U eksploziji na platformi za eksploataciju nafte u Meksičkom zalivu nestala je jedna osoba, od trinaest radnika koliko se nalazilo na platformi.

Platforma se nalazi ispred obala Luizijane, oko 145 kilometara od mesta gde je sličan incident u aprilu pokrenuo najveću ekološku katastrofu u istoriji SAD.

Ka mestu eksplozije odmah su upućeni helikopteri i spasilački brodovi. Prema prvim informacijama, nema izveštaja o isticanju nafte u zaliv.

Platforma, koja pluta na mestu gde je more dubine oko 800 metara, u vlasništvu je kompanije Mariner Enerdži iz Hjustona.

U eksploziji na platformi Dipvoter horajzon, koju je radila "Britiš petroleum", 20. aprila poginulo je 11 radnika.

Eksplozija je izazvala izlivanje oko 200 miliona galona nafte u vode Meksičkog zaliva.

U Severnoj Karolini proglašeno je vanredno stanje zbog približavanja uragana Erl, koji se od karipskog regiona kreće prema istočnoj obali Sjedinjenih Američkih Država. Uragan je ponovo ojačao i dostigao brzinu 230 kilometara na sat.

Federalna agencija za vanredne situacije još ranije je pozvala stanovnike naselja na atlantskoj obali da se pripreme za evakuaciju.

Uvedene vanredne mere podrazumevaju ograničenja u saobraćaju, a vlasti Severne Karoline evakuišu turiste.

Stotine vozila zakrčila su puteve koji vode od obale ka unutrašnjosti. Građani na različite načine doživljavaju dolazak nevremena.

"Nikada do sada nisam doživela oluju pa ne znam kako to izgleda. Zabrinuta sam zbog dolaska nevremena i što škole neće raditi", kaže stanovnik Vilmingtona, Severna Karolina.

Upozorenje federalnih vlasti odnosi se na veliki deo američke istočne obale, od Severne Karoline do Mejna.

Uragan Erl trenutno je na oko hiljadu kilometara od Severne Karoline, a očekuje se da će se tokom dana, praćen visokim talasima i jakim vetrom, približiti obali.

Meteorolozi se uzdržavaju od procena koliko bi nevreme moglo zahvatiti i kopno, pošto se do sada u potpunosti kretalo nad okeanom.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu i palestinski predsednik Mahmud Abas dogovorili su se  da nastave razgovore 14. i 15. septembra "u regionu", a zatim da se sastaju svake dve sedmice, izjavio je američki izaslanik za Bliski istok Džordž Mičel.

Dvojica državnika koji su nakon trilateralnog sastanka sa američkom državnom sekretarkom Hilari Klinton, održali sastanak u četiri oka,  još jednom su istakli zajedničku želju o postojanju dve države za dva naroda.

Mičel, koji nije želeo da govori o detaljima razgovora, naveo je da će Netanjahu i Abas nastojati da pronađu "okvirni sporazum" koji bi doveo do mira na Bliskom istoku.

Sadržaj razgovora, dodao je, trebalo bi držati u tajnosti jer je to veoma osetljiva tema. "Naš cilj je da u narednih godinu dana rešimo sve glavne nesporazume", poručio je Mičel.

Dvojica državnika su, po njegovim rečima, danas još jednom osudili "svaki oblik nasilja čiji su cilj nevini civili".

Palestinci i Izraelci počeli su ranije danas u Vašingtonu nove direktne pregovore, prve takve u poslednjih 20 meseci. Pregovori su prekinuti u decembru 2008. godine kada je počela izraelska ofanziva na Gazu.

Istorijska prilika 

Američki predsednik Barak Obama pozvao je dve strane da iskoriste istorijsku priliku. Uz izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i palestinskog predsednika Mahmuda Abasa, početku pregovora prisustvuju i egipatski predsednik Hosni Mubarak i jordanski kralj Abdulah.

Šef Bele kuće poručio je da je cilj pregovora postizanje trajnog rešenja za izraelsko - palestinsko pitanje i razrešavanje svih preostalih nerešenih pitanja.

