Sa takvim planom se na veliku žalost Dohe, nisu složili Peking i Moskva pa je silna energija uložena u pripreme rezolucije protiv Bašara al Asada mesto ustupila jednako žestokim napadima na Rusiju, pošto su arapski i francuski mediji optužili Čurkina da je, tokom rasprave, pretio uništenjem Katara.

"Upozoravam vas da se ne usudite da uložite veto", rekao je, navodno, neimenovani arapski diplomata Čurkinu tokom rasprave, na šta mu je Rus odgovorio: "Ukoliko nastavote da mi se obraćate tim tonom, sutra neće postojati ništa što sada zovete Katar".

"To je laž", rekao je Čurkin na konferenciji za novinare u Njujorku, navodeći da je rezoluciju o Siriji, suštinski, uništila žurba, jer bi posle još nekoliko dana pregovora "verovatno" bila usvojena.

Umesto te rezolucije, navode izvori na Ist Riveru, predstavnici arapske lige će, najverovatnije pokušati da "proguraju" novu, u kojoj bi nebo iznad Sirije bilo proglašeno zonom zabranjenih letova, što neodoljivo podseća na eskalaciju sukoba u Libiji, na šta će Rusija i Kina teško pristati.

16.15 - Francuska i Italija povlače svoje ambasadore iz Sirije.

16.00 - Arapske zalivske monarhije proteraće sirijske ambasadore iz svojih zemalja i povući će svoje iz Damaska, zbog "kolektivnog masakra" koji, kako navode, sprovodi sirijski režim.

15.09 - Izraelski vojni zvaničnici zabrinuti zbog mogućnosti da bi libanski Hezbolah mogao da pribavi oružje iz Sirije.

Sirijska vojska obnovila je bombardovanje Homsa, tek par sati nakon dolaska ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova u posetu. Najmanje 19 ljudi je poginulo, a 40 je povređeno u najnovijem artiljerijskom napadu na treći po veličini grad u Siriji.

"Bombardovanje je koncentrisano na naselje Baba Amro. Ima dosta mrtvih. U naselju nema struje i svi vidovi komunikacije su prekinuti", naveo je jedan od opozicionih aktivista Muhamed al Hasan.

Prema najnovijim izveptajima počeli su okršaji između dezertera, stacioniranih u Homsu i vojske, koja pokušava da se probije u naselja pod kontrolom pobunjenika.

Sirijska vojska i dalje tvrdi da su za sukobe odgovorni teroristi u Homsu, koji žele da podele i sabotiraju državu. Državna televizija navodi da je šest pripadnika snaga bezbednosti ubijeno, dok se bilans mrtvih kod terorista broji u desetinama.

U međuvremenu Sergej Lavrov razgovarao je sa sirijskim predsednikom Bašarom el Asadom.

Lavrov je, posle sastanka, rekao da je sirijski predsednik spreman na dijalog sa svim političkim snagama u zemlji, dok će Moskva raditi sa sirijskom opozicijom na smirivanju situacije i okončanju nasilja.

"Jasno je da napori da se okonča nasilje treba da budu praćeni sprovođenjem razgovora između svih političkih snaga. Danas smo dobili potvrdu predsednika Sirije o spremnosti da doprinese tome. Konkretno, Komisija za nacionalni dijalog ima sva ovlašćenja da to sprovede", rekao je Lavrov, a prenosi Itar tass.

Lavrov je najavio da će Rusija razgovarati sa različitim grupama sirijske opozicije i pozvao i druge sile da se uključe u razgovore sa njima.

"Nastavićemo da radimo sa različitim opozicionim grupama. Ali sa njima treba da rade i oni koji na njih imaju veći uticaj nego što ima Rusija. Polazimo od jednostavnih i jasnih ciljeva. Da se spreči ubijanje civila. Regionu je potreban mir. Siriji treba mir", istakao je Lavrov.

Najnoviji napad vojske u Homsu dolazi nakon jučerašnjeg žestokog bombardovanja grada, u kom je, prema navodima organizacija za ljudska prava, poginulo 95 ljudi, dok je u petak ubijeno više od 200 osoba.

Šef ruske diplomatije je ocenio da je današnji sastanak u Damasku bio veoma koristan i da ga je Asad uverio da je "u potpunosti posvećen prekidu nasilja odakle god ono dolazilo", kao i da je Sirija zainteresovana za produžetak rada posmatrača Arapske lige.

"Sirija želi da bude prijatelj koji je u stanju da pomogne. Pozicija Rusije odigrala je odlučujuću ulogu u zaštiti interesa naše zemlje", napomenuo je Asad.

Kako je ranije najavio, Lavrov je Asadu preneo poruku ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva, ali nije želeo da otkrije sadržaj te poruke, rekavši samo da će je uručiti primaocu, preneli su ruski mediji.

Lavrova je, kako prenosi AP, u Damasku dočekalo hiljade Sirijaca mašući ruskim zastavama i noseći transparentne na kojima je pisalo: "Hvala Rusiji i Kini" i fotografije Asada i ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva.

Zajedno sa šefom ruske diplomatije u Damask je stigao i šef spoljne obaveštajne službe Mihail Fradkov. U međuvremenu, Zapad nastavlja da povlači svoje ambasadore, pa su posle Velike Britanije i SAD, to učinile i Francuska i Italija.

"Zbog pogoršanog nasilja koje izvodi režim u Damasku protiv svog stanovništva, francuski zvaničnici su odlučili da pozovu na konsultacije svog ambasadora iz Damska", izjavio je portparol francuskog ministarstva spoljnih poslova u Parizu, prenosi AFP.

Italija je takođe odlučila da opozove ambasadora iz Damaska na konsultacije, ali će ambasada te zemlje ostati otvorena.

Asad ne odustaje 

Sirijske vlasti ponovo su najavile da će nastaviti "operacije" protiv "naoružanih grupa" u uporištu pobunjenika, Homsu, sve do "ponovnog uspostavljanja reda" u tom gradu.

"Ministarstvo unutrašnjih poslova odlučno će nastaviti operacije protiv terorističkih grupa sve do uspostavljanja bezbednosti i reda u svim kvartovima Homsa i okoline i sve dok ne pobedimo i poslednju osobu koja ugrožava i teroriše građane", navodi se u saopštenju
ministarstva.

U saopštenju se tvrdi da su te "terorističke grupe počinile poslednjih sedmica užasna ubistva u kojima je stradalo na stotine nedužnih ljudi".

Opozicioni sirijski Nacionalni savet i Slobodna sirijska vojska pozvali su sirijske i arapske poslovne ljude da pruže finansijsku pomoć operacijama koje vode protivnici režima Bašara el Asada.

Od početka pobune protiv sirijskog režima pre 11 meseci ubijeno je, prema podacima opozicije, više od 6.000 ljudi.

"Kapetanu kukavici", kako je Sketino nazvan nakon brodoloma, preti osam godina zatvorske kazne za svakog od 300 putnika i članova posade koje je ostavio na brodu kada se evakuisao.

Prema izveštajima, on je ušao u jedan od čamaca za spasavanje i sa obale posmatrao evakuaciju putnika.

Brojku od 2.500 godina izračunali su italijanski mediji sabravši kazne za sva dela za koja se Sketino tereti.

Pošto je 17 ljudi poginulo u nesreći, a 15 još nije pronađeno, strahuje se da je 32 ukupan broj žrtava nesreće koja se dogodila 13. januara kada se kruzer nasukao na stenu u blizini obale ostrva Điljo.

Sud u Firenci produžio je kućni pritvor Sketinu, odbivši zahtev tužilaštva da Sketino bude odveden u zatvor, ali i odbrane koja je tražila da bude pušten da se brani sa slovode.

Juče je sud saslušao zahtev tužioca da se Sketino, koji se nalazi u kućnom pritvoru u svom domu blizu Toskane, vrati u zatvor. Odbrana je, s druge strane, podnela zahtev da kapetan bude oslobođen iz kućnog pritvora i da mu se dozvoli kaucija.

NRK, na osnovu policijske dokumentacije u koju je imao uvid, navodi da policija istražuje moguće kontakte koje su Brejvik i Ulemek mogli da imaju početkom 2002. godine u Liberiji.

Brejvik je rekao policiji da je njegova organizacija "Vitezovi templari" formirana 2002. godine kao "rezultat NATO bombardovanja hrišćana u Srbiji". Brejvik je dodao i da je razlog što je putovao u Liberiju 2002. godine bio da se sretne sa ratnim herojima iz Srbije, prenosi norveška državna televizija.

Terorista koji je 22. jula prošle godine u bombaškom napadu u centru Osla, a zatim na ostrvu Utoji, ubio 77 ljudi nije želeo da kaže koga je sreo u Liberiji, ali, prema navodima NRK, policija veruje da bi ta osoba mogla biti Milorad Ulemek Legija.

List Dagbladet navodi da je 27. septembra 2011. godine policija Osla uputila zahtev policiji Srbije u kome se traže informacije o Ulemeku. U sažetom manifestu "2083: Evropska deklaracija o nezavisnosti", Brejvik pozitivno govori o Ulemeku.

Prema navodima Dagbladeta, Brejvik je norveškoj policiji objasnio da, na mnoge načine, većina simbola organizacije "Vitezova templara" potiče iz Srbije.

NRK navodi da je Brejvik, optužen za terorizam, verovatno bio inspirisan nekolicinom "hrišćanskih terorista i ubica".

Među njima je bio i komandant "crvenih beretki" Legija, kako navodi norveška policija, koja zbog toga sada istražuje podatke o Ulemeku, osuđenom u Srbiji za ubistvo premijera Zorana Đinđića, i proverava da li može da ga poveže s Brejvikom.

Policija ispituje i zašto je Brejvik 2002. godine putovao u Liberiju. Brejvik tvrdi da je tamo sreo jednog Srbina, ratnog heroja, a NRK navodi da je Brejvik mogao sresti Ulemeka, tokom "lova na dijamante u Africi".

"Srpski ratni heroj koji je u borbama ubio brojne muslimane pokušavao je da zaradi novac na krvavim dijamantima u ratom rastrzanoj zemlji zapadne Afrike", navodno je rekao Brejvik.

Tokom policijskog ispitivanja, on je odbio da govori o detaljima svojih navodnih kontakata. NRK prenosi da je samo rekao: "Sada ste očigledno svi zatečeni tadašnjim ratnim zločinima, ali oni su heroji, zar nije tačno".

Na statusnom saslušanju sud u Oslu je odlučio da optuženi Brejvik ostane u pritvorskoj jedinici u zatvoru Ila, kraj Osla, do početka glavnog procesa 16. aprila.

Međutim, hladni talas iz Evrope stigao je čak do Libije. Grad Garijan, 70 kilometara od Tripolija, potpuno je prekriven snegom, što ne pamte ni najstariji građani.

Saobraćaj u gradu je usporen, a najteže su pogođeni ulični prodavci i vojnici novih libijskih vlasti koji na ulicama obezbeđuju mir.

Sneg je pao i u Alžiru, a od hladnoće život je izgubilo 25 ljudi.

Istovremeno, Italija je počela da primenjuje hitne mere kako bi se obezbedilo grejanje stambenih objekata u toj zemlji zbog smanjenog snabdevanja ruskim gasom.

Nekim italijanskim termoelektranama naloženo je da troše naftu umesto metana, a najavljeno je i smanjeno snabdevanje gasom nekih industrijskih postrojenja.

Budući da su i temperature u Rusiji trenutno veoma niske, ruski gasni gigant "Gasprom" smanjio je isporuke tog energenta Evropi.

Zvanični Rim je u poslednjih nekoliko dana već povećao uvoz gasa iz Alžira i severne Evrope.

Kritičari komentare Geana u najboljem slučaju smatraju pogrešno protumačenim i ciničnim, a u najgorem – ksenofobičnim, ocenjuje agencija AP.

Gean je, međutim, u intervjuu za Figaro odbio da povuče svoje reči, potvrdivši da ih je izgovorio u subotu na sastanku desničarskog podmlatka u francuskom parlamentu i nazivajući svoje gledište "razumnim".

"Očigledno je primetiti da nemaju sve civilizacije istu vrednost kada je reč o humanističkim vrlinama poput naših", rekao je Gean u intervjuu za Figaro. Gean je u intervjuu za francuski dnevnik insistirao da nije istupio iz svog domena kada je razmatrao strane civilizacije.

"Ko može da dovede u pitanje da postoje razlike u vrednosti između civilizacija koje favorizuju demokratiju, štite individualne slobode, promovišu prava žena i civilizacija koje prihvataju tiraniju, ne pridaju značaj slobodama i ne poštuju jednaka prava između muškaraca i žena", citira Figaro Geanove reči od subote.

Rivalski socijalisti otpužuju Geana, koji je iz redova konzervativne Unije za narodni pokret (UMP) francuskog predsednika Nikole Sarkozija, da su na njegovoj meti muslimani i islam i da da svojim izjavama želi da privuče birače krajnje desnice da glasaju na predstojećim predsedničkim izborima u aprilu i maju za kandidata UMP.

Šef kampanje kandidata Socijalističke partije Fransoa Olanda za predsednika Pjer Moskovici nazvao je Geanove komentare "unapred smišljenim, namernim i samosvesnim gestom" kojim ima nameru da izgradi "mostove između desnice i ekstremne desnice".

I drugi socijalistički političari opisali su Geanove komentare kao lov na birače iz ultradesničarskog Nacionalnog fronta da se upecaju u konzervativni Sarkozijev UMP.

Glavna tema Nacionalnog fronta u predizbornoj kampanji upravo je previše islama u Francuskoj. Oni tvrde da pet miliona francuskih muslimana "nagriza" francusku civilizaciju.

Sarkozi još nije objavio da li će se kandidovati za predsedničke izbore, ali se očekuje da to učini početkom marta. U današnjem intervjuu za televiziju Frans 2 Sarkozi je gnev javnosti zbog Geanovih komentara nazvao "smešnim".

"Ministar unutrašnjih poslova je rekao da civilizacija koja ne pridaje isti značaj pravima muškaraca i žena nema istu vrednost (kao ona koja pridaje). Ne želim da kažem ništa protiv toga", rekao je Sarkozi.

Kandidatkinja Nacionalnog fronta Marin le Pen nije se oglasila o tom pitanju. Gean je prošlog marta izazvao slične kontroverze kada je govoreći o imigraciji rekao da "Francuzi ponekad imaju osećaj kao da više nisu u sopstvenoj kući". Le Penova je nedugo posle toga reagovala, rekavši da bi Gean trebalo da dobije "počasnu člansku kartu u Nacionalnom frontu".

Abas i Mešal potpisali su sporazum u prisustvu katarskog emira šeika Hamada ben Halifa al Tanija.

"Deklaracija iz Dohe", kako je sporazum nazvan, predviđa "formiranje vlade nacionalnog pomirenja koju će voditi predsednik Mahmud Abas, a formiraće je nezavisne tehnokrate kako bi bilo olakšano održavanje predsedničkih i parlamentarnih izbora i počela obnova pojasa Gaze".

Sastav vlade biće saopšten 18. februara u Kairu na sastanku uprave Palestinskog oslobodilačkog pokreta na kojem će učestvovati sve palestinske frakcije, uključujući Hamas i Islamski džihad, rekao je predstavnik Fataha Azam al-Ahmad.

U deklaraciji se ne precizira datum održavanja izbora, prvobitno predviđenih za maj na osnovu sporazuma o pomirenju koji su u aprilu 2011. godine zaključili Abasov Fatah i Hamas.

Poslednji izbori bili su u januaru 2006. kada je pobedio Hamas, nakon čega je u junu 2007. godine preuzeo kontrolu u pojasu Gaze zbog čega je Izrael uveo blokadu tog područja.

Dve strane su se takođe dogovorile da "nastave proces obnove PLO-a kako bi u tu organizaciju bili uključeni i Hamas i Islamski džihad.

"Krajnje smo ozbiljni. Sporazum će omogućiti Palestincima da sve svoje snage usmere na suočavanje s neprijateljem", rekao je Mešal.

Netanijahu: Abas odustaje od mira 

Izraelski premijer Benjamin Netanijahu oštro je reagovao na potpisivanje sporazuma istakavši da je tim činom palestinski predsednik Mahmud Abas odustao od "puta mira" sa Izraelom.

"Ako Abu Mazen (Mahmud Abas) primeni ono što je potpisano u Dohi on bira da odustane od puta mira za Hamas", rekao je Netanijahu.

"Ili će biti mir sa Hamasom ili mir sa Izraelom, ne možete imati oba. Hamas nije prihvatio minimalne zahteve međunarodne zajednice i ne samo da ne priznaje Izrael i potpisane sporazume, nego ne odustaje od terorizma", rekao je Netanijahu.

Međunarodna zajednica bojkotuje Hamas, a da bi obnovila dijalog sa tim pokretom traži da on prizna Izrael i potpisane sporazume i da odustane od svakog oblika nasilja.

Izraelsko-palestinski mirovni pregovori prekinuti su od septembra 2010. godine. Serija od pet susreta u Jordanu održanih s ciljem da se ispita mogućnost obnove pregovora završeni su 25. januara bez opipljivih rezultata.

„Oni koji pobesne retko kada su u pravu", rekao je Lavrov u Moskvi, a prenosi Raša tudej.

Prema njegovim rečima, suština takvih „histeričnih izjava" jeste da se sakrije ono što se zaista događa u Siriji. Lavrov je rekao da postoji više izazivača nasilja u Siriji i da je Rusija zbog toga podržala mirovnu inicijativu Arapske lige od prošlog novembra. Arapska liga tada je pozvala na prekid nasilja – „bez obzira na to odakle dolazi".

Šef ruske diplomatije istakao je da Rezolucija ne bi trebalo samo da bude deklarativna, već i da sadrži precizne korake kako da se uspešno primeni u praksi.

„Detaljna uputstva za okončanje nasilja pisana su samo za jednu stranu u sukobu – sirijsku vladu. Rusija je predložila mnoštvo amandmana u kojima se navodi šta bi i opozicija trebalo da uradi da bi nasilje prestalo", naveo je Lavrov.

Među takvim amandmanima bio je i predlog da sirijske vlasti povuku vojsku i bezbednosne snage iz gradova. Istovremeno, naoružane opozicione grupe morale bi da napuste te iste gradove i prestanu da pokušavaju da osvoje pojedine četvrti.

Pored toga, Rusija je predložila da se politički deo opozicije odvoji od ekstremista i da međunarodna zajednica ubedi naoružane grupe da okončaju nasilje.

Lavrov je rekao da je Moskva bila iznenađena time što je Savet bezbednosti odbacio „sasvim logične" amandmane. Rusija je, kako navodi njen ministar inostranih poslova, zamolila svoje partnere u UN da sačekaju 7. februar, dok on i šef obaveštajne službe za inostranstvo Mihail Fradkov posete Damask. Uzalud.

„Odbijanje da se sačeka je očigledan znak nepoštovanja", istakao je Lavrov.

Šef ruske diplomatije danas je ocenio da „spoljni igrači" pokušavaju da svrgnu sirijski režim, što dovodi do sve većeg broja poginulih u sukobu. I ne samo to. On navodi da ekstremistima u sirijskoj opoziciji „neko sa strane" dostavlja oružje i sugeriše da ne prihvati nikakve kompromise sa režimom.

15.13 - U znak protesta Sjedinjene američke države zatvorile ambasadu u Damasku. Osoblje ambasade napustilo zemlju.

Najmanje 50 ljudi ubijeno je jutros kada su sirijske snage granatirale Homs, saopštila je predstavnica Sirijskog nacionalnog saveta Katrin el Tali.

"Broj žrtava koji smo dobili od raznih aktivista u Homsu otkad je jutros počelo bombardovanje dostigao je 50, uglavnom civila", izjavila je predstavnica Sirijskog nacionalnog saveta.

U međuvremenu, odjeknula je i eksplozija na naftovodu koji snabdeva glavnu rafineriju u Homsu, naveli su očevici. Eksplozija se dogodila u delu grada koji je pod kontrolom pobunjenika i koji je pod snažnom artiljerijskom vatrom vladinih snaga.

"Režim sirijskog predsednika Bašara el Asada ponaša se kao da je imun na međunarodnu intervenciju i kao da ima odrešene ruke da koristi nasilje protiv sopstvenog naroda", rekla je Katrin el Tali Rojtersu.

Artiljerijski napad počeo je rano jutros oko dva časa posle ponoći po lokalnom vremenu, a bombe su pogodile nekoliko četvrti u centru grada.

"Najmanje 12 civila je poginulo i na desetine je ranjeno u bombardovanju kvartova Halidija, Baba Amro, Bajada i Bab Dreib", navela je sirijska Organizacija za zaštitu ljudskih prava iz svoje kancelarije u Bejrutu.

Te podatke, međutim, nije moguće proveriti iz nezavisnih izvora zbog oštrih restrikcija koje su stranim izveštačima nametnute u Siriji.

Husein Nader, stanovnik Homsa, rekao je Rojtersu da je u napadu ranjeno više od 150 ljudi.

Prema njegovim rečima, snage predsednika Bašara el Asada pokušavaju da primoraju na povlačenje pobunjenike koji su dezertirali iz vladinih snaga i već mesecima kontrolišu delove Homsa.

Homs je bombardovan samo dan pošto su Rusija i Kina u Savetu bezbednosti UN uložile veto na usvajanje rezolucije kojom se sirijski predsednik Bašar el Asad poziva da podnese ostavku.

Prema tvrdnjama aktivista za zaštitu ljudskih prava, u Homsu je tokom vikenda ubijeno više od 260 ljudi. 

Centralni i istočni deo evropskog kontinenta najteže je pogođen hladnoćom, a zima je proteklih dana odnela 330 života.

Nemačka je okovana snegom, izmereno je rekordenih minus 36 stepeni Celzijusa. Rečni i drumski saobraćaj je obustavljen a meteorolozi najavljuju još niže temperature.

U proteklih devet dana u Ukrajini je od hladnoće stradala 131 osoba, a podignuto je oko 3.000 prihvatilišta za beskućnike.

U Poljskoj 62 osobe su izgubile život od posledica smrzavanja, službe za vanredne situacije danonoćno rade.

Zbog ekstremno niskih temperatura, Španija je pod snežnom blokadom.

Problema u drumskom saobraćaju ima u mnogim državama. Auto-moto savezi evropskih zemalja prijavili su kilometrima duge saobraćajne kolone širom Belgije i Holandije, pošto je u tim zemljama prošlog vikenda pao prvi sneg.

Ipak, zima je ove godine stanovnicima Amsterdama pružila neobično zadovoljstvo - mogućnost da klizaju uličnim kanalima. U jednom od najprometnijih, Carskom kanalu, već nekoliko dana je zaustavljen vodeni saobraćaj, najveći kanal holandske luke postao je centar gradske zabave.

"Ne prihvatam zatvorsku kaznu. Zahtevam da odmah budem pušten na slobodu", izjavio je Brejvik pred sudom u Oslu, preneo je AFP.

Masakr izvršen 22. jula prošle godine bio je u cilju "odbrane etničkog norveškog stanovništva", rekao je ovaj desničarski ekstremista pred sudom.

Njegov zahtev za hitno oslobađanje bio je ispraćen prezrivim smehom među članovima porodica žrtava i preživelima, koji su bili prisutni u sudnici.

Brejvik je prošlog jula izvršio bombaški napad na zgradu vlade u Oslu, usmrtivši osmoro ljudi, a potom je na ostrvu Utoja pucao i ubio još 69 ljudi, uglavnom članova podmlatka vladajuće Laburističke stranke.

Kao motiv za izvršenje masakra, Brejvik je naveo suprostavljanje multikulturalizmu i "muslimanskoj invaziji" na Evropu, podseća AFP.

Netanijahu je, navodno, takvu instrukciju, datu na jučerašnjem sastanku ministara iz svog konzervativnog Likuda, namenio vojnim zvaničnicima i članovima vlade za koje smatra da govore isuviše slobodno o potencijalnom napadu na Iran.

"Prestanite već jednom da brbljate. To ćaskanje izaziva veliku štetu, stavlja Izrael u prvu liniju fronta i ugrožava sankcije koje su uveli SAD i Evropa protiv Irana", rekao je izraelski premijer.

Izvori na koje se poziva Maariv ističu da bi moglo izgledati kao da Izrael uvlači SAD u rat protiv Irana protiv volje te zemlje i da ugrožava američke nacionalne interese.

Netanijahuova instrukcija usledila je nakon što su izraelski zvaničnici sve otvorenije počeli da govore o Iranu dok se donedavno o toj temi razgovaralo uglavnom iza zatvorenih vrata.

Izraelski vicepremijer i ministar za strateške poslove Moše Jalon izjavio je da su sva iranska nuklearna postrojenja osetljiva na napad. Ministar odbrane Ehud Barak izjavio je da će, "ako sankcije na postignu željeni cilj zaustavljanja vojnog nuklearnog programa, biti potrebe da se razmotri preduzimanje akcije".

Izraelski zvaničnici su, navodi list, time podstakli spekulacije o mogućnosti izraelskog napada.

Američki predsednik Barak Obama rekao je da će SAD učiniti sve da spreči Teheran da dođe u posed nuklearnog oružja, kao i da Izrael još nije doneo odluku o eventualnom napadu na nuklearna postrojenja u Iranu.  

Obama je, u intervjuu En-Bi-Siju, rekao da bi bilo kakva vojna aktivnost u Zalivu bila opasna i da bi uticala na čitav bliskoistočni region, a posebno na povećanje cena nafte.

Zabrinut zbog iranskih nuklearnih aktivnosti, Obama je poručio da bi umesto konfliktima, trebalo pribeći diplomatiji.

"Mislim da Izrael još nije doneo odluku o eventualnom bombardovanju iranskih nuklearnih postrojenja", rekao je Obama.

Obama je rekao i da njegov prioritet i dalje ostaje SAD, ali i bezbednost Izraela.

"Bio sam vrlo jasan: učinićemo sve što je u našoj moći da sprečimo Iran da se domogne nuklearnog oružja i da počne trku u naoružanju u tom eksplozivnom regionu", istakao je Obama.

Istovremeno, iranska Revolucionarna garda izvodi pomorske manevre u blizini strateški važnog Ormuskog moreuza kroz koji prolazi više od trećine naftnih tankera na globalnom nivou i petina ukupne količine nafte proizvedene u svetu.

Manevri će trajati mesec dana, a dolaze u trenutku kada su zapadne zemlje povećale prisutnost u Persijskom zalivu.

Teheran upozorava da će, ukoliko ne bude više mogao da izvozi naftu, blokirati Ormuski moreuz i tako sprečiti transport nafte drugih proizvođača.

SAD je u petak ponovo pokazao želju da diplomatskim putem ubedi Teheran da odustane od svog spornog nuklearnog programa i pozvao Izrael da "pruži još vremena kako bi sankcije dale efekat".

Vašington post je u četvrtak preneo izjavu američkog ministra odbrane Leona Panete, koji je ocenio da postoji "velika verovatnoća" da Izrael na proleće izvrši vojni napad na iranska nuklearna postrojenja.

Uzrok nesreće je, prema prvim informacijama, bila eksplozija kazana, od čije siline su oštećeni i okolni objekti, navela je policija.

Portparol spasilačke službe Karamat Ali izjavio je da je život izgubilo troje ljudi, među kojima jedan 10-godišnji dečak, prenele su agencije.

Predstavnik policije Šoaib Huram Džanbaz rekao je da je povređeno devet ljudi, od kojih pet žena, i dodao da je u ruševinama zarobljeno između 30 i 35 ljudi.

U Lahoreu, drugom po veličini gradu u Pakistanu, 250 kilometara jugoistočno od Islamabada, živi oko osam miliona stanovnika.

