sudskih postupaka čiji su troškovi daleko veći nego iznos koji država treba da isplati vojnim penzionerima, ukazao je Homen.

Zakon je predvideo da onaj ko želi da tuži državu mora da se prvo obrati javnom pravobraniocu sa zahtevom za medijaciju, tokom koje se pregovorima traži najbolje rešenje za obe strane, koje u slučaju saglasnosti ima dejstvo izvršne isprave.

To je jedini obavezan postupak medijacije koji se uvodi u pravni sistem Srbije i omogućava nagodbu države sa oštećenim.

Direktorka Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" Tanja Knežević rekla je da je izloženost duvanskom dimu značajno smanjena na radnim mestima i školama, a da se postepeno smanjuje i u kućama.

Ona je navela da je od početka primene zakona povećana društvena odgovornost prema nepušačima, da je promenjena svest građana o štetnosti duvanskog dima i da građani sve više shvataju da je zakon donet kako bi unapredio i zaštitio njihovo zdravlje.

Istraživanje koje je danas predstavljeno sprovedeno je od 26. do 29. novembra prošle godine, 12 meseci od početka primene Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu, i ono pokazuje da zakon podržava 81 odsto odraslih.

Velika većina stanovnika zna da je pušenje cigareta uzročnik teških bolesti - 90 odsto njih, a da 93 odsto zna da je i za nepušače štetan dim koji udišu iz okoline.

Na radnim mestima izloženost duvanskom dimu sa 45 odsto smanjena je na 31 odsto, a u školama i na fakultetima sa 44 odsto na 23 odsto.

U kafićima i restoranima sa 72 odsto na 68 odsto je smanjena izloženost duvanskom dimu i u kući prijatelja ili rođaka sa 83 na 74 odsto.

Smanjen je procenat onih koji dozvoljavaju pušenje u svim prostorijama u svom domu sa 48 odsto na 45 odsto. 

Istraživanje je pokazalo da se uočavaju promene i kod pušača i da gotovo polovina pušača želi da prestane da puši, a zbog primene zabrane pušenja na javnim mestima petina svih pušača smanjila je broj popušenih cigareta dnevno.

Petina ispitanika smatra da se zakon ne poštuje dovoljno, a najčešće predlagane mere su pojačane inspekcijske kontrole i strože kazne za nepoštovanje zakona.

Pomoćnica ministra zdravlja Marija Jevtić rekla je da su rezultati sprovođenja zakona dobri, ali da ne može biti sasvim zadovoljna jer sigurno u toj oblasti može da se uradi još bolje.

U Institutu "Batut" je istaknuto da rezultati istraživanja ukazuju da među stanovnicima Srbije postoji razvijena svest o tome da je Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu donet da bi se unapredilo i zaštitilo njihovo zdravlje, tako da podrška tom zakonu raste.

Na konferenciji je uručena i nagrada za likovni konkurs za studente osnovnih strukovnih umetničkih fakulteta na temu "Uživaj bez duvanskog dima".

Prvu nagradu od 70.000 dinara dobio je Stefan Knežević sa beogradskog Fakulteta primenjenih umetnosti.

Drugu nagradu od 50.000 dinara dobila je Jelena Končar sa Fakulteta za kulturu i medije Megatrend univerziteta, a treću od 30.000 dinara Nina Hadživuković sa Akademije lepih umtbnosti. Prateće nagrade dobilo je osam studenata u iznosu od po 10.000 dinara.

Slavni srpski pesnik i pisac Laza Kostić rođen je na današnji dan 1841. godine, u Kovilju. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu, ginmnaziju u Novom Sadu, Pančevu i Budimu, a Prava na univerzitetu u Pešti. Kostić je snažno uticao na srpsko društvo svoga vremena. Bio je pokretač i urednik književnih i političkih listova i blizak saradnik Svetozara Miletića. Svoje književno stvaralaštvo počeo u jeku romantizma, u vreme Zmaja i Đure Jakšića. Za deset godina bavljenja književnošću, ušao je u red najvećih pesnika i postao najpoznatiji predstavnik srpskog romantizma. Napisao je oko 150 lirskih i dvadestak epskih pesama, balada i romansi. Bio je začetnik srpske avangardne lirike. Kao poliglota i čovek velike erudicije istakao se i prevođenjem dela Vilijama Šekspira. Kostić je bio i prvi predsednik 1882/83. Srpskog novinarskog društva. Najpoznatija dela Laze Kostića su: poetične tragedije Maksim Crnojević, Pera Segedinac, rasprave Kritički uvod u opštu filozofiju, O Jovanu Jovanoviću Zmaju, njegovu pevanju, mišljenju i pisanju, Osnova lepote u svetu, lirske pesme Među javom i međ' snom i Santa Marija della Salute.

Feldmaršal Vermahta Fridrih fon Paulus potpisao je kapitulaciju svojih jedinica 31. januara 1943. godine. Bio je to kraj Staljingradske bitke. Poslednje nemačke trupe predale su se Crvenoj armiji 2. februara. Slom nemačkih trupa i njihovih saveznika, kod Staljingrada, označio je početak kraja Trećeg rajha. Sredinom novembra 1942, sovjetska armija prešla je u ofanzivu i okružila nemačke snage, zarobivši 91.000 vojnika, uglavnom iz sastava Četvrte i Šeste nemačke oklopne armije, uključujući komandanta Paulusa, 24 generala i 2.500 oficira. U bici kod Staljingrada poginulo je oko 740.000 nemačkih, italijanskih, mađarskih, rumunskih i hrvatskih vojnika.

1797. - Rođen Franc Peter Šubert, austrijski kompozitor
(Himelpfortgrund, 31. 01. 1797 - Beč, 19. 11. 1828)

1878. - Vranje oslobođeno od Turaka

1919. - Rođena Džin Simons, britanska pozorišna, filmska i TV glumica
(London,  31. 01. 1919 - Santa Monika, 22. 01. 2010)

1921. - Rođen Mario Lanca, italijanski operski opevač
(Filadelfija, 31. 01. 1921- Rim, 07. 10. 1959)

1924. - Rođen Tengiz Abuladze, gruzijski filmski reditelj
(Kutaisi, 31. 01. 1924 - Tbilisi, 06. 03. 1994)

1928. - Rođen Dušan Džamonja, hrvatski vajar
(Strumica, 31. 01. 1928 - Zagreb, 14. 01. 2009)

1932. - Rođen Tomislav Kaloperović, fudbaler, trener i sportski radnik
(Obrenovac, 31. 01. 1932- Beograd, 15. 01. 2002)

1933. - Umro Džon Golsvorti, engleski književnik, nobelovac
(Kingston Hil, 14. 08. 1867 - Hemsted, 31. 01. 1933)

1937. - Rođen Ivan Klajn, lingvista, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu (Beograd, 31. 01. 1937)

1944. - Rođena Vesna Nestorović, spiker TV Beograd (Beograd, 31. 01. 1944)

1944. - Umro Žan Žirodu, francuski književnik
(Belak, 29. 10. 1882 - Pariz, 31. 01. 1944)

1962. - Umro Petar - Pjer Križanić, karikaturista i  književnik, jedan od osnivača "Ošišanog ježa"  (Glina, 19. 05. 1890 - Beograd, 31. 01. 1962)

1974. - Umro Semjuel Goldvin, američki filmski producent
(Varšava, 27. 08. 1884 - Holivud, 31. 01. 1974)

1988. - Umro Nedeljko Gvozdenović, slikar, profesor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu, akademik (Mostar, 24. 02. 1902 - Beograd, 31. 01. 1988)

1996. - Umro Martin Jonaš, slikar-naivac, osnivač prve seoske galerije slika u Kovačici(Kovačica, 09. 05. 1924 - Pančevo, 31. 01. 1996)

