На терет им се ставља наводно фалсификовање документације, што, преведено, значи да се гоне зато што су били на челу српских институција које Приштина не признаје.

"Ово представља део ширег плана усмереног на прогон српског народа и наставак институционалног притиска на све оне који остају уз свој народ и бране право на његов опстанак", наводи се у саопштењу Српске листе.

У овом предмету оптужени су још четворица бивших припадника тзв. ОВК - Башким Смакај, Исни Киљај, Фадиљ Фазљију и Хајредин Кучи.

Према оптужници, у периоду од 12. априла до 2. новембра 2023, током одвојених, непривилегованих посета у притворском објекту, Хашим Тачи је пружио Смакају, Киљају, Фазљијуу и Кучију поверљиве информације о сведоцима тужилаштва у одвојеном предмету који се против Тачија води по оптужници за ратне злочине, наложио им да утичу на сведочење сведока тужилаштва и давао им детаљна упутства како то да учине.

Тачи се терети у три тачке за покушај ометања службеног лица у вршењу службене дужности учествовањем у заједничком деловању групе, у четири тачке за повреду тајности поступка и у четири тачке за непоштовање суда.

Њему и још тројици бивших вођа тзв. ОВК - Кадрију Весељију, Реџепу Сељимију и Јакупу Краснићију - суди се у одвојеном поступку суди по оптужници за ратне злочине и злочине против човечности, а изрицање пресуде у том предмету заказано је за 16. септембар.

Тзв. ОВК је током 1998. и 1999. године извршила бројне злочине, убиства и отмице над припадницима војске и полиције тадашње Југославије, Србима и другим неалбанцима, као и Албанцима који нису прихватили да буду њени помагачи или припадници.

Одаловић: Шест година без ексхумација и застоја у сарадњи

Председник Комисије за нестала лица Владе Србије Вељко Одаловић изјавио је да већ шест година није било заједничких ексхумација у Хрватској, иако је то предвиђено међудржавним споразумима.

Према његовим речима, више од 350 особа из "Олује“ и даље се воде као нестале, док се за још више од 250 не зна ни место сахране. Истакао је да постоје познате локације масовних и појединачних гробница које још нису ексхумиране и да Србија инсистира на наставку рада заједничких комисија.

Одаловић је навео и да се у мртвачницама у Хрватској налази више од 900 неидентификованих посмртних остатака, међу којима је најмање 350 жртава "Олује“, као и да је више од половине лица која се воде као нестала – српске националности.

Како је истакао, и после више од три деценије постоје познате локације гробница које нису ексхумиране. Према његовим речима, у Хрватској је евидентирано 35 усаглашених гробних места за која су и српска и хрватска страна потврдиле да постоје, али ексхумације још нису обављене.

Говорећи о процесуирању ратних злочина, Одаловић је оценио да Хрватска не показује спремност да отвори истраге и процесуира злочине почињене над српским цивилима, додајући да породице жртава и после 31 године траже правду.

Као пример навео је случај дванаестогодишњег Синише Добрића, чија породица, како је рекао, и даље покушава код хрватских власти да издејствује да његово страдање буде званично признато као цивилна жртва рата.

"Хрватска држава то не жели јер би тиме признала да је починила ратни злочин", нагласио је Одаловић.

Нуждић: Хаг пропустио прилику да допринесе помирењу у региону

Вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Републике Српске Виктор Нуждић констатовао је да за злочине почињене над Србима ни после више од три деценије није обезбеђена правда.

Нуждић је навео да је исход "Олује“ било етничко чишћење Срба са простора Хрватске, додајући да је њеним последицама претходила акција "Бљесак“, а да су се оне наставиле и након пада западнокрајишких општина у Републици Српској. Према његовим речима, последица тих догађаја је да је српско становништво на тим просторима сведено на статистичку грешку.

Оценио је да су у спровођењу акције "Олуја“ учествовали и међународни фактори, наводећи да, према документима на које се позива, није реч само о ангажовању пензионисаних америчких официра, већ и о активном учешћу америчког Стејт департмента.

Како је навео, хрватској војсци достављани обавештајни подаци, док је авијација Срба из Крајине била онемогућена да дејствује.

Нуждић је оценио да је Хашки трибунал пропустио прилику да допринесе помирењу у региону. Подсетио је да је поступак који је вођен за злочине током акције "Олуја“ завршен ослобађајућим пресудама хрватским генералима, због чега пред тим судом нико није одговарао за злочине над Србима почињене током и после те војно-полицијске операције.

Одаловић је оценио да је међународна заједница заказала јер није спречила страдања цивила у подручјима која су била под заштитом Уједињених нација, истичући да је неопходно наставити инсистирање на расветљавању судбине несталих и процесуирању одговорних.

Цело гостовање Вељка Одаловића и Виктора Нуждића можете погледати у видео-запису на почетку текста

"Дошли смо да их посетимо и да видимо како напредују радови које су добили од Комесаријата за избеглице, који пружа помоћ свим нашим људима који су расељени, који су прогнани или, у време војне акције 'Олуја', избегли из Хрватске, и другима којима је потребна помоћ у сваком погледу. Ово је добра прилика да нашим суграђанима омогућимо бољи живот", рекао је Мацут.

Додао је да су деца породице Васиљевић рођена у Србији, као и да се не сме дозволити да се догађаји од пре неколико деценија понове.

