Булосов план, према којем би место председника Либије припало фелдмаршалу Калифи Хафтару, док би неко из породице његовог највећег ривала Абделхамида Дбеибе постао премијер, су пре ових догађаја, бар начелно, прихватиле обе стране, све док власти у Триполију нису оптужиле Хафтаровог сина, Садама да је ангажовао плаћенике да дроновима униште складишта горива у престоници.

Петодневни напади на та складишта додатно су погоршали ионако килаво снабдевање енергентима у држави која је у време Моамера ел Гадафија тржишту испоручивала три милиона барела дневно. У највећем од складишта, у тренутку експлозије налазило се око 4,5 милиона литара горива.

Прича о три Либијца и Шпанцу

Истрага је трајала готово два месеца пре него што су власти у Триполију обзнаниле да су ухапшене четири особе, три Либијца и Шпанац, који су, наводно, били део шире терористичке ћелије под командом Садама Хафтара.

Одмах после објављивања првих налаза истраге, званичници блиски Дбеибиној влади упозорили су међународне званичнике да је даља садарња са млађим Хафтаром немогућа, те да је амерички план о уједињењу Либије практично мртав.

Једнако је неизвесна судбина плана који су издејствовале Уједињене нације, према којем би, уколико ствари поново не крену по злу, парламентарни избори имали да буду одржани у наредне две године.

Споразум су подржали и Триполи и Бенгази, али је озбиљне резерве изразио верски лидер шеик ел Садик ел Гарјани, доводећи у питање низ одредби овог договора.
Нејасно је и у којој мери овакав политички расплет подржавају безбројне локалне милиције, чији политички афинитети махом зависе од тренутних прилика, прилива новца и односа снага лидера две владе.

Проблем за обе стране представљају и повремене акције безбројних милиција, које сходно сопственим интересима и зависно од ситуације мењају савезништва и приклањају се властима у Триполију и Бенгазију.

У једној од акција тих милиција, пре две недеље, група наоружаних и маскираних бораца затворила је вентиле на нафтоводу који води ка главном извозном терминалу у Завији.

Кратки спој усред мировног процеса уследио је недуго пошто се Садам Хафтар састао са израелским премијером Бењамином Нетанјахуом у покушају да обезбеди још међународне подршке за председничку кандидатуру свог оца.

Породица Хафтар је, у марту, ангажовала и америчку консултантску кућу како би за Калифу и Садама "обезбедила статус незамењивих лидера", али и преузела потпуну контролу над нафтном компанијом Ваха.

Либија, бескрајна политичка криза

Политичка криза у Либији, која се повремено претвара у отворене сукобе, готово без престанка траје још од свргавања режима Моамера ел Гадафија 2011. године. Међународна заједница је наду за излаз из ћорсокака тражила у председничким изборима, који је требало да се одрже крајем 2021, али је та иницијатива неславно пропала због насиља, политичког натезања и нејасних правила.

Изостанак воље за политичким решењем кризе Либију је претворио у полигон за испробавање новог оружја и натезање великих сила, укључујући САД, Русију, Турску, Италију, Француску и неколико арапских држава.

Либијци су, у суштини, прилично скептични у вези с тим могу ли слободни и поштени избори уопште бити одржани у држави којом доминирају локалне, махом наоружане фракције, корупција и отворена непријатељства.

Серија покушаја да се у држави одрже било какви избори окончана је неуспесима и нападима на изданке будућих изборних институција.

Пред Либијом се данас налази неизвестан пут изградње било каквих институција и праведне расподеле богатства која би, чему се оптимисти надају, овог пута била заснована на владавини права пре него на идеологији.

Годинама, а нарочито од краја 2021., као први корак ка стабилизацији најављивани су слободни избори, и то пошто је 650.000 Либијаца потписало петицију којом се тражи замрзавање активности свих привремених институција и стварање услова за одржавање избора.

Њих су протеклих година покушали да издејствују и шефови америчких и турских обавештајних служби, Уједињене нације, као и изасланици египатских власти, али сва настојања да се локални лидери наговоре на било какву сарадњу у том смеру показала су се узалудним.

"Поређења ради, на изборима 2012. године за гласање у иностранству било је уписано свега 6.014 бирача, на 38 бирачких места у 22 државе. Данас говоримо о неупоредиво већем броју обрађених пријава и више него двоструко већем броју бирачких места. Приликом израде предлога не узима се у обзир само број пријављених бирача, већ и логистички, безбедносни, просторни, кадровски и други објективни критеријуми", навео је Ђурић.

Министар спољних послова у техничком мандату је посебно осудио неодговорно и лично таргетирање запослених у МСП-у и рекао да ће коначну одлуку о броју и распореду бирачких места, у складу са законом, донети Републичка изборна комисија.

Осим великог броја ватрогасаца на терену су и припадници Добровољног ватрогасног друштва из Пирота.

Ватрогасци пиротског округа угасили су неколико пожара на отвореном. Пожар код села Осмаково је највећи и борба са ватреном стихијом још увек траје.

"Коалиција Снага" представља свој програм.

"Коалицију Снага чине Странка будућности и развоја, Грађанска странка Грка Србије, Удружење црногораца 13. јул и удружење и покрети који су део велике породице. Ми се снажно залажемо за заједништво, за заједничку будућност, за праведну будућност и зато бирај правду, бирај будућност, 'Коалиција Снага'", рекао је Ферид Булић са листе "Коалиција Снага".

"Покрет Снага Србије - БК" о народним посланицима, платама и пензијама.

"Да ту бирократију преполовимо и да ту половину преквалификујемо а да је пошаљемо на улицу, много је за нас 250 посланика, да имамо 125. Плате од 3.000 евра, пензије од 1.500 евра сваком грађанину Србије, значи где нема система, нема ни успеха. Није Бог нас казнио ничим да Аустријанац или Холанђанин зна боље од нас. Могу да нам буду сви партнери али да нас победи не може нико", рекао је Богољуб Карић са листе "Покрет Снага Србије - БК".

Из Књажевца носилац листе "Аутентична десница" поручује:

"Ја сањам онај дан када ће у Књажевцу као и свуда у земљи моћи да се бира градоначелник по имену и презимену. Тако се мења начин на који странке функционишу, али ћете онда имати адресу да поставите питање, а шта нам се овде догађа са шеталиштем, а шта нам се у Зрењанину догађа са водом шта нам се догађа у Аранђеловцу са тргом са оном улицом која је преплаћена и тако даље и тако даље. Имаћете одговорност која је пред вама, те ствари мењају политички систем, а не емоције", рекао је Милош Јовановић са листе "Аутентична десница - др Милош Јовановић".

Листа "Ивица Дачић - Фактор стабилности" поруке бирачима шаље из Мачванског округа.

