Bašar al Asad je odlučio da pod svaku cenu uguši pobunu u Homsu i najavljene akcije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija obesmisli pre nego što ga međunarodna zajednica osudi na propast. U poslednjoj akciju njegovih snaga ubijeno je 217 ljudi, a najmanje 1.000 je ranjeno.

Na snimcima iz Homsa vide se desetine tela žrtava novog pohoda Asadovih snaga, a pobunjenici su zatražili hitnu akciju međunarodne zajednice kako bi se zaustavilo krvoproliće u ovom gradu.

Asadova ofanziva usledila je svega nekoliko časova pošto su Arapska liga i zapadne države ponudili Rusiji novu, razvodnjenu verziju rezolucije, kojom bi, ukoliko bude usvojena, režim u Damasku, suštinski, bio osuđen na propast.

Sudbina ovog predloga je još uvek nejasna, jer je Rusija zatražila tajm-aut kako bi proučila novi tekst rezolucije. Sednica najmoćnijeg tela svetske organizacije zakazana je za 16 časova po srednjeevropskom vremenu, posle čega će biti poznato kakvu će akciju Ujedinjene nacije preduzeti u Siriji.

Ruski diplomati na Ist Riveru tvrde da Moskva neće pristati ni na ovu rezoluciju. Rusija je u četvrtak najavila da će uložiti veto ukoliko čitav niz tačaka ne bude promenjen ili potpuno izbačen iz teksta rezolucije, uključujući ključni zahtev Arapske lige da Asad preda včast pomoćnicima.

Rusija je predložila nekoliko amandmana na nacrt rezolucije, a sudbinu ovog dokumenta će, kako stvari stoje, u direktnom "duelu" rešiti šefovi diplomatija SAD i Rusije Hilari Klinton i Sergej Lavrov.

Aktivisti su ranije izvestili da je u nasilju širom zemlje ubijeno 18 ljudi, uključujući jednu osobu koja je ubijena u zapadnom gradu Hami, tokom gušenja protesta kojim je obeležena godišnjica ozloglašenog masakra iz 1982. godine.

Prema podacima UN, u nasilnom gušenju antirežimskih protesta u ovoj zemlji, ubijeno je više od 5.400 ljudi.

Petnaest minuta dug snimak telefonskog razgovora o praćenju i krivičnom gonjenju članova te hakerske grupe, koji su istražitelji održali 17. januara, postavljen je na Jutjub.

Ef-Bi-Aj je potvrdio da su hakeri presreli razgovor njihovih istražitelja sa kolegama iz britanske policije, kao i da tragaju za osobama koje su odgovorne.

Skotland Jard je potvrdio da je jedan od njihovih specijalista za "sajberkriminal" učestvovao u tom razgovoru, ali da ovaj događaj ne predstavlja pretnju po njihove operacije.

Još nije poznato da kako su "Anonimusi" uspeli da presretnu i snime razgovor.

Grupa hakera je sa jednog od svojih Tviter naloga poručila da je "Ef-Bi-Aj verovatno radoznao zašto i kako, već neko vreme, imamo uvid u njihovu internu komunikaciju".

Jedan od britanskih stručnjaka za internet bezbednost Frenk Gardner rekao je da bi snimak, objavljen na Jutjubu, mogao da bude veoma sramotan za bezbednosne službe dve zemlje.

U jednom delu razgovora agent Ef-Bi-Aja zahvaljuje se britanskim kolegama za pomoć u istragama, a na to mu britanski detektivi odgovaraju: "Tu smo da pomognemo. Znamo da smo zabrljali stvari u prošlosti".

Istovremeno, deluje da su napori u borbi protiv internet cenzure počeli da daju rezultate, pošto je poljska vlada zamrzla ratifikaciju međunarodnog trgovinskog sporazuma ACTA.

Poljski premijer Donald Tusk rekao je da vlada sigurno neće poslati u Sejm na ratifikaciju sporazum zbog koga su na ulicama širom Poljske protestovale desetine hiljada ljudi i činjenice da su sajtovi državnih institucija danima oboreni.

"Anonimusi" su danas oborili i sajt grčkog ministarstva pravde. Hakeri su rekli da je obaranje sajta protest zbog grčkog potpisivanja međunarodnog sporazuma ACTA o borbi protiv falsifikovanja, zaštiti autorskih prava i internet piraterije.

Na adresi ministarstva pravde bio je okačen video sa čovekom u beloj masci koji govori: "Iako je demokratija rođena u vašoj zemlji, sada ste je ubili".

Paneta je prvi put pomenuo mogućnost izraelskog napada u intervjuu za Vašington post, u kom je istakao da je Izrael zabrinut zbog činjenice, kako tvrde u Tel Avivu, da je Iran obogatio dovoljnu količinu uranijuma i da sada samo SAD mogu vojno da zaustave Teheran.

"Postoji velika verovatnoća da će Izrael napasti u aprilu, maju ili junu, pre nego što Iran uđe u zonu imuniteta i proizvede nuklearnu bombu", rekao je Paneta za američki list.

"Izraelci su nam rekli da razmatraju napad. Sa druge strane, mi smo im preneli rizike takvog poteza", rekao je Paneta na sastanku NATO-a u Briselu.

Prema njegovim rečima američki predsednik Barak Obama i on su upozorili Izrael da se SAD protive napadu, zato što bi se time poremetile veoma uspešne međunarodne sankcije i druge mirnodopske mere.

Bela kuća još nije odlučila kako će reagovati na eventualni napad. Paneta je za američku televiziju Si-Bi-Es rekao da Teheranu treba otprilike godinu dana da proizvede dovoljno obogaćenog uranijuma i još najmanje toliko da završi bombu.

Međutim, prošle nedelje u Vašingtonu šef Mosada Tamir Pardo rekao je da je jedna od mogućnosti jednostran napad, bez mešanja drugih zemalja.

Hamnei: Čekamo vas

Vrhovni iranski vođa Ajatolah Ali Hamnei upozorio je Zapad da je Iran spreman za bilo kakav napad i da će na njega adekvatno uzvratiti.

Hamnei je posle molitve u Teheranu pred hiljadama vernika u govoru istakao da će Iran odgovoriti na sve pretnje, sankcije i evenutalni napad "u pravom trenutku" i "kad bude neophodno", insistirajući da Iran neće odustati od nuklearnog programa.

Vrhovni iranski vođa osvrnuo se i na Izrael rekavši da će Teheran pomoći svakoj zemlji i grupi koja se protivi Izraelu.

"Izrael je kancerogeni tumor koji bi trebao da bude i biće odstanjen", ocenio je Hamnei.

Prema njegovim rečima nametnute sankcije ne samo da nisu oslabile Iran, već su ojačale zemlju.

"Kada smo pod sankcijama okrećemo se domaćim telentima i kapacitetima. Rastemo. Da nemamo sankcije na izvoz oružja, ne bismo imali ovakve napretke kakve imamo danas. Da su oni napravili nuklearnu centralnu u Bušeru ne bismo ovoliko napredovali do obogaćenog uranijuma", rekao je Hamnei.

Vrhovni iranski vođa zaključio je da, zbog pomenutih razlgoa, sankcije, u stvari, pogoduju Iranu zemlji.

Stotinu i jedna osoba umrla je u Ukrajini u talasu hladnoće koji vlada u toj zemlji od 27. januara, saopštilo je ukrajinsko ministarstvo za hitne situacije.

"Tokom najhladijeg perioda, 11 osoba je umrlo u bolnici, 64 su pronađene na ulici, a 26 u njihovim domovima", navodi ministarstvo i precizira da su te osobe umrle od 27. januara do 3. februara.

Prethodni bilans, saopšten u četvrtak, bio je 63 mrtvih.

Ukrajinsko ministarstvo za hitne situacije navodi i da temperatura neće rasti - tokom noći biće od minus 30 do minus 25, a dnevna od minus 21 do minus 16. Crveni krst izdvojio je novčana sredstva za izgradnju skloništa za beskućnike u Belorusiji i Ukrajini.

U Rusiji, gde je u Moskvi danas minus 25, a u Jakutiji u Sibiru minus 50, prema zvaničnim podacima od 1. januara od hladnoće je umrlo 64 ljudi.

Temperatura u Belorusiji spustila se do minus 30, a u Mađarskoj do minus 22 stepena Celzijusa.

U poslednja 24 časa umrlo je osmoro od posledica mrazeva i hladnoće od 30 stepeni ispod nule noću, i oko 15 stepeni ispod nule preko dana. "Samo u prva dva februarska dana umrlo je od smrzavanja 17 ljudi. Od novembra od početka zime to je ukupno 75 žrtava", saopštila je Glavna komanda poljske policije.

Zbog toga što pokušavaju da zagreju svoje kuće, nekada neispravnim, neočišćenim pećima, u Poljskoj sve više života odnosi tihi ubica - gas ugljenmonoksid. Samo u poslednja 24 časa ugljenmonoksidom iz peći otrovalo se 54 Poljaka, a dvoje ljudi je umrlo.

Najviše života zima odnosi među beskućnicima koji često uprkos mrazevima rizikuju i odbijaju da potraže utočište u skloništima za beskućnike. Takođe ignorišu upozorenja policije i lekara da će im alkohol dati samo privremeno lažni osećaj topline, a povećati rizik da se u negrejanim napuštenim prostorima ili na otvorenom smrznu.

Temperatura se u Rumuniji spustila do minus 34 Celzijusa, a stanovnici te zemlje dobili su i priliku da se prošetaju po zaleđenom Crnom moru. Otkazani su mnogi letovi, a brojna sela su odsečena od ostatka zemlje. Ledeni talas je proteklih dana u toj zemlji odneo 14 života, a 346 osoba je hospitalizovano.

Starije osobe spasavaju se helikopterima iz odsečenih zona u BiH, gde je tokom protekle noći palo 30 centimetara novog snega, uz temperaturu do minus 29 stepeni.

Na severu Slovačke zabeležene su najniže temperature u poslednjih 50 godina.

U Briselu, 400 godina stara statua dečaka koji urinira isključena je iz bojazni da bi led mogao da joj ošteti unutrašnji mehanizam.

Italiju je, kao i većinu evropskih zemalja, pogodio hladni talas, a sneg danas pada i u Rimu, što je izuzetno retka pojava. Najniže temperature u Italiji zabeležene su na severu zemlje, na granici sa Švajcarskom gde je izmereno minus 29,8 stepeni.

U četvrtak uveče u Milanu je pronađen smrznut beskućnik, čime se bilans mrtvih u ledenom talasu u Italiji popeo na tri.

Očekuje se da će izuzetno niske temperature u istočnom i centralnom delu Evrope potrajati tokom cele iduće nedelje.

16.30 - Dve američke turistkinje i njihov vodič kidnapovani nedaleko od Šarm al Šeika. 

15.20 - Policija i dalje pokušava da suzavcem rastera demonstrante. Najmanje jedan učesnik protesta bacio "molotov koktel" na policiju.  

15.00 - Među žrtvama sukoba i jedan policajac. 

Za 48 sati gotovo neprekidnih sukoba policije i demonstranata u nekoliko egipatskih gradova ubijene su četiri osobe dok je 1.689 povređeno. Kraj neredima, koji su izbili posle egipatskog "Hejsela" se ne vidi, jer vlasti ni batinama ni suzavcem ne uspevaju da zauzdaju gnev građana.

Tokom protesta u Kairu ubijene su dve osobe, demonstrant i vojni oficir, a još dve su stradale u Suecu. Zamenik ministra zdravlja saopštio je da je do sada povređeno 1.689 osoba. Pod opsadom je zgrada Ministarstva unutrašnjih poslova.

Svedoci tvrde da je policija ispalila suzavac u pokušaju da rastera oko 3.000 demonstranata okupljenih ispred sedišta policije u Suecu, pre nego što su upotrebili bojevu municiju.

Izvor iz egipatske policije tvrdi da policija nije otvorila vatru na demonstrante, već da su stotine naoružanih ljudi napale štab lokalnih snaga bezbednosti u severoistočnoj egipatskoj luci.

Državna televizija javila je da je prvog dana protesta u Kairu 628 osoba povređeno u nasilju uglavnom od udisanja suzavca koji je policija ispalila na demonstrante koji su pokušavali da stignu do zgrade Ministarstva unutrašnjih poslova.

Demostranti su optužili vladajući Vojni savet, koji je preuzeo vlast u zemlji posle svrgavanja predsednika Hosnija Mubaraka pre godinu dana, da loše vodi zemlju tokom tranzicionog perioda.

Oni zahtevaju smenu vojnog lidera, maršala Huseina Tantavija, neki čak i njegovo pogubljenje, smatrajući da su snage reda bile nesposobne da spreče sukobe ili da su aktivno učestvovale u provokaciji nereda.

Ključni problem u čitavoj situaciji jeste to što vojska nije zainteresovana da bilo kome preda vlast. Opoziciju predstavlja skup egoista čije se ambicije završavaju na trgu Tahrir, dok najjača politička snaga Muslimansko bratstvo pokušava da situaciju sredi tako što će napraviti dogovor sa vojskom.

U međuvremenu, ogromna stopa kriminala i katastrofalno stanje ekonomije predstavljaju probleme o kojima niko ozbiljno ne govori, a svi ovi faktori onemogućavaju normalno funkcionisanje Egipta kao države.

U zemlji je trodnevna žalost. Vlada je smenila rukovodstvo fudbalskog saveza i šefa službe bezbednosti u Port Saidu, gde se tragedija dogodila, a gradonačelnik je podneo ostavku.

Nasilje na stadionu u Port Saidu uzrokovalo je novu političku krizu u Egiptu, ocenjuju svetski mediji.

Ven je na Nemačko-kineskom poslovnom forumu u gradu Guangdžou na jugu zemlje rekao da je Kina spremna da sarađuje sa Evropom u borbi protiv aktuelne krize, a da neki ljudi kažu kako to znači da Kina želi da kupi Evropu, prenela je agencija AFP.

"To ne odgovara stvarnosti. Kina nema tu nameru, a nije za to ni sposobna", istakao je Ven.

Nemačka kancelarka Angela Merkel, koja se nalazi u trodnevnoj poseti Kini kako bi povećala poverenje zvaničnog Pekinga u Evropu, takođe je prisustvovala pomenutom forumu, zajedno sa rukovodiocima iz sektora energetike, hemije, bankarstva i elektronike.

U Evropi se u poslednje vreme intenzivirala zabrinutost oko toga da bi talas investicija kineskih kompanija i državnih fondova mogao zvaničnom Pekingu da omogući prevelik uticaj nad posrnulim evropskim privredama.

Evropski lideri su ranije pozvali Kinu, koja poseduje najveće devizne rezerve na svetu, da ulaže u fond Evropske unije za pomoć prezaduženim članicama. Zvanični Peking dosad nije dao konkretno obećanje da će pružiti finansijsku podršku Evropi.

Nemačka kancelarka se danas sastala sa kineskim predsednikom Hu Đintaom u nastojanju da poveća poverenje Kine i obezbedi podršku za Evropu gde dužnička kriza preti da gurne region u recesiju.

Kina, druga najveća privreda sveta, s povećanom zabrinutošću gleda pogoršanje privredne situacije u evrozoni i stalno traži od evropskih lidera da preuzmu kontrolu nad trenutnim stanjem.

Predsednik Kine rekao je Merkelovoj, pre njihovog sastanka iza zatvornih vrata, da će njena poseta doprineti "povećanju međusobnog razumevanja" dveju zemalja čija trgovinska razmena je dostigla u 2011. godini 169 milijardi dolara, 18,9 odsto više nego predhodne godine.

Hun je član Liberalno-demokratske partije, koalicionog partnera konzervativnog premijera Dejvida Kamerona i treći je ministar koji je napustio vladu od njenog formiranja u maju 2010. godine.

"Današnja odluka tužilaštva je za žaljenje. Nevin sam što se tiče tih optužbi i nameravam da se borim na sudu", rekao je Hun novinarima u Londonu.

Ostavku podnosi, kako je rekao, da bi se usredsredio na sudski postupak, a i da on ne bi ometao njegov posao ministra.

"Zaključili smo da ima dovoljno dokaza da se protiv Huna i njegove bivše supruge Viki Prajs podigne tužba zbog ometanja pravde i pojaviće se na sudu 16. februara", saopštio je ranije glavni tužilac za Englesku i Vels Kir Stermer.

Hun je do sada negirao da je bivšu suprugu Prajs zamolio da na sebe preuzme saobraćajni prekršaj koji je on počinio 2003. godine. Zbog prekoračenja brzine Hun bi mogao da ostane bez vozačke dozvole.

Osmakac je uhapšen 7. januara, posle višemesečnog praćenja, tokom kojeg je ustanovljeno da je nabavljao zastave Al Kaide, kao i da je pokušavao da nabavi oružje i eksploziv za izvođenje samoubilačkog napada.

Uhapšen je kada je posredstvom agenta FBI pokušao da nabavi oružje, odnosno "kalašnjikov", "uzi" i prsluk ispunjen eksplozivom.

Plan je, kako navodi FBI, bio da istovremeno detonira nekoliko automobila-bombi, potom puca po prolaznicima, da bi se na kraju i sam razneo. Potencijalne mete su mu bili noćni klubovi u Tampi i operativni centar lokalne policije.

Porota je utvrdila i da je kriv za posedovanje neregistrovanog automatskog oružja.

Članovi muslimanske zajednice iz Pinelas Parka, gde je Osmakac živeo, kažu da je imao radikalne stavove koji nemaju veze sa njihovim, preneli su američki mediji.

Osmakčeva porodica, posle njegovog hapšenja, tvrdila je da je Sami nedužan i da se protiv njega vodi progon zbog njegove vere.

Osmakac je povremeno posećivao Kosovo, gde ima rodbinu.

Iznenađujućom presudom preinačena je odluka niže sudske instance kojom je Kaing bio osuđen na 19 godina zatvora.

Tužilaštvo se žalilo na tu presudu ocenivši je kao previšu blagu i rekavši da postoje strahovanja da će čovek koji je nadgledao ubijanje hiljada ljudi jednog dana biti slobodan.

Kaing Guek Eav, čiji je nadimak Doik, bio je upravnik zatvora Tuol Sleng, čiji je šifrovani naziv bio S-21. Priznao je da je nadgledao mučenje zatvorenika, a potom ih slao na pogubljenje na "poljima smrti".

U julu 2010. godine, niži sud proglasio je Doika krivim za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti, mučenje i ubistvo.

Osuđen je na 35 godina zatvora, ali mu je kazna skraćena za 11 godina zbog vremena provedenog u zatvoru i drugih tehnikalija. 

Na kaznu su se žalili i tužilaštvo, koje je zatražilo doživotnu robiju, i Doik, koji je tvrdio da je preoštra, pošto je, navodno, samo postupao po naređenju.

Ipak, sud je ocenio da kazna mora da bude stroža, pošto je Doik odgovoran za brutalnu smrt velikog broja ljudi. Sud navodi da je Doik nadgledao ubijanje najmanje 12.272 čoveka, a postoje i procene da je njihov broj bio 16.000.

"Zločini Kaing Guel Eava bili su posebno šokantni i gnusni, zbog broja ubijenih ljudi", kazao je sudija. Presuda je konačna i žalba na nju nije moguća. 

Kambodžanski sud pod nadzorom UN ustanovljen je kao instanca za suđenje odgovornima za smrt 1,7 miliona ljudi koji su ubijeni i umrli posle mučenja, izgladnjivanja, iscrpljivanja i nedostatka medicinske nege tokom vladavine Crvenih Kmera sedamdesetih godina.

Doik je jedini visoki zvaničnik bivšeg režima koji je priznao krivicu i tražio oproštaj.

21.30 - Skoro 400 povređenih u sukobima policije i demonstranata u Kairu, navodi egipatsko ministarstvo zdravlja. 

18.26 - Najmanje dva policajca i desetak demonstranata povređeno u sukobima oko trga Tahrir. Policija ispaljivala gumene metke. Oblak suzavca u centru Kaira. 

18.10 - Policija suzavcem rasteruje demonstrante sa trga Tahrir.

17.50 - Demonstranti sa trga Tahrir zatražili smenu ministara policije i vojske. Među učesnicima protesta i nekoliko egipatskih fudbalskih zvezda.

16.50 - Najveća stranka u Egiptu, Muslimanska braća, za nerede okrivila "strane elemente".

14.35 - Egipatski premijer Kemal el Gunzuri suspendovao kompletno fudbalsko rukovodstvo i najavio pokretanje istrage protiv čelnika saveza.

14.30 - Parlament usvojio ostavku guvernera Port Saida Muhameda Abdulaha. Suspendovani šefovi bezbednosti i policije u tom gradu. 

Hiljade demonstranata okupilo se na trgu Tahrir u Kairu, posle nezapamćenog krvoprolića na fudbalskoj utakmici u Port Saidu gde je poginulo najmanje 79 ljudi u neredima koji, kako se čini, oslikavaju nemoć novih vlasti da stvore kakav-takav red u državi.

Besna masa ljudi opkolila je trg Tahrir u Kairu i zgradu egipatske državne televizije. Policija je gumenim mecima i suzavcem rasterivala demonstrante.

Demonstranti, od kojih su mnogi navijači "El Alija", koristili su metalne prepreke i vozila, kako bi zatvorili trg. 

Mnogi smatraju da je policija nesposobna ili da je aktivno provocirala nerede.

"Narod je, iznad svega, ljut na režim. Ljudi su zaista ljuti, vidi im se bes u očima", rekao je za Bi-Bi-Si navijač "El Alija" Muhamed Abdel Hamid.

Prema saopštenju egipatskog ministarstva zdravlja, u sukobima je povređeno 668 ljudi.

Noževi uneti na stadion

Najkrvaviji neredi na fudbalskim utakmicama u poslednjih 15 godina bacili su svetlo na agresiju grupa tvrdokornih navijača, koji su bili značajan faktor u uličnim protestima protiv bivšeg egipatskog predsednika Hosnija Mubaraka.

Izgleda da su neki navijači uspeli da unesu noževe i mačete na stadion, zbog nedostatka uobičajene kontrole.

Navijači "El Alija" učestvovali su u prošlogodišnjim protestima, naročito u sukobima sa policijom. Spekuliše se da su bezbednosne snage imale interes da se naudi navijačima "El Alija".

Zanimljivo je da su navijači "El Alija" i najvećeg rivala "Zamaleka" nekoliko dana ranije dogovorili primirje koje je trebalo da traje dok se politička situacija u zemlji ne smiri. Trebalo je da njihov primer slede i ostale navijačke grupe, što takođe navodi na sumnju da je sukob ovakvih razmera izrežiran.

Svedoci tvrde da je atmosfera bila napeta tokom celog meča, jer su navijači "El Alija" razvukli uvredljiv transparent za pristalice domaćeg tima Masrija.

Na vanrednoj sednici parlamenta, poslanici Muslimanske braće za nasilje su optužili vlast.

Grupa Muslimanska braća, odnosno njena Partija slobode i pravde, koja je posle nedavnih izbora postala najveća stranka u Egiptu, optužila je za nasilje "nevidljivu ruku" odnosno pristalice bivšeg predsednika Hosnija Mubaraka.

"Događaji u Port Saidu su planirani i predstavljaju poruku ostataka bivšeg režima", izjavio je poslanik Muslimanske braće Esam el Erijan.

Erijan je rekao da su vojska i policija saučesniici u nasilju, optuživši ih da time pokušavaju da pokažu da njihova široka ovlašćenja u vlasti moraju biti sačuvana.

Prema naredbi javnog tužioca, šef bezbednosti i gradonačelnik Port Saida, trebalo bi da budu ispitani, kao i 52 osobe koje su uhapšene u neredima.

Na današnjoj sednici vlade proglašena je trodnevna nacionalna žalost i smenjen je Esam Samak, šef službe bezbednosti u Port Saidu, zato što nije sprečio izbijanje krvavog sukoba navijača.

Trener "El Alija" Manuel Žoze zatražio je raskid ugovora, kako bi se vratio u Portugal, dok su trojica igrača egipatskog kluba rekli da se povlače iz fudbala posle jučerašnje tragedije.

Hiljade građana na glavnoj železničkoj stanici u Kairu dočekali su sinoć povređene sa fudbalske utakmice.

"Dole vojna uprava" i "Narod želi egzekuciju feldmaršala Muhameda Huseina Tantavija", uzvikivali su građani na protestima povodom krvoprolića, prenele su agencije.

Sukobi su usledili kada su navijači domaćeg tima Masri upali na teren i pojurili za igračima ekipe "El Alija", jednog od najtrofejnijih egipatskih klubova. Upad navijača desio se neposredno posle završetka utakmice u kojoj je pobedio domaći tim.

Povređeno je najmanje hiljadu ljudi, a među povređenima nalaze se i policajci i dvojica fudbalera.

Jalonova izjava usledila je nekoliko dana pošto su Amerikanci obelodanili da su u razvoj posebne bombe namenjene uništavanju duboko zakopanih bunkera, u kojima se navodno nalaze iranska nuklearna postrojenja, uložili oko 330 miliona dolara, što su analitičari protumačili kao prilično jasan dokaz da se, posle godina zveketanja oružjem, u Persijskom zalivu sprema konačni obračun SAD i Irana.

Jalon je, govoreći na godišnjoj konferenciji posvećenoj strateškim pitanjima, objasnio da je pre tri meseca u velikoj eksploziji u bazi Revolucionarne garde, oštećen kompleks u kojem se gradi novi balistički prijektil dometa i do 10.000 kilometara.

"Taj projektil bio bi usmeren na Ameriku", rekao je Jalon, koji je prošle sedmice o iranskom nuklearnom programu raspravljao sa predstavnicima administracije Baraka Obame u Vašingtonu.

"Treba nam valjana vojna opcija... Iranci su svesni da je zapad u stanju da to uradi. Ali sve dok Iranci misle da se tako nešto neće dogoditi, razvoj nuklearnog programa neće stati. U ovom trenutku, oni misle da svet nije dovoljno odlučan", rekao je Jalon.

Istovremeno, šef izraelske vojne obaveštajne službe, general Aviv Kočavi rekao je da bi oštre sankcije mogle ubediti Teheran da odustane od "čvrste namere da napravi atomsku bombu".

"Oni su godinu dana daleko od tog cilja", rekao je šef izraelskih špijuna, naglašavajući da se, prema procenama, Izrael nalazi na meti oko 200.000 različitih projektila.

Oni su nosili postere sa fotografijama svojih voljenih i porukama na kojima je pisalo: "Ban Kimune, dosta pristrasnosti prema Izraelu", prenele su agencije.

Rođaci su formirali ljudski štit na prelazu u pokušaju da zaustave Banov automobil, ali su ih snage Hamasa koji kontroliše to područje oterale kako bi mogao da uđe.

Dvoje rođaka zatvorenika izulo je papuče i bacilo ih na vozilo. Na konvoj u kom se nalazio Ban, demonstranti su bacali i pesak i poneki omanji kamen.