"Narod me i dalje veoma podržava. Kad izađem na ulicu, zaustavim saobraćaj. Opasnost sam po javnu bezbednost i ne mogu ni u kupovinu da odem", rekao je Berluskoni za londonski Telegraf.

Berluskoni je naveo da sigurno neće pokušati da četvrti put bude premijer, mada tvrdi da mu je popularnost u zemlji ostala na 36 procenata.

Kada je reč o učešću u politici, Berluskoni je saopštio da bi mogao ponovo da učestvuje na izborima i da se kandiduje za poslanika u parlamentu.

Tri meseca nakon što je zbog seks skandala i ekonomske krize u zemlji bio prinuđen da podnese ostavku, Berluskoni kaže da se još oseća kao mladić, iako ima 75 godina.

Berluskoni je pokazao modricu za koju tvrdi da je dobio kada je igrao hokej na ledu s ruskim premijerom Vladimirom Putinom.

Bivši italijanski premijer tvrdi da ga je od početka političke karijere, od 1994. godine, nepravedno proganjao levičarski pravosudni sistem, koji je svojevremeno optužio da je radikalan kao "talibanski".

"Sada kada se Evropa suočava sa krizom javnog duga, moramo da razmotrimo naše odnose sa njom strateški, kako bismo zaštitili nacionalne interese", rekao je Ven Điabao.

Analitičari ocenjuju da je poruka kineskog premijera upućena, pre svega, skeptičnim Kinezima i da Ven pokušava da im objasni zašto je podrška Evropi u njihovom interesu.

"Evropa je naše najveće izvozno tržište. Iz Evrope, pak, uvozimo tehnologiju. Pomažući da se stabilizuje evropsko tržište pomažemo sebi samima. Svi delovi društva to moraju da razumeju", poručio je kineski premijer u Guangdžuu na jugu zemlje.

Iako mnogi u Evropi kineske devizne rezerve vide kao spas za evropske države opterećene dugovima, Peking okleva da saopšti sa koliko će novca pomoći posrnulu evropsku ekonomiju.

Tokom posete Angele Merkel Kini, Ven je istakao da je za Evropu važno da reši krizu duga i naglasio da Peking namerava da pojača učešće u evropskom fondu za pomoć.

Ven je rekao da Kina pokušava da posredstvom MMF-a učestvuje u rešavanju problema evropskog duga kroz Evropski fond za finansijsku stabilnost uspostavljen za pomoć zemljama u teškoćama i Evropski mehanizam za stabilnost koji će ga naslediti i koji treba da bude osnovan u julu.

Međutim, prilikom posete Angele Merkel Kini, Ven je poručio da njegova zemlja nema ni sposobnosti ni nameru da "kupi Evropu", reagujući tako na zabrinutost Evrope zbog sve većih kineskih ulaganja u privrede evrozone, veoma pogođene dužničkom krizom.

Kako su saoštili zvaničnici, poginule su 43 osobe, a jedno dete je poginulo kada se na njega srušila betonska ograda oko kuće, izjavio je šef Kancelarije za civilnu odbranu Benito Ramos, prenela je agencija AP.

"Za sada ne možemo da procenimo još kolika su oštećenja objekata", naveo je gradski policajac Alfred Visent Silvos i dodao da se ne može pregledati stanje zgrada "jer je to sada opasno".

Sve žrtve su stradale ispod ruševina kuća na ostrvu Negros.

Zemljotres je registrovan na pet kilometara od Tajasana, primorskog grada od oko 32.000 stanovnika okružen planinama u provinciji Negros Orijental na ostrvu Negros na dubini od 20 kilometara, prenose agencije.

Filipinski institut izdao je lokalno upozorenje na cunami nivoa 2 za centralna filipinska ostrva i saopštio da bi potresi mogli da uzrokuju talas od jednog metra duž istočne obale ostrva Negros i zapadno od drugog po veličini filipinskog grada Cebu.

Iranski zvaničnici saopštili su da im je cilj da "demonstriraju nadmoć na moru i bore se protiv iranofobije".

"Ovaj potez treba da pokaže moć Islamske Republike Iran na otvorenom moru", izjavio je iranski pomorski komandant Habibolah Sajari, a prenela poluzvanična iranska novinska agencija Fars.

Sajari je rekao da će misija iranske mornarice trajati 70 do 80 dana, ali nije hteo da precizira kuda će sve brodovi ići.

Iranski razarač ima oko 150 članova posade i u stvari je prepravljena i modifikovana američka korveta (manji brod od razarača) iz šezdesetih godina. U svom naoružanju ima i rakete "nur", za koje se pretpostavlja da imaju domet i do 200 kilometara.

Ratni brodovi iz Irana slobodno plove po morima oko Arabijskog poluostrva na osnovu rezolucije Saveta bezbednosti UN iz 2008. godine o borbi protiv somalijskih pirata. Takvo pravo imaju i brodovi drugih zemalja koje se bore protiv pirata.

Pitanje je, međutim, koliko će Iran biti u stanju da demonstrira nadmoć po arabijskim morima. Loši odnosi sa Saudijskom Arabijom postali su još gori kada je Amerika optužila Iran da stoji iza zavere da se likvidira saudijski ambasador u Vašingtonu.

Uz to, kada je EU zapretio Iranu da će prestati da im uvozi naftu, Saudijska Arabija se ponudila da Uniji nadoknadi sve crno zlato koje im može "zafaliti". Iran je rekao da taj potez "nije baš prijateljski" i pozvao Rijad "da razmisli o tome".

Iran preti odmazdom

U međuvremenu, zamenik komandanta elitne iranske Revolucionarne garde Husein Salami upozorio je danas da će na meti Teherana biti svaka zemlja koja ustupi svoju teritoriju za pripremu napada na Iran.

Iako Salami to nije dalje obrazlagao, ta izjava mogla bi se protumačiti kao upozorenje Irana susedima da ne dopuste da teritorija i vazdušni prostor njihovih zemalja budu iskorišćeni kao baza za eventualni napad.

"Svaki deo teritorije koje neprijatelji iskoriste za operacije protiv Irana biće izložen odmazdi naših oružanih snaga," rekao je Salami tokom vojnih manevara, prenosi Rojters pozivajući se na agenciju Fars.

Revolucionarna garda je u subotu počela dvodnevne kopnene manevre u nastojanju da pokaže vojnu moć Irana u trenutku kada rastu tenzije između Teherana i zapadnih prestonica oko iranskog nuklearnog programa.

SAD i zapadne zemlje otpužuju Iran da radi na proizvodnji atomskog naoružanja, dok Teheran tvrdi da je njegov nuklearni program u miroljubive svrhe, poput proizvodnje struje.

Izraelski ministar odbrane Ehud Barak rekao je u četvrtak, 2. februara, na jednoj konferenciji o bezbednosti da u međunarodnoj zajednici postoji sve veće verovanje da treba razmotriti vojnu akciju protiv iranskog nuklearnog programa.

Zapadni eksperti strahuju da bi izraelski napad na Iran verovatno u sukob uvukao SAD, naneo štetu globalnoj ekonomiji i ojačao islamski ekstremizam.

Klintonova je iskoristila posetu Bugarskoj kako bi promovisala alternative postojećim naftovodnim rutama, kao i razvoj novih energetskih izvora.

Državna sekretarka SAD smatra da to što se istočna Evropa u energetskom smislu oslanja na Rusiju čini "ranjivom" zbog "nezdravog" političkog pritiska iz Moskve.

Klintonova je, posle razgovora sa premijerom Bojkom Borisovom, poručila da postoje brojne američke kompanije spremne da pomognu Bugarskoj, kada je reč o snabdevanju energentima.

Ona je ohrabrila bugarske zvaničnike da podele svoja iskustva u demokratizaciji društva sa arapskim zemljama koje su u narodnim pobunama zbacile autoritarne režime, ali i tražila od Bugarske da unapredi uslove života za manjinske zajednice.

Klintonova je u Bugarsku doputovala posle učešća na međunarodnoj bezbednosnoj konferenciji u Minhenu.

„Prijateljski" protiv Asada

Tokom posete Sofiji, američka državna sekretarka našla je vremena i da pozove "prijatelje demokratske Sirije" da se ujedine u otporu režimu sirijskog predsednika Bašara el Asada.

Klintonova je, dan pošto su Rusija i Kina uložile veto u Savetu bezbednosti UN na rezoluciju kojom se sirijski predsednik poziva da podnese ostavku, rekla da međunarodna zajednica ima dužnost da zaustavi krvoproliće u Siriji i promoviše političku tranziciju koja će dovesti do Asadove smene.

Najavljujući moguće formiranje grupe koja bi koordinirala pomoć sirijskoj opoziciji, Klintonova je navela da "prijatelji Sirije" treba da rade zajedno na promociji tih ciljeva.

Ta grupa mogla bi da bude slična Kontakt grupi za Libiju, koja je nadgledala međunarodnu pomoć protivnicima svrgnutog i ubijenog libijskog lidera Moamera el Gadafija, navodi agencija AP.

Prema podacima UN, od marta, kada je počela pobuna protiv Bašara el Asada i njegove vlade, u Siriji je poginulo više od 5.400 ljudi.

"U poslednjih nekoliko dana podsetili smo se u kakvom susedstvu živimo", rekao je Netanijahu na sednici vlade. "U takvom regionu jedina stvar koja osigurava egzistenciju, bezbednost i prosperitet je sila", naglasio je Benjamin Netanijahu.

Netanijahu je najavio da će Izrael nastaviti da gradi "vojnu, ekonomsku i socijalnu moć", jer je to "jedina garancija za mir i, takođe, jedina odbrana, ako mir propadne".

"Čuli smo izjave vladara Irana o uništenju Izraela, videli smo kako sirijska armija masakrira sopstveni narod, videli smo druge incidente krvoprolića", rekao je izraelski premijer, misleći na govor iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Ali Hamneija u petak i masovna ubistva civila koja je počinila sirijska armija.

U obraćanju preko televizije Hamnei je opisao cionistički režim kao "kancerogeni tumor koji se mora odseći i uz božju volju će se to desiti", prenele su agencije.

"Od sada ćemo podržavati svaku grupu kaja će se boriti protiv cionističkog režima", rekao je iranski lider. Ta izjava data je u trenutku pojačanih spekulacija da Izrael razmatra vazdušne udare na iranska nuklearna postrojenja.

Izrael je, kako se veruje, jedina nuklearna sila na Bliskom istoku, mada to njeni lideri nikada nisu ni potvrdili, ni porekli.

Sirija, koja je sused jevrejske države, u međuvremenu je doživela jedan od najkrvavijih vikenda od početka pobune protiv režima predsednika Bašara Asada i opozicioni aktivisti javljaju da je više od 200 civila poginulo u gradu Homsu.

"U našem regionu razni lideri nemaju moralnih ograničenja, već ubijaju svoje susede ili sopstvene ljude", rekao je Netanijahu.

Demonstranti su na početku kolone nosili transparent s natpisom: "Ne ratu, ne sankcijama, ne intervenciji, ne ubistvima!"

"Potezi iranske vlade ni na koji način ne opravdavaju rat SAD sa Iranom", rekla je na protestu dopisniku agencije Frans pres Debra Svit, direktorka organizacije "Svet ne može da čeka".

Na protestu koji je organizovalo oko 60 organizacija, deljen je i letak na kojem je pisalo da je "na mnogo načina rat SAD protiv Irana već počeo", i navedeni primeri kao što su "oštre ekonomske sankcije" protiv Teherana, "ubistva iranskih nuklearnih stručnjaka u napadima automobilima bombama" i činjenica da se "kod iranske obale nalaze američki nosači aviona".

U Los Anđelesu, aktivisti su bili obučeni u narandžasta zatvorska odela i nosili crne kapuljače, slične kao zatvorenici u Gvantanamu.

Mirovni protesti održani su i u Bostonu, Čikagu, Filadelfiji, San Francisku, Vašingtonu, a u Kanadi u Kalgariju i Vankuveru.

Slični skupovi planirani su i u Velikoj Britaniji, Irskoj i Indiji.

Niniste, bivši ministar finansija star 63 godine bio je favorit prema svim anketama. Osvojio je 62,7 odsto glasova prema 37,1 odsto, koliko je dobio njegov protivnik, saopštilo je ministarstvo pravde posle prebrojanih 95 odsto glasova.

Oko 4,4 miliona glasača bilo je pozvano danas da izađe na drugi krug izbora po izuzetno hladnim temperaturama i izabere novog šefa države koji će zameniti popularnu predsednicu Tarju Halonen. Ona nije više mogla da se kandiduje pošto je ispunila dva šestogodišnja mandata.

Prema oceni analitičara, Niniste je uživao veliko poverenje birača u periodu finansijske krize što je, kako su ankete pokazale, bila glavna briga građana.

On je bio ministar finansija od 1996. do 2003. i bio jedan od tvoraca politike usvajanja evra u Finskoj. Smatra se zaslužnim za izvlačenje zemlje iz duboke recesije tokom 1990-ih.

U prvom krugu osam kandidata je učestvovalo u izborima. Sauli Niniste je osvojio 37 odsto glasova, a Peka Havisto 18,8 odsto i ušli su u drugi krug.

"Moram da iskorisitim ovaj trenutak, jer sećanja blede", rekao je Kastro na promociji knjige koja je trajala više od šest sati. 

Osamdesetpetododišnji Kastro ističe da je dužnost svakog Kubanca da se bori do poslednjeg trenutka, za planetu i čovečanstvo.

Dvotomni Kastrovi memoari zasnivaju se na razgovorima vođe Revolucije i novinarke Katijuške Blanko.

Direktor Udruženja pisaca Kube Migel Barnet ističe da su memoari živopisni kao 3D film.

Kastro je na promciji posebno pohvalio latinoameričke studente, istakavši da su se zauzeli za svoje pravo na besplatno obrazovanje.

Voća revolucije posebno se osvrnuo na delo svog prijatelja, predsednika Venecuele, Uga Čaveza, rekavši da je on uradio više za narod te zemlje nego bilo ko pre.

To je bilo prvo pojavljivanje Kastra u javnosti od Kongresa Komunističke partije aprila 2011. godine.

Kastro je predao dužnost predsednika svom bratu Raulu 2006. godine, retko se pojavljujući u javnosti. Zbog toga, nekoliko puta se spekulisalo o njegovoj smrti.

17.59 - Rusija i Kina stavile veto na Rezoluciju SB UN kojom se sirijski predsednik Bašar al Asad poziva da siđe sa vlasti.

17.15 - Predsednik SAD Barak Obama pozvao sirijskog predsednika Bašara al Asada da napusti vlast, optuživši njegov režim za "ubijanje civila".

17.12 - Spuštena zastava na sirijskoj ambasadi u Tunisu. Ambasador Sirije je persona non grata, rekao predsednik Tunisa.

11.29 - Dva ozbiljna problema sa rezolucijom o Siriji, rekao šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, nekoliko sati pred sastanak sa Hilari Klinton. 

10.13 - Sirijska vlada demantovala je da je vojska juče granatirala centralni deo grada Homsa, navodeći da su krivci za taj napad "naoružani napadači", javljaju sirijski mediji.

03.00 - Savet bezbednosti UN će glasati o novoj rezoluciji o Siriji bez obzira na stav Rusije. Sudbina ovog dokumenta nejasna jer se Moskva, do sada, protivila odrednici da Asad mora da napusti vlast. 

Stanje u Siriji se ne smiruje, a u najnovijim sukobima ubijeno je 12 civila, a 30 ranjeno na sahrani žrtava režima Bašara al Asada u Daraji kod Damaska.

Najnovije žrtve usledile su nakon pokolja 260 civila ubijenih u bombardovanju Homsa, dok zvanični Damask to demantuje i ponavlja da su za ubistva odgovorene "naoružane grupe".

Na snimcima iz Homsa vide se desetine tela žrtava novog pohoda Asadovih snaga, a pobunjenici su zatražili hitnu akciju međunarodne zajednice kako bi se zaustavilo krvoproliće u ovom gradu.

Na sednici Saveta Bezbednost UN Rusija i Kina uložile su veto na rezoluciju zapadnih zemalja i Arapske lige, kojom se predsednik Sirije Bašar al Asad poziva da podnese ostavku.

Ostalih 13 članica Saveta bezbednosti, uključujući SAD, Francusku, Veliku Britaniju, glasali su za rezoluciju čiji je cilj zaustavljanje nasilja u Siriji.

Zastoj u diplomatskim naporima da se sukob u Siriji reši mirnim putem, došao je pošto su svetski lideri i aktivisti sirijske opozicije optužili Asada za ubistvo stotina ljudi u bombardovanju Homsa.

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov i šef obaveštajne službe Mihail Fradkov putuju u utorak u Siriju, gde će se sastati sa predsednikom Asadom, javlja Bi-Bi-Si.

Moskva, koja je saveznik Damaska, saopštila je prošle sedmice da će nastaviti da snabdeva Siriju oružjem.

Aktivisti su ranije izvestili da je u nasilju širom zemlje ubijeno 18 ljudi, uključujući jednu osobu koja je ubijena u zapadnom gradu Hami, tokom gušenja protesta kojim je obeležena godišnjica ozloglašenog masakra iz 1982. godine.

Prema podacima UN, u nasilnom gušenju antirežimskih protesta u ovoj zemlji, ubijeno je više od 5.400 ljudi.

"Zaista verujem da će u doglednoj budućnosti pretnja od kibernetičkih napada biti ista ili veća od pretnje klasičnog terorizma", kaže direktor FBI-ja Robert Miler.

Budući da su svi veliki sistemi u Americi, uključujući kontrole leta, električne mreže, kontrole vozova i tokova novca kompjuterizovani i umreženi, članovi Kongresa ozbiljno su shvatili upozorenje.

Predsednik Komiteta za obaveštajni rad Majk Rodžers ističe da se kompjuterski napad već sprema. "Katastrofa koja će nas pogoditi je neminovna, a časovnik otkucava", kaže Rodžers.

Stručnjaci upozoravaju da Amerikancima, ali i stanovnicima drugih razvijenih zemalja, ne preti samo opasnost da ostanu u mraku, bez gasa, vode ili u nekontrolisanom vozu ili avionu. Na udaru će se naći i poslovanje firmi, a samim tim i radna mesta.

Kibernetički detektiv Kevin Mandia kaže da najveća opasnost preti velikim svetskim kompanijama.

"Da ja imam firmu koja je među 500 najuspešnijih sa Forbsove liste, zabrinuo bih se za bezbednost svojih sistema", upozorava Mandia.

Samo sajt američkog Ministarstva odbrane svakog dana pretrpi oko 500 hakerskih napada iz celog sveta, a padaju i sajtovi ostalih državnih institucija i velikih firmi.

Veruje se da su se i kopije mnogih američkih proizvoda u svetu pojavile pošto su njihove karakteristike i način proizvodnje ukradeni upadom preko Interneta.

Očekuje se da, posle svedočenja prvog čoveka Ef-Bi-Aja, Kongres odobri veća sredstva za službe koje se bave zaštitom informatičkih sistema.

Spolja naizgled nesigurni oftamolog oženjen ženom koja je rođena u Londonu, Asad je obećao narodu da će izvršiti reforme, ali samo po sopstvenim uslovima, pa je stoga odbio zahtev Arapske lige da napusti vlast.

"Ne, ne, ne nikada.", kaže Asadov libanski poznanik. "On neće ni da podnese ostavku ako rat traje 20 godina." Asad je, prema njegovom svedočenju, u potpunosti uključen u "događaje na terenu".

Jedan drugi posetilac predsedničke palate opisuje Asada kao "opuštenog i flegmatičnog". Sirijski predsednik je bio zauzet svjim ajpedom, pitajući o izgledima za izraelski napad na Iran, tvrdi izvor Rojtersa.

Ali za razliku od starijeg Asada, koji je ugušio oružani ustanak u gradu Hami pre 30 godina, Bašar al Asad se suočava sa protivnicima koji su ušančeni širom zemlje i očvrsnuli od napada sirijske vojske.

Poseta grupe stranih novinara istočnim predgrađima Damaska prošle nedelje, pokazala je koliko Asadova vlast oslabila od početka protesta, uprkos pucanja na demonstrante, masovnih hapšenja, mučenja i ubistva pritvorenih i otvorenog rata protiv dezertera, navodi Rojters.

Pre godinu dana, bilo je nezamislivo da Sirijci kritikuju svog lidera u javnosti, ali sada, na samo 15 minuta vožnje od centra Damaska, maskirani pobunjenici postavili su kontrolni punkt, gde zaustavljaju automobile.

Dan nakon posete novinara, Asad je poslao više od 2.000 vojnika u pokušaju da povrate kontrolu od pobunjenika.

"Ne postoji sila na zemlji koja će me naterati da ga prihvatim kao predsednika", priča domaćica u kasnim 40-im u predgrađu Bazreh, na periferiji prestonice. Kao i većina intervjuisanih u Siriji, želela je da ostane anonimna zbog straha od odmazde.

"On nije moj predsednik i nikada nije bio", kaže ta stanovnica Damaska, naglasivši da to nije smela da kaže pre.

Asad vlada zemljom pomoću mreže od najmanje 13 zvaničnih bezbednosnih tela, navodi Rojters.

Većina Sirijca slučajeve desetina hiljada ljudi, koje su zatvorile moćne obaveštajne službe, poredi sa horor pričama. Sećanja na njihove patnje opstaju, ovekovečene tokom godina represije u populaciji koja broji 23 miliona.

"Bes u Deri"

U Deri, gde je izbio ustanak, u blizini južne granice sa Jordanom, Asadove snage su ponovo uspostavile kontrolu, ali malo je dokaza da su osvojili i srca ljudi, ocenjuje Rojters.

Tinejdžerke koji izlaze iz škole, prolaze pored novinara uzvikujući "Sloboda Sloboda!". Mnogi meštani ljutito gledaju bezbedosne snage koje prate novinare. Grafiti koji pozivaju Asada da siđe sa vlasti, još uvek su vidljivi, uprkos očiglednim pokušajima da se prefarbaju.

Čini se da je poruka iz Dere jasna, vojna ofanziva može da ućutka ljude, ali to neće umanjiti njihov bes.

"Kada se podigne prašina od bitke i krv prolije ulicama, Asad će teže vladati nego pre", rekao je predstavnik sirijskd opozicije u tajnom razgovoru za Rojters u Damasku.
"Oni koji su protiv njega, uvek će biti protiv njega", ističe opozicionar.

Još jedan opozicioni aktivista kaže da se Asad uzdržava da koristi ogromnu silu na raspolaganju.

Opustošeni Homs

"Režim je mogao da sada ostvari pobedu na vojnom planu, ali Asad ne želi da plati političku cenu", ističe opozicioni aktivista. Taj aktivista tvrdi da je osamdeset odsto vojnika još uvek u kasarni, jer Asad ne želi da vrhu vojske daje veća ovlašćenja.

Posledice odluke da se nastavi sukob vidljive su u Homsu. Grad je opustšen u borbama između Asadovih snaga i pobunjenika, kao i sukoba između većinskih Sunita i pripadnika manjinske sekte kojoj proipada i sam Asad, Alavita. Ulice su puste, a zidovi zgrada su obeleženi rupama od metaka.

Samo nekoliko ulica od vladinog kontrolnog punkta, vijori se zelena, bela i crna zastava pobunjenika. Napušteno spaljeno oklopno vozilo, razbacane vreće sa peskom, znaci su žestoke bitke u kojoj je vojska, čini se pretrpela gubitke.

Grafiti svedoče o obračunu. "Dole sa Asadom" stoji na jednom zidu; "Samo Bog, Sirija i Bašar" slogan je suparničke strane.

Uprkos pažnji državnih zvaničnika, jedan mladić se usudio da priđe Rojtersovom reporteru i pozove ga da mu pokaže šta snage bezbednosti rade u gradu.

"Oni će doći po mene kasnije, ali me nije briga. Moj život je ništa u odnosu na žrtve drugih", rekao je mladić.

Stanovnici Damaska žive u strahu. Mnogi ljudi jednostavno ostaju kod kuće koliko je god moguće, uznemireni pričom o tajanstvenim snajperistima na ulicama i neobjašnjivim nestancima.

Nabil Hadad, stanovnik Damaska kaže da je čuo za jedan takav incident. "Moj prijatelj je zaustavljen na kontrolnom punktu izvan Damaska", priča Hadad, poslovan čovek u svojim tridesetim.

Muškarci u civilu rekli su njegovoj supruzi da treba da ide sa njima u policijsku stanicu, njemu da ode kući i donese njena dokumenta. Kada je došao u policijsku stanicu rečeno mu je da policija nije postavila punkt u toj ulici i da nikada nisu čuli za njegovu ženu.

Širom glavnog grada luksuzni butici i hoteli gotovo su prazni, a trgovci kažu da je posao propao.

Godina nemira, zajedno sa zapadnim sankcijama na izvoz sirijskog čvrstog goriva, gurnula je privredu u krizu, lišavajući Asada dve milijarde dolara prihoda od nafte i turizma, još jednog vitalnog izvor prihoda.

Zbog nemira u zemlji, stalo je i prikupljanje poreza u nekim oblastima, trgovina je propala, a preduzeća su zatvorena ili usporeno rade.

Vrednost sirijske valute opala je gotovo 20 odsto, na 58 funti za dolar. Ekonomisti kažu da vlasti oklevaju da troše milijarde dolara da bi održale njenu vrednost.

Daleko od banaka, na crnom tržištu, pad je veći. Daje se 70 funti za dolar. "Mi smo zabrinuti da će uskoro ona biti 100, a to će biti katastrofa za sve nas", rekao je jedan trgovac u staroj pijaci, koja je pre godinu dana bila preplavljena turistima.

Sada su iranski turisti, koji dolaze na hodočašće, gotovo jedini stranci. Trgovci kažu da je posao propao i sirijski kupci su napeti i sumorni. Domaćica Fadva Faham žali se da su se cene hrane i ogreva udvostručile.

Asadove pristalice su sigurne da će njihov predsednik ugušiti pobunu, za koji kažu da uništava zemlju. Oni govore o tihoj većini na koju Asad može da računa.

Predsednikove snage su i dalje ubedljivo jače od svih njegovih protivnika. Zapadne i arapske sile složile su se da bi rešenje za Siriju bila vojna intervencija, slična onoj u Libiji, na marginama arapskog sveta, ali on uživa podršku Irana i Rusije, članice Saveta bezbednosti UN koja ima moć veta.

Ali, Moskva bi mogla da preispita svoje političke i vojne veze sa Sirijom, koje datiraju iz sovjetske ere, ako prosudi da je Asadov stav neodrživ. Čak i njegovi simpatizeri u regionu očekuju Sirija skizine u još veći sukob.

Za sada, Asadova baza ostala je čvrsta, uprkos činjenici da je dezertiralo na hiljade vojnih regruta i sve veći broj policajaca, od kojih su većina pripada sunitskoj većini, zaključuje reporter Rojtersa.

Prema njegovim rečima, cilj tog partnerstva i snažnije bezbednosne politike EU mora biti mir na kontinentu i svetu. Nemačka bi, kako je naveo u izlaganju, otvarajući panel diskusiju "Izgradnja evro-atlantske bezbednosne zajednice", imala centralnu ulogu u tome.

"EU je više od zajedničkog tržišta i monetarne unije - politička unija i jedinstveni mirovni projekat, sidro bezbednosti na kontinentu", naglasio je Vestervele na konferenciji na kojoj učestvuje i ministar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremić.

Proširenjem sankcija protiv Irana, prema njegovim rečima, EU je pokazala da Evropa nije spremna da prihvati nuklearno naoružanje Teherana.