"Трудимо се да свима омогућимо добре услове живота и да сви буду интегрисани у нашу заједницу. Србија свакако свима пружа оно што је потребно, а то је достојанство у животу, могућност равноправности, да сви буду збринути и да имају исте могућности за своје и образовање и живот", истакао је Мацут.

Љубица Васиљевић је истакла да је као избеглица дошла у Србију из Вуковара, док је њен супруг избегао из Велике Градишке.

"Упознали смо се овде 2014. године. Од државе смо добили кућу као млади брачни пар, а сад смо добили материјал да средимо дечије собе", нагласила је она. Председник Владе је у посету овој породици стигао заједно са председницом Владе Војводине Мајом Гојковић и комесарком за избеглице и миграције Наташом Станисављевић, као и са председником Општине Шид Зораном Семеновићем.

Након тога, Мацут је заједно са министром здравља Златибором Лончаром и покрајинским секретаром за здравство Миланом Поповим обишао Одељење радиолошке дијагностике, Одељење физикалне медицине и рахабилитације, ординације ОРЛ и ортопедије у Дому здравља у Шиду.

У четвртак ће бити служена Света архијерејска литургија, а потом ће бити приређена трпеза љубави.

Обележавање организује Одбор Владе Републике Српске за неговање традиције ослободилачких ратова.

Додик: Сећање је дуг према жртвама

Председник Странке независних социјалдемократа (СНСД) Милорад Додик поручио је да су Пребиловци херцеговачко село које обавезује, опомиње и позива да никад не заборавимо, иако су му усташки крвници и џелати наменили потпуно уништење и затирање живота. Указао је да су у овом страшном покољу угашена 54 српска огњишта, 54 домаћинства која су вековима ту била.

Додик је нагласио да сећање није освета, већ дуг према прецима који нису имали прилику да остаре, да одгајају децу, да сањају будућност, али и дуг према историји, која нас учи да заборав отвара врата понављању злочина.

Сведочанства о незапамћеном злочину

Према историјским изворима, усташке снаге су између 6. и 11. августа 1941. године извеле масовни злочин над српским становништвом Пребиловаца. Већина жртава бачена је у јаму Голубинку, док су други убијени на лицу места.

Према сведочењу Маре Булут, једине особе која је преживела злочин у школи у Пребиловцима, убијани су и жене и деца, уз изузетну суровост.

Према подацима које наводе организатори обележавања, у Пребиловцима је убијено око 830 Срба, док из 57 породица нико није преживео. На подручју Херцеговине евидентирано је око 110 стратишта, од којих су многа биле крашке јаме попут Голубинке, Корићанке, Јагодњаче, Пандурице, Ржаног дола и многих других.

Од ексхумације до уништења спомен-костурнице

После рата, злочин је дуго био недовољно истраживан у јавности. Јаме у које су бацане жртве забетониране су 1961. године, а ексхумације су почеле 1990. Посмртни остаци више од 4.000 Срба сахрањени су 4. августа 1991. године у спомен-костурници у Пребиловцима.

У јуну 1992. године током офанзиве "Чагаљ" припадници ХОС-а и ХВО-а минирали су спомен-костурницу.

Иницијативом желе, истичу, да одају признање вишедеценијском доприносу српске заједнице развоју Сједињених Америчких Држава, као и историјском савезништву и пријатељству српског и америчког народа.

Резолуцију су раније подржали конгресмени Клаудија Тени из Њујорка, Емануел Кливер из Мисурија, Скот Фицџералд из Висконсина, Ана Паулина Луна из Флориде и Викторија Спарц из Индијане.

Предложена резолуција има за циљ да ода признање доприносу генерација Срба и српско-америчке заједнице америчком друштву у областима науке, привреде, културе, уметности, спорта, војске и јавног живота, као и да додатно истакне значај историјског савезништва Србије и САД.

Из Амбасаде Србије у Вашингтону саопштено је да ће бити настављени разговори са члановима Конгреса како би се обезбедила додатна подршка овој иницијативи, која, како се наводи, представља признање српско-америчкој заједници и њеном доприносу развоју Сједињених Америчких Држава.

На Листу се стављају и два лека за лечење срчане слабости, који су примарно лекови за дијабетес, али су клиничке студије и примена у пракси показали да се веома ефикасно могу применити код посебне групе пацијената са срчаном слабошћу и очуваном ејекционом фракцијом, додао је он.

Као лекар и ендокринолог посебно желим да истакнем колико је ова одлука важна за пацијенте са хроничним незаразним болестима, навео је проф. Мацут и додао да дијабетес, хипертензија, гојазност и поремећаји метаболизма представљају значајне факторе кардиоваскуларног ризика, због чега је правовремена превенција компликација од огромног значаја.

Он је објаснио да код пацијената са атријалном фибрилацијом одговарајућа антикоагулантна терапија може бити кључна у превенцији можданог удара, док је адекватно лечење срчане слабости од великог значаја за квалитет и дужину живота пацијената, због чега ова мера није само питање трошкова терапије, већ доступности лечења, превенције тешких компликација и заштите здравља грађана.

За 16 нових оралних антикоагуланаса држава ће преузети 70 одсто трошкова, док ће грађани плаћати 30 одсто цене лека, што значи да ће уместо досадашњих приближно 1.700 до 6.000 динара по паковању доплата за грађане износити око 600 до 1.100 динара.

Код два лека за лечење срчане слабости држава ће такође преузети значајан део трошкова, будући да су их грађани до сада плаћали приближно 2.500 до 4.500 динара по паковању и да ће од 17. августа њихова доплата износити око 1.700 динара.