"Данас не могу да живим више, сваки дан слушам, те ми смо пропали, те ово, те оно. Па то је таква политичка фатаморгана и научна фантастика да не знам шта бих вам рекао. Па ако смо ми баш толико слаби, ако баш немамо три одсто, ако ми нестајемо, па што се секирају толико за нас? Ја стварно не разумем. Социјалистичка партија Србије се умирити, и уморити никада не може и никад то неће да се деси", рекао је Ивица Дачић са листе "Ивица Дачић - Фактор стабилности".

"Студентска листа - Студенти побеђују" о образовању.

"Када престане стална пљачка која се у нашој земљи спроводи већ годинама, биће пара и за подстицање не странаца, него наших људи да покрену свој бизнис, да га направе таквим да могу да живе достојанствено, да сви буду бољи него што су били и ту држава онда и свој део посла онда мора да уради, а то је да схвати да је образовање све наше деце кључна развојна полуга наше земље", рекао је Дејан Шошкић са листе "Студентска листа - Студенти побеђују".

Предлог о јавним извршитељима износи листа број 4.

"Последњих дана нам се грађани све чешће обраћају са проблемом извршитељских тарифа што значи да, ако из различитих разлога не платите комуналне услуге на време, онда се путем принудног извршења вишеструко тај дуг повећава. Наш предлог је кад су комунална дуговања у питању да трошкови не могу бити већи од 25 посто", рекао је Расим Љајић са листе "Расим Љајић - Људски".

Инфраструктура у фокусу листе број 6.

"Потребно је, браћо и сестре, да све снаге бошњачког народа буду усмјерене да асфалтирамо сваку улицу и свако село у Санџаку, да вратимо свако право које је одузето, да оснажимо сваког нашог бизнисмена да буде спреман да гради и прави у Санџаку. Да изградимо ауто-пут и да изградимо аеродром једног дана, ако Бог да. Иншалах", рекао је Усаме Зукорлић са листе "СПП - Покрет за уједињење, Усаме Зукорлић".

Поруку бирачима шаље и коалиција "Европска Србија".

"Пети октобар није био дан преваре како данас неки тврде. То је дан историјски, историјске самоодбране воље народа који је на изборима рекао да му је доста санкција, беде, ратова и изолација. Зато ћемо 5. октобра ове године на прави начин обележити тај велики датум у историји нашег народа и наше државе", рекао је Драган Ђилас са листе "Европска Србија".

Руска странка у Крагујевцу.

"Ми смо дошли да посетимо нашег друга и пријатеља, одборника Душана Лојаницу који је одборник у Скупштини града Крагујевца испред Руске странке", рекао је Слободан Николић са листе "Руска странка - Србија у БРИКС-у".

"Био сам на Косову. Ја сам био полицијски службеник, био сам у посебној јединици и био сам где су били и руски добровољци, чак ми је и син био на ратишту, тешко је повређен", рекао је Душан Лојаница, одборник Руске странке у Скупштини града Крагујевца.

О статусу Бошњака говори први на листи број 7.

"Наш циљ је да политички мандат претворимо у конкретне резултате за Санџак. Наш прогарам су права Бошњака и развој Санџака. То значи: права Бошњака, развој инфраструктуре, нова радна места, заступљеност Бошњака у институцијама и подршка неразвијеним општинама. СДА Санџака је основана са циљем да Бошњаци буду народ који одлучује о сопственој будућности, а не да се о нашој будућности одлучује уместо нас", рекао је Ахмедин Шкријељ, са листе "СДА - Чувари Санџака".

Са скупа у Београдској арени носилац листе број 1 поручује: У Србији ће народ одлучивати.

"Ја се поносим радницима и сељацима, они се стиде радника и сељака. Сви сада да им покажемо вредне руке и да виде да то нису крваве руке, већ су ово вредне руке добрих домаћина, добрих и поштених грађана Србије", рекао је Александар Вучић са листе "Александар Вучић - Уједињена Србија".

До 17 часова гласало је 32,20 одсто бирача.

Гласало се за три члана Председништва БиХ, посланике у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ и Представничком дому Парламента Федерације БиХ, председника и два потпредседника Републике Српске, посланике у Народној скупштини РС, као и за посланике у скупштинама десет кантона Федерације БиХ.

Ова могућност се све донедавно чинила као (не)научна фантастика, и то упркос каприциозним изјавама и грубим јавним наступима америчког лидера Доналда Трампа, који уме да буде, неки у Азији кажу, суровији према савезницима него према геополитичким ривалима Пекингу, Москви и Пјонгјангу.

Наиме, још у свом првом мандату председник Доналд Трамп снажно је захтевао од својих савезника, влада у Токију, Сеулу и Тајпеју, да издвоје два, па и три пута више за сопствену одбрану, те осетно повећају суме које троше за потребе стационирања америчких војника на својим територијама. У свом другом мандату он је од њих буквално тражио оно што поједини левичарски настројени источноазијски коментатори отворено називају "рекетом" – амерички лидер је у више наврата јавно изјављивао да Јапан, Јужна Кореја и Тајван треба да прихвате високе америчке царине на своју робу и услуге, те уложе стотине милијарди у америчку привреду јер их САД штите. Односно, његов аргумент је био да САД треба да буду финансијски обештећене за то што пружају услугу безбедности тим земљама и регијама.

Препорука за повлачење из Источне и Југоисточне Азије

Но, све то до сада се углавном схватало као ексцентричност недовољно дипломатски поткованог и студиозног америчког председника или као огољено настојање његове владе да поправи свој финансијски биланс, али не као истинска жеља САД да се повуку из региона Источне Азије.

Јер, мада се сумњало и говоркало пред Трампово друго по реду ступање на функцију да би он могао да у склопу своје филозофије "прво Америка" заузме курс самоизолације или војнополитичког затварања у западну хемисферу, та забринутост није дуго трајала пошто је убрзо постало јасно да он неће (у потпуности) напустити Украјину и пошто је он убрзо повео најпре краћу интервенцију, а онда и рат против Ирана.

Међутим, сада у Јапану и другим источноазијским савезницима САД почињу да се пале аларми, јер се међу америчким војнополитичким аналитичарима по први пут јављају гласови који позивају владу да напусти политику опкољавања и спутавања Народне Републике Кине кроз базирање војних снага у Источној и Југоисточној Азији, или оном што Американци називају "први ланац острва" (Јапан-Тајван-Филипини).