Izrael drži u zatvorima oko 7.000 palestinskih zatvorenika, a rođaci zatvorenika iz Gaze nisu mogli da ih posete od 2006. godine kada je započela izraelska blokada tog područja nakon pobede hamasovaca na parlamentarnim izborima.

Blokada je još više pojačana od sredine 2007. godine kada je Hamas silom preuzeo kontrolu nad Gazom, pobedivši snage lojalne umerenijem, rivalskom Fatahu.

Tokom 2011. godine, islamske banke, njih više od 350 u 80 različitih zemalja, ostvarile su vrtoglavi uspeh, jer njihova finansijska sredstva iznose 1.000 milijadi dolara, što je za 18 odsto više u odnosu na prethodnu godinu, prenosi ugledni belgijski list La libr Belžik.

Jedna od specifičnosti tih banaka je i tekući račun pod nazivom "u skladu sa šerijatskim principima" koji bi u Belgiji trebalo da pokrene marokanska banka "Šabia" početkom juna.

"Muslimanske banke posluju u skladu sa šerijatskim principima, a to znači iskreno, pošteno i odgovorno", objašnjava finansijski konsultant belgijskog predstavništva banke "Šabia" Muhamed Mulif.

Prema njegovim rečima, banke izbegavaju kamatu i društveno su odgovorne jer se ne bave finansiranjem, niti u bilo kom pogledu učestvuju u proizvodnji i distribuciji alkohola, opojnih droga, pornografije, prostitucije, igara na sreću, duvana, medija i medijskih programa i filmova koji promovišu nasilje, perverznost i nemoral.

Šerijatski odbor odobrava ugovore i nove proizvode banke i kontroliše njihovu primenu, odobrava potrošnju humanitarnog fonda, i vodi računa o primeni šerijata u poslovnim aktivnostima banke.

"Iako su mnogi bili skeptični kad su u pitanju muslimanske banke koje posluju u skladu sa šerijatom, njihova dugogodišnja stabilnost, broj klijanata, a pre svega ekonomski rezultati su potvrda naše uspešne poslovne politike", objasnio je Bulif.

Ono što privlači sve veći broj klijenata širom Evrope je i transparetnost poslovanja, jer su banke dužne da preciziraju gde će biti investiran novac klijenata.

Britanski mediji su naveli primer jedne žene koja nije muslimanske veroispovesti, a koja je želela da uloži u banku 100.000 turskih lira pod uslovom da ni jedan cent ne bude uložen u vojnu industriju, a samo je Britanska islamska banka mogla da joj garantuje da će njen zahtev biti poštovan.

Sve veće poverenje

Trenutno je poverenje ovoj banci poklonilo 60.000 klijenata, više od 10.000 njih nisu muslimani, prenosi belgijski list.

U Francuskoj islamske banke koje posluju u skladu sa šerijatom rade od 2008. godine. Prvi tekući račun tog tipa otvoren je u junu prošle godine, dok je prvi "šerijatski" hipotekarni kredit odobren pre nešto više od mesec dana.

U Evropi, s obzirom na ogroman broj imigranata iz arapskog sveta, ove banke postaju sve brojnije, u Danskoj, Francuskoj i Irskoj postoji po jedna islamska banka, u Nemačkoj i Švajcarskoj po pet, u Luksemburgu četiri, a u Velikoj Britaniji 23.

Danas je sve veći broj zapadnih multinacionalnih banaka koje klijentima nude bankarske usluge na način koji nije u suprotnosti sa šerijatom.

Tako su i neke od vodećih banaka kao što su američke "Sitibank", "Goldman Saks" ili britanska "HSBC", holandska "ABN Amro", francuske "BNP Pariba", "Sosijete ženeral", nemačka "Dojče Bank" osnovale poslovnice u muslimanskim zemljama, koje posredstvom tzv. "islamik vindouza" svojim klijentima nude islamski prihvatljive bankarske proizvode, preneo je La libr Belžik.

Premijer Ven je, kako se ističe u nemačkim medijima, rekao da Kina razmišlja o svom delovanju za prevazilaženju krize evra i da je spremna da se jače založi za stabilnost, ali je izbegao da pruži konkretna obećanja već je zahtevao od Evropljana pojačane napore za reforme.

Prema njegovim rečima, rešenje dužničke krize u Evropi je nužno, jer je taj kontinent "za Kinu od strateškog značaja".

Ven je dalje ocenio da Evropa mora smanjiti dugove i sprovesti strukturne reforme, pri čemu su "sopstveni napori odlučujući".

Premijer NR Kine je naglasio da je, pre svega, važno da ponovo dođe do dinamičnog privrednog rasta u zemljama evro-zone.

Merkelova, čiji se odlazak u Peking, samo par dana posle samita Evropske unije tumači kao odličan "tajming", pozvala je na tešnju međunarodnu saradnju radi prevazilašenja finasijske krize.

Osim privrednih i bilateralnih tema, gde je Merkel nastojala da odagna strahovanja NR Kine zbog krize u evrozoni, nemačka kancelarka je zatražila od zvaničnog Pekinga da izvrši pritisak na Iran zbog nuklearnog programa te zemlje. 

Teheran bi trebalo da bude još "otvoreniji i transparentniji" u vezi svog nuklearnog programa, rekla je Merkelova u govoru na Kineskoj akademiji društvenih nauka.

Nemački vladin izvor je rekao ranije da će kancelarka takođe zatražiti od vlasti u Pekingu da ne koriste evropske sankcije o zabrani uvoza iranske nafte, uvedene Teheranu zbog njegovog nuklearnog programa, kako bi povećale vlastiti uvoz te sirovine.

Podrška za rezoluciju o Siriji 

Merkelova, koja će se u petak sastati s kineskim predsednikom Hu Đintaom, u govoru je spomenula i Siriju, rekavši da je "važno da međunarodna zajednica govori jednim glasom u Ujedinjenim nacijama".

Očekuje se da će Merkel zatražiti od Pekinga podršku za rezoluciju o Siriji u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Merkelova je dalje pozvala na davanje istih prava nemačkim kompanijama koje rade u Kini kakva imaju i domaće firme.

"Kao nemački preduzimači želimo da budemo tretirani isto kao i kineske kompanije", rekla je Merkelova.

Put Angela Merkel u NR Kinu usledio je samo nekoliko dana posle nemira u provinciji Sečuan, gde živi i tibetanska manjina, pa je kancelarka najavila da će i pitanje ljudskih prava biti na dnevnom redu razgovora s rukovodstvom u Pekingu.

"Nemačka je uvek zagovarala otvoreni politički dijalog, uključujući i kontroverzna pitanja kakva su ljudska prava i uspostavljanje vladavine prava", rekla je Merkelova, koja je pre par godina, kao prvi nemački kancelar usred Kancelarske službe u Berlnu primila tibetanskog verskog i političkog vođu dalaj lamu, što je tada izazvalo veliko negodovanje Kine.

Kancelarka je u posetu Kini otišla u pratnji 20-očlane privredne delegacije, od koje polovinu čine šefovi "Daks" koncerna, preneli su nemački mediji.

Kada je reč o nemačko-kineskim privrednim odnosima, Kina signalizuje već godinama svoju spremnost za direktne investije u Nemačkoj, a to je i ovog puta potvrdio premijer Ven.

U Berlinu kažu da su te investicije dobrodošle, prenose nemački mediji. U ovom momentu u Nemačkoj aktivno deluje oko 800 kineskih preduzeća. Nemački mediji naglašavaju da je njihova zemlja najvažniji trgovinski partner Kine u Evropi.

NR Kina je, pak, za nemačku privredu, posle Sjedinjenih Američkih Država i tržišta EU, najvažniji spoljnotrgovinski partner.

Trgovinska razmena između Kine i Nemačke je dostigla 169 milijardi u 2011. godine, za 18,9 posto više od predhodne godine.

U spasilačkoj operaciji posle potonuća trajekta, koji je putovao iz Kimbea na ostrvu Nova Britanija u Lae na glavnom ostrvu, učestvuju dva aviona iz Australije, tri helikoptera i osam brodova.

Pet brodova učestvuje na izvlačenju preživelih iz vode. Helikopteri i avioni u potrazi su za nestalima.

Prvi izveštaji o povoljnim vremenskim uslovima ispostavili su se netačnim, pošto brodovi sa lica mesta javljaju o jakom severoistočnom vetru koji duva brzinom od 70 kilometara na sat.

Australijska pomorska agencija uočila je signal da je trajekt u nevolji oko 7.30 i obavestila Pomorski koordinacioni spasilački centar u Papui Novoj Gvineji, koji koordiniše spasilačkom operacijom, navodi AP.

Odmah je upućen poziv brodovima u blizini, na koji se odazvalo ukupno osam trgovačkih brodova. Očekuje se da će spaseni ljudi biti prebačeni večeras u grad Lae.

Australijska služba je saopštila da su spasioci do sada spasli oko 238 putnika, ali koordinator spasilačke operacije Nacionalne agencije za pomorsku bezbednost u Papui Novoj Gvineji, kapetan Nurur Rahman, kaže da još nema pouzdane podatke o tačnom borju putnika.

"Još nisam video spisak putnika, ali je verovatno reč o približno 300 osoba. Situacija se menja iz minuta u minut", rekao je Rahman.

Premijerka Australije Džulija Gilard izjavila je da je ovo velika tragedija, dodajući da je njena zemlja pritekla u pomoć susedu.

"Julija Timošenko je nelegalno zatvorena, a u zatvoru je maltretiraju i ponižavaju", rekla je Karova obraćajući se američkim senatorima.

Ćerka bivše ukrajinske premijerke istakla je da su njenu majku podvrgli torturi nespavanja i zastrašivanja, sa ciljem da je potpuno psihički slome.

Demokratska senatorka Džin Šahin, koja je vodila debatu, rekla je da je neprihvatljivo da Timošenkova boravi u zatvoru pod sumnjivim i politički motivisanim optužbama.

"Biće teško, ako ne i nemoguće, da Ukrajina produbi odnose sa zapadnim zemljama, ako Julija Timošenko ostane u zatvoru", rekla je senatorka Šahin.

Timošenkova je u oktobru osuđena za zloupotrebu položaja prilikom zaključivanja gasnog ugovora sa Rusijom, 2009. godine. Njeni saveznici optužili su predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča da je inscenirao suđenje u znak političke odmazde.

Jevgenija Kar je u januaru bila u Berlinu, Kopenhagenu, Parizu i Strazburu, gde je od zapadnih zemalja tražila da pojačaju pritisak na predsednika Janukoviča, kako bi Timošenkova bila puštena na slobodu.

Prema rečima Karove, ukrajinski predsednik pokušava da natera Timošenkovu da napiše pismo u kojem će javno zamoliti za oproštaj i priznati odgovornost za sve što joj se stavlja na teret.

"To se nikada neće desiti", rekla je Jevgenija Kar američkim senatorima.

Zbog slučaja Timošenko, pogoršali su se odnosi Ukrajine i EU, koja je ocenila da je bivša premijerka optužena iz političkih razloga.

Četiri pocijajca su poginula, a 34 povređena. Bomba je usmrtila i troje civila, a 36 je povređeno.

Gradska bolnica je prepuna ranjenih, a mnogi su zadobili teške povrede i prelome, pa se strahuje da bi bilans mrtvih mogao da se poveća.

U trenutku kad je bomba postavljena na motociklu aktivirana, ispred policijske stanice bio je veliki broj prolaznika.

Trenutak je precizno odabran, pošto je u trenutku eksplozije u policijskoj stanici bila pauza za ručak, pa je većina policajaca bila unutra.

Direktor bezbednosti kolumbijske policije Rodolfo Palomino optužio je Revolucionarnu oružanu vojsku Kolumbije , FARK.

Palomino je istakao da je napad odmazda zbog skorašnjih racija koje su sprovele lokalne policijske snage protiv gerilske grupe.

Naime, u poslednjih mesec dana u Tumaku i širom regije Narino, na granici sa Ekvadorom, sprovedeno je nekoliko akcija kako bi se suzbila trgovina drogom i oružjem.

FARK, osnovan 1964, ima oko 8.000 boraca širom Kolumbije. Pored te levičarske gerilske grupe u toj zemlji operiše još jedna organizacija – Nacionalna oslobodilačka armija.

Ta organizacija je, takođe, veoma aktivna u regionu, a pokušava da obezbedi kolumbijsku pacifičku obalu, ključnu za izvoz droge i krijumčarenje oružja.

Nakon što se nije vratila kući, njen suprug je obavestio policiju koja je staricu pronašla posle nekoliko sati. I pored zimske garderobe, žena se smrzla na temperaturi od minus devet stepeni, koliko je bilo izmereno juče.

U Austriji se proteklih dana temperatura kretala između minus 17 i minus 10 stepeni, a narednih dana se očekuje dalji pad.

Hladnoća posebno pogađa beskućnike, koji u povećanom broju traže pomoć u ustanovama za smeštaj beskućnika. Te ustanove su bile prinuđene da povećaju kapacitete, a započele su i akciju deljenja vreća za spavanje.

Protekla 24 časa bila su u Poljskoj najtragičnija od početka zime i tokom njih od smrzavanja je umrlo devetoro Poljaka, saopštila je jutros Glavna komanda poljske policije.

Od petka 27. januara, kada su udarili žestoki mrazevi, a temperatura se spustila i na 30 stepeni ispod nule, umrlo je već 29 ljudi, a od samog početka zime, od prošlog novembra, već 67.

Većinom se radi o beskućnicima, često pod dejstvom alkohola koji im daje lažni osećaj topline, pa je policija u celoj zemlji pojačala patrole koje proveravaju mesta gde se beskućnici okupljaju.

Vlasti gradova širom Poljske vratile su se i ove zime oprobanom receptu borbe sa hladnoćom i na ulice Varšave, Krakova i mnogih drugih gradova razmestile su desetina peći koksara, jednostavne metalne kaveze u kojima gori vatra, kako bi mogli da se ogreju i Poljaci koji idu gradskim prevozom na posao i čekaju tramvaje i autobuse.

Zima uzima danak i u susednoj Slovačkoj i Češkoj, takođe mahom među beskućnicima.

U Češkoj gde se ne vodi centralna statistika, već žrtve zime prijavljuju regioni, broj umrlih od hladnoće u celoj zemlji popeo se na najmanje četiri od sredine prošle sedmice, pošto je policija jutros našla telo smrznutog beskućnika u Pragu.

Proteklih dana u Rumuniji hladan talas je odneo 14 života, a 346 osoba je hospitalizovano u centralnom delu zemlje gde je izmereno 32,5 stepeni ispod nule.

U Bugarskoj su zabeležene najniže temperature u poslednjih sto godina koje su odnele osam života.

U Moskvi dnevne temeprature ne prelaze minus 22 stepena, ali podataka o žrtvama hladnoće i snega nema, navodi Rojters. U Slovačkoj je od hladnoće umrlo dvoje ljudi, u Češkoj jedan beskućnik.

Hladno i na jugu

Hladnoća je stigla i do najjužnijih delova kontinenta, gde inače retko pada sneg i zabeležen je u delovima Atine i u Istanbulu, gde je privremeno izazvalo kolaps u saobraćaju, a prema prvim izveštajima, jedna osoba je izgubila život na ulicama okovanim snegom i ledom.

Sneg je pao i na francuskom ostrvu Korzika u Sredozemnom moru, u Italiji su padavine izazvale haos u saobraćaju u severnim gradovima Bolonji i Milanu.

Vremenska prognoza za Balkan najavljuje pogoršanje meteoloških uslova u nastavku ove nedelje.

Prema prognozama, veoma hladno vreme verovatno će potrajati u kontinentalnom delu Evrope, pre svega u Nemačkoj i u jugoistočnom delu kontinenta.

Obama je rekao da svi ljudi mogu da imaju korist od reči našeg stvoritelja i da treba izbegavati lažnu religioznost.

"Ovo je naročito značajno kada se kao nacija susrećemo sa velikim izazovima i kada se oporavljamo od nagore ekonomske krize u poslednjih nekoliko generacija", kazao je američki predsednik i dodao da i dalje veliki broj ljudi nema posao, ne može da otplati kredite, a u nekim slučajevima čak ni da se prehrani.

Obama je rekao da vera i poštovanje vrednosti imaju veliki značaj za rešavanje problema sa kojima se Amerika suočava.

"U trenucima molitve, treba da se setimo, bez obzira na to koliko važno deluju naše titule, koliko mislimo da imamo moći, da nismo savršeni", dodao je predsednik SAD.

Tradicionalnom Molitvenom doručku prisustovali su i gosti iz Srbije zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, ministar vera i dijaspore Srđan Srećković, bivši ministar spoljnih poslova i lider SPO-a Vuk Drašković i princ Aleksandar Karađorđević sa suprugom Katarinom, kao i beogradski advokat Zdenko Tomanović.

Tradicija organizovanja Nacionalnog molitvenog doručka počela je u vreme predsednika Dvajta Ajzenhauera 1953. godine. Tadašnji senator Frenk Karlson iz Kanzasa spontano je pozvao Ajzenhauera u Senat na zajedničku molitvu za uspeh njegove vlade.

Prvobitna ideja da se političari, i iz vlasti i iz opozicije, zajedno mole za mir i uspeh SAD prerasla je u organizovanje međunarodnog molitvenog doručka na koji se, osim domaćih, pozivaju i svetski lideri i političari da se zajednički mole za mir u svetu.

Nacionalni molitveni doručak je manifestacija koja traje nekoliko dana, okuplja oko 3.500 gostiju i sastoji se iz mnoštva sastanaka, ručkova i večera, ali je centralni događaj doručak u četvrtak na kojem su govornici američki predsednik i jedan gost čiji se identitet ne otkriva do poslednjeg časa.

Žena je prišla podijumu u Parizu na kojem je stajao Oland, glavni suparnik sadašnjeg predsednika Nikole Sarkozija, i zasula ga brašnom, koje je popadalo i po njegovim telohraniteljima koji su pritrčali da je zaustave.

Četrdesetpetogodišnja žena savladana je i obezbeđenje ju je iznelo s mesta incidenta.

Oland, brašnjavih naočara, kose i odeće, sve vreme je ostao pribran, naveo je AP.

Socijalistički predsednički kandidat izjavio je da takvi incidenti "spadaju u rizike posla" kojim se bavi.

Prema rezultatima anketa, Oland vodi po popularnosti u odnosu na Sarkozija, pošto uživa podršku 31 odsto građana, dok sadašnjeg predsednika podržava 24,5 odsto ispitanika.

Predsednički izbori u Francuskoj zakazani su za 22. april.

23.25 - Ministar unutrašnjih poslova Egipta rekao da je uhapšeno 47 osoba zbog nasilja posle utakmice, prenosi Rojters. Formirana grupa koja će ispitati šta se dogodilo.

21.49 - Glavnokomandujući vojnog saveta Muhamed Husein Tantavi naredio da dva helikoptera budu upućena u Port Said kako bi evakuisali igrače gostujućeg tima i njihove navijače, prenosi Rojters.

Najmanje 74 osobe poginule su u sukobima navijača posle fudbalskog meča u egipatskom gradu Port Saidu.

Agencije javljaju da su sukobi usledili kada su navijači domaćeg tima Masri upali na teren i pojurili za igračima ekipe El Alija, jednog od najtrofejnijih egipatskih klubova. Upad navijača desio se neposredno posle završetka utakmice u kojoj je pobedio domaći tim.

Kako javlja Al Džazira navijači su prvo jurili gostujuće fudbalere, a zatim su napali navijače El Alija, a veliki broj poginulih čine osobe koje su preminule zbog teških povreda glave.

Povređeno je najmanje hiljadu ljudi, a među povređenima nalaze se i policajci i dvojica fudbalera.

Zvaničnik egipatskog ministarstva zdravlja rekao je da desila "najveća katastrofa u fudbalskoj istoriji zemlje", prenosi Rojters.

U međuvremenu, glavnokomandujući vojnog saveta Muhamed Husein Tantavi naredio je da dva helikoptera budu upućena u Port Said kako bi evakuisali igrače gostujućeg tima i njihove navijače, saopštili su vojni izvori.

Helikopteri će, takođe, prevesti i povređene u vojne bolnice, prenosi Rojters.

Državna televizija javila je da su suspendovane sve utakmice u egipatskoj Premijer ligi, a parlament u Kairu zakazao je za četvrtak hitnu sednicu.

Kako prenosi Al Džazira, igrači i navijači gostujućeg tima bili su "zarobljeni" u svlačionici, a navijači El Alija "Ultrasi" su na svom sajtu pre utakmice objavili da dolaze u Port Said. Između navijača dve ekipe postoji duga istorija sukoba na tribinama, prenosi katarska televizija.

Fudbal je najpopularniji sport u Egiptu i fudbalske utakmice uvek privlače veliki broj gledalaca. Svetski mediji navode da od pada Mubarakovog režima sve češće dolazi do sukoba navijača zbog bezbednosnog vakuuma, koji je nastao posle povlačenja policije sa ulica.

Na ulicama Nemačke, na minus 15, više od 22.000 beskućnika čeka pomoć, da im gostionice, pansioni i železničke stanice otvore vrata. U velikim gradovima "topli autobusi" prevoze ih do prenoćišta.

Ukrajinsko ministarstvo za vanredne situacije pozvalo je na spasavanje beskućnika, jer je više od 40 ljudi umrlo od hipotermije, a više stotina zatražilo medicinsku pomoć zbog promrzlina. Vlasti su otvorile skloništa, a zatvorile škole i vrtiće.

Ruske vlasti apelovale su na stanovništvo da bez potrebe ne izlazi napolje. U pojedinim delovima Sibira, temperatura je i do minus 50!

Ekstremno niske temperature su i u Italiji: Bolonji, Firenci i drugim gradovima u centralnom delu i na severu.

U Rumuniji je jak mraz odneo najmanje osam života. Uglavnom su to starije osobe i beskućnici. U Bukureštu je zabeleženo minus 20 stepeni, a Crno more zamrzlo se na površini na oko 30 metara od obale. Zbog jakog vetra zatvorene su sve crnomorske luke. U Bugarskoj su najniže temperature u poslednjih sto godina, Slovačka ne pamti tako hladnu zimu.

Turska je okovana snegom, oko 2.000 sela je odsečeno od sveta. U Istanbulu ima pola metra snega, saobraćajni je kolaps, pa mnogi građani nisu mogli da odu na posao.

U Sloveniji u pojedinim delovima, vetar dostiže brzinu od 160 kilometara na čas. Prekinut je pomorski saobraćaj. Snežno nevreme i u Hrvatskoj. Na Velebitu su nanosi preko metra. Za razliku od unutrašnjosti, gde su na zimu navikli, sneg je iznenadio žitelje ostrva na severnom Jadranu. I Crnu Goru je zahvatilo hladno vreme, sa olujnim vetrom.

Njihov prototip ima oblik sličan strelici za pikado, a dugačak je 10 centimetara. Kada se ispali, leti brzinom oko 730 metara u sekundi, odnosno brzinom od 2,1 mah.

Kako funkcioniše navođenje? Metak ima optički senzor koji je u stanju da detektuje laserski zrak na meti, što mu omogućava da bude usmeravan prema njoj. Senzor šalje informaciju kontrolnoj jedinici koja upravlja elektromagnetnim pokretačima. Ti pokretači navode minijaturna "peraja" koja metak usmeravaju ka meti.

Tokom testova, inženjeri su zakačili sićušnu svetlosnu diodu za metak da bi mogli da prate njegovu putanju. Utvrdili su da su baterija i elektronika bile u stanju da "prežive" ispaljivanje metka. Uz to, korišćen je i običan barut.

"Kada običan metak izleti iz puške, on se obrće u cevi, pa zato ide pravo. Da bismo mogli da usmerimo naš metak kuda želimo, moramo da se otarasimo tog obrtanja", rekao je Džons.

Laboratorija je ispitivanjem zaključila da običan metak može da promaši metu udaljenu jedan kilometar za oko devet metara. Samonavodeći metak za isto rastojanje "greši" za najviše 20 centimetara, a ukupan domet mu je dvostruko veći.

Metak je zasad još uvek samo prototip. Ukoliko prođe sve testove, mogao bi da postane dostupan policiji, vojsci, pa čak i ljudima koji se bave streljaštvom iz zabave.

Nacionalnoj laboratoriji Sendija u dizajniranju samonavodećeg metka pomagala je firma "Lokhid Martin", koja je sarađivala sa američkom vojskom na razvoju te tehnologije.

Govoreći o svom izveštaju, pred Komitetom za bezbednost američkog Senata, Klaper kaže da ta zavera pokazuje da su neki iranski zvaničnici sada spremni da sprovedu napad na Ameriku, kao odgovor na stvarne ili potencijalne američke akcije koje prete iranskom režimu, prenosi Vašington post.

Procena ukazuje na potencijalno novi pravac u suparničkom odnosu SAD i Irana, u trenutku kada postoje naznake da je već preduzeta tajna operacija koja treba da osujeti navodne iranske ambicije da razvije nuklearno oružje, navodi prestonički dnevnik.

Glavni američki obaveštajac, koji je šef svih američkih civilnih obaveštajnih službi, napomenuo je da SAD traži način da izbegne vojni sukob sa Iranom, insistirajući sve više na sankcijama. "Nadziremo i mogućnost preventivnog napada Izraela na Iran", dodao je Klaper.

"Nadamo se da će sankcije imati efekta na promenu iranske politike prema nuklearnom angažmanu. To je veoma osetljivo pitanje i mi donosimo odluke zajedno sa Izraelcima", naveo je Klaper.

Misterija iranskog lovca

Iran je optužio SAD i Izrael za mnoge misteriozne događaje, uključujući i očigledno ciljano ubistvo još jednog iranskog nuklearnog naučnika u Teheranu u januaru, kao i za sajber-napad na najveći objekat za obogaćivanje uranijuma u zemlji.

U međuvremenu, iranski opozicioni aktivisti strahuju od ugroženosti nuklearnih postrojenja u zemlji. Naime, opozicija tvrdi da je iranski lovac "F-14" oboren sopstvenom protivvazdušnom odbrane tokom, kako kažu, samoubilačkog napada na nuklearni reaktor "Bušer".

Prema izveštajima državnih medija, pilot major Ali Reza Karimai i kopilot poginuli su prošle nedelje kada se lovac američke proizvodnje srušio ubrzo posle poletanja u regionu Persijskog zaliva.

Međutim, opozicioni sajt Peiknet ocenjuje da je avion oboren, negirajući da je uzrok pada mehanički kvar, kao što su izvestili zvanični državni mediji. Činjenica da se piloti nisu katapultirali navodi na zaključak da je avion oboren, navodi opozicija.

Mediji navode da je avion poleteo iz baze u blizini istočnog grada Isfahana. I pored medijske blokade, spekuliše se da su piloti pokušali da napadnu nuklearna postrojenja.

