U okolini Prozora proteklih dana viđan je, kako se navodi, čopor od pet vukova, pa su lovci iz sekcija Prozor i Lug organizovali hajku istočno od grada.

Vukovi su viđani na Milankovom brijegu, u Zagaju, na Borovnici gde su ih očito naterale vremenske prilike i glad.

Na magistralnom putu prema Jablanici, nedaleko od mesta Konzum, ubijen je jedan vuk, a drugi je ubijen na svega stotinak metara od naselja Pograđe.

Precizno oko i mirnu ruku imali su lovci Igor Brizar i Ivan Rotim, koji tvrde da su pogodili i trećeg koji je pobegao u nepristupačni kanjon Kraljevac.

Proteklih godina, podseća se, vukovi su na području te opšine ubili blizu 200 ovaca i tako ovčarima naneli ogromne štete.

S obzirom na to da se u zimskim uslovima stoka dobro čuva u štalama, vukovi uzimaju šta stignu, pa su lovcima iz sela Proslapska planina, Orašac i Kozo u protekloj lovnoj sezoni na divlje svinje ubili 15 lovačkih pasa, a pet pasa ubili su i lovcima iz Varvare.

U pojavi velikog broja vukova neki vide i "dobru stranu", piše sarajevski list, zato što u seoskim naseljima i u samom gradu, nema više pasa lutalica pa se zaključuje da su završili kao vučja hrana.

U parlamentu je novu vladu podržala apsolutna većina poslanika (237), dok su vodeće opozicione partije - Socijaldemokrati i Liberali - bojkotovali izjašnjavanje u parlamentu.

Predsednik Trajan Basesku juče je dao Ungureanuu mandat za formiranje vlade, posle ostavke njegovog prethodnika Boka koji se povukao kako bi ublažio nezadovoljstvo građana koji danima protestuju zbog mera štednje i traže raspisivanje vanrednih izbora.

"Spreman sam za dijalog. Moj prioritet će biti ekonomska i politička stabilnost zemlje", istakao je premijer Ungureanu, prenose agencije.

Potpredsednik vlade je Marko Bela, šef diplomatije i dalje Kristian Diakonesku, novi ministar finansija Bogdan Gragoj, ekonomije Lukijan Bode, odbrane Gabriel Oprea, unutrašnjih poslova Daniel Berka.

Sedam "starih" ministara zadržalo je pozicije u novoj vladi.

Premijer Ungureanu (43) bio je šef spoljne obaveštajne službe, a ranije ministar inostranih poslova, a po zanimanju je istoričar.

On je dobio mandat da formira vladu, pošto je premijer Bok pre dva dana podneo ostavku, kako bi smirio proteste građana koji su, nezadovoljni zbog mera štednje, danima tražili odlazak i vlade i predsednika Baseskua.

Predsednik Basesku na ovaj način pokušava da ublaži nezadovoljstvo građana koji traže njegovu ostavku i raspisivanje vanrednih izbora.

Popularnost vladajuće Demokratsko-liberalne partije je opala ispod 20 procenata i ona će učiniti sve da sada izbegne raspisivanje vanrednih izbora, što opozicija uporno traži.

U Rumuniji redovni parlamentarni izbori treba da se održe u novembru ove godine.

"Treba uložiti napor da se rešenja za granice nađu u direktnim bilateralnim pregovorima, a to ćemo i učiniti, jer je to naš posao i naš zadatak", izjavila je Pusić za riječki Novi list.

Pusić je tako prokomentarisala predlog predsednika Ive Josipovića za graničnu arbitražu sa Srbijom i BiH, ako se dovor ne postigne u neko kraće vreme.

"Arbitraža je uvek moguća ako ne možeš ili ne znaš da se dogovoriš. Ali apsolutno su najbolja rešenja ona koja sama po sebi poboljšavaju prekogranične odnose, i naš je zadatak da pokušamo da ostvarimo te ciljeve. Bilateralni dogovor minimizuje osećaj da je rešenje nametnuto, a proces dogovaranja sam po sebi razvija prekogranične odnose i poverenje zemalja u regionu, a o uštedi u novcu da i ne govorim", istakla je Pusić.

Vrednost dogovaranja najbolje se, prema njenim rečima, pokazala na primeru Slovenije. Pusićeva je podsetila da su "posle godina blokada i sukoba, Hrvatska i Slovenija na kraju dogovor o sudijama Arbitražnog suda de fakto postigle bilateralno".

Vesna Pusić je arbitražu nazvala "rešenjem iz nužde", koje proizilazi iz "nemogućnosti da se problem bilateralno reši".

Josipović je juče za Novi list rekao da smatra da bi trebalo "ostaviti još neko kraće vreme za bilateralna rešenja, a ako se ona ne postignu, bilo bi mudro dogovoriti arbitražu o granici sa svakom od tih zemalja (Srbija i BiH)".

U pismu koje je stiglo na njegovu kućnu adresu stoji poruka: "Ostavi se Alaha i njegove vere. Stići će te vernička ruka", prenose bosanski mediji.

Suljagić je prošle godine, u nameri da spreči diskriminaciju u školama u Kantonu Sarajevu, doneo odluku da predmet veronauka ne ulazi u prosek ocena učenika zbog činjenice da neki učenici ne idu na veronauku.

Takva odluka kantonalnog ministra obrazovanja naišla je na veoma oštru osudu Islamske zajednice BiH i njenog poglavara Mustafe Cerića, koji je zapretio "sarajevskim letom" na ulicama Sarajeva, po uzoru na "arapsko proleće".

Policija istražuje da li je preteće pismo povezano sa navedenom odlukom ministra Suljagića.

Najteže je na severu Crne Gore gde su putevi neprohodni, a u Prijepolju je zaustavljeno oko 200 kamiona i šlepera. U drugim delovima Crne Gore situacija se postepeno normalizuje kada je reč o saobraćaju i snabdevanju električnom energijom.

Podgorički i tivatski aerodrom su ponovo otvoreni, a letovi se odvijaju po planiranom redu. Putni pravac Podgorica–Kolašin–Mojkovac ponovo je otvoren za saobraćaj, čime je uspostavljena drumska veza između juga i severa Crne Gore.

I dalje su, međutim, otkazane sve autobuske linije iz Podgorice za sever Crne Gore, dok se normalno saobraća ka Nikšiću i primorskim gradovima. Ranije su, zbog snežnih nanosa, do daljeg zatvoreni za saobraćaj putni pravci Nikšić–Šavnik–Žabljak, Mojkovac–Đurđevića Tara–Žabljak i Nikšić–Plužine–Šćepan Polje.

Auto-moto savez Crne Gore apelovao je na sve učesnike u saobraćaju da bez preke potrebe ne kreću na put, posebno u ranim jutarnjim i večernjim satima kada zbog ekstremno niskih temperatura na putevima ima poledice.

U posebno teškoj situaciji je sever Crne Gore, gde je zbog snežne mećave neprohodna većina puteva, a gotovo sva sela na tom području su zavejana. Više desetina naselja i sela u Crnoj Gori ostalo je bez struje zbog vremenskih neprilika, jer je olujni vetar pokidao žice dalekovoda i oštetio brojne trafo-stranice.

Posle više od trideset sati, stanovnici užeg dela Kolašina dobili su struju, dok su ostali delovi tog grada, sela i opština Mojkovac i dalje bez struje. Oko 8.000 stanovnika u okolini Pljevalja nema komunikaciju sa gradom, a slična je situacija i sa selima u opštinama Plav, Plužine, Šavnik gde snežni nanosi dostižu visinu i do četiri metra.

Crnogorski premijer Igor Lukšić kaže da vlada prati situaciju na severu Crne Gore i da će, ako i kada se za tim ukaže potreba, proglasiti vanredno stanje. Lukšić je istakao da nadležni državni organi preduzimaju sve mere kako bi se posledice vremenskih neprilika u Crnoj Gori ublažile.

Prema podacima Centra za upravljanje krizom, oko 40 sela u Makedoniji je zavejano, a u njima je ukupno oko 3.000 stanovnika, a najugroženiju su u skopski, prilepski i kumanovski region.

U Makedoniji će sutra i prekosutra helikopteri Makedonske armije dostavljati hranu i lekove stanovništvu zavejanih sela.

U Hrvatskoj su jutros proglašene redovne mere odbrane od leda na Dunavu, a četiri ledolomca i dalje rade na razbijanju leda na Dravi. Kako je izjavio Zoran Đuroković, direktor "Hrvatskih voda" u Osijeku, led na Dunavu u Mađarskoj pokrio je 50 odsto površine reke.

Prema informaciji Štaba civilne zaštite Hercegovačko-neretvanskog kantona (HNK), na jednom delu istočnog Mostara još je otežano napajanje električnom energijom zbog kvara na dalekovodima. Otežano je i snabdevanje pitkom vodom, pa pojedini građani tope sneg da bi došli do vode.

Snabdevanje električnom energijom i dalje je teško u opštini Neum gde građani već nekoliko dana nemaju električnu energiju.

Ekipe Helikopterskog servisa Republike Srpske danas će pomagati stanovništvu u opštinama Kalinovik, Nevesinje i Istočni Mostar, izjavio je direktor tog servisa Boban Kusturić. Dva helikoptera će dostavljati pakete lekova i hrane u najugroženija mesta tih opština, a pomoć mogu očekivati i meštani sela Zijemlje.

Iz Solane u Tuzli otpremljeno je 200 tona soli za posipanje puteva u Kantonu Sarajevo. So je otpremljena vozom iz Tuzle koji bi do kraja dana trebalo da stigne u Sarajevo. Solana u Tuzli odlučila je da, sve dok traju prirodna nepogoda i velike snežne padavine, prioritet u isporuci ima so za posipanje puteva u Bosni i Hercegovini.

U Bugarskoj na Crnomorskom primorju talasi premašuju 10 metara. U gradovima Burgas, Pomorije, Anheloj i Carevo ugrožene su priobalne ulice. Proglašeno vanredno stanje, javlja BNT.

U Rumuniji  je sneg odsekao 127 mesta i zaustavio saobraćaj na 237 puteva. Više 1000 ljudi je ostalo blokirano u dva voza tokom noći.

Medojević tvrdi da u toj službi rade bivši vojni obaveštajci, kao i da ona služi za praćenje Đukanovićevih i Roćenovih političkih protivnika.

On je rekao da ta služba prisluškuje opoziciju, strane diplomate, nevladin sektor, medije, ali i članove najviših organa DPS-a.

Navodi se i da Medojević tvrdi da ta obaveštajna struktura koristi opremu bivše Vojne obaveštajne službe, a da su joj veza sa Agencijom za nacionalnu bezbednost obaveštajci Zoran Lazović i Duško Golubović.

"Lazović i Golubović su deo ove privatne bezbednosne agencije koja je pod kontrolom Đukanovića i Roćena, a istovremeno rade i sa značkama ANB-a. Oni su kopča ANB-a i te privatne službe, operativci koji koriste informacije koje Agencija dobija legalnim putem kroz razmenu podataka sa partnerskim službama, posebno sa NATO-om", rekao je Medojević Vijestima.

Paralelna služba nastala je, kako tvrdi, transformacijom nekadašnjeg Centra vojnoobaveštajne agencije i angažovanjem operativaca tog centra u Vojsci Crne Gore.

Medojević tvrdi da je služba formirana zbog pojačane kontrole Zapada nad ANB-om, njenog približavanja zapadnim službama, zbog čega se smanjio prostor za političku zloupotrebu Agencije.

Privatna služba, tvrdi on, formirana je i zbog zadržavanja veza sa ruskim bezbednosnim strukturama sa kojima su vojni obaveštajci ranije sarađivali.

"Smatram da bi trebalo ostaviti još neko kraće vreme za bilateralna rešenja, a ako se ona ne postignu, bilo bi mudro dogovoriti arbitražu o granici sa svakom od tih zemalja", izjavio je Josipović za riječki Novi list.

On smatra da bi arbitražu trebalo dogovoriti bilateralno, bez inostranih partnera i u direktnim pregovorima kako bi se pojeftinio i skratio postupak u odnosu na arbitražu granice sa Slovenijom, pa i u odnosu na verovatnu arbitražu s Crnom Gorom o granici kod Prevlake.

"Moglo bi se dogovoriti tako da svaka zemlja predloži po dvojicu arbitražnih sudija, da se o petom zajedno usaglase, kao i tome da pristaju na svaki rezultat arbitraže", smatra Josipović.

Sa Srbijom je najviše nerazjašnjena granica na Dunavu, jer Srbija zastupa princip da granica ide sredinom reke, dok Hrvatska želi granice predratnih katastarskih opština, koje prelaze na obe obale Dunava.

Sa BiH je potpisan Sporazum o granici, ali Sabor ga nije ratifikovao, jer je Hrvatska naknadno zatražila ponovno otvaranje pregovora nezadovoljna što su Mali i Veli Školj, dva grebena kod Neuma, pripala BiH. Hrvatska ne priznaje ni pravo BiH da ima pristup otvorenom moru.

Hrvatska trenutno arbitražom rešava problem granične linije sa Slovenijom, a moguće je slično rešenje i sa Crnom Gorom. Sa Slovenijom je arbitraža dogovorena pssle gotovo dve decenije neuspešnih pregovora i dvogodišnje slovenačke blokade hrvatskih pregovora sa EU.

Sa Crnom Gorom je 2002. uspostavljen privremeni režim na spornoj granici kod Prevlake, koji od tada funkcioniše bez teškoća. Zvaničnici su u nekoliko navrata pominjali mogućnost da neka od uglednih nadležnih institucija, poput Međunarodnog suda pravde ili Međunarodnog suda za pravo mora, trajno arbitrira i tako reši problem, ali rešenje još nije usaglašeno.

Nekoliko stotina demonstranata zapalilo je zastavu Nemačke i uz povike "Nacisti napolje" pokušalo da probije kordon ispred parlamenta, ali ih je policija sprečila upotrebivši suzavac.

Grupu od 200 demonstranata koji su nosili veliku grčku zastavu sa starom grčkom izrekom "ili sa štitom ili na njemu" što znači "ili pobediti ili poginuti u borbi", potisnula je policija. 

Dok su demonstranti uzvikivali "Lopovi, lopovi", jedan od okupljenih je izvadio nemačku zastavu i zapalio je. Drugi su izvadili veliku nacističku zastavu koju su pokušali da zapale, ali ih je u tome sprečila policija.

Sukobi su ubrzo prestali, a za sada nema povređenih i niko od učesnika protesta nije uhapšen, preneo je AP.

Prema podacima policije, u protestnom maršu do zgrade parlamenta učestvovalo je oko 10.000 ljudi, dok je u odvojenim demonstracijama bilo oko 10.000 pristalica komunističke partije.

Protesti su još jedna u nizu akcija grčkih sindikata, među kojima je i 24-časovni generalni štrajk, koji su organizovale dva vodeća sindikata.

U peticiji dostavljenoj parlamentu, sindikati su izrazili protivljenje merama štednje i politici koju sprovodi grčka vlada kako bi ispunila zahteve takozvane trojke, MMF-a, Evropske unije i Evropske centralne banke.

Sindikati su sve radnike širom Grčke i Evrope pozvali na jedinstvo i borbu u nastojanju da se "ukinu uznemirujući, katastrofalni projekti evropskih moćnika koji uzrokuju recesiju i promovišu Evropu tržišta i bankara, a ne Evropu građana", prenela je grčka novinska agencija ANA.

Zbog štrajka rade samo osnovne službe u školama, ministarstvima, bolnicama i bankama, usporen je javni prevoz, obustavljen je železnički saobraćaj i ne rade trajekti.

Privremena vlada premijera Lukasa Papadimosa saopštila je juče da će tokom godine otpustiti 15.000 radnika iz javnog sektora, a EU i MMF zahtevaju i smanjenje minimalne bruto mesečne zarade, koja iznosi 750 evra.

Voz koji je iz Splita saobraćao ka Zagrebu iskliznuo je danas iz šina kod Knina, ali nije bilo povređenih. Nesreća se dogodila na delu Ličke pruge, između stanice Zrmanje i Malovana.

Prema prvim informacijama uzrok iskliznuća je nalet na nanos snega na pruzi.

Zamenski voz koji je pokupio putnike voza na relaciji Split-Zagreb koji je jutros iskočio iz šina na putu prema Zagebu pokvario se u Plaškome. Pri tome je nestalo i grejanje. Putnici su tako doživeli još jednu nevolju nakon što su preživeli jutrošnje iskakanje voza.

Najkritičnije i dalje je u Vrgorcu i Imotskom, jer je od sveta odsečeno više od stotinu sela i zaselaka u tom kraju.

Zbog hladnog talasa, u Splitu je više od 500 ljudi tražilo lekarsku pomoć zbog preloma na snegu i poledici. Uprava Kliničko-bolničkog centra u Splitu poredi masovne povrede sa "ratnim stanjem", i oštro kritikuje lokalne i državne vlasti da su nespremno dočekale vremenske neprilike usred zime.

Na auto-putu Zagreb-Split kod odmorišta Zir kod Udbine u Lici, jedan vuk je napadao vozila, a pretpostavlja se da je tako reagovao iz straha.

Odrasli mužjak teži od 40 kilograma preskočio je zaštitnu ogradu, jer je ona sada niža zbog snežnih nanosa. Vuk je sumanuto trčao s jedne strane auto-puta na drugu tražeći izlaz.

Umesto da uplašeno izmiče, vuk je nasrtao na automobile grizući točkove, blatobrane i branike.

"Niko nije smeo da izađe iz vozila, ali nismo ni pomišljali da ga ustrelimo. Posle pretrčanih pet kilometara uspeo je s jednog visokog snežnog nanosa da skoči na drugu stranu auto-puta i odmakne u pravcu Velebita", rekao je za Novi list ovlašćeni veštak hrvatskog Ministarstva kulture za štete od predatora Dragan Milković.

Sneg ponovno pada u većem delu Hrvatske, a na Jadranu duva jaka bura. Najviše novog snega palo je u Zagrebu, gde je izmereno 28 centimetara, u Ogulinu, Virovitici. U Zagrebu, gde sneg pada 24 sata, otežan je saobraćaj, a na terenu je 199 ekipa zimske službe.

Najkritičnije i dalje je u Vrgorcu i Imotskom, jer je od sveta odsečeno više od stotinu sela i zaselaka u tom kraju.

Zbog hladnog talasa, u Splitu je više od 500 ljudi tražilo lekarsku pomoć zbog preloma na snegu i poledici. Uprava Kliničko-bolničkog centra u Splitu poredi masovne povrede sa "ratnim stanjem", i oštro kritikuje lokalne i državne vlasti da su nespremno dočekale vremenske neprilike usred zime.

Crnu Goru zahvatila je snežna mećava, praćena olujnim vetrom i izuzetno niskim temperaturama, što je uzrokovalo nove probleme u saobraćaju i snabdevanju električnom energijom.

Kolašin i Mojkovac od jutros su bez struje zbog kvara na transformatoru.

Jak severni vetar besneo je Podgoricom i obarao drveće i bilborde. Podgorički i tivatski aerodrom od jutros su zatvoreni.

Ponovo je zatvoren putni pravac Nikšić–Šavnik–Žabljak, dok su od ranije zatvoreni putevi Mojkovac–Đurđevića Tara–Žabljak i Nikšić–Plužine–Šćepan Polje.

Saobraćajnica od Podgorice ka Kolašinu i Mojkovcu jutros je ponovo otvorena za saobraćaj, ali se on odvija jednom saobraćajnom trakom. Auto-moto savez Crne Gore apeluje na građane da bez preke potrebe ne kreću na put i da to posebno ne čine u jutarnjim i večernjim satima.

Na severu Crne Gore mnoga sela su odsečena od gradskih centara. Lokalne vlasti u Pljevljima i Plužinama tražile su uvođenje vanredne situacije, a teška situacija je i u Žabljaku, Mojkovcu i Andrijevici. Škole na severu zemlje zatvorene su do četvrtka.

Od petka pada sneg u BiH zbog čega su mnoga sela i zaseoci odsečeni, a putne komunikacije blokirane. U brdsko-planinskim krajevima snežni smetovi visoki su i do tri metra.

"Elektroprivreda BiH" saopštava da je zbog nestajanja zaliha uglja situacija sa snabdevanjem električnom energijom zabrinjavajuća, jer ne radi železnica, a putevi do termoelektrana su neprohodni.

Generalni direktor "Elektroprivrede BiH" Elvedin Grabovica kaže da hidroelektrane trenutno uopšte ne proizvode električnu energiju, što situaciju dodatno pogoršava.

Stanje elementarne nepogode na području opšine Srebrenica i dalje je na snazi. Sneg neprekidno pada, a veći deo lokalnih puteva je neprohodan. Meštanima najudaljenijih sela ponestaje hrane.

Dalju normalizaciju stanja u Mostaru ometa jak vetar koji duva od sinoć. Dve starije ženske osobe pronađene su mrtve u mestu Goranci kod Mostara koje je već nekoliko dana odsečeno i blokirano zbog snežnog nevremena.

Putevi do 24 sela na području opštine Han Pijesak neprohodni su zbog snežnih nanosa, a do 11 sela putne komunikacije su uspostavljene.

Uprkos novim snežnim padavinama, jutros se u Sarajevu stanje donekle normalizovalo kada je reč o javnom gradskom saobraćaju. Pored trolejbusa rade i tramvaji na relaciji Čengić–Vila–Baščaršija.

Osim s vremenskim neprilikama, stanovnici Sarajeva u poslednjim danima susreću se i s nestašicom vode, i to u većem delu grada.

U Bugarskoj je vanredno stanje zbog pucanja brane i poplavnog talasa. Poginulo je osmoro ljudi, više od desetoro je nestalo, stotine su evakuisane, a 700 kuća je pod vodom.  

Da su zahtevi građana utemeljeni, potvrdili su i na Pravnom fakultetu u Splitu pozivajući se na Zakon o komunalnom privredi. Profesor splitskog Pravnog fakulteta Mirko Klarić je izjavio da sve osobe povređene zbog proklizavanja na javnim površinama imaju osnovu za podizanje tužbe.

Gradonačelnik Splita Željko Kerum je ocenio da ne postoji krivac za stanje u gradu.

"Zbog čega tražiti krivce za ovakvu situaciju. To koliko je napadalo snega nije moja stvar. Da sam pre mesec dana naručio i kupio ralice za sneg napali bi me da sam nekome namestio proviziju. Ovakav sneg se ne pamti 50 godina", rekao je Kerum.

"Bog je dao sneg i sneg je pao! Zadovoljan sam stanjem u gradu, Split je prošao puno bolje od gradova u regionu, Evropi i šire", rekao je Kerum.

Opoziciju je optužio za politizaciju, a državu zbog velikih poreza - za povrede građana je kriva država, i to 'zbog velikog poreza na čizme, lance i zimske gume'.

Nakon svega što su proživeli, pet stotina Splić́ana moglo bi tužiti grad i tražiti odštetu za troškove lečenja, propuštenu dobit i duševnu bol. Tako bi se grad mogao naći u ozbiljnim finansijskim teškoč́ama, teškima nekoliko desetina miliona kuna, pišu hrvatski mediji.

U Splitskom štabu za zaštitu i spasavanje smatraju da su gradske službe odradile odličan posao kad je reč o čišćenju snega i normalizaciji života. Deo krivice prebacili su na građane. Tvrde da su Splićani bolje organizovali i očistiti sneg ispred svojih zgrada, ni preloma ne bi bilo toliko.