Премијер Мацут је подсетио да је од 1. августа значајно смањена доплата за лекове са Листе А1 и да је том мером државе обухваћено укупно 769 лекова.

Саобраћај ка Лозници је тренутно обустављен.

Увиђај је у току.

Генерални директор ЕПС-а Душан Живковић рекао је да је снабдевање електричном енергијом стабилно и да ће тако остати и у наредном периоду.

"Ово је период великог изазова, али желим још једном да нагласим да грађани и привреда не треба да брину о редовном снабдевању електричном енергијом“, поручио је Живковић.

Навео је да су сви термокапацитети у погону, осим два блока који су у ремонту, док хидроелектране раде у складу са расположивим дотоком воде.

ЕПС се на време припремио

Према његовим речима, производња у хидроелектранама "Ђердап“ значајно је смањена због изузетно ниског водостаја.

"Ђердап 1 је на нивоу 20 одсто, са просечним дотоком историјски најмањим, на нивоу 1.400 кубика, а Ђердап 2 је негде на око 30 одсто“, рекао је Живковић.

Очекује да ће се период слабог дотока наставити, што је последица малих снежних падавина у Алпима током зиме.

Истакао је да је ЕПС на време припремио електроенергетски систем за овакве околности.

Недостајућа енергија обезбеђује се и на тржишту

Живковић је навео да је циљ ЕПС-а да очува ниво акумулација и залихе угља како би се обезбедила сигурност снабдевања из домаћих извора.

"Недостајућа количина енергије своди се на оно што хидроелектране не могу да произведу, посебно Ђердап, а ред величине који обезбеђујемо на тржишту је на нивоу 10 одсто“, рекао је директор ЕПС-а.

Објаснио је да је важно што дуже сачувати воду у Дунаву, јер је неопходна за хлађење термоелектрана у Костолцу и ТЕНТ-у.

Потрошња струје расте, али је систем спреман

Говорећи о потрошњи електричне енергије, Живковић је навео да је она у последњим данима значајно порасла услед високих температура.

Очекује да ће наредних дана достићи око 100 гигават-часова дневно, али истиче да је ЕПС спреман да те потребе покрије сопственом производњом.

Осврнуо се и на кретања на европском тржишту електричне енергије, где су цене у вечерњим часовима достизале и 300 до 500 евра по мегават-сату.

"Гледамо да, ако можемо, и поред таксе која није мала, од 60 до 70 евра, додатно приходујемо како бисмо одржавали и финансијску стабилност компаније“, навео је Живковић.

Апел на рационалну потрошњу

Иако је оценио да је ситуација у Европи и региону стабилна, указао је да и нуклеарне електране у Мађарској, Румунији и Бугарској због ниског водостаја раде у смањеном режиму.

Упутио је и апел грађанима да рационално користе електричну енергију.

"Верујем да им рационална потрошња неће угрозити комфор који имају, али ово је тренутак када треба да подигнемо ниво одговорности“, поручио је.

Припреме за зиму већ у току

Живковић је истакао да су завршени ремонтни радови у рударском сектору, да је Термоелектрана "Костолац“ у пуном погону, док је производња у Колубари на високом нивоу.

Навео је да су депоније угља у ТЕНТ-у попуњене око 70 одсто и да ће се у наредном периоду додатно допуњавати.

Потврдио је и да се наставља увоз угља као једна од мера за очување енергетске сигурности.

"Већ сада допуњавамо депоније угља и складишта мазута како бисмо што спремније дочекали зимску сезону“, рекао је Живковић.

Додао је да се наставља модернизација механизације у Колубари, што би требало да омогући повећање производње угља и у наредним годинама.

Нови пројекти за већу енергетску сигурност

На крају разговора, Живковић је оценио да је извесно да ће неизвесност на енергетском тржишту бити све већа, због чега су неопходна нова улагања.

"Оно што је извесно је неизвесност. Диверсификација, енергетска сигурност и енергетски суверенитет су приоритети. Пројекти о којима комуницирамо већ дуже време, од соларне електране један GW, TETO Ниш до РХЕ 'Бистрица', 'Ђердапа 3', треба да нам омогуће да задржимо енергетску сигурност и премостимо овај кризни период“, поручио је Живковић.

Историчар Милан Гулић, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекао је да је избор Мркоњић Града за место комеморације био вишеструко важан и симболичан, као и сведочење Невенке Добрић из околине Сиска, чији је двадесетогодишњи син убијен у избегличкој колони.

"Мркоњић Град је тешко пострадали град у Републици Српској и директно је повезан са страдањем Срба у „Олуји“, која је била увод у операције ширег обима хрватске војске и Армије БиХ на простору Српске – у операцији 'Маестрал' у септембру и 'Јужни потез' у октобру, када је Мркоњић Град заузет", подсетио је Гулић.

Истакао је да је Мркоњић Град враћен Дејтонским споразумом, након чега је пронађена масовна гробница са 181 телом цивила и убијених ратних заробљеника, због чега је постао симбол страдања српског народа и у одбрамбено-отаџбинском рату у БиХ.

"Имали смо поруку избором места за комеморацију, али и избором Невенке Добрић да исприча своје емотивно сведочанство, што је тешко човек може хладнокрвно да послуша и дистанцирано да погледа. Страдање деце је најтеже када је у питању проучавање ратова. Ми, историчари, не можемо да останемо равнодушни, то оставља дубоке трагове", навео је Гулић.

Памћење као обавеза и скромна окупљања Крајишника

Према његовим речима, памћење је обавеза јер се народ сећањем повезује – кроз велике личности, славне догађаје, али и трагедије.