Amerika ne može nametnuti mir dvema stranama, mi ne možemo želeti mir više od zainteresovnanih strana, upozorio je Obama i pohvalio dvojicu učesnika samita, Netanijahua i Abasa, kao lidere koji žele mir.

"Nastavljamo rad na mirovnom procesu koji su započeli naši prethodnici. U ovom trenutku moramo se upitati imamo li dovoljno mudrosti i hrabrosti da krenemo putem mira'', naglasio je Obama.

Netanjahua je rekao je da Izrael neće dozvoliti teroristima da blokiraju bliskoistočni mirovni proces i dodao da mirovni sporazum mora biti takav da garantuje bezbednost.

"Predsedniče Abas, mi smo partneri u miru, na nama je da uz pomoć prijatelja okončamo sukobe naša dva naroda i da im omogućimo novi početak. Ovde sam da bismo došli do istorijskog kompromisa koji će omogućiti Izraelcima i Palestincima da žive dostojanstveno, u miru i bezbednosti", rekao je Netanjahu.

Palestinski predsednik Mahmud Abas osudio je poslednji napad na izraelske vojnike na Zapadnoj obali i pozvao Izraelsku stranu da obustavi dalju izgradnju jevrejskih naselja. Došlo je vreme za mir, okončanje izraelske okupacije i uspostavljanje palestinske države, poručio je Abas.

"Nećemo štedeti napora, vredno i neumorno ćemo raditi da bismo postigli rešenja koja se odnose na status Jerusalima, palestinskih izbeglica, jevrejskih naselja, granice, bezbednosti, snabdevanja vodom, oslobađanja palestinskih zatvorenika iz izraelskih zatvora. Želimo da ostvarimo mir koji ljudi na Bliskom istoku traže'', rekao je Abas.

Ovo su prvi direktni pregovori dve strane u poslednjih 20 meseci, a, kako se očekuje, mogli bi potrajati godinu dana. Skupu u Vašingtonu prisustvuju i lideri Egipta i Jordana. 

Britanski premijer Toni Bler objavio je u memoarima da je odigrao ključnu ulogu u NATO bombardovanju Srbije 1999. godine i da je njegovo insistiranje na vojnom rešenju stavilo pod veliki pritisak odlične lične odnose koje je imao sa tadašnjim američkim predsednikom Bilom Klintonom.

U memoarima naslovljenim "Putovanje", u poglavlju "Kosovo" koje zauzima oko 30 strana, Bler piše o svojoj ulozi u NATO bombardovanju SRJ, zbog, kako je naveo, "etničkog čišćenja na Kosovu", preneo je Bi-Bi-Si.

Bler je, prema vlastitom uverenju, odigrao ključnu ulogu u toj vojnoj intervenciji i priznaje da je bio u manjini kada se zalagao za vojno rešenje kosovske krize.

Amerikanci, za razliku od njega, nisu bili toliko zainteresovani za vojno rešenje, pošto ga nije bilo lako prodati američkom javnom mnjenju. Za razliku od sukoba u Avganistanu i Iraku, bilo je jako teško reći šta su direktni američki interesi na Kosovu, naveo je britanski radio.

Bler u memoarima piše i da ga je Klinton kritikovao zato što su se u američkoj štampi u to vreme pojavljivali tekstovi da britanski premijer vrši pritisak na SAD da pristanu na slanje kopnenih trupa na Kosovo i Metohiju, ukoliko vazdušni napadi ne budu dali rezultate, ali da je naposletku ipak pristao i na kopnene trupe.

Bler bio besan

Veliko insistiranje Blera na vojnom rešenju kosovske krize, u principu se svodi na njegov već poznat stav o tzv. "humanitarnim intervencijama", preneo je Bi-Bi-Si.

Bivši britanski premijer piše da je u prvom trenutku njegov glavni motiv za traženje vojnog rešenja za Kosovo bio "bes zbog onoga što se tada dešavalo na Kosovu".