Zapadni stručnjaci upozoravaju na nedostatke nuklearnog reaktora "Bušer". Pored sabotaže, tom reaktoru izgrađenom uz rusku pomoć, kako tvrde stručnjaci, preti i opasnost od zemljotresa koji često pogađa region gde se postrojenje nalazi.

Iranska vojska zadržala je flotu američkih aviona "F-14", proizvedenih pre revolucije 1979. godine. Američki mediji navode da su sankcije Zapada zbog iranskog nuklearnog programa uzele veliki danak na sposobnost vojske da održava flotu. U protekloj deceniji dogodilo se mnoštvo avionskih nesreća u kojima je poginulo više od 900 ljudi.

"Savet ne može da nameće parametre unutrašnjopolitičkih rešenja", rekao je ruski ambasador pri UN Vitalij Čurkin, upozoravajući da bi akcija kakvu je posle konsultacija Zapada i Arapske lige predložio Maroko samo pogoršala situaciju na terenu.

Čurkin je to rekao tokom rasprave o predlogu rezolucije, koja je u poslednja 24 časa menjana bezbroj puta, ali bez suštinskog napretka, jer se Rusija i Kina čine odlučnim da u ovom slučaju iskoriste pravo veta.

Kako su za Internet portal Radio-televizije Srbije rekle diplomate na Ist Riveru, marokansku rezoluciju su, u stvari, načinili Francuzi, s tim što su poslednje izmene dodali Britanci.

Takav odnos snaga u najmoćnijem telu svetske organizacije odužio je glasanje o tom dokumentu bar na 24 časa, ukoliko se petnaest članica, suočenih sa mogućim vetom Pekinga i Moskve, uopšte i prihvati takvog posla.

Diplomatski rat u hodnicima sedišta UN u Njujorku najžešća je politička bitka između Rusije i Zapada poslednjih godina, koju su SAD i Francuska shvatili toliko ozbiljno da su se na sednici pojavili i Hilari Klinton i Alan Žipe.

Deo razloga za takvu diplomatsku aktivnost Zapada leži i u činjenici da bi pad Asadovog režima znatno oslabio iranske akcije u regionu, ali i pritisak Hezbolaha na proameričke snage u Libanu.

Ipak, za sada niko ozbiljan ne podržava vojnu intervenciju kakva je viđena u Libiji, pre svega zato što ne postoji jasna predstava na koji način bi takva akcija uticala na odnose Izraela, Libana i Iraka.

Zapadne diplomate smatraju da će se, u nekom trenutku, Savet bezbednosti ipak izjasniti o toj rezoluciji, najverovatnije samo kako bi se testirala čvrstina Rusije, koja je sa Kinom sličan dokument u oktobru već "ubila" vetom.

Zamenik direktora Centra za razvoj Visoke škole ekonomije u Moskvi Valerij Mironov tvrdi, pozivajući se na novu teoriju međunarodne trgovine, koju je razvio dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Pol Krugman, da državne korporacije sa jasno određenim prioritetnim orijentacijama teško mogu biti vodeće firme koje povećavaju izvoz.

U praksi je dokazano da izvoz na međunarodno tržište ne povećavaju kompletni industrijski sektor niti "nacionalni šampioni" u vlasništvu države, već nekoliko procenata najuspešnijih, ali ne i najvećih preduzeća različitih profila, ukazuje u svojoj analizi Mironov, a prenosi moskovski portal Finmarket.

U Rusiji se, inače, izvoznim poslovima bavi svega oko tri odsto firmi, dok je u razvijenim zemljama taj procenat osetno veći - 10 do 12 odsto, s tim što su iz različitih sfera poslovanja.

Planirajući razvoj državnih korporacija, pri čemu rast izvoza obezbeđuju druge kompanije, Rusija zapada "u kontradikciju", ističe Mironov. On, doduše, ne spori da je njegovoj zemlji svakako potrebna industrijska politika koja mora da se zasniva na antikorupcijskom zakonu, stimulisanju konkurencije, investicija i inovacija.

Rusija nije kao Azija

Rusku industrijsku politiku, ni postsovjetsku niti neku buduću, ne bi trebalo porediti sa stvaranjem iste politike u zemljama Azije putem državnog vlasništva, ukazuje Mironov.

"Aziji je država sve, nesporan autoritet po Konfučijevom etičkom modelu. I industrijska politika države funkcioniše po istom principu, ali daleko od toga da je uvek uspešna. U Rusiji takav model dovodi do rasipništva i korupcije", smatra Mironov.

Ideologija aktuelne ruske industrijske politike se može, prema Mironovu, formulisati na sledeći način: "Hajde da formiramo državne korporacije, iz kojih će da se ukrade trećina sredstva, ali će ostatak raditi za ekonomiju. Na tom principu, koji je u ekonomski model utemeljio lopovluk, pogazivši sve etičke i pravične principe, ne može se graditi industrijski model."

U savremenoj Rusiji se, kako on dalje navodi, potreba za državnom industrijskom politikom gleda samo kroz dve alternative - ili njenim potpunim izostankom ili "državnim kapitalizmom" po principu azijskih ekonomija.

Mironov smatra da Rusiju posle učlanjenja u Svetsku trgovinsku organizaciju očekuje jak pritisak na domaćem tržištu - u autombilskoj, farmaceutskoj, hemijskoj industriji, poljoprivredi i mnogim drugim granama, zbog značajnog sniženja carina na te proizvode iz uvoza.

Prema njegovim rečima, ruskoj industriji je u takvim uslovima potrebna diversifikacija, ali ne na domaćem tržištu, gde se očekuje zaoštravanje konkurencije, već raznovrsnost izvoza, orijentisanog ne samo na isporuke sirovina, već i proizvoda prerađivačkog sektora.

Koliko je takav zaključak Mironova utemljen na realnosti dovoljno govori i podatak da Rusija još "sudbinski" zavisi od visokih cena nafte i prirodnog gasa na svetskom tržištu, jer isporukom tih sirovina ostvaruje više od 40 procenata ukupnog deviznog priliva.

Marija Martin (81) je svedočila o tome kako su snage lojalne Franku 1936. godine, kada je imala samo šest godina, upale u njeno selo u srednjoj Španiji i odvele 27 muškaraca i tri žene, među kojima je bila i njena majka Agustina.

Ona je kasnije novinarima pokazala fotokopije starih slika njene porodice i malu svesku sa nacrtanom mapom masovne grobnice u kojoj pretpostavlja da se nalaze ostaci njene majke.

Drugi svedok koga je sud danas saslušao bila je Pino Sosa (75) sa Kanarskih ostrva, čijeg su oca Frankove snage odvele sa grupom muškaraca.

"Tukli su ih. Držali su ih u zarobljeništvu i radili im strašne stvari", rekla je ona, dodajući da su Frankove snage čak ukrale hleb i so iz njene kuće.

Ona je ispričala da je njena majka tražila oca, ali da ga nikada nije našla, već da su im vlasti na kraju izdale potvrdu o njegovoj smrti.

Garson (56) je juče na sudu negirao da je zloupotrebio položaj kada je, uprkos dogovoru o amnestiji, naložio istragu o sudbini 114.000 ljudi, koji su nestali za vreme građanskog rata u Španiji (1936-1939) i diktature generala Franka (1939-1975).

Predviđeno je da na suđenju govore 22 svedoka odbrane koji će svedočiti u ime porodica žrtava od kojih su mnoge sahranjene u masovnim grobnicama širom Španije.

Očekuje se da će suđenje trajati najmanje mesec dana.

"Krstaš evropskog pravosuđa"

Garson je u maju 2010. godine suspendovan sa dužnosti u Nacionalnom sudu, koji je najviši krivični sud u Španiji i sada radi kao konsultant Međunarodnog krivičnog suda u Hagu.

Optužbu protiv njega podigle su desničarske organizacije "Čiste ruke" i "Sloboda i identitet".

Garson, koga mediji često nazivaju "krstašem evropskog pravosuđa", smatra da se radi o zločinima protiv čovečnosti koji nisu mogli da potpadnu pod amnestiju.

Istraga o zločinima počinjenim u Frankovo doba pokrenuta je 2008. godine, ali je, pod pritiskom tadašnje socijalističke vlade, ubrzo suspendovana.

Ukoliko bude osuđen u bilo kom od tri slučaja, Garsonu preti zabrana rada do 20 godina, što bi značilo kraj njegove karijere kao sudije.

Gingrič je na sinoćnjim izborima osvojio 32 odsto glasova, Rik Santorum 13 odsto i Ron Pol sedam odsto glasova republikanskih birača.

Romni je ovom pobedom osvojio svih 50 delegata za veliku republikansku konvenciju u avgustu, ali je za njega još značajnije to što ubedljiva pobeda predstavlja veliki zamah pred narednih nekoliko izbora u sledećih desetak dana.

Jedan od znakova da se Romni približava osvajanju republikanske nominacije je i odluka bezbednosnih službi da mu se u narednih nekoliko dana dodeli pratnja Tajne službe.

Bivši guverner Masačusetsa je Gingriča na Floridi pobedio, ostvarivši mnogo bolji rezultat u hispano populaciji i u ženskom biračkom telu.

Velika razlika (51 prema 29 odsto), govori da se Gingriču ne zaboravljaju bračno neverstvo i tri braka koja ima iza sebe.

Nekadašnji predsedavajući Predstavničkog doma Kongresa jedino je među najtvrđim konzervativcima porazio Romnija na Floridi.

Nediplomatski maniri

Primećeno je da ni ovog puta, kao ni nakon poraza u Nju Hempširu, Gingrič, nije čestitao na pobedi Romniju, što se smatra nediplomatskim gestom na američkoj političkoj sceni.

Romni i Gingrič su se u svojim obraćanjima biračima, nakon što su saopšteni rezultati, saglasili samo oko toga da Barak Obama ne sme ponovo da bude izabran za predsednika SAD.

Romni je rekao da ima potpuno drugačije ideološke poglede u odnosu na Obamu i dodao da kada postane predsednik neće dizati poreze, već će ljudima obezbediti posao i pristojne plate.

"Ako su ovo izbori na kojima se gleda samo ko može da iznese bolja obećanja, onda ja nisam vaš predsednik. Takvog već sada imate", istakao je vodeći republikanski kandidat.

Gingrič je naveo da bi reizbor Obame bio katastrofa za SAD. Da li možete da zamislite koliko bi bio radikalan u svom drugom mandatu, zapitao se nekadašnji spiker Kongresa.

Preostala dvojica kandidata Ron Pol i Rik Santorum, već su usmerili svoju kampanju na buduće savezne držve u kojima se održavaju preliminarni izbori.

Teksaški kongresmen Pol se okrenuo Mejnu, gde očekuje solidan rezultat među liberalnije opredeljenim republikancima, dok je Santorum kampanju usmerio na Kolorado i Nevadu.

Prvi sledeći izbori su 4. februara u Nevadi, gde je Romni ponovo favorit zbog jake mormonske zajednice, a tri dana nakon toga slede izbori u Mejnu, Koloradu i Minesoti.

Vazdušni napadi dogodili su se u pograničnim pakistansko-avganistanskim regionima Kuram i Orakzai, potvrdili su pakistanski zvaničnici Vadžid Kan i Amir Gulom i dodali da su napadi usledili posle sukoba između vojnika i ekstremista oko strateško važnog planinskog prevoja u regionu Kuram kada je ubijeno preko 60 ljudi, prenela je agencija AP.

Pakistanski avioni gađali su položaje ekstremista u oblasti Džogi u regionu Kuram i ubili 12 pripadnika pakistanske pobunjeničke organizacije Tehrik-e-Taliban Pakistan (TTP) i šest Uzbekistanaca.

Gađajući obližnju oblast Mamozai u regionu Orakzai ubili su još 20 pobunjenika i dva njihova komandanta, prenosi Rojters.

Jedan od ubijenih komandanata je pakistanski regionalni talibanski lider Moin ud Din, javlja AP, a britanska agencija navodi da su pogođena uporišta komandanata TTP-a Mulah Tufana i Mulvi Moinudina i da su ona uništena, a da je Moinudin ubijen.

Podaci pakistanske vojske nisu provereni iz drugih izvora, a pakistanski pobunjenici često imaju zamerke na zvanične izveštaje Vojske o broju žrtava u njihovim redovima, navodi Rojters.

Odluka indijske vlade da uđe u eksluzivne razgovore sa proizvođačem "rafala" kompanijom "Dažalt" jeste veliki uspeh francuskog predsednika Nikole Sarkozija, koji često ističe snagu nacionalne industrije.

U razvoj "rafala" Francuska je uložila ogromne sume novca, kako bi osim vojnog aviona, od njega stvorila simbol tehnološke moći i nacionalnog ponosa, a francuska vojska je za sada jedini korisnik.

"Čekali smo ovaj dan već 30 godina", rekao je Sarkozi na konferenciji za novinare, misleći na jubilej od pokretanja projekta razvoja aviona 1980. godine. "Dostigli smo broj od 126 aviona u završnim razgovorima i to ne znači da Indija hoće samo avione. To je dokaz da imaju poverenje u celu francusku ekonomiju", dodao je Sarkozi.

Iako ulazak u eksluzivne razgovore nije i garancija da će posao zaista biti zaključen, svetski mediji već vide da je "bitka" za veliki posao obnove indijskog ratnog vazduhoplovstva već završena i da je "Dažalt" pobedio konkurenciju.

Gubitnik je evropski avion "jurofajter tajfun" koji proizvodi konzorcijum četiri firme: nemačke i španske filijale kompanije EADS, britanski "BAE Sistemsa" i italijanska "Finmekanike". Analitičari gubitak posla u Indiji vide kao ozbiljan udarac na evropsku avio-industriju, posebno u Velikoj Britaniji.

Prethodno su iz nadmetanja za posao vredan oko 15 milijardi dolara ispali Rusija, SAD i Švedska.

Analitičari su i ranije procenjivali da će se Indija odlučiti za "rafal", jer u svom arsenalu već ima avione tipa "miraž", a najveći deo vazduhoplovstva čine ruski avioni iz ere Hladnog rata, koje treba zameniti. Novi avioni su odgovor na rastuću moć Kine i na stalnu opasnost iz Pakistana.

Ukoliko dođe do potpisivanja ugovora, francuska avionska industrija dobiće odličan posao u kriznim vremenima i to će biti jedan od retkih velikih izvoznih poslova. Akcije "Dažalta" na berzi su posle objavljivanja vesti iz Indije odmah skočile za 22 odsto. U proizvodnju "rafala" uključeno je oko 500 francuskih kompanija, koje zapošljavaju oko 6.000 radnika.

Ipak, indijski zvaničnici i vojni analitičari, u nameri da spuste loptu, ponavljaju da posao još uvek nije siguran, ali i potvrđuju da je "Dažalt" dao najpovoljniju ponudu u koju osim aviona, ulaze i rezervni delovi, obuka mehaničara, održavanje, kao i transfer tehnologije.

Nezvanično je saopšteno da je ponuda za "rafala" bila oko 5 miliona dolara niža od ponude za kupovinu "tajfuna". I evropski i francuski avion, inače, od samog početka prati stalno povećanje troškova proizvodnje. Troškovi čitavog projekta "rafala" prešli su sumu cifru od 40 milijardi evra, koliko je "tajfun" koštao samo Veliku Britaniju.

Prema ocenama stručnjaka, ni "tajfun" ni "rafal" nisu promašeni projekti, zato što su to avioni koji su već ušli u upotrebu. Najveći ispit imali su tokom bombardovanja Libije 2011. godine kada su, prema ocenama vojnih zvaničnika, dobili prelaznu ocenu.

Kupovina "rafala" baca svetlo i na stratešku podeljenost koja vlada u Aziji. Indija je, na primer, avione uglavnom nabavljala od Rusa i Francuza, dok je njen najveći protivnik, Pakistan, poslove sklapao sa SAD i Kinom, koja još uvek ima neraščišćene granične sporove sa Indijom.

Bivši Gadafijev borac Milad Mohamed Jusug otkriva ožiljke od, prema njegovim rečima, udaraca lancima i opekotina od cigareta, dok njegovi čuvari poriču da se to dogodilo u zatvoru.

Jusuf, koji je zatvoren u Misurati na severu Libije, tvrdi da je 28. oktobra, pet nedelja nakon što je uhapšen, zatvoren u malu ćeliju vojnog zatvora. "Danima su me pobunjenici lancima i štapovima tukli po leđima i nogama ", rekao je Jusuf za AFP pokazujući brojne ožiljke na telu.

"To su mi učinili, jer sam iz Tuvarge", smatra Jusuf, misleći na grad u blizini Misurate, koji je ostao lojalan svrgnutom vođi Moameru el Gadafiju.

Tuvarga je bila pod opsadom nedeljama tokom oružanog ustanka protiv bivšeg libijskog vođe. Nakon što je grad zauzet i opsada prekinuta, vojska Misurate otpočela je snažan napad na Gadafijev rodni grad Sirt, gde je on i ubijen 20. oktobra prošle godine.

Revolucionari optužuju meštane Tuvarge za podršku Gadafiju, kao i za silovanje njihovih žena tokom napada na Misuratu.

"Ja nisam počinio nijedno silovanje. Nisam silovao nijednu ženu. Borio sam se na Gadafijevoj strani, ali bio sam u njegovoj vojsci i morao sam se boriti", rekao je Jusuf.

"Revolucionari koji su me uhvatili tukli su me, mučili i vređali", dodao je Jusuf.

Još jedan bivši Gadafijev borac Saleh Mustafa Abdulah Sišan takođe se žali da je u više navrata bio udaran šipkama i drugim metalnim predmetima od kada je uhvaćen u Tripoliju.

Pod pritiskom međunarodne zajednice, libijske prelazne vlasti pokrenule su istragu o mučenjima bivših Gadafijevih boraca u zatvorima i centrima širom zemlje.

"Svako kršenje ljudskih prava biće podvrgnuto istrazi. Zahtevamo od svih da poštuju prava zatvorenika", rekao je zamenik premijera Mustafa Abu Šagur.

Nepoznate optužbe

Da situacija bude gora, većina zatvorenika koja je govorila za Frans pres tvrdi ne zna za šta ih terete i da im još uvek nije odobrena odbrana. Zvanično su njihove optužnice i dalje u pripremi.

Optužnice su stigle nekoliko dana nakon što su organizacije za ljudska prava optužile pobunjenike za mučenje bivših boraca odanih Gadafiju, a glavna tačka optužbe je smrt nekoliko zatvorenika.

"Amnesti internešenal", međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava, prošle nedelje podnela je izveštaj koji govori o vidljivim tragovima mučenja zatvorenika u Tripoliju, Misurati i još nekim manjim gradovima.

U izveštaju se navodi i da torturu sprovode zvanična vojska, snage bezbednosti kao i mnogobrojni naoružani vojnici koji rade van zakonskih okvira.

"Lekari bez granica", internacionalna medicinska humanitarna organizacija, obustavili su aktivnosti u Misurati pošto su lekari te organizacije nailazili na sve veći broj slučajeva da im dovode ljude od povreda nanetih mučenjem tokom saslušanja.

Irahim Bitelman, koji rukovodi vojnim zatvorom u Misurati, negirao je da su zatvorenici zlostavljani u toj ustanovi.

"Ako je neki zatvorenik pretučen pre nego što je stigao ovde, to je druga priča. U ovom zatvoru niko nije mučen", rekao je Bitelman koji je i sam nekada bio u Gadafijevoj službi.

Ujedinjene nacije procenjuju da je prethodne godine oko 7.000 ljudi, uglavnom potsaharskih Afrikanaca, bilo optuženo da su Gadafijevi plaćenici i zbog toga su zadržani u zatvorskim objektima koje vodi libijska vojska.

Ugovor između policijskih snaga SAD i ruskog proizvođača potpisan je na sajmu oružja u Las Vegasu pre nekoliko dana.

"Prve isporuke pušaka 'sajga-12' američkim snagama bezbednosti već su sprovedene", rekao je generalni direktor "Ižmaša" Maksim Kuzjuk.

Ruska firma je potpisivanjem ugovora u Las Vegasu dobila eksluzivna prava izvoza na američko tržište, a dogovoreno je da se u budućnosti proširi paleta proizvoda koje bi SAD uvozio od ruskih firmi, poput klasičnih modela pištolja i pušaka.

"Potpisivanje ugovora za nas je nadahnjujuće. Mislimo da će pošiljke do kraja godine porasti 20 odsto", kaže Kuzjuk.

Bez presedana

Portparolka ruske fabrike Elena Filatova istakla je da to oružje "do sada nije prodavano policiji neke strane zemlje i da su prve isporuke oružja bez presedana".

"Sajga-12" je poluautomatska sačmara teška 3,6 kilograma i dugačka više od 1,1 metra, a namenjena je bliskoj borbi i otporna na bilo kakve klimatske uslove.

Puška je napravljena po modelu čuvene puške "AK-47", takozvanog "kalašnjikova", i veoma je pouzdana.

Zbog sistema automatskog repetiranja poseduje veliku zaustavnu moć i pokazala se kao idealna za blisku gradsku borbu i policijske potrebe.

Sistem automatskog repetiranja baziran je na korišćenju energije gasova koje proizvodi svaki ispaljeni metak odnosno patrona.

Teretnjak, koji je plovio pod zastavom Kambodže, stigao je u tursku luku Alijaga iz Rusije, a potonuo je u blizini grada Zonguldaka, prenele su agencije.

Mediji u Turskoj su izvestili, pozivajući se na lokalne zvaničnike, da su dva člana posade spasena.

Tursku je poslednjih dana zahvatio talas hladnog vremena, koji se proširio na delove centralne i istočne Evrope i do sada odneo više od 50 života.

Govoreći prošlog petka na skupu kongresmena demokrata u Merilendu, Bajden je izneo jedan od dosad najdetaljnijih izveštaja o tome kako se Bela kuća mučila oko odluke da li da udari ili ne na najtraženijeg svetskog terororistu, prenosi Dejli telegraf.

Uoči napada u Pakistanu 2. maja prošle godine, Obama je okupio svoje najviše obaveštajne i vojne savetnike, uključujući državnu sekretarku Hilari Klinton i zvaničnike Združenog generalštaba američke vojske, da bi zatražio njihov savet.

Prema Bajdenovim rečima, Obama je dobio neodređene savete od svih prisutnih, izuzev Leona Panete, tadašnjeg direktora CIA, koji je energično preporučio predsedniku da naloži izvršenje napada.

"Kada je na mene došao red da kažem predsedniku svoje mišljenje, rekao sam da je moj predlog da ne kreće u napad", rekao je Bajden pred demokratama.

Obama je narednog jutra ipak izdao naređenje da se misija izvrši.

"On je znao da je pod znakom pitanja bio bukvalno predsednički mandat - i zato je povukao obarač", ocenio je Bajden.

Bivši predsednik Odbora za spoljne poslove u Senatu i veteran debata o nacionalnoj bezbednosti, Bajden je jedan od najopreznijih glasova u Beloj kući, navodi list.

Kako se bliže predsednički izbori u novembru, Bela kuća koristi svaku priliku da podseti glasače na napad u kom je ubijen čovek odgovoran za napade od 11. septembra 2001. - jednu od malobrojnih odluka koje pozdravljaju Obamini republikanski protivnici.

Prema izveštajima agencija, sibirska zima u Ukrajini u poslednjih pet dana je odnela 30 života pošto se zemlja suočila sa nezapamćenim hladnoćama, potvrdili su u službama za vanredne situacije.

Većina građana koji su stradali su bili beskućnici, dok je oko 600 osoba zatražilo lekarsku pomoć. Vlasti su otvorile prihvatilišta za 1.600 beskućnica gde mogu da se ugreju i dobiju hranu pošto je temperatura već pala na minus 28 stepeni. Više od 3.000 škola je privremeno zatvoreno, dok 400 hiljada đaka upućeno na neplanirani školski raspust.

Policija u Poljskoj saopštila je da se deset osoba smrzlo tokom vikenda, gde se temperatura spustila do 27 stepeni ispod nule. U Češkoj je jedan 26-godišnji mladić nađen mrtav kod mesta Opava na istoku zemlje, a tokom vikenda u Litvaniji zbog hladnoće umrle su najmanje tri osobe.

Hladnoća u Bugarskoj odnela je pet ljudskih života prošlog vikenda. U gradovima Čirpan na jugu i Sevlievo u centralnom delu zemlje izmereno je minus 24, odnosno minus 23 stepena Celzijusovih, a prema prognozama meteorologa temperature će narednih dana i dalje padati.

Snežno nevreme je poslednjih dana teško pogodilo i Rumuniju, gde je do sada odnelo četiri ljudska života. Sa snegom i niskim temperaturama suočavaju se i žitelji Makedonije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine.

Turska već tri decenije ne pamti tako hladnu zimu. U Istanbulu živa u termometru pokazala je minus deset.

Hladni talas je zahvatio i severnu Grčku gde su temperature pale ispod tačke mržnjenja. Jaki vetar poremetio je pomorski saobraćaj i mnogi brodovi iz Pireja i drugih luka nisu mogli da isplove prema ostrvima.

Meteorolozi predviđaju nove snežne padavine i dalji pad temperature tako da se u pojedinim delovima Evrope očekuje sibirska zima sa temperaturama do 30 stepeni ispod nule, što se ne pamti godinama.

Predgrađa Damaska u kojima se nalaze pobunjenici pod žestokom su vatrom sirijske vojske, koja slama preostale džepove otpora u gradu, a prema tvrdnjama aktivista za ljudska prava, vojska je rano jutros ušla u preostala dva grada koji su još pod kontrolom buntovnika. 

Trupe vlade u Damasku juče su povratile kontrolu nad većinom istočnih predgrađima glavnog grada koja su odmetnuti vojnici osvojili prošle sedmice.

"Intenzivna pucnjava se čuje u gradovima Zamalka i Arbin, dok tenkovi tamo napreduju", saopštila je Sirijska opservatorija za ljudksa prava sa sedištem u Velikom Britaniji, pozivajući se na izvore na terenu.

Prema rečima aktivista, snage režima sprovode opsežna hapšenja u obližnjem gardu Rankusu.

Istovremeno, pobunjenici - vojni dezerteri koji su se okrenuli protiv režima u Damasku - potpuno su osvojili grad Rastan nakon nekoliko dana intenzivnih borbi, rekao je jedan tamošnji aktivista.

Rastan je dva puta padao u ruke pobunjenika, samo da bi ga sirijske trupe ubrzo povratile.

Broj mrtvih jučerašnjim sukobima popeo na više od 100 ljudi, među kojima je oko njih 55 stradalo u sukobu sa snagama bezbednosti, uglavnom u regionu Homsa. 

U regionu Homsa, središtu pobune protiv sirijskog režima, poginulo je 40, u Deri devetoro, dok je pet ljudi stradalo u predgrađu Damaska. U Idlibu, gde su takođe građani protestovali, ubijen je jedan čovek, navodi ta organizacija.