1996. - Umro Dragan-Bata Ognjenović, karatista, reprezentativac, profesionalni prvak Evrope u ful-kontaktu i prvak sveta u kik-boksu (Nikšić,   1958 - Nikšić, 31. 01. 1996)

1997. - Umro Sveta Lukić, književnik i književni kritičar, urednik TV Beograd (Beograd, 18. 10. 1931 - Beograd, 31. 01. 1997)

2002. - Umro Predrag Vranicki, filozof, profesor Filozofskog fakulteta u  Zagrebu, akademik (Benkovac, 02. 01. 1922 - Zagreb, 31. 01. 2002)

2002. - Umro Miladin Korać, ekonomista, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu(Valjevo, 02. 04. 1924 - Beograd, 31. 01. 2002)

2003. - Umro Miloš Mišović, novinar NIN-a i "Danas"-a i publicista
(Čajetina,  1917 - Beograd, 31. 01. 2003)

2007. - Umro Kosta Carina, književnik, publicista, filmski radnik i prevodilac (06. 02. 1927 - Beograd, 31. 01. 2007)

2008. - Umro Aleksandar Saša Nikašinović, novinar, jedan od osnivača i urednik lista "Danas", glavni i odgovorni urednik studentskog lista "Indeks" (Bavanište, 14. 12. 1941 - Beograd, 31. 01. 2008)

2010. - Umro Tomas Eloj Martines, argentinski pisac i novinar
(Tukuman, 16. 07. 1934 - Buenos Aires, 31. 01. 2010)

Na platou ispred Skupštine okupilo se više od 15.000 ljudi, a rukometaši i vaterpolisti pozdravili su ih sa terase Starog dvora.

Pozdravljeni velikim aplauzom, na terasu Skupštine grada prvo su izašli rukometaši, a zatim vaterpolisti. Najbolji golman Evropskog prvenstva u rukometu Darko Stanić dočekan je velikim ovacijama.

"Stvarno ne znam čime sam ovo sve zaslužio. Hvala vam od srca. Zahvaljujem u ime rukometaša. Ne bismo uspeli bez vas. Ostvarili smo naše snove, nadam se da smo vas bar malo usrećili", rekao je Stanić.

Kapiten rukometaša i najbolji igrač Evropskog prvenstva Momir Ilić istakao je da je publika bila ta koja je podržavala ekipu sve vreme.

Selektor vaterpolo reprezentacije Dejan Udovičić ocenio je da je uspeh ekipe i uspeh svih koji su je podržavali i dodao da želi da se nađe na terasi Skupštine grada 13. avgusta posle Olimpijskih igara u Londonu.

Kapiten vaterpolista Vanja Udovičić zahvalio je svima koji su došli po hladnom vremenu i koji su podržavali reprezentaciju poslednjih 15 dana. "Čestitam ovim zlatnim momcima, bez obzira što ste srebrni. Čestitam najboljem teniseru Srbije. Nadam se da ćemo za šest meseci proslaviti još jednu medalju", rekao je Udovičić.

Vaterpolisti su u finalu Evropskog prvenstva u Holandiji pobedili Crnu Goru sa 9:8. Rukometni reprezentativci izgubili su od Danske u finalu Evropskog prvenstva u Beogradu sa 21:19.

Osim ta dva uspeha naših selekcija, jučerašnji dan pamtićemo i po neverovatnoj pobedi Novaka Đoković, koji je treći put osvojio Australijan open. Prvi teniser sveta, međutim, večeras se nije pojavio na terasi Skupštine grada.

Prijem kod predsednika

Predsednik Boris Tadić primio je nešto ranije najbolje srpske vaterpoliste i rukometaše uz poruku: "Čestitam, šampioni, svaka čast, poklanjam se pred vama".

Prijemu na Andrićevom vencu, u ime najboljeg tenisera sveta Novaka Đokovića, prisustvovao je njegov otac Srđan, kao i članovi stručnih štabova vaterpolo i rukometne reprezentacije.

Tadić je ocenio da je jučerašnji dan veliki za srpski i sport čitavog regiona Balkana. "Naši sportisti su poslali poruku u ceo svet da se ovde igra najbolji vaterpolo, rukomet, tenis. Vi ste zaslužili zahvalnost svih građana Srbije", poručio je Tadić.

Predsednik Srbije podsetio je da se upravo vratio iz Bora gde su ga rudari zamolili da sportistima prenese najtoplije pozdrave i čestitke i reči da su ih ovih dana bodrili i radovali se zajedno sa njima.

"Ovo je definitivno nacija talentovana za sport. Tu nema više dileme. Vaš uspeh je rezultat i posledica činjenice da su put uspeha utabale mnoge generacije pre vas", poručio je Tadić.

Nezabeležena je i gledanost RTS-a, pošto je od ukupnog broja gledalaca, 46,4 odsto bilo uz RTS. To je i najgledaniji dan od početka merenja gledanosti u Srbiji.

Darko Broćić iz "AGB Nilsena" objašnjava da je do sada rekord bio 44,8 odsto od 24. maja 2008. godine, kada je RTS prenosio finale Evrovizije u Beogradu.

"Ovo je rekord koji je prvi postigao u odnosu na drugog što se tiče gledanosti - ovo je najveća razlika koja je zabeležena u poslednjih 10 godina", navodi Broćić.

Teniski meč Novaka Đokovića i Rafaela Nadala, koji je trajao šest sati, pratilo je 59,1 odsto onih koji su u tom trenutku pratili televiziju ili 3.581.000 gledalaca.

Odmah posle tog meča, 55,2 odsto gledalaca ili 2.749.000 gledalo je vaterpolo utakmicu Srbija–Crna Gora. Meč srpskih rukometaša protiv Danaca pratilo je 57,2 odsto ili 3.137.000 gledalaca, a dodelu medalja 2.198.000.

Direktor Televizije Beograd Nikola Mirkov kaže da je juče bio veliki dan za RTS.

"Ovakvi događaji obavezuju da učinimo sve što je u našoj moći ne bismo li našim gledaocima obezbedili da prate sve najvažnije sportske događaje - Olimpijske igre, Evropsko prvenstvo u fudbalu, Rolan Garos i ostala velika takmičenja", rekao je Mirkov.

Nezapamćena je gledanost i Dnevnika RTS-a, uz koji je bilo 2.398.000 ljudi. U jučerašnjem danu od 10 emisija na svim kanalima, devet je emitovano na RTS-u.

Posle sporta, veliku gledanost zabeležili su serija Bela lađa, kviz Slagalica i polufinale šou-programa Ja imam talenat.

Šta ih čeka na putu da postanu šampioni tema je o kojoj su u Oku govorili Jelena Genčić, teniski trener, Mileta Isaković, rukometnim trener i Aleksandar Šoštar, predsednik Vaterpolo kluba "Partizan".

Mileta Isaković je rekao da u Srbiji trenutno ne postoje dobri uslovi za bavljenje rukometom. Problem je u tome što rukomet može da se igra samo u dvoranama.

"Ne može se izaći napolje sa loptom i igrati rukomet. Ja sam za to da se deca bave bilo kojom vrstom sporta. Neka treniraju bilo šta, samo da se sklone sa ulice. Svejedno je da li je to rukomet ili neki drugi sport".

Aleksandar Šoštar smatra da deca moraju da imaju želju da treniraju, bez obzira na to kakvi su uslovi u sportu: "Neki sportovi su zahtevniji i specifičniji, nekim je potreban bazen ili sala, ali bitno je da deca žele da se bave sportom".

Šoštar je rekao i da su veliki napori uloženi da bi se sportski objekti doveli u red i poboljšali uslovi za bavljenje sportom: "Uslovi su korektni. Dosta je veliko čudo što se i održavaju tako veliki uspesi u sportu s obzirom da imamo vrlo malo centara namenjenih za bavljenje sportom".