Ali, mnoge javne površine, poput rive, nisu očišćene, upozoravaju gradonačelnikovi kritičari i traže njegovu ostavku.

"U presudi Abu Hamzi, sud je naveo da je on bio pritvoren suprotno Konvenciji u periodu od oktobra 2008. do 31. januara 2011. godine. Njegovo pritvaranje nije bilo u skladu sa Konvencijom o ljudskim pravima, ali jeste sa zakonima BiH", rekla je agenciji Beta Monika Mijić, agent BiH pred sudom u Strazburu.

Prema njenim rečima, sud u Strazburu je, takođe, utvrdio da u sadašnjim okolnostima ne postoje uslovi za njegovu deportaciju u Siriju zbog potencijalne pretnje da bi time bio izložen torturi i nehumanom postupanju.

Abu Hamza će i u narednom periodu u skladu sa odlukom o proterivanju i stavljanju pod nadzor ostati u Imigracionom centru u Istočnom Sarajevu, a ako vlasti BiH žele da ga proteraju u neku treću zemlju, nema prepreka za to, navela je Mijićeva.

BiH je, na osnovu utvrđene povrede prava na slobodu, dužna da Abu Hamzi isplati 3.000 evra na ime pravične naknade.

Abu Hamza, državljanin Sirije s prebivalištem u Sarajevu, uhapšen je 5. oktobra 2008. godine zbog procene vlasti u BiH da predstavlja opasnost po nacionalnu bezbednost.

Kako je saopštilo Ministarstvo sigurnosti BiH, presuda će biti konačna ukoliko u toku naredna tri meseca nijedna od strana u postupku ne podnese zahtev za njegovo preispitivanje.

"Očekuje se i pokretanje procedure za pronalazak treće, sigurne zemlje u koju bi ovaj sirijski državljanin, a koji je proglašen pretnjom po nacionalnu sigurnost BiH, mogao biti deportovan", saopšteno je iz tog ministarstva.

U slučaju Fadhila el Hamdanija, kojeg su bezbednosne strukture BiH takođe proglasile pretnjom po nacionalnu bezbednost BiH, sud u Strazburu je odlučio da nema smetnji za njegovu deportaciju u Irak.

U oba ova slučaja Evropski sud za ljudska prava utvrdio je povredu Konvencije o ljudskim pravima u periodu od njihovog smeštanja pod nadzor u Imigracioni centar pa do donošenja odluke o njihovom proterivanju.

"To bi po našem mišljenju moglo biti štetno kako za našu kompaniju, tako i za Merkator te smo stoga doneli odluku o povlačenju svoje ponude", naveo je hrvatski koncern.

U saopštenju se podseća da se "Agrokor" u oktobru prošle godine javio na javni konkurs za kupovinu 52,1 odsto akcija Poslovnog sistema "Merkator", koji je u ime konzorcijuma glavnih akcionara vodila "ING banka".

Iako su izabrani za najboljeg ponuđača i počeli pregovore o uslovima akvizicije do danas nisu uspeli da dogovore zadovoljavajuće uslove.

Hrvatski mediji preneli su danas izjavu budućeg slovenačkog ministra privrede Radovana Žerjava koji je rekao da nije naklonjen prodaji Merkatora, da državi nije svejedno ko je vlasnik tog trgovačkog lanca, kao i da bi prodaja imala šire posledice za sloveačku
privredu.

Predsednik uprave RTL-a je u otvorenom pismu podsetio da su pre dve sedmice od Veća za elektronske medije  dobili upozorenje da ne smeju prikazati srpski film bez prevoda na hrvatski jezik, i ukazao da u poslednjih 10 godina nijedna televizija, filmski distributer i bilo koja druga kulturna institucija nije to učinila, niti je upozorena da to učini, prenela je HINA.

Cil se zato pita šta se promenilo u zakonodavstvu i tumačenju zakona i zašto je RTL prva i jedina televizija koja je dobila takvo upozorenje, ako se takav sadržaj godinama prikazivao na svim televizijama.

Na RTL-u smatraju kako je reč samo o jednoj od mnogih "diskriminatornih i pristrasnih odluka" koje je VEM doneo protiv njih.

Tvrde da im je VEM poslednjih nekoliko godina slao opomene zbog programa, koje su oni i druge televizijske kuće već godinama pre toga emitovale bez prigovora.

U pismu se kaže da se u međuvremenu "ništa značajnije nije promenilo u zakonima", no čini im se da se nešto promenilo u stavovima Veća za elektronske medije prema RTL-u, prenela je hrvatska agencija.

U Hrvatskoj, ali i u javnosti u regionu, u poslednje vreme vođena je rasprava o potrebi prevođenja filmova iz Srbije i BiH na hrvatski jezik, pošto je Savet za elektronske medije upozorio RTL televiziju da filmove na srpskom treba prevoditi.

U raspravu u hrvatskoj javnosti uključile su se brojne organizacije i pojedinci iz sveta kulture i medija, koji su uglavnom kritikovali odluku Saveta, među njima i Hrvatsko novinarsko društvo koje je pozvalo Savet da povuče tu "apsurdnu odluku".

Posle tih upozorenja, Hrvatska radiotelevizija saopštila je da će ubuduće putem teleteksta titlovati filmove iz Srbije i Bosne i Hercegovine, i nuditi to kao opciju gledaocima.

16.54 - Za 12 putnika međunarodnog voza Beograd-Istanbul, koji je iskliznuo iz šina u Bugarskoj, obezbeđen autobuski prevoz do bugarsko-turske granice, saopštile Železnice Srbije.

16.26 - Visina snega u BiH: Bjelašnica 237 cm, Kupres 110, Sarajevo 84, Mostar 79.

16.00 - Oko 320 ljudi povređeno za tri dana nevremena u Splitu. Šef bolnice traži da gradonačelnik vlast preda vojsci.

Na jugu Bugarske pukla je brana i poplavila obližnje selo sa 700 kuća. Najmanje osam osoba je poginulo, dok je više od deset nestalo, saopštili su zvaničnici. Zvaničnici su ranije saopštili da su pronašli tela trojice starijih muškaraca.

Poplavni talas visok 2,5 metra zapljusnuo je selo Biser, u blizini granice sa Grčkom, nakon što se brana urušila. Zabrinutost izazivaju još dve brane u tom regionu, kojima preti kolaps, pa je stanovništvo obližnjih naselja upozoreno da bude spremno na evakuaciju.

U većem delu južne Bugarske zbog obilnih padavina proglašeno je vanredno stanje. Bugarska je upozorila Grčku i Tursku na opasnost od izlivanja reka Arde i Marice.

Snežne padavine uz veoma niske temperature nastavljaju da otežavaju situaciju u čitavom regionu.

U Hrvatskoj, gde od jutros sneg ponovo pada, ekstremni zimski uslovi odneli su do danas pet života, a u pojedinim područjima nema struje.

Nadležne službe se u nekim delovima Dalmacije još bore sa smetovima, koji na području Imotskog i Vrgorca dostižu visinu i do četiri metra, pa je u tim krajevima blokirano oko 120 sela.

U Splitu i Šibeniku, gde je napadalo više od 20 santimetara snega, ni danas nema nastave, ali gradska uprava i javne službe rade.

Zbog novih snežnih nanosa, trenutno nema slobodnog pravca kojim se mogu kretati kamioni iz unutrašnjosti prema Dalmaciji i Primorju i obrnuto. Železnički i avionski saobraćaj odvija se redovno, uz određena kašnjenja vozova.

U Bosni i Hercegovini, padavine i problemi ne prestaju na putevima širom zemlje, pa se tako u blizini mesta Mustapić u Hercegovini zaglavio još jedan autobus.

Pripadnici Gorske službe spasavanja na Jahorini pronašli su pored skijaške staze 24-godišnjeg slovenačkog državljanina, koji je kasnije preminuo u Domu zdravlja na Palama.

Lekari na Palama rekli su da je mladić umro od srčanog zastoja, dodajući da će tačan uzrok smrti biti utvrđen obdukcijom.

U Crnoj Gori, jutros je do 10 sati zbog snežne mećave bio zatvoren podgorički aerodrom Golubovci.

Iz Meteorološkog zavoda su naveli da Crnu Goru očekuje novi ledeni talas, paćen snegom, niskim temperaturama i jakim vetrom.

Problemi sa snegom muče i Makedoniju, izazvavši smetnje u putničkom saobraćaju, pa je 50-ak sela odsečeno, dok se železnički saobraćaj odvija uz manja kašnjenja, a avionski zasad redovno.

Najviše snega ima u skijaškom centru Kožuf, 217 santimetara, dok je u Ohridu snežni pokrivač dostigao visinu od 10, a u Skoplju od pet santimetara.

U Rumuniji, sneg i mećave blokirali su puteve u sedam okruga i saobraćaj je zaustavljen na 47 nacionalnih puteva.

Od 349 mesta u Rumuniji pogođenih snežnom mećavom, u 181 nastali su problemi sa snabdevanjem strujom.

Rumunsko ministarstvo obrazovanja je saopštilo da će 2.667 škola u celoj zemlji biti zatvoreno, a meterolozi prognoziraju snežne padavine i vetar u pojačanju do srede.

Prema Peščićevim rečima Živković je pronađen na prvom spratu zgrade, dodajući da je gašenje požara otežavala velika količina goriva koja se nalazila u zgradi. 

Kako je precizirao pomoćnik glavnog urednika lista Dan Nikola Marković najverovatniji uzrok požara je kvar na električnim instalacijama.

Vatrogasci su na licu mesta, a iz redakcije Dana agenciji Beta je rečeno da se požar dogodio u Radio stanici D, koja se nalazi u istoj zgradi.

Marković je ranije istakao da su svi ljudi iz redakcije podgoričkog lista, kao i dva električara koja su radila u zgradi evakuisani na vreme, a da se za trećeg električara ne zna gde je.

Zgrada u kojoj se nalazi list Dan obavijena je gustim dimom, a na lice mesta su došli ministar unutrašnjih poslova Crne Gore Ivan Braović i direktor Uprave policije Božidar Vuksanović.

Policija je blokirala ulicu gde je zgrada u koji je izbio požar.

Za 12 putnika voza obezbeđen je autobuski prevoz do bugarsko-turske granice, saopštile su "Železnice Srbije".

Kako se navodi u saopštenju, prema informacijama iz Operativne službe Bugarskih železnica, putnici su prebačeni iz voza u najbližu železničku stanicu, odakle su putovanje do granice nastavili autobusom.

Šef civilne odbrane Nikolaj Nikolov izjavio je, u međuvremenu, da je zbog obilne kiše u selu Biser, u blizini granice sa Grčkom, pukla brana zbog čega je selo poplavljeno.

Prema njegovim rečima, poplavljeno je 90 odsto od 800 kuća u selu, a pronađena su tela tri starija muškarca koja su se utopila, preneo je AP.

U skijaškom centru Pamporovo snežni pokrivač je dostigao 230 centimatara, a granični prelaz između Bugarske i Rumunije, koji je juče bio zatvoren zbog vremenskih nepogoda, danas je otvoren, saopštila je pogranična policija.

Bok je rekao da podnosi ostavku "kako bi olakšao socijalnu situaciju", aludirajući na višenedeljne proteste u Rumuniji zbog mera štednje koje je vlada uvela 2010.

Emil Bok, koji je postao premijer 2008, pozvao je sukobljene političare u zemlji na zrelost i brzo izglasavanje nove vlade. On je rekao i da je tokom mandata doneo "teške odluke misleći o budućnosti Rumunije", mada kako je rekao te odluke "nije želeo, već je morao da donese".

Premijer je dodao da je MMF predvideo da će rast rumunske privrede ove godine iznositi dva odsto, što je manje od očekivanog, ali više od proseka u EU.

Predsednik Rumunije Trajan Basesku imenovao je za mandatara nove vlade šefa spoljne obaveštajne službe Mihaja Ungureanua.

"Vladajuća koalicija složila se da imenuje Mihaja Razvana Ungureanua za premijera", rekao je Basesku u javnom obraćanju.

Ungureanu ima rok od 10 dana da formira vladu i dobije poverenje parlamenta, prenele su agencije.

Novi premijer je bio ministar spoljnih poslova Rumunije od 2004. do 2007. godine, tokom prvog mandata Baseskua.

Pošto je zbog sukoba sa tadašnjim premijerom Kalinom Taričanuom bio primoran da podnese ostavku, Ungureanu je, u decembru 2007, imenovan za šefa spoljne obaveštajne službe.

Tečno govori engleski, francuski i nemački i profesor je istorije na univerzitetu u Bukureštu.

Građani koji se okupljaju danima tražili su da predsednik države Trajan Basesku i premijer Bok podnesu ostakve i da se odmah raspišu vanredni parlamentarni izbori.

Vanredni izlazak na birališta traže i opozicione partije pogotovo što bi, prema najnovijim anketama, sigurno osvojile vlast.

U Rumuniji parlamentarni izbori bi redovno trebalo da se održe krajem ove godine.

Komisija za izradu programa za nastavni predmet crnogorski-srpski, bosanski i hrvatski jezik trebalo je do 1. januara da završi taj posao, ali već više od mesec nakon isteka tog roka dogovora nema, a članovi tog tela se međusobno optužuju za opstrukciju.

Naziv nastavnog predmeta crnogorski-srpski, bosanski i hrvatski plod je septembarskog dogovora premijera Igora Lukšića i opozicije, kada je usaglašeno i da višestranačka komisija pripremi program za taj nastavni predmet, koji bi važio od školske 2012/2013. godine, a bio bi oslonjen na dosadašnji program i udžbenike iz maternjeg jezika.

Predsednik Komisije za izradu programa Nataša Gazivoda okrivila je predstavnike srpske jezičke zajednice za kašnjenje, što su oni kategorično odbili, navodeći da razlozi zastoja leže, naprotiv, u ponašanju Gazivode i predstavnika crnogorske jezičke zajednice.

Gazivoda je, u izjavi Tanjugu, navela da opozicione partije, preko svojih predstavnika u Komisiji, pokušavaju da, kako je rekla, suspenduju ustavni položaj crnogorskog i da nametnu apsolutnu dominaciju srpskog jezika.

Prema njenim rečima, pojedini članovi Komisije nastoje faktički da nametnu izradu četiri zasebna programa, na osnovu kojih bi već od drugog razreda osnovne škole bila izvršena segregacija učenika po nacionalnom i jezičkom kriterijumu, što je, kaže, nedopustivo u građanskoj Crnoj Gori.

Članovi Komisije iz srpske jezičke zajednice Dragan Koprivica, Lidija Tomić i Goran Radonjić odbacili su ove optužbe, navodeći da Gazivoda netačno i pogrešno interpretira njihove stavove.

Razlozi neobavljenog posla, istakao je Koprivica, u potpunoj su suprotnosti sa onima koje je navela Gazivoda.

Koprivica: Neko želi da poništi srpsku azbuku

"Radi se o tome da neko želi da poništi srpsku azbuku i što se želelo inkorporirati sve u crnogorski jezik i kroz azbuku i kroz program, odnosno na taj način dovesti do gubljenja identiteta srpskog jezika", rekao je Koprivica.

Koprivica smatra da će, zbog toga, najverovatnije biti potrebno da se Lukšić i čelnici opozicije, kao potpisnici političkog dogovora o jeziku, ponovo sastanu, kako bi Komisija sa novim inputima nastavila rad.

"Nadam se da će Lukšić pozvati opozicione lidere u cilju postizanja dogovora koji bi predstavljao neku vrstu prekretnica za rad Komisije. Sve do tada, kako sada stvari stoje, sednice Komisije su bespredmetne, a krivica za to nije na predstavnicima srpske jezičke zajednice", tvrdi Koprivica.

Lidija Tomić je istakla da je došlo do zastoja u radu Komisije, jer kod predstavnika crnogorskoj jezika nema spremnosti na dijalog.

Tomićeva je navela da se ona samo zalaže za ravnopravnost srpskog jezika, kako je to predviđeno i političkim dogovorom Lukšića i opozicije.

"Predsednica Komisije to neće da kaže, jer njoj ne odgovara da jezici budu ravnopravni, već joj je cilj dominacija crnogorskog jezika. A ja se upravo držim ravnopravnosti i drugačije neću, upravo zbog nauke i struke, ali i zbog naroda u Crnoj Gori koji govori srpskim jezikom", kaže Tomićeva.

Prema njenim rečima, svi treba da se upoznaju sa specifičnostima ostalih jezika, ali niko ne sme obavezivati učenike da koriste tuđi jezik.

"Ne prihvatam da crnogorski jezik prebriše srpski, odnosno da se saglasimo da srpski nije ravnopravan, makar onoliko koliko je prisutan u istorijskoj utemeljenosti u Crnoj Gori", istakla je Tomićeva.

Radonjić: Zapanjujući nacionalizam

I treći član Komisije iz srpske jezičke zajednice, profesor srpskog jezika na Filozofskom fakultetu u Nikšiću Goran Radonjić ocenio je da Gazivoda iznosi neistine, nastupajući kao glasnogovornik ekstremista iz Demokratske partije socijalista.

Radonjić je rekao da je istina da je Komisija bila postigla saglasnost da svako uči i upotrebljava svoj jezik - govornici srpskog da uče i koriste srpski, govornici crnogorskog - crnogorski, bosanskog - bosanski, a upoznaju se sa specifičnostima ostalih jezika.

"Međutim, predstavnici crnogorske jezičke zajednice, nakon sednice na kojoj su to prihvatili, menjaju ponašanje i traže način da obesmisle i potpuno zaustave rad Komisije. Pokazali su pri tome zapanjujući nacionalizam. Čuli smo, tako, i da oni neće da uče Andrića", rekao je Radonjić.

Radonjić je istakao da su netačne optužbe Gazivode da se predstavnici srpske jezičke zajednice u Komisiji zalažu za podelu učenika po nacionalnom kriterijumu.

"Jezička zajednica i nacija nisu isto, ali to crnogorski nacionalisti ne žele da prihvate. Za njih je jezik isto što i nacija, a jedan predmet isto što i jedan jezik, i to crnogorski sa 32 slova. Ta logika - jedan predmet, jedan jezik, jedan narod, jedna država, liči na jedan Rajh. To je težnja da se diskriminišu svi ostali ili da se asimiluju", rekao je Radonjić.

Zbog snega neprohodna je većina puteva na severu Crne Gore, a gotovo sva sela na tom području su zavejana. Snežno nevreme odnelo je dva života na teritoriji Crne Gore.

Crnogorski ministar prosvete Slavoljub Stijepović izjavio je da je doneta odluka o odlaganju nastave u školama u svim opštinama na severu Crne Gore u naredna tri dana, zbog vremenskih neprilika.

Iako na severu Crne Gore nije proglašeno vanredno stanje, Stijepović je rekao da je situacija izazvana nevremenom još uvek teška, zbog čega je doneta odluka da se nastava u školama odloži u naredna tri dana.

"Pratimo situaciju i nakon isteka ova tri dana ponovo ćemo proceniti šta da uradimo. U svakom slučaju, na prvom mestu biće nam bezbednost i zdravlje učenika", rekao je ministar prosvete.

U Beranama se u subotu uveče, pod teretom snega, srušio krov sportske dvorane, a u nesreći nije bilo povređenih.

Putni pravac Podgorica-Kolašin-Mojkovac, nakon dva dana blokade, otvoren je za saobraćaj putničkih vozila, čime je uspostavljena drumska veza između juga i severa Crne Gore.

Saobraćaj na toj deonici dozvoljen je samo putničkim vozilima uz obaveznu zimsku opremu. Saobraćaj će se odvijati uz naizmenično propuštanje jednom trakom na pojedinim deonicama puta zbog leda.

Vlada Republike Srpske nije proglasila vanredno stanje, dok je Vlada Federacije Bosne i Hercegovine proglasila stanje prirodne nepogode.

Na području Republike Srpske, u opštini Skelane sneg je blokirao oko 100 ljudi, a spasilačke ekipe pokušavaju da do njih pročiste puteve.

Sva sela na području Skelana odesečana su od sveta već 20 dana, a građani imaju problema sa nestašicom hrane i lekova.

Na području Sokoca blokirano je oko 70 sela. Ekipe za raščišćavanje su na terenu, a smetovi na pojedinim deonicama su i do tri metara.

Stanje u Neumu je dramatično, pošto od juče u tom gradu nema struje i neće je biti u narednih najmanje sedam dana.

Rukovodilac Elektro Neuma Marko Lović rekao je da je u kvaru glavni dalekovod koji Neum snabdeva strujom iz smera Stona, dok su se dva dalekovoda srušila usled velikog snega.

Stanje u Hrvatskoj se polako stabilizuje, sneg je u većem delu zemlje prestao da pada. Kritično je još uvek u zaleđu Dalmacije gde mećava još uvek ne popušta.

U probijanje snežnih nanosa u području Dalmacije uključila se i vojska, dok se na zadarskom području stanje normalizuje, pa je saobraćaj prema unutrašnjosti ponovno uspostavljen.

U Splitsko-dalmatinskoj županiji još uvijek odsečeno od sveta oko 200 sela. Najteže je zbog metarskih nanosa snega i izuzetno niskih tempertura na području Imotskog i Vrgorca, gde je proglašeno vanredno stanje.

Na Jadranu i priobalju dodatne probleme će praviti umerena i jaka, a mestimično i olujna i orkanska bura.

Sneg je danas posle podne, posle jučeršnjeg prekida, nastavio da pada u u Makedoniji i već stvara probleme u saobraćaju, posebno izvan gradova i na planinskim prevojima. Temperature su ovih dana od minus 13 do minus 4 stepena.

Iz javnog predužeća "Makedonija put", zaduženog za raščišćavanje puteva, najavili su danonoćna dežurstva da bi se sprečili veći smetovi. Meteorolozi najavljuju nastavak snežnih padavina, a razvedravanje tek od srede. U južnim krajevima zemlje predvidja se kiša.

Spasilačke ekipe evakuisale su 80 osoba, koje su od juče bili zavejane u tunelu kod hidrocentrale Piva, na magistralnom putu Plužine-Šćepan Polje.

Pošto snegočistači nisu uspeli da se probiju do tunela, ljudi su evakuisani čamcima preko Pivskog jezera.

U tunelu su bili zarobljeni autobus sa 50 radnika Elektroprivrede, kao i putnici u nekoliko automobila.

Minibus sa 11 putnika, među kojima je bilo i dece, nalazio se u snežnoj blokadi skoro 24 sata na putu Pljevlja-Mojkovac. Njih su, jutros oko četiri sata, iz snežne blokade evakuisali putari "Crnagoraputa", zajedno sa pripadnicima Vojske Crne Gore i policije, koji su učestvovali u akciji spasavanja.

Crnogorski ministar unutrašnjih poslova Ivan Brajović je posle sednice Koordinacionog tela za upravljanje vanrednim situacijama rekao da je sva briga okrenuta ka severu zemlje koji je od juče, zbog velikih snežnih nanosa, odsečen od ostatka Crne Gore.

Crnogorska policija saopštila je da je sinoć samo iz zavejanih vozila na magistralnom putu Podgorica-Kolašin evakuisala više od 120 osoba, među kojima i 31 stranog državljanina.

U Policijskom kampu na Zlatici je oformljena stanica za prihvat evakuisanih putnika. Tu su evakuisanim putnicima bili pripremljeni topli napici i pružena neophodna medicinska pomoć.

Za strane državljane evakuisane u ovoj aktivnosti, obezbeđen je smeštaj u jednom od podgoričkih hotela.