"Jaka EU i jak NATO nisu suprotnost, već su komplementarni, rekao je on, ocenivši da NATO ostaje neizbežan faktor i garant bezbednosti. Kada je reč o EU, Vestervele je istakao da je zajednička bezbednosna politika neophodna.

"Imaćemo je samo ako EU bude raspolagala potrebnim civilnim i vojnim mogućnostima", poručio je Vestervele i dodao, da takva EU mora biti otvorena za nova partnerstva. Tu, pre svega, kako je istakao, misli na učešće SAD, Rusije, Turske i drugih zemalja u bezbednosnim akcijama.

Održive bezbednosti neće biti bez Rusije, ukazao je Vestervele. "Moramo naša civilna društva i ekonomije još više otvoriti i povezati", rekao je šef nemačke diplomatije, ukazujući da bezbednosti neće biti bez osnovnih prava.

"Ta osnovna prava se gaze u Siriji i Savet bezbednosti UN ne sme više ćutati u vezi nasilja u toj zemlji i vreme je da ovo telo svetske organizacije postigne dogovor na ovu temu", rekao je Vestervele i dodao da preventivna bezbednosna politika znači i zalaganje i borba za zajedničke vrednosti.

Američka državna sekretarka Hilari Klinton ocenila je da sve dok postoje nerešeni konflikti u istočnoj Evropi, na Balkanu i Kavkazu, Evropa ostaje nepotpuna i nebezbedna, i založila se za veće poverenje između zapada i Rusije.

Ona je u izlaganju na 48. Medjunarodnoj bezbednosnoj konferenciji rekla da su SAD zajedno sa Evropom radile na poboljšanju strateških odnosa sa Rusijom. Ti napori su, kako je dodala, doneli rezultate, ali se mora i dalje raditi na njima.

Šefica američke diplomatije pozvala je Evropu da učini više za privredni rast u borbi protiv dužničke krize i obećala je da je Evropa prvi partner njene zemlje. Bezbednost i blagostanje su, prema njenim rečima, neodvojivi.

Ministar obrane SAD Leon Paneta je obećao održivo strateško partnerstvo Evropi i rekao da Evropa za Vašington, i pored novih strateških prioriteta na azijsko-pacifički prostor i Bliski Istok, ostaje glavno težište za vojno učešće i diplomatiju.

Kada je reč o Avganistanu Paneta je zatražio brzi kraj međunarodne vojne misije, izrazivši nadu da će avganistanska vojska moći tokom 2013. godine u potpunosti da preuzme odgovornost za bezbednost u zemlji. Istovremeno on je obećao da će međunarodno vojno prisustvo ostati do kraja 2014.godine.

Jako obezbeđenje zbog gostiju i demonstranata

Međunarodna konferencija je okupila na stotine eksperata i vodećih svetskih političara, šefova država ili vlada i ministara iz oko 70 zemalja, a ceo skup obezbeđuje oko 3.000 policajaca.

Ovogodišnja, 48. Međunarodna bezbednosna konferencija u Minhenu u znaku je brojnih problema u svetu, pa će glavnu ulogu tokom sutrašnjeg, glavnog dana, imati visoki gosti iz SAD i Rusije.

U Minhenu se, na brojne izazove koji se postavljaju u svetu, a koji ugrožavaju mir, očekuju odgovori od zvaničnika Vašingtona i Moskve, a glavna pažnja sigurno će biti posvećena Siriji, ali i Iranu, kao i nemirima u Egiptu.

Zbog ovih kriznih žarišta ovogodišnja minhenska konferencija, prema oceni učesnika, može biti smatrana kriznim sastankom, a o značaju najbolje svedoči da će najveće svetske sile biti zastupljene sa čak dva visoka predstavnika.

Tokom sutrašnjeg dana na dnevnom redu biće diskusije na temu "Izgradnja evroatlantske bezbednosne zajednice", "Taktičko nuklearno oružje u Evropi", kao i panel "Finansijska kriza i posledice po međunarodnu bezbednost", i "Pametna odbrana, Evropa i budućnost Transatlantske alijanse".

I ove godine konferencija se, uz najavljene demonstracije protivnika NATO i globalizacije, održava u luksuznom hotelu "Bajrišer Hof".

Predsednik ove konferencije Volfgang Išinger, bivši predstavnik EU u "trojci" u pregovorima o Kosovu je uoči početka skupa upozorio na opasnost vojnog udara na Iran.

Inače, konferenciju je 1962. godine, s idejom da se prvenstveno bavi pitanjem odbrane, osnovao Evald Hajnrih fon Klajst Šmencin, jedan od zaverenika grupe oko grofa Štaufenberga, koja je izvela neuspeli atentat na Adolfa Hitlera.

"Tokom perioda velikih hladnoća, 122 osobe su umrle, njih 12 u bolnicama, 78 ih je pronađeno na ulici dok je njih 32 umrlo u svojim domovima", navodi se u saopštenju.

U istom periodu, više od 2.000 ljudi zatražilo je medicinsku pomoć zbog promrzlina i hipotermije, dok je 1.591 osoba hospitalizovana.

Ukrajinske vlasti su otvorile širom zemlje više od 3.170 punktova za pružanje pomoći gde najugroženiji građani mogu da se ugreju i dobiju topli obrok.

Temperatura se u Ukrajini poslednjih dana kretala između minus 16 i minus 21 tokom dana, dok se tokom noći ponegde spuštala i do minus 30 stepeni. Prema poslednjim prognozama meteorologa, temperatura bi trebalo od danas malo da poraste.

Rim je od danas paralisan zbog snega koji je pao u tom gradu kao i u velikom delu Italije, uključujući na jugu zemlje oko Napulja i na Sardiniji. U Italiji je zbog hladnoće i snega do sada umrlo pet osoba.

U italijanskoj prestonici gde sneg vrlo retko pada saobraćaj je potpuno blokiran. Gradonačelnik Rima Đorđo Alemano zabranio je  vozilima da saobraćaju bez lanaca ili zimskih guma, koje Rimljani obično nemaju. Na ulicama nema taksija i samo se kreće po neki autobus ili automobil. 

Istorijski spomenici kao što je "Koloseum" prekriveni su snegom i zatvoreni za posetioce, a neki ljudi se skijaju u parku kod vile Borgeze pokraj Rima.

Škole su zatvorene od juče u severnom i središnjem delu Italije.  U noći od petka na subotu 150 ljudi je ostalo zarobljeno deset sati u vozu u oblasti Abruca. Vatrogasci su takođe morali da spasu oko dvadeset ljudi blokiranih u svojim vozilima blizu Rima, od kojih je dvoje odvedeno u bolnicu.

U Toskani je proglašena vanredna situacija a mnoga domaćinstva nemaju struju pod temperaturama koje su pale ispod minus deset stepeni. 

U Francuskoj je jako hladno sa temperaturama koje su na istoku zemlje pale i do dvadeset stepeni ispod nule, a hladnoća je odnela i prve žrtve.

Državna sekretarka za zdravlje Nora Bera savetovala je danas starim i bolesnim da ne izlaze. Naloženo je da sva prihvatilišta u zemlji budu otvorena 24 časa.  Sneg koji je počeo da pada na severu Francuske u petak uveče izazvao je velike poremećaje u saobraćaju tokom noći i školski prevoz je prekinut u nekoliko oblasti. Očekuju se nove padavine noćas.

Niske temperature u Poljskoj odnele su 45 života, u Rumuniji 24, a stotine beskućnika i prozeblih ljudi prevezeno je u bolnice. U Bugarskoj su zabeležene najniže temperature u poslednjih sto godina. Stradalo je 16-oro ljudi, zatvoreno više od 1.000 škola. Slično je i u Slovačkoj, Češkoj, Litvaniji, Letoniji, Nemačkoj, Austriji ali i na jugu Evrope.

Učesnici demonstracija su i danas zatražili da Vrhovni vojni savet preda državu u nadležnost civilnim vlastima. Takođe, je zatraženo kažnjavanje odgovornih za smrt 74 ljudi posle fudbalske utakmice u gradu Port Saidu.

Demonstranti su tražili i sprovođenje reformi u okviru policije, koju optužuju da nije učinila dovoljno kako bi sprečila nasilje na stadionu u Port Saidu.

Prema izjavama učesnika protesta, policija je kao i prethodnih dana danas bacila suzavac na demonstrante koji su bili okupljeni blizu ministarstva.

Protesti su i juče takođe održani u Kairu i Suecu. Jedan predstavnik policije je danas izjavio da je u Suecu poginulo petoro ljudi.

Agencija Frans pres juče je javila da je u Kairu umrlo dvoje demonstranata od posledica gušenja od suzavca.

Demonstracije u egipatskim gradovima počele su pošto je 74 ljudi poginulo posle fudbalske utakmice u gradu Port Saidu. Nasilje na stadionu u Port Saidu preraslo je u novu političku krizu u Egiptu.

Državni mediji javljaju da će ratni brodovi održati jednomesečne manevre. Čini se da su iranski maneveri i svojevstan odgovor Vašingtonu na jačanje vojnog prisustva u regionu dovođenjem nosača aviona Abraham Linkoln.

Početak vežbi iranske vojske dolazi samo dan nakon što se vrhovni iranski vođa Ali Hamnei obratio okupljenima u Teheranu.

"Iran će odgovoriti na sve vojne ili pretnje naftnim embargom sprovodeći "sopstvene pretnje"", rekao je Hamnei.

Iako su pretnje o zatvaranju prolaza svakodnevne, Iran do sada nije pokušavao da ugrozi slobodno kretanje brodova u moreuzu kroz koji prolazi jedna petina svetske proizvodnje sirove nafte.

Iranske vlasti vrlo dobro znaju da bi zatvaranje trgovačkih ruta za tankere značilo i momentalnu objavu rata. 

Međutim, Teheran Ormuski tesnac koristi kao kec u rukavu, odnosno kao sredstvo za pregovaranje. Uprkos činjenici da iranske pretnje o zatvaranju prolaza, barem dugororčno, nisu realne, Zapad zazire od pomisli da se promet naftnih tankera poremeti čak i na kratko vreme.

Vašington i njegovi saveznici složni su u najavi odlučnog odgovora na eventualnu blokadu prolaza.

Na mitingu podrške Putinu i Rusiji pod nazivom "Miting patriotskih snaga", organizatori  sakupilo se prema tvrdnjama organizatora 138.000 ljudi. Miting se održao na Poklonoj gori u zapadnoj Moskvi. Učesnici su  uzvikivali parole podrške Putinu.

Na mitingu "Za poštene izbore" na Blatnom trgu, koji su organizovali protivnici politike Vladimira Putina, pročitana je rezolucija u kojoj se traži reforma političkog sistema u Rusiji, a građani pozivaju da na predstojećim predsedničkim izborima ne daju nijedan glas aktuelnom premijeru i kandidatu za predsednika Vladamiru Putinu.

U rezoluciji, koju je okupljenima na mitingu "Za poštene izbore" pročitao opozicionar Vladimir Riškov, zahteva se hitno oslobađanje, kako se navodi, političkih zatvorenika, poništavanje rezultata decembarskih izbora za Državnu dumu, ostavka predsednika Centralne izborne komisije Vladimira Čurova i istraga njegove aktivnosti.

Traže se i registrovanje opozicionih partija, reforma političkog sistema i "sprovođenje prevremenih, slobodnih i poštenih parlamentarnih i predsedničkih izbora".

Agencija Itar Tas javlja da je protest "Za poštene izbore" organizovan i u Petrogradu i da se na njemu okupilo preko 10. 000 ljudi.

Vlasti Moskve oba mitinga tretiraju kao predizborne aktivnosti i saopštavaju da je danas na ulicama glavnog grada Rusije bilo više od 200.000 ljudi.

Temperatura u Moskvi danas oko podneva bila je minus 20 stepeni.

Petnaest minuta dug snimak telefonskog razgovora o praćenju i krivičnom gonjenju članova te hakerske grupe, koji su istražitelji održali 17. januara, postavljen je na Jutjub.

Ef-Bi-Aj je potvrdio da su hakeri presreli razgovor njihovih istražitelja sa kolegama iz britanske policije, kao i da tragaju za osobama koje su odgovorne.

Skotland Jard je potvrdio da je jedan od njihovih specijalista za "sajberkriminal" učestvovao u tom razgovoru, ali da ovaj događaj ne predstavlja pretnju po njihove operacije.

Još nije poznato da kako su "Anonimusi" uspeli da presretnu i snime razgovor.

Grupa hakera je sa jednog od svojih Tviter naloga poručila da je "Ef-Bi-Aj verovatno radoznao zašto i kako, već neko vreme, imamo uvid u njihovu internu komunikaciju".

Jedan od britanskih stručnjaka za internet bezbednost Frenk Gardner rekao je da bi snimak, objavljen na Jutjubu, mogao da bude veoma sramotan za bezbednosne službe dve zemlje.

U jednom delu razgovora agent Ef-Bi-Aja zahvaljuje se britanskim kolegama za pomoć u istragama, a na to mu britanski detektivi odgovaraju: "Tu smo da pomognemo. Znamo da smo zabrljali stvari u prošlosti".

Istovremeno, deluje da su napori u borbi protiv internet cenzure počeli da daju rezultate, pošto je poljska vlada zamrzla ratifikaciju međunarodnog trgovinskog sporazuma ACTA.

Poljski premijer Donald Tusk rekao je da vlada sigurno neće poslati u Sejm na ratifikaciju sporazum zbog koga su na ulicama širom Poljske protestovale desetine hiljada ljudi i činjenice da su sajtovi državnih institucija danima oboreni.

"Anonimusi" su danas oborili i sajt grčkog ministarstva pravde. Hakeri su rekli da je obaranje sajta protest zbog grčkog potpisivanja međunarodnog sporazuma ACTA o borbi protiv falsifikovanja, zaštiti autorskih prava i internet piraterije.

Na adresi ministarstva pravde bio je okačen video sa čovekom u beloj masci koji govori: "Iako je demokratija rođena u vašoj zemlji, sada ste je ubili".

Paneta je prvi put pomenuo mogućnost izraelskog napada u intervjuu za Vašington post, u kom je istakao da je Izrael zabrinut zbog činjenice, kako tvrde u Tel Avivu, da je Iran obogatio dovoljnu količinu uranijuma i da sada samo SAD mogu vojno da zaustave Teheran.

"Postoji velika verovatnoća da će Izrael napasti u aprilu, maju ili junu, pre nego što Iran uđe u zonu imuniteta i proizvede nuklearnu bombu", rekao je Paneta za američki list.

"Izraelci su nam rekli da razmatraju napad. Sa druge strane, mi smo im preneli rizike takvog poteza", rekao je Paneta na sastanku NATO-a u Briselu.

Prema njegovim rečima američki predsednik Barak Obama i on su upozorili Izrael da se SAD protive napadu, zato što bi se time poremetile veoma uspešne međunarodne sankcije i druge mirnodopske mere.

Bela kuća još nije odlučila kako će reagovati na eventualni napad. Paneta je za američku televiziju Si-Bi-Es rekao da Teheranu treba otprilike godinu dana da proizvede dovoljno obogaćenog uranijuma i još najmanje toliko da završi bombu.

Međutim, prošle nedelje u Vašingtonu šef Mosada Tamir Pardo rekao je da je jedna od mogućnosti jednostran napad, bez mešanja drugih zemalja.

Hamnei: Čekamo vas

Vrhovni iranski vođa Ajatolah Ali Hamnei upozorio je Zapad da je Iran spreman za bilo kakav napad i da će na njega adekvatno uzvratiti.

Hamnei je posle molitve u Teheranu pred hiljadama vernika u govoru istakao da će Iran odgovoriti na sve pretnje, sankcije i evenutalni napad "u pravom trenutku" i "kad bude neophodno", insistirajući da Iran neće odustati od nuklearnog programa.

Vrhovni iranski vođa osvrnuo se i na Izrael rekavši da će Teheran pomoći svakoj zemlji i grupi koja se protivi Izraelu.

"Izrael je kancerogeni tumor koji bi trebao da bude i biće odstanjen", ocenio je Hamnei.

Prema njegovim rečima nametnute sankcije ne samo da nisu oslabile Iran, već su ojačale zemlju.

"Kada smo pod sankcijama okrećemo se domaćim telentima i kapacitetima. Rastemo. Da nemamo sankcije na izvoz oružja, ne bismo imali ovakve napretke kakve imamo danas. Da su oni napravili nuklearnu centralnu u Bušeru ne bismo ovoliko napredovali do obogaćenog uranijuma", rekao je Hamnei.

Vrhovni iranski vođa zaključio je da, zbog pomenutih razlgoa, sankcije, u stvari, pogoduju Iranu zemlji.

Stotinu i jedna osoba umrla je u Ukrajini u talasu hladnoće koji vlada u toj zemlji od 27. januara, saopštilo je ukrajinsko ministarstvo za hitne situacije.

"Tokom najhladijeg perioda, 11 osoba je umrlo u bolnici, 64 su pronađene na ulici, a 26 u njihovim domovima", navodi ministarstvo i precizira da su te osobe umrle od 27. januara do 3. februara.

Prethodni bilans, saopšten u četvrtak, bio je 63 mrtvih.

Ukrajinsko ministarstvo za hitne situacije navodi i da temperatura neće rasti - tokom noći biće od minus 30 do minus 25, a dnevna od minus 21 do minus 16. Crveni krst izdvojio je novčana sredstva za izgradnju skloništa za beskućnike u Belorusiji i Ukrajini.

U Rusiji, gde je u Moskvi danas minus 25, a u Jakutiji u Sibiru minus 50, prema zvaničnim podacima od 1. januara od hladnoće je umrlo 64 ljudi.

Temperatura u Belorusiji spustila se do minus 30, a u Mađarskoj do minus 22 stepena Celzijusa.

U poslednja 24 časa umrlo je osmoro od posledica mrazeva i hladnoće od 30 stepeni ispod nule noću, i oko 15 stepeni ispod nule preko dana. "Samo u prva dva februarska dana umrlo je od smrzavanja 17 ljudi. Od novembra od početka zime to je ukupno 75 žrtava", saopštila je Glavna komanda poljske policije.

Zbog toga što pokušavaju da zagreju svoje kuće, nekada neispravnim, neočišćenim pećima, u Poljskoj sve više života odnosi tihi ubica - gas ugljenmonoksid. Samo u poslednja 24 časa ugljenmonoksidom iz peći otrovalo se 54 Poljaka, a dvoje ljudi je umrlo.

Najviše života zima odnosi među beskućnicima koji često uprkos mrazevima rizikuju i odbijaju da potraže utočište u skloništima za beskućnike. Takođe ignorišu upozorenja policije i lekara da će im alkohol dati samo privremeno lažni osećaj topline, a povećati rizik da se u negrejanim napuštenim prostorima ili na otvorenom smrznu.

Temperatura se u Rumuniji spustila do minus 34 Celzijusa, a stanovnici te zemlje dobili su i priliku da se prošetaju po zaleđenom Crnom moru. Otkazani su mnogi letovi, a brojna sela su odsečena od ostatka zemlje. Ledeni talas je proteklih dana u toj zemlji odneo 14 života, a 346 osoba je hospitalizovano.

Starije osobe spasavaju se helikopterima iz odsečenih zona u BiH, gde je tokom protekle noći palo 30 centimetara novog snega, uz temperaturu do minus 29 stepeni.

Na severu Slovačke zabeležene su najniže temperature u poslednjih 50 godina.

U Briselu, 400 godina stara statua dečaka koji urinira isključena je iz bojazni da bi led mogao da joj ošteti unutrašnji mehanizam.

Italiju je, kao i većinu evropskih zemalja, pogodio hladni talas, a sneg danas pada i u Rimu, što je izuzetno retka pojava. Najniže temperature u Italiji zabeležene su na severu zemlje, na granici sa Švajcarskom gde je izmereno minus 29,8 stepeni.

U četvrtak uveče u Milanu je pronađen smrznut beskućnik, čime se bilans mrtvih u ledenom talasu u Italiji popeo na tri.

Očekuje se da će izuzetno niske temperature u istočnom i centralnom delu Evrope potrajati tokom cele iduće nedelje.

16.30 - Dve američke turistkinje i njihov vodič kidnapovani nedaleko od Šarm al Šeika. 

15.20 - Policija i dalje pokušava da suzavcem rastera demonstrante. Najmanje jedan učesnik protesta bacio "molotov koktel" na policiju.  

15.00 - Među žrtvama sukoba i jedan policajac. 

Za 48 sati gotovo neprekidnih sukoba policije i demonstranata u nekoliko egipatskih gradova ubijene su četiri osobe dok je 1.689 povređeno. Kraj neredima, koji su izbili posle egipatskog "Hejsela" se ne vidi, jer vlasti ni batinama ni suzavcem ne uspevaju da zauzdaju gnev građana.

Tokom protesta u Kairu ubijene su dve osobe, demonstrant i vojni oficir, a još dve su stradale u Suecu. Zamenik ministra zdravlja saopštio je da je do sada povređeno 1.689 osoba. Pod opsadom je zgrada Ministarstva unutrašnjih poslova.

Svedoci tvrde da je policija ispalila suzavac u pokušaju da rastera oko 3.000 demonstranata okupljenih ispred sedišta policije u Suecu, pre nego što su upotrebili bojevu municiju.

Izvor iz egipatske policije tvrdi da policija nije otvorila vatru na demonstrante, već da su stotine naoružanih ljudi napale štab lokalnih snaga bezbednosti u severoistočnoj egipatskoj luci.

Državna televizija javila je da je prvog dana protesta u Kairu 628 osoba povređeno u nasilju uglavnom od udisanja suzavca koji je policija ispalila na demonstrante koji su pokušavali da stignu do zgrade Ministarstva unutrašnjih poslova.

Demostranti su optužili vladajući Vojni savet, koji je preuzeo vlast u zemlji posle svrgavanja predsednika Hosnija Mubaraka pre godinu dana, da loše vodi zemlju tokom tranzicionog perioda.

Oni zahtevaju smenu vojnog lidera, maršala Huseina Tantavija, neki čak i njegovo pogubljenje, smatrajući da su snage reda bile nesposobne da spreče sukobe ili da su aktivno učestvovale u provokaciji nereda.

Ključni problem u čitavoj situaciji jeste to što vojska nije zainteresovana da bilo kome preda vlast. Opoziciju predstavlja skup egoista čije se ambicije završavaju na trgu Tahrir, dok najjača politička snaga Muslimansko bratstvo pokušava da situaciju sredi tako što će napraviti dogovor sa vojskom.

U međuvremenu, ogromna stopa kriminala i katastrofalno stanje ekonomije predstavljaju probleme o kojima niko ozbiljno ne govori, a svi ovi faktori onemogućavaju normalno funkcionisanje Egipta kao države.

U zemlji je trodnevna žalost. Vlada je smenila rukovodstvo fudbalskog saveza i šefa službe bezbednosti u Port Saidu, gde se tragedija dogodila, a gradonačelnik je podneo ostavku.

Nasilje na stadionu u Port Saidu uzrokovalo je novu političku krizu u Egiptu, ocenjuju svetski mediji.

Ven je na Nemačko-kineskom poslovnom forumu u gradu Guangdžou na jugu zemlje rekao da je Kina spremna da sarađuje sa Evropom u borbi protiv aktuelne krize, a da neki ljudi kažu kako to znači da Kina želi da kupi Evropu, prenela je agencija AFP.

"To ne odgovara stvarnosti. Kina nema tu nameru, a nije za to ni sposobna", istakao je Ven.

Nemačka kancelarka Angela Merkel, koja se nalazi u trodnevnoj poseti Kini kako bi povećala poverenje zvaničnog Pekinga u Evropu, takođe je prisustvovala pomenutom forumu, zajedno sa rukovodiocima iz sektora energetike, hemije, bankarstva i elektronike.

U Evropi se u poslednje vreme intenzivirala zabrinutost oko toga da bi talas investicija kineskih kompanija i državnih fondova mogao zvaničnom Pekingu da omogući prevelik uticaj nad posrnulim evropskim privredama.

Evropski lideri su ranije pozvali Kinu, koja poseduje najveće devizne rezerve na svetu, da ulaže u fond Evropske unije za pomoć prezaduženim članicama. Zvanični Peking dosad nije dao konkretno obećanje da će pružiti finansijsku podršku Evropi.

Nemačka kancelarka se danas sastala sa kineskim predsednikom Hu Đintaom u nastojanju da poveća poverenje Kine i obezbedi podršku za Evropu gde dužnička kriza preti da gurne region u recesiju.

Kina, druga najveća privreda sveta, s povećanom zabrinutošću gleda pogoršanje privredne situacije u evrozoni i stalno traži od evropskih lidera da preuzmu kontrolu nad trenutnim stanjem.

Predsednik Kine rekao je Merkelovoj, pre njihovog sastanka iza zatvornih vrata, da će njena poseta doprineti "povećanju međusobnog razumevanja" dveju zemalja čija trgovinska razmena je dostigla u 2011. godini 169 milijardi dolara, 18,9 odsto više nego predhodne godine.

Hun je član Liberalno-demokratske partije, koalicionog partnera konzervativnog premijera Dejvida Kamerona i treći je ministar koji je napustio vladu od njenog formiranja u maju 2010. godine.

"Današnja odluka tužilaštva je za žaljenje. Nevin sam što se tiče tih optužbi i nameravam da se borim na sudu", rekao je Hun novinarima u Londonu.

Ostavku podnosi, kako je rekao, da bi se usredsredio na sudski postupak, a i da on ne bi ometao njegov posao ministra.

"Zaključili smo da ima dovoljno dokaza da se protiv Huna i njegove bivše supruge Viki Prajs podigne tužba zbog ometanja pravde i pojaviće se na sudu 16. februara", saopštio je ranije glavni tužilac za Englesku i Vels Kir Stermer.

Hun je do sada negirao da je bivšu suprugu Prajs zamolio da na sebe preuzme saobraćajni prekršaj koji je on počinio 2003. godine. Zbog prekoračenja brzine Hun bi mogao da ostane bez vozačke dozvole.

Osmakac je uhapšen 7. januara, posle višemesečnog praćenja, tokom kojeg je ustanovljeno da je nabavljao zastave Al Kaide, kao i da je pokušavao da nabavi oružje i eksploziv za izvođenje samoubilačkog napada.

Uhapšen je kada je posredstvom agenta FBI pokušao da nabavi oružje, odnosno "kalašnjikov", "uzi" i prsluk ispunjen eksplozivom.

Plan je, kako navodi FBI, bio da istovremeno detonira nekoliko automobila-bombi, potom puca po prolaznicima, da bi se na kraju i sam razneo. Potencijalne mete su mu bili noćni klubovi u Tampi i operativni centar lokalne policije.

Porota je utvrdila i da je kriv za posedovanje neregistrovanog automatskog oružja.

Članovi muslimanske zajednice iz Pinelas Parka, gde je Osmakac živeo, kažu da je imao radikalne stavove koji nemaju veze sa njihovim, preneli su američki mediji.

Osmakčeva porodica, posle njegovog hapšenja, tvrdila je da je Sami nedužan i da se protiv njega vodi progon zbog njegove vere.

Osmakac je povremeno posećivao Kosovo, gde ima rodbinu.

Iznenađujućom presudom preinačena je odluka niže sudske instance kojom je Kaing bio osuđen na 19 godina zatvora.

Tužilaštvo se žalilo na tu presudu ocenivši je kao previšu blagu i rekavši da postoje strahovanja da će čovek koji je nadgledao ubijanje hiljada ljudi jednog dana biti slobodan.