Jelena Genčić smatra da bi deca trebalo da imaju mogućnost da besplatno treniraju i da bi država morala da refundira troškove roditeljima dok se oni ne afirmišu kao sportisti. Međutim, Šoštar kaže da je današnji državni sistem takav da je to praktično nemoguće: "Država dosta sredstava već odvaja za sport. Trebalo bi da se sredstava na svim nivoima usmeravaju na pravi način u odnosu na kvalitet i na rezultate".

"Želje su jedno mogućnosti su drugo. Država izdvaja mnogo sredstava, ali problem je u tome što nam treba podela na bazni sport i ostale sportove. Da bi se baza povećala i da bismo dobili novi kvalitet pitanje je da li imamo mogućnosti. Druga su vremena bila kada se nije moralo plaćati za trening", kaže Isaković.

Šoštar je međutim rekao da u određenim klubovima postoje povlastice kada trenira više dece iz jedne porodice, kao i da najtalentovaniji u klubu Partizan ne moraju da plaćaju treninge.

Jelena Genčić je podsetila da je prvi teniski bum bio kada je Bob Živojinović nizao uspehe. "Tada se prijavio ogroman broj dece u društvene teniske klubove koji su postojali. Slično se desilo i kada je uspela Monika Seleš. Međutim, sada kada su uspešni Nole, Ana, Tipsarević, društveni klubovi ne postoje i silna deca koja žele da treniraju nemaju gde, jer u privatnim moraju da plaćaju članarine", rekla je Genčićeva.

"Problemi koji su u sportu su uglavnom finansijske prirode i rezulatati koje postižu naši vrhunski sportisti su neverovatni s obzirom na sredstva koja se u sport ulažu. Sve će se završiti sa nagradama dok euforija traje" kaže Šoštar.  Isaković je pojasnio da nije reč niti problem u novcu koje dobijaju igrači treneri, nego da je problem  obezbeđenje osnovnih uslova za treniranje svima koji to žele i zaslužuju.

Šoštar smatra da besparica nije problem koji je teško rešiti: "Pošto imamo više sportova koji obezbeđuju vansportske rezultate i logično je da se očekuje da su očekivanja da će u njih biti uloženo više. To ipak nije toliko novca, da država ne bi mogla da izdvoji".

Jelena Genčić smatra da da bi vrhunski sport izbacio najbolje igrače onda je prioritet rešenje problema mladih, o tome da neko brine o njihovim sportskim počecima, o mladima koji žele da treniraju, a nemaju novac da to i ostvare: "Novca ima, ali on nije adekvatno raspoređen", tvrdi Jelena.

Ona kaže da se nikada ne nervira kada igra Novak Đoković jer je radila sa njim godinama i jer zna da on daje sve od sebe na terenu. Njega mogu jedino poremetiti povrede ili organzacijski propusti, tvrdi ona. Od Đokovića Jelena očekuje vrhunske rezultate još najmanje dve godine.

Popularni bas, operski umetnik gotovo do asketizma posvećen umetnosti, spremao se za nastup u operi Don Karlos Đuzepea Verdija narednog vikenda na Velikoj sceni Narodnog pozorišta, ali ga je izdalo srce.

Dugogodišnji prvak Opere Narodnog pozorišta u Beogradu i istaknuti umetnik Živan Saramandić rođen je 2. aprila 1939. godine u Beogradu.

Zbog bombardovanja, 1941. godine cela porodica se seli u Aranđelovac, rodni grad njegovih roditelja. Odrasta u familiji koja je i po očevoj i majčinoj strani bila veoma muzički obdarena i talentovana. Kao učenik aranđelovačke Gimnazije ističe se kao osnivač zabavnog orkestara, a bio je i najistaknutiji član hora.

Po dolasku u Beograd, u vreme kada je bio apsolvent Ekonomskog fakulteta (1962. godine), Saramandić dobija poziv da peva u velikom varijeteu Orfeum koji je bio kulturna institucija od velikog značaja.

Prvi korak, na putu ka velikim operskim ulogama, bilo je školovanje Saramandićevog glasa, pohađao je časove kod jedne od najvećih operskih pevačica tog vremena Zdenke Zikove.

Saramandić je debitovao na sceni Opere Narodnog pozorišta 1966. godine u ulozi Kralja Egipta u operi Aida Đuzepea Verdija, a u stalnom angažmanu je od 1968. godine.

U dugoj i uspešnoj karijeri Saramandić je nastupao na najlepšim i najznačajnijim operskim scenama u svetu poput Boljšog teatra i Karnegi Hola. Pevao je i na prestižnim scenama u Sofiji, Atini, Budimpešti, Pragu, Varšavi, Kijevu, Odesi, Lenjingradu, Barseloni, Berlinu, Parizu, Dablinu.

Vrstan interpretator crnačkih duhovnih pesama kao i ruskih narodnih pesama iz repertoara Šaljapina sa kojima je u SSSR-u imao preko 500 koncerata.

Stručnjaci Javnog preduzeća "Emisiona tehnika i veze" rade na otklanjanju kvara.

Trenutno, građani mogu da koriste stare brojeve tih službi, ali i brojeve sa dodatom cifrom jedan. Tako, policiju mogu pozvati i na 192, vatrogasce na 193, a Hitnu pomoć na 194.

Direktor RATEL-a Milan Janković rekao je da bi od maja, zbog primene Novog plana numeracije usklađenog sa evropskim propisima, građani trebalo te službe da zovu isključivo na nove brojeve sa cifrom jedan.

Novi brojevi će se od tada koristiti i za Vojnu hitnu pomoć koja će se odazivati na broj 1976, Služba za obaveštavanje i uzbunjivanje na 1985, Pomoć na putu na 1987 i Vojna policija na 19860.

Uskoro i evropski broj 112

Janković je istakao da je predviđen prelazni rok od godinu dana za primenu novih brojeva i da taj rok može biti produžen ukoliko se oceni da građani nisu dovoljno informisani.

On je rekao i da je u fazi formiranja Služba za hitne intervencije koja bi pozivom na broj 112 građane usmeravala na vatrogasce, policiju ili hitnu pomoć.

Reč je o broju koji se za objedinjene službe koristi u celoj Evropi, a koji je, prema rečima Jankovića, dat Ministarstvu unutrašnjih poslova na upotrebu, koje bi trebalo da formira takvu službu i u Srbiji.

Kad ta služba bude formirana, odvojeni brojevi za policiju, vatrogasce i Hitnu pomoć bi trebalo da budu ukinuti.

Novi plan numeracije predviđa da "kratki kodovi" sadrže najmanje tri, a najviše pet cifara, a u izuzetnim slučajevima i šest cifara. Janković je istakao da će do maja biti sprovedeno niz akcija i kampanja za informisanje svakog pojedinca u Srbiji o ovoj promeni i pitao novinare da iznesu svoje predloge o tome.

"Ne želim da se desi da nekome ne bude dostupna neka hitna služba zbog promene broja. Obaveštavaćemo i putem računa, medija, ali će i same službe raditi na tome", dodao je Janković.

Ta promena je obavezna zbog primene novog zakona o elektronskim komunikacijama usklađenog sa propisima EU.

Janković je rekao i da se sa mobilnih telefona novije generacije ne mogu bez prefiksa pozivati brojevi od dve cifre, već samo od tri, zbog čega je takođe neophodno dodavanje jedinice ispred dosadašnjih brojeva.

Prema Zakonu iz 2009, udžbenik je osnovno i obavezno didaktičko nastavno sredstvo u bilo kom obliku ili mediju. Najnovijom izmenom, udžbenik je definisan kao knjiga iz koje se uči, u kojoj se ne piše, odnosno ne sadrži radni deo, a namenjen je višegodišnjoj upotrebi.