Sneg i vetar i danas stvaraju probleme u govoto celoj Hrvatskoj, a najteže je i dalje u Dalmaciji gde je na području Splitsko-dalmatinske županije proglašena vanredna situacija.

"Vanrednu situaciju sam proglasio zbog niza opasnosti i problema koje imamo, a najviše zbog bolesnika i odsečenih područja i sela, posebno na imotsko-vrgoračkom području", rekao je župan Ante Sanader i najavio "mogućnost da u pomoć pozove i vojsku u kritičnim područjima".

Lokalni mediji javljaju da je više od 90 odsto stanovnika Imotske krajine blokirano u svojim domovima.

U Šibeniku je poslednjih dana palo skoro 30 centimetara snega, a još više ga je u šibenskom zaleđu. Lokalni mediji navode da je Knin odsečen budući da su zatvoreni magistralni putevi i od Gračaca i od Drniša prema Kninu.

U Istri, na celom Jadranu i u delu Gorskog kotara duva jak vetar, povremeno s olujnim i orkanskim udarima, upozoravaju iz hrvatskog hidrometeorološkog zavoda. U prekidu su gotovo sve trajektne veze s ostrvima, a većina autobuskih linija iz Zagreba prema Splitu je otkazana.

Zbog zabrane saobraćaja kamionima i šleperima na svim putevima koji vode prema moru, ali i u većem delu zemlje, moguće su teškoće u snabdevanju hranom.

Zbog bure i zimskih uslova, za sav saobraćaj zatvoreni su autoput Zagreb - Split između Svetog Roka i Posedarja, autoput Rijeka-Zagreb između Kikovice i Delnica, Jadranska magistrala kod Senja, magistrala od Udbine do Knina i Vrlike, Krčki most, kao i desetak puteva kroz Liku i severnu i srednju Dalmaciju.

U Bosni i Hercegovini je od hladnoće umrlo šest osoba. Sarajevo, u kome je metar snega, u potpunosti je blokiran jer sneg neprekidno pada od četvrtka.

Dramatično je jutros i na saobraćajnicama koje vode do Mostara. Više automobila i autobusa zaglavljeno je u mestu Salakovac, severno od Mostara, a putnici su putem lokalnih medija zatražili pomoć, kako zbog nedostatak hrane, tako i goriva.

Vlada Kantona Sarajevo donela je odluku o proglašenju stanja prirodne i druge nesreće zbog posledica snežnog nevremena, koje je pogodilo celu Bosnu i Hercegovinu. Nastava u osnovnim i srednjim školama otkazuje se za celu sledeću sedmicu dok je preporuka poslodavcima da skrate režim rada, navodi se u saopštenju Vlade Kantona Sarajevo.

Stanje prirodne i druge nesreće proglasile su i opštine u Republici Srpskoj Srebrenica, Han Pijesak, Istočno Sarajevo, Čajniče, Sokolac, Novo Sarajevo, Istočna Ilidža, Trnovo i Pale, kao i u više opština u Federaciji BiH.

U istočnoj i centralnoj Evropi od početka hladnog talasa umrlo je 218 ljudi.

"Svaka od stranaka imaće najmanje dva ministra u vladi koju čine predsednik vlade i 12 ministara, što je brojčano najmanja vlada od kad je Slovenija postala samostalna država", istakao je Janša, prenosi Fena.

Janša je rekao da su pred novom vladom veliki izazovi i najteži zadaci poslednjih dvadeset godina, jer mora odmah početi delovati na stabilizaciji javnih financija, kako bi "Sloveniju izvela iz krize". Prema podacimja s kraja prošle godine, slovenska zaduženost dostigla je 49 do 50 odsto BDP-a, rekao je Janša.

"Mogućnosti za zaduživanje praktično više nema i treba se se ponašati krajnje racionalno", rekao je Janša, dodajući da je neophodno smanjenje budžetskog deficita.

Kandidati za ministre u utorak i četvrtak će se predstaviti parlamentarnim odborima, a u petak sledeće sedmice parlament će glasati o vladi koja bi nakon toga trebalo da počne sa radom.

Janšina Slovenska demokratska stranka (SDS) kao najjača stranka u novoj vladajućoj koaliciji uz mesto predsednika vlade držaće, prema predloženoj listi ministarskih kandidata i četiri ministarstva, među kojima ministarstvo za rad i socijalnu politiku, kao i ministarstvo unutrašnjih poslova u okviru koga će delovati i državno tužilaštvo.

Ministarstvo za finansije i ministarstvo pravosuđa i javne uprave dobiće kandidati iz Građanske liste čiji je predsednik Gregor Virant i predsednik parlamenta.

Predsednik koalicione Slovenačke narodne stranke (SLS) Radovan Žerjav kandidat je za ministra privrede, a istoj stranci pripada i resor za poljoprivredu i životnu sredinu.

Predsednica stranke Nova Slovenija (NSI) Ljudmila Novak postaće ministarka za dijasporu i biće jedina žena u Janšinoj vladi, a ta stranka imaće i položaj ministra obrane.

Dva ministarska mesta dobiće i Demokratska stranka penzionera (DESUS) čiji će predsednik Karl Erjavec postati ministar spoljnih poslova.

Srećom nije bilo ozbiljnijih posledica po putnike i vozače, navodi se u vanrednom izveštaju Civilne zaštite Republike Srpske. Povređenih nema i ekipe rade na izvlačenju vozila iz lavine.

Brano Kljajić (54) iz Crne Gore preminuo je od posledica smrzavanja u mestu Mioska, na magistralnom putu Podgorica-Kolašin, kada se na njega srušila snežna lavina, nakon što je izašao iz automobila.

Više od 15 automobila blokirano je u mestu Sjerogošte, na putu od Kolašina prema Mojkovcu.

Minibus preduzeća Radulović sa 11 putnika, među kojima ima i dece, nalazi se u blokadi od jutros u mestu Dobrilovina, na magistralnom putu Pljevlja-Mojkovac.

Putari "Crnagoraputa", zajedno sa pripadnicima Vojske Crne Gore i policije, krenuli su u akciju njihovog spasavanja.

Na putu Plužine-Šćepan Polje ostao je zarobljen autobus sa oko 50 radnika Hidroelektrane Piva, koji su se vraćali sa posla, kao i desetak malih automobila i jedan kombi.

Crnogorska policija saopštila je da je iz zavejanih vozila na magistralnom putu Podgorica-Kolašin evakuisala više od 120 osoba, među kojima i 31 stranog državljanina.

Sneg stvara teškoće u saobraćaju gotovo celoj Hrvatskoj, a najteže je u Dalmaciji, gde je zbog snega obustavljena nastava u školama.

Na Split se sručila snežna mećava kakva odavno nije viđena, javljaju lokalni mediji. Trajekt "Bartol Kašić" se jutros u 6.30, zbog jakog vetra, naslonio na nezaštićeni deo obale, pa je na desnoj strani došlo do udubljenja oplate oko 3-4 metra i 1 metar iznad vodene linije, piše Jutaranji list.

Temperatura se, uz jak sneg sa orkanskom burom, spustila na minus četiri, a visina snega je oko 10 centimetara. Čelnici grada proglasili su neradni dan za škole, vrtiće i institucije, a rade samo službe neophodne za funkcionisanje grada.

Sneg pada i u Šibeniku, gde ga ima oko 15 centimetara, dok je u Metkoviću i na Šolti palo oko 30 centimetara. Pada i u Imotskom, kao i na najsunčanijem hrvatskom ostrvu, Hvaru.

Na području Šibensko-kninske županije nema nastave u školama, a ne zna se hoće li je biti iduće sedmice, s obzirom na to da je najavljeno još hladnije vreme.

U Istri i u delu Gorskog kotara, kao i na celom Jadranu, duva jak vetar, povremeno s olujnim i orkanskim udarima. I u Zagrebu pada sneg, izmereno je minus devet stepeni.

Dunav u Bugarskoj, kod luke Ruse, gotovo je zaleđen, pa se najvljuje akcija ledolomaca kako bi se rečni saobraćaj odvijao normalno, javila je bugarska nacionalna televizija. Inače, rekordno niske temerature i sneg u Bugarskoj već su uzeli nekoliko ljudskih žrtava.

Protekle noći u Rumuniji se smrzlo 10 ljudi, čime se broj žrtva hladnoće popeo na 24, a 312 beskućnika ili prozeblih ljudi prevezeno je u bolnice ili skloništa u poslednja 24 sata, navodi Ađerpres.

U Rumuniji se zaledilo čak i Crno more, pa je glavna luka Konstanca okovana ledom.

Tehničke mogućnosti i perspektive priključenja ove zemlje u projekat "Južni tok" razmotrili su direktor sektora za projekte ruskog "Gasproma" Leonid Čugunov, premijer Crne Gore Igor Lukšić, ministar za inostrane poslove i evropske integracije Milan Roćen i ministar ekonomije Vladimir Kavarić.

Projekt "Južni tok", sa predviđenom izgradnjom gasovoda ispod Crnog mora za zemlje južne i centralne Erope, "Gasprom" realizuje zajedno sa italijanskom energetskom kompanijom "Eni" radi povećanja izbora maršruta za dopremanje ruskog prirodnog gasa.

Rusija je za realizaciju kopnene deonice gasovoda potpisala međudržavne sporazume sa Bugarskom, Srbijom, Mađarskom, Grčkom, Slovenijom, Hrvatskom i Austrijom.

Izvršni direktor "Gasproma" Aleksej Miler je 20. januara održao sastanak na kojem je usvojen detaljan akcioni plan koji omogućava raniji početak izgradnje gasovoda "Južni tok", i to već u decembru 2012. godine, a ne 2013, kako je ranije bilo predviđeno.

On je izrazio uverenje da međunarodni nadzor u BiH više nije potreban, i to već duže vreme.

"Mi smo kao društvo dovoljno zreli i nije nam više potrebna nikakva pomoć jednog visokog predstavnika. Međutim, Dejtonski sporazum predviđa tog visokog predstavnika, i to je čisto pravni, formalni problem. BiH je bolje razvijena nego mnoge druge zemlje zapadnog Balkana", ocenio je Radmanović.

On je dodao da u BiH postoje problemi, i to i ozbiljni, koji, kako je naglasio, nisu tako dramatični kao što tvrde neki u Evropi.

"Lično mislim da ako se svi u BiH trudimo i bude postojala veća podrška od strane EU, onda možemo za deset godina postati članica Unije za koju mislim da ima strah od zapadnog Balkana, kao i da nema strateški plan za taj region. Naše unutrašnje državno uređenje će, međutim, na putu ka Evropi ostati takvo kakvo jeste, i kako to predviđa Dejtonski sporazum - sa dva entiteta i tri konstitutivna naroda", podvukao je Radmanović.

On je dalje rekao da navodni referendum o otcepljenju RS nikada nije bio na dnevnom redu.

Radmanović je objasnio da kada se prema EU upotrebi reč "referendum" onda svi misle da se radi o otcepljenju, ali se ta demokratska opcija u svim razvijenim zemljama koristi za odlučivanje o različitim pitanjima.

"Ako bude postojao pritisak, na primer ako se bude postavilo pitanje opstanka RS, onda će referendum ostati mogućnost", poručio je on.

On smatra da među narodima u BiH postoji određeno nepoverenje i da je važno za funkcionisanje BiH da se svi osećaju ravnopravnim. Radmanović je mišljenja da bi svaka promena aktuelnih entitetskih struktura prouzrokovala veće probleme.

"Danas sam za to da se strukture više ne menjaju, jer ne znamo koje bi bile posledice", zaključio je član Predsedništva BiH.

Upitan šta misli o Austrijancu Valentinu Incku kao visokom predstavniku međunarodne zajednice Radmanović je rekao da je njegov doprinos razvoju Bosne to što smatra da ne treba toliko da primenjuje moć, kao što su to činili njegovi prethodnici.

MUP RS zahteva da se od daljeg postupanja u ovom predmetu izuzme postupajući tužilac Džud Romano iz Kancelarije glavnog tužioca zbog "nezakonitog, tendencioznog i pristrasnog postupanja", kao i da drugi tužilac sprovede istragu i podigne optužnicu na osnovu dostavljenih dokaza.

Tužilaštvo je saopštilo da će sa svim podnescima biti postupano u skladu sa Zakonom o krivičnom postupku BiH.

Tužilac Tužilaštva BiH Romano doneo je naredbu o obustavljanju istrage protiv 14 lica u predmetu "Dobrovoljačka", među kojima su Ejup Ganić, Zaim Backović i Jovan Divjak, jer "u njihovim radnjama nisu sadržana obeležja krivičnog dela".

Nefić je naveo da su sudski veštaci obavili obdukciju u prostorijama Instituta za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta Univerziteta u Sarajevu.

"Utvrđeno je da je smrt nastupila kao posledica samoubistva oštrim predmetom, odnosno nožem. Osim te rane, druge rane i povrede koje bi izazivale sumnju, nisu uočene", objasnio je Nefić.

Nefić je rekao da policija nastavlja aktivnosti na prikupljanju svih relevantnih činjenica kako bi u potpunosti rasvetlili sve okolnosti uzroka ovog samoubistva.

Građani su u sredu obavestili policiju da na Baščaršiji leži muškarac koji je povređen nožem u grudi.

Na lice mesta izašla je ekipa Zavoda za hitnu medicinsku pomoć, čiji je lekar konstatovao smrt.

Utvrđeno je da je reč o američkom državljaninu koji je određeno vreme boravio u Sarajevu.

Nastradali je ovih dana trebalo da se vrati u SAD, što potvrđuje kupljena karta koja je kod njega pronađena, navode sarajevski mediji.

Lukšić je, kako je saopšteno iz crnogorske vlade, zatražio od državnog tužioca Ranke Čarapić da proveri poslovanja Elektroprivrede Crne Gore, Kombinata aluminijuma Podgorica i "Jugopetrola".

Premijer je, istovremeno, uputio pismo predsedniku Skupštine Crne Gore Ranku Krivokapiću da po hitnom postupku uvrsti na dnevni red parlamenta raspravu o odgovornosti članova RAE.

Lukšić je, kako se navodi, naložio Ministarstvu ekonomije da angažuje tim međunarodnih eksperata, u saradnji sa Evropskom komisijom, koji bi ispitao da li RAE u svom radu poštuje evropske standarde, kao i da angažuje međnarodnog revizora za poslovanje EPCG.

Premijer je predložio i povećanje broja korisnika subvencionisanja računa za struju, kao i da EPCG redovnim platišama računa za utrošenu energiju poveća popust za 10 odsto, čime bi se amortizovalo poskupljenje.

Lukšić je rekao i da će vlada Crne Gore preporučiti Elektroprivredi da poveća vreme trajanja struje po nižim tarifama, što bi dodatno promovisalo koncept štednje električne energije.

On je, kako se navodi, zatražio i da EPCG iskaže poseban senzibilitet prema naplati dugovanja, posebno tokom dana ekstremnih hladnoća.

Premijer je time izašao u susret delu zahteva sa nedavnog socijalnog protesta u Podgorici, organizovanog zbog teške ekonomske situacije građana, a pre svega zbog poskupljenja struje.

Lukšić i organizatori socijalnog protesta u Podgorici nisu u utorak postigli saglasnost o pojeftinjenju struje, zbog čega su najavljeni novi protesti ispred vlade Crne Gore.

Sindikati, studenti i deo nevladinog sektora saopštili su da građani ne žele da plaćaju "cenu sumnjivih privatizacija" i zatražili preispitivanje ugovora o prodaji ključnih crnogorskih kompanija stranim vlasnicima.

Problem je izbio kada RTL nije uspeo da uskladi program sa "programskom osnovom" na osnovu koje je 2005. godine dobio frekvenciju za emitovanje na teritoriji Hrvatske.

Ključni problem je količina informativnog programa koji emituje RTL, u čijoj programskoj šemi informativni program učestvuje sa osam umesto planiranih 18 odsto ukupnog programa.

Predsednik Veća za elektronske medije je odbacio tvrdnje da je povod za isključenje ove televizije bio serijal srpskih filmova koje je RTL nedavno na svom programu pustio bez prevoda.

"Ne preostaje nam drugo do RTL-Televiziju isključiti iz etra. U ovom trenutku ne mogu kazati koliko će dugo trajati mrak na njihovom kanalu, jer ćemo to odlučiti u roku od dve sedmice... Ali, da, mogu potvrditi da smo prisiljeni na ovako drastičnu meru zbog toga što su se ljudi s RTL-Televizije sistematski pravili gluvi na naše opomene", rekao je Zdenko Ljevak, predsednik Veća za elektronske medije.

"Hoće li se RTL-Televizija isključiti na dan, nedelju ili mesec, u ovom trenutku ne mogu kazati. O tome ćemo odlučiti na sastanku Veća, a moj stav je da im se dozvoli ponovno uključenje u program tek kada isprave sve nedostatke", rekao je Ljevak.

Inače, prve opomenu RTL je dobio zbog emitovanja "Velikog brata" u neprimerenom terminu još proletos, a poslednja opomena u kojoj su upozoreni na manjak Informativnog i nedovoljno usklađenog Dečjeg i Zabavnog programa stigla im je početkom decembra.

RTL televizija tvrdi da nije dobila nikakvo zvanično obaveštenje o isključivanju iz etra.

"RTL Hrvatska dobila je informaciju o privremenom oduzimanju koncesije RTL Televizije od medija. RTL Hrvatska je primila k znanju izjavu predsednika Veća za elektronske medije da nikakva službena odluka nije donesena... Ne vidimo razlog zašto bi naša koncesija trebala biti privremeno ili trajno oduzeta", navodi se u saopštenju RTL-a.

Pojedini vlasnici pasa ne mogu da veruju da je doneta odluka o zabrana kretanja pasa.

"Šta da rade ljudi koji stanuju u centru grada i imaju kućne ljubimce?", pita se vlasnik jednog retrivera iz Banjaluke, koji nije želeo da mu se pominje ime, prenosi internet portal Sarajevo-x.com.

"Upućivane su peticije i molbe za uklanjanje tabli, ali su one još tu. Oni hrabriji, koji se sa psom usude da prošetaju centrom grada, to rade na vlastiti rizik da plate kaznu", kaže ovaj Banjalučanin.

Prema odluci gradskih vlasti, koje su psima zabranile ulaz u šire gradsko jezgro, za nepoštivanje ove odluke propisana je kazna od 100 do 1.000 konvertibilnih maraka.

Njegova Slovenačka demokratska stranka (SDS) pozvala je odgovorne vlasti da "preduzmu korake po ovom pitanju".

Pismo u kome se Janši preti smrću, potpisano sa "Bin Laden", poslato je iz Celja, na adresu jednog od sedišta stranke SDS, a u njemu piše i da bi novi mandatar trebalo da bude naročito oprezan kada sam odlazi na poslovna putovanja.

Autor pisma poručuje Janši i da pripazi na svoju suprugu, objavljeno je na sajtu nedeljnika "Demokracija".

Mediji su objavili i kopiju pisma otkucanog na pisaćoj mašini, u kome anonimna osoba, koja se potpisala kao "Bin Laden", preti smrću Janši i njegovoj porodici, tvrdeći da je on "domobranska vucibatina" koju treba streljati.

"Bin Laden" tvrdi i da je Janša došao do mandata za sastav vlade mimo volje birača, pošto je njegova stranka izgubila izbore, kao i da je bio uključen u "mafijaške poslove" šverca oružja u vreme raspada Jugoslavije i da je optužen u korupcijskoj aferi "Patria".

Agencija STA navela je da je trend slanja anonimnih pisama i pretnji smrću političarima sve češći u Sloveniji, s obzirom na to da su slične pošiljke nedavno stigle na adrese još dveju stranaka.

Lider stranke Pozitivna Slovenija Zoran Janković imao je tokom novogodišnje noći policijsku pratnju zbog nekoliko pretnji, a Narodna partija je takođe u januaru dobila preteće pismo.

Janša bi, prema nekim najavama, sutra mogao da objavi kandidate za ministre u svojoj budućoj vladi, a parlament bi o vladi glasao krajem iduće nedelje.

Materijalna šteta je velika, a uzrok havarije još uvek nije poznat.

Obustavljena je proizvodnja, a trenutno je u Željezari policija koja obavlja uviđaj, prenose podgorički mediji.

U Željezari je sredinom aprila prošle godine, na zahtev većine radnika, uveden stečaj, a početkom novembra je odbijen plan reorganizacije, koji je podneo bivši vlasnik, nakon čega je proglašen bankrot.

Stečajni upravnik je u međuvremenu raspisao oglas za prodaju fabrike po početnoj ceni od 30 miliona evra. Oglas je otvoren do subote, 4. februara do 16 sati i za sada, i pored interesovanja stranih investitora, niko nije dostavio ponudu.

Kada je uveden stečaj, Željezara je brojala 1.412 radnika. Nakon realizacije socijalnog programa, u fabrici ih je ostalo svega 317.

"Ministarstvo spoljnih poslova trebalo bi da to dokumentuje, pošto i Litvanija ima svog kandidata i da dostavi predlog Predsedništvu, kao i preporuku o tome treba li podržati nečiju kandidaturu ili ne", izjavila je Ana Trišić Babić.

Kako je istakla, Ministarstvo bi trebalo u ovom slučaju takođe da vodi računa o tome za šta jeste a za šta nije Srbija dala podršku BiH i "na neki način verovatno će dati Predsedništvu preporuku za koga treba da glasa".

"Srbija je svaki put podržala BiH za bilo kakvu kandidaturu, ali u ovom trenutku nemam uvid kako je regovala Litvanija na naše zahteve. Konačno, Srbija je naša susedna zemlja i možda tu imamo više interesa", rekla je Ana Trišić Babić internet portalu Sarajevo-x.com.

Međutim, predsednik Predsedništva BiH Željko Komšić kaže da on lično neće podržati tu inicijativu. "Što se mene tiče, BiH neće podržati kandidaturu Vuka Jeremića za predsednika Generalne skupštine UN", izjavio je Komšić, ne iznoseći razloge za svoj stav.

Član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović nije se izjasnio o kandidaturi ministra Jeremića za predsednika Genralne skupštine, javlja taj internet portal.

Tupurkovski je bio optužen da je u vreme kada je bio direktor Agencije za obnovu u razvoj od 1998. godine do 2000. godine, potpisao štetne kredite sa Tajvanom i time oštetio državu za 2,8 miliona evra, kredite koje je davao kompanijama bez garancije.

To je bilo u vreme vlade Ljupča Georgijevskog kada je Makedonija uspostavila diplomatske odnose s Tajvanom.

Tupurkovski je za aferu u 2009. godini bio osuđen na tri godine zatvora i obavezan da vrati 2,8 miliona evra, kada je počeo da iznosi tvrdnje da su optužbe smišljene kako bi bio uklonjen s političke scene.

Iste godine Apelacioni sud je ukinuo presudu i proces vratio na ponovno suđenje u Osnovni sud, ali kao krivični predmet, a ne kao delo organizovanog kriminala, za šta je prethodno bio optužen.

Sudija je doneo odluku da nema dokaza za ono za šta su se teretili Turpurkovski kao prvooptužen i njegov tadašnji zamenik u Agenciji Jovan Andonov. On sada radi kao unverzitetski profesor međunarodnog prava na Pravnom fakultetu u Skoplju.