Наиме, америчка аналитичарка Џенифер Кавано из тинк–тенка "Дифенс прајоритиз" ("Одбрамбени приоритети"), који се бави спољнополитичким и стратешким војним питањима, последњих месеци је објавила чланке и остварила подкаст наступе у којима је заступала мишљење да је рат у Персијском заливу показао да у условима модерног ратовања, где субјекти приближно исте, па и мање, моћи од америчке могу да јефтиним дроновима и балистичким пројектилима лако и ефикасно униште базе америчке војске, поседовање упоришта на првој линији фронта или у њеној непосредној близини више нема смисла, те може бити штетно.

Кавано, наравно, има на уму чињеницу да је Иран успешно бомбардовао двадесетак америчких база у земљама Персијског залива и Јордану, проузроковавши озбиљну материјалну штету и присиливши снаге које су биле стациониране у њима на повлачење.

Она истиче чињеницу да је кинеска војска далеко бројчано снажнија и боље наоружана од иранске, те да би захваљујући свом богатом арсеналу балистичких, крстарећих и хиперсоничних пројектила, те мноштву дронова и других ваздухоплова, разорила америчке базе у Јужној Кореји, Јапану и Филипинима и проузроковала велике губитке америчкој армији. У том смислу, по Американце би посебно мрачан био сценарио у којем би Кинези били ти који задају први ударац.

Такође, јасно је и да САД и друге чланице НАТО, због ниске стопе производње и великог утрошка пројектила у Персијском заливу и Украјини не поседују довољно средстава да се кинеској армији супротставе више од неколико недеља.

Кавано, која сматра да су основни интереси САД да заштити своју сопствену територију и поморске руте снабдевања, зато у свом тексту "Стратегија другог ланца острва за Азију" објављеном 10. септембра саветује војни и државни врх у Вашингтону да до 2035. постепено повуку своје трупе с тзв. "првог ланца острва" (из Јужне Кореје, Јапана и Филипина), те одбрамбени штит у односу на кинеску армију поставе (искључиво) на тзв. "другом ланцу острва", који чине Гуам, Сајпан, Палау и друга Каролиншка острва, те Папуа Нова Гвинеја.

Штавише, она сматра да САД у односу на Тајван треба да усвоје политику немешања, те ставе тачку на своје војне савезе са Јужном Корејом, Јапаном, Филипинима и Аустралијом, односно, овим земљама препусте да се саме старају о својој безбедности.

Страховање савезника

Оно што брине војне и политичке планере у престоницама америчких савезника у источној Азији је то што тинк–тенкови, нарочито они блиски Пентагону и америчкој војној индустрији, имају значајан утицај на формирање политике и стратегије у Вашингтону, односно, то што се неретко испостави да оно што су они предлагали или писали у својим публикацијама касније буде буквално пресликано у деловање америчке државе и војске. У том смислу посебно су познати радови "Растезање Русије", "Којим путем до Персије?" и "Супротстављање регионалној стратегији Ирана", који износе детаљне политичке, економске, обавештајне и војне мере и акције за слабљење и провоцирање Москве и Техерана.

Такође, подстакнути расправом коју је Кавано изложила у свом прошломесечном трактату, јапански медији пишу о томе да је рат с Ираном у САД изразито непопуларан, те да би амерички грађани у будућности и према Тајвану или Јапану могли да заузму став да је неоправдано да њихова држава трпи материјалне и људске губитке у корист далеких страних земаља.

Наравно, посебно крупно и тешко питање је шта би се десило са америчким савезницима ако би се америчка војска повукла или драстично умањила своје присуство на Корејском полуострву, у Јапану, у водама око Тајвана и на Филипинима.

Такође, питање је и у којој мери би САД могле да бродовима, подморницама и ваздухопловима покрију те просторе са Гуама и других локација у другом ланцу острва у случају да одлуче да повуку своје трупе али (супротно политичкој тези Џенифер Кавано) не одустану од пројекције војне моћи на Источну Азију.

Како би изгледала Источна Азија без америчке војске

Јасно је да би се због жеље матице Кине да врати под своју контролу Тајван, због њене велике популације, индустријског капацитета и војне моћи, то пацифичко острво са 23 милиона становника, ако би његова влада наставила да инсистира на независности након евентуалног повлачења војске САД, нашло у врло тешкој позицији.

Међутим, не би било изненађење ако би се заправо у најтежој војној и политичкој ситуацији нашли Филипини – земља која се са Пекингом спори око територија у Јужном кинеском мору а нема ни економску ни војну снагу коју поседује Тајван. Такође, када је у питању оружана интервенција, државни врх у Пекингу сигурно према Филипинима не гаји скрупуле које има према народу кинеског порекла, односно, својој браћи на Тајвану.

Сигурно је да би у Источној Азији дошло и до експлозије у наоружавању, која би имала дубоке последице за безбедност не само у том региону, већ у целом свету – Република Кореја и Јапан, земље које поседују мноштво нуклеарних реактора и напредну ракетну технологију која им, рецимо, омогућава успешно лансирање сателита у орбиту, вероватно би врло брзо израдиле сопствено термонуклеарно оружје како би успоставиле војну равнотежу са суседима Кином, Русијом и Северном Корејом.

Мањинско али важно мишљење

Ваља рећи да је вашингтонски тинк–тенк "Дифенс прајоритиз" програмски опредељен за "реалистичну и уздржану" спољну политику, те да заговара релативно мирољубив приступ у односима са другим државама, због чега се може сматрати мањинским мишљењем или мање утицајном институцијом од, рецимо, "РАНД" корпорације, "Институције Брукингс" или "Вашингтонског института за блискоисточну политику", аутора горе наведених радова који су осмислили будући (хибридни) ратни пут САД против Русије и Ирана.

У "Дифенс прајоритизу", на пример, сматрају да су САД војно присутне на сувише места у свету, да су у прошлости непотребно водиле превише ратова, да при војном ангажовању у иностранству треба да воде више рачуна о потрошњи новца и задуживању, као и да уопште треба да се посвете остваривању економског просперитета за своје грађане уместо оружаним сукобима са другим земљама.

Међутим, у својим анализама Џенифер Кавано указује на истину – на очигледне промене у средствима и начину ратовања, те конкретне последице сукоба у Персијском заливу по америчке базе у близини Ирана. На основу тога она изводи и рационалан закључак да је једини начин да се спрече велики амерички губици у људству и техници у евентуалном сукобу са Кином да се они изместе далеко од њене обале (ЛИНК).

Зато, као и због финансијских тешкоћа с којима се суочава америчка држава и све мање подршке тамошње јавности за ратне авантуре у иностранству, њено гледање на америчко војно присуство у Источној Азији ће сигурно бити узрок главобоље за стратеге у савезницама Сједињених Држава у том региону.

Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

05.10.2026. Понедељак Ујутру хладно, местимично са слабим приземним мразем, а по појединим котлинама источне, јужне и југозападне Србије и са слабим мразем на 2 m висине и локалном појавом краткотрајне магле. Током дана претежно сунчано и топло. Ветар слаб, променљив. Најнижа температура од -2 до 6, у Београду око 9, а највиша од 24 до 28 степени. Упозорење: Приземни мраз, вероватноћа 95%

06.10.2026. Уторак Ујутру хладно, понегде уз слаб приземни мраз. У току дана сунчано и топло. Ветар слаб, променљив. Најнижа температура од 0 до 10, а највиша од 24 до 27 степени. Упозорење: Приземни мраз, вероватноћа 90%

07.10.2026. Среда Ујутру хладно, понегде уз слаб приземни мраз У току дана претежно сунчано и топло. Ветар слаб и умерен, јужни и југоисточни, у кошавском подручју после подне у појачању. Најнижа температура од 0 до 11, а највиша од 24 до 28 степени. Упозорење: Приземни мраз, вероватноћа 80%

08.10.2026. Четвртак Топло уз постепено повећање облачности. Ветар слаб и умерен, на југу Баната и јак, јужни и југоисточни. Најнижа температура од 4 до 15, а највиша од 24 до 28 степени.

Прогноза временa за наредних пет дана (од 09.10.2026. до 13.10.2026.)
У петак пролазно наоблачење са кишом и пљусковима, уз пад температуре и појачан западни и северозападни ветар. Затим свежије, мало до умерено облачно и углавном суво.

Цвеће и венце су положили и представници дипломатског кора, међу њима и амбасадорка Израела у Србији Авивит Бар-Илан, као и изасланици војних мисија страних земаља у Србији.

"Људи различитих вера и порекла, са једном заједничком судбином, постали су жртве идеологије која је човеку одузела право да буде човек. Наша је обавеза да памтимо, без мржње али и без заборава, да говоримо истину о злочинцима, али да не дозволимо да сећање постане разлог за нове поделе. У времену када свет поново пролази кроз тешка искушења морамо знати да мир није нешто што се подразумева, мир морамо свакога дана да чувамо, а дијалог да негујемо. Србија има трајну обавезу да чува успомену на невино страдале и да истину о њиховим животима преноси будућим генерацијама", рекао је Ђуро Мацут.

Присутнима се обратио преживели логораш Милинко Чекић, који је указао на страдање српског народа на читавом простору тзв. НДХ, окупиране Србије и Београда, истичући да је света дужност свих нас да памтимо и сведочимо о страдању убијених.

Чекић је навео да је околина Београда премножена гробницама невиних жртава уморених у логорима Бањица, Топовске шупе, на Аутокоманди и Старо сајмиште.

Она је на лечењу у Литванији, а можете јој помоћи слањем СМС поруке - 360 на 3800.

"У име Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, захваљујем Министарству унутрашњих послова, нарочито Сектору саобраћајне полиције и Сектору за ванредне ситуације, захваљујући којима смо успели јуче да спречимо удесе и да се приведе правди шест лица, од којих су четири лица признала да су запалили пожар, који ће бити процесуирани", рекао је Гламочић.

Гламочић је у Ваљеву, где присуствује фестивалу "Чваркијада", упутио апел свим пољопривредницима да не пале стрњику.

"Уништавају природу, уништавају биљни и животињски свет, уништавају своје земљиште, а могу да проузрокују огромне последице од тога", указао је Гламочић.

Подсетио је да је пре неколико дана услед паљења стрњике више од 15 особа било повређено, а међу њима су била и деца.

Могућ губитак субвенција и пасиван статус газдинства

Претходне недеље дошло је до три саобраћајне незгоде које су се за само два дана догодиле због смањене видљивости изазване густим димом са оближњих пољопривредних парцела.

Гламочић је тада изјавио да ће пољопривредна газдинства на чијим парцелама буде утврђено паљење стрњике сносити законом предвиђене последице, укључујући могућност стављања газдинства у пасиван статус и губитка права на подстицаје.

Министарство, како је тада саопштено, однедавно има на располагању и сателитски мониторинг, а пет сателита 24 часа дневно прати целокупну територију Србије, што омогућава знатно брже и прецизније откривање пожара и лоцирање пољопривредних парцела на којима има пожара.

"Већ у првом гађању из пиштоља ми смо направили. То је било индивидуално, али је свкао од нас направио разлику. Првог дана смо одскочили и онда смо само наставили и завршили такмичење", истиче припадник 72.бригаде за специјалне операције.

Осим победе у укупном екипном пласману, на основу збирних резултата у гађању пушком и пиштољем, припадници Војске Србије освојили су и прво место у екипној конкуренцији у дисциплини борбеног гађања пиштољем. Да би то било могуће редовно вежбају гађање у пару, појединачно али и у покрету.

Сваки погодак је важан

"Конкретно ово што смо сад извели је гађање у покрету да би се то могло то се ради дужи период, прво на суво тако је потребан и већи број метака што можемо у једници па можемо да доведемо своје вештине на висок ниво. Када гађамо циљ нам је грудна зона, важно је да што већи број погодатака буде у тој зони ако не 100 одсто онда 98 одсто", објашњава такмичар.

Најбољи појединац на такмичењу, припадник 72. бригаде за специјалне операције, био је најуспешнији и у појединачној дисциплини борбеног гађања пиштољем, у којој је друго место заузео такође припадник ове бригаде. Кажу да их је од осталих такмичара издвојило редовно гађање.

Константан хват и контролисано хватање

"На оваквим гађањима вежбамо неутралисање претње на малим даљинама симуларамо замену оквира и гађање да би неутралисали претњу. Најбитније је да је константан хват и да је окидање контролисано и константно до краја", наводи припадник 72. бригаде за специјалне операције.

Вишедневно такмичење у Охају, окупља војнике и подофицире из више земаља како би унапредили стрељачке вештине потребне пре свега за извршавање борбених задатака.

Војска Србије са Националном гардом Охаја већ две деценије остварује сарадњу у оквиру Програма државног партнерства.

У последњој предизборној анкети Датафоље, објављеној 3. октобра, Лула је имао 45 одсто, а Флавио Болсонаро 42 одсто процењених важећих гласова. Истраживање је обухватило 4.006 бирача, уз маргину грешке од два процентна поена. Проценти не укључују неодлучне и оне који су навели да ће предати празан или неважећи листић; реч је о предизборном мерењу, не резултатима гласања.

За Дависона Белема Лопеса, професора међународне и компаративне политике на Федералном универзитету Минас Жераис, једно од главних питања ових избора јесте колико ће Бразил настојати да самостално обликује своју спољну политику, а колико да се приближи Трамповој администрацији. 

У разговору за Свет.Уживо, уочи избора, Лопес је Лулину политику описао као ослањање на глобални југ, сарадњу са БРИКС-ом и повезивање јужноамеричких држава. Флавијева понуда, каже, подразумева знатно ближе односе са Сједињеним Државама.