Isti izvor navodi da je u jučerašnjim sukobima stradalo i deset vojnika dezertera, šestorica pripadnika snaga bezbednosti i 25 vojnika regularne vojske.

Mogući pregovori u Moskvi?

Rusija neće podržati novi Nacrt rezolucije o Siriji, saopštilo je, uoči debate u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, rusko ministarstvo spoljnih poslova istovremeno pozivajući predstavnike sirijskih vlasti i opozicije u Moskvu na neformalne pregovore bez preduslova.

Prema rečima zamenika šefa ruske diplomatije Genadija Gatilova, "zapadna verzija nacrta rezolucije o Siriji nije odmakla od predloga iz oktobra i ne možemo je podržati", preneli su juče ruski mediji. 

"Sirijske vlasti su već pozitivno odgovorile na naš poziv, a očekujemo da će se u narednim danima sa tim usaglasiti i opozicija stavljajući interese sirijskog naroda ispred svega ostalog", navelo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova.

Gatilov je objasnio da "nacrt sadrži poziv članicama SB UN da obustave isporuke oružja Siriji, ali da nije povučena jasna linija između krijumčara oružjem koje neke zemlje angažuju da bi podržale ekstremističke snage u Siriji i onih koje imaju legalne vojno-tehničke veze sa tom zemljom".

Međutim, kako piše Njujork tajms, izveštavajući iz Ujedinjenih nacija, pred debatu o Siriji, pobunjenici odbijaju da prihvate neformalne pregovore i posredovanje Rusije.

Bela kuća podržava političko rešenje

Iz Vašingtona kažu da podržavaju političko rešenje koje će zaustaviti nasilje u Siriji, nakon što je rusko Ministarstvo inostranih poslova saopštilo da zvanični Damask pristaje na pregovore o krizi uz posredovanje Rusije, javio je Rojters.

Zamoljen da prokomentariše predlog Rusije sirijskim vlastima i opoziciji da upute predstavnike u Moskvu radi održavanja neformalnih konsultacija bez prethodnog uslovljavanja, portparol Bele kuće Džejms Karni sinoć je rekao da Vašington ne zna detalje o tom susretu, ali da "uopšteno podržavaju napore za dostizanje političkog rešenja koje će okončati nasilje u Siriji".

Prema njegovim rečima, SAD aktivno diskutuju sa ruskom stranom i drugim partnerima o pogoršanju stanja u Siriji i porastu nasilja koji zabrinjava.

Sirijsko ministarstvo inostranih poslova juče je saopštilo da će Sirija "nastaviti da se brani od terorizma" i optužilo SAD i zapadne zemlje da žele da stvore "haos" u toj zemlji.

Od početka masovnih protesta u Siriji protiv režima predsednika Bašara al-Asada u martu 2011. godine, prema podacima UN, poginulo je više od 5.400 osoba.

Demonstranti su počeli da štampaju i dele majice sa stisnutom pesnicom, u znak otpora najavljenoj policijskoj intervenciji i nasilnog uklanjanja šatora iz parka.

Iako je policija nekoliko puta davala rok za uklanjanje šatora i drugih objekata iz centra Vašingtona, do intervencije za sada nije došlo. Ubrzo nakon toga počelo je štampanje i deljenje majica sa znakom Otpora, što su ljudi oduševljeno prihvatili.

"To su majice sa znakom "Otpora" iz Srbije i mi moramo da nastavimo borbu protiv korporacija i pseudodemokratije u Americi", rekao je Tanjugu direktor nevladine organizacije "Nenasilno" Majkl Bir, koji je došao da podrži demonstrante.

Bir je istakao da pokret "Okupiraj Di-Si" podseća na "Žene u crnom" u Srbiji, koje govore o nužnosti promena društva.

"Tražimo od američke vlade da promeni sistem i vrati vlast ljudima i da prestane da bude svetski policajac. Ovo je pokret koji se širi svetom i dogodiće se i u Srbiji i u drugim zemljama", smatra Bir.

U parku se okupilo nekoliko hiljada ljudi koji su nosili transparente: "Mi ne pripadamo korporacijama", "Hoćemo prava na zemlju, kuću i hranu", "Anarhisti zajedno sa pokretom Okupiraj", "Ne možete ukinuti naše snove".

Vlasti su saopštile da moraju da se uklone šatori i svi drugi objekti koji su u parku, zbog procene da je došlo do ugrožavanja zdravlja ljudi i mogućnosti širenja zaraze.

Vlasti su ranije saopštile da odluka o zabrani kampovanja u parku ne znači da će protesti biti zabranjeni, već znači da više neće biti dozvoljeno postavljanje šatora i spavanje u parku.

Pokreti "Okupiraj" širom Amerike bore se protiv velikih korporacija i banaka koje smatraju odgovornim za veliku finansijsku krizu i visoku nezaposlenost u SAD.

Protesti su počeli sredinom septembra u Njujorku, kroz pokret "Okupiraj Volstrit", da bi se kasnije proširili na celu Amerike.

Kako prenosi londonski Telegraf, istraživanje je pokazalo da je taj procenat još veći među tinejdžerima starosti od 12 do 16 godina. Njih 60 odsto bilo bi ophrvano tugom, a 48 odsto osećajem usamljenosti kada ne bi mogli da surfuju po internetu.

Studija otkriva da su dvogodišnjacima najmiliji "ajpedi", dok su tinejdžeri zavisnici od mobilnih uređaja.

"Jaka emotivna veza koju deca uspostavljaju sa internetom često se smatra negativnom pojavom, ali to je potpuno prirodno za generaciju čiji se društveni život uglavnom odvija onlajn", ocenjuje Pol Hadson, direktor kompanije "Interspirijens", koja je sprovela istraživanje.

Prema njegovim rečima, isto bi se desilo kada biste starijim osobama oduzeli telefon.

Anketa je pokazala da su deca mlađa od 12 godina veoma vešti korisnici interneta: 74 odsto njih igra onlajn igrice, 65 odsto koristi internet za domaće zadatke, a više od trećine da bi nešto kupili ili prodali.

U studiji se ističe da deca starosti od osam do 11 godina obave dnevno daleko širi spektar aktivnosti na netu nego odrasle osobe.

Iako su roditelji mahom zabrinuti zbog jake emotivne veze koju mladi imaju sa internetom, istraživanje je pokazalo da deca i dalje najviše vole da razgovaraju sa svojim vršnjacima lično.

Anonimni zvaničnik rekao je za taj list da će na novom stadionu u primorskom gradu Džedi, koji će biti završen 2014. godine, biti postavljene specijalno konstruisane privatne kabine i terase u kojima će žene, daleko od očiju drugih muškaraca, moći da uživaju u fudbalu.

Postoje navodi da će više od 15 odsto kapaciteta stadiona biti preuređeno za potrebe žena, piše list. "Ženskim fotografima i novinarima će, takođe, biti omogućeno da prisustvuju mečevima i imaće posebna mesta daleko od muških kolega", navodi Al Šark.

Dosad je ženama bilo zabranjeno da uđu na stadion zbog državne politike koja zabranjuje mešanje polova.

Iako je ovaj potez vlasti dočekan sa odobravanjem, grupe za ljudska prava ukazuju da se, osim stadiona, ništa nije promenilo.

"Mislim da se država pomalo otvara, ali su to male promene. Želimo da nam se omogući da živimo normalno. Družiti se sa prijateljima u javnosti je veoma teško pošto uvek ima ljudi koji vas gledaju", kaže Noha, studentkinja iz Rijada.

Kralj Abdulah poslednjih godina je pokazao dobru volju i donekle ispunio neke zahteve grupa za zaštitu ženskih prava, ali je ipak oprezan da ne dođe u sukob sa konzervativnim sveštenstvom. 

Ovo je samo jedna od mnogih promena koje se dešavaju u Saudijskoj Arabiji. Poslednjih meseci Saudijkama je dato nekoliko prava, od kojih je najvažnije ono da mogu samostalno da glasaju na izborima 2015. godine.

Od 9. januara na hiljade kamiona dopremilo je pirinač Severnoj Koreji koja ima hronične probleme sa nestašicom hrane, izjavio je Do He-Jun član Koalicije građana za ljudska prava čije je sedište u Seulu, a čiji su članovi uglavnom severnokorejske izbeglice.

Japanski list Tokio Šimbun preneo je juče da je Peking, nakon vesti o smrti Kim Džong-Ila, odlučio da Severnoj Koreji isporuči pomoć u hrani i struji, što je znak podrške severno-korejskom režimu koji prolazi kroz period tranzicije.

He-Jun je pokazao i fotografije konvoja kamiona snimljene nedaleko od graničnog prelaza kod kineskog grada Tumen na severo-istoku zemlje. 

"Kamioni natovareni vrećama pirinča viđeni su kako se kreću prema Severnoj Koreji iz više gradova među, kojima su Tumen, Dandong i Đian", rekao je taj aktivista.

Kineski ministar inostranih poslova pozvao je juče međunarodnu zajednicu da pruži veću humanitarnu pomoć Severnoj Koreji, zemlji u kojoj prema podacima Ujedinjenih nacija jedna četvrtina stanovništva gladuje.

Ministar međutim, nije želeo da komentariše pisanje Tokio Šimbuna koji navodi da je Kina odlučila da isporuči svom susedu 500.000 tona pirinča i 250.000 tona sirove nafte.

Trgovinska razmena Kine i Severne Koreje porasla je za 62 odsto tokom 2011. odnosno iznosila je 5,63 milijarde dolara, statistički su podaci Asocijacije za međunarodnu trgovinu koja je danas objavila izveštaj. Severna Koreja je pored ostalog dvostruko povećala izvoz rude u Kinu.

Jedinica 2 nuklearne elektrane, koja se nalazi oko 153 kilometra severozapadno od Čikaga, zatvorena je juče ujutro u 10:18 časova posle nestanka struje, dok jedinica 1 i dalje normalno radi, navodi AP.

Dizel agregati su počeli da snabdevaju fabriku strujom, a da bi ohladili reaktor radnici su počeli da ispuštaju paru iz dela nuklearke u kome se nalaze turbine koje proizvode električnu energiju, ali ne i iz samog reaktora, naveli su predstavnici "Ekselona".

Para sadrži male količine tricijuma, koji je radioaktivni izotop vodonika, ali predstavnici nuklearne kompanije i saveznih vlasti tvrde da ispuštene količine nisu opasne po zdravlje radnika, niti stanovnika.

Američka Nuklearna regulatorna komisija je ovaj incident opisala kao "neobični događaj" i proglasila je najniži od četiri nivoa opasnosti.

Predstavnici "Ekselona" pretpostavljaju da je nestanak struje izazvao kvar opreme u podstanici, ali inženjeri pokušavaju da utvrde tačan uzrok.

Primećeno je da iz jednog transformatora izbija dim, ali vatrogasna brigada nije uočila požar, rekla je portparolka Nuklearne regulatorne komisije Viktorija Mitling. Ona je kazala da se još ne može sa sigurnošću reći koliko tritijuma odlazi u atmosferu, ali da se, u svakom slučaju, radi o malim količinama zato što u okolini nuklearke nije zabeležen povećani nivo radijacije.

Čestice tricijuma su toliko male da njihove manje količine mogu da prođu kroz radioaktivnu paru iz reaktora i dospeju u vodu koja se koristi za hlađenje turbina i drugih delova reaktora.

Tricijum je relativno kratkog veka i ne može tako lako da uđe u ljudski organizam kroz vazduh kao druge radioaktivne čestice.

Peneta je gostujući u emisiji "60 minuta" na televiziji Si-Bi-Es, rekao da Amerika ne želi da Iran razvije nuklearno oružje i da bi to bilo prelaženje crvene linije za Vašington. Prema njegovim rečima, američki zvaničnici preduzeće sve neophodne korake da tako nešto zaustave. Na pitanje da li to znači i vojnu akciju, on je odgovorio: "Nijednu opciju nismo uklonili sa stola".

Kako bi bila u stanju da uništi iranska podzemna nuklearna postrojenja, američka vojska ulaže 330 miliona dolara za izradu specijalnih bombi za uništavanje betonskih bunkera.

Pentagon je investirao 330 miliona dolara za izradu sprecijalnih bombi za uništavanje betonskih bunkera, kako bi američka vojska bila u stanju da napadne iranska podzemna nuklearna postrojenja, piše Volstrit džurnal.

Predviđeno je da bombe teške 13,6 tona, nose "B-2" bombarderi. Bombe imaju ugrađen satelitski navigacioni sitem.

Stručnjaci kažu da su bombe sposobne da raznesu betonske zidove debele 18 metara. Te bombe su šest puta veće od dosadašnjih bombi kojima raspolože američka vojska.

Američki predsednik Barak Obama je prošle nedelje u govoru pred Kongresom istakao da se zalaže za mirno rešavanje iranskog problema, ali ni on nije potpuno isključio vojnu opciju.

Obama je tada rekao da je Amerika odlučna da spreči Iran da proizvede nuklearno oružje, ali da nijedna opcija nije isključena da se dođe do tog cilja, što su kongresmeni i senatori propratili burnim aplauzom.

IAEA u poseti Iranu

Iranski ministar spoljnih poslova Ali Akbar Salehi nada se da će poseta tima Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Iranu doneti pozitivne rezultate i doprineti razumevanju uprkos zabrinutosti međunarodne zajednice zbog njegovog nuklearnog programa.

"Veoma smo optimistični kada da je reč o misiji IAEA i njenom rezultatu", rekao je Ali Akbar Salehi iranskoj novinskoj agenciji Mehr tokom svoje posete Etiopiji.

Kako navodi agencija Asošiejted pres, trodnevna poseta tima IAEA, koji je na čelu sa zamenikom direktora Hermanom Nakertsom stigao juče u Teheran, događa se u trenutku rastućih tenzija zbog iranskog spornog nuklearnog programa.

Zapadne zemlje prete Iranu uvođenjem novih sankcija, dok Teheran preti da će zatvoriti moreuz Ormuz, jedan od najvažnijih čvorova za transport nafte.

"Uvek smo pokušavali da budemo potpuno otvoreni u saradnji sa IAEA", rekao je Salehi i dodao da će IAEA dobiti odgovore na sva pitanja koja bude postavila Teheranu.

Tim IAEA najverovatnije će posetiti postrojenje gde se nalaze fabrike za obogaćivanje uranijuma.

Prema poslednjem izveštaju IAEA, Iran sprovodi aktivnosti sa ciljem razvijanja nuklearnog oružja.

Iskopavanje ostataka je počelo prošle sedmice, a očekuje se da se nastavi i ove sedmice, izjavila je Lusija Sosam, potomak jedne od žrtava.

Snage Franciska Franka ubile su 17 žena, nazvane "17 ruža", 1937. godine, jer su bile u srodstvu sa ljudima koji su bili na protivničkoj strani.

Arheolozi koji rade na iskopavanju njihovih ostataka našli su metke, dugmad i češalj blizu kostiju, preneo je AFP.

U međuvremenu, španski sudija Baltasar Garson priprema se da u utorak prvi put svedoči na suđenju povodom optužbi da je prekoračio svoja ovlašenja i prekršio Zakon o amnestiji iz 1977. godine, u nastojanju da pokrene istragu zločina počinjenih tokom Frankovog režima.

Garson je optužen da je, uprkos dogovoru o amnestiji, naložio istragu o sudbini 114.000 ljudi koji su nestali za vreme građanskog rata u Španiji (1936-39) i diktature generala Franka (1939-75).

Baltasar Garson smatra da se radi o zločinima protiv čovečnosti koji po međunarodnom pravu ne mogu zastareti niti biti amnestirani.

Najmanje 112 ljudi je lakše povređeno u zemljotresu jačine 6,3 stepena po Rihterovoj skali koji je pogodio južni deo Perua, saopštili su lokalni zvaničnici.

Prema rečima predsednika regionalne vlade Alonsa Navara, povređeni imaju prelome kostiju i potrese mozga, ali da se nijedna povreda se smatra opasnom po život. Civilna odbrana navela je da bi čak 90 ljudi moglo da bude povređeno.

Zemljotres je registrovan 11 minuta posle ponoći na pacifičkoj obali Perua, na dubini od 40 kilometara. Epicentar potresa bio je 15 kilometara jugoistočno od grada Ika i 280 kilometara od prestonice Lime, gde se podrhtavanje tla takođe osetilo.

Zemljotres je izazvao paniku među ljudima, a veliki broj njih je izašao na ulicu iz straha od rušenja zgrada.

Zbog potresa nakratko je nestala struja, a u prekidu je bio i telefonski saobraćaj.

Inače, grad Ika je pretrpeo velika oštećenja pre četiri godine kada je registrovan zemljotres jačine osam stepeni Rihterove skale. Tada je poginulo oko 500 ljudi.

Putin, kao predsednički kandidat, u programskom članku posvećenom privredi, a koji prenosi  dnevnik Vedomosti, priznaje da Rusija gubi u konkurenciji na pravnom planu i da zbog toga vlasnici firmi koje rade u Rusiji preferiraju registrovanje kompanija u inostranstvu.

Putin je ocenio da je "nedopustivo" da Rusija ima ekonomiju "koja joj ne garantuje ni stabilnost, ni suverenitet, ni blagostanje". 

Putin je najavio privatizaciju državnih korporacija, čije je stvaranje inicirao, ocenjujući da se do 2016. godine može smanjiti deo učešća države u nekim sirovinskim granama privrede i završiti prosec izlaska iz velikih nesirovinskih kompanija.

Ruski premijer se založio za promenu ideologije državne kontrole nad biznisom i za ograničavanje funkcije države. 

"Glavni problem je nedostatak transparentnosti u radu predstavnika države, od carinskih i poreskih službi, do sudskog i bezbednosnog sistema. Ako se stvari nazovu svojim imenom, reč je o sistemskoj korupciji", naveo je Putin, koji je od 2000. godine bio predsednik države u dva mandata, a zatim premijer.

On je napomenuo da je u Rusiji danas moguće platiti manje ili više za troškove preduzeća u zavisnosti od "stepena naklonosti" koji neko uživa među ljudima u "državnoj mašineriji".

Zašto Putin kritikuje Medvedeva?

Spekulacije i nagađanja odmah su pokrenuli elektonski mediji koji postavljaju pitanje da li je polemika na relaciji Putin - Medvedev suštinska, kao i zašto Medvedev uopšte ne učestvuje u predizbornim aktivnostima Putina, kojeg je on sam zvanično predložio za predsedničkog kandidata.

Odgovor na prvo pitanje ponudio je potpredsednik Centra za političke tehnologije Georgij Čižov, koji smatra da ove razlike unutar vodećeg dvojca ruske politike "nisu od suštinske važnosti", ali da treba videti da li će ta polemika biti nastavljena.

"Premijer je tu izneo svoje viđenje. Faktički on je autor sistema državnog kapitalizma u Rusiji i on mu je privržen", rekao je Čižov u izjavi za agenciju Regnum.

On je ocenio da, "ukoliko se polemika sa aktuelnim predsednikom

bude nastavila, onda će ona imati predizborni karakter" i dodao da je to "jedna od retkih stvari gde su ispoljene javne razlike" među ruskim liderima.

Ipak, teško je sasvim relativizovati Putinovu ocenu da je borba protiv sistemske korupcije zakazala, jer je Medvedev upravo ovu oblast predstavio kao jedan od prioriteta svog predsedavanja kada je pre četiri godine stupio na dužnost šefa države.

Porota suda u Kingstonu, u državi Ontario, većala je dva dana pre nego što je donela presudu protiv Muhameda Šafije (58), njegove supruge Tube Muhamed Jahje (42) i njihovog sina Hameda (21).

Suđenje za ubistvo tri Šafijine ćerke i njegove prve supruge u poligamnom braku trajalo je četiri meseca tokom kojih je svedočilo više desetina svedoka, navode agencije.

Tela žrtava: Zainab Šafije (19), Sahar Šafije (17), Geti Šafije (13) i Rone Amir Muhamed (50)pronađena su u junu 2009. godine u automobilu potopljenom u jednom kanalu u blizini Kingstona.

Tužilaštvo je navelo da su devojke ubijene zato što su okaljale čast porodice svojim indiskretnim ponašanjem kao što je, na primer, nošenje odeće koja previše otkriva.

Osim toga, dve starije ćerke zabavljale su se sa mladićima bez očevog odobrenja.

Odbrana je, međutim, tvrdila da je automobil sam sleteo u kanal dok ga je vozila najstarija ćerka i najavila je da će se žaliti na presudu.

Šafija se sa porodicom doselio u Kanadu 2007. godine, posle provedenih 15 godina u Australiji, Pakistanu i Dubaiju.

U Kanadi je od 2002. godine zabeleženo 13 takozvanih "ubistava iz časti" koja su u zemljama Bliskog istoka i jugoistočne Azije uobičajena.

Zbog temperatura koje su pale na minus 20 stepeni Celzijusovih, vlasti istočnoevropskih zemalja otvorile su stotine prihvatilišta za hitne situacije i pozvali stanovnike da budu pažljivi i ne izlaze bez potrebe iz svojih kuća.

Policija traga za beskućnicima, kako bi se uverila da se nisu smrzli, navodi agencija Asošijeted Pres.

Ukrajinsko ministarstvo za vanredne situacije objavilo je da je u toj zemlji 18 ljudi umrlo od hipotermije, a skoro 500 je za samo tri dana prošle nedelje zatražilo medicinsku pomoć zbog promrzlina.

Među umrlima nalazi se 12 beskućnika, čija tela su pronađena na ulicama.

U nekim delovima Ukrajine temperatura je tokom dana padala na minus 16 stepeni Celzijusovih, a noću čak na minus 23.

Vlasti su otvorile 1.500 skloništa, gde ljudi mogu da se ogreju i nahrane, a zatvorene su škole i vrtići.

U Poljskoj su žestoki mrazevi poslednjih dana odneli 12 života, a samo u poslednja 24 časa, kako javlja dopisnica Bete, petoro Poljaka umrlo je od smrzavanja, saopštio je Centar za bezbednost pri poljskoj vladi.

Poljska policija je kao i svake zime pojačala patrole koje na ulicama, u parkovima ili napuštenim zgradama traže beskućnike i ljude kojima je pozlilo i čiji je život u opasnosti zbog niskih temperatura.

Najniže temperature, 30 stepeni ispod nule, zabeležene su na jugoistoku Poljske.

Prvu žrtvu ovogodišnjih mrazeva ima i Slovačka pošto su spasioci i hitna pomoć  bez uspeha pokušavali da spasu život muškarcu u Popradu na istoku zemlje koji je ležao smrznut na ulici.

Na severu i istoku Slovačke temperature se kreću između 22 i 15 stepeni ispod nule.

Izuzetno niske temperature zabeležene su i u Bugarskoj, gde je u nekim oblastima izmereno minus 24 stepena Celzijusovih, a štampa piše da je pet osoba stradalo u snežnim olujama koje su tu zemlju pogodile prošle sedmice. Većina žrtava su starije osobe, koje su se izgubile na putevima nedaleko od svojih sela.

Najniže temperature, minus 24 i minus 23,4 stepena, izmerene su u Čirpanu na jugu Bugarske i u centralnom gradu Sevlijevo, navodi meteorološka služba, koja za naredne dane najavljuje dalji pad temperature.

Glavni putevi kroz Bugarsku raščišćeni su krajem prošle sedmice, ali su lokalni putevi i ulice u velikom broju mesta, računajući Sofiju, i dalje pod ledom. Broj povređenih s frakturama je u znatnom porastu.

Više od 170 škola u zemlji je zatvoreno, od čega 129 zbog epidemije gripa, a 44 zbog nedostatka grejanja, saopštilo je bugarsko ministarstvo obrazovanja.

U Bugarskoj duva i jak vetar, zbog kojeg je zatvorena luka u Varni.

U centralnoj Srbiji tri osobe su se smrzle, a dve se vode kao nestale, dok je u 14 opština uvedeno vanredno stranje.

Napore da se putevi očiste od snega otežava jak vetar, a desetine gradova se suočavaju sa nestabilnim snabdevanjem strujom.

U Rumuniji, lokalni mediji prenose da je četvoro ljudi umrlo zbog velikih hladnoća, a puteve od snega raščišćavaju zatvorenici iz desetak zatvora.

O tome je bilo reči na forumu o bezbednosti brodova (MARIKS) prošle nedelje u Nantu, a pilot projektom, vrednim 12 miliona evra, koji će biti instaliran na brodu "Parizan" za obuku francuske vojske, rukovodiće francuska agencija za upravljanje okolinom i energijom (ADEME), prenosi AFP.

Antipiratske mere na "Parizanu" sežu od radarskih sistema i infracrvenih kamera koje pravovremeno otkrivaju opasnost, preko teško podnošljivih zvukova sa uređaja velikog akustičnog dometa, do snopova zaslepljujuće svetlosti koji će se uperiti na pirate.

Ako ih ni to ne obeshrabri, aktiviraće se vodeni topovi na daljinsko upravljanje, a posada će se za to vreme povući u bezbednu prostoriju odakle će kamerama pratiti pirate i nastaviti plovidbu.

Ukoliko pirati ipak uspeju da se popnu na brod, dočekaće ih suzavac, a u hodnicima broda mrak i dim radi teže orijentacije.

Svi ovi odbrambeni mehanizmi će se testirati na brodu "Partizan" ove godine, a na tržištu bi mogli da se nađu od 2014. godine.

Međutim, neki stručnjaci za bezbednost kažu da ove mere mogu da se koriste samo protiv pirata amatera. Profesionalne pirate ne mogu da zaplaše vodeni topovi ili dim - jedino rešenje, pored naoružanih čuvara na brodu, jeste brzina, navodi AFP.

Napadi pirata su prvi put posle pet godina zabeležili pad 2011. godine, zahvaljujući povećanju mera bezbednosti, ali situacija oko Somalije izaziva sve veću zabrinutost, tvrde u Međunarodnoj pomorskoj kancelariji.

Širom sveta prošle godine je registrovano 439 piratskih napada i oružanih pljački, a 802 člana posade je uzeto za taoce. Oteto je 45 brodova, 176 su zauzeli pirati, a 113 je zapaljeno. Osam članova posade je ubijeno.

S obzirom na ove sumorne podatke, očekuje se veliko interesovanje brodskih kompanija, navodi AFP.

Sarkozi je najavio porast poreza na dodatu vrednost od 1,6 odsto, na ukupno 21,2 odsto, u okviru novih mera za jačanje privrede. On je rekao da nove mere neće stupiti na snagu do 1. oktobra, a istakao je da se nada da će to dovesti do povećanja prodaje pre tog datuma i da će povećati privredni rast, prenosi Frans pres.

Cilj uvođenja tog poreza je otvaranje novih radnih mesta, s time što će francuske firme biti konkurentnije prema nemačkim rivalima sa mnogo manjim socijalnim naplatama.