Posle javnih rasprava koje su se poslednjih dana vodile na temu potrebe prevođenja filmova sa područja Srbije i BiH na hrvatski jezik, HRT je saopštila da je "pronašla tehiničko rešenje koje će zadovoljiti sve zainteresovane strane, a istovremeno sačuvati izvornost dela".

"Već pri prvom prikazivanju filmova sa srpskog ili BiH govornog područja, gledaoci će imati mogućnost da, ukoliko to žele,  uključe titlove za film te ga prate sa hrvatskim podnaslovima, dok će oni kojima to nije potrebno film moći da prate bez njih", navodi HRT.

Titlovi za svaki film nalaziće se na stranicama teleteksta HRT-a, a pre emitovanja svakog pojedinog filma gledaoci će biti obavešteni na kojoj će se stranici nalaziti prevod.

Time je javna televizija udovoljila Zakonu o elektronskim medijima i njegovoj odredbi da svi strani filmovi treba da imaju prevod na hrvatski jezik, ali istovremeno sačuvala i izvornost filma, ističe HRT.  O tome je obaveštena i Agencija za elektronske medije.

U hrvatskoj, ali i u javnosti u regionu poslednjih dana vođena je rasprava o potrebi prevođenja filmova iz Srbije i BiH na hrvatski jezik pošto je veće za elektronske medije upozorilo RTL televiziju, ali i druge telelvizije u Hrvatskoj, da filmove na srpskom treba prevoditi.

Povod za to je bio emitovanje srpske komedije "Žikina dinastija" na RTL bez titla, kao što to uobičajeno rade sve hrvatske javne televizije.  U raspravu u hrvatskoj javnosti uključile su se brojne organizacije i pojedinci iz sveta kulture i medija koji su uglavnom kritikovali odluku Veća, među njima i Hrvatsko novinarsko društvo koje je pozvalo Veće da povuče tu "apsurdnu odluku".

S druge strane, iz Veća su poručili da samostalno nikad nisu reagovali zbog neprevođenja srpskih filmova i serija, ali da su sada postupali po žalbi jednog gledaoca.

RTL je pozvala je zatim članove Veća za elektronske medije da podnesu ostavku i najavila pravnu bitku.

Na stranu RTL stao je i Hrvatski audiovizuelni centar (HAVC) koji je poručio da filmove na jezicima nacionalnih manjina ne treba prevoditi.

Ova televizija je nedavno je titlovala izjavu trenera "Hajduka", Bugarina Krasimira Balakova koji ionako govori na tečnom hrvatskom, odnosno srpskom jeziku.

Hrvatska televizija RTL počela je "strogo da poštuje" odluku Veća za elektronske medije koje je tražilo da se filmovi na srpskom titluju na hrvatski jezik.

Muškarac je rođen i nastanjen u Vašingtonu, a u Sarajevo je došao krajem oktobra prošle godine kao turista.  On je ostao da živi u Sarajevu, gde je iznajmio stan, javljaju sarajevski mediji. 

Građani su obavestili policiju u 14:06 sati da u starogradskoj ulici Kračule, u blizini Vijećnice, leži muška osoba. Reč je o jednoj od sporednih uličica u starom delu grada.

Na mesto događaja su odmah upućene uviđajna i ekipa Hitne pomoći, čiji su lekari konstatovali smrt. Prema prvim informacijama, muškarac je uboden nožem u grudi, usled čega je preminuo. Napadač je u begu.

O događaju je obavešten kantonalni tužilac u Sarajevu, a policija sprovodi istragu.

Policajac M. I. naložio je tada ministru da mu preda vozačku dozvolu i izađe iz vozila, a kolegi rekao da sedne na vozačevo mesto i odveze ga kući.

Ministar je kažnjen i sa 400 konvertibilnih maraka i dva meseca zabrane upravljanja vozilom.

Kako piše sarajevski Dnevni avaz, policajci su već sutradan premešteni na druge poslove. Jedan od njih, koji već deset godina radi kao saobraćajni policajac, navodno je postavljen da čuva portirnicu.

Ministar policije Federacije BiH Rifat Delić demantovao je napise sarajevskog lista i rekao da samo može nagraditi policajce, a nikako ih kazniti "jer je zakon za sve isti".

I kažnjeni ministar Seferović izjavio je da "priznaje da je pogrešio".

"Žao mi je što sam ugrozio živote ljudi, ali, na sreću, sve se završilo na kazni. Iako je tu noć bilo teških reči, zaista ne bih nikad tražio osvetu i ne želim da ti pošteni momci ispaštaju što su radili svoj posao", rekao je kantonalni ministar Seferović.

"Sveti Otac želi da kolegijalno razmišljanje biskupa dveju biskupskih konferencija doprinese nadahnjivanju korisnih inicijativa, kako bi se učinilo da hrvatski narod nastavi da vrši svoje crkveno poslanje u BiH i da nudi svoj dragocen doprinos za društveni život zemlje", stoji u poruci pape, koju je pre početka zasedanja pročitao državni sekretar Svete Stolice Racisije Berton.

Banjalučki profesor, biskup Franjo Komarica je na konferenciji za novinare u Ordinarijatu Vrhbosanske nadbiskupije u Sarajevu, u vreme zasedanja biskupskih konferencija, takođe upozorio da je stanje katolika u BiH dramatično.

"Ako nema hrvatskog naroda, onda neće biti ni Katoličke crkve", objasnio je Komarica, napomenuvši da bi to bila velika šteta za ovu zemlju, jer su katolici ovde kod svoje kuće".

Istakavši da je Sveta Stolica s velikom zabrinutošću progovorila o budućnosti Katoličke crkve u BiH, biskup Komarica je izrazio očekivanje od državne vlasti BiH, koja je sa Svetom Stolicom potpisala ugovor, da u tom smislu ima i obavezu prema Svetoj Stolici, ali da to imaju i OHR, UNHCR.

Dakle, naglasio je Komarica, "svi oni treba da prime na znanje, da se mora promeniti situacija u korist onih katolika koji hoće da se vrate na svoje, i da tu opstanu, ali ne jedva preživljavajući".

Biskup je naveo da katolika danas u BiH ima 446.000 - a da ih je pre rata bilo 825.000.

U Republici Srpskoj od predratnih 220.000, sada je samo 11.000 katolika, a pad nataliteta je vrlo primetan, naveo je Komarica precizirajući da su to podaci poslednjeg popisa koje rade župni uredi u BiH.

On je ukazao i da se katolici ne vraćaju u svoje domove kao što je to slučaj sa Srbima i Bošnjacima. On kaže da je tome razlog to što Hrvati nisu imali političare koji bi im to i omogućili, dodavši da nije bilo ni političke volje za to.

Dvodnevnom 14. zasedanju biskupskih konferencija BiH i Hrvatske prisustvovali su kardinali Josip Bozanić i Vinko Puljić.

Oni su se sukobili na sednici skupštine u Ulcinju nakon što se potpredsednik opštine Džaudet Cakuli odbornici DUA Hatidži Đoni obratio rečima "sram te bilo", posle njenog izlaganja u kom je iznela sumnje o legitimnosti njegovog poslovno-stambenog objekta.

Njen partijski kolega Zenka, zahtevao je od Cakulija da se izvini, na šta je Nimanbegu prokomentarisao da Đonijeva i treba da se stidi.

Tada je, kako prenose podgorički mediji, došlo do verbalnog, a potom i fizičkog sukoba između Zenke i Nimanbegua.

Ostali odbornici su brzo reagovali i razdvojili ih, tako da je sprečen veći fizički obračun.

Optužnica je Marinkovića i Jovana Jakovljevića, koji je u bekstvu, teretila da su 2. maja 1991. godine preko zarobljenih osječkih policajaca Zvonimira Mekovića i Dalibora Križanovića prebacili ćebad preko glave, pa ih tukli močugama, rukama i nogama.

Dvojica policajaca su te noći patrolirali između Dalja i Erduta, pa su na putu prema Vukovaru upali u zasedu. U pucnjavi su obojica ranjeni, pa su prebijeni i prebačeni u toalet vikendice u selu Savulja gde je tortura nastavljena.

U spasavanje policajaca je krenulo 60 vinkovačkih policajaca koji su napali Borovo Selo, kojom prilikom ih je ubijeno 12, dok su 22 ranjena. Sve njih spasila je JNA koja se postavila kao tampon između policajaca i Srba u selu.

Uz Marinkovića su za iživljavanje optuženi i Dragan Rakanović, Milenko Mihajlović i Jovica Vučenović, ali su oni u bekstvu.

Suđenje je počelo 20. januara ove godine, a Marinković će na slobodi čekati pravosnažnost presude.

"Na korak smo – rekao bih da je to samo formalnost – do finalizovanja" sporazuma o smanjenju duga, rekao je Venizelos i dodao da će sledećih nekoliko dana odrediti šta će se dešavati tokom sledeće decenije.

Privatni kreditori bi u okviru tog sporazuma zamenili postojeće grčke obveznice novim zapisima prepolovljene vrednosti s dužim periodom dospeća i nižom kamatnom stopom, prenela je agencija AP.

Grčkoj je taj sporazum neophodan kako bi smanjila svoj dug koji premašuje 350 milijardi evra za oko 100 milijardi evra i na taj način izbegla bankrot koji bi za nju bio katastrofalan i koji bi destabilizovao Evropu i svetska tržišta.

Venizelos je rekao da je jedan od uslova za taj "svop obveznica" da inostrani partneri nastave da spasavaju Grčku. Atina nastoji da do kraja ove sedmice okonča pregovore sa partnerima iz zone evra i Međunarodnim monetarnim fondom o novom programu stroge štednje bez kojeg bi priliv inostrane pomoći za spasavanje bio prekinut.

On je istakao da se nada da će ministri finansija zemalja koje koriste evro moći da odobre novi program pomoći Grčkoj od 130 milijardi evra, na sastanku idućeg ponedeljka u Briselu.

Cilj "svopa obveznica" jeste da grčki dug postane održiv na srednji rok tako što bi bio sveden sa prošlogodišnjih 160 odsto bruto domaćeg proizvoda na 120 odsto BDP u 2020. godini.

Ta zemlja opstaje zahvaljujući prvom paketu pomoći za spasavanje iz maja 2010, vrednom 110 milijardi evra, ali je već postalo jasno da će joj biti neophodna nova gotovina.

Tim međunarodnih inspektora Evropska komisije, Evropske centralne banke i MMF-a, poznat kao trojka, zahteva od Atine dalja kresanja budžetskih izdataka radi smanjenja budžetskog deficita.

"Izdaci na zdravstvo i odbranu glavna su područja naših fiskalnih napora", izjavio je grčki ministar zdravlja Andreas Loverdos i dodao da će vlada ograničiti potrošnju na zdravstvo na 2,88 milijardi evra u ovoj godini, sa ranije prognozirane 3,2 milijarde evra.

Već drugu zimu učenici i profesori trpe posledice nemara i nebrige Ministarstva regionalnog razvoja, Ministarstva obrazovanja i Vukovarsko-sremske županije. Oni nisu mogli da podnose rad u zgradi bivšeg "Radničkog doma" u Borovu u učionicama u kojima je u ponedeljak maksimalna temperatura bila 8 stepeni Celzijusovih, a u hodnicima je zabeleženo minus pet stepeni, piše zagrebački list.

"Da je bilo bar pet stepeni više ne bi bilo problema. Istrpeli bismo to kao što trpimo već drugu zimu za redom i na nastavi sedimo u zimskim jaknama, s kapama na glavama i šalovima oko vrata", kaže jedan učenik ove škole, dodavši da nije srećan što je nastava do daljeg otkazana.

"Niko nam to neće oprostiti i sve ćemo morati nadoknaditi. Šta vi mislite da smo mi ravnodušni što već drugu godinu za redom radimo u katastrofalnim uslovima? Nismo, ali nemamo izbora", kaže ovaj mladić vidno ogorčen nebrigom sistema.

Direktor škole Đorđe Lukić je uz saglasnost Vukovarsko-sremske županije odlučio da obustavi nastavu do daljeg, odnosno dok se ne poboljšaju vremenske prilike.

"Stvarno se više nije moglo raditi i ovo je bila jedina logična odluka. Nadamo se da ovako hladno vreme neće potrajati kako bismo imali što manje sati za nadoknadu", rekao je Lukić, koji je u proteklih godinu i po dana apelovao na rešavanje problema na sve moguće adrese nadležnih institucija, ali odgovora nije bilo.

Tek mu je pre nešto više od mesec dana ponuđeno da se presele u zgradu jedne osnovne škole, ali je to bilo tehnički neizvodljivo.

"Radnički dom" trebalo je da posluži privremeno na godinu dana kao prostor dok se ne završe radovi na obnovi prave školske zgrade, koja je trebalo da bude obnovljena do početka jeseni prošle godine.

Ministarstvo regionalnog razvoja, kao investitor radova, u oktobru prošle godine je raskinulo ugovor sa izvođačem radova, jer su tek tada uvideli da oni nisu u stanju da radove izvedu kvalitetno i u predviđenom roku. Direktor i nadzorni inženjer u Ministarstvu regionalnog razvoja su još u decembru 2010. godine sugerisali na to, ali tada niko nije hteo da ih sluša, piše Jutarnji list.

„Novi izvođač još nije izabran, niti imamo informaciju šta se dešava sa konkursom", kaže direktor.

Ko je kriv za ovakvo stanje, niko ne zna. Nadležni odgovornost prebacuju jedni na druge i krivca uvek traže u tuđem dvorištu, piše zagrebački list.  

Odeljenje tužilaštva za borbu protiv korupcije saopštilo je da je Maksimilijan Balasesku uhvaćen na delu kada je primio 100.000 evra, a nakon što je zatražio ukupno tri puta veću sumu od jednog osumnjičenog da bi odustao od optužbi protiv njega.

Lokalni mediji izvestili su takođe da je Balasesku učestvovao u prevarama koje su izvodile dve žene, koje su uhapšene u decembru prošle godine zbog ucene i iznude, prenela je agencija Frans pres.

Nekoliko javnih ličnosti je tada posvedočilo da su Vanesa i Melisa pretile da će na njih baciti čini ako im ne plate velike sume novca.

Lokalna TV zvezda Oana Zavoranu rekla je da im je dala 450.000 evra pošto su joj obećale da će je "zaštititi" od svekrve i ostale muževljeve rodbine koja je na nju "bacila kletvu".

Rumunski parlament u martu prošle godine nije uspeo da izglasa zakon kojim bi se regulisao rad ljudi koji se bave proricanjem sudbine, uz obavezu da dobiju dozvolu za rad i plaćaju poreze.

Požar je brzo ugašen zahvaljujući brzoj intervenciji stanovnika tog sada većinski albanskog sela.

Policija je izvršila uviđaj, ali za sada nema informacija o razlozima paljenja vatre i počiniocima.

Ovo je drugi slučaj nakon incidenta u struškom selu Labiništa kada je bio zapaljen deo crkve, ali je požar takođe brzo lokalizovan. Labiništa je selo naseljeno muslimanima.

Struški gradonačelnik Ramiz Merko, član vladajuće partije Albanaca u Makedoniji, Demokratske unije za integraciju, izjavio je da su crkvu pokušala da zapale lica makedonske nacionalnosti i da policija to zna, ali da krije njihov identitet.

Makedonsko Ministarstvo unutrašnjih poslova nije saopštilo ko su počinioci, a nije ni potvrdilo niti demantovalo izjavu struškog gradonačelnika.

Ovi incidenti samo su neki u nizu skrnavljenja i paljenja crkvi u jugozapadnom delu Makedonije, pošto su muslimani iz tog kraja revoltirani zbog vulgarne maske na karnevalu u struškom selu Vevčani, naseljenom Makedoncima, kojom se ismeva Kuran i burke.

Na smirivanje strasti pozivaju sve političke partije, a poglavari Makedonske pravoslavne crkve i Islamske verske zajednice su na sastanku s presednikom Đorđem Ivanovim zaključili su da svaki incident koji narušava mir i versku toleranciju mora biti osuđen.

Premijer Nikola Gruevski, koji je u poseti Turskoj, pozvao je sve građane, nezavisno od etničke pripadnosti, da ne nasedaju na provokacije čiji je cilj da se naruši zajednički život.

Gruevski je, takođe, pozvao političke partije da ne koriste ove događaje za politički marketing i da ne podgrevaju tenzije.

Vojnici stariji od 35 godina 2010. su penzionisani zbog toga što je Bosna i Hercegovina pokušavala da podmladi armiju, ali penzije nikada nisu stigle i stotine bivših vojnika su dospele u siromaštvo, podseća AP.

Srpski veteran Slavko Rašević jedan je od njih. Bio je toliko lošeg materijalnog stanja da je bio primoran da se prikači na strujnu mrežu komšijske kuće zato što nije mogao da plati račune. Nije mogao da plati čak ni autobuske karte da bi njegovo troje dece moglo da ide u školu.

I kada se spremao da 17-godišnjoj ćerki kaže da će morati da je ispiše iz škole dobio je pomalo neočekivane vesti. Bošnjački i hrvatski vojnici, koji su počeli da primaju novčanu pomoć, ujedinili su se i osnovali fond za bivše srpske vojnike. Svako od njih dao je po pet evra u fond za srpske veterane.

Umesto da dele prvi prikupljeni iznos od 5.000 evra na više stotina osoba, Srbi su odlučili da oni koji su u najtežoj situaciji dobiju veću količinu novca. Dogovoreno je da Rašević bude jedan od onih koji će ovog meseca dobiti pomoć iz fonda.

Tako će njegova i još jedna porodica dobiti više od 500 evra, dok će 55 srpskih veterana dobiti po 60 evra. Ovo je najnoviji i najupečatljiviji primer zbližavanja bivših neprijatelja u zemlji punoj ožiljaka od nasleđa najgoreg krvoprolića u Evropi posle Drugog svetskog rata, navodi AP.

Bošnjaci, Hrvati i Srbi ujedinili su se u štrajku železničara, a sada služe zajedno u istoj vojsci, ali ovo je prvi put da je jedna strana prikupila novac da bi pomogla drugoj strani.

Rašević se pridružio Vojsci Republike Srpske pre 20 godina da bi se borio protiv bošnjačkih i hrvatskih neprijatelja u ratu u kome je poginulo 100.000, a izbeglo skoro dva miliona ljudi.

Vlasti muslimansko-hrvatskog entiteta su, pod pritiskom veterana koji su protestovali, pristale da penzionisanim vojnicima koji žive ne njihovoj teritoriji iz svog budžeta isplaćuju oko 160 evra mesečno sve dok ne pređu na teret državnog budžeta.

Međutim, vlasti u Republici Srpskoj nisu pristale da učine isto za veterane koji žive na njihovoj teritoriji, podseća AP. Gnev zbog načina na koji se političari ponašaju prema veteranima pokrenuo je talas solidarnosti među bivšim neprijateljima, u zemlji koja ima stopu nezaposlenosti od 30 odsto, javlja američka agencija.

U januaru, čim je prvi novac stigao na njihove račune, bošnjački i hrvatski veterani počeli su da prikupljaju donacije i sakupljena novčana sredstva uplatili na račun srpskog veterana Radeta Dželetovića koji je zadužen za raspodelu novca.

"To je bio šok. Nekada smo pucali jedni na druge, a sada nam šalju novac", kazao je Dželetović. Sa druge strane etničke granice, u Goraždu, Bošnjak Senad Hubijer zadivljen je kako političari nesvesno doprinose etničkom pomirenju.

"Kada smo imali 16 godina političari su nam dali puške i prisilili nas da se ubijamo, a sada nas svojim neznanjem primoravaju da pomažemo jedni drugima", zaključio je on.

Prema njegovim rečima, obuka radikalnih islamista pri školama, ali i džamijama podrazumeva ideološko učenje i obuku raznim borilačkim veštinama koje vrše profesionalni treneri, među kojima ima i reprezentativaca BiH.

"Potom se uče rukovanju oružjem u kampovima u naseljima Gornja Maoča, Šerići, Željezno Polje, Jezera na entitetskoj granici između teslićke i zeničke opštine, Mehurićima kod Travnika, na Vlašiću", tvrdi Galijašević.

Dževad Galijašević napominje da je reč o mestima koja su naseljena, ali dosta izolovana tako da je njihovo nadgledanje onemogućeno, navodeći primer Željeznog Polja i Šerića koji su smešteni na brdsko-planinskom područjima i udaljeni nekoliko desetina kilometara od najbližih gradova.

Galijašević, član Ekspertskog tima jugoistočne Evrope za borbu protiv terorizma i organizovanog kriminala, kaže da u osnovnim i srednjim školama u Federaciji BiH pojedine radikalne hodže vehabije predaju veronauku deci, a imenuju se uz saglasnost glavnih imama. On je kao primer naveo škole u Maglaju.

"Islamska zajednica u BiH direktno u Federaciji BiH utiče na proces obrazovanja i u tom smislu posmatramo te obuke. Zašto bi rukovodstva škola bila protiv toga kad plaćaju pojedine radikalne hodže da uče veronauku", navodi Galijašević.

U školama u Zavidovićima i u školi Hajderovići na području Rujnica, kako se navodi, negiraju da se u tim obrazovim objektima radi bilo kakva obuka.

O svim ugovorima koje te škole imaju upoznato je Ministarstvo za obrazovanje, nauku, kulturu i sport Zeničko-dobojskog kantona, koje je zakonskim aktima regulisalo način izdavanja dvorana, tvrde u tim školama, a škola Hajdarevići kaže da fiskulturnu salu ni ne poseduje.

"Odbacujem sve što mi se podmeće", izjavila je Kosorova na vanrednoj konferenciji za medije koju je sazvala povodom optužbi bivšeg člana uprave "Kroacija osiguranja" Damira Mihanovića da je 270 dana znala za novac u sefu HDZ-a.

Članovi HDZ-a su novinarima podelili mejlove koje je Kosorova dobila od Mihanovića, a u kojima se žali na pritiske zbog toga što je dobio otkaz u "Kroacija osiguranju".

Šefica HDZ-a izjavila je da nikad nikom nije pretila i naglasila da je bila svesna da se borba protiv korupcije može okrenuti protiv nje, ističući da je sve šta zna o novcu u sefu HDZ-a već rekla kancelariji za suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala.

"Zanimljivo je što se Mihanović ponovo pojavio u tom slučaju kao krunski svedok", rekla je Kosorova.

Prema njegovim rečima, Kosorova nije naredila i nije znala za nedavno raspuštanje gradskog odbora HDZ-a u slavonskom gradu Valpovu, koje je, po tvrdnjama medija, sprovedeno kako bi se u Slavoniji održala prednost šefice HDZ-a i potpredsednika Vladimira Šeksa.

Mihanović je preključe u emisiji "Nedeljom u dva" Hrvatske televizije izjavio da mu je u septembru prošle godine pretila žena iz samog vrha tadašnje vlade, navodno preko posrednika.

On je optužio Jadranku Kosor da je 270 dana znala za nelegalne pare u sefu HDZ-a.

Jutarnji list je izvestio da je Kancelarija pokrenula novu istragu pod radnim nazivom Fimi-Medija II, a istražuje se finansiranje predsedničke kampanje Jadranke Kosor.

Osim kampanje, tvrdi se i da se tim parama Kosorovoj i njenim saradnicima kupovala skupa odeća i avionske karte, a za plaćanje je bio zadužen bivši blagajnik HDZ-a Mladen Barišić koji je jedan od optuženih u aferi Fimi medija.

Fimi medija je agencija preko koje su se, prema saznanjima istrage, izvlačile pare iz državnih preduzeća i završavale u HDZ-u ili u džepu bivšeg premijera i šefa HDZ-a Ive Sanadera.