Kaing Guek Eav, čiji je nadimak Doik, bio je upravnik zatvora Tuol Sleng, čiji je šifrovani naziv bio S-21. Priznao je da je nadgledao mučenje zatvorenika, a potom ih slao na pogubljenje na "poljima smrti".

U julu 2010. godine, niži sud proglasio je Doika krivim za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti, mučenje i ubistvo.

Osuđen je na 35 godina zatvora, ali mu je kazna skraćena za 11 godina zbog vremena provedenog u zatvoru i drugih tehnikalija. 

Na kaznu su se žalili i tužilaštvo, koje je zatražilo doživotnu robiju, i Doik, koji je tvrdio da je preoštra, pošto je, navodno, samo postupao po naređenju.

Ipak, sud je ocenio da kazna mora da bude stroža, pošto je Doik odgovoran za brutalnu smrt velikog broja ljudi. Sud navodi da je Doik nadgledao ubijanje najmanje 12.272 čoveka, a postoje i procene da je njihov broj bio 16.000.

"Zločini Kaing Guel Eava bili su posebno šokantni i gnusni, zbog broja ubijenih ljudi", kazao je sudija. Presuda je konačna i žalba na nju nije moguća. 

Kambodžanski sud pod nadzorom UN ustanovljen je kao instanca za suđenje odgovornima za smrt 1,7 miliona ljudi koji su ubijeni i umrli posle mučenja, izgladnjivanja, iscrpljivanja i nedostatka medicinske nege tokom vladavine Crvenih Kmera sedamdesetih godina.

Doik je jedini visoki zvaničnik bivšeg režima koji je priznao krivicu i tražio oproštaj.

21.30 - Skoro 400 povređenih u sukobima policije i demonstranata u Kairu, navodi egipatsko ministarstvo zdravlja. 

18.26 - Najmanje dva policajca i desetak demonstranata povređeno u sukobima oko trga Tahrir. Policija ispaljivala gumene metke. Oblak suzavca u centru Kaira. 

18.10 - Policija suzavcem rasteruje demonstrante sa trga Tahrir.

17.50 - Demonstranti sa trga Tahrir zatražili smenu ministara policije i vojske. Među učesnicima protesta i nekoliko egipatskih fudbalskih zvezda.

16.50 - Najveća stranka u Egiptu, Muslimanska braća, za nerede okrivila "strane elemente".

14.35 - Egipatski premijer Kemal el Gunzuri suspendovao kompletno fudbalsko rukovodstvo i najavio pokretanje istrage protiv čelnika saveza.

14.30 - Parlament usvojio ostavku guvernera Port Saida Muhameda Abdulaha. Suspendovani šefovi bezbednosti i policije u tom gradu. 

Hiljade demonstranata okupilo se na trgu Tahrir u Kairu, posle nezapamćenog krvoprolića na fudbalskoj utakmici u Port Saidu gde je poginulo najmanje 79 ljudi u neredima koji, kako se čini, oslikavaju nemoć novih vlasti da stvore kakav-takav red u državi.

Besna masa ljudi opkolila je trg Tahrir u Kairu i zgradu egipatske državne televizije. Policija je gumenim mecima i suzavcem rasterivala demonstrante.

Demonstranti, od kojih su mnogi navijači "El Alija", koristili su metalne prepreke i vozila, kako bi zatvorili trg. 

Mnogi smatraju da je policija nesposobna ili da je aktivno provocirala nerede.

"Narod je, iznad svega, ljut na režim. Ljudi su zaista ljuti, vidi im se bes u očima", rekao je za Bi-Bi-Si navijač "El Alija" Muhamed Abdel Hamid.

Prema saopštenju egipatskog ministarstva zdravlja, u sukobima je povređeno 668 ljudi.

Noževi uneti na stadion

Najkrvaviji neredi na fudbalskim utakmicama u poslednjih 15 godina bacili su svetlo na agresiju grupa tvrdokornih navijača, koji su bili značajan faktor u uličnim protestima protiv bivšeg egipatskog predsednika Hosnija Mubaraka.

Izgleda da su neki navijači uspeli da unesu noževe i mačete na stadion, zbog nedostatka uobičajene kontrole.

Navijači "El Alija" učestvovali su u prošlogodišnjim protestima, naročito u sukobima sa policijom. Spekuliše se da su bezbednosne snage imale interes da se naudi navijačima "El Alija".

Zanimljivo je da su navijači "El Alija" i najvećeg rivala "Zamaleka" nekoliko dana ranije dogovorili primirje koje je trebalo da traje dok se politička situacija u zemlji ne smiri. Trebalo je da njihov primer slede i ostale navijačke grupe, što takođe navodi na sumnju da je sukob ovakvih razmera izrežiran.

Svedoci tvrde da je atmosfera bila napeta tokom celog meča, jer su navijači "El Alija" razvukli uvredljiv transparent za pristalice domaćeg tima Masrija.

Na vanrednoj sednici parlamenta, poslanici Muslimanske braće za nasilje su optužili vlast.

Grupa Muslimanska braća, odnosno njena Partija slobode i pravde, koja je posle nedavnih izbora postala najveća stranka u Egiptu, optužila je za nasilje "nevidljivu ruku" odnosno pristalice bivšeg predsednika Hosnija Mubaraka.

"Događaji u Port Saidu su planirani i predstavljaju poruku ostataka bivšeg režima", izjavio je poslanik Muslimanske braće Esam el Erijan.

Erijan je rekao da su vojska i policija saučesniici u nasilju, optuživši ih da time pokušavaju da pokažu da njihova široka ovlašćenja u vlasti moraju biti sačuvana.

Prema naredbi javnog tužioca, šef bezbednosti i gradonačelnik Port Saida, trebalo bi da budu ispitani, kao i 52 osobe koje su uhapšene u neredima.

Na današnjoj sednici vlade proglašena je trodnevna nacionalna žalost i smenjen je Esam Samak, šef službe bezbednosti u Port Saidu, zato što nije sprečio izbijanje krvavog sukoba navijača.

Trener "El Alija" Manuel Žoze zatražio je raskid ugovora, kako bi se vratio u Portugal, dok su trojica igrača egipatskog kluba rekli da se povlače iz fudbala posle jučerašnje tragedije.

Hiljade građana na glavnoj železničkoj stanici u Kairu dočekali su sinoć povređene sa fudbalske utakmice.

"Dole vojna uprava" i "Narod želi egzekuciju feldmaršala Muhameda Huseina Tantavija", uzvikivali su građani na protestima povodom krvoprolića, prenele su agencije.

Sukobi su usledili kada su navijači domaćeg tima Masri upali na teren i pojurili za igračima ekipe "El Alija", jednog od najtrofejnijih egipatskih klubova. Upad navijača desio se neposredno posle završetka utakmice u kojoj je pobedio domaći tim.

Povređeno je najmanje hiljadu ljudi, a među povređenima nalaze se i policajci i dvojica fudbalera.

Jalonova izjava usledila je nekoliko dana pošto su Amerikanci obelodanili da su u razvoj posebne bombe namenjene uništavanju duboko zakopanih bunkera, u kojima se navodno nalaze iranska nuklearna postrojenja, uložili oko 330 miliona dolara, što su analitičari protumačili kao prilično jasan dokaz da se, posle godina zveketanja oružjem, u Persijskom zalivu sprema konačni obračun SAD i Irana.

Jalon je, govoreći na godišnjoj konferenciji posvećenoj strateškim pitanjima, objasnio da je pre tri meseca u velikoj eksploziji u bazi Revolucionarne garde, oštećen kompleks u kojem se gradi novi balistički prijektil dometa i do 10.000 kilometara.

"Taj projektil bio bi usmeren na Ameriku", rekao je Jalon, koji je prošle sedmice o iranskom nuklearnom programu raspravljao sa predstavnicima administracije Baraka Obame u Vašingtonu.

"Treba nam valjana vojna opcija... Iranci su svesni da je zapad u stanju da to uradi. Ali sve dok Iranci misle da se tako nešto neće dogoditi, razvoj nuklearnog programa neće stati. U ovom trenutku, oni misle da svet nije dovoljno odlučan", rekao je Jalon.

Istovremeno, šef izraelske vojne obaveštajne službe, general Aviv Kočavi rekao je da bi oštre sankcije mogle ubediti Teheran da odustane od "čvrste namere da napravi atomsku bombu".

"Oni su godinu dana daleko od tog cilja", rekao je šef izraelskih špijuna, naglašavajući da se, prema procenama, Izrael nalazi na meti oko 200.000 različitih projektila.

Oni su nosili postere sa fotografijama svojih voljenih i porukama na kojima je pisalo: "Ban Kimune, dosta pristrasnosti prema Izraelu", prenele su agencije.

Rođaci su formirali ljudski štit na prelazu u pokušaju da zaustave Banov automobil, ali su ih snage Hamasa koji kontroliše to područje oterale kako bi mogao da uđe.

Dvoje rođaka zatvorenika izulo je papuče i bacilo ih na vozilo. Na konvoj u kom se nalazio Ban, demonstranti su bacali i pesak i poneki omanji kamen.

Izrael drži u zatvorima oko 7.000 palestinskih zatvorenika, a rođaci zatvorenika iz Gaze nisu mogli da ih posete od 2006. godine kada je započela izraelska blokada tog područja nakon pobede hamasovaca na parlamentarnim izborima.

Blokada je još više pojačana od sredine 2007. godine kada je Hamas silom preuzeo kontrolu nad Gazom, pobedivši snage lojalne umerenijem, rivalskom Fatahu.

Tokom 2011. godine, islamske banke, njih više od 350 u 80 različitih zemalja, ostvarile su vrtoglavi uspeh, jer njihova finansijska sredstva iznose 1.000 milijadi dolara, što je za 18 odsto više u odnosu na prethodnu godinu, prenosi ugledni belgijski list La libr Belžik.

Jedna od specifičnosti tih banaka je i tekući račun pod nazivom "u skladu sa šerijatskim principima" koji bi u Belgiji trebalo da pokrene marokanska banka "Šabia" početkom juna.

"Muslimanske banke posluju u skladu sa šerijatskim principima, a to znači iskreno, pošteno i odgovorno", objašnjava finansijski konsultant belgijskog predstavništva banke "Šabia" Muhamed Mulif.

Prema njegovim rečima, banke izbegavaju kamatu i društveno su odgovorne jer se ne bave finansiranjem, niti u bilo kom pogledu učestvuju u proizvodnji i distribuciji alkohola, opojnih droga, pornografije, prostitucije, igara na sreću, duvana, medija i medijskih programa i filmova koji promovišu nasilje, perverznost i nemoral.

Šerijatski odbor odobrava ugovore i nove proizvode banke i kontroliše njihovu primenu, odobrava potrošnju humanitarnog fonda, i vodi računa o primeni šerijata u poslovnim aktivnostima banke.

"Iako su mnogi bili skeptični kad su u pitanju muslimanske banke koje posluju u skladu sa šerijatom, njihova dugogodišnja stabilnost, broj klijanata, a pre svega ekonomski rezultati su potvrda naše uspešne poslovne politike", objasnio je Bulif.

Ono što privlači sve veći broj klijenata širom Evrope je i transparetnost poslovanja, jer su banke dužne da preciziraju gde će biti investiran novac klijenata.

Britanski mediji su naveli primer jedne žene koja nije muslimanske veroispovesti, a koja je želela da uloži u banku 100.000 turskih lira pod uslovom da ni jedan cent ne bude uložen u vojnu industriju, a samo je Britanska islamska banka mogla da joj garantuje da će njen zahtev biti poštovan.

Sve veće poverenje

Trenutno je poverenje ovoj banci poklonilo 60.000 klijenata, više od 10.000 njih nisu muslimani, prenosi belgijski list.

U Francuskoj islamske banke koje posluju u skladu sa šerijatom rade od 2008. godine. Prvi tekući račun tog tipa otvoren je u junu prošle godine, dok je prvi "šerijatski" hipotekarni kredit odobren pre nešto više od mesec dana.

U Evropi, s obzirom na ogroman broj imigranata iz arapskog sveta, ove banke postaju sve brojnije, u Danskoj, Francuskoj i Irskoj postoji po jedna islamska banka, u Nemačkoj i Švajcarskoj po pet, u Luksemburgu četiri, a u Velikoj Britaniji 23.

Danas je sve veći broj zapadnih multinacionalnih banaka koje klijentima nude bankarske usluge na način koji nije u suprotnosti sa šerijatom.

Tako su i neke od vodećih banaka kao što su američke "Sitibank", "Goldman Saks" ili britanska "HSBC", holandska "ABN Amro", francuske "BNP Pariba", "Sosijete ženeral", nemačka "Dojče Bank" osnovale poslovnice u muslimanskim zemljama, koje posredstvom tzv. "islamik vindouza" svojim klijentima nude islamski prihvatljive bankarske proizvode, preneo je La libr Belžik.

Premijer Ven je, kako se ističe u nemačkim medijima, rekao da Kina razmišlja o svom delovanju za prevazilaženju krize evra i da je spremna da se jače založi za stabilnost, ali je izbegao da pruži konkretna obećanja već je zahtevao od Evropljana pojačane napore za reforme.

Prema njegovim rečima, rešenje dužničke krize u Evropi je nužno, jer je taj kontinent "za Kinu od strateškog značaja".

Ven je dalje ocenio da Evropa mora smanjiti dugove i sprovesti strukturne reforme, pri čemu su "sopstveni napori odlučujući".

Premijer NR Kine je naglasio da je, pre svega, važno da ponovo dođe do dinamičnog privrednog rasta u zemljama evro-zone.

Merkelova, čiji se odlazak u Peking, samo par dana posle samita Evropske unije tumači kao odličan "tajming", pozvala je na tešnju međunarodnu saradnju radi prevazilašenja finasijske krize.

Osim privrednih i bilateralnih tema, gde je Merkel nastojala da odagna strahovanja NR Kine zbog krize u evrozoni, nemačka kancelarka je zatražila od zvaničnog Pekinga da izvrši pritisak na Iran zbog nuklearnog programa te zemlje. 

Teheran bi trebalo da bude još "otvoreniji i transparentniji" u vezi svog nuklearnog programa, rekla je Merkelova u govoru na Kineskoj akademiji društvenih nauka.

Nemački vladin izvor je rekao ranije da će kancelarka takođe zatražiti od vlasti u Pekingu da ne koriste evropske sankcije o zabrani uvoza iranske nafte, uvedene Teheranu zbog njegovog nuklearnog programa, kako bi povećale vlastiti uvoz te sirovine.

Podrška za rezoluciju o Siriji 

Merkelova, koja će se u petak sastati s kineskim predsednikom Hu Đintaom, u govoru je spomenula i Siriju, rekavši da je "važno da međunarodna zajednica govori jednim glasom u Ujedinjenim nacijama".

Očekuje se da će Merkel zatražiti od Pekinga podršku za rezoluciju o Siriji u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Merkelova je dalje pozvala na davanje istih prava nemačkim kompanijama koje rade u Kini kakva imaju i domaće firme.

"Kao nemački preduzimači želimo da budemo tretirani isto kao i kineske kompanije", rekla je Merkelova.

Put Angela Merkel u NR Kinu usledio je samo nekoliko dana posle nemira u provinciji Sečuan, gde živi i tibetanska manjina, pa je kancelarka najavila da će i pitanje ljudskih prava biti na dnevnom redu razgovora s rukovodstvom u Pekingu.

"Nemačka je uvek zagovarala otvoreni politički dijalog, uključujući i kontroverzna pitanja kakva su ljudska prava i uspostavljanje vladavine prava", rekla je Merkelova, koja je pre par godina, kao prvi nemački kancelar usred Kancelarske službe u Berlnu primila tibetanskog verskog i političkog vođu dalaj lamu, što je tada izazvalo veliko negodovanje Kine.

Kancelarka je u posetu Kini otišla u pratnji 20-očlane privredne delegacije, od koje polovinu čine šefovi "Daks" koncerna, preneli su nemački mediji.

Kada je reč o nemačko-kineskim privrednim odnosima, Kina signalizuje već godinama svoju spremnost za direktne investije u Nemačkoj, a to je i ovog puta potvrdio premijer Ven.

U Berlinu kažu da su te investicije dobrodošle, prenose nemački mediji. U ovom momentu u Nemačkoj aktivno deluje oko 800 kineskih preduzeća. Nemački mediji naglašavaju da je njihova zemlja najvažniji trgovinski partner Kine u Evropi.

NR Kina je, pak, za nemačku privredu, posle Sjedinjenih Američkih Država i tržišta EU, najvažniji spoljnotrgovinski partner.

Trgovinska razmena između Kine i Nemačke je dostigla 169 milijardi u 2011. godine, za 18,9 posto više od predhodne godine.

U spasilačkoj operaciji posle potonuća trajekta, koji je putovao iz Kimbea na ostrvu Nova Britanija u Lae na glavnom ostrvu, učestvuju dva aviona iz Australije, tri helikoptera i osam brodova.

Pet brodova učestvuje na izvlačenju preživelih iz vode. Helikopteri i avioni u potrazi su za nestalima.

Prvi izveštaji o povoljnim vremenskim uslovima ispostavili su se netačnim, pošto brodovi sa lica mesta javljaju o jakom severoistočnom vetru koji duva brzinom od 70 kilometara na sat.

Australijska pomorska agencija uočila je signal da je trajekt u nevolji oko 7.30 i obavestila Pomorski koordinacioni spasilački centar u Papui Novoj Gvineji, koji koordiniše spasilačkom operacijom, navodi AP.

Odmah je upućen poziv brodovima u blizini, na koji se odazvalo ukupno osam trgovačkih brodova. Očekuje se da će spaseni ljudi biti prebačeni večeras u grad Lae.

Australijska služba je saopštila da su spasioci do sada spasli oko 238 putnika, ali koordinator spasilačke operacije Nacionalne agencije za pomorsku bezbednost u Papui Novoj Gvineji, kapetan Nurur Rahman, kaže da još nema pouzdane podatke o tačnom borju putnika.

"Još nisam video spisak putnika, ali je verovatno reč o približno 300 osoba. Situacija se menja iz minuta u minut", rekao je Rahman.

Premijerka Australije Džulija Gilard izjavila je da je ovo velika tragedija, dodajući da je njena zemlja pritekla u pomoć susedu.

"Julija Timošenko je nelegalno zatvorena, a u zatvoru je maltretiraju i ponižavaju", rekla je Karova obraćajući se američkim senatorima.

Ćerka bivše ukrajinske premijerke istakla je da su njenu majku podvrgli torturi nespavanja i zastrašivanja, sa ciljem da je potpuno psihički slome.

Demokratska senatorka Džin Šahin, koja je vodila debatu, rekla je da je neprihvatljivo da Timošenkova boravi u zatvoru pod sumnjivim i politički motivisanim optužbama.

"Biće teško, ako ne i nemoguće, da Ukrajina produbi odnose sa zapadnim zemljama, ako Julija Timošenko ostane u zatvoru", rekla je senatorka Šahin.

Timošenkova je u oktobru osuđena za zloupotrebu položaja prilikom zaključivanja gasnog ugovora sa Rusijom, 2009. godine. Njeni saveznici optužili su predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča da je inscenirao suđenje u znak političke odmazde.

Jevgenija Kar je u januaru bila u Berlinu, Kopenhagenu, Parizu i Strazburu, gde je od zapadnih zemalja tražila da pojačaju pritisak na predsednika Janukoviča, kako bi Timošenkova bila puštena na slobodu.

Prema rečima Karove, ukrajinski predsednik pokušava da natera Timošenkovu da napiše pismo u kojem će javno zamoliti za oproštaj i priznati odgovornost za sve što joj se stavlja na teret.

"To se nikada neće desiti", rekla je Jevgenija Kar američkim senatorima.

Zbog slučaja Timošenko, pogoršali su se odnosi Ukrajine i EU, koja je ocenila da je bivša premijerka optužena iz političkih razloga.

Četiri pocijajca su poginula, a 34 povređena. Bomba je usmrtila i troje civila, a 36 je povređeno.

Gradska bolnica je prepuna ranjenih, a mnogi su zadobili teške povrede i prelome, pa se strahuje da bi bilans mrtvih mogao da se poveća.

U trenutku kad je bomba postavljena na motociklu aktivirana, ispred policijske stanice bio je veliki broj prolaznika.

Trenutak je precizno odabran, pošto je u trenutku eksplozije u policijskoj stanici bila pauza za ručak, pa je većina policajaca bila unutra.

Direktor bezbednosti kolumbijske policije Rodolfo Palomino optužio je Revolucionarnu oružanu vojsku Kolumbije , FARK.

Palomino je istakao da je napad odmazda zbog skorašnjih racija koje su sprovele lokalne policijske snage protiv gerilske grupe.

Naime, u poslednjih mesec dana u Tumaku i širom regije Narino, na granici sa Ekvadorom, sprovedeno je nekoliko akcija kako bi se suzbila trgovina drogom i oružjem.

FARK, osnovan 1964, ima oko 8.000 boraca širom Kolumbije. Pored te levičarske gerilske grupe u toj zemlji operiše još jedna organizacija – Nacionalna oslobodilačka armija.

Ta organizacija je, takođe, veoma aktivna u regionu, a pokušava da obezbedi kolumbijsku pacifičku obalu, ključnu za izvoz droge i krijumčarenje oružja.

Nakon što se nije vratila kući, njen suprug je obavestio policiju koja je staricu pronašla posle nekoliko sati. I pored zimske garderobe, žena se smrzla na temperaturi od minus devet stepeni, koliko je bilo izmereno juče.

U Austriji se proteklih dana temperatura kretala između minus 17 i minus 10 stepeni, a narednih dana se očekuje dalji pad.

Hladnoća posebno pogađa beskućnike, koji u povećanom broju traže pomoć u ustanovama za smeštaj beskućnika. Te ustanove su bile prinuđene da povećaju kapacitete, a započele su i akciju deljenja vreća za spavanje.

Protekla 24 časa bila su u Poljskoj najtragičnija od početka zime i tokom njih od smrzavanja je umrlo devetoro Poljaka, saopštila je jutros Glavna komanda poljske policije.

Od petka 27. januara, kada su udarili žestoki mrazevi, a temperatura se spustila i na 30 stepeni ispod nule, umrlo je već 29 ljudi, a od samog početka zime, od prošlog novembra, već 67.

Većinom se radi o beskućnicima, često pod dejstvom alkohola koji im daje lažni osećaj topline, pa je policija u celoj zemlji pojačala patrole koje proveravaju mesta gde se beskućnici okupljaju.

Vlasti gradova širom Poljske vratile su se i ove zime oprobanom receptu borbe sa hladnoćom i na ulice Varšave, Krakova i mnogih drugih gradova razmestile su desetina peći koksara, jednostavne metalne kaveze u kojima gori vatra, kako bi mogli da se ogreju i Poljaci koji idu gradskim prevozom na posao i čekaju tramvaje i autobuse.

Zima uzima danak i u susednoj Slovačkoj i Češkoj, takođe mahom među beskućnicima.

U Češkoj gde se ne vodi centralna statistika, već žrtve zime prijavljuju regioni, broj umrlih od hladnoće u celoj zemlji popeo se na najmanje četiri od sredine prošle sedmice, pošto je policija jutros našla telo smrznutog beskućnika u Pragu.

Proteklih dana u Rumuniji hladan talas je odneo 14 života, a 346 osoba je hospitalizovano u centralnom delu zemlje gde je izmereno 32,5 stepeni ispod nule.

U Bugarskoj su zabeležene najniže temperature u poslednjih sto godina koje su odnele osam života.

U Moskvi dnevne temeprature ne prelaze minus 22 stepena, ali podataka o žrtvama hladnoće i snega nema, navodi Rojters. U Slovačkoj je od hladnoće umrlo dvoje ljudi, u Češkoj jedan beskućnik.

Hladno i na jugu

Hladnoća je stigla i do najjužnijih delova kontinenta, gde inače retko pada sneg i zabeležen je u delovima Atine i u Istanbulu, gde je privremeno izazvalo kolaps u saobraćaju, a prema prvim izveštajima, jedna osoba je izgubila život na ulicama okovanim snegom i ledom.

Sneg je pao i na francuskom ostrvu Korzika u Sredozemnom moru, u Italiji su padavine izazvale haos u saobraćaju u severnim gradovima Bolonji i Milanu.

Vremenska prognoza za Balkan najavljuje pogoršanje meteoloških uslova u nastavku ove nedelje.

Prema prognozama, veoma hladno vreme verovatno će potrajati u kontinentalnom delu Evrope, pre svega u Nemačkoj i u jugoistočnom delu kontinenta.

Obama je rekao da svi ljudi mogu da imaju korist od reči našeg stvoritelja i da treba izbegavati lažnu religioznost.

"Ovo je naročito značajno kada se kao nacija susrećemo sa velikim izazovima i kada se oporavljamo od nagore ekonomske krize u poslednjih nekoliko generacija", kazao je američki predsednik i dodao da i dalje veliki broj ljudi nema posao, ne može da otplati kredite, a u nekim slučajevima čak ni da se prehrani.

Obama je rekao da vera i poštovanje vrednosti imaju veliki značaj za rešavanje problema sa kojima se Amerika suočava.

"U trenucima molitve, treba da se setimo, bez obzira na to koliko važno deluju naše titule, koliko mislimo da imamo moći, da nismo savršeni", dodao je predsednik SAD.

Tradicionalnom Molitvenom doručku prisustovali su i gosti iz Srbije zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, ministar vera i dijaspore Srđan Srećković, bivši ministar spoljnih poslova i lider SPO-a Vuk Drašković i princ Aleksandar Karađorđević sa suprugom Katarinom, kao i beogradski advokat Zdenko Tomanović.

Tradicija organizovanja Nacionalnog molitvenog doručka počela je u vreme predsednika Dvajta Ajzenhauera 1953. godine. Tadašnji senator Frenk Karlson iz Kanzasa spontano je pozvao Ajzenhauera u Senat na zajedničku molitvu za uspeh njegove vlade.

Prvobitna ideja da se političari, i iz vlasti i iz opozicije, zajedno mole za mir i uspeh SAD prerasla je u organizovanje međunarodnog molitvenog doručka na koji se, osim domaćih, pozivaju i svetski lideri i političari da se zajednički mole za mir u svetu.

Nacionalni molitveni doručak je manifestacija koja traje nekoliko dana, okuplja oko 3.500 gostiju i sastoji se iz mnoštva sastanaka, ručkova i večera, ali je centralni događaj doručak u četvrtak na kojem su govornici američki predsednik i jedan gost čiji se identitet ne otkriva do poslednjeg časa.

Žena je prišla podijumu u Parizu na kojem je stajao Oland, glavni suparnik sadašnjeg predsednika Nikole Sarkozija, i zasula ga brašnom, koje je popadalo i po njegovim telohraniteljima koji su pritrčali da je zaustave.

Četrdesetpetogodišnja žena savladana je i obezbeđenje ju je iznelo s mesta incidenta.

Oland, brašnjavih naočara, kose i odeće, sve vreme je ostao pribran, naveo je AP.

Socijalistički predsednički kandidat izjavio je da takvi incidenti "spadaju u rizike posla" kojim se bavi.

Prema rezultatima anketa, Oland vodi po popularnosti u odnosu na Sarkozija, pošto uživa podršku 31 odsto građana, dok sadašnjeg predsednika podržava 24,5 odsto ispitanika.

Predsednički izbori u Francuskoj zakazani su za 22. april.

23.25 - Ministar unutrašnjih poslova Egipta rekao da je uhapšeno 47 osoba zbog nasilja posle utakmice, prenosi Rojters. Formirana grupa koja će ispitati šta se dogodilo.