Planirano povećanje PDV-a biće jednako smanjenju doprinosa na platnim listama poslodavaca, što treba da im pomogne u konkurentnosti sa proizvođačima iz ekonomija sa manjim prihodima i jačanje francuskog izvoza.

Sarkozi je već najavio ove mere u svom obraćanju naciji na kraju godine, a o kojima se već duže govori u Francuskoj.

Povodom dužničke krize koja nastavlja da dominira u političkim debatama u Evropi, Sarkozi je rekao da se Evropa više ne nalazi na ivici ambisa.

"Elementi stabilizacije finansijske situacije u svetu i Evropi se sprovode", rekao je francuski predsednik.

Inače, prema rezultatima većine predizbornih anketa, Sarkozi je iza kandidata socijalista Fransoa Olanda.

Nesreća se dogodila juče ujutru, a kada je policija došla na lice mesta, južno od mesta Gejnsvila, zbog slabe vidljivosti, povređene je nalazila po njihovim jaucima.

Nekoliko vozila je gorelo, a duž međudržavnog puta 75 je gorelo nisko rastinje koje je možda bilo namerno zapaljeno.

Izgorelo je 25 hektara rastinja, a vatra je ugašena. 

Kada su se raščistili magla i dim, mogla su se videti prevrnuta vozila, neka su se još dimila, a pojedini automobili bili su skršeni ispod teških kamiona.

"Tri policajca i jedan demonstrant su povređeni i tri privatna vozila su demolirana", saopštila je policija Oklanda, a preneo AFP.

Sukob policije i demostranata počeo je pri pokušaju demonstranata da zauzmu napušteni kongresni centar "Henri Kajzer" i da tamo naprave svoje novi kamp i zatim nastavili ka centru Oklanda i Gradskoj skupštini gde su ispred zgrade zapalili zastavu, a zatim upali u hol u počinili štetu na izložbenoj postavci.

Agencija AP navodi da je juče bio najhaotičniji dan od novembra prošle godine kada je gradska policija uklonila kamp ogranka pokreta "Okupirajte Vol strit" u Oklandu.

Demonstranti su se sukobili s policijom tokom dana pošto su prethodno bacali kamenje, flaše i druge predmete na policajce.

Protesti su dobijali na masovnosti kako je dan odmicao i prema procenama, u centru Oklanda bilo je i oko 2.000 demonstranata.

Pokret "Okupirajte Vol strit" koji osuđuje neumerenost korporacija i ekonomsku nejednakosti formiran je u Njujorku prošle jeseni, a najveću masovnost imao je Oklandu, Njujorku i Los Anđelesu.

"Uskoro ćemo prestati da izvozimo naftu nekim zemljama", izjavio je Kasemi.

Cena sirove nafte porasla je na 111,5 dolara po barelu u petak, zbog najave iranskog parlamenta da će izglasati obustavu izvoza sirove nafte u Evropsku uniju već početkom sledeće nedelje.

Međutim, parlament Irana je odložio glasanje o zakonu kojim bi se od vlade u Teheranu zahtevalo da smesta prekine prodaju sirove nafte Evropskoj uniji, rekao je jedan iranski narodni poslanik, a preneli iranski mediji.

Zabrana izvoza nafte u Evropsku uniju bila bi odgovor za njenu odluku da zaustavi uvoz iranske nafte i zamrzne sredstva iranske centralne banke.

Takva odluka Evropske unije, koja je doneta prošlog ponedeljka, još jedan je pokušaj da se Iran prinudi da odustane od svog nuklearnog programa, za koji Teheran tvrdi da je mirnodopski, a za koji Zapad smatra da je sračunat na proizvodnju atomskog oružja.

Kako prenosi iranska studentska novinska agencija ISNA, poslanik Ali Adijani Rad je rekao da je parlamentarcima potreban savet stručnjaka pre nego što se upuste u glasanje u vezi sa zabranom.

Zbog značaja ovakvog koraka, "predlagači zakona veruju da bi ga trebalo staviti na dnevni red kad prođe strogu stručnu procenu". Rad je rekao da datum glasanja nije određen.

Mnogi iranski zvaničnici su pozvali na momentalno uvođenje zabrane izvoza nafte Evropskoj uniji pre no što sankcije koje je uvela Unija stupe na snagu u julu.

Prema njihovim rečima, samo 18 odsto izvoza iranske nafte otpada na Uniju, pa bi u slučaju prestanka isporuka ona stradala više nego Iran.

Kina, jedan od ključnih kupaca iranske nafte, kritikovala je evropski embargo.

Direktor iranske nacionalne naftaške kompanije Ahmad Kvalebani rekao je da je njegova firma spremna da preseče snabdevanje Evropske unije čim joj to bude naređeno.

Kvalebani je rekao iranskoj novinskoj agenciji "Mehr" da će Iran naći nove kupce za svoju naftu dok će evropske rafinerije imati tehničkih problema u prebacivanju na druge dobavljače.

Na skupu podrške Garsonu bili su umetnici, političari i sindikalci koji su nosili transparente na kojima je pisalo "Garsone, prijatelju, Španija je uz tebe", prenele su agencije.

Garson (56) je optužen da je, uprkos dogovoru o amnestiji, naložio istragu o sudbini 114.000 ljudi koji su nestali za vreme građanskog rata u Španiji (1936-39) i diktature generala Fransiska Franka.

Na suđenju će govoriti 22 svedoka odbrane koji će svedočiti u ime porodica žrtava od kojih su mnoge sahranjene u masovnim grobnicama širom Španije.

Očekuje se da će suđenje trajati najmanje mesec dana.

Garson je u maju 2010. godine suspendovan sa dužnosti u Nacionalnom sudu, koji je najviši krivični sud u Španiji, i sada radi kao konsultant Međunarodnog krivičnog suda u Hagu.

Optužbu protiv njega podigle su desničarske organizacije "Čiste ruke" i "Sloboda i identitet".

Garson, koga mediji često nazivaju "krstašem evropskog pravosuđa", smatra da se radi o zločinima protiv čovečnosti koji nisu mogli da potpadnu pod amnestiju.

Istraga o zločinima počinjenim u Frankovo doba pokrenuta je 2008. godine, ali je, pod pritiskom tadašnje socijalističke vlade, ubrzo suspendovana.

Garsonov pokušaj da istraži sudbine nestalih za vreme Frankove diktature napravili su od njega neprijatelja španske desnice, koja ga optužuje da otvara stare rane, dok njegove pristalice tvrde da su ti zločini suviše strašni da bi bili ignorisani.

Garson uživa veliki ugled u Španiji i svetu zbog istraga koje je vodio protiv separatističke organizacije ETA i istraga o kršenju ljudskih prava u Južnoj Americi.

Sudija je postao svetski poznat 1998. godine kada je naredio izručenje bivšeg čileanskog diktatora Avgusta Pinočea iz Velike Britanije.

Garson je vodio istrage protiv članova nekadašnjeg režima u Argentini, Osame bin Ladena i zlostavljanja zatvorenika u američkoj vojnoj bazi Gvantanamo, na Kubi, u okviru koje je nameravao da pokrene postupak i protiv tadašnjeg predsednika SAD Džordža Buša. Protiv njega su podnete još dve tužbe.

Dva biznismena su ga tužila da je nezakonito dozvolio policiji da snima razgovore između advokata i njihovih klijenata, a optužen je i zbog toga što je, navodno, obustavio istragu o najvećoj španskoj banci "Santander" pošto je primio novac od jedne banke iz Njujorka.

Ukoliko bude osuđen u bilo kom od tri slučaja, Garsonu preti zabrana rada do 20 godina, što bi značilo kraj njegove karijere kao sudije.

"Epl" je tokom prošle godine ostvario fantastične poslovne rezultate prodajom mobilnih telefona "ajfon" i tableta "ajped". Ova kompanija je do sada je gradila svoju uspešnu poslovnu politiku upravo na "kul" reputaciji među mladim i obrazovanim ljudima i pozitivnom korporativnom imidžu.

Priče o kineskim radnicima koje izlaze na videlo mogle bi da pokvare tu sliku. Novinari Njujork tajmsa došli su do izveštaja dve nevladine organizacije koje su otkrile šokantne podatke.

Rukovodioci fabrike "Fokskon", koja pored "Epla" snabdeva i "Majkrosoft", "Amazon" i "Samsung", primoravaju sve radnike da potpišu zalog da neće izvršiti samoubistvo, pošto se prethodne godine dogodila serija samoubistava.

Istraga dve nevladine organizacije, Centra za istraživanje multinacionalnih kompanija i Studenata i učenika protiv korporativnog nedoličnog ponašanja, prikazala je život 500.000 radnika koji u Šenženu i Čengduu prave Eplove proizvode, ocenivši da se rukovodioci prema njima ponašaju kao prema mašinama.

Otkriveno je da radnici u tim fabrikama rade prekovremeno i da se krši zakonska granica od 36 sati prekovremenog rada na mesečnom nivou, kao i da se radnici za koje se proceni da loše rade javno ponižavaju pred ostalim kolegama.

Radnici spavaju u spavaonicama u kojima ih je po 24 i sve je podređeno vojničkim pravilima. Prosečna plata radnika je 196 dolara.

Menadžer pomenutog lanca fabrika "Fokskon" Luis Vu istakao je da samoubistva nisu povezana sa uslovima u kojima radnici rade.

Vu je, ipak, priznao da radnici ponekad rade prekovremeno kako bi ogromna tražnja za proizvodima koje sklapaju bila ispoštovana, ali je napomenuo da je svaki prekovremeni radi "dobrovoljan".

"Epl" je, u zvaničnom saopštenju, naveo da je "odlučan da osigura najviše standarde socijalne odgovornosti", kao i da kompanija, kao uslov za poslovanje, traži od snabdevača da se drže veoma opsežnih standarda u proizvodnji njihovih proizvoda.

"Redovno sprovodimo rigorozne kontrole, uključujući izveštaje o fabričkim ekscesima. Ukoliko se nešto neprimereno dešava sprovodimo korektivne mere", ističu iz "Epla".

Ipak, podaci pokazuju da tvrdnje američke firme nisu u potpunosti tačne, pošto je, prema podacima koje objavljuje njujorški dnevnik, četvoro radnika prošle godine nastradalo u fabrici, a 137 ih je povređeno.

Pored toga, u 62 odsto od 229 objekata koje širom sveta koristi "Epl", radnici su na poslu više od 60 sati nedeljno, a trećina postrojenja ima probleme sa opasnim otpadom.

Zašto samo "Epl"

Svi navodi izneti u Njujork tajmsu su, najblaže rečeno, zabrinjavajući. Ali treba imati u vidu da fabrika "Fokskon" u Kini snabdeva i niz drugih džinovskih kompanija, poput "Samsunga", "Majkrosofta" i "Amazona".

Pored tih firmi u Aziji su svoje poslovanje locirali i drugi elektronski giganti kao što su "Intel", "Sisko", "Hjulit end Pakard", "Del", "Nokia" i "Nintendo".

Imajući u vidu svu ozbiljnost i kritike na račun "Epla" poslednjih dana i javnost su izašli mnogi izveštaji i komentari koji brane poziciju američke kompanije.

Tako su prošlonedeljne pretnje masovnim samoubistvima, u stvari, bile u delu fabrike za sklapanje "Iks boksa".

Neki ističu da "Epl" radi na poboljšanju uslova rada više od drugih. Redovno se sastavljaju izveštaji o situaciji i uslovima rada u fabrikama, a posebna pažnja se poklanja otklanjanju opasnih hemikalija iz proizvoda.

Šta druge kompanije rade? Niko ne zna, pošto nikoga ne zanima. Zašto se ne optužuju druge kompanije? Zato što ništa nije toliko primamljivo nego napadati "Epl", pišu američki mediji.

Jedan od azijskih analitičara, koji želeo da ostane anoniman, jednostavno je upitao: "Kojim proizvodima zameniti 'Eplove'? Hoćemo li kupovati 'Samsungove'?".

Dalje obrazlažući svoja pitanja analitičar je rekao da se "Samsungovi" proizvodi sklapaju u "OEM" fabrici u Tiandžinu, gde radnici imaju još manje plate i slobodnih sati od radnika u "Fokskonu".

"Trebate da odete u 'OEM'-ove fabrike za 'Lenovo', 'Asus' i 'Kompak' pa da vidite koliko su lošiji uslovi u njima nego u 'Eplovim'", kaže analitičar.

Bojkot "ajfona"?

Sada je glavno pitanje da li će tržište, zbog pomenutih uslova rada u fabrikama, bojkotovati "ajfon" ili "ajped". Nije nemoguće, pogotovu imajući u vidu kampanju od pre nekoliko godina koja je za cilj imala da izvrši pritisak na "Najk" zbog istog razloga.

Međutim, treba imati u vidu da proizvodi "Epla" nemaju baš neku jaku konkurenciju i zbog toga je teško naći zamenu za njih.

"Možete prizvoditi u udobnim i prijateljski nastrojenom okruženju, ili možete svake godine da razvijate proizvod, da ga učinite boljim, bržim i jeftinijim, što iziskuje da uslovi rada budu suroviji u odnosu na američke", rekao je edan od "Eplovih" rukovodilaca, koji je želeo da ostane anoniman za Njujork tajms.

"U ovom trenutku mušterije mnogo ne interesuju uslovi rada u fabrikama u kojima se proizvodi novi "ajfon", istakao je rukovodilac.

Prema njegovim rečima o uslovima rada i kršenju radničkih prava poznato je, u nekim od fabrika, već pune četiri godine i još se dešava, prenosi američki dnevnik reči rukovodioca.

"Zašto se to radi? Zato što sistem radi za nas. Snabdevači i kineske firme zadužene za sklapanje proizvoda bi koliko sutra promenile sve ako bi 'Epl' rekao da nema izbora i da se uslovi moraju popraviti", rekao je rukovodilac, upitavši "koliko mislite da bi kompaniji trebalo da uradi nešto ukoliko bi bilo nekih problema sa 'ajfonovima'"?

"On pre svega odmah mora da zaustavi krvoproliće", rekao je Ban novinarima i dodao da sirijske vođe treba da preduzmu odlučne korake da se obustavi nasilje.

"Sve vrste nasilja moraju da budu zaustavljene", rekao je Ban u Adis Abebi gde je govorio na otvaranju samita Afričke unije.

Govoreći direktno o Asadu, generalni sekretar je kazao da sirijski predsednik ima "veliku odgovornost da reši situaciju i angažuje se u političkom dijalogu".

Prema izveštaju sirijske organizacije za ljudska prava u Londonu, deset vojnika poginulo je kada je eksplodirala bomba na putu kojim je njihov konvoj išao prema Kansafri na severo-zapadu zemlje.

Prema izveštaju agenicije Sana, još šest vojnika je ubijeno blizu Damaska u zasedi koju je organizavale "naoružana teroristička grupa".

Napad u Damasku samo je poslednji u nizu bombaških napada na sirijsku vojsku u prestonici zemlje.

Imajući tu činjenicu u vidu ne čudi što su sirijske snage bezbednosti pojačale prisustvo u Damasku. Analitičari ocenjuju da bi, ukoliko se napadi nastave i žrtve na strani vojske povećaju, moglo da dođe do dalje destabilizacije stanja.

Toga su veoma svesne i sirijske vlasti i predsednik Bašar al Asad, koji želi po svaku cenu da obezbedi sigurnost i stabilnost u glavnom gradu. U svakom slučaju naredne nedelje biće ključne i za jednu i drugu stranu. 

Organizacija za zaštitu ljudskih prava u Londonu je saopštila i da su tri civila izgubila život u blizini Damaska, gde su se danas ponovo sukobili dezerteri i pripadnici državne vojske.

Od početka pobune protiv sirijskog režima, marta 2011, poginulo je više od 5.000 ljudi, a prema podacima UNICEF-a tokom protesta je poginulo najmanje 384 dece, a 380 je u zatvoru.

Inače, na diplomatskom frontu, Pariz, London, Berlin i nekoliko arapskih zemalja predstavilo je u petak u Savetu bezbednosti UN nacrt rezolucije koja se zasniva na planu Arapske lige.

U rezoluciji se traži "da sirijske vlade odmah prekinu sve napade i kršenja ljudskih prava" stanovništva i da predsednik Asad prenese vlast na potpredsednika.

Međutim, Rusija se usprotivila tom tekstu. "Ja sam jasno stavio do znanja da Rusija ne razmatra ovaj nacrt kao osnov za dogovor", rekao je ruski ambasador Vitalij Čurkin.

To ne znači da smo odbili da razgovaramo rekao je Čurkin dodavši da je Moskva protiv "bilo kakog nagoveštavanja sankcija i zavođenja bilo kojeg embarga Siriji. U oktobru Rusija i Kina su vetom sprečile prethodni tekst osude represije u Siriji.

I Sirijski Nacionalni savet koji obuhvata većinu opozicije, takođe, je najavio da će pred Savetom bezbednosti predstaviti sirijski problem i zahtevati međunarodnu zaštitu za civile.

Arapska liga napušta Siriju

Arapska liga je obustavila svoju posmatračku misiju u Siriji zbog povećanja nasilja nad civilima, za šta je šef te organizacije optužio sirijskog predsednika Bašara al Asada.

"Odluka da se obustavi misija posmatrača je doneta posle niza konsultacija sa arapskim ministrima spoljnih poslova, zbog rastućeg nasilja prema civilima", rekao je generalni sekretar Arapske lige Nabil al Arabi.

Sirijske vlasti žale zbog te odluke koju vide kao "jačanje pritiska za strano mešanje u sirijske poslove", prenosi zvanična novinska agencija SANA.

Neimenovani zvaničnik optužio je arapske zemlje da rade na osnovu zahteva Katara, koji predvodi Komitet Arapske lige za Siriju.

Početkom meseca Katar je predložio da u Siriju budu poslate arapske vojne snage kako bi pomogle u okončanju nasilja u toj zemlji, ali su vlasti u Damasku odbacile taj predlog.

Pre mesec dana, u Siriju je doputovala grupa od 165 posmatrača Arapske lige, da pomognu u sporoviđenju plana o smanjenju nasilja, oslobađanju zatvorenika i uspostavljanju slobode kretanja. Mediji, međutim, navode, da Damask nije ispunio obaveze predviđene ovim planom.

Za sada nije poznato da li je neko u kompaniji pogrešio, ili je namerno poslat takav mejl stotinama hiljada potencijalnih klijenata.

"Ponuda za nezaboravno krstarenje pored obala Španije, Italije i Francuske važi u periodu od 25. februara do 29. oktobra ove godine", navodi se u mejlu.

Predstavnica za štampu "Ameriken ekspresa" Kristin Eliot izvinila se zbog tog propusta, uz obrazloženje da je ta ponuda osmišljena dosta pre tragedije, a kasnije se niko nije setio da je suspenduje.

Brod "Kosta Konkordija" nasukao se 13. januara pored ostrva Điljo u Italiji i u toj tragediji za sada ima 17 poginulih, a još 17 osoba vode se kao nestale.

Pitanje, neobično za stranke s desnice: koliko su pojedini kandidati zaradili i koliko je njihovo bogatstvo, obeležilo je i žustre rasprave republikanskih kandidata, koji na sve načine pokušavaju da diskredituju druge protivnike.

U raspravama se najviše govori koliko je bogat bivši guverener Masačusetsa Mit Romni koji važi za jednog od favorita Republikanse stranke.

Ako Romni zameni Obamu u Beloj kući, biće među pet najbogatijih američkih predsednika.

Svakako ne može biti bogatiji od prvog predsednika Džordža Vašingtona koji je imao skoro 24.000 hektara zemlje i više od 300 robova.

Dalje je teško procenjivati jer teško je reći koliko u današnjem novcu vrede plantaže Tomasa Džefersona, milioni iz rudnika Herberta Huvera ili udeo Džona Kenedija u ogromnom porodičnom bogatstvu.

U svakom slučaju izvesno je da ni Teodor ni Frenkin Ruzvelt, kao ni Džordž Buš stariji i Džordž Buš mlađi nisu ni blizu Romnija.

Bivši guverner Masačuseta obelodanio je nedavno koliko je otprilike njegovo bogatstvo. Između 190 i 250 miliona dolara. Po tome je on 50 puta bogatiji od Obame koji ima, za običan svet impresivnih, 2,2 do 7,5 miliona dolara.

Procenjuje se da je Džordž Vašington prema parametrima iz 2010. godine imao 525 miliona dolara, ali postoje zapisi da je morao da pozajmi novac da bi otišao u Njujork na sopstvenu inauguraciju.

Jedno od objašnjenja je da je Vašingtonovo bogatstvo bilo vezano za zemlju, a da su ukupni prinosi, kada se odbiju troškovi, bili mali.

"Mi želimo dugoročne odnose sa Avganistanom i posle odlaska kući naših vojnika koji učestvuju u borbenim operacijama, što će se dogoditi do kraja 2014. godine", izjavio je Kameron na sastanku sa predsednikom Avganistana Hamidom Karzaijem.

Reči britanskog premijera dolaze dva dana nakon što je francuski predsednik Nikola Sarkozi rekao da će se vojnici te zemlje povući iz Avganistana pre roka, odnosno do kraja 2013. godine, umesto 2014. godine.

Izjava prvog čoveka britanskog kabineta svojevrstan je odgovor Sarkoziju na njegov predlog da NATO okonča sve strane borbene operacije u Avganistanu do kraja 2013. godine, godinu dana pre nego što je planirano.

Sarkozi je nedavno obustavio sve operacije na avganistanskom tlu i poslao tamo svog ministra odbrane, pošto je otpadnički avganistanski vojnik ubio četiri francuska vojnika.

Posle Amerikanaca najbrojniji

Velika Britanija u Avganistanu ima više od 10,000 stacioniranih vojnika. Kraljevsko vazduhoplovstvo te zemlje operiše sa avionima "BAE Harijer II", bespilotnim letelicama "MKU-9 Riper", transportnim avionima "Ce-130 Herkules", transportnim helikopteri "Ce-Ha 47 Činuk", kao i jurišnim helikopterima AH-64 "Apač". 

Njihova prvobitno uloga je bila da obučavaju avganistanske bezbednosne snage, pomažu izgradnju infrastrukture i obezbeđenje. Međutim, u 2006. godini situacija se veoma iskomplikovala u severnoj provinciji Helmand, gde su Britanci stacionirani.

Sukobi sa Talibanima su od tada veoma česti, posebno u gradovima Sangin, Musa Kala, Kajaki i Navzad.

NATO je u Avganistanu izgubio 2.765 vojnika, uglavnom Amerikanaca. Od početka invazije 2001. godine do 29. decembra 2011. godine poginulo je 397 britanskih vojnika, dok je 1834 ranjeno.

Bivši britanski premijer Gordon Braun je 30. novembra 2009. godine najavio povećanje broja britanskih kopnenih snaga, čime je njihov broj sa 9,500 povećan na 10.000 vojnika. Tada je raspoređeno i desetak modifikovanih helikoptera "Merlin", za brži i sigurniji transport vojnika.

List saznaje da mornarica SAD jedan stari ratni brod (USS Ponce), koji je nameravala da rashoduje, prepravlja u ploveću bazu za specijalnu jedinicu komandosa koja će ispunjavati zadatke Centralne komande SAD.

U toj bazi bi bili smešteni manji, brzi brodovi i helikopteri koje, uglavnom, koriste desantne američke jedinice.

Snage za specijalne operacije ključni su deo strategije američkog predsednika Baraka Obame da vojsku učini efikasnijom u trenutku kada se Pentagon suočava sa velikim kresanjem vojnih troškova od 487 milijardi dolara u narednoj deceniji.

Portparol Komande flote pomorskih snaga Majk Kafka nije želeo da nešto preciznije kaže o svrsi formiranja ploveće baze, niti gde će tačno ona biti raspoređena u regionu Bliskog istoka, navodi list.

Vašington post, međutim, piše da bi ploveća baza mogla da bude upućena u Persijski zaliv, gde Iran preti da će blokirati Ormuski prolaz.

Američki nosač aviona "Abraham Linkoln" prokrstario je pre nekoliko dana kroz Ormuski moreuz bez incidenata, iako je Teheran najavljivao ozbiljne akcije ukoliko se Vašington "drzne" na takav potez. Amerikanci sada u Persijskom zalivu imaju dva nosača.

Američki mediji prenose i da je američka vojska zaključila da njena najveća konvencionalna bomba ne bi mogla da uništi iranska najzaštićenija podzemna postrojenja koja se, kako se sumnja, koriste za izradu nuklearnog oružja.

Vol strit džornal piše, navodeći neimenovane izvore, da američka vojska radi na tome da se ta bomba učini jačom. Reč je o bombi težine 13,6 tona koja je specijalno napravljena za utvrđene objekte u Iranu i Severnoj Koreji, navodi list.

Prvi testovi pokazuju da ta bomba ne bi mogla da uništi pojedina iranska postrojenja - bunkere, bilo zbog dubine na kojoj se nalaze ili zbog novoizgrađenih zaštitnih poboljšanja, piše američki list.

Ministar odbrane SAD Leon Paneta rekao je da bomba za uništavanje bunkera ne bi mogla da uništi pojedine najdublje bunkere u Iranu, da se radi na njenom poboljšanju i da će to biti rešeno u najskorije vreme.

Ministarstvo odbrane do sada je potrošilo oko 330 miliona dolara na izradu bombi za uništavanje bunkera, a traži još oko 82 miliona za njeno usavršavanje, piše Vol strit džornal.

Međunarodna agencija za nuklearnu energiju (IAEA) navela je u izveštaju od novembra da su obaveštajni izvori iz više od 10 zemalja, kao i njeni sopstveni izvori došli do saznanja da Iran sprovodi aktivnosti vezane za razvoj nuklearnog oružja.

U izveštaju se navodi 12 sumnjivih lokacija u Iranu na kojima se nalaze takva postrojenja. Iran je, međutim, negirao te tvrdnje.

Uz prisustvo jakih policijskih snaga, dve grupe demonstranata kretale su se različitim delovima grada i okupile se na trgu Heldenplac, ispred palate Hofburg.

Zbog manjih incidenata uhapšena je 21 osoba, a povređeno je troje posetilaca bala, kao i tri policajca. Hapšenja su usledila zbog pokušaja podmetanja požara, kao i namernog nanošenja štete.

I pored pokušaja da ne dođe do kontakta demonstranta i gostiju bala, to nije pošlo za rukom. Jedna grupa aktivista je uspela da, blokadom puta, svojim telima spreči prolazak autobusa sa mladim desno orijentisanim studentima. Policija je bila prinuđena da goste bala sprovede do palate Hofburg.

Jevrejska kulturna zajednica protestovala je zbog održavanja bala na godišnjicu oslobađanja koncentracionog logora Aušvic.

Prošle godine policija je bila prinuđena da zabrani održavanje protesta na dan održavanja bala, pošto je uoči ove manifestacije došlo do sukoba sa demonstrantima.