Kako piše Nova Makedonija, vatrogasci su uspeli, uz pomoć meštana, da lokalizuju požar i spasu crkvu Sv. Nikola od potpunog uništenja.

Incident se dogodio nakon nekoliko dana međuetničkih tenzija u Strugi, gradu na Ohridskom jezeru na jugozapadnoj granici Makedonije prema Albaniji.

Region naseljava etnički i verski mešovito stanovništvo, a protest islamskih vernika počeo je posle karnevala u selu Vevčanima, naseljenom Makedoncima, na kojem su ismevani islam i Kuran.

Nakon tog incidenta, albanski žitelji su u Strugi spalili makedonsku zastavu i počeli su protesti Albanaca i muslimanskih vernika.

Oni su zatražili od gradonačalnika Opštine Vevčani da se izvini zbog ismevanja muslimana, a gradonačelnik je odgovorio da nije mogao da kontroliše dešavanja na karnevalu i nije se izvinio.

Muftijstvo islamske verske zajednice i gradonačelnici Vevčana i Struge pozvali su građane hrišćanske i islamske veroispovesti na mir.

Demokratska Unija za integraciju, partija Albanaca iz Makedonije koja je deo vlade, pozvala je na smirivanje tenzija. Vladajuća VMRO-DPMNE za sada se ne oglašava.

Albanci u Makedoniji reagovali su i na skandiranje makedonskih navijača koji su na Evropskom prvenstvu u Srbiji bodrili svoju reprezentaciju, ali su istovremeno uzvikivali antialbanske parole.

MUP RS zahteva od Kancelarije tužioca Tužilaštva BiH da "svestrano razmotri spise i dokaze na koje ukazuje u pritužbi", te da posle toga "donese zakonitu i pravilnu odluku i naloži ukidanje naredbe o obustavljanju istrage", navodi se u saopštenju, MUP-a RS.

MUP RS, takođe, traži da drugi tužilac u Tužilaštvu BiH sprovede istragu protiv svih osoba osumnjičenih u slučaju "Dobrovoljačka" i da se "na osnovu dostavljenih dokaza i informacija podigne optužnica".

U saopštenju se navodi da MUP RS zahteva da se tužilac Džud Romano izuzme iz ovog predmeta "zbog nezakonitog, tendencioznog i pristrasnog postupanja".

Tužilac Romano je, kako se ističe u saopštenju, nepodoban da preduzima bilo kakve radnje u svim postupcima koji se vode pred Tužilaštvom BiH.

MUP RS je dalje naveo da je ponašanje tužioca Romana nestručno i sramotno i zbog toga što je, u vreme dok je trajao rok za podnošenje pritužbe, obavestio MUP RS da na to nema pravo, već da prigovor na tužilačku odluku o obustavljanju istrage može podneti samo oštećena strana, odnosno porodice poginulih vojnika JNA.

"Očigledno da tužilac nije upoznat sa odredbama zakona prema kome postupa ili pokušava da nam oduzme zakonom dato pravo tumačeći jednostrano Zakon o krivičnom postupku, u čijem članu 216. stoji da je pravo podnošenja pritužbe priznato i podnosiocu prijave po osnovu koje je donesena naredba o sprovođenju istrage", navodi se u saopštenju.

MUP RS je u aprilu 2005. godine Tužilaštvu BiH podneo krivičnu prijavu protiv visokih vojnih i političkih zvaničnika iz Sarajeva, koje smatra odgovornim za zločin nad vojnicima bivše JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu u maju 1992. godine.

Tužilac Romano je 17. januara doneo naredbu o obustavljanju istrage protiv Ejupa Ganića, Jovana Divjaka i još 12 ratnih vojnih i političkih funkcionera iz Sarajeva, koji su bili osumnjičeni za zločine nad pripadnicima JNA u Dobrovoljačkoj ulici.

Upitan kada će vlada Crne Gore potpisati ugovor sa Pravoslavnom crkvom, Lukšić je rekao da za to postoje dve opcije, s obzirom na podeljenost pravoslavne zajednice na pristalice Srpske pravoslavne crkve i kanonski nepriznate Crnogorske pravoslavne crkve.

"Jedna opcija je da se razmotri mogućnost sklapanja dva ugovora i druga, koja je meni mnogo bliža, da se pravoslavna zajednica ne tretira kao podeljena već da se pristupi dijalogu u cilju premoštavanja razlika i stvaranja uslova da Pravoslavna crkva u Crnoj Gori bude objedinjena", rekao je Lukšić.

Crnogorski premijer je naveo da je pravoslavlje većinska religija u Crnoj Gori, a Ustavom knjaževine Crne Gore početkom prošlog veka bila je prepoznata kao državna religija.

"To je okvir u kome svi pravoslavci u Crnoj Gori treba da, bez obzira da li su Crnogorci, Srbi ili neki drugi, nađu prostor za svoje verske potrebe", rekao je Lukšić.

Lukšić je rekao da, iz tog razloga, treba pokrenuti dijalog na temu objedinjavanja pravoslavne zajednice u Crnoj Gori.

"Mislim da ima prostora za taj dijalog. Što se tiče vlade i mene lično, mi ćemo uvek davati podršku jednom takvom procesu, ali odgovornost za dijalog treba da bude prepoznata od strane svih", rekao je Lukšić.

Koordinator Pravnog saveta Mitropolije crnogorsko-primorske Velibor Džomić rekao je ranije danas da je za SPC jedino prihvatljiv ugovor sa Crnom Gorom, koji sadrži isti obim prava kao i sporazum koji je ta država ranije potpisala sa Rimokatoličkom crkvom.

Džomić je poručio da nije moguć dijalog SPC sa kanonski nepriznatom Crnogorskom pravoslavnom crkvom (CPC) i dodao da je dijalog uvek dobar, ali da dijalog sa raščinjenim licima koja su isključena iz crkve apsolutno nije moguć.

Crnogorska pravoslavna crkva (CPC) nije zainteresovana za ugovor sa Vladom Crne Gore o uređivanju odnosa između te crkve i države.

U izjavi agenciji Beta, predstavnik CPC Stevo Vučinić je rekao takvi ugovori odgovaraju "Rimu, Albaniji, Hrvatskoj, Sarajevu i Srbiji", a ne i Crnoj Gori.

Lukšić je danas sa predsednikom jevrejske zajednice Jašom Alfandarije potpisao ugovor o uređenju odnosa od zajedničkog interesa Vlade i jevrejske zajednice u Crnoj Gori, a juče je  sličan sporazum potpisao sa Islamskom zajednicom Crne Gore.

Crnogorski premijer je u junu prošle godine potpisao u Vatikanu temeljni ugovor Crne Gore i Svete stolice, kojim se reguliše odnos te zemlje sa Katoličkom crkvom.

Taj ugovor je, kako je tada saopšteno, predstavljao kontinuitet odnosa Crne Gore sa Svetom stolicom, s obzirom na konkordat koji je 1886. godine potpisala knjaževina Crne Gore sa Vatikanom, a kojim je regulisan status Rimokatoličke crkve u Crnoj Gori.

Konkordat je prvi akt te vrste koji je prihvatila jedna većinski pravoslavna zemlja.

Banjalučka Alternativna televizija je na svojoj internet stranici objavila faksimil dopisa u kojem se Romano poziva na član 224. Zakona o krivičnom postupku BiH, prema kojem samo oštećena strana ima pravo podneti žalbu na naredbu o obustavljanju istrage.

Romano je taj dopis uputio Centru javne bezbednosti Istočno Sarajevo. ATV je naveo da MUP RS "sprema adekvatan odgovor".

Tužilac Džud Romano je 17. januara doneo naredbu o obustavljanju istrage protiv Ejupa Ganića, Jovana Divjaka i još 12 ratnih vojnih i političkih funkcionera iz Sarajeva, koji su bili osumnjičeni za zločine nad pripadnicima JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu u maju 1992. godine.

Romanu mandat u BiH ističe početkom februara.  Iz MUP RS su najavili prigovor na tužilačku odluku, a bilo je najavljeno da će on Tužilaštvu biti upućen sutra.

Anketa javnog mnjenja, koju je TV Vijesti uradila sa tom agencijom, pokazala je da 82 odsto građana Crne Gore ima povoljno mišljenje o Vujanoviću, odnosno da u njega podjednako veruju Crnogorci i Srbi.

"Vujanovićev visok rejting posledica je činjenice da su njegove izjave uglavnom pomirljive i ne polarizuju javnost. Osim toga, on nije na izvršnoj funkciji, tako da ne mora dnevno donositi odluke koje izazivaju oprečne reakcije građana", rekao je Radomir Kračković iz istraživačkog centra TV Vijesti.

Druga po popularnosti je izvršna direktorka Mreže za afirmaciju nevladinog sektora Vanja Ćalović o kojoj povoljno mišljenje ima 77 odsto ispitanika, a treći je premijer Igor Lukšić kome veruje 72 odsto građana.

Prema istraživanju, od opozicionih lidera najpopularniji je predsednik Socijalističke narodne partije Srđan Milić o kome pozitivno mišljenje ima 56 odsto ispitanika.

O predsedniku Demokratske partije socijalista Milu Đukanoviću povoljno mišljenje ima 54 odsto ispitanika, dok ga je negativno ocenilo 39 odsto građana.

Lidera Socijaldemokratske partije i predsednika crnogorskog parlamenta Ranka Krivokapića nepovoljno je ocenilo 48 odsto ispitanika, dok u njega veruje 47 odsto građana. Krivokapić je politička ličnost koja među Srbima u Crnoj Gori ima najmanje podržavalaca. Njega je povoljno ocenilo svega 13 odsto Srba.

Osim Krivokapića, i mitropolit kanonski nepriznate Crnogorske pravoslavne crkve Mihailo dobio je više nepovoljnih ocena od glasova podrške. Njega je povoljno ocenilo 37 odsto građana, dok je 44 procenata kazalo da ima nepovoljno mišljenje o mitropolitu Mihailu.

Istraživanje je pokazalo da 45 odsto ispitanika veruje da Crna Gora ide pravim putem, a među njima je najviše pristalica vladajuće koalicije. S druge strane, da zemlja ide pogrešnim putem smatra 42 odsto ispitanika, među kojima je najviše simpatizera opozicije.

Istraživanje je rađeno od 21. do 23. januara na uzorku od 802 ispitanika.

Predsednik te organizacije Nedeljko Mitrović izjavio je da će tužba biti podneta nadležnom sudu u Beogradu, jer je Jovanović svojom izjavom "uvredio sve srpske žrtve iz Drugog svetskog i Odbrambeno-otadžbinskog rata".

Pored toga, Mitrović je pozvao Skupštinu Srbije da se javno ogradi i osudi ovu izjavu Jovanovića koja, kako navodi, vređa srpski narod na prostoru RS, budući da je LDP parlamentarna stranka u Srbiji.

Mitrović je podsetio da je na prostoru RS, ali i na mnogim drugim mestima tokom Drugog svetskog rata i rata u BiH devedesetih počinjen "strašan pogrom i genocid nad srpskim narodom, počev od Jasenovca, Jadovnog, Drakulića, Sijekovca, Broda, Kupresa, Sarajeva, Ozrena".

Zbog te izjave, Jovanoviću je juče upućena i kritika iz kabineta predsednika RS Milorada Dodika, uz ocenu da Jovanović "preko neistina o RS i njenom nastanku pokušava da pridobije svoje birače ili mentore".

Jovanović je, na sednici Glavnog odbora LDP-a u subotu, rekao da je Republika Srpska napravljena i na genocidu.

Presuda nije definitivna, a Nastase je već izjavio da će podneti žalbu na presudu.

Nastase je optužen da je 2004. kamuflirao fondove za predsedničke izbore organizovanjem jednog simpozijuma na kojem se učešće plaćalo od 125 do 300 evra i na kome je sakupljeno 1,6 miliona evra.

Nacionalna Direkcija za suzbijanje korupcije (DNA) je tada počela istragu protiv Nastasea i, posle dugih saslušanja, odlučila da predmet preda sudu.

U DNA i na sudskom procesu, tokom šest godina saslušano je 900 svedoka, a predmet sadrži 960 stranica, među kojima se ime Nastasea pominje na pet stranica.

Sam Nastase je izjavio da se nije bavio organizovanjem akcije za koju je okrivljen. Adrijan Nastase je tokom godina anketa i suđenja neprestano izjavljivao da se radi o političkom predmetu, na zahtev predsednika Baseskua.

Nastase i Basesku su 2004. ušli u drugi krug predsedničkih izbora, a sa vrlo malom razlikom pobedio je Basesku.

Nastase je večeras rekao da su protiv njega počele razne istrage kada je 2004. Trajan Basesku pobedio na izborima.

Nastase je naveo da je osoba koju treba držati daleko od politike jer je "nekomotan protivnik za Baseskua" i zbog toga ima veliku smelost da kritikuje Baseskua i DNA kao političku policiju. "Mnogo vremena sam to činio sam, sada ih ima mnogo više", naglasio je Nastase.

Adrijan Nastase je ostao član Socijaldemokratske partije čiji je predsednik bio u vreme dok je bio premijer, a posle se više nije kandidovao.

Nastase je profesor ustavnog prava, napisao je veliki broj stručnih knjiga, kolekcionar je umetničkih predmeta, čuvenih slika, starih knjiga i mapa.

Vojska je angažovana u čišćenju puteva i pomaganju zarobljenim građanima na pojedinim putevima. Zatvoreno je nekoliko stotina škola, dok su mnoga domaćinsta ostala bez struje.

Hiljade vozila zarobljeno je na putevima, a u velikom broju oblasti uvode se posebne mere bezbednosti. Nekoliko magistralnih puteva je zatvoreno.

Situacija u Bugarskoj, koja je prethodna dva dana bilo potpuno paralisana snegom, polako se popravlja.

Uprkos tome što je u nekim delovima zemlje bilo i minus 17 stepeni, padavine su oslabile, pa ekipe zadužene za čišćenje snega uspevaju da završe posao.

Samo na području opštine Banjite ostalo je na snazi vanredno stanje, a u drugim delovima zemlje stanje se polako normalizuje, kao i snabdevanje strujom.

U školama u kojima je obustavljena nastava od sutra će deca ponovo krenuti u školu.

"Insistiranjem na smišljenoj laži da je Republika Srpska nastala na genocidu, lider Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović pokušava da pripiše kolektivnu odgovornost celom narodu koji je samo branio pravo na život, na prostorima na kojima vekovima živi", saopšteno je iz kabineta predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.

"Ružno je što preko neistina o Republici Srpskoj i njenom nastanku Jovanović pokušava da  pridobije ili svoje birače ili mentore. Svejedno", ukazali su u Dodikovom kabinetu.

Prema pisanju beogradskih medija, Jovanović je rekao da je "tačno da je Republika Srpska nastala na genocidu".

"Tačno je - Republika Srpska je nastala na genocidu. Na srebreničkom genocidu. Na etničkom čišćenju nezabeleženom u Evropi posle Drugog svetskog rata", rekao je Jovanović.

Zahtev je iznela Nemačka, koja od Grčke traži da kontrolu nad svojom budžetskom politikom preda institucijama Evropske unije, pre nego što Atina dobije drugi paket pomoći za spasavanje.

Prema tom planu, jedan od komesara EU kojeg bi odredili ministri finansija evrozone, mogao bi da stavlja veto na odluke grčke vlade o budžetu.

"Ništa nećemo raditi što bi moglo da nas gurne u recesiju. Naprotiv, želimo privredni rast. Naredni dani će odlučiti kakva će biti naredna decenija i zato je svaka odluka izuzetno važna", kaže grčki ministar finansija Evangelos Vanizelos.

Vlada u Atini je zadovoljna što je deficit zemlje, računajući kamatu na dug, sa 24 milijarde evra pao na oko pet milijardi.

Vodeći ekonomisti okupljeni u Davosu kažu da je grčka kriza specifičan i izolovan slučaj u evrozoni i da ona može biti rešena putem kontrolisanog bankrota. Ne brine ih ostatak evrozone, jer ohrabruju mere koje se preduzimaju.

Ekonomista Robert Grinhil kaže da je evropska ekonomija na intenzivnoj nezi i da dobija infuziju. "Možda nema toliko optimizma, ali ohrabruje što su svi svesni da mora da se radi brzo i odlučno", kaže Grinhil.

Inače, u Grčkoj kažu da su blizu postizanja sporazuma sa privatnim kreditorima o prepolovljavanju privatnog duga Grčke.

Grčka mora da se dogovori sa privatnim kreditorima pre nego što otpočne pregovore sa svojim partnerima u EU o drugom paketu pomoći za spasavanje, vrednom oko 130 milijardi evra.

Nijaz Duraković je rođen u Stocu 1949. godine, gde je stekao osnovno i gimnazijsko obrazovanje.

Studije sociologije završio je 1971, magistrirao 1975, a doktorirao je 1979. godine. Objavio je 16 knjiga i više od 200 studija i istraživačkih radova.

Bio je predsednik Saveza komunista Bosne i Hercegovine, predsednik Socijaldemokratske partije BiH, član ratnog Predsedništva Republike BiH i član Predsedništva Socijaldemokratske unije BiH.

Duraković je bio redovni profesor na Fakultetu političkih nauka, na predmetima "Uporedni politički sistemi" i "Međunarodni odnosi".

Janša, koji se na čelu slovenačke vlade nalazio od 2004. do 2008. godine, imenovan je sa 51 glasom za i 39 protiv.

Ranije u govoru pred poslanicima, Janša je rekao da je ekonomska situacija u zemlji teška i da predviđanja za dalje nisu baš dobra.

Prema njegovim rečima potrebno je uraditi tri stvari u zemlji - oživeti slovenačku ekonomiju, otvoriti nova radna mesta i uštedeti u javnom sektoru.

Janša ima 15 dana da predloži sastav nove vlade, kojoj će glavni zadatak biti uvođenje ekonomskih reformi i, prema njegovim rečima, pokretanje ekonomskog rasta smanjivanjem poreza, manjim budžetskim troškovima kako bi se zemlja izborila sa sve većim deficitom.

Posle predlaganja sastav kabineta treba da odobri slovenački parlament, u kojem Janšina koalicija od pet stranaka ima solidnu većinu.

Pobednik vanrednih parlamentarnih izbora 4. decembra prošle godine bio je lider Pozitivne Slovenije Zoran Janković, koji je dobio 28 poslaničkih mesta, ali kao kandidat za mandatara nije uspeo da obezbedi 46 od ukupno 90 glasova u parlamentu.

Janša je bio jedini kandidat za mandatara, pošto predsednik države Danilo Tirk nije predložio novog kandidata.

Incident se desio sinoć oko 22 časa, odmah nakon rukometne utakmice Hrvatske i Srbije, koja se igrala u okviru Evropskog rukometnog prvenstva u Beogradu.

Četvorica za sada nepoznatih maskiranih lica ušli su u Klub i fizički nasrnuli na trojicu muškaraca koji su se nalazili u klubu. Muškarci su se fizički obračunali, a četvorica maskiranih napadača razbili su i deo inventara u klubu.

U incidentu nije bilo povređenih, a materijalna šteta procenjuje na oko 2.000 kuna (264 evra), saopštila je policija.

Doskorašnji predsednik i sadašnja predsednica gradskog veća srpske manjinske samouprave Miroslav Jovičić i Semina Lončar osudili su ovaj događaj.

Jovičić je osudio svaki vandalizam, "i onaj u Srbiji, i ovaj u Splitu". "Ovo što se sinoć kod nas dogodilo, bio je organizovan napad, a ne izolovani huliganski incident", rekao je Jovičić.

Lončar smatra da "sve ove tenzije koje se dešavaju imaju za cilj da destabilizuju vladu Zorana Milanovića".

"Želi se prikazati kao da nova hrvatska vlast nije u stanju da održi red u državi i da treba vratiti Tuđmana i ono što se dešavalo 90-ih", rekla je Lončarova.

Incidenti u Vukovaru

Nekoliko incidenata dogodilo se i u Vukovaru. Maskirani navijači su u lokalu "Tri ruže" napali veću grupu srpske omladine koja je slavila rođendan svog druga. Kako prenosi hrvatski portal "24 sata", desetak maskiranih navijača su porazbijali deo inventara, više prozora i vrata i teško oštetili četiri vozila parkirana ispred lokala.

"Deca nikog nisu provocirala, a u lokalu nije bilo televizora", rekao je Dušan Živković iz Vukovara, otac mladića koji je u petak veče slavio 18. rođendan u lokalu "Tri ruže".

Živković je rekao da je s omladinom, kojih je bilo četrdesetak, bilo i sedam starijih osoba, i da su oni pozvali policiju i zaštitili decu.

Portal "24 sata" navodi da su navijači, lica sakrivenih "Dinamovim" šalovima, preskočili zaključanu ogradu i kamenjem, ciglama i palicama porazbijali prozore i vrata.

"Na jedna su vrata navukli stoni fudbal da deca ne pobegnu, a na druga su upali s palicama. Izašao sam da vidim šta se dešava, udarili su me daskom i ugurali nazad. Iznenadili su se videvši da nas je mnogo pa su odustali od tuče. Razbili su poker-aparat i sve do čega su došli", rekao je Josip Malenica koji radi u kafiću.

Živković i Malenica smatraju da krivicu za taj incident snosi i gradonačelnik Željko Sabo, koji je organizovao gledanje meča na video-zidu i pozvao u Vukovar sve navijače vraćene s granice.

Mediji izveštavaju da je na licu mesta bio je i generalni konzul Srbije Živorad Simić, koji je kasnije otišao do zamenika gradonačelnika Vukovara Dejana Drakulića da ga obavesti o incidentu. Vlasnik oštećenog lokala "Tri ruže" najavio je tužbu protiv gradonačelnika Vukovara.

Osim napada navijača na lokal, u Vukovaru je nakon rukometne utakmice kamenovano sedište Samostalne demokratske srpske stranke, pri čemu su nastala manja oštećenja na fasadi.

Istorijskom času na Igmanu je prisustvovalo više stotina ljudi iz zemalja bivše Jugoslavije - Srbije, BiH i Hrvatske. Centralni događaj je održan na Velikom polju na Igmanu, gde je 1942. prošla Prva proleterska brigada u pokretu do istočne Bosne.

Premijer Kantona Sarajevo Fikret Musić položio je cveće na spomenik palim borcima i istakao da i današnji dan dokazuje da je tradicija Bosne i Hercegovine antifašistička.

Prvu proletersku brigadu su tada opkolile jake nemačke snage na Romaniji početkom 1942. godine. Odlučeno je da se krene u proboj obruča s namerom da se pored Sarajeva, preko Igmana, stigne do slobodne teritorije u istočnoj Bosni i grada Foče.

Marš preko Igmana je izveden u noći između 27. i 28. januara 1942. godine, po dubokom snegu i velikoj hladnoći, na temperaturi nižoj od minus 30 stepeni Celzijusa.

U fočanskoj bolnici je bez anestezije operisano oko četrdeset teško promrzlih boraca kojima su lekari morali da amputiraju smrznute delove tela.

O ovom maršu partizanskih boraca Prve proleterske udarne brigade, reditelj Zdravko Šotra je 1983. godine snimio film "Igmanski marš".

Beograđanku su spasile komšije, policajci i građani koje je alarmirala njena sestra.

Kako prenosi portal Vijesti, Beograđanka je krenula od svoje vikendice na Žabljaku u svakodnevnu šetnju, ali se nije vratila do večernjih sati, zbog čega je njena sestra alarmirala komšije i policiju.