21.49 - Glavnokomandujući vojnog saveta Muhamed Husein Tantavi naredio da dva helikoptera budu upućena u Port Said kako bi evakuisali igrače gostujućeg tima i njihove navijače, prenosi Rojters.

Najmanje 74 osobe poginule su u sukobima navijača posle fudbalskog meča u egipatskom gradu Port Saidu.

Agencije javljaju da su sukobi usledili kada su navijači domaćeg tima Masri upali na teren i pojurili za igračima ekipe El Alija, jednog od najtrofejnijih egipatskih klubova. Upad navijača desio se neposredno posle završetka utakmice u kojoj je pobedio domaći tim.

Kako javlja Al Džazira navijači su prvo jurili gostujuće fudbalere, a zatim su napali navijače El Alija, a veliki broj poginulih čine osobe koje su preminule zbog teških povreda glave.

Povređeno je najmanje hiljadu ljudi, a među povređenima nalaze se i policajci i dvojica fudbalera.

Zvaničnik egipatskog ministarstva zdravlja rekao je da desila "najveća katastrofa u fudbalskoj istoriji zemlje", prenosi Rojters.

U međuvremenu, glavnokomandujući vojnog saveta Muhamed Husein Tantavi naredio je da dva helikoptera budu upućena u Port Said kako bi evakuisali igrače gostujućeg tima i njihove navijače, saopštili su vojni izvori.

Helikopteri će, takođe, prevesti i povređene u vojne bolnice, prenosi Rojters.

Državna televizija javila je da su suspendovane sve utakmice u egipatskoj Premijer ligi, a parlament u Kairu zakazao je za četvrtak hitnu sednicu.

Kako prenosi Al Džazira, igrači i navijači gostujućeg tima bili su "zarobljeni" u svlačionici, a navijači El Alija "Ultrasi" su na svom sajtu pre utakmice objavili da dolaze u Port Said. Između navijača dve ekipe postoji duga istorija sukoba na tribinama, prenosi katarska televizija.

Fudbal je najpopularniji sport u Egiptu i fudbalske utakmice uvek privlače veliki broj gledalaca. Svetski mediji navode da od pada Mubarakovog režima sve češće dolazi do sukoba navijača zbog bezbednosnog vakuuma, koji je nastao posle povlačenja policije sa ulica.

Na ulicama Nemačke, na minus 15, više od 22.000 beskućnika čeka pomoć, da im gostionice, pansioni i železničke stanice otvore vrata. U velikim gradovima "topli autobusi" prevoze ih do prenoćišta.

Ukrajinsko ministarstvo za vanredne situacije pozvalo je na spasavanje beskućnika, jer je više od 40 ljudi umrlo od hipotermije, a više stotina zatražilo medicinsku pomoć zbog promrzlina. Vlasti su otvorile skloništa, a zatvorile škole i vrtiće.

Ruske vlasti apelovale su na stanovništvo da bez potrebe ne izlazi napolje. U pojedinim delovima Sibira, temperatura je i do minus 50!

Ekstremno niske temperature su i u Italiji: Bolonji, Firenci i drugim gradovima u centralnom delu i na severu.

U Rumuniji je jak mraz odneo najmanje osam života. Uglavnom su to starije osobe i beskućnici. U Bukureštu je zabeleženo minus 20 stepeni, a Crno more zamrzlo se na površini na oko 30 metara od obale. Zbog jakog vetra zatvorene su sve crnomorske luke. U Bugarskoj su najniže temperature u poslednjih sto godina, Slovačka ne pamti tako hladnu zimu.

Turska je okovana snegom, oko 2.000 sela je odsečeno od sveta. U Istanbulu ima pola metra snega, saobraćajni je kolaps, pa mnogi građani nisu mogli da odu na posao.

U Sloveniji u pojedinim delovima, vetar dostiže brzinu od 160 kilometara na čas. Prekinut je pomorski saobraćaj. Snežno nevreme i u Hrvatskoj. Na Velebitu su nanosi preko metra. Za razliku od unutrašnjosti, gde su na zimu navikli, sneg je iznenadio žitelje ostrva na severnom Jadranu. I Crnu Goru je zahvatilo hladno vreme, sa olujnim vetrom.

Njihov prototip ima oblik sličan strelici za pikado, a dugačak je 10 centimetara. Kada se ispali, leti brzinom oko 730 metara u sekundi, odnosno brzinom od 2,1 mah.

Kako funkcioniše navođenje? Metak ima optički senzor koji je u stanju da detektuje laserski zrak na meti, što mu omogućava da bude usmeravan prema njoj. Senzor šalje informaciju kontrolnoj jedinici koja upravlja elektromagnetnim pokretačima. Ti pokretači navode minijaturna "peraja" koja metak usmeravaju ka meti.

Tokom testova, inženjeri su zakačili sićušnu svetlosnu diodu za metak da bi mogli da prate njegovu putanju. Utvrdili su da su baterija i elektronika bile u stanju da "prežive" ispaljivanje metka. Uz to, korišćen je i običan barut.

"Kada običan metak izleti iz puške, on se obrće u cevi, pa zato ide pravo. Da bismo mogli da usmerimo naš metak kuda želimo, moramo da se otarasimo tog obrtanja", rekao je Džons.

Laboratorija je ispitivanjem zaključila da običan metak može da promaši metu udaljenu jedan kilometar za oko devet metara. Samonavodeći metak za isto rastojanje "greši" za najviše 20 centimetara, a ukupan domet mu je dvostruko veći.

Metak je zasad još uvek samo prototip. Ukoliko prođe sve testove, mogao bi da postane dostupan policiji, vojsci, pa čak i ljudima koji se bave streljaštvom iz zabave.

Nacionalnoj laboratoriji Sendija u dizajniranju samonavodećeg metka pomagala je firma "Lokhid Martin", koja je sarađivala sa američkom vojskom na razvoju te tehnologije.

Govoreći o svom izveštaju, pred Komitetom za bezbednost američkog Senata, Klaper kaže da ta zavera pokazuje da su neki iranski zvaničnici sada spremni da sprovedu napad na Ameriku, kao odgovor na stvarne ili potencijalne američke akcije koje prete iranskom režimu, prenosi Vašington post.

Procena ukazuje na potencijalno novi pravac u suparničkom odnosu SAD i Irana, u trenutku kada postoje naznake da je već preduzeta tajna operacija koja treba da osujeti navodne iranske ambicije da razvije nuklearno oružje, navodi prestonički dnevnik.

Glavni američki obaveštajac, koji je šef svih američkih civilnih obaveštajnih službi, napomenuo je da SAD traži način da izbegne vojni sukob sa Iranom, insistirajući sve više na sankcijama. "Nadziremo i mogućnost preventivnog napada Izraela na Iran", dodao je Klaper.

"Nadamo se da će sankcije imati efekta na promenu iranske politike prema nuklearnom angažmanu. To je veoma osetljivo pitanje i mi donosimo odluke zajedno sa Izraelcima", naveo je Klaper.

Misterija iranskog lovca

Iran je optužio SAD i Izrael za mnoge misteriozne događaje, uključujući i očigledno ciljano ubistvo još jednog iranskog nuklearnog naučnika u Teheranu u januaru, kao i za sajber-napad na najveći objekat za obogaćivanje uranijuma u zemlji.

U međuvremenu, iranski opozicioni aktivisti strahuju od ugroženosti nuklearnih postrojenja u zemlji. Naime, opozicija tvrdi da je iranski lovac "F-14" oboren sopstvenom protivvazdušnom odbrane tokom, kako kažu, samoubilačkog napada na nuklearni reaktor "Bušer".

Prema izveštajima državnih medija, pilot major Ali Reza Karimai i kopilot poginuli su prošle nedelje kada se lovac američke proizvodnje srušio ubrzo posle poletanja u regionu Persijskog zaliva.

Međutim, opozicioni sajt Peiknet ocenjuje da je avion oboren, negirajući da je uzrok pada mehanički kvar, kao što su izvestili zvanični državni mediji. Činjenica da se piloti nisu katapultirali navodi na zaključak da je avion oboren, navodi opozicija.

Mediji navode da je avion poleteo iz baze u blizini istočnog grada Isfahana. I pored medijske blokade, spekuliše se da su piloti pokušali da napadnu nuklearna postrojenja.

Zapadni stručnjaci upozoravaju na nedostatke nuklearnog reaktora "Bušer". Pored sabotaže, tom reaktoru izgrađenom uz rusku pomoć, kako tvrde stručnjaci, preti i opasnost od zemljotresa koji često pogađa region gde se postrojenje nalazi.

Iranska vojska zadržala je flotu američkih aviona "F-14", proizvedenih pre revolucije 1979. godine. Američki mediji navode da su sankcije Zapada zbog iranskog nuklearnog programa uzele veliki danak na sposobnost vojske da održava flotu. U protekloj deceniji dogodilo se mnoštvo avionskih nesreća u kojima je poginulo više od 900 ljudi.

"Savet ne može da nameće parametre unutrašnjopolitičkih rešenja", rekao je ruski ambasador pri UN Vitalij Čurkin, upozoravajući da bi akcija kakvu je posle konsultacija Zapada i Arapske lige predložio Maroko samo pogoršala situaciju na terenu.

Čurkin je to rekao tokom rasprave o predlogu rezolucije, koja je u poslednja 24 časa menjana bezbroj puta, ali bez suštinskog napretka, jer se Rusija i Kina čine odlučnim da u ovom slučaju iskoriste pravo veta.

Kako su za Internet portal Radio-televizije Srbije rekle diplomate na Ist Riveru, marokansku rezoluciju su, u stvari, načinili Francuzi, s tim što su poslednje izmene dodali Britanci.

Takav odnos snaga u najmoćnijem telu svetske organizacije odužio je glasanje o tom dokumentu bar na 24 časa, ukoliko se petnaest članica, suočenih sa mogućim vetom Pekinga i Moskve, uopšte i prihvati takvog posla.

Diplomatski rat u hodnicima sedišta UN u Njujorku najžešća je politička bitka između Rusije i Zapada poslednjih godina, koju su SAD i Francuska shvatili toliko ozbiljno da su se na sednici pojavili i Hilari Klinton i Alan Žipe.

Deo razloga za takvu diplomatsku aktivnost Zapada leži i u činjenici da bi pad Asadovog režima znatno oslabio iranske akcije u regionu, ali i pritisak Hezbolaha na proameričke snage u Libanu.

Ipak, za sada niko ozbiljan ne podržava vojnu intervenciju kakva je viđena u Libiji, pre svega zato što ne postoji jasna predstava na koji način bi takva akcija uticala na odnose Izraela, Libana i Iraka.

Zapadne diplomate smatraju da će se, u nekom trenutku, Savet bezbednosti ipak izjasniti o toj rezoluciji, najverovatnije samo kako bi se testirala čvrstina Rusije, koja je sa Kinom sličan dokument u oktobru već "ubila" vetom.

Zamenik direktora Centra za razvoj Visoke škole ekonomije u Moskvi Valerij Mironov tvrdi, pozivajući se na novu teoriju međunarodne trgovine, koju je razvio dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Pol Krugman, da državne korporacije sa jasno određenim prioritetnim orijentacijama teško mogu biti vodeće firme koje povećavaju izvoz.

U praksi je dokazano da izvoz na međunarodno tržište ne povećavaju kompletni industrijski sektor niti "nacionalni šampioni" u vlasništvu države, već nekoliko procenata najuspešnijih, ali ne i najvećih preduzeća različitih profila, ukazuje u svojoj analizi Mironov, a prenosi moskovski portal Finmarket.

U Rusiji se, inače, izvoznim poslovima bavi svega oko tri odsto firmi, dok je u razvijenim zemljama taj procenat osetno veći - 10 do 12 odsto, s tim što su iz različitih sfera poslovanja.

Planirajući razvoj državnih korporacija, pri čemu rast izvoza obezbeđuju druge kompanije, Rusija zapada "u kontradikciju", ističe Mironov. On, doduše, ne spori da je njegovoj zemlji svakako potrebna industrijska politika koja mora da se zasniva na antikorupcijskom zakonu, stimulisanju konkurencije, investicija i inovacija.

Rusija nije kao Azija

Rusku industrijsku politiku, ni postsovjetsku niti neku buduću, ne bi trebalo porediti sa stvaranjem iste politike u zemljama Azije putem državnog vlasništva, ukazuje Mironov.

"Aziji je država sve, nesporan autoritet po Konfučijevom etičkom modelu. I industrijska politika države funkcioniše po istom principu, ali daleko od toga da je uvek uspešna. U Rusiji takav model dovodi do rasipništva i korupcije", smatra Mironov.

Ideologija aktuelne ruske industrijske politike se može, prema Mironovu, formulisati na sledeći način: "Hajde da formiramo državne korporacije, iz kojih će da se ukrade trećina sredstva, ali će ostatak raditi za ekonomiju. Na tom principu, koji je u ekonomski model utemeljio lopovluk, pogazivši sve etičke i pravične principe, ne može se graditi industrijski model."

U savremenoj Rusiji se, kako on dalje navodi, potreba za državnom industrijskom politikom gleda samo kroz dve alternative - ili njenim potpunim izostankom ili "državnim kapitalizmom" po principu azijskih ekonomija.

Mironov smatra da Rusiju posle učlanjenja u Svetsku trgovinsku organizaciju očekuje jak pritisak na domaćem tržištu - u autombilskoj, farmaceutskoj, hemijskoj industriji, poljoprivredi i mnogim drugim granama, zbog značajnog sniženja carina na te proizvode iz uvoza.

Prema njegovim rečima, ruskoj industriji je u takvim uslovima potrebna diversifikacija, ali ne na domaćem tržištu, gde se očekuje zaoštravanje konkurencije, već raznovrsnost izvoza, orijentisanog ne samo na isporuke sirovina, već i proizvoda prerađivačkog sektora.

Koliko je takav zaključak Mironova utemljen na realnosti dovoljno govori i podatak da Rusija još "sudbinski" zavisi od visokih cena nafte i prirodnog gasa na svetskom tržištu, jer isporukom tih sirovina ostvaruje više od 40 procenata ukupnog deviznog priliva.

Marija Martin (81) je svedočila o tome kako su snage lojalne Franku 1936. godine, kada je imala samo šest godina, upale u njeno selo u srednjoj Španiji i odvele 27 muškaraca i tri žene, među kojima je bila i njena majka Agustina.

Ona je kasnije novinarima pokazala fotokopije starih slika njene porodice i malu svesku sa nacrtanom mapom masovne grobnice u kojoj pretpostavlja da se nalaze ostaci njene majke.

Drugi svedok koga je sud danas saslušao bila je Pino Sosa (75) sa Kanarskih ostrva, čijeg su oca Frankove snage odvele sa grupom muškaraca.

"Tukli su ih. Držali su ih u zarobljeništvu i radili im strašne stvari", rekla je ona, dodajući da su Frankove snage čak ukrale hleb i so iz njene kuće.

Ona je ispričala da je njena majka tražila oca, ali da ga nikada nije našla, već da su im vlasti na kraju izdale potvrdu o njegovoj smrti.

Garson (56) je juče na sudu negirao da je zloupotrebio položaj kada je, uprkos dogovoru o amnestiji, naložio istragu o sudbini 114.000 ljudi, koji su nestali za vreme građanskog rata u Španiji (1936-1939) i diktature generala Franka (1939-1975).

Predviđeno je da na suđenju govore 22 svedoka odbrane koji će svedočiti u ime porodica žrtava od kojih su mnoge sahranjene u masovnim grobnicama širom Španije.

Očekuje se da će suđenje trajati najmanje mesec dana.

"Krstaš evropskog pravosuđa"

Garson je u maju 2010. godine suspendovan sa dužnosti u Nacionalnom sudu, koji je najviši krivični sud u Španiji i sada radi kao konsultant Međunarodnog krivičnog suda u Hagu.

Optužbu protiv njega podigle su desničarske organizacije "Čiste ruke" i "Sloboda i identitet".

Garson, koga mediji često nazivaju "krstašem evropskog pravosuđa", smatra da se radi o zločinima protiv čovečnosti koji nisu mogli da potpadnu pod amnestiju.

Istraga o zločinima počinjenim u Frankovo doba pokrenuta je 2008. godine, ali je, pod pritiskom tadašnje socijalističke vlade, ubrzo suspendovana.

Ukoliko bude osuđen u bilo kom od tri slučaja, Garsonu preti zabrana rada do 20 godina, što bi značilo kraj njegove karijere kao sudije.

Gingrič je na sinoćnjim izborima osvojio 32 odsto glasova, Rik Santorum 13 odsto i Ron Pol sedam odsto glasova republikanskih birača.

Romni je ovom pobedom osvojio svih 50 delegata za veliku republikansku konvenciju u avgustu, ali je za njega još značajnije to što ubedljiva pobeda predstavlja veliki zamah pred narednih nekoliko izbora u sledećih desetak dana.

Jedan od znakova da se Romni približava osvajanju republikanske nominacije je i odluka bezbednosnih službi da mu se u narednih nekoliko dana dodeli pratnja Tajne službe.

Bivši guverner Masačusetsa je Gingriča na Floridi pobedio, ostvarivši mnogo bolji rezultat u hispano populaciji i u ženskom biračkom telu.

Velika razlika (51 prema 29 odsto), govori da se Gingriču ne zaboravljaju bračno neverstvo i tri braka koja ima iza sebe.

Nekadašnji predsedavajući Predstavničkog doma Kongresa jedino je među najtvrđim konzervativcima porazio Romnija na Floridi.

Nediplomatski maniri

Primećeno je da ni ovog puta, kao ni nakon poraza u Nju Hempširu, Gingrič, nije čestitao na pobedi Romniju, što se smatra nediplomatskim gestom na američkoj političkoj sceni.

Romni i Gingrič su se u svojim obraćanjima biračima, nakon što su saopšteni rezultati, saglasili samo oko toga da Barak Obama ne sme ponovo da bude izabran za predsednika SAD.

Romni je rekao da ima potpuno drugačije ideološke poglede u odnosu na Obamu i dodao da kada postane predsednik neće dizati poreze, već će ljudima obezbediti posao i pristojne plate.

"Ako su ovo izbori na kojima se gleda samo ko može da iznese bolja obećanja, onda ja nisam vaš predsednik. Takvog već sada imate", istakao je vodeći republikanski kandidat.

Gingrič je naveo da bi reizbor Obame bio katastrofa za SAD. Da li možete da zamislite koliko bi bio radikalan u svom drugom mandatu, zapitao se nekadašnji spiker Kongresa.

Preostala dvojica kandidata Ron Pol i Rik Santorum, već su usmerili svoju kampanju na buduće savezne držve u kojima se održavaju preliminarni izbori.

Teksaški kongresmen Pol se okrenuo Mejnu, gde očekuje solidan rezultat među liberalnije opredeljenim republikancima, dok je Santorum kampanju usmerio na Kolorado i Nevadu.

Prvi sledeći izbori su 4. februara u Nevadi, gde je Romni ponovo favorit zbog jake mormonske zajednice, a tri dana nakon toga slede izbori u Mejnu, Koloradu i Minesoti.

Vazdušni napadi dogodili su se u pograničnim pakistansko-avganistanskim regionima Kuram i Orakzai, potvrdili su pakistanski zvaničnici Vadžid Kan i Amir Gulom i dodali da su napadi usledili posle sukoba između vojnika i ekstremista oko strateško važnog planinskog prevoja u regionu Kuram kada je ubijeno preko 60 ljudi, prenela je agencija AP.

Pakistanski avioni gađali su položaje ekstremista u oblasti Džogi u regionu Kuram i ubili 12 pripadnika pakistanske pobunjeničke organizacije Tehrik-e-Taliban Pakistan (TTP) i šest Uzbekistanaca.

Gađajući obližnju oblast Mamozai u regionu Orakzai ubili su još 20 pobunjenika i dva njihova komandanta, prenosi Rojters.

Jedan od ubijenih komandanata je pakistanski regionalni talibanski lider Moin ud Din, javlja AP, a britanska agencija navodi da su pogođena uporišta komandanata TTP-a Mulah Tufana i Mulvi Moinudina i da su ona uništena, a da je Moinudin ubijen.

Podaci pakistanske vojske nisu provereni iz drugih izvora, a pakistanski pobunjenici često imaju zamerke na zvanične izveštaje Vojske o broju žrtava u njihovim redovima, navodi Rojters.

Odluka indijske vlade da uđe u eksluzivne razgovore sa proizvođačem "rafala" kompanijom "Dažalt" jeste veliki uspeh francuskog predsednika Nikole Sarkozija, koji često ističe snagu nacionalne industrije.

U razvoj "rafala" Francuska je uložila ogromne sume novca, kako bi osim vojnog aviona, od njega stvorila simbol tehnološke moći i nacionalnog ponosa, a francuska vojska je za sada jedini korisnik.

"Čekali smo ovaj dan već 30 godina", rekao je Sarkozi na konferenciji za novinare, misleći na jubilej od pokretanja projekta razvoja aviona 1980. godine. "Dostigli smo broj od 126 aviona u završnim razgovorima i to ne znači da Indija hoće samo avione. To je dokaz da imaju poverenje u celu francusku ekonomiju", dodao je Sarkozi.

Iako ulazak u eksluzivne razgovore nije i garancija da će posao zaista biti zaključen, svetski mediji već vide da je "bitka" za veliki posao obnove indijskog ratnog vazduhoplovstva već završena i da je "Dažalt" pobedio konkurenciju.

Gubitnik je evropski avion "jurofajter tajfun" koji proizvodi konzorcijum četiri firme: nemačke i španske filijale kompanije EADS, britanski "BAE Sistemsa" i italijanska "Finmekanike". Analitičari gubitak posla u Indiji vide kao ozbiljan udarac na evropsku avio-industriju, posebno u Velikoj Britaniji.

Prethodno su iz nadmetanja za posao vredan oko 15 milijardi dolara ispali Rusija, SAD i Švedska.

Analitičari su i ranije procenjivali da će se Indija odlučiti za "rafal", jer u svom arsenalu već ima avione tipa "miraž", a najveći deo vazduhoplovstva čine ruski avioni iz ere Hladnog rata, koje treba zameniti. Novi avioni su odgovor na rastuću moć Kine i na stalnu opasnost iz Pakistana.

Ukoliko dođe do potpisivanja ugovora, francuska avionska industrija dobiće odličan posao u kriznim vremenima i to će biti jedan od retkih velikih izvoznih poslova. Akcije "Dažalta" na berzi su posle objavljivanja vesti iz Indije odmah skočile za 22 odsto. U proizvodnju "rafala" uključeno je oko 500 francuskih kompanija, koje zapošljavaju oko 6.000 radnika.

Ipak, indijski zvaničnici i vojni analitičari, u nameri da spuste loptu, ponavljaju da posao još uvek nije siguran, ali i potvrđuju da je "Dažalt" dao najpovoljniju ponudu u koju osim aviona, ulaze i rezervni delovi, obuka mehaničara, održavanje, kao i transfer tehnologije.

Nezvanično je saopšteno da je ponuda za "rafala" bila oko 5 miliona dolara niža od ponude za kupovinu "tajfuna". I evropski i francuski avion, inače, od samog početka prati stalno povećanje troškova proizvodnje. Troškovi čitavog projekta "rafala" prešli su sumu cifru od 40 milijardi evra, koliko je "tajfun" koštao samo Veliku Britaniju.

Prema ocenama stručnjaka, ni "tajfun" ni "rafal" nisu promašeni projekti, zato što su to avioni koji su već ušli u upotrebu. Najveći ispit imali su tokom bombardovanja Libije 2011. godine kada su, prema ocenama vojnih zvaničnika, dobili prelaznu ocenu.

Kupovina "rafala" baca svetlo i na stratešku podeljenost koja vlada u Aziji. Indija je, na primer, avione uglavnom nabavljala od Rusa i Francuza, dok je njen najveći protivnik, Pakistan, poslove sklapao sa SAD i Kinom, koja još uvek ima neraščišćene granične sporove sa Indijom.

Bivši Gadafijev borac Milad Mohamed Jusug otkriva ožiljke od, prema njegovim rečima, udaraca lancima i opekotina od cigareta, dok njegovi čuvari poriču da se to dogodilo u zatvoru.

Jusuf, koji je zatvoren u Misurati na severu Libije, tvrdi da je 28. oktobra, pet nedelja nakon što je uhapšen, zatvoren u malu ćeliju vojnog zatvora. "Danima su me pobunjenici lancima i štapovima tukli po leđima i nogama ", rekao je Jusuf za AFP pokazujući brojne ožiljke na telu.

"To su mi učinili, jer sam iz Tuvarge", smatra Jusuf, misleći na grad u blizini Misurate, koji je ostao lojalan svrgnutom vođi Moameru el Gadafiju.

Tuvarga je bila pod opsadom nedeljama tokom oružanog ustanka protiv bivšeg libijskog vođe. Nakon što je grad zauzet i opsada prekinuta, vojska Misurate otpočela je snažan napad na Gadafijev rodni grad Sirt, gde je on i ubijen 20. oktobra prošle godine.

Revolucionari optužuju meštane Tuvarge za podršku Gadafiju, kao i za silovanje njihovih žena tokom napada na Misuratu.

"Ja nisam počinio nijedno silovanje. Nisam silovao nijednu ženu. Borio sam se na Gadafijevoj strani, ali bio sam u njegovoj vojsci i morao sam se boriti", rekao je Jusuf.

"Revolucionari koji su me uhvatili tukli su me, mučili i vređali", dodao je Jusuf.

Još jedan bivši Gadafijev borac Saleh Mustafa Abdulah Sišan takođe se žali da je u više navrata bio udaran šipkama i drugim metalnim predmetima od kada je uhvaćen u Tripoliju.

Pod pritiskom međunarodne zajednice, libijske prelazne vlasti pokrenule su istragu o mučenjima bivših Gadafijevih boraca u zatvorima i centrima širom zemlje.

"Svako kršenje ljudskih prava biće podvrgnuto istrazi. Zahtevamo od svih da poštuju prava zatvorenika", rekao je zamenik premijera Mustafa Abu Šagur.

Nepoznate optužbe

Da situacija bude gora, većina zatvorenika koja je govorila za Frans pres tvrdi ne zna za šta ih terete i da im još uvek nije odobrena odbrana. Zvanično su njihove optužnice i dalje u pripremi.

Optužnice su stigle nekoliko dana nakon što su organizacije za ljudska prava optužile pobunjenike za mučenje bivših boraca odanih Gadafiju, a glavna tačka optužbe je smrt nekoliko zatvorenika.

"Amnesti internešenal", međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava, prošle nedelje podnela je izveštaj koji govori o vidljivim tragovima mučenja zatvorenika u Tripoliju, Misurati i još nekim manjim gradovima.

U izveštaju se navodi i da torturu sprovode zvanična vojska, snage bezbednosti kao i mnogobrojni naoružani vojnici koji rade van zakonskih okvira.

"Lekari bez granica", internacionalna medicinska humanitarna organizacija, obustavili su aktivnosti u Misurati pošto su lekari te organizacije nailazili na sve veći broj slučajeva da im dovode ljude od povreda nanetih mučenjem tokom saslušanja.

Irahim Bitelman, koji rukovodi vojnim zatvorom u Misurati, negirao je da su zatvorenici zlostavljani u toj ustanovi.

"Ako je neki zatvorenik pretučen pre nego što je stigao ovde, to je druga priča. U ovom zatvoru niko nije mučen", rekao je Bitelman koji je i sam nekada bio u Gadafijevoj službi.

Ujedinjene nacije procenjuju da je prethodne godine oko 7.000 ljudi, uglavnom potsaharskih Afrikanaca, bilo optuženo da su Gadafijevi plaćenici i zbog toga su zadržani u zatvorskim objektima koje vodi libijska vojska.