"Да ли је Холокауст нешто од чега јеврејски народ бежи? Не, он га се сећа и придаје му велики значај, као што би и требало. Тако и српски народ не сме да бежи од трагичних епизода и оружаних сукоба у својој историји, нарочито у модерној", рекао је Гулић.

Додао је да је сећање на жртве "Олује" једно од најважнијих када је реч о српским жртвама у ратовима деведесетих година, али и подсетио да се сећање након слома западног дела Републике Српске Крајине и завршетка рата у Хрватској дуго чувало унутар крајишке заједнице.

"Окупљања су деловала више као скупови првих хришћана, сакривени далеко од очију јавности. Ствари почињу да се мењају тек од десете годишњице, 2005. године, када су највиши државни функционери долазили да комеморишу српске жртве у цркви Светог Марка – тадашњи председник Борис Тадић и премијер Војислав Коштуница", навео је Гулић.

Оценио је да је то био симболичан гест да Србија није у потпуности заборавила шта су Крајишници преживели. Додао је да је од 20. годишњице комеморација жртава "Олује" подигнута на државни ниво, наглашавајући да су трауме породица пострадалих и даље велике.

Једнострани приступ међународног фактора

Говорећи о обележавању у Хрватској, историчар Гулић је рекао да две земље на тај датум гледају потпуно различито.

"Наћи заједничку тачку у којој ће Хрватска и Србија исто гледати на 'Олују' заиста је бесмислено и на то сам навикнут. Проблем је у једностраном приступу међународног фактора рату док је трајао, али и након рата, па је изостала судска одговорност за злочине над Србима почињене у Хрватској", рекао је Гулић.

Коментаришући одлуку званичника Црне Горе да присуствују обележавању у Книну, али не и у Мркоњић Граду, Гулић је рекао да га то не изненађује.

"Црна Гора чврсто држи курс који су задали Мило Ђукановић и Ранко Кривокапић. Црној Гори је место у Мркоњић Граду, а не у Книну, јер има дубоке ране, поготово због страдања у логору Лора у Сплиту. То је доливање соли на рану", закључио је историчар Милан Гулић.

За разлику од свечане атмосфере која прати државно обележавање, српска заједница у Книну претходна два дана посветила је сећању на страдале и прогнане. Дан сећања обележен је јуче, а потом су у православним храмовима служени парастоси.

Емоције оних који су преживели егзодус и даље су снажне, три деценије након догађаја.

"Најтужнији дан што може бити. Трагедија. Цела фамилија на све стране разасута. Неки су остали мртви овде, неки су избегли на пет страна. Састављали смо се месец дана да се поново нађемо на једном месту", испричала је саговорница РТС-а.

Поручују да свако има право на своје обележавање, али да бол због изгубљеног дома остаје.

Међу онима који су били у избегличким колонама  током "Олује" је и начелник општине Бискупија Милан Ђурђевић  који се присетио да је имао свега осам година када је морао да напусти дом.

"У једном тренутку нестаје све оно што сте до тада знали. За мене је то, као детету, био пут у непознато, али за моје родитеље и баке и деке то је заиста био растанак са животом који су до тада живели“, каже Ђурђевић.

Данас Срби у Книну чине националну мањину, иако су некада били већинско становништво. Према попису становништва из 2021. године, у Книну живи око 2.500 Срба, што је приближно 23 одсто укупног броја становника.

Док се у Книну наставља државни програм обележавања Дана победе, српска заједница овај датум обележава као дан сећања на страдале, прогнане и изгубљене домове.

КУРСНА ЛИСТА БР. 146

1. Курсеви из ове листе примењују се од 8 часова 5.8.2026. године до 8 часова на дан када ће бити формирана наредна курсна листа.

Ваздух је нагло продро у кабину, авион су затресле снажне вибрације, а са плафона су се аутоматски спустиле маске са кисеоником.

Стјуардесе и двојица путника успели су да жену увуку назад у авион. Уследило је принудно слетање.

Од тешких повреда главе, врата и трупа, Џенифер Риордан, мајка двоје деце из Новог Мексика, преминула је истог дана у болници у Филаделфији. Више путника је повређено.

Хаварија на мотору, која се догодила пола сата након полетања, претворила је редован лет компаније “Саутвест ерлајнз“ у несрећу која је значајно утицала на измене безбедносних стандарда у цивилној авијацији.

Шта се тачно догодило

Према званичном извештају америчког Националног одбора за безбедност саобраћаја (НТСБ), до несреће је дошло јер се лопатица вентилатора левог мотора сломила услед замора материјала. Затим је отказала заштитна оплата мотора, чији су делови погодили труп авиона код путничког прозора. Прозор је потом испао, што је довело до нагле декомпресије кабине.

Нешто слично догодило се и 10. јула ове године на лету компаније “Рајанер“, сматра Василис Цијарас, адвокат Љубише Каровића, Србина који је, према сопственом сведочењу и сведочењу сведока, око два минута вирио кроз прозор летелице.

"На основу доказа којима располажемо, сматрамо да би исти сценарио као 2018. могао бити и овде, али то не можемо са сигурношћу да тврдимо док не добијемо извештаје НТСБ и других агенција", каже адвокат.

Док се чека званични извештај истраге, анализирају се снимци техничког стручњака, којег је ангажовао Каровићев правни тим. Он је, према речима адвоката, прегледао авион, фотографисао оштећења и прикупио документацију.