Najveći broj posetilaca bala bio je od 2000. do 2005. godine, u vreme učešća desničarske Slobodarske partije Austrije u vladi, a od tada je neprestano opadao.

Za Slobodarsku partiju Austrije bal je najvažniji društveni događaj godine, jer se, pred održavanje bala, obično priređuju "skupovi patriota", na kojima se okupljaju predstavnici desničarskih partija iz čitave Evrope.

Ovogodišnji visoki gost bala je, kako je najavio organizator, i šefica francuskog Nacionalnog fronta Marin le Pen.

Unesko je 19. januara skinuo Bečke valcere sa liste nematerijalne svetske baštine, jer se na njoj našao i bal desničara.

Eva Novotni, predsednik Uneskove komisije za Austriju, rekla je da Bečki balovi mogu biti vraćeni na listu, ali da Unesko mora da poštuje načelo davanja prioriteta događajima koji izražavaju toleranciju, poštovanje drugih kultura i kulturne raznolikosti.

"Specijalna vojna jedinica ubila je u Majduguriju 11 pripadnika Boko Harama u razmeni vatre sa pripadnicima sekte kod kontrolog punkta, do koje je došlo u okviru operacije zaustavljanja i pretresanja. Jedan član sekte je ranjen i nalazi se u bolnici na lečenju", rekao je on, preneo je Rojters.

U sukobima je jedan od pobunjenika ranjen i zarobljen i nalazi se u bolnici. "Združena vojna jedinica" imala je jednog poginulog vojnika, koji je podlegao povredama posle ranjavanja.

Boko Haram je nastao kao verski pokret protiv kulturnog uticaja Zapada u Majduguriju koji se nalazi u regionu koji se graniči sa Čadom, Nigerom i Kamerunom, na obodu Sahare, a kasnije se proširio na veliki deo severa Nigerije i postao glavna pretnja po bezbednost najvećeg proizvođača nafte u Africi.

Prema podacima "Hjuman rajts voča", Boko Haram je od početka pobune protiv nigerijske vlade 2009. godine ubio na stotine ljudi.

U audio poruci, postavljenoj u četvrtak na internetu, vođa Boko Harama Abubakar Šekau zapretio je ubijanjem pripadnika snaga bezbednosti i kidnapovanjem članova njihovih porodica i optužio američkog predsednika Baraka Obamu da vodi rat protiv islama.

Abubakar je u petak je odbio ponudu vlasti da pregovara o primirju.

"Ne znam gde mi je sahranjen brat, kojeg nikada nisam video i upoznao", rekao je Putin tokom posete groblju žrtava rata i objasnio da su njegovog brata vlasti uzele od roditelja 1941. godine i poslali na čuvanje izvan grada kako bi ga spasili ratnih strahota, što je bilo uobičajeno tokom nacističke opsade.

"Odvodili su decu da bi ih spasili, ali on se nažalost razboleo od difterije i umro 1942. godine. Iako mi nikada nije rečeno gde je tačno sahranjen vrlo je moguće da je na ovom groblju", rekao je ruski premijer na spomen groblju Piskarjovskoje.

U knjizi žrtava opsade pronađen je podatak da je Viktor Vladimirovič Putin rođen 1940. godine umro dve godine kasnije i da je sahranjen na lenjingradskom groblju Piskarjovskoje, potvrdili su ruski mediji.

Opsada Lenjingrada započela je 8. septembra 1941. godine, a do potpunog podizanja opsade grada čekalo se do 27. januara 1944. godine.

Januara 1942. godine, zbog neuobičajeno jake zime, kada su nemačke snage dodatno pojačale opsadu sledovanja hrane dostigla su najniži nivo i iznosila su 125 grama hleba dnevno po čoveku. U samo dva meseca umrlo je više od 200.000 ljudi.

To je primoralo sovjetsku vojsku da po svaku cenu pronađe i održi otvorenim neki liniju snabdevanja. Ubrzo je uspostavljen "Put života", ili kako ga rusi zovu "Doroga žizni", preko jezera Ladoga.

Uprkos činjenici da je nemačka avijacija često napadala brodove za dopremanje pomoći i nanosila svakodnevno velike gubitke u ljudstvu Rusima, linija snabdevanja preko jezera je opstala sve do kraja opsade.

Prema različitim procenama, tokom opsade je poginulo od 400.000 do 1,5 milion ljudi, a na suđenju nacistima u Nirnbergu utvrđena je brojka od 632.000 ljudi, od kojih je više od 90 odsto umrlo od gladi.

Do napada je došlo oko 9 časova po lokalnom vremenu u centru za rehabilitaciju narkomana i alkoholičara "Bog je ljubav", a za sada nije poznato ko je pucao i zbog čega, rekao je šef policije Klever Zegara.

Jedan od štićenika centra, koji je preživeo napad, rekao je da je morao da skoči kroz prozor sa drugog sprata, jer su vrata bila zaključana i niko nije mogao ni da uđe, ni da izađe.

Lokalni mediji prenose da se u centru za rehabilitaciju "Bog je ljubav" narkomani i alkoholičari leče tako što intenzivno proučavaju Bibliju, prenosi AP.

Agencija RIA Novosti izveštava da su na mitingu učestvovali lideri opozicije Bulat Abilov, Žarmahan Tujakbaj i Muhtar Šahanov, a da je na trgu bilo oko 100 policajaca. Frans pres navodi da su demonstranti uzvikivali "Sloboda" i "Nazarbajev - odlazi".

Učesnici mitinga usvojili su rezoluciju u kojoj se traži poništavanje izbora za koje smatraju da su falsifikovani, prenela je agencija Novosti-Kazahstan.

"Novi izbori treba da budu održani po novom izbornom zakonodavstvu, zakonima o mitinzima i o medijima, koji bi odgovarali opšteprihvaćenim standardima OEBS-a", navedeno je u rezoluciji demonstranata, koji traže i ostavku sadašnje vlade koja je, smatraju oni, nesposobna da se bori protiv krize.

Demonstranti traže otvorenu istragu tragičnih događaja u gradu Žanaozenu iz decembra prošle godine i kažnjavanje krivaca za krvoproliće.

Tada je, na Dan nezavisnosti, grupa bivših radnika naftne kompanije "Ozenmunajgaz", uz podršku huligana, održala masovne nerede, praćene pljačkom, paljenjem i nasiljem nad mirnim stanovništvom i policijom.

U neredima je poginulo 15 osoba, 64 je ranjeno, a u Žanaozenu uvedeno je vanredno stanje do 31. januara. "Tih dana vlast je prešla opasnu liniju - počela je da puca u sopstveni narod", navedeno je u tekstu opozicione rezolucije.

Opozicija traži i prekid "nepravednog gonjenja" aktivista neregistrovanih opozicionih udruženja "Alga " i "Halik majdani" Vladimira Kozlova, Sereka Sapargalija, Ajžangul Amirove i novinara Igora Vinjavskog, kao i njihovo puštanje na slobodu.

Traži se od zapadnih zemalja i da zabrane ulazak na njihovu teritoriju predstavnicima kazahstanskih vlasti koji gone opoziciju, donose politički motivisane presude i falsifikuju izbore.

Abilov je na mitingu, koji je trajao oko sat i po, pozvao Kazahstan da istupi iz Evroazijske i Carinske unije, naveo je Interfaks.

Kopredsednik Nacionalne socijaldemokratske partije Kazahstana je, takođe, pozvao pristalice da se ponovo okupe na istom mestu 25. februara.

Partija Abilova je na izborima za donji dom parlamenta osvojio 1,68 odsto glasova, nakon čega je nekoliko stotina njenih članova 17. januara održalo miting u Almatiju.

Na izborima su mesta u parlamentu osvojili propredsednička stranka Nur otan (Svetlo otadžbine, čiji je lider kazahstanski predsednik Nursultan Nazarbajev) sa 89,99 odsto dobijenih glasova i 83 mandata, demokratska stranka Ak žol (Svetli put) osvojila je osam poslaničkih mesta a Komunistička narodna partija Kazahstana sedam.

"Iako je istina da "Fejsbuk" ima najmanje 60.000 servera moguće je oboriti ga", navodi se poruci.

"Rat je počeo između Anonimusa i naroda sa jedne i vlasti Sjedinjenih američkih država sa druge. Razlozi: zakonski predlozi SOPA, PIPA i druge pretnje po slobodu", stoji u poruci.

"Anonimusi" ističu da je u pitanju sloboda interneta.

Jedan od predstavnika "Fejsbuka" rekao je da je ta društvena mreža spremna na bilo koji hakerski napad, pa i od "Anonimusa".

"Očekujemo njih kao što očekujemo bilo koga drugog. Zbog naše veličine suočeni smo sa pretnjama svakog dana, ali smo itekako spremni na njih", kažu iz "Fejsbuka".

Međutim, u skladu sa ranijim tvrdnjama "Anonimusa" da neće napadati društvene mreže je i najnovija poruka na "Tviteru", u kojoj piše da video na "Jutjubu" nema nikakve veze i nije delo "Anonimusa".

"Ponovo moramo da kažemo da nećemo napasti Fejsbuk. To je laž masovnih medija", piše u poruci.

Napad na "Fejsbuk" treba uzeti sa rezervom, pogotovu imajući u vidu da je sličan video okačen na "Jutjub" pre par meseci, a u kojem je grupa, navodno, obećala da će oboriti "Fejsbuk" 5. novembra 2011. godine. To se nije desilo.

Istragu o pošiljci kokaina preuzela je njujorška policija, a UN se tim povodom neće oglašavati do okončanja istrage, rečeno je Tanjugu u sedištu UN.

Ujedinjene nacije se više neće oglašavati po pitanju pošiljke i slučaj sada istražuje njujorška policija, rekla je portparolka generalnog sekretara UN Vanina Mestrači.

Prema zvaničnoj verziji, obezbeđenje UN otkrilo je dve vreće sumnjivog sadržaja i predalo ih njujorškoj policiji koja je, potom, objavila da je reč o kokainu koji je u lošim kopijama vreća UN dopremljen DHL-om iz Meksika.

U daljem fantaziranju, njujorška policija objasnila je čitav sled događaja: dileri droge u Meksiku morali su na brzinu da se reše kokaina, pa su drogu stavili u vreće sa znakom UN i ostavili ih u skladištu DHL-a. Pošto pošiljka nije bila adresirana, ovoj kompaniji se činilo najlogičnijim da ih isporuči direktno na Ist River.

Kako tvrde zvaničnici UN, vreće su bile samo loše kopije onih koje koriste UN, a droga je bila skrivena u knjigama.

Prema prvim informacijama iz UN, droga je stigla diplomatskom poštom, a prostorija u kojoj je droga pronađena nije pokrivena bezbednosnim kamerama.

Potsekretar UN za bezbednost Gregori Star uveren je da pošiljka nije poslata ni iz jednog objekta UN i ističe da na njoj nije bilo nijedne naznake koja bi ukazala na vezu sa UN ili osobljem i dobavljačima UN, prenosi AP.

Star smatra da su krijumčari narkotika na ovaj način pokušali da robu dopreme u SAD, ali da se "njihov plan izjalovio", što misli i portparol policije koji je rekao da je sada "neko u Meksiku verovatno u nevolji, jer je izgubio tako značajnu količinu kokaina".

Pres-služba UN saopštila je da su sumnjive vreće, koje su, zapravo, loše kopije onih koje koristi UN, predate policiji i Agenciji za suzbijanje trgovine narkoticima.

Plan je da budžet u 2013. godini bude 525 milijardi dolara, ukoliko takvo smanjenje odobri Kongres. Cilj američkog ministarstva odbrane jeste da u narednih 10 godina uštedi 487 milijardi dolara.

"U strateškom smislu, nalazimo se na prekretnici, posle dekade rata i stalnog povećavanja vojnog budžeta", rekao je Paneta.

Paneta, međutim, naglašava da će SAD povećati brojnost specijalnih snaga i zadržati sposobnost da porazi "bilo kog neprijatelja na kopnu".

"Fokus se pomera od velikih sukoba u Iraku i Avganistanu ka oblastima od ključnog nacionalnog interesa", rekao je Paneta. Ministar je dodao da će specijalne snage SAD koje su se ranije nalazile u Iraku, sada koristiti širom sveta.

Američki ministar odbrane naglašava da je neophodno da se zadrži "tehnička oštrica", što uključuje unapređenje vojne tehnologije i širu upotrebu bespilotnih letelica.

Analitičari ocenjuju da kresanje vojnog budžeta nosi sa sobom veliki politički rizik, naročito u izbornoj godini kada republikanski predsednički kandidati napadaju predsednika Baraka Obamu da desetkuje vojsku.

Tako je Mit Romni rekao da Amerika ne moći da nastavi da smanjuje vojni budžet ako namerava da "ostane nada planete Zemlje".

Leon Paneta kaže da je plan da budžet do 2017. godine, kada Amerikanci planiraju da povuku većinu od 90.000 vojnika iz Avganistana, bude 567 milijardi dolara.

Međutim, uprkos smanjenim izdvajanjima, vojni budžet SAD i dalje ostaje najveći u poređenju sa drugim državama sveta. Primera radi, Kina, koja je druga na svetu po izdvajanjima za vojsku, 2010. godine imala je vojni budžet od oko 114 milijardi dolara. 

Prošle godine policija je bila prinuđena da zabrani održavanje protesta na dan održavanja bala, pošto je uoči ove manifestacije došlo do sukoba sa demonstrantima.

Ove godine policija očekuje oko 3.000 osobe koje će protestovati protiv bala koji okuplja desničarsku scenu Austrije, ali i okruženja.

Unesko je 19. januara skinuo Bečke valcere sa liste nematerijalne svetske baštine, jer se na njoj našao i večerašnji bal desničara.

Eva Novotni, predsednik Uneskove komisije za Austriju, rekla je da Bečki balovi mogu biti vraćeni na listu, ali da Unesko mora da poštuje načelo davanja prioriteta događajima koji izražavaju toleranciju, poštovanje drugih kultura i kulturne raznolikosti.

Bal će biti otvoren u 21 čas, ali će od 16.30 sati policija zatvoriti trg Heldenplac ispred palate Hofburg u kome se održava bal.

Demonstranti će moći da protestuju duž glavne bečke ulice Ring, gde će biti postavljena bina na kojoj će se smenjivati govornici.

Pre bala, danas pre podne, biće na ulazu ka palati Hofburg održana komemoracija povodom Međunarodnog dana žrtava genocida u Drugom svetskom ratu.

Od 17 časova se očekuju dve povorke demonstranata, koji će krenuti od Univerziteta i od zapadne železničke stanice, kako bi se susrele na Ringu.

Policija će na ulicama Beča večeras biti prisutna sa, kako je najavljeno, 1.000 uniformisanih čuvara reda.

Organizatori bala očekuju da će na njihovu manifestaciju doći oko 3.000 gostiju, što bi bila rekordna poseta u proteklih nekoliko godina.

Najveći broj posetilaca bala bio je od 2000. do 2005. godine, u vreme učešća desničarske Slobodarske partije Austrije (FPO) u vladi, a od tada je neprestano opadao.

Za FPO ovaj bal je najvažniji društveni događaj godine, jer se, pred održavanje bala, obično priređuju "skupovi patriota", na kojima se okupljaju predstavnici desničarskih partija iz čitave Evrope.

Ovogodišnji visoki gost bala biće, kako je najavio organizator, šefica francuskog Nacionalnog fronta Marin le Pen.

Jevrejska kulturna zajednica protestovala je protiv održavanja bala na godišnjicu oslobađanja koncentracionog logora Aušvic. Šef ove organizacije Ariel Muzikant ocenio je da se radi o namernoj provokaciji "nemačko-nacionalnih studentskih udruženja".

Na demonstracijama će, prema najavama, učestvovati mnogobrojni političari, među kojima i ministarka za žene Gabrijele Hajniš-Hosek i šef stranke Zelenih Eva Glavišnig.

Pošto je među učesnicima ove manifestacije uvek prisutan veliki broj osoba spreman na nasilje, policija očekuje nerede tokom večeri.

Kompanija će putnicima nadoknaditi i punu cenu krstarenja, kao i putnih i svih lekarskih troškova koje su u vezi sa tim imali po dolasku na kopno, navedeno je u saopštenju grupa koje zastupaju putnike.

Jedna grupa nije potpisala sporazum i preporučila je putnicima da to ne čine.

Ovaj sporazum je postignut posle višednevnih pregovora predstavnika kompanije "Kosta kročere" i predstavnika putnika, koji su predstavljali 3.026 ljudi iz 61 zemlje koji nisu pretrpeli fizičke povrede kada se brod "Kosta konkordija" 13. januara nasukao na greben u blizini ostrva Điljo kod obala Toskane.

Putnici su se prihvatanjem ove ponude obavezali da neće podizati nikakve tužbe protiv kompanije, prenele su agencije.

Sporazum se neće odnositi na stotine članova posade, oko 100 slučajeva povređenih putnika i na porodice koje su izgubile najmilije, već će se oni odvojeno tretirati.

Brod "Kosta konkordija" nasukao se kod ostrva Điljo nakon što ga je kapetan Frančesko Sketino skrenuo sa odobrenog kursa. Osim toga, brod je išao prebrzo - 16 čvorova.

Sketino se nalazi u kućnom pritvoru, zaprećeno mu je otpužbama za ubistvo iz nemara, izazivanje nesreće i napuštanje broda pre evakuacije putnika.

Advokat Hans Rajnhard koji zastupa nekoliko desetina nemačkih putnika, rekao je juče da će on za svoje klijente tražiti odštetu koja će varirati od 10.000 evra do 50.000 evra, a čekaće tri meseca da li će brodska kompanija predložiti poravnanje.

S obzirom na to da je kompanija "Kosta Kročere" italijanska, a u sastavu je američke grupe "Karnival korp." sa sedištem u Majamiju, prema rečima Rajhnarda, ostaje da se vidi koga trebati tužiti.

Pred kompaniju se postavlja i pitanje odštete za članove posade koji su izgubili posao zbog nesreće, a tu su i troškovi spasavanja broda i moguća ekološka katastrofa, ukoliko preostala nafta iz broda ne bi mogla da bude bezbedno ispumpana.

Rajh-Ranicki, najuticajniji posleratni književni kritičar u Nemačkoj, kao mladić iz jevrejske porodice 1938. je iz Berlina deportovan u Varšavu. Preživeo je Varšavski geto, najveći deo članova njegove porodice stradao je u koncentracionim logorima.

U prisustvu predsednika države Kristijana Vulfa i savezne kancearke Angele Merkel, Rajh-Ranicki je detaljno govorio o vremenu koje je proveo u getu, za koje je već ranije rekao da su ga u životu održali "poezija, ljubav i muzika".

Govoreći, kako je ukazao kao svedok istorije, ne kao književni kritičar i istoričar, o proterivanju i progonu varšavskih Jevreja i o "smrtnoj presudi nacista nad najvećim jevrejskim gradom u Evropi", Rajh-Ranicki je rekao da je "iseljavanje iz Varšave imalo samo jednu svrhu i jedan cilj - smrt".

Na početku vanrednog zasedanja Bundestaga je predsednik parlamenta Norbert Lamert podsetio na jevrejske žrtve genocida, kao i na sve ostale stradale, pripadnike manjina, homoseksualce i invalide.

Sudbinu Marsela Rajh-Ranickog, Lamert je nazvao "simboličnom za iskustva miliona ljudi" u to vreme. Sećanje na žrtve je za Nemačku, "večni zadatak", dodao je Lamert.

Ističući da Nemci moraju "hrabro i angažovano" da se suprotstave svakom desničarskom ekstremizmu, Lamert je rekao da i danas holokaust predstavlja "upozorenje da svi ljudi moraju da žive slobodno i bez straha".

U Nemačkoj se od 1996. godine 27. januara, dan kada su trupe Crvene armije 1945. oslobodile nacistički logor smrti Aušvic, obeležava Dan sećanja na žrtve nacizma.

Ispitivanje javnog mnjenja objavljeno povodom Dana sećanja na žrtve nacističkog genocida pokazalo je da svaki peti mladi Nemac u dobi između 18 i 29 godina ne zna ništa o Aušvicu.

Ali, istovremeno 90 odsto građana Nemačke zna kakav poseban značaj za istoriju ima ovaj koncentracioni logor iz vremena nacističke diktature. Među građanima starijim od 30 godina 95 odsto zna detalje o Aušvicu.

No, na zapadu Nemačke 46 odsto ljudi nije nikada posetilo nijedno spomen-obeležje koja postoje na mestima gde su nekada bili koncentracioni logori. Na nekada socijalističkom istoku zemlje samo 27 odsto ljudi nije nikada bilo na takvom spomen-obeležju.

Eksplozija je odjeknula u četvrti Zafranija dok je ulicom, koja vodi ka groblju, prolazila povorka na sahrani troje članova porodice Al-Maliki - muža, žene i sina, koji su prethodnog dana ubijeni u napadu na zapadu iračke prestonice.

Izvor iz ministarstva unutrašnjih poslova rekao je da je eksploziv u vozilu aktivirao bombaš samoubica, preneo je AFP.

U nekoliko napada juče je ubijeno 17 ljudi. Deset ljudi je poginulo kada je u centralnom delu Iraka bačena bomba na kuće dva policajca i njihovih porodica.

U eksploziji dve bombe na ulazu u jedan popularni kafić u pretežno sunitskom kvartu Bagdada poginulo je troje ljudi, a ranjeno 17, a u istoj oblasti ubijen je jedan policajac.

Najmanje 200 ljudi ubijeno je u talasu nasilja koje od početka godine potresa Irak, što je povećalo bojazan da bi eskalacija napada i neprestajuća politička kriza mogli da zemlju odvedu u građanski rat, svega nekoliko nedelja pošto su SAD povukle svoje vojnike iz te zemlje.

Većina poginulih u napadima bili su šiitski vernici i pripadnici iračkih bezbednosnih snaga.

Masu je zabranjeno da napušta zemlju i da se sastaje s nekadašnjim zvaničnicima ove kompanije, rekao je njegov advokat Iv Hadad, ističući da su sudije u Marseju odustale od težih optužbi za ubistvo iz nehata, "jer za sada ne postoji veza" sa tom optužbom, prenosi Rojters.

Mas bi tako mogao da bude osuđen na dužu zatvorsku kaznu nego u procesu u okviru kojeg će mu se suditi za prevaru, a koji će, kako se očekuje, početi u oktobru.

Osnivač PIP-a uhapšen je juče ujutro u vezi sa istragom koju je u decembru prošle godine pokrenulo tužilaštvo u Marseju zbog sumnje da su implanti kompanije PIP štetni po zdravlje i da čak mogu da izazovu rak.

Mas je priznao da je koristio neodobreni silikon u proizvodnji implanata, ali je odbacio navode da je on opasan po zdravlje.

Lekari u Francuskoj prijavili su 20 slučajeva raka kod žena koje su imale ugrađene implante Masove kompanije, ali još nije ustanovljeno da li postoji direktna povezanost spornih implanata i ove bolesti.

Francuska vlada preporučila je, ipak, desetinama hiljada žena koje su ugradile ove implante da ih iz predostrožnosti uklone, a sličnu preporuku dale su i nemačke i češke vlasti.

PIP, nekada treći u svetu po proizvodnji implanata, zatvoren je 2010, posle dve decenije rada, a proizvodi te kompanije povučeni su sa tržišta zbog sumnjivog kvaliteta.

Masova kompanija je godišnje proizvodila 100.000 implanata na bazi industrijskog, a ne medicinskog silikona, čime je štedela i do milion evra godišnje.

Iz te organizacije navode da ni posle svih obećanja da će u zatvorima i centrima za mučenje biti uspostavljena kontrola, to još uvek nije slučaj.

"Zastrašujuće je kad pogledate da nikakav pomak nije napravljen i da se prema tim ljudima i dalje nehumano ponašaju", rekla je Donatela Rovera,jedan od lekara u Libiji.

"Cela organizacija i mi kao lekari smo iskorišćeni pošto su nam pacijenti dovođeni posle mučenja kako bi im bila ukazana pomoć, a onda su odvođeni na ponovnu torturu i ispitivanje", kažu iz te organizacije.

Generalni direktor Kristofer Strouks ističe da je "uloga organizacije da pruža medicinsku pomoć žrtvama rata i bolesnim zatvorenicima, a ne da uzastopno leči iste pacijente kako bi mogli ponovo da budu mučeni".

Zvaničnici "Lekara bez granica" rekli su za Si-En-En da zatiču povrede poput opekotina od cigareta, teške prelome kostiju, kao i da su neki od zatvorenika podvrgnuti elektrošokovima, što je, "definitivno", posledica mučenja.

Da sitacija bude gora, iz "Amnesti internešenala" ističu da je nekoliko zatvorenika umrlo od posledica mučenja u zatvorima koji se nalaze širom Libije.

Iz te organizacije ističu da su u Tripoliju, Misurati i Garijanu primali pacijente sa otvorenim rana na glavi, rebrima i leđima.

"Mučenje sprovode zvanično priznata vojska i bezbednosni elementi, kao i veliki broj oružanih grupa, koje se nalaze sa one strane zakona", navodi "Amnesti internešenal".

Povodom ovoga oglasila se i komesarka Ujedinjenih nacija za ljudska prava Navi Pilaj navodeći da je u Libiji zatvoreno više od 8.500 ljudi u 60 centara, kao i da su svi osumnjičeni kao pristalice bivšeg vođe Moamera el Gadafija.

"Manjak kontrole centralnih vlasti, kao i njihova prećutna saglasnost stvaraju plodnu sredinu za nekontrolisano delovanje milicija i mučenje zatvorenika", zaključila je Pilajeva.

Klintonova je zaposlenima u Stejt departmentu rekla da je da je spremna za odmor, kao i da uopšte ne prati debate republikanskih predsedničkih kandidata.

Prema njenim rečima, želi da utvrdi tačno koliko je umorna, pošto je bila prva dama, senator, učestovala u trci za predsedničkog kandidata i poslednjih godina obavljala posao državne sekretarke.

"Stavila sam jasno do znanja da ću sigurno ostati sve dok predsednik ne imenuje nekog novog, a taj prenos funkcije može da se desi ako Obama bude reizabran", istakla je prva dama američke diplomatije.

"Mislim da bi posle 20 godina u visokoj američkoj politici i svih izazova koji idu sa tim, najverovatnije dobra ideja bilo prosto utvrditi koliko sam umorna", dodala je državna sekretarka SAD.

Klintonova je, međutim, kako navodi AP, ostavila otvorena vrata za eventualni povratak, dodajući da "svi uvek govore o umoru kada napuštaju slične poslove".

U Buenos Ajresu odbacuju optužbe iz Londona da argentinska vlada ima kolonijalističke pretenzije i poručuju da će nastaviti da koriste diplomatska sredstva, kako bi vratili ta sporna ostrva.

Argentinska predsednica Kristina Kirhner ističe da Britanija želi njen narod da predstavi u pogrešnom svetlu, kao loše i nasilne.