Ugovor između policijskih snaga SAD i ruskog proizvođača potpisan je na sajmu oružja u Las Vegasu pre nekoliko dana.

"Prve isporuke pušaka 'sajga-12' američkim snagama bezbednosti već su sprovedene", rekao je generalni direktor "Ižmaša" Maksim Kuzjuk.

Ruska firma je potpisivanjem ugovora u Las Vegasu dobila eksluzivna prava izvoza na američko tržište, a dogovoreno je da se u budućnosti proširi paleta proizvoda koje bi SAD uvozio od ruskih firmi, poput klasičnih modela pištolja i pušaka.

"Potpisivanje ugovora za nas je nadahnjujuće. Mislimo da će pošiljke do kraja godine porasti 20 odsto", kaže Kuzjuk.

Bez presedana

Portparolka ruske fabrike Elena Filatova istakla je da to oružje "do sada nije prodavano policiji neke strane zemlje i da su prve isporuke oružja bez presedana".

"Sajga-12" je poluautomatska sačmara teška 3,6 kilograma i dugačka više od 1,1 metra, a namenjena je bliskoj borbi i otporna na bilo kakve klimatske uslove.

Puška je napravljena po modelu čuvene puške "AK-47", takozvanog "kalašnjikova", i veoma je pouzdana.

Zbog sistema automatskog repetiranja poseduje veliku zaustavnu moć i pokazala se kao idealna za blisku gradsku borbu i policijske potrebe.

Sistem automatskog repetiranja baziran je na korišćenju energije gasova koje proizvodi svaki ispaljeni metak odnosno patrona.

Teretnjak, koji je plovio pod zastavom Kambodže, stigao je u tursku luku Alijaga iz Rusije, a potonuo je u blizini grada Zonguldaka, prenele su agencije.

Mediji u Turskoj su izvestili, pozivajući se na lokalne zvaničnike, da su dva člana posade spasena.

Tursku je poslednjih dana zahvatio talas hladnog vremena, koji se proširio na delove centralne i istočne Evrope i do sada odneo više od 50 života.

Govoreći prošlog petka na skupu kongresmena demokrata u Merilendu, Bajden je izneo jedan od dosad najdetaljnijih izveštaja o tome kako se Bela kuća mučila oko odluke da li da udari ili ne na najtraženijeg svetskog terororistu, prenosi Dejli telegraf.

Uoči napada u Pakistanu 2. maja prošle godine, Obama je okupio svoje najviše obaveštajne i vojne savetnike, uključujući državnu sekretarku Hilari Klinton i zvaničnike Združenog generalštaba američke vojske, da bi zatražio njihov savet.

Prema Bajdenovim rečima, Obama je dobio neodređene savete od svih prisutnih, izuzev Leona Panete, tadašnjeg direktora CIA, koji je energično preporučio predsedniku da naloži izvršenje napada.

"Kada je na mene došao red da kažem predsedniku svoje mišljenje, rekao sam da je moj predlog da ne kreće u napad", rekao je Bajden pred demokratama.

Obama je narednog jutra ipak izdao naređenje da se misija izvrši.

"On je znao da je pod znakom pitanja bio bukvalno predsednički mandat - i zato je povukao obarač", ocenio je Bajden.

Bivši predsednik Odbora za spoljne poslove u Senatu i veteran debata o nacionalnoj bezbednosti, Bajden je jedan od najopreznijih glasova u Beloj kući, navodi list.

Kako se bliže predsednički izbori u novembru, Bela kuća koristi svaku priliku da podseti glasače na napad u kom je ubijen čovek odgovoran za napade od 11. septembra 2001. - jednu od malobrojnih odluka koje pozdravljaju Obamini republikanski protivnici.

Prema izveštajima agencija, sibirska zima u Ukrajini u poslednjih pet dana je odnela 30 života pošto se zemlja suočila sa nezapamćenim hladnoćama, potvrdili su u službama za vanredne situacije.

Većina građana koji su stradali su bili beskućnici, dok je oko 600 osoba zatražilo lekarsku pomoć. Vlasti su otvorile prihvatilišta za 1.600 beskućnica gde mogu da se ugreju i dobiju hranu pošto je temperatura već pala na minus 28 stepeni. Više od 3.000 škola je privremeno zatvoreno, dok 400 hiljada đaka upućeno na neplanirani školski raspust.

Policija u Poljskoj saopštila je da se deset osoba smrzlo tokom vikenda, gde se temperatura spustila do 27 stepeni ispod nule. U Češkoj je jedan 26-godišnji mladić nađen mrtav kod mesta Opava na istoku zemlje, a tokom vikenda u Litvaniji zbog hladnoće umrle su najmanje tri osobe.

Hladnoća u Bugarskoj odnela je pet ljudskih života prošlog vikenda. U gradovima Čirpan na jugu i Sevlievo u centralnom delu zemlje izmereno je minus 24, odnosno minus 23 stepena Celzijusovih, a prema prognozama meteorologa temperature će narednih dana i dalje padati.

Snežno nevreme je poslednjih dana teško pogodilo i Rumuniju, gde je do sada odnelo četiri ljudska života. Sa snegom i niskim temperaturama suočavaju se i žitelji Makedonije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine.

Turska već tri decenije ne pamti tako hladnu zimu. U Istanbulu živa u termometru pokazala je minus deset.

Hladni talas je zahvatio i severnu Grčku gde su temperature pale ispod tačke mržnjenja. Jaki vetar poremetio je pomorski saobraćaj i mnogi brodovi iz Pireja i drugih luka nisu mogli da isplove prema ostrvima.

Meteorolozi predviđaju nove snežne padavine i dalji pad temperature tako da se u pojedinim delovima Evrope očekuje sibirska zima sa temperaturama do 30 stepeni ispod nule, što se ne pamti godinama.

Predgrađa Damaska u kojima se nalaze pobunjenici pod žestokom su vatrom sirijske vojske, koja slama preostale džepove otpora u gradu, a prema tvrdnjama aktivista za ljudska prava, vojska je rano jutros ušla u preostala dva grada koji su još pod kontrolom buntovnika. 

Trupe vlade u Damasku juče su povratile kontrolu nad većinom istočnih predgrađima glavnog grada koja su odmetnuti vojnici osvojili prošle sedmice.

"Intenzivna pucnjava se čuje u gradovima Zamalka i Arbin, dok tenkovi tamo napreduju", saopštila je Sirijska opservatorija za ljudksa prava sa sedištem u Velikom Britaniji, pozivajući se na izvore na terenu.

Prema rečima aktivista, snage režima sprovode opsežna hapšenja u obližnjem gardu Rankusu.

Istovremeno, pobunjenici - vojni dezerteri koji su se okrenuli protiv režima u Damasku - potpuno su osvojili grad Rastan nakon nekoliko dana intenzivnih borbi, rekao je jedan tamošnji aktivista.

Rastan je dva puta padao u ruke pobunjenika, samo da bi ga sirijske trupe ubrzo povratile.

Broj mrtvih jučerašnjim sukobima popeo na više od 100 ljudi, među kojima je oko njih 55 stradalo u sukobu sa snagama bezbednosti, uglavnom u regionu Homsa. 

U regionu Homsa, središtu pobune protiv sirijskog režima, poginulo je 40, u Deri devetoro, dok je pet ljudi stradalo u predgrađu Damaska. U Idlibu, gde su takođe građani protestovali, ubijen je jedan čovek, navodi ta organizacija.

Isti izvor navodi da je u jučerašnjim sukobima stradalo i deset vojnika dezertera, šestorica pripadnika snaga bezbednosti i 25 vojnika regularne vojske.

Mogući pregovori u Moskvi?

Rusija neće podržati novi Nacrt rezolucije o Siriji, saopštilo je, uoči debate u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, rusko ministarstvo spoljnih poslova istovremeno pozivajući predstavnike sirijskih vlasti i opozicije u Moskvu na neformalne pregovore bez preduslova.

Prema rečima zamenika šefa ruske diplomatije Genadija Gatilova, "zapadna verzija nacrta rezolucije o Siriji nije odmakla od predloga iz oktobra i ne možemo je podržati", preneli su juče ruski mediji. 

"Sirijske vlasti su već pozitivno odgovorile na naš poziv, a očekujemo da će se u narednim danima sa tim usaglasiti i opozicija stavljajući interese sirijskog naroda ispred svega ostalog", navelo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova.

Gatilov je objasnio da "nacrt sadrži poziv članicama SB UN da obustave isporuke oružja Siriji, ali da nije povučena jasna linija između krijumčara oružjem koje neke zemlje angažuju da bi podržale ekstremističke snage u Siriji i onih koje imaju legalne vojno-tehničke veze sa tom zemljom".

Međutim, kako piše Njujork tajms, izveštavajući iz Ujedinjenih nacija, pred debatu o Siriji, pobunjenici odbijaju da prihvate neformalne pregovore i posredovanje Rusije.

Bela kuća podržava političko rešenje

Iz Vašingtona kažu da podržavaju političko rešenje koje će zaustaviti nasilje u Siriji, nakon što je rusko Ministarstvo inostranih poslova saopštilo da zvanični Damask pristaje na pregovore o krizi uz posredovanje Rusije, javio je Rojters.

Zamoljen da prokomentariše predlog Rusije sirijskim vlastima i opoziciji da upute predstavnike u Moskvu radi održavanja neformalnih konsultacija bez prethodnog uslovljavanja, portparol Bele kuće Džejms Karni sinoć je rekao da Vašington ne zna detalje o tom susretu, ali da "uopšteno podržavaju napore za dostizanje političkog rešenja koje će okončati nasilje u Siriji".

Prema njegovim rečima, SAD aktivno diskutuju sa ruskom stranom i drugim partnerima o pogoršanju stanja u Siriji i porastu nasilja koji zabrinjava.

Sirijsko ministarstvo inostranih poslova juče je saopštilo da će Sirija "nastaviti da se brani od terorizma" i optužilo SAD i zapadne zemlje da žele da stvore "haos" u toj zemlji.

Od početka masovnih protesta u Siriji protiv režima predsednika Bašara al-Asada u martu 2011. godine, prema podacima UN, poginulo je više od 5.400 osoba.

Demonstranti su počeli da štampaju i dele majice sa stisnutom pesnicom, u znak otpora najavljenoj policijskoj intervenciji i nasilnog uklanjanja šatora iz parka.

Iako je policija nekoliko puta davala rok za uklanjanje šatora i drugih objekata iz centra Vašingtona, do intervencije za sada nije došlo. Ubrzo nakon toga počelo je štampanje i deljenje majica sa znakom Otpora, što su ljudi oduševljeno prihvatili.

"To su majice sa znakom "Otpora" iz Srbije i mi moramo da nastavimo borbu protiv korporacija i pseudodemokratije u Americi", rekao je Tanjugu direktor nevladine organizacije "Nenasilno" Majkl Bir, koji je došao da podrži demonstrante.

Bir je istakao da pokret "Okupiraj Di-Si" podseća na "Žene u crnom" u Srbiji, koje govore o nužnosti promena društva.

"Tražimo od američke vlade da promeni sistem i vrati vlast ljudima i da prestane da bude svetski policajac. Ovo je pokret koji se širi svetom i dogodiće se i u Srbiji i u drugim zemljama", smatra Bir.

U parku se okupilo nekoliko hiljada ljudi koji su nosili transparente: "Mi ne pripadamo korporacijama", "Hoćemo prava na zemlju, kuću i hranu", "Anarhisti zajedno sa pokretom Okupiraj", "Ne možete ukinuti naše snove".

Vlasti su saopštile da moraju da se uklone šatori i svi drugi objekti koji su u parku, zbog procene da je došlo do ugrožavanja zdravlja ljudi i mogućnosti širenja zaraze.

Vlasti su ranije saopštile da odluka o zabrani kampovanja u parku ne znači da će protesti biti zabranjeni, već znači da više neće biti dozvoljeno postavljanje šatora i spavanje u parku.

Pokreti "Okupiraj" širom Amerike bore se protiv velikih korporacija i banaka koje smatraju odgovornim za veliku finansijsku krizu i visoku nezaposlenost u SAD.

Protesti su počeli sredinom septembra u Njujorku, kroz pokret "Okupiraj Volstrit", da bi se kasnije proširili na celu Amerike.

Kako prenosi londonski Telegraf, istraživanje je pokazalo da je taj procenat još veći među tinejdžerima starosti od 12 do 16 godina. Njih 60 odsto bilo bi ophrvano tugom, a 48 odsto osećajem usamljenosti kada ne bi mogli da surfuju po internetu.

Studija otkriva da su dvogodišnjacima najmiliji "ajpedi", dok su tinejdžeri zavisnici od mobilnih uređaja.

"Jaka emotivna veza koju deca uspostavljaju sa internetom često se smatra negativnom pojavom, ali to je potpuno prirodno za generaciju čiji se društveni život uglavnom odvija onlajn", ocenjuje Pol Hadson, direktor kompanije "Interspirijens", koja je sprovela istraživanje.

Prema njegovim rečima, isto bi se desilo kada biste starijim osobama oduzeli telefon.

Anketa je pokazala da su deca mlađa od 12 godina veoma vešti korisnici interneta: 74 odsto njih igra onlajn igrice, 65 odsto koristi internet za domaće zadatke, a više od trećine da bi nešto kupili ili prodali.

U studiji se ističe da deca starosti od osam do 11 godina obave dnevno daleko širi spektar aktivnosti na netu nego odrasle osobe.

Iako su roditelji mahom zabrinuti zbog jake emotivne veze koju mladi imaju sa internetom, istraživanje je pokazalo da deca i dalje najviše vole da razgovaraju sa svojim vršnjacima lično.

Anonimni zvaničnik rekao je za taj list da će na novom stadionu u primorskom gradu Džedi, koji će biti završen 2014. godine, biti postavljene specijalno konstruisane privatne kabine i terase u kojima će žene, daleko od očiju drugih muškaraca, moći da uživaju u fudbalu.

Postoje navodi da će više od 15 odsto kapaciteta stadiona biti preuređeno za potrebe žena, piše list. "Ženskim fotografima i novinarima će, takođe, biti omogućeno da prisustvuju mečevima i imaće posebna mesta daleko od muških kolega", navodi Al Šark.

Dosad je ženama bilo zabranjeno da uđu na stadion zbog državne politike koja zabranjuje mešanje polova.

Iako je ovaj potez vlasti dočekan sa odobravanjem, grupe za ljudska prava ukazuju da se, osim stadiona, ništa nije promenilo.

"Mislim da se država pomalo otvara, ali su to male promene. Želimo da nam se omogući da živimo normalno. Družiti se sa prijateljima u javnosti je veoma teško pošto uvek ima ljudi koji vas gledaju", kaže Noha, studentkinja iz Rijada.

Kralj Abdulah poslednjih godina je pokazao dobru volju i donekle ispunio neke zahteve grupa za zaštitu ženskih prava, ali je ipak oprezan da ne dođe u sukob sa konzervativnim sveštenstvom. 

Ovo je samo jedna od mnogih promena koje se dešavaju u Saudijskoj Arabiji. Poslednjih meseci Saudijkama je dato nekoliko prava, od kojih je najvažnije ono da mogu samostalno da glasaju na izborima 2015. godine.

Od 9. januara na hiljade kamiona dopremilo je pirinač Severnoj Koreji koja ima hronične probleme sa nestašicom hrane, izjavio je Do He-Jun član Koalicije građana za ljudska prava čije je sedište u Seulu, a čiji su članovi uglavnom severnokorejske izbeglice.

Japanski list Tokio Šimbun preneo je juče da je Peking, nakon vesti o smrti Kim Džong-Ila, odlučio da Severnoj Koreji isporuči pomoć u hrani i struji, što je znak podrške severno-korejskom režimu koji prolazi kroz period tranzicije.

He-Jun je pokazao i fotografije konvoja kamiona snimljene nedaleko od graničnog prelaza kod kineskog grada Tumen na severo-istoku zemlje. 

"Kamioni natovareni vrećama pirinča viđeni su kako se kreću prema Severnoj Koreji iz više gradova među, kojima su Tumen, Dandong i Đian", rekao je taj aktivista.

Kineski ministar inostranih poslova pozvao je juče međunarodnu zajednicu da pruži veću humanitarnu pomoć Severnoj Koreji, zemlji u kojoj prema podacima Ujedinjenih nacija jedna četvrtina stanovništva gladuje.

Ministar međutim, nije želeo da komentariše pisanje Tokio Šimbuna koji navodi da je Kina odlučila da isporuči svom susedu 500.000 tona pirinča i 250.000 tona sirove nafte.

Trgovinska razmena Kine i Severne Koreje porasla je za 62 odsto tokom 2011. odnosno iznosila je 5,63 milijarde dolara, statistički su podaci Asocijacije za međunarodnu trgovinu koja je danas objavila izveštaj. Severna Koreja je pored ostalog dvostruko povećala izvoz rude u Kinu.

Jedinica 2 nuklearne elektrane, koja se nalazi oko 153 kilometra severozapadno od Čikaga, zatvorena je juče ujutro u 10:18 časova posle nestanka struje, dok jedinica 1 i dalje normalno radi, navodi AP.

Dizel agregati su počeli da snabdevaju fabriku strujom, a da bi ohladili reaktor radnici su počeli da ispuštaju paru iz dela nuklearke u kome se nalaze turbine koje proizvode električnu energiju, ali ne i iz samog reaktora, naveli su predstavnici "Ekselona".

Para sadrži male količine tricijuma, koji je radioaktivni izotop vodonika, ali predstavnici nuklearne kompanije i saveznih vlasti tvrde da ispuštene količine nisu opasne po zdravlje radnika, niti stanovnika.

Američka Nuklearna regulatorna komisija je ovaj incident opisala kao "neobični događaj" i proglasila je najniži od četiri nivoa opasnosti.

Predstavnici "Ekselona" pretpostavljaju da je nestanak struje izazvao kvar opreme u podstanici, ali inženjeri pokušavaju da utvrde tačan uzrok.

Primećeno je da iz jednog transformatora izbija dim, ali vatrogasna brigada nije uočila požar, rekla je portparolka Nuklearne regulatorne komisije Viktorija Mitling. Ona je kazala da se još ne može sa sigurnošću reći koliko tritijuma odlazi u atmosferu, ali da se, u svakom slučaju, radi o malim količinama zato što u okolini nuklearke nije zabeležen povećani nivo radijacije.

Čestice tricijuma su toliko male da njihove manje količine mogu da prođu kroz radioaktivnu paru iz reaktora i dospeju u vodu koja se koristi za hlađenje turbina i drugih delova reaktora.

Tricijum je relativno kratkog veka i ne može tako lako da uđe u ljudski organizam kroz vazduh kao druge radioaktivne čestice.

Peneta je gostujući u emisiji "60 minuta" na televiziji Si-Bi-Es, rekao da Amerika ne želi da Iran razvije nuklearno oružje i da bi to bilo prelaženje crvene linije za Vašington. Prema njegovim rečima, američki zvaničnici preduzeće sve neophodne korake da tako nešto zaustave. Na pitanje da li to znači i vojnu akciju, on je odgovorio: "Nijednu opciju nismo uklonili sa stola".

Kako bi bila u stanju da uništi iranska podzemna nuklearna postrojenja, američka vojska ulaže 330 miliona dolara za izradu specijalnih bombi za uništavanje betonskih bunkera.

Pentagon je investirao 330 miliona dolara za izradu sprecijalnih bombi za uništavanje betonskih bunkera, kako bi američka vojska bila u stanju da napadne iranska podzemna nuklearna postrojenja, piše Volstrit džurnal.

Predviđeno je da bombe teške 13,6 tona, nose "B-2" bombarderi. Bombe imaju ugrađen satelitski navigacioni sitem.

Stručnjaci kažu da su bombe sposobne da raznesu betonske zidove debele 18 metara. Te bombe su šest puta veće od dosadašnjih bombi kojima raspolože američka vojska.

Američki predsednik Barak Obama je prošle nedelje u govoru pred Kongresom istakao da se zalaže za mirno rešavanje iranskog problema, ali ni on nije potpuno isključio vojnu opciju.

Obama je tada rekao da je Amerika odlučna da spreči Iran da proizvede nuklearno oružje, ali da nijedna opcija nije isključena da se dođe do tog cilja, što su kongresmeni i senatori propratili burnim aplauzom.

IAEA u poseti Iranu

Iranski ministar spoljnih poslova Ali Akbar Salehi nada se da će poseta tima Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Iranu doneti pozitivne rezultate i doprineti razumevanju uprkos zabrinutosti međunarodne zajednice zbog njegovog nuklearnog programa.

"Veoma smo optimistični kada da je reč o misiji IAEA i njenom rezultatu", rekao je Ali Akbar Salehi iranskoj novinskoj agenciji Mehr tokom svoje posete Etiopiji.

Kako navodi agencija Asošiejted pres, trodnevna poseta tima IAEA, koji je na čelu sa zamenikom direktora Hermanom Nakertsom stigao juče u Teheran, događa se u trenutku rastućih tenzija zbog iranskog spornog nuklearnog programa.

Zapadne zemlje prete Iranu uvođenjem novih sankcija, dok Teheran preti da će zatvoriti moreuz Ormuz, jedan od najvažnijih čvorova za transport nafte.

"Uvek smo pokušavali da budemo potpuno otvoreni u saradnji sa IAEA", rekao je Salehi i dodao da će IAEA dobiti odgovore na sva pitanja koja bude postavila Teheranu.

Tim IAEA najverovatnije će posetiti postrojenje gde se nalaze fabrike za obogaćivanje uranijuma.

Prema poslednjem izveštaju IAEA, Iran sprovodi aktivnosti sa ciljem razvijanja nuklearnog oružja.

Iskopavanje ostataka je počelo prošle sedmice, a očekuje se da se nastavi i ove sedmice, izjavila je Lusija Sosam, potomak jedne od žrtava.

Snage Franciska Franka ubile su 17 žena, nazvane "17 ruža", 1937. godine, jer su bile u srodstvu sa ljudima koji su bili na protivničkoj strani.

Arheolozi koji rade na iskopavanju njihovih ostataka našli su metke, dugmad i češalj blizu kostiju, preneo je AFP.

U međuvremenu, španski sudija Baltasar Garson priprema se da u utorak prvi put svedoči na suđenju povodom optužbi da je prekoračio svoja ovlašenja i prekršio Zakon o amnestiji iz 1977. godine, u nastojanju da pokrene istragu zločina počinjenih tokom Frankovog režima.

Garson je optužen da je, uprkos dogovoru o amnestiji, naložio istragu o sudbini 114.000 ljudi koji su nestali za vreme građanskog rata u Španiji (1936-39) i diktature generala Franka (1939-75).

Baltasar Garson smatra da se radi o zločinima protiv čovečnosti koji po međunarodnom pravu ne mogu zastareti niti biti amnestirani.

Najmanje 112 ljudi je lakše povređeno u zemljotresu jačine 6,3 stepena po Rihterovoj skali koji je pogodio južni deo Perua, saopštili su lokalni zvaničnici.

Prema rečima predsednika regionalne vlade Alonsa Navara, povređeni imaju prelome kostiju i potrese mozga, ali da se nijedna povreda se smatra opasnom po život. Civilna odbrana navela je da bi čak 90 ljudi moglo da bude povređeno.

Zemljotres je registrovan 11 minuta posle ponoći na pacifičkoj obali Perua, na dubini od 40 kilometara. Epicentar potresa bio je 15 kilometara jugoistočno od grada Ika i 280 kilometara od prestonice Lime, gde se podrhtavanje tla takođe osetilo.

Zemljotres je izazvao paniku među ljudima, a veliki broj njih je izašao na ulicu iz straha od rušenja zgrada.

Zbog potresa nakratko je nestala struja, a u prekidu je bio i telefonski saobraćaj.

Inače, grad Ika je pretrpeo velika oštećenja pre četiri godine kada je registrovan zemljotres jačine osam stepeni Rihterove skale. Tada je poginulo oko 500 ljudi.

Putin, kao predsednički kandidat, u programskom članku posvećenom privredi, a koji prenosi  dnevnik Vedomosti, priznaje da Rusija gubi u konkurenciji na pravnom planu i da zbog toga vlasnici firmi koje rade u Rusiji preferiraju registrovanje kompanija u inostranstvu.

Putin je ocenio da je "nedopustivo" da Rusija ima ekonomiju "koja joj ne garantuje ni stabilnost, ni suverenitet, ni blagostanje". 

Putin je najavio privatizaciju državnih korporacija, čije je stvaranje inicirao, ocenjujući da se do 2016. godine može smanjiti deo učešća države u nekim sirovinskim granama privrede i završiti prosec izlaska iz velikih nesirovinskih kompanija.

Ruski premijer se založio za promenu ideologije državne kontrole nad biznisom i za ograničavanje funkcije države. 

"Glavni problem je nedostatak transparentnosti u radu predstavnika države, od carinskih i poreskih službi, do sudskog i bezbednosnog sistema. Ako se stvari nazovu svojim imenom, reč je o sistemskoj korupciji", naveo je Putin, koji je od 2000. godine bio predsednik države u dva mandata, a zatim premijer.

On je napomenuo da je u Rusiji danas moguće platiti manje ili više za troškove preduzeća u zavisnosti od "stepena naklonosti" koji neko uživa među ljudima u "državnoj mašineriji".

Zašto Putin kritikuje Medvedeva?

Spekulacije i nagađanja odmah su pokrenuli elektonski mediji koji postavljaju pitanje da li je polemika na relaciji Putin - Medvedev suštinska, kao i zašto Medvedev uopšte ne učestvuje u predizbornim aktivnostima Putina, kojeg je on sam zvanično predložio za predsedničkog kandidata.

Odgovor na prvo pitanje ponudio je potpredsednik Centra za političke tehnologije Georgij Čižov, koji smatra da ove razlike unutar vodećeg dvojca ruske politike "nisu od suštinske važnosti", ali da treba videti da li će ta polemika biti nastavljena.

"Premijer je tu izneo svoje viđenje. Faktički on je autor sistema državnog kapitalizma u Rusiji i on mu je privržen", rekao je Čižov u izjavi za agenciju Regnum.

On je ocenio da, "ukoliko se polemika sa aktuelnim predsednikom

bude nastavila, onda će ona imati predizborni karakter" i dodao da je to "jedna od retkih stvari gde su ispoljene javne razlike" među ruskim liderima.

Ipak, teško je sasvim relativizovati Putinovu ocenu da je borba protiv sistemske korupcije zakazala, jer je Medvedev upravo ovu oblast predstavio kao jedan od prioriteta svog predsedavanja kada je pre četiri godine stupio na dužnost šefa države.

Porota suda u Kingstonu, u državi Ontario, većala je dva dana pre nego što je donela presudu protiv Muhameda Šafije (58), njegove supruge Tube Muhamed Jahje (42) i njihovog sina Hameda (21).

Suđenje za ubistvo tri Šafijine ćerke i njegove prve supruge u poligamnom braku trajalo je četiri meseca tokom kojih je svedočilo više desetina svedoka, navode agencije.

Tela žrtava: Zainab Šafije (19), Sahar Šafije (17), Geti Šafije (13) i Rone Amir Muhamed (50)pronađena su u junu 2009. godine u automobilu potopljenom u jednom kanalu u blizini Kingstona.

Tužilaštvo je navelo da su devojke ubijene zato što su okaljale čast porodice svojim indiskretnim ponašanjem kao što je, na primer, nošenje odeće koja previše otkriva.

Osim toga, dve starije ćerke zabavljale su se sa mladićima bez očevog odobrenja.