"Nema didaktike, nema različitih oblika i medija, nema sticanja znanja, nema veština, nema ničega. Ima samo da dete ne sme da piše po udžbeniku i da služi za višegodišnju upotrebu", kaže Gordana Knežević Orlić iz Izdavačke kuće "Klet".

Deca su se već navikla na nova pravila, pre svega na to da udžbenik treba da služi i narednim generacijama.

Ova ušteda verovatno odgovara roditeljima, ali su izdavači ostali kratkih rukava.

"Tržište udžbenika godišnje je teško od 50 do 100 milona evra. Ako izdavači ne moraju da prodaju udžbenike svake godine već svake treće, naravno da im pada prihod", navodi ministar prosvete i nauke Žarko Obradović.

U Zavodu za izdavanje udžbenika tvrde da predložene izmene ipak ne rešavaju suštinske probleme.

"Danas u Srbiji imamo sedamdeset izdavača udžbenika, što je najviše u Evropi. Zakon nije podrazumevao da se licence samo potpisuju bez ikakvih uslova. Pod dva, nije uveden red u oblasti izdavaštva što se očekivalo, čak su prisutni i elementi mita i korupcije na terenu za izbor udžbenika", kaže Miloljub Albijanić iz Zavoda za izdavanje udžbenika.

Privatni izdavači odgovaraju – da je zdrava konkurencija dobra i da tvrdnja da smo po broju izdavača prvi u Evropi – nije tačna. Samo u Austriji ih, kažu, ima oko 200.

Zamerke na predložene izmene ima i Nacionalno-prosvetni savet. Smanjeni su rokovi za postupak procene i odobravanja udžbenika, pa su dovedeni u situaciju, kako kažu, protočnog bojlera, da samo potpisuju tuđe odluke, što je, upozoravaju, potpuno neprihvatljivo.

Ukazujući da u gotovo svim evropskim državama uvreda i kleveta odavno nisu krivična dela, Sanino je ukazao da je njihova dekriminalizacija neophodna i kako bi mediji u svom radu bili nezavisni i rasterećeni od pretnji strogim kaznama.

"Evropska komisija smatra da je Ministarstvo pravde učinilo dobar potez što je predložilo da se iz Krivičnog zakonika Srbije brišu uvreda i kleveta. To je u skladu sa evropskim zakonodavstvima i izuzetno važno za novinare i medije koji su često izloženi tužbama", poručio je Sanino.

Posle usvajanja Predloga izmena i dopuna Krivičnog zakonika, oni koji budu želeli da dokazuju da su oklevetani i uvređeni i da zbog toga trpe štetu, to će i dalje moći da rade, ali u parničnom postupku odštetnim zahtevima.

Kleveta je jedno od retkih krivičnih dela kod kojih je teret dokazivanja na tuženom, koji tokom postupka treba da dokaže da nije oklevetao tužioca.

Sadašnjim rešenjima za klevetu je predviđena novčana kazna koju osuđeni plaća u korist budžeta, pošto je pre nekoliko godina ukinuta zatvorska kazna.

Ministarstvo pravde Srbije uputiće narednih dana Nacrt izmena i dopuna Krivičnog zakonika Vladi Srbije, kojima je pored brisanja ovih dela, predviđeno i brisanje drugih krivičnih dela, kao što je zloupotreba službenog položaja, koja će biti zamenjena delima prepoznatljim u Ervopi i svetu. Takođe se uvode nova krivična dela.

Hirurg Dušan Šćepanović šestu godinu živi sa presađenim srcem. A od kada živi novi život, čini sve što može da sistem transplantacije u Srbiji postane efikasniji i razvijeniji.

Šćepanović je rekao da zakon mora hitno da se promeni i da mora da se zasniva na pretpostavljenoj saglasnosti, pojačano čuvenim izraelskim konceptom - "nema davanja, nema uzimanja, što znači da ko ne zavešta organe ne može ni da dobije organ, ako mu ikada u životu bude zatrebao".

Zakon o tzv. pretpostavljenoj saglasnosti imaju mnoge zemlje, među kojima je i Hrvatska, koja trenutno u Evropi ima najviše donora na milion stanovnika.

Nije samo zakon problem jer, kada bismo i došli u situaciju da imamo veći broj donora, transplantacije ne bi imao ko da radi.

"Prvo bi trebalo edukovati više lekara da rade same transplantacije, onda bi trebalo edukovati lekare opšte prakse na temu zaveštanja organa, kao nekog ko ima direktan kontakt sa pacijentima", kaže Jelena Alavanja iz Udruženja roditelja transplantirane i dece na dijalizi "Sve za osmeh".

Ipak, o značaju darivanja i zaveštanja organa u Srbiji se mnogo više govori nego prethodnih godina. Prvenstveno zahvaljujući medijima. RTS četiri godine redovno izveštava o toj temi, dok list Politika u martu ulazi u treću godinu informisanja o mnogim pitanjima koja prate tu oblast.

"Sada je rešavanje problema stavljeno u ruke struke na njima je trenutno najveća odgovornost jer su oni loše organizovani, ne sarađuju dovoljno, nije dobra povezanost između zdravstvenih ustanova, a često je sujeta pojedinih lekara problem da se započne dobra kampanja kako bi se povećao broj presađivanja organa u Srbiji", kaže novinarka Politike Danijela Davidov Kesar.

Transplantacija je jedini spas za bolesnike kojima su pojedini organi teško oboleli ili nepovratno otkazali.

U Srbiji na bubreg i jetru čeka oko 1.000 pacijenata, dok se ne zna broj onih kojima su neophodni srce, pluća, pankreas. Ne zna se ni koliko je onih koji nisu dočekali novi život.

"Ukoliko je dokazana ilegalna prodaja bilo kog leka u Srbiji, u nadležnosti je Ministarstva zdravlja i Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije da to sankcionišu, a isključivo organi odgovorni za falsifikate, kriminalna dejstva i ilegalne pojave su nadležni da pokrenu istragu i uhvate navodne 'falsifikate' lekova", navodi se u saopštenju "Replekfarma".

"Replekfarm" nije falsifikovao niti će ikada falsifikovati bilo koji lek, navodi se u saopštenju i podseća da ta makedonska kompanija ima GMP sertifikat Evropske unije za kvalitet.

"Sa tim sertifikatom prodajemo i prodavaćemo visoko kvalitetne lekove u svim zemljama. U našoj zemlji, spomenuti lek je registrovan pod imenom Refalgin, dok na Kosovu je registrovan pod imenom Analginum", navodi se u saopštenju.

Isto tako, ima ga registrovanog i u Srbiji i to od dva prozivođača, Analgin Srbolek- Srbolek AD sa rokom važenja do 17. 11. 2014. i Anaglin Alkaloid Makedonija sa rokom važenja do 25. 9. 2012. godine.

U saopštenju se ukazuje da je "nedopustivo bez dokaza da bilo ko proglašava falsifikatora i neistinito informiše organe Ministarstva zdravlja i medije".

"Zato još jednom odgovorno izjavljujemo da farmaceutska kompanija Replekfarm Skoplje nije niti falsifikovala, niti je na crno prodavala lek falsifikujući ime Analgin kako stoji u saopštenju Alkaloida Skoplje", navodi se u dopisu Replekfarma.

Kompanija "Alkaloid" iz Skoplja saopštila je 28. januara da se na tržištu Srbije u slobodnoj prodaji pojavio falsifikovani lek pod nazivom "analginum" koji nema dozvolu za promet i upozorila građane da ga ne koriste jer može biti opasan po zdravlje.