Bler je napisao da je Kosovo za njega u suštini bilo moralno pitanje, ističući da svaka vojna intervencija sa sobom donosi određene rizike, ali i da je neintervenisanje takođe rizično i naveo kao primer Bosnu i Hercegovinu početkom devedesetih godina.

Bler u memoarima piše i da ga je Kosovo naučilo nizu lekcija - o vlasti, o vođstvu i o sebi i da sada, kada čita materijale iz tog vremena i razmišlja o tome kako se situacija razvijala, "divi".

Bivši britanski premijer naveo je da je Kosovo "definisalo njegovo viđenje spoljnih i vojnih intervencija uopšte".

Kako je preneo britanski radio, čini se da Bler ne žali ni zbog jedne odluke iz tog vremena. Žao mu je, na primer, zbog toga što su NATO avioni tokom bombardovanja pogodili jedan civilni konvoj, ali ne navodi i koji. On je napisao i da mu je žao što je u bombardovanju Beograda stradala i kineska ambasada.

Bler takođe priznaje da, kako je napisao, niko ne može da kaže da su problemi Balkana sada rešeni, ali da ovaj prostor, koji je više od veka bio sinonim za nestabilnost barem ima šansu za bolju budućnost.

On je naveo da je Hrvatska počela pregovore o pristupanju Evropskoj uniji, a da je Slovenija već punopravni član EU.

Današnju Srbiju Bler ne pominje, i ne bavi se pitanjem jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.

U poglavlju posvećenom Kosovu Bler opširno govori i o svom odnosu sa Bilom Klintonom, koga smatra "najimpresivinijem političarem koga je ikada upoznao", pominje i Klintonovu aferu sa Monikom Levinski, kao i lični odnos Bila i Hilari Klinton.

Francuski ministar rada Erik Vert potvrdio je da je intervenisao u korist čoveka koji upravlja bogatstvom najbogatije žene u Evropi Lilijan Betankur, Patrisa de Mestra, koji je odlikovan prestižnom "Legijom časti".

Mestr je ovo odlikovanje dobio početkom 2008. godine od Verta, dva meseca pošto se ministrova supruga Florans zaposlila u kompaniji "Klimen", koja upravlja bogatstvom Betankurove, naslednice kozmetičke kompanije "Loreal".

Vert je izjavio da je 2007. godine u pismu upućenom Nikoli Sarkoziju, tadašnjem ministru unutrašnjih poslova, podržao zahtev da se Mestru ovo odlikovanje dodeli.

Međutim, Vert, zadužen za reformu penzionog sistema u Francuskoj, zbog koje će sindikati u utorak, 7. septembra, organizovati generalni štrajk, kaže da takva intervencija nije važna i da je postupio kako bi postupio i svaki drugi član parlamenta.

"Nikada nisam rekao da to pismo ne postoji... Nikada nisam lagao", rekao je Vert.

Ministar rada, bliski saradnik predsednika Sarkozija, našao se pod pritiskom da podnese ostavku pošto je obelodanjeno da je njegova supruga radila za Mestra i zbog navoda da je od Betankurove dobio nedozvoljena novčana sredstva za Sarkozijevu izbornu kampanju 2007. godine.

U okviru istrage o ovom slučaju saslušani su i ministar Vert i Mestr, koji su više puta ove navode demantovali.

Afera Betankur prerasla je u niz istraga o ilegalnim političkim donacijama, utaji poreza i pranju novca.

U jednoj bašti u gradu Gelenu holandske vlasti su pronašle tela dve mrtve bebe.

Pretpostavlja se da je njihova majka četrdesetjednogodišnja Holanđanka, koja je uhapšena prošle nedelje zbog sumnje da je već ubila jedno dete.

Patološki nalazi će otkriti kako su tri bebe preminule i pokazati eventualnu povezanost ubistva.

Sličan slučaj se dogodio u Holandiji pre manje od mesec dana.

Dvadesetpetogodišnja majka je optužena za ubistvo četvoro dece, čija je tela sakrila u koferima na tavanu kuće svojih roditelja, gde je i sama živela.