Odbrana je, međutim, tvrdila da je automobil sam sleteo u kanal dok ga je vozila najstarija ćerka i najavila je da će se žaliti na presudu.

Šafija se sa porodicom doselio u Kanadu 2007. godine, posle provedenih 15 godina u Australiji, Pakistanu i Dubaiju.

U Kanadi je od 2002. godine zabeleženo 13 takozvanih "ubistava iz časti" koja su u zemljama Bliskog istoka i jugoistočne Azije uobičajena.

Zbog temperatura koje su pale na minus 20 stepeni Celzijusovih, vlasti istočnoevropskih zemalja otvorile su stotine prihvatilišta za hitne situacije i pozvali stanovnike da budu pažljivi i ne izlaze bez potrebe iz svojih kuća.

Policija traga za beskućnicima, kako bi se uverila da se nisu smrzli, navodi agencija Asošijeted Pres.

Ukrajinsko ministarstvo za vanredne situacije objavilo je da je u toj zemlji 18 ljudi umrlo od hipotermije, a skoro 500 je za samo tri dana prošle nedelje zatražilo medicinsku pomoć zbog promrzlina.

Među umrlima nalazi se 12 beskućnika, čija tela su pronađena na ulicama.

U nekim delovima Ukrajine temperatura je tokom dana padala na minus 16 stepeni Celzijusovih, a noću čak na minus 23.

Vlasti su otvorile 1.500 skloništa, gde ljudi mogu da se ogreju i nahrane, a zatvorene su škole i vrtići.

U Poljskoj su žestoki mrazevi poslednjih dana odneli 12 života, a samo u poslednja 24 časa, kako javlja dopisnica Bete, petoro Poljaka umrlo je od smrzavanja, saopštio je Centar za bezbednost pri poljskoj vladi.

Poljska policija je kao i svake zime pojačala patrole koje na ulicama, u parkovima ili napuštenim zgradama traže beskućnike i ljude kojima je pozlilo i čiji je život u opasnosti zbog niskih temperatura.

Najniže temperature, 30 stepeni ispod nule, zabeležene su na jugoistoku Poljske.

Prvu žrtvu ovogodišnjih mrazeva ima i Slovačka pošto su spasioci i hitna pomoć  bez uspeha pokušavali da spasu život muškarcu u Popradu na istoku zemlje koji je ležao smrznut na ulici.

Na severu i istoku Slovačke temperature se kreću između 22 i 15 stepeni ispod nule.

Izuzetno niske temperature zabeležene su i u Bugarskoj, gde je u nekim oblastima izmereno minus 24 stepena Celzijusovih, a štampa piše da je pet osoba stradalo u snežnim olujama koje su tu zemlju pogodile prošle sedmice. Većina žrtava su starije osobe, koje su se izgubile na putevima nedaleko od svojih sela.

Najniže temperature, minus 24 i minus 23,4 stepena, izmerene su u Čirpanu na jugu Bugarske i u centralnom gradu Sevlijevo, navodi meteorološka služba, koja za naredne dane najavljuje dalji pad temperature.

Glavni putevi kroz Bugarsku raščišćeni su krajem prošle sedmice, ali su lokalni putevi i ulice u velikom broju mesta, računajući Sofiju, i dalje pod ledom. Broj povređenih s frakturama je u znatnom porastu.

Više od 170 škola u zemlji je zatvoreno, od čega 129 zbog epidemije gripa, a 44 zbog nedostatka grejanja, saopštilo je bugarsko ministarstvo obrazovanja.

U Bugarskoj duva i jak vetar, zbog kojeg je zatvorena luka u Varni.

U centralnoj Srbiji tri osobe su se smrzle, a dve se vode kao nestale, dok je u 14 opština uvedeno vanredno stranje.

Napore da se putevi očiste od snega otežava jak vetar, a desetine gradova se suočavaju sa nestabilnim snabdevanjem strujom.

U Rumuniji, lokalni mediji prenose da je četvoro ljudi umrlo zbog velikih hladnoća, a puteve od snega raščišćavaju zatvorenici iz desetak zatvora.

O tome je bilo reči na forumu o bezbednosti brodova (MARIKS) prošle nedelje u Nantu, a pilot projektom, vrednim 12 miliona evra, koji će biti instaliran na brodu "Parizan" za obuku francuske vojske, rukovodiće francuska agencija za upravljanje okolinom i energijom (ADEME), prenosi AFP.

Antipiratske mere na "Parizanu" sežu od radarskih sistema i infracrvenih kamera koje pravovremeno otkrivaju opasnost, preko teško podnošljivih zvukova sa uređaja velikog akustičnog dometa, do snopova zaslepljujuće svetlosti koji će se uperiti na pirate.

Ako ih ni to ne obeshrabri, aktiviraće se vodeni topovi na daljinsko upravljanje, a posada će se za to vreme povući u bezbednu prostoriju odakle će kamerama pratiti pirate i nastaviti plovidbu.

Ukoliko pirati ipak uspeju da se popnu na brod, dočekaće ih suzavac, a u hodnicima broda mrak i dim radi teže orijentacije.

Svi ovi odbrambeni mehanizmi će se testirati na brodu "Partizan" ove godine, a na tržištu bi mogli da se nađu od 2014. godine.

Međutim, neki stručnjaci za bezbednost kažu da ove mere mogu da se koriste samo protiv pirata amatera. Profesionalne pirate ne mogu da zaplaše vodeni topovi ili dim - jedino rešenje, pored naoružanih čuvara na brodu, jeste brzina, navodi AFP.

Napadi pirata su prvi put posle pet godina zabeležili pad 2011. godine, zahvaljujući povećanju mera bezbednosti, ali situacija oko Somalije izaziva sve veću zabrinutost, tvrde u Međunarodnoj pomorskoj kancelariji.

Širom sveta prošle godine je registrovano 439 piratskih napada i oružanih pljački, a 802 člana posade je uzeto za taoce. Oteto je 45 brodova, 176 su zauzeli pirati, a 113 je zapaljeno. Osam članova posade je ubijeno.

S obzirom na ove sumorne podatke, očekuje se veliko interesovanje brodskih kompanija, navodi AFP.

Sarkozi je najavio porast poreza na dodatu vrednost od 1,6 odsto, na ukupno 21,2 odsto, u okviru novih mera za jačanje privrede. On je rekao da nove mere neće stupiti na snagu do 1. oktobra, a istakao je da se nada da će to dovesti do povećanja prodaje pre tog datuma i da će povećati privredni rast, prenosi Frans pres.

Cilj uvođenja tog poreza je otvaranje novih radnih mesta, s time što će francuske firme biti konkurentnije prema nemačkim rivalima sa mnogo manjim socijalnim naplatama.

Planirano povećanje PDV-a biće jednako smanjenju doprinosa na platnim listama poslodavaca, što treba da im pomogne u konkurentnosti sa proizvođačima iz ekonomija sa manjim prihodima i jačanje francuskog izvoza.

Sarkozi je već najavio ove mere u svom obraćanju naciji na kraju godine, a o kojima se već duže govori u Francuskoj.

Povodom dužničke krize koja nastavlja da dominira u političkim debatama u Evropi, Sarkozi je rekao da se Evropa više ne nalazi na ivici ambisa.

"Elementi stabilizacije finansijske situacije u svetu i Evropi se sprovode", rekao je francuski predsednik.

Inače, prema rezultatima većine predizbornih anketa, Sarkozi je iza kandidata socijalista Fransoa Olanda.

Nesreća se dogodila juče ujutru, a kada je policija došla na lice mesta, južno od mesta Gejnsvila, zbog slabe vidljivosti, povređene je nalazila po njihovim jaucima.

Nekoliko vozila je gorelo, a duž međudržavnog puta 75 je gorelo nisko rastinje koje je možda bilo namerno zapaljeno.

Izgorelo je 25 hektara rastinja, a vatra je ugašena. 

Kada su se raščistili magla i dim, mogla su se videti prevrnuta vozila, neka su se još dimila, a pojedini automobili bili su skršeni ispod teških kamiona.

"Tri policajca i jedan demonstrant su povređeni i tri privatna vozila su demolirana", saopštila je policija Oklanda, a preneo AFP.

Sukob policije i demostranata počeo je pri pokušaju demonstranata da zauzmu napušteni kongresni centar "Henri Kajzer" i da tamo naprave svoje novi kamp i zatim nastavili ka centru Oklanda i Gradskoj skupštini gde su ispred zgrade zapalili zastavu, a zatim upali u hol u počinili štetu na izložbenoj postavci.

Agencija AP navodi da je juče bio najhaotičniji dan od novembra prošle godine kada je gradska policija uklonila kamp ogranka pokreta "Okupirajte Vol strit" u Oklandu.

Demonstranti su se sukobili s policijom tokom dana pošto su prethodno bacali kamenje, flaše i druge predmete na policajce.

Protesti su dobijali na masovnosti kako je dan odmicao i prema procenama, u centru Oklanda bilo je i oko 2.000 demonstranata.

Pokret "Okupirajte Vol strit" koji osuđuje neumerenost korporacija i ekonomsku nejednakosti formiran je u Njujorku prošle jeseni, a najveću masovnost imao je Oklandu, Njujorku i Los Anđelesu.

"Uskoro ćemo prestati da izvozimo naftu nekim zemljama", izjavio je Kasemi.

Cena sirove nafte porasla je na 111,5 dolara po barelu u petak, zbog najave iranskog parlamenta da će izglasati obustavu izvoza sirove nafte u Evropsku uniju već početkom sledeće nedelje.

Međutim, parlament Irana je odložio glasanje o zakonu kojim bi se od vlade u Teheranu zahtevalo da smesta prekine prodaju sirove nafte Evropskoj uniji, rekao je jedan iranski narodni poslanik, a preneli iranski mediji.

Zabrana izvoza nafte u Evropsku uniju bila bi odgovor za njenu odluku da zaustavi uvoz iranske nafte i zamrzne sredstva iranske centralne banke.

Takva odluka Evropske unije, koja je doneta prošlog ponedeljka, još jedan je pokušaj da se Iran prinudi da odustane od svog nuklearnog programa, za koji Teheran tvrdi da je mirnodopski, a za koji Zapad smatra da je sračunat na proizvodnju atomskog oružja.

Kako prenosi iranska studentska novinska agencija ISNA, poslanik Ali Adijani Rad je rekao da je parlamentarcima potreban savet stručnjaka pre nego što se upuste u glasanje u vezi sa zabranom.

Zbog značaja ovakvog koraka, "predlagači zakona veruju da bi ga trebalo staviti na dnevni red kad prođe strogu stručnu procenu". Rad je rekao da datum glasanja nije određen.

Mnogi iranski zvaničnici su pozvali na momentalno uvođenje zabrane izvoza nafte Evropskoj uniji pre no što sankcije koje je uvela Unija stupe na snagu u julu.

Prema njihovim rečima, samo 18 odsto izvoza iranske nafte otpada na Uniju, pa bi u slučaju prestanka isporuka ona stradala više nego Iran.

Kina, jedan od ključnih kupaca iranske nafte, kritikovala je evropski embargo.

Direktor iranske nacionalne naftaške kompanije Ahmad Kvalebani rekao je da je njegova firma spremna da preseče snabdevanje Evropske unije čim joj to bude naređeno.

Kvalebani je rekao iranskoj novinskoj agenciji "Mehr" da će Iran naći nove kupce za svoju naftu dok će evropske rafinerije imati tehničkih problema u prebacivanju na druge dobavljače.

Na skupu podrške Garsonu bili su umetnici, političari i sindikalci koji su nosili transparente na kojima je pisalo "Garsone, prijatelju, Španija je uz tebe", prenele su agencije.

Garson (56) je optužen da je, uprkos dogovoru o amnestiji, naložio istragu o sudbini 114.000 ljudi koji su nestali za vreme građanskog rata u Španiji (1936-39) i diktature generala Fransiska Franka.

Na suđenju će govoriti 22 svedoka odbrane koji će svedočiti u ime porodica žrtava od kojih su mnoge sahranjene u masovnim grobnicama širom Španije.

Očekuje se da će suđenje trajati najmanje mesec dana.

Garson je u maju 2010. godine suspendovan sa dužnosti u Nacionalnom sudu, koji je najviši krivični sud u Španiji, i sada radi kao konsultant Međunarodnog krivičnog suda u Hagu.

Optužbu protiv njega podigle su desničarske organizacije "Čiste ruke" i "Sloboda i identitet".

Garson, koga mediji često nazivaju "krstašem evropskog pravosuđa", smatra da se radi o zločinima protiv čovečnosti koji nisu mogli da potpadnu pod amnestiju.

Istraga o zločinima počinjenim u Frankovo doba pokrenuta je 2008. godine, ali je, pod pritiskom tadašnje socijalističke vlade, ubrzo suspendovana.

Garsonov pokušaj da istraži sudbine nestalih za vreme Frankove diktature napravili su od njega neprijatelja španske desnice, koja ga optužuje da otvara stare rane, dok njegove pristalice tvrde da su ti zločini suviše strašni da bi bili ignorisani.

Garson uživa veliki ugled u Španiji i svetu zbog istraga koje je vodio protiv separatističke organizacije ETA i istraga o kršenju ljudskih prava u Južnoj Americi.

Sudija je postao svetski poznat 1998. godine kada je naredio izručenje bivšeg čileanskog diktatora Avgusta Pinočea iz Velike Britanije.

Garson je vodio istrage protiv članova nekadašnjeg režima u Argentini, Osame bin Ladena i zlostavljanja zatvorenika u američkoj vojnoj bazi Gvantanamo, na Kubi, u okviru koje je nameravao da pokrene postupak i protiv tadašnjeg predsednika SAD Džordža Buša. Protiv njega su podnete još dve tužbe.

Dva biznismena su ga tužila da je nezakonito dozvolio policiji da snima razgovore između advokata i njihovih klijenata, a optužen je i zbog toga što je, navodno, obustavio istragu o najvećoj španskoj banci "Santander" pošto je primio novac od jedne banke iz Njujorka.

Ukoliko bude osuđen u bilo kom od tri slučaja, Garsonu preti zabrana rada do 20 godina, što bi značilo kraj njegove karijere kao sudije.

"Epl" je tokom prošle godine ostvario fantastične poslovne rezultate prodajom mobilnih telefona "ajfon" i tableta "ajped". Ova kompanija je do sada je gradila svoju uspešnu poslovnu politiku upravo na "kul" reputaciji među mladim i obrazovanim ljudima i pozitivnom korporativnom imidžu.

Priče o kineskim radnicima koje izlaze na videlo mogle bi da pokvare tu sliku. Novinari Njujork tajmsa došli su do izveštaja dve nevladine organizacije koje su otkrile šokantne podatke.

Rukovodioci fabrike "Fokskon", koja pored "Epla" snabdeva i "Majkrosoft", "Amazon" i "Samsung", primoravaju sve radnike da potpišu zalog da neće izvršiti samoubistvo, pošto se prethodne godine dogodila serija samoubistava.

Istraga dve nevladine organizacije, Centra za istraživanje multinacionalnih kompanija i Studenata i učenika protiv korporativnog nedoličnog ponašanja, prikazala je život 500.000 radnika koji u Šenženu i Čengduu prave Eplove proizvode, ocenivši da se rukovodioci prema njima ponašaju kao prema mašinama.

Otkriveno je da radnici u tim fabrikama rade prekovremeno i da se krši zakonska granica od 36 sati prekovremenog rada na mesečnom nivou, kao i da se radnici za koje se proceni da loše rade javno ponižavaju pred ostalim kolegama.

Radnici spavaju u spavaonicama u kojima ih je po 24 i sve je podređeno vojničkim pravilima. Prosečna plata radnika je 196 dolara.

Menadžer pomenutog lanca fabrika "Fokskon" Luis Vu istakao je da samoubistva nisu povezana sa uslovima u kojima radnici rade.

Vu je, ipak, priznao da radnici ponekad rade prekovremeno kako bi ogromna tražnja za proizvodima koje sklapaju bila ispoštovana, ali je napomenuo da je svaki prekovremeni radi "dobrovoljan".

"Epl" je, u zvaničnom saopštenju, naveo da je "odlučan da osigura najviše standarde socijalne odgovornosti", kao i da kompanija, kao uslov za poslovanje, traži od snabdevača da se drže veoma opsežnih standarda u proizvodnji njihovih proizvoda.

"Redovno sprovodimo rigorozne kontrole, uključujući izveštaje o fabričkim ekscesima. Ukoliko se nešto neprimereno dešava sprovodimo korektivne mere", ističu iz "Epla".

Ipak, podaci pokazuju da tvrdnje američke firme nisu u potpunosti tačne, pošto je, prema podacima koje objavljuje njujorški dnevnik, četvoro radnika prošle godine nastradalo u fabrici, a 137 ih je povređeno.

Pored toga, u 62 odsto od 229 objekata koje širom sveta koristi "Epl", radnici su na poslu više od 60 sati nedeljno, a trećina postrojenja ima probleme sa opasnim otpadom.

Zašto samo "Epl"

Svi navodi izneti u Njujork tajmsu su, najblaže rečeno, zabrinjavajući. Ali treba imati u vidu da fabrika "Fokskon" u Kini snabdeva i niz drugih džinovskih kompanija, poput "Samsunga", "Majkrosofta" i "Amazona".

Pored tih firmi u Aziji su svoje poslovanje locirali i drugi elektronski giganti kao što su "Intel", "Sisko", "Hjulit end Pakard", "Del", "Nokia" i "Nintendo".

Imajući u vidu svu ozbiljnost i kritike na račun "Epla" poslednjih dana i javnost su izašli mnogi izveštaji i komentari koji brane poziciju američke kompanije.

Tako su prošlonedeljne pretnje masovnim samoubistvima, u stvari, bile u delu fabrike za sklapanje "Iks boksa".

Neki ističu da "Epl" radi na poboljšanju uslova rada više od drugih. Redovno se sastavljaju izveštaji o situaciji i uslovima rada u fabrikama, a posebna pažnja se poklanja otklanjanju opasnih hemikalija iz proizvoda.

Šta druge kompanije rade? Niko ne zna, pošto nikoga ne zanima. Zašto se ne optužuju druge kompanije? Zato što ništa nije toliko primamljivo nego napadati "Epl", pišu američki mediji.

Jedan od azijskih analitičara, koji želeo da ostane anoniman, jednostavno je upitao: "Kojim proizvodima zameniti 'Eplove'? Hoćemo li kupovati 'Samsungove'?".

Dalje obrazlažući svoja pitanja analitičar je rekao da se "Samsungovi" proizvodi sklapaju u "OEM" fabrici u Tiandžinu, gde radnici imaju još manje plate i slobodnih sati od radnika u "Fokskonu".

"Trebate da odete u 'OEM'-ove fabrike za 'Lenovo', 'Asus' i 'Kompak' pa da vidite koliko su lošiji uslovi u njima nego u 'Eplovim'", kaže analitičar.

Bojkot "ajfona"?

Sada je glavno pitanje da li će tržište, zbog pomenutih uslova rada u fabrikama, bojkotovati "ajfon" ili "ajped". Nije nemoguće, pogotovu imajući u vidu kampanju od pre nekoliko godina koja je za cilj imala da izvrši pritisak na "Najk" zbog istog razloga.

Međutim, treba imati u vidu da proizvodi "Epla" nemaju baš neku jaku konkurenciju i zbog toga je teško naći zamenu za njih.

"Možete prizvoditi u udobnim i prijateljski nastrojenom okruženju, ili možete svake godine da razvijate proizvod, da ga učinite boljim, bržim i jeftinijim, što iziskuje da uslovi rada budu suroviji u odnosu na američke", rekao je edan od "Eplovih" rukovodilaca, koji je želeo da ostane anoniman za Njujork tajms.

"U ovom trenutku mušterije mnogo ne interesuju uslovi rada u fabrikama u kojima se proizvodi novi "ajfon", istakao je rukovodilac.

Prema njegovim rečima o uslovima rada i kršenju radničkih prava poznato je, u nekim od fabrika, već pune četiri godine i još se dešava, prenosi američki dnevnik reči rukovodioca.

"Zašto se to radi? Zato što sistem radi za nas. Snabdevači i kineske firme zadužene za sklapanje proizvoda bi koliko sutra promenile sve ako bi 'Epl' rekao da nema izbora i da se uslovi moraju popraviti", rekao je rukovodilac, upitavši "koliko mislite da bi kompaniji trebalo da uradi nešto ukoliko bi bilo nekih problema sa 'ajfonovima'"?

"On pre svega odmah mora da zaustavi krvoproliće", rekao je Ban novinarima i dodao da sirijske vođe treba da preduzmu odlučne korake da se obustavi nasilje.

"Sve vrste nasilja moraju da budu zaustavljene", rekao je Ban u Adis Abebi gde je govorio na otvaranju samita Afričke unije.

Govoreći direktno o Asadu, generalni sekretar je kazao da sirijski predsednik ima "veliku odgovornost da reši situaciju i angažuje se u političkom dijalogu".

Prema izveštaju sirijske organizacije za ljudska prava u Londonu, deset vojnika poginulo je kada je eksplodirala bomba na putu kojim je njihov konvoj išao prema Kansafri na severo-zapadu zemlje.

Prema izveštaju agenicije Sana, još šest vojnika je ubijeno blizu Damaska u zasedi koju je organizavale "naoružana teroristička grupa".

Napad u Damasku samo je poslednji u nizu bombaških napada na sirijsku vojsku u prestonici zemlje.

Imajući tu činjenicu u vidu ne čudi što su sirijske snage bezbednosti pojačale prisustvo u Damasku. Analitičari ocenjuju da bi, ukoliko se napadi nastave i žrtve na strani vojske povećaju, moglo da dođe do dalje destabilizacije stanja.

Toga su veoma svesne i sirijske vlasti i predsednik Bašar al Asad, koji želi po svaku cenu da obezbedi sigurnost i stabilnost u glavnom gradu. U svakom slučaju naredne nedelje biće ključne i za jednu i drugu stranu. 

Organizacija za zaštitu ljudskih prava u Londonu je saopštila i da su tri civila izgubila život u blizini Damaska, gde su se danas ponovo sukobili dezerteri i pripadnici državne vojske.

Od početka pobune protiv sirijskog režima, marta 2011, poginulo je više od 5.000 ljudi, a prema podacima UNICEF-a tokom protesta je poginulo najmanje 384 dece, a 380 je u zatvoru.

Inače, na diplomatskom frontu, Pariz, London, Berlin i nekoliko arapskih zemalja predstavilo je u petak u Savetu bezbednosti UN nacrt rezolucije koja se zasniva na planu Arapske lige.

U rezoluciji se traži "da sirijske vlade odmah prekinu sve napade i kršenja ljudskih prava" stanovništva i da predsednik Asad prenese vlast na potpredsednika.

Međutim, Rusija se usprotivila tom tekstu. "Ja sam jasno stavio do znanja da Rusija ne razmatra ovaj nacrt kao osnov za dogovor", rekao je ruski ambasador Vitalij Čurkin.

To ne znači da smo odbili da razgovaramo rekao je Čurkin dodavši da je Moskva protiv "bilo kakog nagoveštavanja sankcija i zavođenja bilo kojeg embarga Siriji. U oktobru Rusija i Kina su vetom sprečile prethodni tekst osude represije u Siriji.

I Sirijski Nacionalni savet koji obuhvata većinu opozicije, takođe, je najavio da će pred Savetom bezbednosti predstaviti sirijski problem i zahtevati međunarodnu zaštitu za civile.

Arapska liga napušta Siriju

Arapska liga je obustavila svoju posmatračku misiju u Siriji zbog povećanja nasilja nad civilima, za šta je šef te organizacije optužio sirijskog predsednika Bašara al Asada.

"Odluka da se obustavi misija posmatrača je doneta posle niza konsultacija sa arapskim ministrima spoljnih poslova, zbog rastućeg nasilja prema civilima", rekao je generalni sekretar Arapske lige Nabil al Arabi.

Sirijske vlasti žale zbog te odluke koju vide kao "jačanje pritiska za strano mešanje u sirijske poslove", prenosi zvanična novinska agencija SANA.

Neimenovani zvaničnik optužio je arapske zemlje da rade na osnovu zahteva Katara, koji predvodi Komitet Arapske lige za Siriju.

Početkom meseca Katar je predložio da u Siriju budu poslate arapske vojne snage kako bi pomogle u okončanju nasilja u toj zemlji, ali su vlasti u Damasku odbacile taj predlog.

Pre mesec dana, u Siriju je doputovala grupa od 165 posmatrača Arapske lige, da pomognu u sporoviđenju plana o smanjenju nasilja, oslobađanju zatvorenika i uspostavljanju slobode kretanja. Mediji, međutim, navode, da Damask nije ispunio obaveze predviđene ovim planom.

Za sada nije poznato da li je neko u kompaniji pogrešio, ili je namerno poslat takav mejl stotinama hiljada potencijalnih klijenata.

"Ponuda za nezaboravno krstarenje pored obala Španije, Italije i Francuske važi u periodu od 25. februara do 29. oktobra ove godine", navodi se u mejlu.

Predstavnica za štampu "Ameriken ekspresa" Kristin Eliot izvinila se zbog tog propusta, uz obrazloženje da je ta ponuda osmišljena dosta pre tragedije, a kasnije se niko nije setio da je suspenduje.

Brod "Kosta Konkordija" nasukao se 13. januara pored ostrva Điljo u Italiji i u toj tragediji za sada ima 17 poginulih, a još 17 osoba vode se kao nestale.

Pitanje, neobično za stranke s desnice: koliko su pojedini kandidati zaradili i koliko je njihovo bogatstvo, obeležilo je i žustre rasprave republikanskih kandidata, koji na sve načine pokušavaju da diskredituju druge protivnike.

U raspravama se najviše govori koliko je bogat bivši guverener Masačusetsa Mit Romni koji važi za jednog od favorita Republikanse stranke.

Ako Romni zameni Obamu u Beloj kući, biće među pet najbogatijih američkih predsednika.

Svakako ne može biti bogatiji od prvog predsednika Džordža Vašingtona koji je imao skoro 24.000 hektara zemlje i više od 300 robova.

Dalje je teško procenjivati jer teško je reći koliko u današnjem novcu vrede plantaže Tomasa Džefersona, milioni iz rudnika Herberta Huvera ili udeo Džona Kenedija u ogromnom porodičnom bogatstvu.

U svakom slučaju izvesno je da ni Teodor ni Frenkin Ruzvelt, kao ni Džordž Buš stariji i Džordž Buš mlađi nisu ni blizu Romnija.

Bivši guverner Masačuseta obelodanio je nedavno koliko je otprilike njegovo bogatstvo. Između 190 i 250 miliona dolara. Po tome je on 50 puta bogatiji od Obame koji ima, za običan svet impresivnih, 2,2 do 7,5 miliona dolara.

Procenjuje se da je Džordž Vašington prema parametrima iz 2010. godine imao 525 miliona dolara, ali postoje zapisi da je morao da pozajmi novac da bi otišao u Njujork na sopstvenu inauguraciju.

Jedno od objašnjenja je da je Vašingtonovo bogatstvo bilo vezano za zemlju, a da su ukupni prinosi, kada se odbiju troškovi, bili mali.

"Mi želimo dugoročne odnose sa Avganistanom i posle odlaska kući naših vojnika koji učestvuju u borbenim operacijama, što će se dogoditi do kraja 2014. godine", izjavio je Kameron na sastanku sa predsednikom Avganistana Hamidom Karzaijem.

Reči britanskog premijera dolaze dva dana nakon što je francuski predsednik Nikola Sarkozi rekao da će se vojnici te zemlje povući iz Avganistana pre roka, odnosno do kraja 2013. godine, umesto 2014. godine.