Друго име, исто политичко наслеђе

На гласачком листићу овога пута није Жаир Болсонаро, већ његов син. Бивши председник осуђен је на 27 година и три месеца затвора због покушаја државног удара и повезаних кривичних дела после изборног пораза 2022. Казну служи у кућном затвору, према одлуци Врховног суда.

Његов политички покрет, међутим, није нестао са његовим одласком из непосредне изборне трке. Лопес то објашњава приврженошћу присталица идејама и симболима болсонаризма, која превазилази страначку организацију и положај самог оснивача.

"То је ствар политичког идентитета, а не питање партијске политике", каже Лопес.

И лулизам је, према његовом тумачењу, више од програма једне владе. Име Луле за његове присталице представља одређено искуство државе и социјалне политике, као што презиме Болсонаро окупља бираче око другачијег погледа на друштво.

Та подела помаже да се разуме зашто кампања није само поређење изборних обећања. Лопес сматра да се бирачи у великој мери опредељују и према томе којем политичком покрету припадају.

Шта Флавио преузима од Трампа

На питање шта Флавио Болсонаро доноси као сопствену политику, Лопес одговара да се у његовим предлозима препознаје Трампов утицај.

У економији очекује строжи фискални приступ, који пореди са политиком Хавијера Милеја у Аргентини. У спољној политици издваја приближавање САД, залагање за чланство у ОЕЦД-у и договоре о бразилским критичним минералима.

Бразил је кандидат за ОЕЦД од 2022, па приступање тој организацији није нова иницијатива ове кампање. Питање је какав би приоритет следећа влада дала процесу који је већ отворен.

За Лопеса, важнији део Флавијеве понуде јесте спремност на тесно сврставање уз Вашингтон. Он сматра да би такав однос могао да подреди бразилске спољнополитичке одлуке америчком утицају. Флавио, са своје стране, приближавање САД представља као прилику за повољније договоре, посебно у области стратешких минерала. 

Економски односи, ипак, не могу се свести на политичку блискост. Према подацима бразилског министарства трговине које преноси Блумберг, Кина је у првих осам месеци ове године учествовала са нешто више од 29 одсто у бразилској робној размени, а САД са 11,5 одсто. То су послови које ће затећи свака следећа влада, без обзира на дипломатске приоритете.

Регион се помера удесно, али став према Америци није исти

Лопес бразилску трку смешта у ширу промену политичких односа у Латинској Америци. Оцењује да је у региону ојачала десница која се ослања на Трампове политичке поруке, док Лула настоји да задржи другачији правац.

Лулино противљење већем америчком утицају, према његовом мишљењу, један је од разлога због којих се бразилски избори пажљиво прате и у другим земљама региона.

Ипак, политичке везе лидера не значе да грађани деле њихове ставове о страним силама.

Према Латинобарометру, чији су резултати објављени 2. октобра, 65 одсто испитаника у 17 обухваћених земаља позитивно оцењује кинески утицај, а 57 одсто амерички. 

Лопес такву промену пре свега повезује са незадовољством Трамповом политиком према Латинској Америци. Према његовом тумачењу, наклоност Кини не мора да значи да је грађани желе као политичког предводника. Може да буде и последица разочарања у Вашингтон и лидере који су са њим блиски.

Указује и на разлику између освајања власти и испуњавања обећања: политичке поруке које окупе бираче на изборима не решавају саме по себи проблеме због којих су грађани тражили промену.

Венецуела је показала границе бразилске дипломатије

Америчка интервенција у Венецуели за Лопеса је пример колико су ограничене могућности Бразила да утиче на кризе у непосредном суседству.

Америчке снаге су 3. јануара заробиле Николаса Мадура. Лула је осудио операцију, оценио је као нарушавање венецуеланског суверенитета и понудио бразилску помоћ у подстицању дијалога.

Лопес подсећа да је бразилски председник на почетку мандата желео да помогне политичкој нормализацији и обнови демократије у Венецуели. Тај циљ није остварен, а америчка акција је, сматра, показала да Бразил није успео да обезбеди дипломатско решење.

"На веома јасан начин је показала ограничења бразилске спољне политике“, каже Лопес.

Оцењује да је интервенција изазвала забринутост и у бразилским војним круговима због могућности сличних америчких потеза у региону. У разговору није навео податке о конкретном америчком плану против Бразила.

За бираче су пресудна и питања код куће

Док кандидати говоре о месту Бразила у свету, грађани се суочавају са трошковима живота, задуженошћу и криминалом.

Бразил је велики произвођач хране, нафте и минерала, али високе камате и отплата дугова оптерећују домаћинства. Управо тај раскорак између ресурсног богатства и финансијских тешкоћа становништва издваја Економист у анализи објављеној уочи избора.

Лопес посебно наглашава јавну безбедност.

"Јавна безбедност је заиста једно од кључних питања за бразилско друштво у овом тренутку“, рекао је за РТС.

Завршницу кампање обележиле су и вести о обустави америчких конзуларних услуга због безбедносних разлога. САД нису јавно прецизирале претњу нити су одлуку непосредно повезале са изборима.

Аустралија је такође затворила амбасаду за непосредан рад са странкама. Бразилска федерална полиција саопштила је да после превентивних претреса није пронашла доказе који потврђују првобитно пријављене ризике, али је наставила истрагу. 

"Атмосфера је врела, у најмању руку“, рекао је Лопес у суботу, изразивши наду да ће гласање протећи мирно.

Председнички резултат није једини важан

Бирачи данас одлучују и о свих 513 места у Представничком дому, као и о 54 од 81 места у Сенату. Бирају се и гувернери и представници на нивоу савезних држава и Федералног дистрикта. Састав Конгреса биће важан за усвајање буџета и закона којима би следећи председник спроводио свој програм.

Ако ниједан председнички кандидат данас не добије више од половине важећих гласова, други круг биће одржан 25. октобра. До тада ће већ бити познат састав новог Конгреса и јасније са ким ће будући председник морати да преговара да би изборна обећања претворио у одлуке.

Према њеним речима, утврђено је да изборна листа испуњава услове у погледу броја кандидата и заступљености мање заступљеног пола на изборној листи, као и да је уз изборну листу приложена сва законом прописана документација и да је правно ваљана.

"Уз изборну листу достављен је и списак бирача који подржавају изборну листу у писменом и електронском облику, у који је уписано 146 бирача. Пребројавањем достављених изјава бирача о подржавању изборне листе, утврђено је да је достављено 146 изјава и да су све правно ваљане", казала је Јовановић.