Kompanija "Alkaloid" je navela da je o pojavi nelegalnog leka na tržištu u Srbiji obavestila Ministarstvo zdravlja.

Portparol Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) Aleksandar Tucović rekao je da je nakon detaljne provere utvrđeno da pomenuti lek "analginum" nije registrovan u Srbiji.

''Država treba da vrši kontrolu nad svim organima, pa i Agencijom za bezbednost saobraćaja'', rekao je Mrkonjić novinarima, dodajući da je to telo od svog osnivanje pre dve godine, pa do sada imalo dobre rezultate rada.

Mrkonjić je rekao da je tender koji je podložan sumnji u fazi ispitivanja i da nema ništa protiv da se on istraži, kao i sam rad Agencije.

Prva memorijska kartica za digitalne tahografe u Srbiji predstavljena je 18. januara, a zahtevi za njeno izdavanje i upotrebu, u skladu sa AETR evropskim sporazumom drumskih prevoznika, mogu se naručiti u 65 ekspozitura Dunav osiguranja širom zemlje.

Upitan i o aferi ''Kolubara'', on je u pauzi skupa o modernizaciji daljinskog grejanja odbio da da izjavu, navodeći da je istraga u toku.

Vukomanović, međutim, kaže da će štrajk biti nastavljen, jer je uslov za normalizaciju rada da im se isplate bar tri zaostale zarade i četiri honorara.

Nikola Vukomanović je Tanjugu rekao da je stalno zaposlenima isplaćena jedna plata, a nekima je uplaćena još polovina, odnosno drugi deo avgustovske plate.

Prema njegovim rečima, honorarcima je uplaćen jedan honorar, a narednih dana videće se kakva će biti dalja dinamika isplate zaostalih plata.

Nikola Vukomanović je istakao da će zaposleni i dalje nastaviti sa štrajkom, budući da je uslov da se vrate svojim radnim zadacima da im se isplate bar tri plate i četiri honorara.

"Narednih dana videćemo kakva će biti dinamika isplate duga i shodno tome odlučiti kako ćemo dalje postupati", kazao je Vukomanović.

Vukomanović je ranije rekao da je i dalje nejasno ko i odakle pravi i pušta program te televizije. Od početka štrajka na televiziji se emituju samo filmovi i serije, a u uglu ekrana stoji natpis "Štrajk zaposlenih".

Kako je ranije saopšteno, zaposlenima se duguje pet i po plata plata, odnosno šest honorara.

To pitanje se naročito intenzivira za vreme ponovne registracije vozila po novom zakonu, kada mnogi često zaborave do kada im važi registraciona nalepnica.

Policija rutinskom kontolom može da otkrije da je vozačka dozvola istekla ili da niste registrovali vozilo i nemate novu nalepnicu. Ovakav prekršaj se pre uvođenja novog zakona završavao rutinskom opomenom ili pak naplaćivanjem simbolične mandatne kazne.

Sada, ukoliko dozvola nije produžena na vreme, vozačima može biti napisana kazna i do 30.000 dinara, uz zabranu upravljanja vozilom tri meseca.

Kad saobraćajna policija zaustavi vozača kome vozačka dozvola ne važi već šest meseci, vozač plaća kaznu od 6.000 do 20.000, plus dva kaznena poena.

Zakonom o bezbednosti saobraćaja propisana je i kazna od 15.000 do 30.000 dinara, plus pet kaznenih poena, ukoliko je vozačka dozvola nevažeća duže od šest meseci.

"Problem je što ćete dobiti i kaznene poene, biće vam zabranjeno da upravljate vozilom, čak možete da ostanete i bez vozačke dozvole, ukoliko vas policija više puta uhvati da vozite sa neproduženom vozačkom dozvolom", kaže Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja.

Intresantno je da za produzenje B kategorije nije potrebno u sem u slučaju ograničenja lekarsko uverenje i da bez obzira kada vam je istekla vozačka dozvola ona i dalje može da se produzi.

Jedino morate platiti novi obrazac i ponovo se slikati u MUP-u, jer slika u bazi pasoša ne može da se upotrebi.

"Sa aspekta bezbednosti saobraćaja veoma je važno produžiti i vozačku i saobraćajnu dozvolu, jer ako se postupak sprovede na propisan način, moguće je uočiti vozače koji nisu sposobni za dalje upravljanje vozilom. Takođe je moguće uočiti vozila koja ne zadovoljavaju tehničku ispravnost", kaže Milan Božović sa Saobraćajnog fakulteta.

Pre polaska na put obavezno treba proveriti dokumenta - saobraćajnu dozvolu, ovlašćnje ukoliko ga imate, vozačku i međunarodnu vozačku dozvolu kao i zeleni karton ako idete u Bosnu ili Makedoniju.

Sajt javnog servisa se tokom 2011. nije previše menjao - zadržao je svoje dobre osobine, a pre svega odmeren pristup informacijama i stavljanje akcenta na ozbiljne i bitne teme umesto tabloidnog šarenila. Za mnoge posetioce sajt RTS-a je mesto gde će pogledati šta se važno desilo danas, ali bi u sledećem periodu taj pregled trebalo prilagoditi i vlasnicima mobilnih uređaja, navodi se u obrazloženju odluke.

Prvo mesto pripalo je sajtu blic.rs, drugo portalu b92.net, treće sajtu ekapija.net, a četvrto agregatoru vesti sa drugih sajtova, naslovi.net.

U izboru Pc Press-a za 2009. i 2010. godinu, Internet portal Radio-televizije Srbije, proglašavan je za najbolji sajt u kategoriji Vesti i informacije.

Srbija već dve godine obeležava dan kada je zaključena Konvencija 108 Saveta Evrope, koja je najznačajniji dokument u oblasti zaštite podataka o ličnosti.

"Cilj obeležavanja Evropskog dana zaštite podataka o ličnosti je da se odgovornima u državi, ali i građanima skrene pažnja na probleme u toj oblasti", rekao je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić u Privrednoj komori Srbije.

Šabić je istakao da se kao društvo ne odnosimo na pravi način prema zaštiti podataka o ličnosti i dodao da je neophodno početi tu temu tretirati na ozbiljan način.

On je podsetio da je Srbija, kao sledbenik nekadašnje Jugoslavije, odavno potpisnik Konvencije i da je preuzela sve obaveze koje iz nje proizilaze, ali da ih u praksi ne primenjuje.

U Savetu Evrope već razgovaraju o novim standardima koji su mnogo oštriji, istakao je Šabić, napominjujući da je krajnje vreme da se u Srbiji počnu primenjivati bar postojeći standardi.

Privatnost osnova ljudske slobode

Zaštitnik građana Saša Janković ukazao je da pravo na privatnost u Srbiji nije priznato, niti garantovano kao takvo u svoj celosti osnovnim pravnim aktom.

Janković je podsetio da je pravo na privatnost u samoj osnovi ljudske slobode i naglasio da zaštita podataka o ličnosti nije posao samo Poverenika.

Šef Misije Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu Antje Rosemund rekla je da je obeležavanje Evropskog dana zaštite podataka o ličnosti u Srbiji važan događaj kako bi se probudila svest javnosti o tom problemu. Ona je istakla da nezavisna regulatorna tela imaju važnu ulogu u sprovođenju zaštite podataka o ličnosti.

Dan zaštite podataka o ličnosti obeležava se širom Evrope u cilju unapređenja svesti javnosti o značaju prava na zaštitu podataka i podizanja standarda zaštite privatnosti i podataka o ličnosti, a zajedno ga obeležavaju Evropska komisija i Savet Evrope (SE).

Ove godine se navršava 31 godina od kada su države članice SE potpisale prvi međunarodni sporazum o zaštiti podataka o ličnosti - Konvenciju o zaštiti pojedinaca u vezi sa automatskom obradom podataka o ličnosti, poznatu i kao Konvencija 108.