"Čujemo da nas zovu kolonijalistima. Čovek je u iskušenju da odgovori na tako nešto, ali mislim da je bolje da se uzdržimo. Oni govore tako, upravo zato što nemaju ni razloge ni argumente za to", rekla je Kirhnerova.

Prema njenim rečima od Argentine ne treba da se očekuju ksenofobini postupci, već će to prepustiti drugima.

"Komitet za dekolonizaciju Ujedinjenih nacija ima 16 otvorenih slučajeva kolonija koje ne žele više to da budu. Deset slučajeva je vezano za britanske kolonije, a jedna od najpoznatijih teritorija su i naša voljena Malvinska ostrva", istakla je Kirhnerova.

"Naše snage učestvuju samo u mirovnim misijama. Mi nemamo trupe za napad ili invaziju. To je politička odluka demokratskih vlasti od 1983. godine", navela je argentinska predsednica. 

Argentinci inače, Foklandska ostrva, zvanično zovu Malvinska ostrva.

Britanski premijer Dejvid Kameron ocenio je pre nekoliko dana da neki potezi argentinskih vlasti pokazuju određene kolonijalističke pretenzije.

"Čvrsto sam uveren da trebamo da osiguramo našu odbranu na ostrvima. Zbog toga je bezbednost Foklandskih ostrva bila su na dnevnom redu Saveta za nacionalnu bezbednost", rekao je Kameron pre nedelju dana.

Britanski premijer istakao je da je ključna stvar ta što London podržava stanovnike Foklandskih ostrva na pravo na samoopredeljenje.

"Ono što Argentinci govore u poslednje vreme mislim da podseća na kolonijalizam zato što ovi ljudi žele da ostanu pod britanskom vlašću, a argentinske vlasti hoće drugačiji ishod", rekao je Kameron.

Inače, zahlađivanje odnosa Argentine i Velike Britanije počelo je 2010. godine, kada je London odobrio ispitivanje morskog dna oko ostrva u potrazi za potencijalnim rezervama nafte.

Foklandska ostrva, udaljena više od 600 kilometara od obale Argentine, bila su poprište 74 dana dugog sukoba između Argentine i Velike Britanije.

Rat je počeo 2. aprila 1982. godine, a u njemu je poginulo 649 argentinskih i 255 britanskih vojnika. Na kraju Argentina je morala da povuče svoje trupe za ostrva u Južnom Atlantiku.

Oko 200 demonstranata je udaralo pesnicama o prozore restorana dok su  Džulija Gilard i lider opozicije Toni Abot učestvali u  proslavi.

Potom je pedesetak policajaca izvelo Gilardovu i Abota na sporedna vrata. Međutim, prilikom probijanja kroz demonstrante, premijerka se saplela i izgubila cipelu, pa ju je jedan od telohranitelja obgrlio i tako sproveo do kola, štiteći je od gnevne mase.

Demonstracije su organizovane u znak protivljenja obeležavanju Nacionalnog dana Australije, a povodom položaja takozvane Šatorske ambasade Aboridžina, kolonije šatora i privremenih skloništa koja se nalazi u Kanberi, glavnom gradu Australije.

Danom Australije obeležava se dolazak prve grupe britanskih kolonista u Sidnej, 1788. godine. Mnogi Aboridžini taj događaj nazivaju Danom invazije, s obzirom na to da su se Britanci naselili a da prethodno nisu imali nikakav sporazum sa starosedeocima kontinenta.

Šatorska ambasada danas slavi 40 godina postojanja, a prava meta gneva demonstranata bio je, kako se čini, lider opozicije Abot, koji je nedavno izjavio da je vreme da Šatorska ambasada "bude iseljena".

Starosedeoci su ispred restorana uzvikivali: "Sramota" i "Rasisto". Džulija Gilard se iz gužve izvukla nepovređena.

"Jedina stvar koja me u celoj stvari ljuti jeste to što je protestima skrenuta pažnja sa tako divnog događaja" kao što je dodela nagrada povodom Dana Australije, rekla je Gilardova novinarima, rekavši za sebe da je "prilično žilava".

Sa protokom vremena verovatnoća udara raste, pa naučnici najuglednijeg japanskog univerziteta smatraju gotovo izvesnim da će se takav zemljotres desiti najkasnije u narednih 30 godina.

Njihov statistički proračun bazira se na obrascu i snazi potresa koji su zabeleženi nakon prošlogodišnjeg velikog zemljotresa, kao i na osmatranju pokreta tektonskih ploča ispod istočnog dela zemlje.

Oko 700 udara zabeleženo je u Japanu posle izuzetno snažnog zemljotresa od devet stepeni Rihtera koji je pogodio istočni i severoistočni deo zemlje 11. marta prošle godine uzrokujući smrt šest osoba u samom Tokiju, ali, indirektno, i pogibiju preko 20.000 ljudi u regionu Tohoku čiji je obalni pojas preplavio gigantski cunami.

Japanski naučnici tvrde da je taj zemljotres prouzrokovao stvaranje nove i tektonski nestabilne zone, dužine 500 i širine 200 kilometara i da mu je prethodilo dve godine manjih udara koje su postepeno doveli do klizanja tektonskih ploča i nakupljanja ogromne energije.

Japanski mediji, takođe, prenose da se u potezu od prefekture Ivate, 400 kilometara severoistočno od Tokija, do poluostrva Izu, stotinak kilometara jugoistočno od glavnog grada, frekvencija zemljotresa od prošlog marta do sada povećala prosečno 30 do 40 puta.

U tome upravo prednjači pomenuto poluostrvo sa čak 66 puta više potresa nego što je to bilo pre kobnog martovskog dana 2011. godine kada je cunami progutao 20.000 ljudi i uništio nuklearnu centralu "Fukušima 1".

Pripreme već počele 

Vlasti u Tokiju već godinama sprovode vežbe i pozivaju stanovništvo da obezbedi trajnu hranu, flaširanu vodu, radio-aparate, baterijske lampe, generatore i ostale korisne uređaje za slučaj katastrofalnog zemljotresa koji bi, zavisno od doba dana, mogao po njihovim procenama da usmrti između 5.000 i 10.000 ljudi.

Do sada se očekivalo da bi najveću opasnost po Tokio i okolinu, gde živi više od 30 miliona ljudi, mogao da predstavlja udar sa epicentrom u oblasti Tokai, južno od grada, gde se već nekoliko decenija predviđa zemljotres katastrofalnih razmera.

Međutim, stručnjaci sa Tokijskog univerziteta upozoravaju da je prošlogodišnji zemljotres na severoistoku zemlje promenio tektonske uslove i seizmološku aktivnost ploča ispod prestonice, te da je sada mogućnost da epicentar bude ispod same prestonice veća nego ranije.

Poslednji katastrofalni zemljotres zadesio je Tokio 1923. godine kada je poginulo više od 100.000 ljudi, mnogi od njih u požarima koji su usledili nakon udara. Tada je veći deo objekata u japanskoj prestonici bio napravljen od drveta, pa se požar, u kombinaciji sa snažnim vetrovima, proširio veoma brzo.

Požari su i danas velika briga za vlasti i građane u Tokiju i okolini, budući da najveći broj električnih kablova u japanskim naseljima nije zakopan pod zemlju, već visi sa bandera i zgrada, što predstavlja veliki rizik po živote i smetnju vatrogasnim kolima i spasiocima koji treba da priđu oštećenim zgradama.

Japan, međutim, odlikuju najstroži standardi gradnje kada je u pitanju otpornost na udare, kao i brojna tehnološka rešenja u oblasti konstrukcije i materijala, tako da se smatra da bi zemljotres snage sedam stepeni u ovoj dalekoistočnoj zemlji prouzrokovao osetno manje posledice nego u državama koje se ne pridržavaju takvih standarda.

"Žan-Klod Mas je uhapšen u domu svog saradnika i stavljen je u pritvor", rekao je neimenovani izvor.

Mas je uhapšen u okviru istrage, pokrenute lane u decembru zbog sumnje da su implantati njegove kompanije štetni po zdravlje i da čak mogu izazvati rak.

Istraga treba da utvrdi da li ima osnova da osnivač PIP-a bude optužen za ubistvo i ugrožavanje života iz nehata.

Lekari u Francuskoj prijavili su 20 slučajeva raka kod žena koje su imale ugrađene implantati Masove kompanije, ali još nije ustanovljeno da li postoji direktna povezanost spornih implanata i ove bolesti.

Francuska vlada preporučila je, ipak, desetinama hiljada žena koje su ugradile implantati kompanije PIP da ih iz predostrožnosti uklone zbog opasnosti od obolevanja od raka. Sličnu preporuku iznele su i nemačke i češke vlasti.

PIP, koji je bio treći u svetu po proizvodnji implantata, zatvoren je 2010. godine, posle dve decenije rada, a proizvodi te kompanije povučeni su s tržišta zbog sumnjivog kvaliteta.

Masova kompanija je godišnje proizvodila 100.000 implanata na bazi industrijskog, a ne medicinskog silikona, čime je štedela i do milion evra godišnje.

Mas je odbacio navode da su proizvodi PIP-a opasni po zdravlje.

Procenjuje se da je širom sveta prodato između 400.000 i 500.000 implantata PIP-a, od čega najviše u zapadnoj Evropi i Južnoj Americi.

AFP prenosi izjavu predstavnika civilne zaštite brazilskoj TV mreži "Globo njuz" da ima "11 žrtava - mrtvih i povređenih".

Zgrada u blizini trga Sinelandija srušila se posle eksplozije koja je izazvala paniku u toj oblasti nedaleko od gradskog pozorišta.

Ranije je jedan spasilac francuskoj ageniciji rekao da su građevinski radnici unutar zgrade u vreme incidenta ostali zarobljeni.

Na mestu nesreće se nalazi na desetine vatrogasaca i pripadnika ekipa za hitno reagovanje.

Veći deo zgrade zauzimale su kancelarije.

Vatrogasci su saopštili da je 30 ljudi bezbedno evakuisano iz jedne susedne zgrade.

Za sada nije precizno utvrđen uzrok rušenja objekta.

Pobunjeni vojnici upali su u zgradu glavnog štaba Oružanih snaga, a Agvi je u kućnom pritvoru.

Pukovnik Jaura Sasa, koji tvrdi da je preuzeo komandu nad vojskom, pozvao je generalnog guvernera da ponovo postavi na vlast bivšeg premijera Majkla Somaru, a parlamentu dao rok od sedam dana da "raščisti" ustavnu pometnju.

Sasa tvrdi da se sada on nalazi na čelu oružanih snaga nakon pobune vojnika do koje je došlo posle dužeg perioda političke nestabilnosti, u kojoj su i Somara i sadašnji premijer Piter O'Nil polagali pravo na položaj šefa vlade.

"Moj zadatak je da povratim integritet i poštovanje ustavu i sudstvu. Pozivam šefa države (generalnog guvernera Majkla Ogioa) da hitno postavi Majkla Somaru na položaj premijera", kazao je pukovnik Sasa, javio je Rojters.

On je rekao da O'Nil mora da sazove parlament i poslanicima da rok od nedelju dana da "raščiste" pometnju u pogledu ustava.

Vlada na čijem je čelu Piter O'Nil za sada zvanično ne potvrđuje te izveštaje.

Po povratku sa lečenja iz Singapura, Somare je rekao da je O'Nil na dužnost premijera posle izbora u avgustu 2011. postavljen nelegalno i da je odbio da da ostavku.

U toj ostrvskoj državi postoje, praktično, dve vlade, koje ne priznaju jedna drugu.

Jedan evropski zvaničnik rekao je da bi krivci za napad mogli da budu hakeri okupljeni oko grupe "Anonimus", koja je prethodnih dana napadala sajtove vlada i međunordnih organizacija širom sveta.

Grupa "Anonimus" zapretila je novim napadima, nakon što je u četvrtak u Tokiju počela ratifikacija međunarodnog trgovinskog antipiratskog sporazuma.

Sporazum je potpisalo nekoliko država, među kojima i Poljska, što je dovelo do masovnih protesta u nekoliko poljskih gradova.

Grupa hakera blokirala je nekoliko dana sajtove poljske vlade, uključujući i portale premijera Donalda Tuska, parlamenta i pojedinih ministarstava.

Internet korisici širom Poljske uplašeni su da će potpisivanje sporazuma dovesti do velike cenzure, pa već danima protestuju.

Članovi Evropskog parlamenta još nisu glasali o prihvatanju Sporazuma, ali to bi moglo da se dogodi na sednici u junu.

Taj međunarodni sporazum teži da uskladi standarde zaštite autorskih prava onih koji proizvode muziku, filmove, modu, farmaceutske proizvode i razne druge vidove intelektualne svojine.

"Problem koji je izbio sada je otklonjen", dodao je Džuvali, odbacujući navode o tome da su Gadafijeve pristalice preuzele kontrolu nad gradom.

"Borba nije vođena između bivših pobunjenika i snaga odanih Gadafiju", rekao je Džuvali, objašnjavajući da je sukob izbio između dve grupe mladića, od kojih se jedna svojevremeno borila na strani pobunjenika.

Nešto ranije, Džuvali je stigao u Bani Valid na pregovore sa gradskim čelnicima. Uprkos tvrdnjama da grad nije u rukama Gadafijevih pristalica i da oni nisu učestvovali u sukobima, sa terena i dalje stižu kontradiktorne informacije.  

U prilog tvrdnji da ovo nisu bili samo "unutrašnji problemi" govori i činjenica da je Džuvali upozorio Gadafijeve pristalice da će snage prelaznih vlasti "napasti čeličnom pesnicom" svakoga ko predstavlja pretnju po bezbednost Libije.

Slike zelenih zastava na krovovima zgrada, kao i komentari stanovnika da, iako je situacija u gradu mirna, strahuju da će se trenutno stanje pogoršati, nagoveštavaju da je ovo možda "zatišje pred buru".

Uprkos uveravanjima da grad nije bio u rukama "zelenih", sumnju budi veliki broj jedinica vojske libijskih prelaznih vlasti stacioniran oko grada, kao i postavljanje kontrolni punktovi na glavnim saobraćajnicama.

Ukoliko je to stvarno bio sukob dve grupe mladića čini se da ne bi bilo potrebe da vojska dovlači artiljerijsko oruđe, kao i višecevne raketne bacače na prilaze gradu, ocenjuje Bi-Bi-Si.

Sa druge strane, neimenovani zapadni diplomata u glavnom gradu Libije rekao je za Rojters da, ne samo da su sukobi između rivalskih milicija česti, već da je kriminal rasprostranjen u Tripoliju.

U glavnom gradu vlada nesigurnost i ljudi su veoma razočarani zbog sveopšteg stanja i sporijeg napretka nego što je očekivano, ocenio je diplomata.

Iako mnogo ređe nego u nedeljama posle ubistva Gadafija u oktobru prošle godine, i sada se noću može čuti pucnjava u Tripoliju, gde su krađe, sukobi i ubistva u porastu, dodaje isti izvor.

Na desetine hiljada građana - islamisti, liberali, levičari i obični ljudi - okupili su se na trgu Tahrir da bi obeležili "revoluciju 25. januar" 2011. kada je počeo kraj tridesetogodišnje vladavine Hosnija Mubaraka.

Volonteri islamističke partije Muslimanska braća formirali su krug oko velikog podijuma postavljenog tokom noći na trgu Tahrir i pevali verske pesme, uzvkujući "Bog je veliki".

Za razliku od njih, liberali su na drugoj strani trga uzvikivali "Dole vojna uprava" i "Revolucija do pobede".

Protesti na trgu Tahrir trajali su dve nedelje i Mubarak je 11. februara 2011. godine bio prisiljen da podnese ostavku, posle čega je protiv njega pokrenut i sudski proces koji je još u toku.

Šef Vrhovnog saveta oružanih snaga feldmaršal Mohamed Husen Tantavi nedavno je pomilovao 2.000 zatvorenika, a juče je delimično ukinuo vanredno stanje, koje je decenijama bilo na snazi.

Proces transformacije Egipta je počeo održavanjem izbora za donji dom parlamenta, na kojima je su dve trećine glasova osvojile dve islamističke partije - Stranka slobode i pravde( Muslimanska braća) i salafistička Nur partija.

Parlamentarni izbori treba da se okončaju tek za mesec dana, kada se biraju poslanici gornjeg doma.

U Vrhovnom savetu oružanih snaga, koji je preuzeo vlast posle pada Mubaraka, najavljuju da će predsednički izbori biti održani u junu i da će tada predati vlast civilima.

Pobornici demokratskih promena, međutim, upozoravaju da se oni neće tako lako odreći dominacije u Egiptu.

Građani ne kriju nezadovoljstvo i zbog sve gore ekonomske situacije i traže od generale da se odmah povuku sa vlasti.

Oni ih optužuju da namerno odgovlače proces predaje vlasti, da je od oktobra ubijeno najmanje 80 demonstranata, dok su se hiljade građana našle pred vojnim sudovima.

"Ovo je prividna demokratija", upozorio je nedavno dobitnik Nobelove nagrade za mir i bivši direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju Mohamed el Baradej.

El Baradej je zbog toga odlučio da se ne kandiduje za predsednika Egipta.

Prema navodima Obamine administracije, u poslednja 22 meseca otvoreno je 3,2 miliona novih radnih mesta u privatnom sektoru u Americi, auto-industrija oživljava sa novih 100.000 zaposlenih, a proizvodnja nafte u SAD je na najvišem nivou od 2003. godine.

"Pošaljite mi predlog poreskih reformi i odmah ću ih potpisati", izjavio je predsednik SAD Barak Obama.

Obama se, takođe, založio za davanje državljanstva imigrantima koji studiraju ili su u vojsci, u odsustvu sveobuhvatne reforme imigracione politike.

Američki predsednik je najavio i osnivanje posebne kancelarije za inspekciju trgovine koja će nadzirati trgovinu, posebno sa Kinom.

Pritisak na Iran neće popustiti

U osvrtu na krizu sa Iranom, Obama je naglasio da je SAD odlučan da spreči Teheran da dođe do nuklearnog oružja i da za ispunjenje tog cilja nijedna opcija nije skinuta sa dnevnog reda.

"Pogledajte Iran. Snagom naše diplomatije, svet koji je ranije bio podeljen oko toga kako da se pozabavi iranskim nuklearnim programom, sada je ujedinjen. Pritisak na njih neće popustiti".

Obama je istakao značaj promena na Bliskom istoku i u severnoj Africi, ističući da SAD ima "veliki ulog" u tim promenama i najavio dalju američku podršku ljudskim pravima i zaštiti dostojanstva.

Obraćajući se poslanicima Parlamentarne skupštine Saveta Evrope u Strazburu, Kameron je ocenio da bi radi veće efikasnosti Evropskog suda za ljudska prava, njegovu nadležnost trebalo ograničiti na hitne slučajeve i time sprečiti nagomilavanje tužbi koje ometa rad
suda.

Nacionalne vlade i sudovi moraju da povrate ovlašćenja koja su izgubili poslednjih decenija, ocenio je Kameron, koji je reformu Evropskog suda za ljudska prava svrstao u prioritete britanskog predsedavanja Komitetom ministara SE.

Evropski sud za ljudska prava ne bi smeo da umanjuje sopstveni ugled preinačavanjem odluka nacionalnih sudova u slučajevima kada to nije potrebno, naveo je Kameron.

Britanski premijer je dodao se taj sud, zbog 800 miliona ljudi kojima služi, mora reformisati kako bi se vratio svojoj prvobitnoj svrsi.

Kameron je kao primer prekomernog mešanja Evropskog suda u nadležnost nacionalnih instanci istakao činjenicu da su evropske sudije Velikoj Britaniji naredile da zatvorenicima dodeli pravo glasa, kao i da pokušavaju da spreče tu zemlju da deportuje osumnjičene teroriste u zemlje u kojima se, prema procenama međunarodnih organizacija, krše ljudska prava.

Dejvid Kameron ističe da Evropski sud ima 160.000 nerešenih slučajeva i to je obrazložio time što se evropske sudije okreću prevelikom broju manje važnih slučajeva u kojima se traži preinačenje odluka nacionalnih sudova.

"Sud bi trebalo da bude slobodan da radi na najozbiljnijim slučajevima kršenja ljudskih prava, a ne da bude preplavljen beskrajnom gomilom slučajeva", zbog čega će Velika Britanija uskoro izneti predloge kojima bi taj sud smanjio obim posla i kako bi se, kada je to moguće, konačne odluke donosile na nacionalnom nivou.

Kampanje protiv kriminala u Japanu tradicionalno se odvijaju uz angažovanje običnih građana, pa tako brojni dobrovoljci, od zaposlenih do domaćica i penzionera u pratnji đaka, na putu u školu i iz škole, učestvuju u večernjim patrolama po naseljima deleći letke koji podižu svest o potrebi borbe protiv kriminala.

Sprovođenje nove regulative za uklanjanje "nasilnih grupa", kako se u Japanu formalno nazivaju organizovane kriminalne grupe poput mafije i bandi, dalo je krajem prošle godine novi zamajac borbi protiv kriminala.

Tako je sada na ulicama japanskih gradova i u medijima u toku nova, sveobuhvatna kampanja specifično usmerena na organizovani kriminal.

Novi propisi nastoje da onemoguće finansiranje kriminalnih grupa tako što će ekonomski i fizički razdvojiti gangstere od običnog stanovništva i udariti po velikim novčanim izvorima mafije - novcu dobijenom od građanstva putem iznuđivanja, uterivanja dugova i prevara.

Naime, novi zakon pojedincima i firmama zabranjuje bilo kakve finansijske transakcije sa pripadnicima mafije i čak propisuje da deca i omladina ne smeju biti uvođeni u prostorije koji pripadaju organizovanim kriminalnim grupama, te da se takve prostorije ne smeju naći u krugu od 200 metara oko škola.

Mada je u Japanu težak kriminal poput ubistava, oružanih pljački ili krijumčarenja droge izuzetno redak, prostitucija, kockanje, prevare i iznude su rašireni.

Neki od tih oblika kriminala u proteklih desetak godina poprimili su zabrinjavajuće, pa čak i epidemijske razmere, sa desetinama hiljada žrtava među običnim građanima.

"Ja sam" pozivi

Stanovništvo najviše štete trpi od prevara, a njihov najrasprostranjeniji tip su takozvani "Ja sam" pozivi, gde se mladi kriminalci preko telefona pretvaraju da su deca ili rođaci osobe koje su pozvali.

Na taj način pokušavaju da od nje na brzinu iznude uplatu veće sume novca pod izgovorom da su prouzrokovali saobraćajnu nesreću i da hitno treba da plate odštetu ili će, u suprotnom, završiti u zatvoru.

Iako se možda na prvi pogled čine kao nevešti način da se neko prevari, ti telefonski pozivi, koji najčešće počinju sa "Ćao, ja sam", imali su fantastičnu prođu proteklih godina u Japanu gde puno starih osoba sa solidnom ušteđevinom živi odvojeno od dece i unučadi.

Kriminalne grupe, koje su uspostavile čitave kancelarije sa stalno zaposlenim telefonskim prevarantima, na taj način su u 2008. godini ukrali neverovatnih 155 miliona evra, a 80 odsto žrtava bili su penzioneri, i to uglavnom žene.

Jedan oblik iznude novca je praksa gde se kriminalci predstavljaju kao stolari i drugi građevinski radnici, posećuju domove osoba u osmoj ili devetoj deceniji života i koristeći slabosti tih ljudi, kao što su usamljenost ili demencija, ubeđuju ih da pristanu na bespotrebne i skupe radove u kući.

Takođe prisutan je i drski oblik prevare gde se kriminalci predstavljaju kao radnici poreske uprave, pošte ili opštine i od domaćina traže podatke o bankovnom računu kako bi mu, navodno, uplatili povraćaj poreza ili socijalne dodatke.

Nije redak ni oblik prevare u kojoj mafijaši štampaju lažne račune za komunalije ili fiktivne finansijske usluge, koje onda šalju stanovništvu, te tako na svojim računima prikupljaju novac prevarenih građana, a da nikad nisu napustili svoja topla kriminalna gnezda.

Penzioneri česte žrtve prevara 

Uprkos naporima države, prošle godine je registrovano 6.225 prevara te vrste u kojima je protivpravno prisvojeno čak 127 miliona evra, mada to jeste napredak u odnosu na rekordnu 2008. godinu kada je u preko 20 hiljada registrovanih slučajeva ukradeno 270 miliona evra.

Pored toga, veliku štetu širem građanstvu poslednjih godina naneli su i zelenaši koji uz astronomsku kamatu pozajmljuju novac siromašnijim domaćinstvima i, u slučaju da oni ne mogu da vrate stalno rastuću svotu, šikaniraju ih pred susedima i nadređenima na poslu.

U Japanu, gde je 25 odsto stanovništva starije od 65 godina, otpremnine visoke, a tržište životnog osiguranja izuzetno razvijeno, najveće žrtve pomenutih formi kriminala su, u poređenju sa mnogim drugim zemljama, dobrostojeći penzioneri, koji tako često ostanu bez čitave životne ušteđevine i samim tim sredstava za finansiranje sopstvenog lečenja.

Pored klasičnih metoda iznuđivanja kao što su pretnje malim privatnim preduzetnicima i naplaćivanje reketa za zaštitu kafana ili restorana, japanski mafijaši vrše i složenije vidove iznude koji za metu imaju veće kompanije, ali i šire građanstvo.

Tako jakuze, predstavljajući se kao firma koja pruža vodoinstalaterske ili usluge čišćenja, prisiljavaju preduzeća da sa njima sklope nepovoljne ugovore po kojima se periodično za minimalan ili nikakav rad isplaćuju neprirodno visoki honorari. Oni se, takođe, mešaju u tendere kada vrše pritisak da narudžbinu dobije kompanija sa kojom imaju bliske odnose.

Zabranjeno plaćanje reketa 

Da bi sprečile te vrste malverzacija, vlasti su, pored ostalog, donele i novi, strogi propis koji ne toleriše nikakvu vrstu plaćanja, odnosno finansijskih transakcija sa kriminalcima.

Prema pisanju časopisa Tojo Kezai, tako sada osoba, odnosno preduzeće koje podlegne pretnjama ili svojevoljno plati reket mafijašima može biti upozoreno, ukoreno ili čak kažnjeno novčano ili zatvorom za sponzorisanje kriminala.

Policija sada objašnjava građanstvu kakva se saradnja od njega očekuje i poziva ga da sakupi hrabrost i odbije poslušnost kriminalnim grupama.

Mediji svakodnevno donose vesti o konkretnim akcijama kompanija i savesnih građana kao što su raskidi ugovora sa firmama za obezbeđenje kojima rukovodi mafija, projektima za rušenje objekata u kvartovima koji obiluju bordelima i noćnim klubovima i izgradnju alternativnih, društveno korisnih prostorija.

Japanski mediji, takođe, posvećuju dosta prostora raskrinkavanju veza između organizovanog kriminala i poznatih TV ličnosti i sportista.