Ubrzo zatim je krenula potraga. Više grupa je tražilo i dozivalo. Pola sata pre ponoći žena je primećena kod vojnog odmarališta.

"Ubrzo smo je izbavili iz visokih smetova snega, gde se videlo mnoštvo tragova njenog nastojanja da se besuspešno izbavi", rekao je jedan od meštana Žabljaka Dragan Karadžić.

Starijoj Beograđanki je ukazana pomoću u žabljačkoj zdravstvenoj stanici, gde je konstatovano da nema promrzlina, niti bilo kakvih povreda.

Njegov branilac Ante Nobilo potvrdio je za hrvatske medije da je protiv Boljkovca pokrenuta istraga i da je on juče ispitan u zagrebačkom tužilaštvu.

Posle spektakularnog hapšenja početkom novembra, 91-godišnji Boljkovac je sproveden u Zagreb i protvoren, ali je zbog lošeg zdravstvenog stanja ubrzo prebačen u zatvorsku bolnicu gde je proveo oko mesec dana, do odluke ustavnog suda.

Boljkovac se tereti da je kao jedan od šefova okružnog Odeljenja zaštite naroda (OZNA) nakon oslobođenja Duge Rese u maju 1945. po komandnoj odgovornosti za zatvaranje i streljanje 21 civila koji su bili optuženi za saradnju s ustašama.

Sumnja se i da je kao komesar Ozne u Karlovcu komandovao prvom brigadom Korpusa narodnog oslobođenja Jugoslavije (KNOJ) koja je uhapsila i streljala desetak civila saradnika ustaškog pokreta.

Boljkovac je tvrdio da ne zna te ljude ni okolnosti pod kojima se taj zločin desio jer tada nije radio u okružnoj, već u sreskoj Ozni koja nije komandovala jedinicama KNOJ-a.

Boljkovčevo hapšenje u medijima se tumačilo kao pokušaj bivšeg ministra unutrašnjih poslova Tomislava Karamarka da prikupi političke poene i glasove desnice pokazivanjem da se pokreću procesi protiv bivših partizana.

Zbog borbe za tekovine antifašizma, Boljkovac je zajedno s narodnim herojem Radom Bulatom dobio i nagradu Srpskog narodnog vijeća. Boljkovac, istaknuti partizanski rukovodilac, bio je u vlasti do "hrvatskog proleća" 1971. godine kad je smenjen.

Jedan je od osnivača HDZ-a i prvi ministar unutrašnjih poslova, ali je otišao u leto 1991. nakon ubistva šefa osiječke policije Josipa Rajhl Kira koji se, ako i Boljkovac, zalagao za mirno rešenje sukoba.

Kavarić je podgoričkoj televiziji Vijesti kazao da postoji rizik aktiviranja ukupnih garancija države izdatih KAP-u što bi, kako je istakao, "dovelo do finansijskog kolapsa sistema".

"Sada je realno da će država morati da preuzme dug kod Dojče banke", kazao je crnogorski ministar ekonomije naglašavajući da bi po automatizmu naplatu svog duga u iznosu od 109 miliona evra mogla da traže i preostala dva kreditora. Obaveze KAP-a prema Dojče banci dospevaju u februaru. 

Kavarić je kazao da bi aktiviranje ukupnih garancija države datih KAP-u, vrednih 131 milion evra, izazvalo finansijski kolaps sistema i nateralo vladu na dodatna zaduženja jer tog novca nema u budžetu i depozitima.

KAP-om gazduju Vlada Crne Gore i kompanija koju kontroliše ruski milijarder Oleg Deripaska. Vlada i Centralnoevropska aluminijumska kompanija (CEAC) imaju po trećinu vlasništva u fabrici aluminijuma.

Ranije je iz vlade objašnjeno da su joj prioriteti u slučaju KAP-a pregovori s kreditorima o odlaganju obaveza i pregovori sa strateškim partnerom o preuzimanju dela ili ukupnih dugova države.

Ugovor sa tri banke je takav da ako jedan kreditor aktivira garanciju, to po automatizmu znači da naplatu svog duga mogu tražiti i preostala dva kreditora.

Obaveze prema Dojče banci od 22 miliona evra dospevaju u februaru, u aprilu prema mađarskoj OTP banci, a prema glavnom kreditoru, ruskoj VTB banci, 2014. godine.

Crnogorski javni dug udsvostručen je u poslednje dve godine i za ovu godinu projektivan je na oko 47 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Aktiviranje državnih garancija uticalo bi na povećanje javnog duga države.

"Pronađen je i snajper sa kojim Jašarević pozira u svojoj oproštajnoj poruci i on pripada Munibu Ahmedspahiću. Trenutno smo u potrazi za drugim DVD-om na kojem je video-poruka. Dosta smo materijala zaplenili i za njegovu analizu biće potrebno vreme", rekao je tužilac Čampara, a prenose banjalučke Nezavisne novine.

On je rekao i da se od američkog Federalnog istražnog biroa očekuju dokazi o uviđaju izvršenom u krugu američke ambasade u Sarajevu, krajem oktobra prošle godine.

Prilikom pucanja na američku ambasadu u Sarajevu Jašarević je ranio pripadnika Direkcije za koordinaciju policijskih tela Mirsada Velića, koji je radio u spoljnom obezbeđenju ambasade.

Tužilaštvo BiH juče je tražilo produženje pritvora za Jašarevića, koga tereti za teroristički napad na ambasadu SAD, odnosno krivično delo terorizam.

Tužilac Čampara je na današnjem ročištu od Suda BiH zatražio produženje pritvora za Jašarevićeve pomagače Ahmedspahića i Fojnicu za još tri meseca.

Za pomagača Dinu Pečenkovića predloženo je da bude pušten iz pritvora, uz određene mere zabrane.

Jašarević i Ahmedspahić nisu hteli da ustanu prilikom obraćanja u sudu, pa ih je sudija Goran Radević isterao iz sudnice.

"Alah će vas poraziti. Ovo je izmišljeno suđenje. Zašto da ustajem. Vi imate dve opcije, ili da se iskreno pokajete, ili će vas Alah kazniti kad se najmanje nadate", vikao je iz sveg glasa Jašarević dok ga sudski policajci izvodili iz sudnice.

Ahmedspahić je bio još radikalniji i glasno je "prizivao smrt" članova Sudskog veća.

"Ovo je smešno. Kome da ustajem. Neka vas Alah ubije sve. I tebe, i tu ženu pored tebe i tog levo. Alahu, ubij ih", vikao je Ahmedspahić obraćajući se sudiji i Sudskom veću.

Sudija Radević je rekao da je kao čovek i sudija zaprepašćen "bezobrazlukom i ponašanjem" optuženih.

U policijskoj akciji u Gornjoj Maoči uhapšeni su vođa najveće vehabijske zajednice u BiH Nusret Imamović, njegov brat Eldin i Jasmin Mustajbašić nad kojima je juče izvršena kriminalistička obrada i, kako je potvrđeno iz Tužilaštva BiH, oni neće biti zadržani u pritvoru.

RTL, koji je ogorčen prethodnom odlukom regulatornog tela te zemlje, ne isključuje mogućnost da ubuduće istu stvar uradi sa izjavama svojih reprezentativaca Edurarda da Silve koji je rođen u Brazilu, i Josipa Šimunića koji je rođen u Australiji. 

Agencija za elektronske medije, čiji je Veće integralni deo, upozorila je RTL da ne emituje film "Žikina dinastija", jer nema prevoda na hrvatski jezik, tvrdeći da se jedan gledalac žalio na taj film. 

RTL je uzvratio zahtevom da svi članovi Veća, na čelu s predsednikom Zdenkom Ljevakom, podnesu ostavku.

"Ostavku bi trebali podneti zbog nepoštovanja zakona koga bi trebali provoditi, nestručnosti, pristranosti i donošenja štetnih i protivzakonitih odluka", navodi se u izjavi. RTL TV podseća da su brojni srpski filmovi bili prikazivani i na RTL-u i na drugim TV stanicama, ali bez regovanja Veća.

"Navedeno očigledno ukazuje na diskriminatorno postupanje prema RTL-u, jer nikad do sad Vijeće od ni jednog vlasnika TV stanice nije tražilo emitovanje s prevodom. Vijeće se sa svoje strane brani tezom da niko nije prigovarao na jezik u drugim filmovima", navodi se u saopštenju hrvatske TV stanice.

U raspravu u hrvatskoj javnosti o tome da li treba srpske filmove prevoditi na hrvatski uključio se i Hrvatski audiovizuelni centar (HAVC) koji je poručio da filmove na jezicima nacionalnih manjina ne treba prevoditi.

"U Zakonu o audiovizualnim delatnostima ovo pitanje je jasno uređeno: filmovi na stranim jezicima se objavljuju prevedeni. Međutim, filmovi na jezicima nacionalnih manjina su zakonom izuzeti, te se ne moraju prevoditi", ističe HAVC povodom nedavnog upozorenja televiziji RTL da mora prevoditi filmove na srpskom.

Filmski režiser i direktor Zagreb filma Vinko Brešan kaže da prevođenje na hrvatski jezik nije političko pitanje nego pitanje zdrave pameti.

"Kada bismo sada sakupili sve ljude koji su gledali bilo koji srpski film na televiziji u Hrvatskoj i postavili im pitanje - da li razumete sve, garantujemo sto posto da bi svi rekli da razumeju", kaže Brešan.

Šefica Kancelarije za vezu Grčke u Skoplju Aleksandra Papadopulu, u noti koju je uputila makedonskom ministarstvu spoljnih poslova, protestovala je "zbog činjenice da se različitim postupcima konstantno doprinosi političkom krivljenju istorijske stvarnosti, koje se okreće protiv Grčke i ostalih susednih zemalja".

Atina je upozorila Skoplje da su takvi postupci opasni i da predstavljaju pretnju za stabilnost u regionu Balkana, koji je u prošlosti već platio visoku cenu za nacionalizam, navodi se u protestnoj noti.

Grčka je pozvala Makedoniju da "ispravi propuste načinjene oko podizanja sporne kapije".

"Kapija Makedonija", koja predstavlja istoriju te zemlje, otvorena je 6. januara, uz prisustvo najviših makedonskih zvaničnika.

Nalik Trijumfalnoj kapiji u Parizu, "Kapija Makedonija" na trgu Pela visoka je 21 metar, a na njenim stranama su reljefi s motivima iz istorije, kulture i običaja od najstarijih antičkih vremena do danas.

Prema rečima autorke Valentina Stevanovske, na reljefu na strani okrenutoj prema Sobranju prikazane su antičke makedonske falange, vizantijski car Justinijan, car Samuilo, Marko Kraljević, Karpoš, Ilindenski ustanak, Antifašistički pokret, egzodus Makedonaca iz Egejske Makedonije u Grčkoj 1948. godine i proglašenje nezavisnosti 1991. godine.

Kapija je koštala 4,4 miliona evra kao deo šireg projekta izgradnje sličnih zdanja u glavnom gradu za ukupno 200 miliona evra do 2014. godine.

Atina i Skoplje su u višegodišnjem sporu zbog zvaničnog imena Makedonije, jer Grčka insistira da se naziv "Makedonija" odnosi na istoimeni severni grčki region.

Epicentar potresa bio je između ostrva Santorini i Krit, 245 kilometara južno od Atine, naveo je Institut za geodinamiku u Atini.

Grčka spada među seizmički najaktivnije oblasti, podsetio je AP.

Tu južnu evropsku državu godišnje pogodi nekoliko stotina zemljotresa.

U potresu 1999. godine kod Atine poginulo je 143 ljudi.

Za izmene zakona glasalo je 80 poslanika, dok ih je 12 bilo uzdržano iz redova HDZ-a.

Izmenama se prekida dosadašnja praksa prema kojoj su poslanici sa 40 godina ukupnog radnog staža mogli ostvarivati i 17.000 kuna (2.251 evra) penzije, već će najviša penzija za njih iznositi 8.872 kune (1.175 evra), pod uslovom da imaju ukupno 40 godina radnog staža.

Za izmene je glasao i poslanik Istarskog demokratskog sabora Damir Kajin koji je jedini iz vladajuće koalicije nedavno jednodnevnim odlaskom u penziju aktivirao privilegovanu penziju.

Pravo na penziju poslanici, sudije Ustavnog suda i glavni državni revizor ubuduće će ostvarivati kao i ostali građani, po Zakonu o penzionom osiguranju.

Prema najavama, uskoro bi trebalo da se odlučuje i o ukidanju privilegovane penzije za predsednika države.

Predsednik Ivo Josipović rekao je za Novu TV da je on prvi dao inicijativu da mu se u tom smislu smanje privilegije.

Sabor je većinom glasova - 75 za, 17 protiv i dva uzdržana, usvojio i izmene zakona o sprečavanju sukoba interesa, prema kojima će vlada u preduzećima u kojima država ili jedinice lokalne samouprave imaju vlasništvo moći bez javnog konkursa da predlažu članove upravnih organa i nadzornih odbora.

Druga statusna konferencija u žalbenom postupku Gotovine i Markača, koji su u prvostepenom postupku 15. aprila prošle godine osuđeni na 24, odnosno 18 godina zatvora, trajala je kratko, tek koliko da ih Meron upita za njihovo fizičko i psihičko stanje, kako izveštavaju hrvatski elektronski mediji.

Gotovina je kratko rekao da je u redu, dok je Markač izjavio da njegovo zdravstveno stanje nije dobro, ali da zdravstvene službe u pritvorskoj jedinici preduzimaju adekvatne mere da ga poboljšaju.

Meron je izjavio da je Gotovinina odbrana 4. novembra 2011. zatražila uvođenje novih dokaza i da su podneta još dva zahteva za dodelu statusa prijatelja suda, o čemu će, kako je rekao, odlučiti u dogledno vreme.

Gotovinina odbrana je zatražila da se u žalbenom delu postupka uvede 25 novih dokaza, među kojima su i zapisnici sednica Vrhovnog saveta odbrane koje su se održavale u Beogradu za vreme "Oluje", američka diplomatska beleška objavljena na Vikiliksu i ekspertni izveštaji američkih oficira.

Ti dokazi su u vezi sa okolnostima odlaska srpskih civila pre, za vreme i nakon "Oluje", karakterom artiljerijskih napada Hrvatske vojske u "Oluji" i Gotovininih ovlašćenja u vezi s javnim nastupima.

Markačev advokat Goran Mikuličić je Meronovu najavu ocenio kao dobru vest jer se govorilo da bi postupak trebalo da počne na jesen.

Ovo ubrzanje znači da bi konačna presuda u ovom predmetu mogla biti doneta do kraja ove godine ili u prvoj polovini 2013. godine, što je pomak od godinu dana, jer se ranije pominjala i 2014. kao godina za donošenje konačne presude.

Mikuličić i Gotovinini advokati Luka Mišetić i Greh Kiho ocenili su zahtev grupe 12 zapadnih pravnih i vojnih stručnjaka, koji su zatražili da se preispitaju i odbace zaključci prvostepene presude o nezakonitim artilerijskim napadima za vreme "Oluje" korektnim i stručnim aktom.

Internet portal Sarajevo-x navodi da je uhapšen i Imamovićev brat Eldin, kao i Jasmin Mustajbašić.

Nusret Imamović već godinama slovi za lidera selafija u Gornjoj Maoči i šire. Jedan period proveo je u Beču gde je smatran jednim od najbližih saradnika Muhameda Porče.

Vehabije iz Gornje Maoče važe za najradikalnije među bosanskim vehabijama. Tokom poslednjih desetak godina, radikalni islamisti iz tog mesta bili su hapšeni zbog mnoštva navodnih pokušaja terorističkih napada, uključujući podmetanje eksploziva na ruti kojom je svojevremeno trebalo da prođe američki predsednik Bil Klinton.

Hrvatska i italijanska policija osujetile su njihov pokušaj da postave bombe tokom sahrane pape Jovana Pavla Drugog. 

Tokom prepodneva u Gornjoj Maoči je pretreseno više lokacija po nalogu tužioca Posebnog odeljenja za organizovani kriminal, privredni kriminal i korupciju Tužilaštva BiH.

Kako je potvrđeno u Tužilaštvu, aktivnosti su sprovedene radi prikupljanja dokaza u predmetu koji se vodi protiv Mevlida Jašarevića osumnjičenog za teroristički napad na Ambasadu SAD u Sarajevu.

Mevlid Jašarević je 28. oktobra prošle godine pucao iz automatske puške na zgradu Ambasade SAD u Sarajevu.

Nakon polusatne drame, Jašarević je ranjen u nogu, posle čega je uhapšen i smešten u pritvorsku jedinicu Suda BiH. Optužen je za krivično delo terorizma.

Sud je osudio Iva Gojnića na dve godine zatvora, Špira Lučića i Bora Gligića na po tri godine, a Iva Menzalina na četiri godine zatvora, dok su Mladen Govedarica i Zlatko Tarle oslobođeni optužbe za zločin protiv ratnih zarobljenika.

U obrazloženju presude navodi se da su Tarle i Govedarica oslobođeni usled nedostatka dokaza.

Četvorica osuđenih bivših pripadnika JNA terete se da su od 3. oktobra 1991. do 21. januara 1992. godine u Morinju kršili pravila međunarodnog prava o postupanju sa ratnim zarobljenicima, kao i članove Ženevske konvencije o zaštiti građanskih lica tokom rata.

Sva šestorica optuženih pripadnika aktivnog i rezervnog sastava bivše JNA su u ponovljenom postupku koji je počeo u aprilu 2011. godine, negirali da su mučili, tukli i zlostavljali zarobljenike u nekadašnjem sabirnom centru u Morinju.

Prvostepenom presudom, 15. maja 2010. godine, oni su bili osuđeni na ukupno 16 i po godina zatvora, ali je Apelacioni sud Crne Gore ukinuo tu presudu.

Novom presudom zatvorske kazne su smanjene Gojniću i Lučiću za po šest meseci.

Pravosnažnom presudom Državnog suda Vuković je proglašen krivim zbog učešća u pogubljenju više od 1.000 zarobljenih muškaraca u Zemljoradničkoj zadruzi u Kravici. Tomić je istom presudom oslobođen zbog nedostatka dokaza.

Vukoviću je Apelaciono veće produžilo pritvor, dok je Tomić pušten na slobodu.

Prvostepenom presudom Suda BiH iz aprila 2010. godine Vuković i Tomić osuđeni su na po 31 godinu zatvora zbog učešća u ubistvu oko 1.000 zarobljenih muškaraca bošnjačke nacionalnosti u Zemljoradničkoj zadruzi u Kravici 13. jula 1995. godine.

Na drugostepenu presudu Suda BiH ne postoji mogućnost žalbe.

"Državne institucije kao što su Tužilaštvo i Sud BiH moraju imati podršku svih organa vlasti, i finansijsku podršku da bi mogli da izvršavaju svoje nadležnosti", istakao je Incko nakon razgovora s predsednicom Suda BiH Medžidom Kreso i šeficom Posebnog odeljenja za ratne zločine Tužilaštva BiH Vesnom Budimir.

Incko je rekao da nema nikakve dileme u pogledu ustavnosti Zakona o Sudu BiH i naglasio da je ona već u dva navrata potvrđena odlukama Ustavnog suda BiH, kojima je, istovremeno, potvrđen status Suda i Tužilaštva BiH kao ustavnih kategorija.

"Smatram da podršku ovim institucijama treba da daju svi građani, pošto bez vladavine prava nema ni države", rekao je Incko.

Incko smatra da ove dve pravosudne institucije dobro obavljaju svoj posao i dodao da oni odgovorno i nezavisno rade. Incko je podsetio na teškoće koje se ogledaju u kompleksnosti i velikom broju sllučajeva, kao i potrebnom za saslušanjem velikog broja svedoka.

Visoki predstavnik je istovremeno ocenio da je potpuno neopravdano kritikovati Sud BiH, s obzirom na to da neki slučajevi uopšte nisu ni došli do ovog suda, ne želevši da komentariše pozive za ukidanje dveju državnih institucija.

Koalicija će u sredu za mandatara nove vlade predložiti parlamentu predsednika Slovenske demokratske stranke Janeza Janšu.

Konferenciju za novinare najavio je i predsednik Danilo Tirk, koji će javnosti objaviti i predlog za mandatara.

Nakon što je propao Tirkov predlog da za mandatara predloži međunarodno priznatog ekonomistu i finansijskog stručnjaka Marka Voljča, predsednik bi ponovo mogao da predloži predsednika Pozitivne Slovenije, pojedinačno pobednika nedavno održanih prevremenih parlamentarnih izbora Zorana Jankovića.

Prema parlamentarnoj proceduri, na sednici na kojoj bude biran mandatar poslanici prvo glasaju o predlogu predsednika države i ako on ne bude prihvaćen, o predlogu stranaka.

EU je već pokrenula pravnu proceduru protiv Mađarske zbog kršenja nezavisnosti centralne banke, ali i zbog nepoštovanja tajnosti podataka.

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo izjavio je nakon susreta sa Orbanom, da se zakoni Evropske unije moraju poštovati. "Pojasnio sam premijeru Orbanu šta treba preduzeti da bi se odgovorilo na zabrinutost Komisije u odnosu na pravna pitanja", rekao je Barozo.

On je podsetio da je Komisija 17. januara zatražila od Budimpešte odgovore na niz pitanja u vezi sa kontroverznim zakonima o Centralnoj banci, zaštiti podataka i penzionisanju sudija i tužilaca.

Premijer Mađarske Viktor Orban ističe da vlada želi da građani prihvate ekonomski i socijalni program. "Ono što se radi je pokušaj da ih ujedinimo a ne da ih delimo", dodaje Orban.

Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc je posle razgovora sa Orbanom u Briselu kritikovao zakonske promene u Mađarskoj insistirajući na tome da su one neprihvatljive.

Kritičari u EU tvrde da izmenjenim ustavom i usvojenim zakonima premijer Orban gura Mađarsku u autoritarnu vladavinu.

Sankcije zbog deficita

Istovremeno, Evropska unija je Mađarskoj zapretila finansijskim sankcijama zbog ogromnog budžetskog deficita.

Ministri finansija EU potvrdili su izveštaj Evropske komisije, koja je predložila da Budimpešta bude kažnjena zbog neuspeha da ograniči budžetski deficit, preneo je AFP.

Danska ministraka ekonomije Margaret Vestager, čija zemlja trenutno predsedava Unijom, kaže da Mađarska kao članica Unije nije uradila ono što je bilo potrebno. "Na nama je da je vratimo na pravi put, da bi završila posao", napomenula je Vestagerova.

Analitičari kažu da je reč je o velikom udarcu premijeru Viktoru Orbanu, u trenutku kada njegova zemlja koja je na ivici bankrota, nastoji da dobije između 15 i 20 milijardi evra pozajmice od međunarodnih kreditora.

Evropski komesar za ekonomiju Oli Ren rekao je Mađarska mora da vodi pametnu fiskalnu politiku i poštuje evropska pravila da bi dobila tu pomoć.

"Na osnovu do sada utvrđenih činjenica i prikupljenih podataka, kao i ranije ispitanih svedoka u predmetima ratnih zločina na tom području, nije utvrđeno postojanje osnove za sumnju o krivičnoj odgovornosti Stanimirovića u navedenim događajima", navodi se u saopštenju tog tužilaštva.