Skup u PKS organizovali su Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Partneri za demokratske promene Srbije, uz podršku Fonda za otvoreno društvo.

Organizaciju skupa podržali su i Razvojni program Ujedinjenih Nacija Srbija i Program za podršku medijima u Srbiji.

Zemljoradnicima će 11.000 tona azotnog đubriva biti stavljeno na raspolaganje i oni se od danas mogu javiti svojim savetodavcima i dobiti sva potrebna obaveštenja o toj razmeni, rekao je Petrović gostujkući u Dnevniku RTS-a.

Kako je naveo, preko 50 ovlašćenih skladištara biće angažovano preko 140 filijala i ekspozitura trezora i ukupno 1.400 savetodavaca u mesnim kancelarijama.

Poljoprivrednici mogu da se prijave do 6. februara, rekao je Petrović i dodao da ako ostane još đubriva, biće omogućena prijava i nakon tog datuma.

"Ovom uredbom štitimo one koji su naslabiji. Ova mera je na raspolaganju svim poljoprivrednim gazdinstvima, onima koji su u aktivnom statusu i onima koji nisu", rekao je Petrović.

Petrović je rekao da će oko 500.000 gazdinstava biće u mogućnosti da uzme to đubrivo i dodao da je to važno zato što povećava prinos pšenice i njen kvalitet.

Vlada Srbije donela je Uredbu o razmeni pšenice i kukuruza prošlogodišnjeg i ovogodišnjeg roda za azotno đubrivo u razmeri 1,3 kilograma pšenice za jedan kilogram đubriva i 1,6 kg kukuruza za jedan kilogram đubriva.

Mnistar Petrović je najavio da se pripremaju i druge mere. "U ovom trenutku pažljivo razmatramo sve mogućnost. Spremni smo da na jedan nov način u prolećnoj setvi intervenišemo", rekao je Petrović.

On je najavio i da će se čim vreme to dozvoli krenuti sa realizacijom projekta sistema za navodnjavanje.

"Ove godine ćemo potpuno da stavimo u funkciju postojeću kanalsku mrežu. Radi se o tome da se postojeći sistemi za odvodnjavanje osposobe i za navodnjavanje", rekao je Petrović.

Petrović je rekao da će oko 135.000 hektara poljoprivrednog zemljišta tako moći da bude uključeno u mrežu.

1933.- Adolf Hitler postao nemački kancelar. To je bio praktično uvod u proglašenje Nacional socijalizma za zvaničnu nemačku ideologiju, političku i vojnu doktrinu, što će svet uvesti u skoro šestogodišnji rat sa najmanje 60. 000. 000 žrtava i velikim materijalnim razaranjima i ljudskim patnjama.

1882.- Rođen Franklin Delano Ruzvelt, američki političar i državnik, predsednik SAD (Njujork, 30. 01. 1882 - Vorm Springs, 12. 04. 1945) Frenklin Delano Ruzvelt je 32. američki predsednik. Zemlju je vodio u veoma teškom periodu ekonomske krize i Drugog svetskog rata. Pokretanjem ekonomskog programa pozanatog kao Nju dil ili Novi sporazum izveo je privredu SAD iz krize, a sa početkom rata učunio je i prvom ekomonijom sveta, što je i danas. Iako jedan od tvoraca pobede u Drugom velikom,svetskom ratu, Ruzvelt nije doživeo njegov kraj, jer je umro aprila 1945. Frenklin Ruzvelt je jedini predsednik koji je SAD vodio u tri manadata. Taj izuzetak omogućio je mu je rat.

1948.- Ubijen Mahatma Gandi (Mohandas Karamhand Gandi), indijski nacionalni vođa (Porbandar, 02. 10. 1869 - Delhi, 30. 01. 1948)

Mohandas Karamhand Gandi, isto tako poznat kao Mahatma Gandi je indijski političar i mislilac poznat po tome što je uspešno vodio pokret za oslobođenje Indije od vlasti Britanije i popularizovao nenasilne metode u ostvarivanju političkih ciljeva.

Rođen u Indiji, u mladosti se školovao za advokata u Londonu, a posle živeo JAR gde je počeo pokret za građanska prava indijskih doseljenika. Godine 1914.vratio se u Indiju gde se nakon prvog svetskog rata pridružio Indijskom nacionalnom kongresu i postao jedan od njegovih vođa. Koristeći svoju harizmu, tu je organizaciju transformisao u masovni pokret i započeo seriju nenasilnih akcija s ciljem da Indija dobije nezavisnost.Zbog toga je više puta hapšen, ali su njegovi napori konačno urodili plodom godine 1947. kada je Britanija odlučila da Indiji da nezavisnost.

Gandi je pao kao žrtva atentata od ruke radikalnog hindusa Nathurama Vinajaka Godsea.

1990.- Umro Slobodan Marković-Libero Markoni, novinar i književnik (Skoplje, 26. 10. 1928 - Beograd, 30. 01. 1990) Prvu zbirku pesama Slobodan Marković objavio je 1949, a  poslednju, 1990. godine. Napisao je više od 60 knjiga u kojima su zastupljene različite književne forme: poezija, proza, drame, putopisi,  filmska  i TV scenarija, prepevi, predgovori, eseji... Baveći se više od 4 decenije novinarstvom, sarađivao je u preko 160 listova i časopisa širom nekadašnje Jugoslavije. Najduže je radio u listu "Borba". Čubura, deo Beograda u kome je proveo najveći deo života, ovekovečena je u njegovim pesmama, reportažama, slikama i crtežima.

1804.- Rođen Sima Andrejević - Igumanov, trgovac i dobrotvor (Prizren, 30. 01. 1804 - Prizren, 23. 02. 1882)

1923.- Rođen Branko Ilić, spiker RTB-a (Skoplje, 30. 01. 1923)

1927.- Rođen Ulof Palme, švedski političar i državnik, premijer Švedske   (Stokholm, 30. 01. 1927 - Stokholm, 28. 02. 1986)

1930.- Rođen Džin Hekman, američki filmski glumac, dobitnik "Oskar"-a  (San Bernardino, 30. 01. 1930)

1933.- Adolf Hitler postao nemački kancelar

1937.- Rođena Vanesa Redgrejv, britanska pozorišna, filmska i TV glumica   (London, 30. 01. 1937)

1937.- Rođen Boris Vasiljevič Spaski, ruski šahovski velemajstor, svetski prvak (Lenjingrad, 30. 01. 1937)

1945.- Ruska podmornica torpedovala brod "Vilhelm Gustlof " sa nemačkim izbeglicama, pri čemu je život izgubilo oko 9.000 putnika

1951.- Rođen Fil Kolins, britanski rok- muzičar, član grupe "Dženezis"  (London, 30. 01. 1951)

1951.- Umro Ferdinand Porše, nemački konstruktor automobila (Mefersdorf, 03. 09. 1875 - Štutgart, 30. 01. 1951)

2000.- Umro Slavko Janevski, književnik, akademik (Skoplje, 11. 01. 1920 - Skoplje, 30. 01. 2000)

2006.- Umrla Koreta Skot King, američka filmska glumica, supruga Martina Lutera Kinga (Merion, 27. 04. 1927- Meksiko Siti, 30. 01. 2006)

2006.- Umro Slobodan Boda Marković, reditelj, urednik Dramskog programa Radio Beograda (Beograd, 08. 12. 1935 - Beograd, 30. 01. 2006)

2007.- - Umro Sidni Šeldon (Šehtel), američki književnik, dobitnik "Oskar"-a   (Čikago, 11. 02. 1917 - Rančo Miraž, 30. 01. 2007)

2009.- Umro dr Branimir Ristić, specijalista ftiziolog- radiolog, direktor Zavoda za onkologiju i radiologiju Kladovo, doajen srpske onkologije (1933 - Kladovo, 30. 01. 2009)

Kolone navijača su iz Beogradske arene došle u centar Beograda. Uz zastave, vatromet i sirene automobila proslavljao se veliki uspeh srpskog sporta.