Ta kampanja nesumnjivo će dati rezultate iz više razloga od kojih je jedan činjenica da je japansko stanovništvo disciplinovano, savesno i željno da doprinese lokalnoj zajednici i državi.

Drakonske kazne

Dalje, japanski zakoni omogućavaju sudovima da izriču kazne koje su, recimo, kada su u pitanju prodaja droge ili pljačka, dva do tri puta strože nego u Evropi.

To pokazuje i slučaj crnogorskog državljanina koji je prošle godine za pljačku juvelirnice, u kojoj nije korišćeno vatreno ili hladno oružje i u kojoj nije bilo teže povređenih, u Tokiju osuđen na čak deset godina zatvora.

Da se kriminal u Japanu manje isplati nego u drugim državama staraju se i mediji koji naročito budno prate prestupe počinjene od strane organa reda.

Tako se u Japanu dešava da policajci budu osramoćeni u dnevnicima na televizijskim stanicima koje pokrivaju celu državu za manje prestupe, kao što je, na primer, vožnja pod uticajem alkohola pri čemu nije prouzrokovana nikakva saobraćajna nesreća.

U januaru, jedan policijski narednik našao se na stubu srama u nacionalnom dnevniku, jer je tokom patrole na biciklu razgovarao mobilnim telefonom i pri tom jednom građaninu prešao preko stopala.

Kim je iznenada umro 17. decembra i zvanični period žalosti je završen krajem decembra. Međutim, vladajuća Radnička partija je izdala upozorenje svojim građanima u blizini granice s Kinom da će svako ko koristi mobilni telefon ili pokuša da pobegne iz zemlje tokom perioda od 100 dana žalosti biti kažnjen kao ratni zločinac, objavila je organizacija "Dobri prijatelji" na svom sajtu, a preneo Jonhap.

Stanovnici Severne Koreje nastavljaju da beže na jug, najčešće preko Kine, kako bi izbegli hroničnu nestašicu hrane u zemlji i političko ugnjetavanje. U Južnu Koreju je prebeglo više od 23.000 stanovnika Severa.

Severna Koreja nastoji da politikom "čvrste ruke" spreči svoje ljude da komuniciraju sa spoljnim svetom u strahu da bi strane vesti i uticaji mogli da predstavljaju opasnost po politički sistem i vlast porodice Kim, čija već treća generacija uz pomoć vojske upravlja zemljom.

Ipak, veruje se da neki ljudi u blizini granice s Kinom koriste kineske mreže mobilne telefonije da bi komunicirali sa svojim rođacima i prijateljima u Južnoj Koreji i Kini.

Mentalno poremećeni muškarac, radnik vladine službe za prevoz, najpre je oteo autobus sa stanice, a zatim se uputio ka prometnim ulicama u gradu Pune, usred jutarnjeg špica, u vreme kada su deca kretala u školu, a zaposleni na radna mesta.

"On je jednostavno poludeo. Ustremio bi se na svako vozilo koje je prolazilo. Građani su pritrčavali i doslovno sklanjali decu sa ulica. Ubrzo je uhapšen, ali šteta koju je načinio je ogromna", rekla je šefica lokalne policije Miran Borvankar.

Među stradalima je i dvoje dece, a bar petoro ima teške telesne povrede, saopštila je lokalna bolnica.

Indijski mediji preneli su navode očevidaca po kojima je nekoliko policajaca uspelo da uđe u autobus i puca u vazduh, ne bi li uplašili pomahnitalog vozača. Mane je autobus vozio čitavih 25 kilometara, pre nego što ga je policija konačno savladala.

Erdogan je taj zakon nazvao "ubijanjem slobode misli". Turski premijer tvrdi da događaji iz 1915. i 1916. nisu bili genocid, da je stradalo manje ljudi nego što tvrde Jermeni i da, uostalom, celo pitanje treba ostaviti istoričarima.

U novom zakonu Erdogan vidi više od uticaja 500 hiljada francuskih Jermena uoči predsedničkih izbora - za njega je to potvrda da Francuska prednjači u pokušajima de se Turska izoluje od Evrope.

"Oni koji ostanu nemi pred ovim rasističkim i diskriminatornim događajem snose krivicu za to što ne čuju korake fašizma u Evropi", naglasio je Erdogan.

"Naš stav će biti razuman i dostojanstven. Uzvratićemo odgovarajućim merama koje ćemo sprovoditi odlučno i bez uzmicanja. Sada još pažljivo osluškujemo šta se dešava, ali ćemo uskoro objaviti naš plan akcije", najavio je premijer Turske.

Da bi zakon stupio na snagu neophodno je još da ga potpiše francuski predsednik Nikola Sarkozi. Ministar spoljnih poslova te zemlje kaže da je odluka parlamenta došla u nezgodnom trenutku, ali apeluje da se Ankara uzdrži od preoštrih koraka.

"Apelujem na uzdržanost. Mnogo je francuskih firmi u Turskoj. Naši trgovinski i ekonomski odnosi su veoma važni. Turska nam je potrebna kao i mi njoj. Mislim da će pragmatizam nadjačati strasti", kaže Alan Žipe, ministar spoljnih poslova Francuske.

Ankara je već zamrzla svoje odnose sa Parizom prošlog meseca kada je donji dom francuskog parlamenta usvojio zakon, a posmatrači veruju da će sankcije koje je turska vlada najavila, a premijer se za sada od njih uzdržao, zavisiti od kontakata Ankare, Pariza i zajedničkih evropskih saveznika u narednim danima.

Osim u Bani Validu, borbe su vođene u Bengaziju gde je ubijeno troje ljudi i Tripoliju gde se pucnjava čula u više naselja, ali bez proverenih informacija o povodu i rezultatu puškaranja. Lokalne vlasti su za sukobe okrivile "spavače" lojalne bivšem režimu.

U poslednja 24 časa ubijeno je sedam boraca novih libijskih vlasti, dok je ranjeno najmanje 40.

Još uvek nije jasno ko, u stvari, kontroliše Bani Valid, nekadašnje uporište snaga lojalnih Moameru el Gadafiju, koje je posle ulaska ustanika u velikoj meri opljačkano i spaljeno, što je izazvalo veliki gnev lokalnog plemena Varfala.

Prošle noći, oko 150 naoružanih pripadnika tog plemena je pod opsadom držalo "garnizon" nove libijske vojske u Bani Validu, koja je uhapsila bivšeg zvaničnika Gadafijevog režima, što je, kako se čini, predstavljalo okidač za novu pobunu.

Napad na jedinicu novih snaga usledio je pošto se, tokom vikenda, u gradu pojavio "pokret otpora", koji je delio letke sa pozivima na "istrebljenje pacova", kako je Gadafijev režim zvao pobunjenike tokom osam meseci duge pobune.

Tokom pucnjave, napadači su podigli zelenu zastavu u severnom delu grada, ali je pucnjava dolaskom jutra utihnula.

Garsona optužuju da je prekoračio svoja ovlašćenja, s obzirom na to da su pomenuti zločini pokriveni amnestijom dogovorenom 1977. godine, dve godine posle Frankove smrti.

Sudija, međutim, tvrdi da je reč o zločinima protiv čovečnosti koji nisu mogli da potpadnu pod amnestiju.

Ispred zgrade Vrhovnog suda jutros se okupilo oko 200 pristalica Garsona koji su uzvikivali "Pravda!" i "Prijatelju Garsone, narod je uz tebe". Oni su se okupili na poziv više organizacija za zaštitu ljudskih prava i udruženja žrtava, koji smatraju da je to suđenje nepravedno.

Na suđenju će govoriti 22 svedoka odbrane koji će svedočiti u ime porodica žrtava od kojih su mnoge sahranjene u masovnim grobnicama širom Španije, navode agencije. Očekuje se da će suđenje trajati najmanje mesec dana. 

Istraga o zločinima Frankovog režima zvanično je pokrenuta 17. oktobra 2008. godine, kada je Garson naredio i ekshumaciju 19 masovnih grobnica. Veruje se da je u jednoj od njih i telo čuvenog pesnika Federika Garsije Lorke, koji je, takođe, bio žrtva španskih fašista.

Njegov postupak je dočekan na nož i istraga je ubrzo suspendovana. Španska desnica ga je optuživala da otvara stare rane, dok njegove pristalice tvrde da su ti zločini suviše strašni da bi bili ignorisani.

Optužnica podignuta protiv Garsona pred Vrhovnim sudom Španije u aprilu 2010. godine, na zahtev desničarskih organizacija "Čiste ruke" i "Sloboda i identitet", izazvala je burno negodovanje javnosti. Na ulice Madrida i svih većih španskih gradova izašlo je više desetina hiljada ljudi koji su žestoko protestovali.

Ukoliko bude osuđen, jedan od omiljenih krstaša evropskog, pa i svetskog pravosuđa, neće otići u zatvor, ali mu može biti zabranjeno da se bavi svojom profesijom 20 godina.

Suđenje kontroverznom sudiji pratiće i dve organizacije za zaštitu ljudskih prava, "Amnesti internešenel" i "Hjuman rajts voč", kao i Međunarodna komisija pravnika.

"Pristupamo suđenju nepristrasno. Međutim, nepristrasnost ne znači neutralnost, mi nismo neutralni. Reč je o fundamentalnim vrednostima koje moramo i nadalje braniti", rekao je predsednik Međunarodne komisije pravnika Pedro Niken na konferenciji za novinare.

Pravni savetnik "Amnesti internešenela" Hugo Relva objašnjava da su organizacije za zaštitu ljudskih prava, koje normalno ne komentarišu sudske postupke u toku, ovoga puta napravile izuzetak.

"Pokrenuti krivični postupak protiv nekog zato što je istraživao kršenja ljudskih prava koja su se dogodila u prošlosti u ovoj zemlji, za "Amnesti" je skandalozno i neprihvatljivo", dodao je Relva.

Garson je postao međunarodno poznat 1998. kada je naredio izručenje bivšeg čileanskog diktatora Avgusta Pinočea iz Velike Britanije, podseća AFP, tako da njegove pristalice kažu da je paradoksalno što će Garsonu sada biti suđeno, jer u svojoj sopstvenoj zemlji istražuje zločine diktature.

"Da li Frankove žrtve imaju manja prava od Pinočeovih žrtava?", zapitao se Rid Brodi, advokat organizacije "Hjuman rajts voč".

Obraćanje dobitnika Bukerove nagrade na najvećoj smotri knjige u Aziji otkazano je pod pritiskom muslimanskih grupa koje su tražile od policije da video-link zabrani, prenosi AFP.

"Vlasnici festivala obavestili su policiju da ne mogu da dozvole organizatorima da održe video-link u sadašnjoj situaciji", izjavio je novinarima zvaničnik policije u Džajpuru.

Direktor festivala je nekoliko sati pre najavljenog obraćanja Salmana Ruždija dobio pretnje smrću. Zbog istih pretnji, Ruždi je pre nekoliko dana bio primoran da otkaže najavljenu posetu festivalu.

Poziv koji je Festival književnosti u Džajpuru uputio Ruždiju, čiji je Roman Satanski stihovi iz 1988. zabranjen u Indiji, izazvao je proteste pojedinih muslimanskih grupa koji ovo delo smatraju uvredljivim za islam.

Petodnevni festival, koji se završava danas, privukao je više od 70.000 posetilaca. Među govornicima na ovoj velikoj smotri bili su pisci Ričard Dokins, Tom Stopard i Majkl Ondatje, kao i američka televizijska zvezda Opra Vinfri.

Istraga o napadu na aerodrom "Domodedovo" okončana je i odnosi se na četiri člana jedne grupe za organizovani kriminal, a među njima su braća Jandijev, Ahmed Jevlojev i Bakir Hamhojev, navodi se u saopštenju ruskog istražnog komiteta.

"Protiv njih će uskoro biti podignuta optužnica", dodaje se u saopštenju. Ne navode se, međutim, tačke optužnice.

U samoubilačkom napadu koji se dogodio tačno pre godinu dana, 24. januara 2011. godine, u čekaonici aerodroma za dolaske, poginulo je 37 osoba, dok su 173 povređene. Odgovornost za atentat tada je preuzeo šef pobunjeničke islamističke organizacije "Emirati sa Kavkaza" Doku Umarov iz Čečenije.

Napad je izveo član te organizacije Magomed Jevlojev (21), koji je aktivirao eksplozivnu ručno izrađenu napravu snage dva do tri kilograma eksploziva TNT, koju je nosio oko pojasa, navodi se u saopštenju istražnog komiteta.

Prema pisanju ruskih medija, Jevlojev je poreklom iz sela Ali Jurt u Ingušetiji, maloj i nestabilnoj republici na ruskom Kavkazu koja se graniči sa Čečenijom. Za jednog od uhapšenih, Ahmeda Jevlojeva, mediji tvrde da je rođeni brat atentatora.

Ukupno, 28 članova "Emirata sa Kavkaza" učestvovalo je u organizovanju napada na aerodrom "Domodedovo", navode ruski istražni organi.

Dodaje se da su četvorica uhapšena, dok je njih 17 poginulo u operaciji snaga bezbednosti u Ingušetiji prošlog marta.

Ruske vlasti su za šefom organizacije "Emirati sa Kavkaza" Dokuom Umarovom raspisale poternicu.

Kada je u ponedeljak prošao kroz kontrolni prolaz, skener je pokazao da senator Pol navodno ima neki metalni predmet kod sebe.

On je tada zavrnuo nogavice, da bi pokazao policajcima da ne nosi nikakav opasan predmet i zatražio da još jednom prođe kroz skener, ali mu to nije bilo dozvoljeno.

Aerodromsko obezbeđenje je zahtevalo da ručno pregleda sina predsedničkog kandidata, što je on odbio, nakon čega je odveden u susednu prostoriju gde je privremeno zadržan.

Pošto je bio uporan da ne pristane da se izvrši pregled, aerodromsko obezbeđenje je prihvatilo da još jednom prođe kroz skener, koji je tada pokazao da senator ne nosi nikakav metalni predmet sa sobom.

U međuvremenu je avion za Vašington odleteo, i Pol nije uspeo da stigne na jučerašnje zasedanje Senata. Američki Ustav zabranjuje pritvaranje senatora i kongresmena koji su na putu za zasedanje Kongresa, sem u slučajevima krivičnih dela izdaje nacionalnih interesa.

Portparol Bele kuće Džej Karni rekao je da senator Pol nije bio pritvoren na aerodromu, već da je samo izveden iz dela aerodroma za odlaske. "Smatram da je apsolutno neophodno da se sprovodu akcije koje poboljšavaju sigurnost u vazdušnom saobraćaju", dodao je Karni.

Međutim, senator Pol kaže da smatra da jeste bio pritvoren, jer je uveden u prostoriju gde mu je rečeno da ne može da je napušta. On je ranije već kritikovao rad Uprave za bezbednost saobraćaja, koja pokriva američke aerodrome, tvrdeći da su putnici izloženi nepotrebnom maltretiranju i proveravanju.

Povodom celog slučaja, oglasio se i izborni štab njegovog oca Rona Pola, ocenivši da poslednji slučaj pokazuje da policijska država u SAD raste van svake kontrole.

"U pritvorskom centru broj jedan, 385 pritvorenika je sebi zašilo usta. U zatvorskoj jedinici broj osam, to je učinio 61 zatvorenik", rekao je Šejšenbek Bajzakov.

On je rekao da zatvorenici traže pravo da se slobodno kreću u zatvorskim zgradama i time "nastave da ismevaju čuvare".

"To se više neće događati! Mogu i čitava usta da sebi ušiju", poručio je Bajzakov na konferenciji za novinare u Biškeku, glavnom gradu te bivše sovjetske republike u centralnoj Aziji.

U zatvorima u Kirgistanu od 2005. česte su pobune, štrajkovi glađu, slučajevi samopovređivanja, kojima zatvorenici najčešće protestuju zbog uslova u kojima izdržavaju kazne.

Vlasti Kirgistana istovremeno, optužuju grupe za organizovani kriminal da stoje iza tih pobuna, kako bi kontrolisale šverc u zatvorima.

"Probudile su me eksplozije i pucnjevi koji su dolazili iz pravca policijske stanice", rekao je on, dodajući da je to prestalo posle nekoliko minuta.

"To je zastrašujuće...veoma je opasno da se izlazi napolje. Pored toga, na snazi je policijski čas", rekao je taj neimenovani izvor.

Policijski čas je uveden posle napada u petak, u kojima je u Kanou poginulo 185 osoba, među njima više od dvadeset policajaca.

Odgovornost za te napade počinjene posle molitvi preuzela je islamistička grupa "Boko haram" (Zabranjeno zapadno obrazovanje), koja napada predstavnike vlasti, hrišćane i sledbenike afričkih kultova koji žive na pretežno muslimanskom severu zemlje.

Predstavnik te grupe je saopštio da je napad u Kanou osveta i upozorenje vlastima koje odbijaju da oslobode ranije uhapšene ekstremiste.

"Boko haram" je formiran 2002. godine i zalaže se za uvođenje šerijatskog zakona u celoj Nigeriji, uključujući i jug zemlje, gde pretežno žive hrišćani i animisti.

Diplomate su navele da mere koje je usvojilo 27 država članica EU u Briselu uključuju embargo koji odmah stupa na snagu i odnosi se na nove ugovore za sirovu naftu i naftne derivate, dok će ranije sklopljeni ugovori važiti do jula ove godine, prenela je agencija AP.

U EU je, takođe, odlučeno da se zamrznu novčana sredstva Iranske centralne banke u inostranstvu i da tim merama treba da se izvrši pritisak na Iran da pristane na pregovore i obeshrabri Teheran u daljem finansiranju nuklearnih aktivnosti.

Sankcije su deo dvostrukog koloseka prema Iranu – jačanje sankcija treba da obeshrabri dalje težnje Irana za proizvodnjom sopstvenog nuklearnog oružja i, u isto vreme, da istakne spremnost međunarodne zajednice za pregovore sa Teheranom, saopštili su u Briselu.

Visoki predstavnik iranskog parlamenta izjavio je da će Islamska Republika zatvoriti ulazna vrata u Persijski zaliv, ukoliko nove sankcije blokiraju izvoz iranske nafte i ponovio pretnje koje su iranski zvaničnici dali pre mesec dana o zatvaranju moreuza Ormuz, javila je iranska agencija Fars.

"Ako se dogodi bilo kakav prekid u vezi s prodajom iranske nafte, moreuz Ormuz će definitivno biti zatvoren", izjavio je Muhamed Kosari, zamenik predsednika Odbora iranskog parlamenta za spoljne poslove i nacionalnu bezbednost, prenela je agencija Rojters.

Iran je ranije, u više navrata, upozorio da će blokirati uski i strateški veoma važan moreuz Ormuz kojim ide transport petine svetske sirove nafte, ukoliko sankcije budu uticale na prodaju njihove nafte u svetu.

Na prvu vest o embargu na iransku naftu i pretnju da će zbog toga Iran zatvoriti promet kroz Ormuz, cena nafte na svetskom tržištu skočila je na 110 dolara za barel.

Prethodno, američki nosač aviona "Abraham Linkoln" prokrstario je kroz Ormuski moreuz bez incidenata, iako je Teheran prethodnih dana najavljivao ozbiljne akcije ukoliko se Vašington "drzne" na takav potez. Amerikanci sada u Persijskom zalivu imaju dva nosača.

Prolaz "Abrahama Linkolna" kroz Ormuz protekao je bez problema i prema planu, rekla je predstavnica za medije američke mornarice poručnik Rebeka Rebarič, čime je rešena dilema, ukoliko ju je uopšte i bilo, da li će Iran napasti taj brod.

To je bio prvi prolazak američkog nosača aviona kroz taj tesnac otkako su ponovo izbile varnice na liniji Teheran–Vašington, koje povremeno liče na predigru za rat.

Američka mornarica objavila je da su nosači "Džon Stenis" i "Abraham Linkoln" plovili jedan pored drugog. Na zvaničnoj internet stranici "Linkolna" objavljeno je da je nosač uplovio u zonu odgovornosti Pete flote u četvrtak, a kroz Ormuz prošao u nedelju posle podne.

Prošle nedelje je u Arapsko more i zonu Pete flote uplovio nosač aviona "Karl Vinson" sa svojom borbenom grupom brodova, koji je zamena za "Džon Stenis", tako da će Amerikanci još nekoliko dana u regionu imati tri nosača aviona.

Zvanična misija "Vinsona" podrška je operaciji "Dugotrajna sloboda" u Avganistanu. Nosači ne plove sami, već se oko njih nalazi borbena grupa koju čine krstarice i razarači koji su opremljeni za borbu protiv podmornica, odbranu od protivbrodskih raketa i mogu da ispaljuju krstareće rakete tipa "tomahavk".

Sajt tog ministarstva je ubrzo posle napada ponovo postao dostupan.

Reč je o osveti za zatvaranje veb-sajta za razmenu sadržaja "Megaaploud" zbog malverzacija.

Među piratizovanim sajtovima su i oni koji pripadaju Ef-Bi-Aju, "Juniverzal mjuziku", "Dizniju" i "Soniju", kao i brazilski sajtovi.

Osnivač sajta "Megaaploud" Kim Šmic (nadimak Kim Dotkom), koji je uhapšen na Novom Zelandu na zahtev američkog Ef-Bi-Aja zbog masovne piraterije, negira svaku ilegalnu aktivnost i traži puštanje na slobodu uz kauciju.

U međuvremenu, "Anonimusi" su bili "aktivni" i na istoku Evrope. Poljski lideri sastaju se danas kako bi postigli dogovor u vezi sa internacionalnim sporazumom o autorskim pravima, nakon što su aktivisti napali internet sajtove vlade kako bi bojkotovali potpisivanje tog sporazuma.

"Anonimusi" su priznali odgovornost za napad koji je onemogućio pristup sajtovima vlade, uključujući sajt premijera i parlamenta. Grupa hakera protivi se planovima Varšave da potpiše Multilateralni sporazum za borbu protiv piraterije (ACTA).

Kako je preneo AP, poruka ostavljena na društvenoj mreži Tviter poručuje vladi Poljske da će smetnje vladinih zvaničnih internet sajtova biti nastavljene do 26. januara, uz upozorenje: "Ne potpisujte ACTA!"

Poruka je objavljena sa naloga koji je potpisan kao "Anonimni Viki", a sa istog naloga u nedelju je najavljen napad na sajtove.

ACTA je dugoročni dogovor kojim treba da doprinese usklađivanju očuvanja intelektualne svojine u različitim zemljama. Pokriva širok opus piraterije, od falsifikovanja farmaceutskih proizvoda do lažnih "prada" torbi.

Prvobitno je bilo planirano da Poljska potpiše dokument u utorak, ali da li će se to desiti za sada nije sigurno.

Ministar administracije i digitalizacije Mihal Boni rekao je da se premijer Donald Tusk i ostali članovi vlade sastaju da odluče šta će učiniti.

"Sirija odbacuje odluke Arapske lige i smatra da one krše nacionalni suverenitet i predstavljaju flagrantno mešanje u unutrašnje stvari zemlje", prenosi državna televizija.

Šefovi diplomatija zemalja članica Arapske lige usvojili su sinoć novu inicijativu za rešenje krize u Siriji koja predviđa da predsednik Bašar al Asada vlast prepusti potpredsedniku, kao i da se formira "vlada nacionalnog jedinstva" čiji bi sastav bio odobren u Ujedinjenim nacijama.

Međutim, vlasti u Damasku smatraju da ta inicijativa "grubo krši" osnivačku povelju Arapske lige.

"Ministarski savet Arapske lige trebalo je da preuzme odgovornost i da prekine s finansiranjem i naoružavanjem terorista", navodi državna televizija pozivajući se na izjavu neimenovanog sirijskog zvaničnika.

Taj zvaničnik je dodao da odluke Arapske lige neće sprečiti Siriju da "nastavi s politikom reformi i obezbedi sigurnost i stabilnost svom narodu koji je tokom krize dokazao svoju privrženost nacionalnom jedinstvu i vernost predsedniku Asadu".

Ministar spoljnih poslova Katara Šeik Hamad bin Jasim smatra da je potrebno formirati jedinstvenu vladu sa opozicijom koja će pružiti svim partijama ravnopravan tretman u tranzicionom periodu u parlamentrarnim i predsedničkim izborima.

"Ti izbori bi trebalo da budu održani pod nadzorom Arapske lige i međunarodne zajednice", objašnjava Šeik Hamad bin Jasim.

Šef diplomatije Saudijske Arabije Saud el Faisal rekao je da ta zemlja povlači svoje osoblje iz posmatračke misije u Siriji, jer ta misija do sada nije učinila ništa da se zaustavi ubijanje demonstranata.

Ipak, očekuje se da će šef posmatrača, general Mohamed el Dabi, zatražiti produženje i proširenje misije.

Mnogi smatraju da bi slabljenjem Asada, Sirija sa svojom mešavinom religija i etničkih grupa mogla biti gurnuta u sukob koji bi destabilizovao ceo region, a drugi strahuju od sopstvenog naroda u slučaju da i Asad bude zbačen.

Za zakon je glasalo 127 senatora, a protiv je bilo 86, javile su agencije.

Tim propisom je predviđena kazna do godinu dana zatvora i 45.000 evra za bilo koga u Francuskoj koji poriče da je 1915. godine izvršen genocid nad Jermenima na prostorima današnje Turske.

U Ankari to uporno osparavaju dok Jermeni tvrde da je tada smišljeno ubijeno 1,5 miliona pripadnika tog naroda.

Pošto je isti tekst zakona već usvojio donji dom parlamenta, prošlog meseca, ostalo je još da ga potpiše predsednik Nikola Sarkozi da bi stupio na snagu.

Turska je povodom nacrta zakona o negiranju genocida nad Jermenima, već obustavila vojne i političke kontakte sa Francuskom, a najavila je i "stalne sankcije" protiv Francuske ukoliko se do kraja izglasa zakon.

Nacrt zakona je, posle usvajanja u donjem domu parlamenta, odmah izazvao proteste Turaka u Francuskoj i diplomatsko zahlađenje na relaciji Pariz-Ankara.

Jermenija zadovoljna, Turska razočarana

Jermenija je pozdravila kao "istorijski potez" usvajanje zakona koji potvrđuje genocid nad Jermenima u vreme raspada osmanlijskog carstva.

Ministar spoljnih poslova Jermenije Edvard Nalbandijan naveo je u saopštenju da će današnji dan biti zapisan zlatnim slovima u istoriji prijateljskih odnosa između jermenskog i francuskog naroda, ali i "analima istorije zaštite ljudskih prava širom sveta".

Turska je odluku Senata u Parizu ocenilo kao nepravednu. Ministar pravde Turske Sadula Ergin je u izjavi za lokalnu televiziju, u prvim reagovanjima, rekao da je odluka senata "velika nepravda i pokazuje potpuni nedostatak poštovanja Turske".