"Оштећено је много лопатица, а једна лопатица чак недостаје на турбовентилатору мотора", каже Цијарас.

Претпоставка Каровићевог правног тима је да се нешто унутар самог мотора или откачило или сломило, а да су затим ти делови, односно фрагменти, изазвали даље ломљење и стварање још већег броја фрагмената.

Наложен редизајн оплате мотора и строжа контрола

Несрећа из 2018. довела је до низа техничких и регулаторних промена.

НТСБ је препоручио измене конструкције заштитне оплате мотора на авионима боинг 737 next generation, пошто је утврђено да се након лома лопатице вентилатора заштитна оплата распала.

Америчка Федерална управа за ваздухопловство (FAA) је ту препоруку претворила у обавезну директиву. Дат је рок да се модификације заштитне оплате на летелицама којима располажу авио-компаније спроведу до 2028. године.

Истовремено, за моторе CFM56-7B уведене су строже и чешће инспекције лопатица вентилатора, како би се благовремено откриле пукотине настале услед замора материјала.

Да ли је нешто промакло

Актуелна истрага о инциденту на лету "Рајанера" подстакала је ФАА да преиспита свој одговор на несрећу из 2018.

Иако, према речима администратора ФАА Брајана Бедфорда, први показатељи не указују на то да су та два догађаја настала по истом механизму, Бедфорд истиче да је за коначне закључке ипак прерано.

"Да ли нам је нешто промакло? Прерано је да се то каже, али ту могућност још не можемо да искључимо“, рекао је Бедфорд за Ројтерс.

Од несреће 17. априла 2018. до коначног извештаја НТСБ прошло је 19 месеци.

Истрага инцидента на лету "Рајанера" jе у току.

Према сазнањима адвоката Цијараса, прве званичне информације о томе шта се заиста догодило на линији Солун - Меминген могле би бити саопштене током овог месеца.

Од резултата истраге зависи кога ће Љубиша Каровић тужити због онога што је преживео и колику ће одштету тражити. Каровић тврди да од "Рајанера" није добио никакву помоћ ни подршку - ни у току инцидента, ни касније у току болничког лечења.

Његов адвокат верује да, поред евентуалне одговорности авио-компаније, постоји одговорност и произвођача авиона и мотора. Уколико истрага то потврди, тужбе би могле да стигну на више адреса.

Тражићемо значајну одштету од свих одговорних, поручује Цијарас.

"Од НИС-а имамо најаве да ће у другој половини месеца, када тек могу да стигну већ наручене испоруке сирове нафте, моћи да повећају прераду са садашњих око 9.500 тона сирове нафте дневно на око 13.000 тона дневно. Као једну од мера, омогућићемо НИС-у да око 23.000 тона својих оперативних резерви ставе на располагање другим нафтним компанијама које тренутно имају већу тражњу из домаће рафинерије, што ће омогућити да се задовољи огромна потражња коју очекујемо у августу од око 200.000 тона нафтних деривата“, рекла је Ђедовић Хандановић.

Према њеним речима, у августу се планира увоз од око 39.000 тона дизела, једнако као и у јулу, међутим око 20.000 тона је планирано водним путем. Због смањеног нивоа Дунава увоз ових количина је упитан, па ће подизање производње и коришћење оперативних резерви НИС-а допринети подмирењу потреба тржишта и у случају наставка лоше хидролошке ситуације, чувајући државне резерве за ситуације крајње нужде.

Додала је да је ова мера већ дала резултат у случају других нафтних компанија које су раније поднеле захтев за коришћење оперативних резерви евро дизела, доприносећи стабилизацији тржишта и лакшем премошћавању тешкоћа са увозом.

"Претходно је већ пуштено око 19.000 тона евро дизела из оперативних резерви нафтних компанија, што је допринело да тражња у јулу буде задовољена, а истовремено сачувал смо државне резерве за још изазовније периоде. Такође, продужена је забрана извоза нафте и нафтних деривата, укључујући евро дизел, до краја августа, како бисмо све количине сачували за домаће тржиште", навела је министарка.

Водостај Дунава на рекордно ниском нивоу

Министарка је нагласила да је ситуација са снабдевањем нафтним дериватима веома изазовна.

"Водостај Дунава је на рекордно ниском нивоу и у оваквим ванредним околностима је рад рафинерије пресудан, јер ће лоша хидрологија потрајати и све нафтне компаније у Србији снабдевају се превасходно из домаће рафинерије", закључила је министарка.

На састанку са представницима нафтних компанија анализирани су планови за увоз и потрошњу нафтних деривата у августу и предлози могућих решења за допремање нафтних деривата у тренутним веома отежаним околностима.

"Транспорт се организује вагонима и цистернама, што подразумева мање количине које се могу допремити, али и веће трошкове увоза нафтних компанија, а у условима ограничених цена. Ипак, без обзира на све проблеме и изазове са којима се суочавамо, заштитићемо грађане од наглог раста цена, а наше резерве су довољне у случају потребе да и њих користимо да бисмо обезбедили снабдевеност домаћег тржишта", навела је Ђедовић Хандановић.

Навела је и да су огромни проблеми са котацијама на берзама, да ситуацију додатно отежава одлука Русије да забрани извоз нафтних деривата, као и да је Турска купила милион тона дизела на Медитерану, што ствара притисак на доступност и цене енергената.

Иван Антић из Уније сервисера климатизације саветује да клима буде укључена на температуру од 25, 26 степени и оставити је да ради нон-стоп.