Kolarčeva ulica u centru Beograda bila je zatvorena za saobraćaj. Navijači su uzvikivali "šampioni, šampioni", "Srbija, Srbija", kao i ime Novaka Đokovića i imena naših vaterpolista i rukometaša.

Iako je u Beogradu minus pet stepeni, to Beograđanima nije smetalo da slave. 

Pobeda naših sportista slavila se i u drugim gradovima Srbije. Uspeh srpskih sportista proslavljao se i u severnom delu Kosovske Mitrovice.

Kolona automobila uz zvuke sirena i srpske trobojke proslavljala je uspeh Novaka Đoković, osvojeno evropsko zlato srpskih vaterpolista i srebro srpskih rukometaša.

Nakon pobeda Đokovića i vaterpolo reprezentacije Srbije, nije se krilo oduševljenje među Srbima, a u gradu su se mogli čuti i pucnji petardi, kao i vatromet.

Srpskim sportistima, koji su danas ostvarili vrhunske rezultate, čestitke su uputili najviši državni zvaničnici.

Ljubitelji sporta u našoj zemlji dugo će pamtiti 29. januar kao dan u kojem je Novak Đoković odbranio trofej na Australijan openu, vaterpolisti osvojili titulu prvaka Evrope, a rukometaši došli do srebrne medalje na kontinentalnom šampionatu.

Uspehe su im čestitali predsednik Srbije Boris Tadić, premijer Mirko Cvetković, predsednica Skupštine Slavica Đukić-Dejanović i zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić.

S obzirom na to da je reč o novoj borbenoj tehnici, Ministarstvo odbrane SAD će sa proizvođačem vozila "hamer" ubrzo zaključiti poseban ugovor na osnovu kojeg će otpočeti proizvodnja vozila za potrebe Vojske Srbije.

Primarna ideja Ministarstva odbrane i Generalštaba Vojske Srbije je da se vozila koriste za opremanje Specijalne brigade i obuku jedinica za angažovanje u multinacionalnim operacijama.

"Prema procenama, prva vozila 'Hamer' za potrebe Vojske Srbije će biti završena na proleće ove godine", navelo je Ministarstvo odbrane Srbije.

Protokol o donaciji potpisali su u Beogradu zastupnik načelnika Uprave Ministarstva odbrane za međunarodnu vojnu saradnju pukovnik Predrag Kraljević i izaslanik odbrane SAD u Srbiji pukovnik Pol Brocen.

Inače, vlada SAD je, koristeći odobrene fondove u okviru programa pomoći stranim vojskama, do sada za Srbiju izdvojila oko 3,7 miliona dolara.

Ministarstvo odbrane Srbije otpočelo je i sa administrativnom procedurom nabavke dodatnih vozila "hamer" putem još jednog programa pomoći Vlade SAD - Globalne inicijative za očuvanje mira, čiji su fondovi namenjeni za opremanje i obuku jedinica za multinacionalne operacije.

Ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac je početkom januara rekao da će se ti "hameri" izrađivati po specijalnoj porudžbini Vojske Srbije.

"Hamer" ima 27 godina

U Srbiji "hamere" koristi Protivteroristička jedinica Žandarmerije MUP-a Srbije, koja je ih je preuzela od rasformirane Jedinice za specijalne operacije (JSO). Oni su tokom devedesetih nabavljeni za potrebe "crvenih beretki" kao civilni džipovi, a onda su prepravljeni u borbenu verziju.

Ove džipove Amerikanci zovu i "hamvi". Proizvodi ih kompanija "AM Dženeral" iz američke države Indijane. U naoružanju Vojske SAD nalaze se od 1985. godine, kada su iz fabrike isporučeni prvi primerci.

Zvaničan naziv "hamera" je "Visoko mobilno višenamensko vozilo točkaš" (HMMWV - High Mobility Multipurpose Wheeled Vehicle). Američka vojska je u početku naručila oko 70.000 vozila za prevoz vojnika i transporta, a do 2011. je proizvedeno preko 250.000 primeraka, u oko 50 verzija. Osim Vojske SAD, "hamera" voze vojnici i policajci u preko 50 zemalja širom sveta.

Cena "hamera" zavisi od verzije, kao i od toga koliko se elektronske opreme, oklopa i neprobojnog stakla ugrađuje na samo vozilo. Osnovna vojna verzija, bez oklopa, košta oko 50.000 dolara, dok cena oklopljenog vozila najčešće ide od 140.000 do 250.000 dolara.

U okruženju Srbije, osim Vojske Crne Gore, sve zemlje su za svoje oružane snage nabavile  "hamere", a oni se najčešće koriste za vojne operacije u Avganistanu, kao i za pripreme za odlazak u vojne misije NATO pakta.

Građani su protiv predloga zakona protestovali na centralnom gradskom trgu Šadrvan pod motom "Ne želimo zakon", a okupljanje su organizovale nevladine organizacije iz Prizrena.

Protest je počeo petnaestominutnim ćutanjem da bi u nastavku protesta predstavnici civilnog društva i građani najavili još oštrije mere protivljenja ako kosovska skupština usvoji ovaj predlog zakona.

Okupljenima su se obratili, osim ostalih, Baškim Kajdomčaj iz Saveta za zaštitu ljudskih prava i sloboda i Igbala Rugova u ime organizacije Mreža grupe žena Kosova.

Ovaj protest su podržali Pokret Samoopredeljenje, Demokratski savez Kosova, Demokratska partija Turaka, Veterani OVK i veći broj nevladinih organizacija.

Oni su izrazili uverenje da je ovaj predlog zakona diskriminatorski i da ne treba da bude usvojen u kosovskom parlamentu.

Usvajanje tog zakona proizilazi iz plana bivšeg međunarodnog posrednika Martija Ahtisarija.

Načelnik Odeljena za registre Agencije za borbu protiv korupcije Dejan Damnjanović rekao je Tanjugu da su samo funkcioneri čija se imovina uvećala ili umanjila za 450.000 dinara u obavezi da podnesu vanredni izveštaj do 31. januara.

Damnjanović je podsetio da funkcioneri od 1. januara, bilo da podnose vanredni izveštaj ili prvi put predaju imovinsku kartu, izveštaj treba da predaju na novim obrascima na kojima moraju da popune obavezna polja kako bi formulari bili tehnički ispravni.

To će, prema njegovim rečima, omogućiti Agenciji za borbu protiv korupcije da bude efikasnija u proveri tih podataka.

Damnjanović je istakao da ostali funkcioneri koji su Agenciji već dostavili imovinske karte, a čija se imovina nije bitno izmenila, nemaju tu obavezu.

Prema njegovim rečima od 300 pristiglih vanrednih izveštaja 200 je ispravno, ali i da ima 100 tehnički neispravnih formulara.

"Funkcioneri koji nas obaveštavaju samo o promenama u imovini nemaju obavezu da popune sva obavezna polja koja se nalaze u obrascu", rekao je Damnjanović.

Načelnik Odeljena za registre Agencije za borbu protiv korupcije je istakao da se trenutno proverava da li su formulari ispravno popunjeni, a da će se posebne službe tog tela dubljom kontrolom baviti da li su ti podaci tačni.

Damnjanović je istakao da Agencija na isti način sada vodi i registre poklona funkcionera, ocenjujući da će se uvođenjem novih formulara dobiti efikasniji, tačni podaci o svim poklonima i njihovim vrednostima, ali i da li je neki funkcioner u sukobu interesa.