Додала је да је накнадном провером списка бирача, утврђено да девет лица није уписано у посебан бирачки списак русинске националне мањине, да је једно лице уписано у посебан бирачки списак неке друге националне мањине, тако да је укупан број правно ваљаних изјава бирача који подржавају изборну листу 136.

Како је у посебан бирачки списак русинске националне мањине уписано 6.618 бирача, најмањи број оверених изјава бирача потребан за подршку изборној листи је 66.

"У складу са наведеним, сматрамо да су се стекли сви услови да РИК прогласи изборну листу 'Русини заједно - Руснаци ведно' за изборе за чланове Националног савета русинске националне мањине, расписане за 8. новембар 2026. године", казала је Јовановић.

"Ситуација што се тиче снабдевања није сјајна. Ми увозимо из БиХ пелет, цена такође није мала, али народ мора да купује“, рекао је за РТС један од продаваца.

Професор Шумарског факултета у Београду Бранко Главоњић каже да на око 80 одсто стоваришта пелета има довољно и да нема дужег чекања на испоруку. Та стоваришта се редовно снабдевају од домаћих фабрика, док се део пелета обезбеђује и из увоза.

"У неких 20 одсто малопродајних објеката ситуација је променљива. Ти објекти углавном раде по принципу од испоруке до испоруке и између две испоруке дешава се да нема пелета. Али генерално можемо рећи да је ситуација на тржишту пелета релативно стабилна по питању снабдевања, као и по питању цена", каже Главоњић.

Наводи да је један од разлога за раст цена то што је повећана потражња почела знатно раније него претходних година. Док су велике набавке пелета прошле године почеле у октобру, нова сезона набавке почела је већ у јулу.

"Имали смо прошлогодишњи октобар, новембар и децембар сада у јулу, августу и септембру, када је велики број потрошача кренуо у набавку. У једном кратком временском периоду дошло је до наглог раста потражње. Класична тржишна законитост, чим крене тако велики раст потражње – долази и до раста цена", објашњава Главоњић.

Даље повећање цена изазвало би реакцију државе

Истиче да су цене пелета тренутно превисоке и да је на састанку у Привредној комори Србије произвођачима и трговцима упућен апел да не настављају са повећањем цена.

"Свако даље повећање цена сигурно би изазвало реакцију државе у смислу доношења одговарајуће мере", каже Главоњић.

Он, међутим, подсећа да је ограничење цена пелета већ било примењено 2022. године, када је цена била ограничена на 38.000 динара по тони. Та мера, оцењује, није дала очекиване дугорочне резултате.

"Доношење мере је нека врста крајње опције. Мислим да је до сада рађено релативно добро, у смислу да су се користили неки други механизми да се заустави даљи раст цена, а да се не поремети снабдевеност домаћег тржишта", навео је професор.

Потрошачи почели раније да купују пелет

Професор Главоњић сматра да је ранија куповина пелета последица и психолошког ефекта, односно страха потрошача од могуће несташице и раста цена.

"Домаће фабрике могу да произведу оне количине пелета које домаће становништво има потребу да потроши у току једне грејне сезоне. Практично, негде око 90 до 92 одсто укупне потрошње пелета у Србији задовољава се домаћом производњом", каже Главоњић.

Додаје да је добро што су потрошачи ове године почели раније да набављају пелет, али да није било коректно да произвођачи и трговци већ у јулу подигну цене.

Према његовим речима, сада се бележи пад потражње, што је допринело стабилизацији цена.

"Заиста нема неких већих померања када су у питању цене", наводи Главоњић.

Скоро 200.000 домаћинстава користи пелет

Број домаћинстава која користе пелет значајно је порастао у последњих неколико година. Пре три године било их је око 160.000, док је сада тај број близу 200.000.

Главоњић очекује да ће у овој грејној сезони број домаћинстава која користе пелет премашити 200.000.

Истиче, међутим, да је ове године први пут дошло до ситуације да је грејање на пелет скупље од грејања на струју, уколико се користе пећи које се пуне током ноћи.

"То је, уосталом, податак Агенције за енергетику, која је направила преглед свих енергената и трошкова грејања за предстојећу грејну сезону. Просто, недопустиво је да пелет буде скупљи од струје", каже професор.

"Нема разлога за панику"

Прошлогодишња зима није била подједнако оштра у свим деловима Србије, па домаћинствима није остало много пелета на залихама. Ипак, Главоњић поручује да нема разлога за панику.

"Заиста нема разлога за било какву панику или за бригу. Пелета ће бити, било домаћег или увозног, много више, наравно, домаћег, јер тај увозни пелет чини негде мање од 10 одсто укупне потрошње", каже Главоњић.

Потрошачима саветује да буду стрпљиви и да не купују пелет по највишим ценама.

"Само будите стрпљиви, немојте журити, немојте плаћати пелет по тако високим ценама", поручио је Главоњић.

На дневном нивоу, додаје, прате се цене пелета на тржишту, како на Шумарском факултету у Београду, тако и у надлежним министарствима.

На потражњу за пелетом могло би да утиче и евентуално повећање цене струје, јер се та два енергента, према речима Главоњића, међусобно надопуњују.

Када је реч о дрвним горивима, Србија није увозно зависна, истиче Главоњић. Домаћа сировина и производња могу да покрију потребе домаћинстава која користе огревно дрво и пелет.

Повучена је изборна листа "Избор народа – Мирослав Мики Алексић – Милош Парандиловић – Александар Јовановић Ћута".

Прва проглашена изборна листа за ванредне парламентарне изборе је листа коалиције окупљене око Српске напредне странке, која носи назив "Александар Вучић – Уједињена Србија".

Листа са 250 кандидата за народне посланике је предата уз 209.130 правно ваљаних писаних изјава бирача подршке тој листи, а носилац листе је члан Председништва СНС-а Александар Вучић.

Друга проглашена изборна листа је "Ивица Дачић – Фактор стабилности" коалиције Социјалистичке партије Србије, Јединствене Србије, Социјалдемократске партије Србије и Зелених Србије са 250 кандидата за народне посланике и 18.162 правно ваљана потписа бирача који подржавају ту листу.

Као трећа је проглашена изборна листа "Студентска листа – Студенти побеђују" са 69.099 правно ваљаних писаних изјава бирача подршке, а први на листи је професор Медицинског факултета у Новом Саду Илија Срдановић.

Четврта је проглашена изборна листа коалиције окупљене око Санџачке демократске партије (СДП) и Црногорске демократске партије (ЦДП) под називом "Расим Љајић – Људски СДП/ЦДП".

Листа има статус мањинске листе, уз њу је предато 7.675 правно ваљаних писаних изјава бирача подршке, а носилац листе је Расим Љајић.