Професор на Машинском факултету Милош Бањац рекао је да када не боравимо у неком простору дуже време, клима треба да буде искључена.

"Не треба да је стално палимо и гасимо, на свака два минута када излазимо, али у континуитету када смо у просторији треба да ради, када изађемо из просторије треба да се гаси", објаснио је Бањац.

И сам начин одржавања клима уређаја утиче на потрошњу.

Иван Антић наглашава да је најважније да филтери на клими буду чисти.

"Тако ћемо смањити потрошњу. Aко су филтери прљави, клима не ради правилно и троши више струје, а даје мало расхладне енергије тако. Код куће можете сами да оперете филтере и мало пребришете климу споља", рекао је Антић.

"Мртва трка" између летње и зимске потрошње струје

Потрошња електричне енергије је у појединим деловима града виша и до пет пута у односу на просечну.

Сада смо достигли потрошњу у Србији до 105 гигават часова. Поређења ради, у најхладнијим данима, током зиме потрошимо и до 115 гигават часова. Сада смо се опасно томе приближили.

И све то само за један дан. Да би нам рачуни за струју били нижи, али и да бисмо растеретили енергетски систем, потребно је да променимо неке навике.

"Оно што приметимо кад идемо по фирмама или државним установама често се деси да клима ради и кад је отворен прозор. То не може. Мора све да буде затворено да клима може да ради нормално. Ако је било шта отворено клима не може да постигне да охлади, друго нон-стоп ради пуном снагом", истакао је Антић из Уније сервисера климатизације.

Брзи рецепти

Бањац је нагласио да треба користити ролетне, тенде и унутрашње и спољне ролетне како би се смањила могућност продирања топлоте у затворен простор.

"Што се тиче унутрашњих добитака то су шпорет и рерна, што их мање, користимо или не користимо уопште. Наравно, морамо да кувамо и једемо тако да треба да спремамо храну која је што краћа за припрему или која може да се једе више дана", саветује Бањац.

Врућина је па се не купамо врелом водом, већ тражимо расхлађење, зато је препорука да се бојлер укључи на нижу температуру. На клима уређајима температура треба да се подеси на 25 степени.

Тако ће потрошња бити мања, а и организам неће доживети шок када са високе температуре напољу уђемо у веома расхлађен простор.

Москва је потврдила да су руске снаге погодиле три брода за превоз сувог терета у украјинској луци Николајев, а у Черноморску контејнерски терминал који је превозио војни терет и складиште дронова. Погођен је и логистички центар у граду Бурин у Сумској области 

Најмање пет особа је погинуло, а шест је повређено у украјинском нападу дроновима на Московску област. 

Складиште "Вајлдбериса", пзнатог као "руски Амазон", у Самарској области потпуно је изгорело након пожара који је избио након напада беспилотних летелица. 

На листи додатних санкција Сједињених Америчких Држава Русији су Главна управа за ракете и артиљерију Министарства одбране и њене структуре, Копнене снаге, Одељење за напредна међуресорна истраживања и специјалне пројекте и 1061. логистички центар.  

Санкције су уведене и компанијама "Gedion Alpha" и "International Invest", као и за пет руских држављана.

Турска је позвала Русију и Украјину да обезбеде безбедну пловидбу Црним морем након напада дронова на њене цивилна бродове"Јашар" и "Надежда" код Новоросијска.

Председник Володимир Зеленски објавио је да је наредио даље кораке за чишћење унутрашње структуре Службе безбедности Украјине од оних који раде за себе, а не за Украјину. Захвалио је свима у СБУ који истински штите државу и народ.

Јужне поморске руте кроз Ормуски мореуз остају слободне и отворене за сва комерцијална пловила која туда пролазе, саопштила је Америчка централна команда.

CENTCOM наводи да су преусмерили 45 пловила у оквиру "блокаде Ирана" откако је започета средином јула.

Наставили су се и разговори Ирана и Омана о обезбеђивању протока саобраћаја кроз Ормуски мореуз, у ком Иран жели да успостави конролу улазног и излазног поморског саобраћаја уз могућност интервенције уколико је то потребно.

Сједињене Америчке Државе забележиле су напредак у разговорима са Ираном и Оманом, али споразум још није закључен, изјавио је амерички државни секретар Марко Рубио.

Док је портпарол катарског Министарства спољних послова Маџед Ал Ансари изразио наду да ће споразум између САД и Ирана бити постигнут у најкраћем року, додајући да Катар посебно подржава оманско посредовање у преговорима.

Такође се наставила и седма рунда преговора између Либана и Израела, који се воде уз посредовање САД, а која је почела јуче у Риму.

Ирански председник Масуд Пезешкијан тврди да ће његова земља бранити своје границе, али да не тежи ширењу рата. Пезешкијан је истакао да Техеран мора да се усредсреди на унутрашњу снагу и јединство.

Хидролошка ситуација у земљи и даље је неповољна, а ниво Дунава код Бездана је знатно испод водомерне нуле. Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић рекла је у уторак да хидроелектране на Ђердапу раде са максимално четвртином капацитета.

У току су припремни радови на продубљивању Барачког канала код Бездана, којим ће се обезбедити довод воде до црпне станице Бездан и њено пребацивање у Хидросистем Дунав-Тиса-Дунав.

Вредности УВ индекса биће или високе или врло високе, што значи да се не треба излагати сунцу у најтоплијем делу дана, да треба носити светлу одећу од природних материјала и редовно наносити заштитни фактор.