"Obaveza organa, ustanova i javnih preduzeća, svih koji u svojim redovima imaju fukcionere je da obaveste Agenciju o svim svojim članovima upravnog i nadzornog odbora, direktorima i postavljenim licima. Oni imaju rok od sedam dana od imenovanja ili objavljivanja u 'Službenom glasniku' da nas obaveste o tim promenama", rekao je Damnjanović.

Prema njegovim rečima obavezno je da se podaci o primljenim poklonima u 2011. godini predaju do 1. marta naredne godine Agenciji, a da je ona dužna da taj katalog objavi do 1. juna na sajtu.

Devojke u Srbiji u seksualne odnose ulaze sve ranije, između 12 i 16 godina, dok na prvi pregled kod ginekologa odlaze sve kasnije.

Najčešće, tek nakon deset godina posle prvog seksualnog odnosa, a upravo je toliko potrebno da od infekcije humanim papiloma virusom, koji se prenosi polnim kontaktom, nastane bolest od koje u Srbiji godišnje umre 500 žena.

Doktorka Jadranka Duraković iz Doma zdravlja Palilula kaže da je broj novoobolelih u Srbiji na 100.000 stanovnika 28, da je u Evropi to osam žena, a u celom svetu 15.

Durakovićeva kaže da žene jednostavno ne vode računa o svom zdravlju i pretpostavlja da bi uzrok tome mogao biti zbog slabe zdravstvene prosvećenosti ili zato što nema seksualnog obrazovanje u školama.

Stručnjaci poručuju da je rak grlića materice bolest koja može biti otkrivena na vreme i tada je izlečiva u 100 odsto slučajeva.

Profesorka Vesna Kesić iz Kliničkog centra Srbije kaže da žene čekaju probleme, simptome, krvarenje, tegobe, bolove a kada se to pojavi, onda je kasno, to su stadijumi koji nisu izlečivi i teško se može pomoći.

U Evropi je u 11 zemlja organizovan redovni pregled, a u Srbiji bi skrining trebalo da bude uveden od naredne godine. Na pregled će biti pozivane žene od 25 do 69 godina. U toku je obuka stručnjaka koji će raditi u specijalizovanim laboratorijama.

"Bitna promena je što će čitanje briseva biti na nivou 15 centralnih citoskrinetskih laboratorija, što će značajno povećati kvalitet čitanja brisa, svaki patološki bris će pogledati patolog, samim tim i kontrola kvaliteta će se poboljšati", objašnjava Snežana Žujković, nacionalni koordinator za skrining raka grlića materice.

Klinički centar sada radi s optimalnim snagama, rekao je Bajec i dodao da bi bilo dobro kada bi dobio stotinak medicinskih sestara, jer na najisturenijim tačkama često dođe do takozvanog zamora materijala.

Bajec je rekao i da je rekonstrukcija te zdravstvene ustanove planirana za ovu godinu, ali nije mogao da precizira kada će biti raspisan tender, jer je to u nadležnosti Ministarstva zdravlja.

"Ministar zdravlja Zoran Stanković je napravio red u PIO jedinici pri Ministarstvu zdravlja i oni su dužni da završe sve pripreme za raspisivanje tendera", rekao je Bajec Tanjugu.

Bajec je rekao da je još prošle godine s predsednikom vlade dogovoreno da se "prave dve kule" i da se obezbedi i novac za popunu tog prostora da bi se dobio klinički centar kakav Srbija zaslužuje.

Po završetku rekonstrukcije KCS i kada svi budu na jednom mestu i u jednoj zgradi, biće olakšano rešavanje kadrovske politike, ocenjuje Bajec.

Tokom prošle godine KCS je je uveo na desetine novih procedura, a profesor Bajec je rukovodilac jedne od tih u Centru za lečenje ekstremno gojaznih pacijenata hirurškom procedurom.

Prema njegovim rečima, do sada je operisano oko 50 pacijenata, a kroz taj centar je prošlo oko 2.000 ljudi.

"Gojaznim pacijentima pružamo pomoć na razne načine, tako da ne stignu svi na operaciju, ali kada iscrpimo sve mogućnosti, onda takve pacijente operišemo i do sada smo postigli izuzetne rezultate koji su identični sa najboljim centrima u svetu", istakao je Bajec.

Radi se punim kapacitetom

Na pitanje o listama čekanja, pogotovo kada je reč o kardiološkim pacijentima, Bajec je odgovorio da one praktično ne postoje i da pacijenti na operaciju čekaju najduže par meseci.

"Pre dve godine smo napravili još jednu operacionu salu, a 'usko grlo' je bila intenzivna nega koju smo potpuno rekonstruisali, tako da smo praktično stvorili uslove da radimo punim kapacitetom", istakao je Bajec.

Direktor KCS je rekao da se za ovu godinu planira rekonstrukcija dva odeljenja na Klinici za pulmologiju, nekoliko odeljenja na Urološkoj klinici, dečje odeljenje na Klinici za očne bolesti, dakle skoro svih klinika koje neće ući u sastav nove zgrade KCS, zbog čega taj poduhvat predstavlja ulaganje u budućnost.

Odgovarajući na pitanje o korupciji u zdravstvu i kako se može iskoreniti, on je istakao da se prevashodno mora izgraditi svest kod pacijenata koji moraju da spoznaju da iza njih stoji Republički fond za zdravstveno osiguranje i da shodno tome nikome ni za šta ne treba da plate, osim ako traže neku posebnu proceduru.

"Lečenje je potpuno besplatno i to je ono što mora da znaju svi pacijenti kada uđu u KCS", istakao je Bajec.

Bajec je rekao i da je, uprkos svetskoj ekonomskoj krizi koja je pogodila i Srbiju, KCS prošlu godinu završio sa pozitivnim saldom.

"KCS nikome ne duguje, ali postoje dugovanja prema našoj ustanovi", rekao je Bajec i dodao da na računu te ustanove ima nekoliko miliona evra što pruža sigurnost i zaposlenima i pacijentima.

Omladinske, neprofitabilne organizacije nude svojim članovima sedmodnevne ski pakete u čuvenim skijalištima Francuske i Austrije za oko 300 evra. Cena obuhvata autobuski prevoz, apartmanski smeštaj i ski-pas, čija je inače redovna cena u tim ski-centrima oko 250 evra.

"Pronašli smo način da u zemljama Zapadne Evrope koje su prihvatile opciju da je najskuplji krevet prazan krevet, spuste cene u određenim periodima kada je kod njih slabija posećenost. Mi koristimo te opcije, znači dobijamo paket aranžmane i idemo na jeftinija skijanja", kaže Goran Popović iz udruženja "Ski manijaci".

Zbog svojih skijaških bravura, istinski zaljubljenici skijanja prava su atrakcija na stazama pa tako, i najbolji promoteri zimskih sportova.

Dragomir Ćoso iz organizacije "Pazl grupa" kaže da strani ski centri prepoznaju partnere sa ovih prostora koji mogu na pravi način da predstave njihove centre.

"U ovom slučaju, prepoznali su nas. Mi u njima prepoznajemo interes za saradnju. Pre nego što pošaljemo grupe, odemo tamo, vidimo kakav je ski centar, dogovorimo popuste i za ski-pas i za iznajmljivanje opreme i za sve ostalo, tako da je to dobro i za njih i za nas", kaže Ćoso.

Povoljna okolnost je i ta što se zimski školski i fakultetski raspusti u zemljama Zapadne Evrope ne poklapaju sa našim. Tako su tamošnji turistički radnici u mogućnosti da najviše obore cene u periodu kada imaju manje gostiju, a to su termini koji skijašima iz Srbije najviše odgovaraju.