Izjava prvog čoveka britanskog kabineta svojevrstan je odgovor Sarkoziju na njegov predlog da NATO okonča sve strane borbene operacije u Avganistanu do kraja 2013. godine, godinu dana pre nego što je planirano.

Sarkozi je nedavno obustavio sve operacije na avganistanskom tlu i poslao tamo svog ministra odbrane, pošto je otpadnički avganistanski vojnik ubio četiri francuska vojnika.

Posle Amerikanaca najbrojniji

Velika Britanija u Avganistanu ima više od 10,000 stacioniranih vojnika. Kraljevsko vazduhoplovstvo te zemlje operiše sa avionima "BAE Harijer II", bespilotnim letelicama "MKU-9 Riper", transportnim avionima "Ce-130 Herkules", transportnim helikopteri "Ce-Ha 47 Činuk", kao i jurišnim helikopterima AH-64 "Apač". 

Njihova prvobitno uloga je bila da obučavaju avganistanske bezbednosne snage, pomažu izgradnju infrastrukture i obezbeđenje. Međutim, u 2006. godini situacija se veoma iskomplikovala u severnoj provinciji Helmand, gde su Britanci stacionirani.

Sukobi sa Talibanima su od tada veoma česti, posebno u gradovima Sangin, Musa Kala, Kajaki i Navzad.

NATO je u Avganistanu izgubio 2.765 vojnika, uglavnom Amerikanaca. Od početka invazije 2001. godine do 29. decembra 2011. godine poginulo je 397 britanskih vojnika, dok je 1834 ranjeno.

Bivši britanski premijer Gordon Braun je 30. novembra 2009. godine najavio povećanje broja britanskih kopnenih snaga, čime je njihov broj sa 9,500 povećan na 10.000 vojnika. Tada je raspoređeno i desetak modifikovanih helikoptera "Merlin", za brži i sigurniji transport vojnika.

List saznaje da mornarica SAD jedan stari ratni brod (USS Ponce), koji je nameravala da rashoduje, prepravlja u ploveću bazu za specijalnu jedinicu komandosa koja će ispunjavati zadatke Centralne komande SAD.

U toj bazi bi bili smešteni manji, brzi brodovi i helikopteri koje, uglavnom, koriste desantne američke jedinice.

Snage za specijalne operacije ključni su deo strategije američkog predsednika Baraka Obame da vojsku učini efikasnijom u trenutku kada se Pentagon suočava sa velikim kresanjem vojnih troškova od 487 milijardi dolara u narednoj deceniji.

Portparol Komande flote pomorskih snaga Majk Kafka nije želeo da nešto preciznije kaže o svrsi formiranja ploveće baze, niti gde će tačno ona biti raspoređena u regionu Bliskog istoka, navodi list.

Vašington post, međutim, piše da bi ploveća baza mogla da bude upućena u Persijski zaliv, gde Iran preti da će blokirati Ormuski prolaz.

Američki nosač aviona "Abraham Linkoln" prokrstario je pre nekoliko dana kroz Ormuski moreuz bez incidenata, iako je Teheran najavljivao ozbiljne akcije ukoliko se Vašington "drzne" na takav potez. Amerikanci sada u Persijskom zalivu imaju dva nosača.

Američki mediji prenose i da je američka vojska zaključila da njena najveća konvencionalna bomba ne bi mogla da uništi iranska najzaštićenija podzemna postrojenja koja se, kako se sumnja, koriste za izradu nuklearnog oružja.

Vol strit džornal piše, navodeći neimenovane izvore, da američka vojska radi na tome da se ta bomba učini jačom. Reč je o bombi težine 13,6 tona koja je specijalno napravljena za utvrđene objekte u Iranu i Severnoj Koreji, navodi list.

Prvi testovi pokazuju da ta bomba ne bi mogla da uništi pojedina iranska postrojenja - bunkere, bilo zbog dubine na kojoj se nalaze ili zbog novoizgrađenih zaštitnih poboljšanja, piše američki list.

Ministar odbrane SAD Leon Paneta rekao je da bomba za uništavanje bunkera ne bi mogla da uništi pojedine najdublje bunkere u Iranu, da se radi na njenom poboljšanju i da će to biti rešeno u najskorije vreme.

Ministarstvo odbrane do sada je potrošilo oko 330 miliona dolara na izradu bombi za uništavanje bunkera, a traži još oko 82 miliona za njeno usavršavanje, piše Vol strit džornal.

Međunarodna agencija za nuklearnu energiju (IAEA) navela je u izveštaju od novembra da su obaveštajni izvori iz više od 10 zemalja, kao i njeni sopstveni izvori došli do saznanja da Iran sprovodi aktivnosti vezane za razvoj nuklearnog oružja.

U izveštaju se navodi 12 sumnjivih lokacija u Iranu na kojima se nalaze takva postrojenja. Iran je, međutim, negirao te tvrdnje.

Uz prisustvo jakih policijskih snaga, dve grupe demonstranata kretale su se različitim delovima grada i okupile se na trgu Heldenplac, ispred palate Hofburg.

Zbog manjih incidenata uhapšena je 21 osoba, a povređeno je troje posetilaca bala, kao i tri policajca. Hapšenja su usledila zbog pokušaja podmetanja požara, kao i namernog nanošenja štete.

I pored pokušaja da ne dođe do kontakta demonstranta i gostiju bala, to nije pošlo za rukom. Jedna grupa aktivista je uspela da, blokadom puta, svojim telima spreči prolazak autobusa sa mladim desno orijentisanim studentima. Policija je bila prinuđena da goste bala sprovede do palate Hofburg.

Jevrejska kulturna zajednica protestovala je zbog održavanja bala na godišnjicu oslobađanja koncentracionog logora Aušvic.

Prošle godine policija je bila prinuđena da zabrani održavanje protesta na dan održavanja bala, pošto je uoči ove manifestacije došlo do sukoba sa demonstrantima.

Najveći broj posetilaca bala bio je od 2000. do 2005. godine, u vreme učešća desničarske Slobodarske partije Austrije u vladi, a od tada je neprestano opadao.

Za Slobodarsku partiju Austrije bal je najvažniji društveni događaj godine, jer se, pred održavanje bala, obično priređuju "skupovi patriota", na kojima se okupljaju predstavnici desničarskih partija iz čitave Evrope.

Ovogodišnji visoki gost bala je, kako je najavio organizator, i šefica francuskog Nacionalnog fronta Marin le Pen.

Unesko je 19. januara skinuo Bečke valcere sa liste nematerijalne svetske baštine, jer se na njoj našao i bal desničara.

Eva Novotni, predsednik Uneskove komisije za Austriju, rekla je da Bečki balovi mogu biti vraćeni na listu, ali da Unesko mora da poštuje načelo davanja prioriteta događajima koji izražavaju toleranciju, poštovanje drugih kultura i kulturne raznolikosti.

"Specijalna vojna jedinica ubila je u Majduguriju 11 pripadnika Boko Harama u razmeni vatre sa pripadnicima sekte kod kontrolog punkta, do koje je došlo u okviru operacije zaustavljanja i pretresanja. Jedan član sekte je ranjen i nalazi se u bolnici na lečenju", rekao je on, preneo je Rojters.

U sukobima je jedan od pobunjenika ranjen i zarobljen i nalazi se u bolnici. "Združena vojna jedinica" imala je jednog poginulog vojnika, koji je podlegao povredama posle ranjavanja.

Boko Haram je nastao kao verski pokret protiv kulturnog uticaja Zapada u Majduguriju koji se nalazi u regionu koji se graniči sa Čadom, Nigerom i Kamerunom, na obodu Sahare, a kasnije se proširio na veliki deo severa Nigerije i postao glavna pretnja po bezbednost najvećeg proizvođača nafte u Africi.

Prema podacima "Hjuman rajts voča", Boko Haram je od početka pobune protiv nigerijske vlade 2009. godine ubio na stotine ljudi.

U audio poruci, postavljenoj u četvrtak na internetu, vođa Boko Harama Abubakar Šekau zapretio je ubijanjem pripadnika snaga bezbednosti i kidnapovanjem članova njihovih porodica i optužio američkog predsednika Baraka Obamu da vodi rat protiv islama.

Abubakar je u petak je odbio ponudu vlasti da pregovara o primirju.

"Ne znam gde mi je sahranjen brat, kojeg nikada nisam video i upoznao", rekao je Putin tokom posete groblju žrtava rata i objasnio da su njegovog brata vlasti uzele od roditelja 1941. godine i poslali na čuvanje izvan grada kako bi ga spasili ratnih strahota, što je bilo uobičajeno tokom nacističke opsade.

"Odvodili su decu da bi ih spasili, ali on se nažalost razboleo od difterije i umro 1942. godine. Iako mi nikada nije rečeno gde je tačno sahranjen vrlo je moguće da je na ovom groblju", rekao je ruski premijer na spomen groblju Piskarjovskoje.

U knjizi žrtava opsade pronađen je podatak da je Viktor Vladimirovič Putin rođen 1940. godine umro dve godine kasnije i da je sahranjen na lenjingradskom groblju Piskarjovskoje, potvrdili su ruski mediji.

Opsada Lenjingrada započela je 8. septembra 1941. godine, a do potpunog podizanja opsade grada čekalo se do 27. januara 1944. godine.

Januara 1942. godine, zbog neuobičajeno jake zime, kada su nemačke snage dodatno pojačale opsadu sledovanja hrane dostigla su najniži nivo i iznosila su 125 grama hleba dnevno po čoveku. U samo dva meseca umrlo je više od 200.000 ljudi.

To je primoralo sovjetsku vojsku da po svaku cenu pronađe i održi otvorenim neki liniju snabdevanja. Ubrzo je uspostavljen "Put života", ili kako ga rusi zovu "Doroga žizni", preko jezera Ladoga.

Uprkos činjenici da je nemačka avijacija često napadala brodove za dopremanje pomoći i nanosila svakodnevno velike gubitke u ljudstvu Rusima, linija snabdevanja preko jezera je opstala sve do kraja opsade.

Prema različitim procenama, tokom opsade je poginulo od 400.000 do 1,5 milion ljudi, a na suđenju nacistima u Nirnbergu utvrđena je brojka od 632.000 ljudi, od kojih je više od 90 odsto umrlo od gladi.

Do napada je došlo oko 9 časova po lokalnom vremenu u centru za rehabilitaciju narkomana i alkoholičara "Bog je ljubav", a za sada nije poznato ko je pucao i zbog čega, rekao je šef policije Klever Zegara.

Jedan od štićenika centra, koji je preživeo napad, rekao je da je morao da skoči kroz prozor sa drugog sprata, jer su vrata bila zaključana i niko nije mogao ni da uđe, ni da izađe.

Lokalni mediji prenose da se u centru za rehabilitaciju "Bog je ljubav" narkomani i alkoholičari leče tako što intenzivno proučavaju Bibliju, prenosi AP.

Agencija RIA Novosti izveštava da su na mitingu učestvovali lideri opozicije Bulat Abilov, Žarmahan Tujakbaj i Muhtar Šahanov, a da je na trgu bilo oko 100 policajaca. Frans pres navodi da su demonstranti uzvikivali "Sloboda" i "Nazarbajev - odlazi".

Učesnici mitinga usvojili su rezoluciju u kojoj se traži poništavanje izbora za koje smatraju da su falsifikovani, prenela je agencija Novosti-Kazahstan.

"Novi izbori treba da budu održani po novom izbornom zakonodavstvu, zakonima o mitinzima i o medijima, koji bi odgovarali opšteprihvaćenim standardima OEBS-a", navedeno je u rezoluciji demonstranata, koji traže i ostavku sadašnje vlade koja je, smatraju oni, nesposobna da se bori protiv krize.

Demonstranti traže otvorenu istragu tragičnih događaja u gradu Žanaozenu iz decembra prošle godine i kažnjavanje krivaca za krvoproliće.

Tada je, na Dan nezavisnosti, grupa bivših radnika naftne kompanije "Ozenmunajgaz", uz podršku huligana, održala masovne nerede, praćene pljačkom, paljenjem i nasiljem nad mirnim stanovništvom i policijom.

U neredima je poginulo 15 osoba, 64 je ranjeno, a u Žanaozenu uvedeno je vanredno stanje do 31. januara. "Tih dana vlast je prešla opasnu liniju - počela je da puca u sopstveni narod", navedeno je u tekstu opozicione rezolucije.

Opozicija traži i prekid "nepravednog gonjenja" aktivista neregistrovanih opozicionih udruženja "Alga " i "Halik majdani" Vladimira Kozlova, Sereka Sapargalija, Ajžangul Amirove i novinara Igora Vinjavskog, kao i njihovo puštanje na slobodu.

Traži se od zapadnih zemalja i da zabrane ulazak na njihovu teritoriju predstavnicima kazahstanskih vlasti koji gone opoziciju, donose politički motivisane presude i falsifikuju izbore.

Abilov je na mitingu, koji je trajao oko sat i po, pozvao Kazahstan da istupi iz Evroazijske i Carinske unije, naveo je Interfaks.

Kopredsednik Nacionalne socijaldemokratske partije Kazahstana je, takođe, pozvao pristalice da se ponovo okupe na istom mestu 25. februara.

Partija Abilova je na izborima za donji dom parlamenta osvojio 1,68 odsto glasova, nakon čega je nekoliko stotina njenih članova 17. januara održalo miting u Almatiju.

Na izborima su mesta u parlamentu osvojili propredsednička stranka Nur otan (Svetlo otadžbine, čiji je lider kazahstanski predsednik Nursultan Nazarbajev) sa 89,99 odsto dobijenih glasova i 83 mandata, demokratska stranka Ak žol (Svetli put) osvojila je osam poslaničkih mesta a Komunistička narodna partija Kazahstana sedam.

"Iako je istina da "Fejsbuk" ima najmanje 60.000 servera moguće je oboriti ga", navodi se poruci.

"Rat je počeo između Anonimusa i naroda sa jedne i vlasti Sjedinjenih američkih država sa druge. Razlozi: zakonski predlozi SOPA, PIPA i druge pretnje po slobodu", stoji u poruci.

"Anonimusi" ističu da je u pitanju sloboda interneta.

Jedan od predstavnika "Fejsbuka" rekao je da je ta društvena mreža spremna na bilo koji hakerski napad, pa i od "Anonimusa".

"Očekujemo njih kao što očekujemo bilo koga drugog. Zbog naše veličine suočeni smo sa pretnjama svakog dana, ali smo itekako spremni na njih", kažu iz "Fejsbuka".

Međutim, u skladu sa ranijim tvrdnjama "Anonimusa" da neće napadati društvene mreže je i najnovija poruka na "Tviteru", u kojoj piše da video na "Jutjubu" nema nikakve veze i nije delo "Anonimusa".

"Ponovo moramo da kažemo da nećemo napasti Fejsbuk. To je laž masovnih medija", piše u poruci.

Napad na "Fejsbuk" treba uzeti sa rezervom, pogotovu imajući u vidu da je sličan video okačen na "Jutjub" pre par meseci, a u kojem je grupa, navodno, obećala da će oboriti "Fejsbuk" 5. novembra 2011. godine. To se nije desilo.

Istragu o pošiljci kokaina preuzela je njujorška policija, a UN se tim povodom neće oglašavati do okončanja istrage, rečeno je Tanjugu u sedištu UN.

Ujedinjene nacije se više neće oglašavati po pitanju pošiljke i slučaj sada istražuje njujorška policija, rekla je portparolka generalnog sekretara UN Vanina Mestrači.

Prema zvaničnoj verziji, obezbeđenje UN otkrilo je dve vreće sumnjivog sadržaja i predalo ih njujorškoj policiji koja je, potom, objavila da je reč o kokainu koji je u lošim kopijama vreća UN dopremljen DHL-om iz Meksika.

U daljem fantaziranju, njujorška policija objasnila je čitav sled događaja: dileri droge u Meksiku morali su na brzinu da se reše kokaina, pa su drogu stavili u vreće sa znakom UN i ostavili ih u skladištu DHL-a. Pošto pošiljka nije bila adresirana, ovoj kompaniji se činilo najlogičnijim da ih isporuči direktno na Ist River.

Kako tvrde zvaničnici UN, vreće su bile samo loše kopije onih koje koriste UN, a droga je bila skrivena u knjigama.

Prema prvim informacijama iz UN, droga je stigla diplomatskom poštom, a prostorija u kojoj je droga pronađena nije pokrivena bezbednosnim kamerama.

Potsekretar UN za bezbednost Gregori Star uveren je da pošiljka nije poslata ni iz jednog objekta UN i ističe da na njoj nije bilo nijedne naznake koja bi ukazala na vezu sa UN ili osobljem i dobavljačima UN, prenosi AP.

Star smatra da su krijumčari narkotika na ovaj način pokušali da robu dopreme u SAD, ali da se "njihov plan izjalovio", što misli i portparol policije koji je rekao da je sada "neko u Meksiku verovatno u nevolji, jer je izgubio tako značajnu količinu kokaina".

Pres-služba UN saopštila je da su sumnjive vreće, koje su, zapravo, loše kopije onih koje koristi UN, predate policiji i Agenciji za suzbijanje trgovine narkoticima.

Plan je da budžet u 2013. godini bude 525 milijardi dolara, ukoliko takvo smanjenje odobri Kongres. Cilj američkog ministarstva odbrane jeste da u narednih 10 godina uštedi 487 milijardi dolara.

"U strateškom smislu, nalazimo se na prekretnici, posle dekade rata i stalnog povećavanja vojnog budžeta", rekao je Paneta.

Paneta, međutim, naglašava da će SAD povećati brojnost specijalnih snaga i zadržati sposobnost da porazi "bilo kog neprijatelja na kopnu".

"Fokus se pomera od velikih sukoba u Iraku i Avganistanu ka oblastima od ključnog nacionalnog interesa", rekao je Paneta. Ministar je dodao da će specijalne snage SAD koje su se ranije nalazile u Iraku, sada koristiti širom sveta.

Američki ministar odbrane naglašava da je neophodno da se zadrži "tehnička oštrica", što uključuje unapređenje vojne tehnologije i širu upotrebu bespilotnih letelica.

Analitičari ocenjuju da kresanje vojnog budžeta nosi sa sobom veliki politički rizik, naročito u izbornoj godini kada republikanski predsednički kandidati napadaju predsednika Baraka Obamu da desetkuje vojsku.

Tako je Mit Romni rekao da Amerika ne moći da nastavi da smanjuje vojni budžet ako namerava da "ostane nada planete Zemlje".

Leon Paneta kaže da je plan da budžet do 2017. godine, kada Amerikanci planiraju da povuku većinu od 90.000 vojnika iz Avganistana, bude 567 milijardi dolara.

Međutim, uprkos smanjenim izdvajanjima, vojni budžet SAD i dalje ostaje najveći u poređenju sa drugim državama sveta. Primera radi, Kina, koja je druga na svetu po izdvajanjima za vojsku, 2010. godine imala je vojni budžet od oko 114 milijardi dolara. 

Prošle godine policija je bila prinuđena da zabrani održavanje protesta na dan održavanja bala, pošto je uoči ove manifestacije došlo do sukoba sa demonstrantima.

Ove godine policija očekuje oko 3.000 osobe koje će protestovati protiv bala koji okuplja desničarsku scenu Austrije, ali i okruženja.

Unesko je 19. januara skinuo Bečke valcere sa liste nematerijalne svetske baštine, jer se na njoj našao i večerašnji bal desničara.

Eva Novotni, predsednik Uneskove komisije za Austriju, rekla je da Bečki balovi mogu biti vraćeni na listu, ali da Unesko mora da poštuje načelo davanja prioriteta događajima koji izražavaju toleranciju, poštovanje drugih kultura i kulturne raznolikosti.

Bal će biti otvoren u 21 čas, ali će od 16.30 sati policija zatvoriti trg Heldenplac ispred palate Hofburg u kome se održava bal.

Demonstranti će moći da protestuju duž glavne bečke ulice Ring, gde će biti postavljena bina na kojoj će se smenjivati govornici.

Pre bala, danas pre podne, biće na ulazu ka palati Hofburg održana komemoracija povodom Međunarodnog dana žrtava genocida u Drugom svetskom ratu.

Od 17 časova se očekuju dve povorke demonstranata, koji će krenuti od Univerziteta i od zapadne železničke stanice, kako bi se susrele na Ringu.

Policija će na ulicama Beča večeras biti prisutna sa, kako je najavljeno, 1.000 uniformisanih čuvara reda.

Organizatori bala očekuju da će na njihovu manifestaciju doći oko 3.000 gostiju, što bi bila rekordna poseta u proteklih nekoliko godina.

Najveći broj posetilaca bala bio je od 2000. do 2005. godine, u vreme učešća desničarske Slobodarske partije Austrije (FPO) u vladi, a od tada je neprestano opadao.

Za FPO ovaj bal je najvažniji društveni događaj godine, jer se, pred održavanje bala, obično priređuju "skupovi patriota", na kojima se okupljaju predstavnici desničarskih partija iz čitave Evrope.

Ovogodišnji visoki gost bala biće, kako je najavio organizator, šefica francuskog Nacionalnog fronta Marin le Pen.

Jevrejska kulturna zajednica protestovala je protiv održavanja bala na godišnjicu oslobađanja koncentracionog logora Aušvic. Šef ove organizacije Ariel Muzikant ocenio je da se radi o namernoj provokaciji "nemačko-nacionalnih studentskih udruženja".

Na demonstracijama će, prema najavama, učestvovati mnogobrojni političari, među kojima i ministarka za žene Gabrijele Hajniš-Hosek i šef stranke Zelenih Eva Glavišnig.

Pošto je među učesnicima ove manifestacije uvek prisutan veliki broj osoba spreman na nasilje, policija očekuje nerede tokom večeri.

Kompanija će putnicima nadoknaditi i punu cenu krstarenja, kao i putnih i svih lekarskih troškova koje su u vezi sa tim imali po dolasku na kopno, navedeno je u saopštenju grupa koje zastupaju putnike.

Jedna grupa nije potpisala sporazum i preporučila je putnicima da to ne čine.

Ovaj sporazum je postignut posle višednevnih pregovora predstavnika kompanije "Kosta kročere" i predstavnika putnika, koji su predstavljali 3.026 ljudi iz 61 zemlje koji nisu pretrpeli fizičke povrede kada se brod "Kosta konkordija" 13. januara nasukao na greben u blizini ostrva Điljo kod obala Toskane.

Putnici su se prihvatanjem ove ponude obavezali da neće podizati nikakve tužbe protiv kompanije, prenele su agencije.

Sporazum se neće odnositi na stotine članova posade, oko 100 slučajeva povređenih putnika i na porodice koje su izgubile najmilije, već će se oni odvojeno tretirati.

Brod "Kosta konkordija" nasukao se kod ostrva Điljo nakon što ga je kapetan Frančesko Sketino skrenuo sa odobrenog kursa. Osim toga, brod je išao prebrzo - 16 čvorova.

Sketino se nalazi u kućnom pritvoru, zaprećeno mu je otpužbama za ubistvo iz nemara, izazivanje nesreće i napuštanje broda pre evakuacije putnika.

Advokat Hans Rajnhard koji zastupa nekoliko desetina nemačkih putnika, rekao je juče da će on za svoje klijente tražiti odštetu koja će varirati od 10.000 evra do 50.000 evra, a čekaće tri meseca da li će brodska kompanija predložiti poravnanje.

S obzirom na to da je kompanija "Kosta Kročere" italijanska, a u sastavu je američke grupe "Karnival korp." sa sedištem u Majamiju, prema rečima Rajhnarda, ostaje da se vidi koga trebati tužiti.

Pred kompaniju se postavlja i pitanje odštete za članove posade koji su izgubili posao zbog nesreće, a tu su i troškovi spasavanja broda i moguća ekološka katastrofa, ukoliko preostala nafta iz broda ne bi mogla da bude bezbedno ispumpana.

Rajh-Ranicki, najuticajniji posleratni književni kritičar u Nemačkoj, kao mladić iz jevrejske porodice 1938. je iz Berlina deportovan u Varšavu. Preživeo je Varšavski geto, najveći deo članova njegove porodice stradao je u koncentracionim logorima.

U prisustvu predsednika države Kristijana Vulfa i savezne kancearke Angele Merkel, Rajh-Ranicki je detaljno govorio o vremenu koje je proveo u getu, za koje je već ranije rekao da su ga u životu održali "poezija, ljubav i muzika".

Govoreći, kako je ukazao kao svedok istorije, ne kao književni kritičar i istoričar, o proterivanju i progonu varšavskih Jevreja i o "smrtnoj presudi nacista nad najvećim jevrejskim gradom u Evropi", Rajh-Ranicki je rekao da je "iseljavanje iz Varšave imalo samo jednu svrhu i jedan cilj - smrt".

Na početku vanrednog zasedanja Bundestaga je predsednik parlamenta Norbert Lamert podsetio na jevrejske žrtve genocida, kao i na sve ostale stradale, pripadnike manjina, homoseksualce i invalide.

Sudbinu Marsela Rajh-Ranickog, Lamert je nazvao "simboličnom za iskustva miliona ljudi" u to vreme. Sećanje na žrtve je za Nemačku, "večni zadatak", dodao je Lamert.

Ističući da Nemci moraju "hrabro i angažovano" da se suprotstave svakom desničarskom ekstremizmu, Lamert je rekao da i danas holokaust predstavlja "upozorenje da svi ljudi moraju da žive slobodno i bez straha".

U Nemačkoj se od 1996. godine 27. januara, dan kada su trupe Crvene armije 1945. oslobodile nacistički logor smrti Aušvic, obeležava Dan sećanja na žrtve nacizma.

Ispitivanje javnog mnjenja objavljeno povodom Dana sećanja na žrtve nacističkog genocida pokazalo je da svaki peti mladi Nemac u dobi između 18 i 29 godina ne zna ništa o Aušvicu.

Ali, istovremeno 90 odsto građana Nemačke zna kakav poseban značaj za istoriju ima ovaj koncentracioni logor iz vremena nacističke diktature. Među građanima starijim od 30 godina 95 odsto zna detalje o Aušvicu.

No, na zapadu Nemačke 46 odsto ljudi nije nikada posetilo nijedno spomen-obeležje koja postoje na mestima gde su nekada bili koncentracioni logori. Na nekada socijalističkom istoku zemlje samo 27 odsto ljudi nije nikada bilo na takvom spomen-obeležju.

Eksplozija je odjeknula u četvrti Zafranija dok je ulicom, koja vodi ka groblju, prolazila povorka na sahrani troje članova porodice Al-Maliki - muža, žene i sina, koji su prethodnog dana ubijeni u napadu na zapadu iračke prestonice.

Izvor iz ministarstva unutrašnjih poslova rekao je da je eksploziv u vozilu aktivirao bombaš samoubica, preneo je AFP.

U nekoliko napada juče je ubijeno 17 ljudi. Deset ljudi je poginulo kada je u centralnom delu Iraka bačena bomba na kuće dva policajca i njihovih porodica.

U eksploziji dve bombe na ulazu u jedan popularni kafić u pretežno sunitskom kvartu Bagdada poginulo je troje ljudi, a ranjeno 17, a u istoj oblasti ubijen je jedan policajac.

Najmanje 200 ljudi ubijeno je u talasu nasilja koje od početka godine potresa Irak, što je povećalo bojazan da bi eskalacija napada i neprestajuća politička kriza mogli da zemlju odvedu u građanski rat, svega nekoliko nedelja pošto su SAD povukle svoje vojnike iz te zemlje.

Većina poginulih u napadima bili su šiitski vernici i pripadnici iračkih bezbednosnih snaga.