У четвртак ће бити и даље веома топло уз највишу дневну температуру од 35 до 40 степени. У петак и за викенд температура ће бити у мањем паду и у већини места биће у интервалу од 32 до 36 степени, док се почетком следеће седмице поново очекује постепено топлије време.

Уз локални развој облачности, краткотрајни пљускови са грмљавином, очекују се у четвртак увече на северу Војводине, у петак и у осталим пределима наше земље, док се у суботу очекују само у брдско-планинским крајевима југозападне, јужне и источне Србије.

"Тренутно имам два хекатара под јагодом које наводњавам из овог система који је затворен. Ми немамо други начин да заливамо. Размишљам да купим неку цистерну, камион, па да пробам да вучем воду. Ако не будемо заливали 10 дана, све ће да се осуши и да пропадне. Морам некако то да сачувам, јер смо до сада у производњу уложили око 30.000 евра", каже овај пољопривредник.

У Бегаљици је, каже, под јагодом најмање 30 хектара, а укупно се са система који је затворен наводњава око 200. Улагања у системе за заливање нису мала, али је проблем што сада они не могу да се користе.

"Ја имам три прикључка за наводњавање која сам платио по 300.000 динара. Плус што сам вукао црева. Та три прикључка су ме укупно коштала око 12.000.-13.000 евра. Уложио сам да бих могао да наводњавам, да могу да радим и од свог рада живим. Кажем, ако ово стане, све пропада“, наводи Живановић.

Ништа боља ситуација није ни са произвођачима који имају бунаре.

"Имам другара који има бунар из ког је претходних година наводњавао. Ове године је и бунар пресушио, нема воде. Не знам како да дођемо до воде. Нема шансе да се кишница прикупља. Ми нисмо добили кишу више од месец дана", објашњава.

Проблем је што су падавине неравномерно распоређене

У РХМЗ-у кажу да се последњих година Србија све чешће суочава са дужим периодима без значајнијих падавина и неравномерним распоредом кише током године.

Иако годишња количина падавина не мора увек бити значајно мања од вишегодишњег просека, све већи проблем представља њихова расподела.

"Падавине су концентрисане у мањем броју дана, при чему се повећава број догађаја са умереним и јаким падавинама, док истовремено периоди без кише постају дужи, а високе температуре повећавају испаравање, што додатно продубљује сушне услове. Према Програму прилагођавања на измењене климатске услове, нарочито забрињава негативан тренд летњих падавина, за које се очекује да до средине века буду мање за око 20 посто", кажу у РХМЗ-у.

Најизраженији недостатак влаге током летњих месеци најчешће се јавља у Војводини, Поморављу, источним и југоисточним деловима Србије, као и у нижим пределима централне Србије.

"У Београду, делу централне Србије, а нарочито на северу Бачке и Баната током јула осмотрено је мање од 10 мм падавина. Истовремено, за разлику од претходна два лета, југоисточна и југозападна Србија су током досадашњег дела лета забележиле довољне количине падавина. Само током јула у нижим пределима осмотрено је између 40 и 80 мм, а на планинама од 80 до 160 мм, при чему је највећа месечна количина забележена на метеоролошкој станици Сјеница", наводе у РХМЗ-у.

Недостатак падавина угрожава пољопривредну производњу

Недостатак падавина свакако угрожава пољопривредну производњу. Најосетљивије су ратарске културе током летњег периода, пре свега кукуруз, соја и сунцокрет, нарочито у критичним фазама развоја.

Значајне последице трпе и повртарска производња, воћарство и сточарство. Највећи ризик имају усеви који се гаје без система за наводњавање.

Међутим, актуелна ситуација на Дунаву и хидросистему Дунав–Тиса–Дунав отежава и угрожава наводњавање и на подручјима где инфраструктура за наводњавање постоји.

"За побољшање стања влаге у земљишту нису довољни једнократни локални пљускови. Потребне су умерене и равномерно распоређене падавине током више дана или недеља, како би вода могла постепено да се инфилтрира у дубље слојеве земљишта. За значајнији опоравак водостаја неопходне су падавине на ширем сливном подручју, реда величине 100–200 мм, распоређене током дужег временског периода", кажу у РХМЗ-у.

Незабележно ниски водостај Дунава и канала ДТД

Агроекономиста Милан Простран каже да овакво стање на Дунаву, као и на систему Дунав-Тиса-Дунав никада раније није забележено. Подсећа да је систем ДТД, некада првенствено имао улогу у одводњавању.

"Ми смо се у протеклом веку више бринули због високих водостаја, него због ниских. Дунав је 1965. претио да потопи читаву Војводини и тада је око 800.000 људи у Војводини ангажовано у одбрани од поплава. Канал ДТД је изграђен да би направио одређену релаксацију Дунава протичући од Бездана до Беле Цркве", присећа се.

Како спречити отицање воде у бесповрат

Последњих година, под утицајем климатских промена, све више се прича о потреби наводњавања у производњи хране. Простран упозорава да не би било добро да постојеће системе, због недостатка воде сада ставимо ван функције. Због тога је неопходно да се што пре донесу мере и пронађу начини за боље чување воде и рационалнију употребе овог ресурса.

"Ми чекамо воде које ће се евентуално догодити на Западу, али потребно је да изградимо бране, регулације како бисмо предупредили отицање вода у бесповрат. Морају се радити велике акумулације када су кишни дани, када постоје добри услови за сакупљање воде. Да се стварају одређени депои воде који ће у кризним данима моћи да задовоље потребе и човека и животиња и биљака. Врло брзо се на томе мора радити. То је велики инвестициони захват", објашњава.