Tužilaštvo je na svojoj internet stranici objavilo da je "povodom medijskih tvrdnji i javnih istupanja pojedinih lica da se ispita ratna uloga predsednika SDSS-a Vojislava Stanimirovića, a naročito prilikom zlostavljanja civilnih lica u magacinu 'Veleprometa' u Vukovaru, preduzelo radnje u cilju utvrđivanja njegove eventualne krivično-pravne odgovornosti".

Pored obavljenog informativnog razgovora sa Stanimirovićem, izvršene su i druge radnje, a analizom prikupljenih podataka, dokumenata i dokaza, tužilaštvo nije našlo osnovu za dalji postupak, navelo je osiječko Županijsko tužilaštvo.

Tužilaštvo ističe da u vezi sa silovanjem žena tokom rata i dalje sprovodi dokazne radnje da bi se utvrdilo ko su počinioci tih krivičnih dela i njihovog procesuiranja, a da će o odluci javnost biti pravovremeno informisana.

Stanimirović ima osnova da Ružicu Erdelji tuži zbog klevete, što je i najavio kad je samoinicijativno, dan pošto je verbalno napadnut u hrvatskom Saboru, otišao u državno tužilaštvo u Zagrebu i odbacio njene optužbe.

Ružica Erdelji, navodna žrtva silovanja u Vukovaru, u brojnim medijima je tvrdila da su jednog dana Stanimirović, tadašnji gradonačelnik Vukovara Slavko Dokmanović i šef SAO Istočne slavonije Goran Hadžić došli u krug kasarne gde su ona i druge žene bile zatvorene.

"Pljuvali su nas i govorili da je ovo sveto srpsko tlo. Plakale smo i ćutale", rekla je Ružica Erdelji hrvatskim medijima.

Zbog tog iskaza prošle sedmice poslanik Hrvatskog demokratskog sabora Slavonije i Baranje tražio je od Sabora i vlade da tužilaštvu narede ispitivanje Stanimirovićeve uloge u ratu.

Zato su grčki poreznici, posle dugo godina zatvaranja očiju, počeli da rade svoj posao. Objavili su svojevrsnu "listu srama" sa imenima više od 4.000 pojedinaca koji zajedno duguju oko 15 milijardi evra.

Poznate ličnosti, ugledni poslovni ljudi, bivši sportisti... Ne, to nije izveštaj sa nekog mondenskog događaja, nego "lista srama" grčkih poreskih neplatiša. Svako od njih duguje državnoj kasi bar 150.000 evra.

Najveći dužnik je knjigovođa iz Soluna Nikos Kasimatis koji je nagomilao gotovo milion evra duga. Kasimatis je inače u zatvoru zbog izdavanja lažnih računa. Prema evidenciji poreske uprave porez uredno plaćaju samo radnici i penzioneri.

Neki građani misle da je objavljivanje liste došlo sa zakašnjenjem i da je korupcija toliko duboka da će svako od njih naći nekog političara da ga spase.

Lista je dugo najavljivana i sastavljena je još prošlog novembra, ali je Ministarstvo finansija moralo, pre objavljivanja, da dobije dozvolu agencije za zaštitu podataka.

Prošlog septembra je objavljena i lista sa više od 6.000 kompanija i organizacija koje duguju više od 30 milijardi evra. Vladi u Atini je rešavanje problema izbegavanja poreza prioritet, ali priznaje da ne očekuje da će uspeti da naplati ceo poreski dug.

"Neki dugovi proizilaze iz zakona za koji je objavljeno da će biti ukinut, ali je još na snazi, kao i iz manjkavosti mehanizma za razrezivanje poreza. Na listi ima i mnogo starih osoba, kao i stranaca kojima će sigurno biti teško ući u trag", kaže Panajotis Pantelis, poreski konsultant.

Grčka vlada vodi kampanju da među stanovnicima stvori, kako kaže, poresku svest. Za početak, treba da navikne Grke da uzimaju fiskalne račune.

Kako je rečeno, odluka o obustavljanju istrage doneta je zbog nedostatka dokaza, a ne zbog "kompenzacije za obustavljanje istrage u slučaju Dobrovoljačke ulice", legitimna je i doneta je u saradnji sa Haškim tribunalom, rečeno je u Tužilaštvu.

Odluka o obustavljanju istrage u slučaju pomagača Radovanu Karadžiću doneta je pre odluke o obustavljanju istrage u predmetu "Dobrovoljačka", jer rezultati istrage nisu pokazali da je neka od ovih 58 osoba učestvovala u finansijskoj pomoći Radovanu Karadžiću, tokom njegovog skrivanja, tvrde u Tužilaštvu.

Dnevni avaz u Tužilaštvu BiH nije dobio podatke o identitetu osoba protiv kojih je vođena istraga, ali se sa pomaganjem u skrivanju Karadžića povezivao niz osoba, navodi list, poput bivšeg čelnika obaveštajne službe RS Ljubana Ećima, Tomislava Kovača i Dragana Kijca, Karadžićeve porodice i većeg broja visokih zvničnika RS.

Regionalni sud u Asenovgradu proglasio je Raškova (69), poznatijeg kao Car Kiro, krivim za izrečene pretnje dvojici bugarskih državljana u Katunici, pošto je 19-godišnji Bugarin poginuo u saobraćajnoj nesreći koji su izazvao Raškov rođak.

"Raškov je osuđen kasno sinoć na tri godine i šest meseci zatvora za izrečene pretnje smrću upućene dvema osobama", rekao je predsednik suda Ivan Krivačev.

Jedan od Raškovih advokata najavio je da će uložiti žalbu na tu presudu, prenela je agencija Rojters.

Bugarska policija uhapsila 27. septembra prošle godine Cara Kiru i 168 demonstranata, koji su narušavali javni red i mir na protestima organizovanim širom zemlje, u znak podrške žiteljima plovdivskog sela Katunica.

Nemiri su izbili posle pogibije mladića koga je pregazio minibus u kome se nalazila porodica Cara Kire.

Za ulazak u evropsku porodicu glasalo je dve trećine izašlih birača, najviše "za" bilo je u Međumurskoj, a najmanje u Dalmatinskoj i Dubrovačkoj županiji.

Mala izlaznost birača, tek 44 odsto, međutim, nije umanjila slavlje u Saboru. 

I evrofili i evroskeptici slažu se da ima mnogo mrtvih duša u biračkom spisku, Hrvatska ima više glasača nego stanovnika, pa bi, kada se sve sabere i oduzme, kažu, izlaznost bila veća od 50 odsto. Međutim, opet neočekivano slaba za uverljiviju legitimnost referenduma.

Profesor Branko Caratan sa Fakulteta političkih nauka u Zagrebu kaže da je situacija u Evropskoj uniji, kriza u evrozoni, kao i blizina parlametranih izbora uticala na malu izlaznost. 

"Ja bih rekao da je neartikulisana kampanja same vlade i zagovornika a i ono što su protivnici ulaska Hrvatske u EU postigli u zadnjim nedeljama pred referendum, dovela do toga da oni koji su se dvoumili, radije ostali kod kuće", rekao je Nenad Zakošek, dekan Fakulteta političkih nauka iz Zagreba. 

Hoće li evropsko tržište progutati Hrvatsku, ili će baš ono biti jedna od njenih prednosti? Da li će Hrvatska, poput Rumunije, privući veliki novac iz evropskih fondova? Koliko sve to, i još mnogo toga, zavisi od Zagreba, a koliko od Brisela?

"Sve zavisi isključivo od Hrvatske, Evropska unija je samo šansa koja se pruža", istakao je Branko Caratan i sve to uporedio sa igranjem u seoskoj i nemačkoj ligi. 

"Oni koji igraju u nemačkoj ligi moraju mnogo da trče i da budu dobri, a onaj koji igra u seoskoj ligi ne mora da trenira svaki dan", rekao je Caratan.

Hrvatsku čekaju veliki ekonomski rezovi, pre svega, smanjenje deficita. Da li je bliža poljskom ili grčkom scenariju?

"Mislim da smo mi daleko od grčkog sindroma i da imamo puno rezerve koje ćemo iskoristiti za stabilizaciju stanja i da će u naredne dve godine dogoditi bitne promene", rekao je hrvatski ministar regionalnog razvoja i fondova EU Branko Grčić.

Da je gotovo sa zapošljavanjem preko veze i kupovinom diploma, odnosno podmićivanjem svake vrste, neka su od prvih reagovanja na forumima građana nove članice evropske porodice.

Dodik je naveo da će predstavnici Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) i Srpske demokratske stranke (SDS) u narednih tri do pet dana uputiti parlamentu BiH predlog zakona kojim se ukidaju Sud i Tužilaštvo BiH.

"Videćemo kako će se to razvijati, mi ćemo i u okviru strukturalnog dijaloga i pravosuđa pokušati da realizujemo našu zamisao kroz parlament BiH", rekao je Dodik prilikom posete festivalu "Kustendorf" na Mokroj Gori.

Predsednik RS je ocenio da je Tužilaštvo BiH neustavno formirano, zakonom visokog predstavnika.

Kako je rekao, visoki predstavnik nije imao prava da nameće zakone, a svojim postupcima "proizveo je neke stvari koje tamo postoje, a koje ne mogu da budu održive, i koje ćemo mi uvek biti osporavati", naglasio je Dodik.

Milorad Dodik je podsetio da je u Ustavnom sudu BiH devet sudija, od čega dva Bošnjaka, dva Hrvata, dva Srbina i tri stranca. Govoreći o predstojećim izborima u Srbiji, Dodik je rekao da mu je bitno da Srbija ima demokratske izbore i da oni imaju potpuni legitimitet.

"Imali smo intenzivnu saradnju sa Koštunicom, sada sarađujemo sa Demokratskom strankom. Moja partija i DS imaju zajedničke aktivnosti i bliske su programski", rekao je Dodik.

Janša je sinoć rekao novinarima da je tekst koalicionog sporazuma usaglašen sa još četiri partije koje drže 50 od mogućih 90 poslaničkih mesta.

Koalicija desnog centra Janeza Janše je na sinoć završenom sastanku podelila ministarske funkcije, a predlog za mandatara nove vlade Janeza Janše sa potpisima svih svojih poslanika u sredu će uputiti parlamentu.

Koalicija je postigla saglasnost o vladi od jedanaest ministarstava.

Sporazum je objavljen 10 dana nakon što je parlament odbio da Zorana Jankovića, bivšeg gradonačelnika Ljubljane, prihvati za premijera Slovenije.

U isto vreme, u anketi koju obavljuje današnje Delo na pitanje ko bi bio bolji mandatar, predsednik Pozitivne Slovenije Zoran Janković ili predsednik Slovenske demokratske stranke Janez Janša, više od polovine anketiranih izjasnilo za Zorana Jankovića.

Oko 63 odsto ispitanih smatra da je loše što parlament nije odlučio da mandatar bude Zoran Janković, predsednik Pozitivne Slovenije koja je na izborima 4. decembra ovojila najviše mandata u parlamentu.

Posle Jankovićevog neuspeha u prvom krugu, predsednik države Danilo Tirk predložio je strankama da razmisle o bankaru Marku Voljču kao mogućem mandataru, ali je većina stranaka reagovala negativno na tu ideju.

Predsednik Danilo Tirk do srede može ponovo predložiti Jankovića za mandatara, može predložiti neko novo ime ili se uzdržati od predloga, a kandidata za mandatara mogu predložiti i političke stranke.

Prednost pozicije predsednika države u procesu imenovanja mandatara jeste u tome da se, u slučaju da ima više kandidata u drugom krugu, prvo glasa o njegovom predlogu.

Na decembarskim izborima SDP je osvojio 26 mesta u parlamentu, dok je Jankovićeva stranka levog centra Pozitivna Slovenija osvojila 28 poslaničkih mandata.

U slučaju da parlament ne uspe da postavi novog premijera do kraja meseca, predsednik može da raspusti parlament i raspiše nove izbore.

Janšina partija desnog centra Slovenačka demokratska partija (SDP) poslednji put je bila na vlasti od 2004. do 2008. godine.

"Congratulations to Croatia for voting to join the EU", napisano je na Tviter profilu crnogorske vlade.

Sat kasnije hrvatska vlada je odgovorila na engleskom: "Hvala vam, možete računati na našu podršku i pomoć tokom pregovora s EU. Pozdrav Crnoj Gori" (Thank you, you can count on our support and help during the negotiations with the EU. Greetings to Montenegro!)

Vlade Crne Gore je naknadno objasnila da je njen Tviter profil na engleskom i da bi ove godine trebalo da bude pokrenuta stranica i na crnogorskom jeziku.

Na jučerašnjem referendumu je 1,3 miliona ili oko 66 hrvatskih državljana glasalo za ulazak zemlje u Evropsku uniju.

"Nemoguće je biti indiferentan u trenutku kada je rumunski narod duboko nezadovoljan", istaknuto je u saopštenju Rumunske paravoslavne crkve, prenose novinske agencije.

U Rumuniji, 90 odsto građana su pravoslavci i crkva uživa veliki ugled i uticaj u društvu. Međutim, crkva se po pravilu drži po strani, tako da ovaj nesvakidašnji potez potvrđuje da se zemlja suočava sa velikim izazovima.

Građani već deset dana protestuju i traže ukidanje mera štednje i odlazak predsednika Trajana Baseskua i vlade.

Oglasio se i bivši kralj Rumunije Mihael koji apeluje da se nađe izlaz iz sadašnje krize. "Političari treba da odgovore na legitimnu zabrinutost rumunskog naroda", ističe se u njegovom saopštenju.

Inače, protesti u Rumuniji nisu masovni kao u Grčkoj, Italiji ili Francuskoj, ali su najveći u poslednjoj deceniji.

Neposredan povod za sadašnji izliv nezadovoljstva, koji je počeo 12. januara, bila je smena jednog zvaničnika iz ministarstva zdravlja, koji se usprotivio privatizaciji u toj oblasti. Građani su ga podržali, jer strahuju od novih nameta na plate i penzije.

Uzroci sadašnje krize, međutim, mnogo su dublji i građani poručuju da više ne mogu da nose teret štednje i stabilizacije, dok milioni odlaze u privatne ruke zbog kriminala i korupcije.

Vlada je, da bi ublažila deficit u budžetu, sredinom 2010. godine smanjila plate u javnom sektoru za 25 odsto, "zaledila" penzije i povećala porez na promet pet procenata.

Premijer Emil Bok, koji se uz Baseskua sada našao na udaru, tvrdi da se ekonomija stabilizovala i da uskoro treba očekivati konkretna poboljšanja životnog standarda, ali građane kao da je već izdalo strpljenje.

Na protestima se traži odlazak vlade i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Kada bi Rumuni sada izašli na birališta, vladajuća Demokratsko liberalna partija pretrpela bi težak poraz, pošto je trenutno podržava svega 18 odsto građana.

Parlament je nedavno odlučio da se, zbog ušteda, parlamentarni i lokalni izbori održe istovremeno, najverovatnije na jesen ove godine, mada datum još nije određen.

Hrvatski predsednik Ivo Josipović izjavio je da je "ovo veliki dan za Hrvatsku jer je izabrala evropsku zajednicu s demokratskim zemljama koje streme boljitku".

"Današnja odluka je odredila Hrvatsku kao zemlju evropske budućnosti", rekao je Josipović i čestitao svima koji su izišli na izbore i glasali za pristupanje.

"Ovu odluku smo doneli sami", rekao je premijer Zoran Milanović i dodao da od sada "za svoje odluke odgovornost snosimo sami". "Uspeh ili neuspeh zavisi od nas", rekao je Milanović.

Ministarka spoljnih i evropskih poslova Vesna Pusić kaže da je danas poslata poruka  Evropi i potvrđen stav zemlje da ceni stabilnost i dogotrajni mir kao univerzalne vrednosti.

Predsednik Sabora Boris Šprem je prisutnima u Saboru poželeo "dobro veče i dobro jutro, zato što za Hrvatsku dolazi novi dan, novi period i novo poglavlje, kao i srećniji i bolji život".

"Hrvatska će ostati svoja na svom. Ali sa širim vidicima i mnogo većim mogućnostima", rekao je Šprem.

Šef delegacije Evropske unije u Hrvatskoj Paul Vandoren izjavio je da je pozitivan rezultat hrvatskog referenduma dobra vest za Hrvatsku, Brisel i region.

Po objavljivanju rezultata Vandoren je rekao da pozitivan ishod pruža evropsku perspektivu celoj jugoistočnoj Evropi.

Prema podacima Državne izborne komisije, na referendum je izašao manji broj birača u odnosu na nedavne parlamentarne izbore. Glasalo je ukupno 43,68 odsto (oko 1,9 miliona) birača. Izlaznost u Hrvatskoj je bila 47,50 odsto, a u inostranstvu svega 3,47 odsto birača. 

Iako referendum zbog vremenske razlike u državama Južne i Severne Amerike još traje, ti rezultati ne mogu bitno uticati na konačne.

Birališta u zemlji i u inostranstvu, njih 6.750, bila su otvorena do 19 časova, a pravo glasa imalo je oko 4,5 miliona hrvatskih državljana.

Da bi referendum bio uspešan, pristupanje EU trebalo je da podrži više od 50 odsto građana izašlih na birališta.

Hrvatska će 28. članica Evropske unije postati 1. jula 2013. nakon što prethodno to potvrde i sve zemlje članice EU.

Jedanaest godina je BiH išla putem jedinstva, funkcionalnosti i prema Evropskoj uniji, ali proteklih pet, šest godina dinamika se promenila i ide u suprotnom pravcu, ocenio je Ešdaun.

Prema njegovim rečima, "postoji realna opasnost da BiH postane nefunkcionalna crna rupa", zbog čega "političari moraju preuzeti odgovornost i delovati konstruktivnije u interesu građana".

"Opasnost je dinamika koja ide prema raspadu, a ne jedinstvu. To je počeo Dodik, kada mu je međunarodna zajednica dozvolila da preti reformama, nezavisnom pravosuđu, državnom fiskalnom sistemu i drugim državnim strukturama koje su građene 11 godina", navodi britanski diplomata.

"Čak i bošnjačke stranke, poput SDA, sada mnogo više pažnje posvećuju Federaciji nego državi. To znači da Bosna ide unazad, prema situaciji u kojoj postoje samo dva entiteta, a države je sve manje, rekao je Ešdaun.

Pedi Ešdaun ocenjuje da EU treba da razgovara samo sa onima koji su za jačanje države, a ne za raspad.

"Nastavak napretka Beograda prema EU mora biti uslovljen time da Srbija eksplicitno kaže da je protiv bilo čega što slabi državu BiH", rekao je Ešdaun. Bivši visoki predstavnik u BiH ističe da EU mora da bude energičnija u korišćenju mehanizama pritiska.

Lista koju je objavila parlamentarna komisija za otvaranje arhive tajne službe otkriva da su od sadašnjih 15 mitropolita čak 11 bili saradnici zloglasne Državne sigurnosti koja je bila zadužena da prati osobe osumnjičene za "antikomunističko ponašanje".

Pored imena trojice mitropolita, na listi agenata i saradnika tajnih službi nije se našlo ni ime 97.godišnjeg patrijarha Maksima.

Dokument komisije ne povlači nikakve pravne posledice, ali ima moralnu težinu.

Bugarski premijer Bojko Borisov izjavio je da je šokiran ovim nalazom, dok je grupa nižih sveštenika sa jugozapada zemlje objavila saopštenje u kome navedene mitropolite proglašava "apostatima" - otpadnicima - i traži njihovo udaljavanje iz crkve.

Kalin Janakijev, profesor filozofije na Univerzitetu u Sofiji i urednik verskog magazina "Hrišćanstvo i kultura", rekao je da je crkva bila žrtva Državne sigurnosti koja je "birala, gajila, unapređivala i postavljala mitropolite".

"Mitropoliti su doživotno izabrani. Oni ne mogu da podnesu ostavku, ali treba da se pokaju", izjavio je Janakijev bugarskoj televiziji.

Mnogi u Bugarskoj su se iznenadili što se patrijarh Maksim, koji je izabran još u doba komunizma 1971. godine, nije našao na listi.

"Na Svetom Sinodu je da odluči šta će učiniti. Ali, siguran sam da će im narod oprostiti ukoliko se pokaju", istakao je Emil Velinov, šef specijalnog vladinog odbora za verska pitanja.

Uskoro saopštenje Sinoda

Sveti Sinod zasad ćuti, ali je patrijarh obećao da će uskoro izdati saopštenje.

Sinod je pokušao da spreči parlamentarnu komisiju da objavi svoje nalaze, strahujući da bi to moglo da izazove raskol u crkvi i predodrediti naslednika patrijarha Maksimu nakon njegove smrti.

"Na pomolu novi raskol u Sinodu", "Crkva se ponovo cepa", samo su neki od naslova u bugarskoj štampi.

Tokom 90-ih godina prošlog veka, pojedini sveštenici su pokušali da dovedu u pitanje legitimitet Maksimovog izbora na čelo crkve tako što su izabrali alternativnog patrijarha, Pimena, izazvavši podelu u crkvi u kojoj je čak bilo i fizičkih obračuna.

Nakon Pimenove smrti, 1999. godine, situacija se donekle smirila, ali je poverenje naroda u crkvene velikodostojnike ostalo poljuljano.

Nedavno istraživanje je pokazalo da Bugarska pravoslavna crkva, kojoj pripada 80 odsto od 7,4 miliona stanovnika, gubi popularnost u narodu.

Iako se 70 odsto Bugara izjašnjavaju kao vernici, svega 10 odsto smatra odlazak u crkvu važnim delom svoje vere.

Lideri tih stranka Milorad Dodik i Mladen Bosić rekli su i da će od Ministarstva inostranih poslova BiH zatražiti da strane sudije i tužioce proglasi nepoželjnim i spreči njihov rad u pravosudnim institucijama BiH.

Dodik je naveo da Sud i Tužilaštvo BiH treba vratiti u ustavne okvire i najavio je da će RS osnažiti entitetske sudove i tužilaštva za predmete ratnih zločina.

"Ono što je urađeno vezano za 'Dobrovoljačku', direktno je poniženje za srpske žrtve, ne samo u Dobrovoljačkoj nego u celosti, jer nedostaje sistem koji treba da omogući procesuiranje zločina nad Srbima", rekao je Dodik.

Predsednik SDS-a Mladen Bosić rekao je da je slučaj "Dobrovoljačka" dokazao da Sud i Tužilaštvo BiH "ne sprovode pravdu", već imaju "političku konotaciju".

"Ovo je sasvim dovoljno da zajedno nastupimo i zatržimo ukidanje Suda i Tužilaštva BiH", ocenio je Bosić i dodao da SDS nije odustala od zahteva da se ponovo aktivira odluka o referendumu o Sudu i Tužilaštvu BiH.

Dodik je ponovio da referendum ostaje opcija, ali tek "kada se proceni da je za to pravo vreme".

Izabrani ministri za Savet BiH

Ministri iz Republike Srpske u novom Savetu ministara BiH biće Nikola Špirić i Sredoje Nović iz Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) i Mirko Šarović iz Srpske demokratske stranke (SDS).

Dogovor je postignut na sastanku rukovodstava te dve stranke, uz zahtev da se uz formiranje Saveta ministara BiH, reše i ostala pitanja o kojima su sporazum ranije postigli lideri šest najjačih stranaka BiH.

Dodik je rekao da ne spori formiranje novog Saveta ministara BiH, ali da uz to moraju biti rešena i pitanja usvajanja budžeta, zakona o sistemu državne pomoći i popisu stanovništva.