Као пета је проглашена изборна листа "Савез војвођанских Мађара – др Балинт Пастор" која на изборима, такође, учествује као листа националне мањине са 9.332 правно ваљане писане изјаве бирача подршке тој листи, од потребних 5.000.

Статус мањинске листе има и изборна листа Странке правде и помирења (СПП) која носи назив "Усаме Зукорлић – Покрет за уједињење" са 6.723 правно ваљана потписа бирача и под редним бројем шест.

На листи је 181 кандидат за народне посланике, а носилац листе је председник СПП Усаме Зукорлић.

Седма је изборна листа "Руска странка Србија у БРИКС-у – Слободан Николић", која ће на изборима, такође, учествовати као листа националне мањине.

Носилац листе је Слободан Николић, а на листи је 25 кандидата за народне посланике.

Осма проглашена је изборна листа коалиције Аутентична десница – Нови ДСС – Монархисти која носи назив "Аутентична десница – др Милош Јовановић – Нови ДСС – Монархисти, Српска коалиција – Нада, Национално демократска алтернатива, Нова демократска странка Србије, Покрет за Краљевину Србију, Одважно српски" са 10.712 правно ваљаних потписа бирача.

Листу са 250 кандидата за народне посланике поднела је коалиција Аутентична десница – Нови ДСС – Монархисти.

Под редним бројем девет је изборна листа "Европска Србија: Мариника Тепић, Здравко Понош, Странка слободе и правде, Србија центар срце, Солидарност, Самоодбрана, Ослобођење" са 246 кандидата за народне посланике и 10.130 правно ваљаних потписа бирача.

Под редним бројем 10 је изборна листа "СДА Санџака – Чувари Санџака", коју је поднела Странка демократске акције Санџака (СДА), а листа има положај изборне листе националне мањине са 5.910 ваљаних потписа бирача који је подржавају.

На тој изборној листи је 35 кандидата за народне посланике.

Изборна листа "Богољуб Карић – Покрет снага Србије – БК" је 11. изборна листа, а уз листу су поднета 10.603 правно ваљана потписа бирача.

Под редним бројем 12. је изборна листа "Либерално зелена странка – за слободну и чистију Србију", а за ту листу поднето је 10.580 правно ваљаних потписа бирача.

На тој листи је 45 кандидата за народне посланике.

Тринаеста изборна листа је "Бирам правду – бирам будућност – коалиција Снага – проф. др Ферид Булић – Василиос Провелегиос – Странка будућности и развоја – Грађанска странка Грка Србије", а за ту изборну листу је поднето 5.069 правно ваљаних потписа бирача.

Ова листа има статус мањинске листе и на њој су 22 кандидата за народне посланике.

Редни број 14 има изборна листа "Странка руско-српског јединства – Руси и Срби браћа заувек", а за ту листу поднето је 5.778 правно ваљаних потписа бирача и ова странка има статус мањинске листе.

Под редним бројем 15. је изборна листа "Ћале, ово је за тебе – Петар Ђурић – премијер Србије", за коју је достављено 10.007 правно ваљаних потписа подршке.

Ова листа има девет кандидата за народне посланике.

Као 16. је изборна листа "Владимир Гајић – Алтернатива за Србију – Народна странка, Бунт – Права Србија", за коју је предато 12.489 правно ваљаних потписа бирача.

Ова листа има 50 кандидата за народне посланике.

РИК је 18. септембра, као 9. изборну листу, прогласио листу "Избор народа – Мирослав Мики Алексић – Милош Парандиловић – Александар Јовановић Ћута", али је 22. септембра РИК-у достављено обавештење о повлачењу листе, па је РИК 24. септембра донео решење којим је констатовано повлачење те листе.

Највиши званичници америчке администрације разматрали су у Кемп Дејвиду наредне кораке у рату са Ираном и сукобу у Јемену. Састанак је водио потпредседник Сједињених Америчких Држава Џеј Ди Венс, а амерички председник Доналд Трамп није открио шта ће Вашингтон следеће предузети.

Ирански парламентарни Комитет за националну безбедност припремио је предлог закона којим би се забранио пролазак кроз Ормуски мореуз бродовима Израела и земаља које Техеран сматра непријатељским. Остала пловила морала би да прибаве дозволу Генералштаба иранских оружаних снага.

Председник Израела Исак Херцог назвао је америчког председника Трампа "пријатељем број један" Израела, настојећи да умањи значај неслагања две земље о рату са Ираном. Херцог је поручио да блиски односи не искључују размимоилажења.

Снаге међународно признате владе Јемена саопштиле су да су напале војне положаје Хута у Сани, главном граду под контролом тих побуњеника блиских Ирану. Најавиле су и слање појачања у провинцију Таиз због све учесталијих напада Хута.

Истовремено, украјински председник Володимир Зеленски најавио је појачане нападе на руске рафинерије нафте, као одговор на руске ударе на украјинску енергетску инфраструктуру.

Москва је, са друге стране, позвала стране држављане, укључујући дипломатско особље, да напусте Кијев и упозорила их да не путују у Украјину. Европска комисија оцењује да Москва тим претњама покушава да застраши Европу и одврати је од подршке Украјини.

Из Запорошке области стижу и наводи о оштећењу енергетске инфраструктуре. Представници Запорошке термоелектране саопштили су да је опрема, која обезбеђује спољно напајање нуклеарне електране Запорожје, оштећена у украјинском гранатирању.

На дипломатском плану, Јапан је увео нови пакет санкција Русији. 

Најнижа температура од 0 до 7, а највиша дневна од 23 до 26 степени. 

У Београду сунчано и топло време и највишу дневну температуру око 25 степени.

МУП је активирао аларм за ванредне догађаје због уништавања бомбе у општини Палилула у Београду.

Наређена је евакуација из опасне зоне у радијусу од 150 метара од места уништавања бомбе, као и обавештавање становника који живе у објектима у широј ризичној зони, на удаљености до 200 метара од те локације.

Такође, МУП је грађанима који живе у радијусу од 150 метара од места уништавања бомбе, као и онима који се нађу у зони базне станице, послао СМС да се у то време евакуишу.

Потпредседник Владе и министар унутрашњих послова у техничком мандату Ивица Дачић раније ове недеље изјавио је да је евакуација наређена како би све протекло без последица. Указао је и да су се раније такве бомбе и гранате носиле и активирале далеко ван града.

"Овде сада то мора да се уради на лицу места, уз потпуно обезбеђење и грађана и имовине, али и људи који раде, значи и оних који су из Сектора за ванредне ситуације. Послаћемо обавештење путем СМС-а, пошто имамо систем да сви који се нађу на тој базној станици близу упозорења, у то време се евакуишу", навео је Дачић.