Дунав, подсећа, због изградње хидроелектрана Ђердап 1 и Ђердап 2 има извесна успоравања због чега се на одређеним локацијама јављају велике количине шљунка или песка којима се корито Дунава смањује.

"Због свега што се дешава стручњаци ће морати да изнађу решења на питање како извришити продубљивања корита како би Дунав имао одређену сталну количину воде. Систем ДТД је прилично запуштен. Већ годинама се говорило о измуљавању и уређивању обала система, који је озбиљно зарастао у врбаке и друго растиње", наводи.

Битка за воду је све озбиљнија

Србија је, подсећају у РХМЗ-у, у великој мери зависна од падавина ван својих граница, јер више од 90 одсто вода које протичу нашим највећим рекама долази из узводних сливова у другим државама. Због тога количина падавина у сливовима Дунава, Саве, Дрине, Тисе и других река значајно утиче на водостаје у Србији.

"Ми морамо боље да газдујемо нашим водотоцима, пре свега, сливом Велике Мораве. То су воде које се могу сакупљати заједно са водама које долазе са планина. Битка за воду ће све више да се заоштрава, првенствено са становишта опстанка човека. И вода ће морати рационалније да се користи", каже Простран и додаје да је много више забринут какве ћемо услове имати пред почетак нове пољопривредне године, већ на јесен, од тога какве ће бити последице по пољопривредне културе које су још на парцелама.

У системе за наводњавање уложено на стотине милиона евра

У ресорном министарству кажу да је Србија у последњој деценији уложила на стотине милиона евра у развој система за наводњавање и водопривредну инфраструктуру у циљу повећања продуктивности и ефикасности у сектору пољопривреде.

"Средствима зајма Фонда за развој Абу Дабија, у износу од око 97 милиона америчких долара, стварају се услови за наводњавање више од 122.400 хектара пољопривреднихповршина на подручју Бачке, Баната и Срема, Шапца, Чачка, Панчевачког рита, Тополе и Параћина. Реализацијом пројеката који се финансирају из средстава зајма Европске банке за обнову и развој, у износу од 48 милиона евра, обезбеђују се услови за наводњавање 1.910 хектара пољопривредних површина у Свилајнцу и Неготину, као и за наводњавање 3.500 хектара воћњака и винограда у Руми и Сремској Митровици”, наводе.

Из средстава зајма Фонда за развој Саудијске Арабије, у износу од 75 милиона долара, предвиђена је изградња водних објеката за наводњавање, и то: подсистема Нови Сланкамен - II фаза, подсистема Стари Сланкамен, хидромелирационог система "Сурчинско Доње поље", дистрибутивне мреже система за наводњавање Јасеничке капи (II фаза) у Тополи, чијом изградњом се стварају техничке могућности за наводњавање 8.750 хектара пољопривредних површина.

"Важно је напоменути да повећање површина које се могу наводњавати обезбеђује већу сигурност пољопривредне производње. Али системи за наводњавање зависе од расположивих водних ресурса. Када су суше дуготрајне и када су водостаји изузетно ниски, могућности захватања воде су ограничене. Управо зато се паралелно са изградњом система за наводњавање ради и на повећању капацитета за задржавање воде - изградњи акумулација", додају.

У Србији се тренутно гради неколико великих акумулација

Тренутно је у изградњи акумулација "Ариље" на профилу "Сврачково", чијом ће се изградњом обезбедити снабдевање водом око 300.000 становника у граду Чачку и општинама Ариље, Пожега, Лучани и Горњи Милановац, а у даљој перспективи ка Аранђеловцу, Тополи, Љигу и Београду.

Поред водоснабдевања акумулација ће имати улогу и за производњу хидроенергије, побољшање квалитета вода, одбрану од поплава, повећања гарантованог минимума испод бране у маловођу.

"Финансира се и изградња бране са акумулацијом 'Селова', захваљујући чему ће се обезбедити потребне количине воде за водоснабдевање преко 400.000 становника Куршумлије, Блаца, Прокупља, Житорађе, Мерошине, Дољевца и појединих насеља на територији града Ниша. Поред водоснабдевања брана са акумулацијом ће обезбедити заштиту од поплава, заустављање наноса, производњу хидроенергије, узгој риба, туризам, привођење култури спрудова у кориту реке Топлице и наводњавање пољопривредних површина I и II класе низводно од преграде укупне површине око 3.500 хектара", кажу у Министарству пољопривреде.

Из зајма Европске банке за обнову и развој ускоро почиње и изградња бране са акумулацијом "Памбуковица".

"Основна идеја изградње бране је формирање акумулације ради прихватања поплавног таласа. Поред основне улоге, потребно је обезбедити воду и за остале области водопривреде, тако да будућа акумулација има вишенаменски карактер и користиће се за заштиту од поплава, наводњавање око 2.225 хектара пољопривредних површина, као и за оплемењивање малих вода", кажу.

Периоди суше које имамо последњих година представљају једну од најзначајнијих последица климатских промена у нашем региону. Очекује се да ће топлотни таласи бити чешћи и интензивнији, а сушни периоди дужи, што додатно повећава ризик за пољопривреду, водне ресурсе, енергетику и опасност од пожара на отвореном простору.

Због тога су прилагођавање климатским променама, развој система за наводњавање, рационално управљање водним ресурсима и благовремено упозоравање од кључног значаја за ублажавање последица оваквих екстремних временских прилика.