"Konstatovali smo da imamo dovoljno vremena da zakažemo zajedničku sednicu oba doma Parlamenta BiH da bi se razmatrala ta dva zakona", rekao je Dodik.

Predsednik SDS-a Mladen Bosić rekao je da će SNSD i SDS svoje zahteve o radu Saveta ministara zajedno preneti mandataru Vjekoslavu Bevandi. Bosić očekuje skoro formiranje Saveta i rešavanje problema budžeta i donošenja zakona o popisu i sistemu državne pomoći.

Bosić je ocenio da situacija u vezi sa budžetom ukazuje na to da neke političke snage iz Federacije BiH i dalje žele da blokiraju sprovođenje dogovora šest političkih lidera iz decembra prošle godine, kojim je definisano i rešavanje spornih zakona o popisu stanovništva i sistemu državne pomoći.

Prema njegovim rečima, zastoj u vezi sa nekim od tih pitanja mogao bi dovesti do potpunog zastoja formiranja Saveta ministara BiH.

"Da Crna Gora počne pregovore sa EU u junu, i ako bi pregovarali kao Hrvatska, pregovore bi završila marta 2018, minimum godinu i po traje ratifikacija, što znači da bi Crna Gora u EU ušla 1. januara 2020. godine", rekla je Đurovićeva.

Savet EU odlučio je ranije da Crna Gora počne pregovore sa Unijom u junu, ako do tada ispuni određene uslove koji se tiču vladavine prava.

Đurovićeva je, kako prenose podgorički mediji, navela da se Crna Gora opredelila da koristi hrvatski model pregovaranja sa EU.

"To što se Crna Gora odlučila da za glavnog pregovarača postavi diplomatu znak je da će koristiti hrvatski model pregovaranja. Da li će i evropske integracije ići istim putem kao u Hrvatskoj rano je govoriti, ali predstoje nam zadaci koje su i oni imali", istakla je Đurovićeva.

Vlada Crne Gore imenovala je nedavno bivšeg ambasadora u Briselu Aleksandra Pejovića za šefa pregovaračkog tima sa EU.

Podgorički Dan prenosi da je Mijović imao pravo na amnestiju i uslovni otpust, ali nije poznato zbog čega mu je prekinuto izdržavanje zatvorske kazne.

Crnogorska policija je, navodi list, ukinula i međunarodnu poternicu za Mijovićem, koji je tražen zbog izdržavanja zatvorske kazne izrečene posle afere vezane za kupovinu glasova u Zeti, uoči referenduma o nezavisnosti Crne Gore.

Mijović je uhapšen 17. januara na aerodromu Golubovci, gde se posle sletanja prijavio graničarima. On je poslednjih sedam godina živeo u Beogradu.

Mijović je uoči referenduma 2006. u toku kampanje u podgoričkom Osnovnom sudu osuđen na 10 meseci zatvora zbog povrede sloboda opredeljenja pri glasanju i izazivanja panike.

Vasilije Mijović je optužen zbog toga što je postavio kameru i tajno u Zeti snimao razgovor aktivista DPS-a sa Mašanom Buškovićem, kojem je nuđeno plaćanje računa za struju od 1.580 evra, da bi na referendumu glasao za nezavisnost.

Mijović je nekoliko meseci pre afere "Mašan" otpušten iz MUP-a Crne Gore, a tadašnji direktor Uprave policije Veselin Veljović protiv njega je podneo krivičnu prijavu, jer je navodno falsifikovao diplomu Pravnog fakulteta.

Stankovića je Sud BiH osudio na 20 godina zatvora za zločine protiv čovečnosti počinjene na području Foče. On je prvi optuženi za ratne zločine kojeg je Haški tribunal ustupio na procesuiranje Sudu BiH.

"Zadovoljni smo što je Radovan Stanković, kojeg je optužio Haški sud i prebacio u Bosnu i Hercegovinu, gde mu je suđeno, na kraju uhapšen", naveo je Bramerc u saopštenju.

Njegovo ponovno hapšenje, dodao je glavni haški tužilac, "značajno je zbog žrtava teških zločina zbog kojih je osuđen".

Radovan Stanković je sinoć uz jake bezbednosne mere prebačen u Kazneno-popravni zavod u Foči, iz kojeg je svojevremeno pobegao.

Tokom transporta u zatvor kolonu u kojoj je bilo vozilo sa Stankovićem pratili su i građani koji su skandirali njegovo ime i parole poput "Ne video Vidovdana, ko izd'o Radovana", preneli su bosanski mediji.

Stanković je uhapšen juče po podne u Foči na osnovu dojave, a prema tvrdnjama očevidaca, akcija je izvedena na ulici, ispred zgrade u kojoj je živeo.

Radovana Stankovića je Sud BiH osudio na 20 godina zatvora za zločine protiv čovečnosti počinjene na području Foče, a on je prvi optuženi za ratne zločine kojeg je Haški tribunal ustupio na procesuiranje Sudu BiH.

Iz zatvora je pobegao u maju 2007. godine, tokom odvođenja na Stomatološki fakultet radi snimanja zuba. Državno tužilaštvo je optužilo deset osoba zbog pomaganja pri bekstvu osuđenom, od kojih je njegov brat osuđen nepravosnažnom presudom na dve godine zatvora, a još dve osobe ne po šest meseci uslovno.

U Hrvatskoj je u 19 časova završeno glasanje na referendumu o pristupanju Evropskoj uniji, a prvi nepotpuni rezultati biće poznati već oko 20 časova. 

Pravo glasa imalo je 4,5 miliona građana u zemlji i inostranstvu, a odluku o ulasku zemlje u Uniju doneće većina od ukupno izašlih na birališta, a ne od ukupnog broja birača.

Do 16 časova izašlo je 1,3 miliona građana s pravom glasa, odnosno 33,79 odsto građana, što je manje nego na nedavnim parlamentarnim izborima kada je do 16 sati izašlo 46,6% birača, odnosno čak 260.000 više.

Najveća izlaznost je u Zagrebu - 40,05 odsto, a najmanja u Vukovarsko-srijemskoj županiji - 25,53 odsto.

Državna izborna komisija saopštila je da je policija nekoliko puta intervenisala uglavnom zbog ispisivanja parola protiv EU kod biračkih mesta ili u njihovoj blizini.

Sva istraživanja predviđaju pozitivan ishod referenduma, a uverenje u uspeh referenduma izrazio je i državni vrh Hrvatske.

"Veseli me što će cela Evropa postati moj dom", rekao je predsednik Hrvatske Ivo Josipović i dodao da će njegov prvi dom biti Hrvatska. On kaže da će građani Hrvatske u EU uživati sva prava koja uživaju bilo koji drugi stanovnici te zajednice, postajući tako ravnopravni u civilizovanom delu Evrope.

Novi hrvatski premijer Zoran Milanović rekao je da kod njega nema mesta evroskepticizmu, "već zdravoj ljudskoj skepsi prema svemu, ali i optimizmu prema većini". Poručivši da Hrvatska ulazi u Uniju, Milanović je rekao da Hrvatska nije velika, ali ni beznačajna i mora biti svesna sama sebe.

Ministarka inostranih poslova Vesna Pusić ocenila je da bi ulazak Hrvatske u Uniju bio pozitivan za čitav region.

Hrvatskoj će biti bolje već danas, jer ćemo znati da smo postali članica Evropske unije, izjavio je predsednik Sabora Boris Šprem.

Bivša premijerka Jadranka Kosor rekla je da Hrvatska svojom istorijom, kulturom i hrišćanskom tradicijom pripada Evropi što danas mora da potvrdi na referendumu.

Predsednik Srpskog nacionalnog veća Milorad Pupovac ocenio je da je u interesu Hrvatske da podrži ceo postjugoslovenski prostor na putu u EU.

Ekonomisti i političari navode kao koristi pristup evropskim fondovima, veću konkurentnost i tržište od pola milijarde ljudi, što bi olakšalo položaj turizma.

Ističe se i da je ulazak u EU, pa čak i kad je u krizi, bolji nego da Hrvatska ostane van Unije, s obzirom na 315.000 nezaposlenih, veliko zaduženje i pad BDP-a zbog globalne i evropske krize.

Međutim, dan uoči izjašnjavanja građana Hrvatske o pristupanju, demonstranti u centru Zagreba sukobili su se policijom zbog pokušaja demonstranata da skinu zastavu EU sa centralnog zagrebačkog trga. Na protestu u organizaciji "Pokret za Hrvatsku - ne u EU" nekoliko osoba je privedeno.

Hrvatska se 2003. godine prijavila za članstvo u EU, a Evropska komisija ju je preporučila za kandidata početkom 2004. godine, pa je taj status stekla sredinom godine.

Početak pregovora marta 2005. godine odložen je zbog nedovoljne saradnje s Hagom, pa su pregovori počeli 3. oktobra 2005. godine, s tim da su poslednja od ukupno 35 poglavlja zatvorena 30. juna 2011. godine, a kao dan ulaska u EU označen 1. jula 2013. godine.

Nakon odluke Sabora, Hrvatska je sporazum o pristupanju potpisala 9. decembra 2011. u Briselu. Sporazum su potpisali predsednik Ivo Josipović i premijerka Jadranka Kosor, čija je vlada referendum raspisala u roku od mesec dana nakon izbora 4. decembra. Novoj vladi i saborskoj većini to je bio kratak rok, pa je referendum pomeren za 22. januar.

Ako se građani izjasne za pristupanje, kreće postupak ratifikacije u 27 zemalja članica koji treba završiti do 1. jula 2013. godine.

"Mora da se usvoji zakon o popisu stanovništva, da se reši problem budžeta i problem sistema državne pomoći i da se dogovori održiv koncept u slučaju 'Dobrovoljačka', a tek onda formira Savet ministara", rekao je Dodik na konferenciji za novinare.

Dodik je naveo da njegov Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) i Srpska demokratska stranka (SDS) nisu protiv formiranja Saveta ministara BiH, ali je dodao da se pre toga moraju ispuniti neke stvari i da žele da vide konkretne poteze "s druge strane".

"BiH može da funkcioniše isključivo ako se vrati izvornim dejtonskim nadležnostima", ocenio je Dodik.

Prema njegovim rečima, prenos nadležnosti sa entitetskog na držvani nivo, kao što je to bilo u slučaju Suda i Tužilaštva BiH, samo "prave razdor u BiH".

Dodik je ocenio da su strane sudije i tužioci ostali u državnom sudu i tužilastsvu po nalogu visokog predstavnika, koji, kako je istakao, "snosi potpunu odgovornost za dalji razvoj situacije".

Predsednik RS je poručio da je potpuno neprihvatljivo obustavljanje istrage u slučaju "Dobrovoljačka", ocenjujući da je vidljivo da se odugovlači s procesuiranjem zločina nad Srbima "sa očiglednom namerom da se izgube dokazi i pomru svedoci".

Dodik je najavio da će RS uložiti žalbu na odluku Tužilaštva BiH da obustavi istragu protiv 14 osoba osumnjičenih za ratne zločine u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, kao i da će tražiti izuzeće stranih tužilaca i njihovo izbacivanje iz zemlje.

Predsednik Republike Srpske je  rekao da će uvek afirmisati pravo na održavanje referendum o Sudu i Tužilaštvu BiH, a da vreme za njegovo održavanje mora biti pažljivo odabrano.

"Ostavićemo mogućnost da se nastavi strukturalni dijalog o pravosuđu i ukoliko on ne odgovori na pitanja o ustavnosti ovih institucija, referendum nam uvek stoji na raspolaganju. Od njega nikada nismo odustali", istakao je Dodik.

Nekoliko stotina protivnika pristupanja Uniji okupilo se u centru Zagreba, na skupu koji je organizovao "Pokret za Hrvatsku - ne u EU".

Još pre početka, organizatori su se posvađali sa policijom koja je pokušala da legitimiše učesnike.

Policija i demonstranti sukobili su se kada su učesnici skupa pokušali da uklone plavu zastavu sa zvezdicama sa stuba na centralnom zagebačkom trgu.

Među privedenima su predsednik Udruženja Pravednik Natko Kovačević, jedan od organizatora skupa Marko Frančisković, Ivan Pernar iz Saveza za promjene i šef Autonomne hrvatske stranke prava Dražen Keleminec, koji je pokušao da spreči odvođenje uhapšenih policijskim vozilom.

Inače, organizatori skupa ponovo su pozvali građane da sutra glasaju protiv ulaska u Uniju.

"Naseliće se stranci i nećemo moći ništa više da odlučujemo", rekao je jedan od organizatora skupa Natko Kovačević, objašnjavajući građanima zašto bi trebalo da glasaju protiv ulaska u EU.

Govornici su oštro kritikovali vlast u Hrvatskoj, a posebno ministarku spoljnih i evropskih poslova Vesnu Pusić zbog proevropske politike.

Kao argumente protiv EU, uglavnom su navodili kako će ljudi ostati bez posla, te da će u Hrvatsku stići evropske cene, a ostati hrvatske plate.

Istovremeno, na Cvetnom trgu u centru Zagreba Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova Hrvatske postavilo je informativni punkt o ulasku zemlje u EU, a ministarka Vesna Pusić je delila građanima brošure i pozvala ih da podrže ulazak u Uniju.

Pusićeva je istakla da sva istraživanja pokazuju da je većina građana za ulazak u EU.

A za razliku od protesta u Zagrebu, protest u Rijeci, takođe, protiv pristupanje Hrvatske EU, prošao je bez incidenata.

Riječani su pozvani da na referendumu glasaju protiv ulaska u EU, uz objašnjenje da je Unija u krizi, a njeni političari, pod čijim je "lošim vođstvom" i došlo do ekonomske i političke krize, teret svaljuju na leđa radnika, seljaka, studenata i ostalih najugroženijih kategorija stanovništva.

Protest je organizovala Unija slobodnih sindikata, uz podršku Mreže za afirmaciju nevladinog sektora i nekoliko studentskih organizacija. Moto protesta, koji je organizovan zbog poskupljenja struje i ostale robe i usluga u Crnoj Gori, glasi "Pobuni se - traži čist račun".

Učesnici skupa bacali su jaja i račune za struju na zgradu vlade, a nosili su i transparente: "Radnička klasa odlazi u raj", "Sizif je makar imao posao", "Deratizacija Vlade".

Predsednik Unije slobodnih sindikata Srđa Keković zatražio je da se poništi odluka o poskupljenju struje i da čelnici regulatorne agencije za energetiku podnesu ostavke.

"Okupili smo se da kažemo dosta lošoj politici vlade i tražimo od nje da se opredeli hoće li biti vlada građana ili vlada inostranih i domaćih tajkuna", rekao je Keković.

Hoćemo da živimo u pravnoj državi, zahtevamo efikasnu borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, rekao je Keković i dodao da je prošlo vreme identitetskih pitanja, a da je došlo vreme za socijalna pitanja.

Keković je poručio da će Unija slobodnih sindikata zakazati novo okupljanje ispred zgrade vlade ukoliko se ne prihvate zahtevi za proteste.

Izvršna direktorka Mreže za afirmaciju nevladinog sektora Vanja Ćalović poručila je da vlast treba da se plaši naroda, a ne obratno.

"Nećemo više mrvice sa stola, hoćemo čiste račune. Ako ne poslušaju naš zahtev za ukidanje poskupljenja struje, ponovo ćemo se okupiti ispred vlade i tražiti da Lukišić ode sa vlasti", rekla je Ćalovićeva.

Predsednik Studentske unije Demir Hodžić rekao je da su najnovija poskupljenja bila kap koja je prevršila čašu bahatog ponašanja crnogorske vlasti.

"Dok oni uzimaju milione od sumnjivih privatizacija, građanima poskupljuju osnovne životne namirnice. Vreme je da im poručimo - dosta je bilo takve politike", rekao je Hodžić.

Predsednik Vlade Crne Gore Igor Lukšić poručio je da razume želju organizatora protesta da ukažu na tešku socijalno-ekonomsku situaciju, ali da nije saglasan da treba protestovati zbog cene struje.

"Ne mogu da se složim sa nekim razlozima za protest, kao što je, na primer, cena električne energije, jer je ona manja nego 2009, a mnogo manja nego 2008. godine", rekao je Lukšić.

Skoro deset dana Rumuni izlaze na ulice Bukurešta i još četrdeset gradova. Svih su socijalnih kategorija, svih generacija. Povod za talas protesta je predlog zakona o privatizaciji u zdravstvu, što su građani doživeli kao novi namet države na njihove džepove.

Razlozi su ipak dublji - konzervativna vlada premijera Emila Boka, suočena sa teškom ekonomskom krizom, primorana je da poslednje dve godine uvodi rigorozne mere štednje.

Građani su revoltirani stanjem u zemlji i ne mogu da veruju da posle više od dve decenije ponovo na ulicama traže promenu vlasti.

Plate u javnom sektoru smanjene su 25 odsto, penzije zamrznute, a PDV je povećan za pet odsto. Mnogi radnici i službenici u državnom sektoru dobili su otkaze kako bi se smanjio manjak u državnom budžetu.

To je bio preduslov za dobijanje novih kredita od ukupno 20 milijardi evra, koliko su obećali međunarodni kreditori.

Premijer Emil Bok razume teškoće kroz koje prolaze Rumuni. "Znamo da su teška vremena i da su mere koje smo preduzeli donele stradanja", kaže Bok. Rumunski premijer, međutim, smatra da je vlada tim merama uspela da dovede do relativne stabilizacije, ali se, kako je naveo, rezultati još ne vide, jer kriza traje.

Popularnost premijera Boka i njegove Liberalno-demokratske partije pala je sada na najniži nivo od 18 odsto. Za vodeće opozicione partije, koje žele da iskoriste krizu i pridruže se nezadovoljnim građanima, sada je više od 50 odsto Rumuna.

"Nas je ujedinilo to što želimo da ode predsednik Basesku. Nema dijaloga između poštenih ljudi i lopova", kaže predsednik Nacionalne liberalne partije Krin Antonesku.

Predsednik Trajan Basesku, koji se našao na udaru nezadovoljnih građana, za sada se ne oglašava. Vlada je apelovala da se izbegne nasilje, jer je u protestima do sada povređeno 70 ljudi i nekoliko desetina uhapšeno.

Demonstranti, mediji i opozicija žale se zbog prekomerne upotrebe sile, dok policija tvdi da je poštovala zakon.

Hapšenje je izvršeno u popodnevnim časovima u blizini Stankovićevog stana u Foči, a po dojavi jednog građanina. Uhapsili su ga pripadnici Jedinice za podršku fočanske policije.

Stanković se trenutno nalazi na ispitivanju u policiji, a potom će biti predat KPZ Foča.

Uhapšeni Stanković osuđen je na 20 godina pred Sudom BiH zbog zločina protiv čovečnosti koje je počinio na području Foče u periodu od 1992. do februara 1993. godine.

Tokom rata Stanković je služio u Miljevinskom bataljonu u Brigadi za taktičke operacije u Foči, a 1992. godine formirao je ženski logor u Karamanovoj kući koji su vojnici nazivali "javna kuća".

Osuđeni Stanković pobegao je 25. maja 2007. godine iz KPZ Foča dok su ga vodili u bolnicu.

Skup, na kojem se, prema proceni dopisnika agencije Frans pres, okupilo oko 100.000 ljudi, organizovali su novinari bliski Orbanovoj vladajućoj partiji desnog centra Fides, a učesnici protesta pristigli su iz svih krajeva Mađarske, kao i iz susednih zemalja u kojima žive Mađari.

Mnogi demonstranti, koji su učestvovali u potestnoj šetnji od Trga Heroja do zgrade parlamenta, nosili su zastave i transparente sa sloganom "Volimo našu zemlju, volimo Orbana".

Na protestu koji su opozicione stranke i grupe građanskog društva organizovale 2. januara zbog stupanja na snagu novog ustava okupilo se oko 70.000 Mađara, a ubrzo nakon toga, ministar spoljnih poslova Janoš Martonji rekao je da vlada na ulice može da izvede "deset puta više ljudi".

Mađarska ima mesec dana da promeni svoje kontroverzne zakone, naročito one koji se odnose na nezavisnost centralne banke, zbog kojih je došlo do zastoja u pregovorima sa MMF-om i EU oko dobijanja kredita u iznosu od 20 milijardi evra.

Orban je ranije izjavio da će se u utorak u Briselu sastati sa predsednikom Evropske komisije Žoze Manuel Barozom i da će tada verovatno postići "politički dogovor".

Pored skupa podrške Orbanu, u Budimpešti je danas održan i manji protest na kome je nekoliko stotina učesnika tražilo ostavku predsednika Pala Šmita, tvrdeći da je falsifikovao svoju doktorsku tezu i da zbog toga ne treba da bude na mestu šefa države.

Protest ispred predsedništva organizovala je grupa sa Fejsbuka "Prijatelji Republike Mađarske", javila je mađarska agencija MTI.

Šmit je odbacio nedavne navode iz štampe da je njegov doktorski rad iz 1992. godine plagijat jednog francuskog teksta.

Institut za međunarodne finansije, koji zastupa privatne banke i finansijske institucije, saopštio je da je ostvaren napredak.

Od banaka i drugih finansijskih institucija, u skladu sa inicijativom privatnog sektora, očekuje se da pristanu na smanjenje vrednosti grčkih obveznica, što bi snizilo ukupni dug te zemlje za oko 100 milijardi evra.

Taj dogovor je preduslov da Grčka za dva meseca dobije sredstva iz drugog paketa pomoći i tako izbegne bankrot.

Bivši premijer i lider Slovenačke demokratske partije Janez Janša istakao je da pregovori dobro napreduju, ali da još nisu završeni, dodajući da će pregovori biti nastavljeni i danas i sutra.

Prema rečima Radovana Žerjava iz Narodne stranke, sporazum o koaliciji je praktično usaglašen, a jedino što je ostalo je usaglašavanje nekih detalja.

To je potvrdio i lider Građanske Virantove liste Gregor Virant rekavši da će partijama biti potrebno još "tri do četiri sata posla".

Predsednik Demokratske stranke penzionera Karl Erjavec saopštio je da je ta stranka uspela da unese svoje zahteve o iznosima penzija u koalicioni sporazum.

Ljudmila Novak iz Nove Slovenije takođe je istakla da su razgovori uspešni i da nema većeg neslaganja, navodi slovenačka novinska agencija.

Frans pres je u četvrtak izvestio da je Janša navodno već obezbedio podršku četiri partije sa 44 od ukupno 90 poslaničkih mesta u parlamentu, ali bi mu šest mesta Demokratske stranke penzionera omogućila koalicionu većinu.

Predsednik Slovenije Danilo Tirk posle parlamentarnih izbora mesto mandatara poverio je lideru prvoplasirane Pozitivne Slovenije i gradonačelniku Ljubljane Zoranu Jankoviću koji prošle sedmice, međutim, nije dobio apsolutnu većinu u parlamentu.

Tirk, koji je ranije nagoveštavao mogućnost ponovnog predlaganja Jankovića, rekao je da Sloveniji treba premijer koji uživa kredibilitet i ima sve preporuke, istakavši da smatra da je takva osoba Marko Voljč.

Voljč je bio direktor Nove ljubljanske banke, radio je u Svetskoj banci, a sada je direktor odeljenja za jugoistočnu Evropu i Rusiju u belgijskoj bankarsko-osiguravajućoj grupaciji KBC.

Ukoliko novi premijer ne bude izabran do kraja meseca, predsednik može da raspusti parlament i zakaže prevremene izbore.