Формиран Оперативни штаб

Навео је и да је формиран Оперативни штаб за уништавање авио-бомбе, чији је задатак да прати и координише активности надлежних служби у циљу спровођења мера безбедности и заштите грађана.

Тај Оперативни штаб чине представници већег броја организационих јединица Министарства унутрашњих послова, Града Београда, Завода за ургентну медицину, ЈКП "Паркинг сервис", Комуналне милиције, Црвеног крста Србије и других надлежних субјеката.

Помоћник начелника Управе за ванредне ситуације у Београду Миле Јовичић изјавио је раније да ће у тој акцији учествовати 335 учесника различитих служби, од чега је 210 припадника МУП-а.

Јовичић је рекао да у зону угроженог подручја одакле људи треба да се евакуишу спадају и објекти у Булевару деспота Стефана, од броја 86 до броја 124, Поенкареовој број 3, Вилиним водама број 6, и у Јована Авакумовића 2, 2а, 4 и 6.

Истакао је да ће они који не буду могли да се евакуишу раније, имати могућност да се сместе на три локације.

"Прва локација је Културни центар 'Влада Дивљан' у Улици митрополита Петра број 8. Друга локација, односно место привременог збрињавања, јесте Основна школа 'Влада Аксентијевић', Улица Поенкареова број 2. И имамо трећу локацију, то је Основна школа 'Ослободиоци Београда', Прерадовићева број 2. На тим локацијама ће бити наше колеге из Цивилне заштите, такође ће бити волонтери Црвеног крста и радници који раде у школама", објаснио је Јовичић.

Измене у саобраћају

Секретаријат за јавни превоз саопштио је да ће током извођења радова на уништавању те бомбе у временском интервалу од шест до 16 часова доћи до промена у раду 13 линија јавног превоза.

Возила са линија јавног превоза саобраћаће у овој зони на измењеним трасама и то на тај начин што ће линија 16 (Карабурма 2 – Нови Београд /Павиљони), у оба смера саобраћати трасом: Вишњичка – Булевар деспота Стефана – Митрополита Петра – Здравка Челара – Цвијићева – Булевар деспота Стефана и даље редовно.

Возила на линији 23 (Карабурма 2 – Видиковац), у оба смера ће саобраћати трасом: Вишњичка – Булевар деспота Стефана – Митрополита Петра – Здравка Челара – Цвијићева – Јаше Продановића – Таковска и даље редовно, а возила на линији 27Е (Нови Београд /Блок 20/ – Миријево 4), у оба смера трасом: Драгослава Срејовића – кружни ток код "Богословије" – Драгослава Срејовића – Митрополита Петра – Здравка Челара – Цвијићева – Булевар деспота Стефана и даље редовно.

Возила на линији 32Е (Трг републике – Вишњица), у оба смера ће саобраћати трасом: Вишњичка – Булевар деспота Стефана – Митрополита Петра – Здравка Челара – Цвијићева – Булевар деспота Стефана и даље редовно, док ће возила на линијама 33 (ЖС "Панчевачки мост" – Кумодраж) и 48 (ЖС "Панчевачки мост" – Миљаковац 3), у оба смера саобраћати трасом: Здравка Челара – Митрополита Петра – Драгослава Срејовића – терминус "Омладински стадион".

Возила на линији 35 (Нови Београд /Блок 58/ – Лешће /гробље/), у оба смера ће саобраћати трасом: Вишњичка – Булевар деспота Стефана – Митрополита Петра – Здравка Челара – Цвијићева – Булевар деспота Стефана и даље на редовној траси, а на линији 37 (ЖС "Панчевачки мост" – Кнежевац) саобраћаће на скраћеној траси до окретнице "Лука Београд" (окретница линије 44), где ће бити промена смера кретања и враћати се истом трасом према Кнежевцу.

Возила на линији 43 (Трг републике – Котеж), у оба смера ће саобраћати трасом: Панчевачки мост – Булевар деспота Стефана – Митрополита Петра – Здравка Челара – Цвијићева – Булевар деспота Стефана и даље редовно; док ће возила на линији 44 (Топчидерско брдо – ЖС "Дунав" – Топчидерско брдо) саобраћати на скраћеној траси до продајног објекта "Темпо", где ће вршити промену смера кретања и враћати се истом трасом према Топчидерском брду.

Такође, до промене трасе доћи ће и на линији 58 (ЖС "Панчевачки мост" – Нови Железник) па ће возила на тој линији саобраћати на кружној траси: Булевар деспота Стефана – Цвијићева – Венизелосова – Жоржа Клемансоа – Француска – Трг републике – Македонска – Дечанска и даље на редовној траси према Новом Железнику.

Возила на линији 95 (Нови Београд /Блок 45/ – Борча 3), у оба смера ће саобраћати трасом Панчевачки мост – Булевар деспота Стефана – Митрополита Петра – Здравка Челара – Цвијићева – Булевар деспота Стефана и даље на редовној траси, а на линији 96 (ЖС "Панчевачки мост" – Борча 3), у оба смера ће саобраћати трасом: Панчевачки мост – Булевар деспота Стефана – М 1.9. - Поенкареова – кружни ток код Улице Јована Авакумовића – Поенкареова до терминуса "ЖС Панчевачки мост" и даље редовно.

Возила на линији Е6 (Миријево 4 – Нови Београд /Блок 45/), у оба смера ће саобраћати трасом: Вишњичка – Булевар деспота Стефана – Митрополита Петра – Здравка Челара – Цвијићева – Булевар деспота Стефана и даље редовно.

Бомба која ће бити уништена заостала је из Другог светског рата, тешка је око 250 килограма и има 130 килограма експлозивног материјала и електронски упаљач.

Гласа се за три члана Председништва БиХ, посланике у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ и Представничком дому Парламента Федерације БиХ, председника и два потпредседника Републике Српске, посланике у Народној скупштини РС, као и за посланике у скупштинама десет кантона Федерације БиХ.

У Републици Српској посебно се ишчекују резултати избора за председника. У Палату Републике ће актуелни премијер и кандидат СНСД-а Саво Минић или СДС-ов Бранко Блануша, коме је ово друга председничка трка.

На изборима за Народну скупштину Републике Српске, СНСД је, према процени аналитичара, фаворит за највећи број мандата, док су СДС и Покрет Сигурна Српска две највеће опозиционе опције.

У Председништво БиХ ће, кажу аналитичари, сигурно поново Жељка Цвијановић. Хрвати очекују победу ХДЗ-ове Даријане Филиповић. Бошњаци имају чак четири кандидата. Многи верују у повратак Бакира Изетбеговића.

Једна од специфичности данашњих избора јесте нови систем гласања – уз биометријску идентификацију и аутентификацију бирача и скенирање листића – за који остаје да се види да ли ће отклонити недостатке изборног система у БиХ.