Specijalni agenti Federalnog istražnog biroa ubili su otmičara, 43-ogodišnjeg Džejmsa Lija, koji je, opasan eksplozivom, nekoliko sati držao troje ljudi kao taoce u zgradi televizije.

Policija je, prethodno, zatvorila taj deo grada u Silver Springu i kontaktirala sa otmičarem, azijskog porekla. Američki mediji su preneli da je otmičar navodno imao neki spor s "Diskaverijem".

Drama je počela oko 13 sati po lokalnom vremenu. Na lice mesta poslati su specijalci, agenti Federalnog istražnog biroa i stručanjaci za eksploziv.

Kako je ranije saopštio šef polcije Pol Starks napadač je kod sebe imao neku vrstu eksplozivne naprave.

U Libiji su počele višednevne svečanosti povodom 41. godišnjice revolucije, kada je Moamer el Gadafi izvršio prevrat i došao na vlast.

Današnjoj centralnoj svečanosti u Tripoliju prisustvovaće i predsednik Srbije Boris Tadić, kao i mnogi državnici iz regiona i drugih zemalja.

Grupa oficira, sa kapetanom Gadafijem na čelu, je 1. septembra 1969. godine izvela je, bez prolivanja krvi, državni udar protiv kralja Idrisa.

Gadafijev uzor u to vreme je bio Gamal Abdel Naser, tadašnji predsednik Egipta, državnik koji se borio za arapsko jedinstvo. Gadafi, sada pukovnik, veliki je zagovarnik jedinstva afričkih zemalja.

Na unutrašnjem planu on zagovara specifičan model socijalne države, kao i specifičan sistem narodne demokratije. Pre dvadeset godina objavio je "Zelenu knjigu", u kojoj je izložio programske ciljeve svoje revolucije.

Libijska vođa Gadafi (68) je jedno vreme optuživan na zapadu da se zalaže za "državni terorizam" i da vlada zemljom čvrstom rukom.

U poslednjih desetak godina Libija je dobrim delom uspela da se oslobodi te nepovoljne reputacije i uklonila je mnoge prepreke koje je imala u odnosima sa zapadnim zemljama.

Libija se, u međuvremenu, odrekla i programa za proizvodnju oružja za masovno uništavanje, a Ujedinjene nacije su posle toga suspendovale ekonomske sankcije ovoj zemlji.

Posada aviona "Kvantas ervejza", koji tek što je iz San Franciska poleteo za Sidnej, bila je prinuđena da brzo reaguje i avion vrati na aerodrom u San Francisku, pošto je jedan od motora počeo da vibrira i varniči.

Motor je odmah isključen i 212 putnika i 18 članova posade bezbedno je prizemljeno.

Kompanija "Kvantas" je putnicima obezbedila prenoćište u hotelima i sutra će ponovo pokušati da se domognu Sidneja.

Istočna obala SAD priprema se za dolazak razornog uragana "Erl", koji je dostigavši brzinu od 200 kilometara na čas oslabio i trenutno se svrstava u treću kategoriju uragana, od najviše pet. Brzina vetra dostiže 125 kilometara na sat.

Na satelitskim snimcima "Erla", koji je NASA objavila ranije, vidi se da je uragan prešao područje Kariba i da se kreće prema istočnoj američkoj obali, izvestili su američki mediji.

Otpočela je evakuacija turista sa ostrva Okrakouk nedaleko od obale Severne Karoline. S obzirom da je teško predvideti gde će tačno udariti uragan, moguće su evakuacije i u drugim gradovima istočne obale, pre svega u državi Mein.

U zavisnosti od pravca kretanja, "Erl" bi mogao da pogodi i Njujork. Uragan je prethodno pogodio Portoriko, a mogao mi da udari i Bahamska ostrva.

Uragan "Daniela", čiji se dolazak takođe sa strahom iščekivao i koji je do sada već odneo dva života, u međuvremenu je nešto oslabio na severnom Atlantiku, ali Nacionalni centar za uragane je upozorio da se na istom području Atlantika već formira nova oluja pod imenom "Fiona".

Ipak, kako se navodi, ne očekuje se da će "Fiona" ojačati do nivoa uragana.