Rečni saobraćaj za sada nije ugrožen, ali jesu splavovi.

Pre dva dana počeo je da tone splav na Savi. Vlasnik se juče javio Lučkoj kapetaniji i očekuje se da će objekat biti izvučen u petak.

Šef Lučke kapetanije Milan Nikolić navodi da su sve kapetanije u Srbiji blagovremeno izvršile pripreme za zimu.

Navodi da su bili u obilasku objekata i da je vlasnicima upućen dopis sa savetima kako da se ponašaju i prate stanje oko splavova i plutajućih objekata tokom zime.

Vlasnici splavova koji se bave privrednim delatnostima imaju obavezu da obavljaju neprekidan i stručan nadzor 24 sata, napominje Nikolić.

Navodi da su najkritičnije tačke uglavnom tamo gde je veliki broj objekata koncentrisan na jednom mestu, i da zbog nemarnosti vlasnika može da dođe do popuštanja i potapanja. Ljudski faktor je uglavnom presudan, ističe Nikolić.

Najavljuje da će biti vanrednih inspekcija i da će se sledeće nedelje obilaziti objekti, pogotovo oni koji su namenjeni ugostiteljstvu.

"Videli smo sliku iz UN kada Tači govori netačne podatke veoma sigunro, videli smo koju snagu oseća, a koju nema kao predsednik nepostojeće države. Sve vreme znamo ko ga podržava", rekla je Ljubinka Milinčić.

Milinčićeva smatra da to što se spominje "postizanje sporazuma koji bi balansirano odrazio interese Kosova i Srbije" predstavlja "zamazivanje očiju". "Nikada ne treba u ćošak saterati protivnika, stvara se iluzuja da smo se nešto dogovorili", rekla je urednica Sputnjika.

Posle sednice Saveta bezbednosti jasno je koliko je teška pozicija Srbije. To se vidi i na primeru ambasadorke Ujedinjenog Kraljevstva koja je rekla da u Rezoluciji 1244 nema prepreka za stvaranje vojske Kosova.

"Uradili smo maksimalno što smo mogli, rekli šta je trebalo, Vučićev govor je bio argumentovan, sa svim onim što treba da se iznese, ali to ih nije interesovalo. Došli su sa gotovim govorima – 'nemojte da pravite ekscese', 'dijalog je jedino rešenje'. Ali u Rezoluciji 1244 vide šta ne postoji. Tamo piše da je jedina vojska vojska međunarodnih snaga", ukazala je urednica Sputnjika.

Iako se pokazalo da dijalog uz posredovanje visoke predstavnice EU Federike Mogerini nije uspeo, Milinčićeva ne očekuje da će se pitanje Kosmeta da vratiti u UN.

"U UN je situacija drugačija, ne može se tek tako doneti odluka. Bojim se da SAD neće dozvoliti da ruski ili kineski veto spreči njihovu odluku. U UN se donosi konačna odluka, ali jurisdikciju da prihvate, to teško", rekla je Milinčićeva.

Budžet koji je sinoć usvojio grčki parlamanet za sledeću godinu predviđa privredni rast od 2,5 odsto jer to, kako kaže premijer, duguju budućim generacijama koje su podnele najveći teret tokom krize.

"Prošli smo kroz toliko toga ali i dalje stojimo. Period iza nas bila je prava odiseja. Posle osam godina štednje sada dobijamo razvojni budžet. Budžet koji je naš, grčki. Grčka je sada ponovo slobodna i optimistična i dalje će napredovati", ocenio je Aleksis Cipras.

Lider glavne opozicione partije Nova demokratija Kirijakos Micotakis oštro je kritikovao premijera. Kaže da Cipras bolji život obećava "1.447 mračnih dana na vlasti" i da "vodi politiku protiv svih".

"Glasamo protiv vlade laži, prevare, arogancije i cinizma. Glasamo protiv predloga vlade koja je pogoršala život Grka, posebno onih najslabijih. Glasamo protiv poreza, duge i teške štednje", poručio je Micotakis.

Penzioneri su opet najviše pogođeni. Traže da im Vlada vrati penzije koje su smanjivane zbog dužničke krize.

"Sve ovo teško pada meni i mojoj porodici. Ne možemo da se izborimo sa ovim. Ima mnogo nezaposlenih u mojoj familiji. Mi treba da podržimo našu decu i unuke, ali kako?", pita Tanasis.

Za oko dva i po miliona najstarijih u Grčkoj, penzije su od 2009. godine smanjene za 14 procentnih poena – što je oko 40 odsto. Njih zabrinjava da će Vlada povećati svakodnevni porez na promet i opet smanjiti penzije koje su za mnoge porodice jedini izvor prihoda.

"Neki čak i ne pokušavaju da izađu do poslednje godine, plašeći se da neće položiti. U stvari, iz iskustava starijih studenata saznali su da traži sve od reči do reči, da traži informacije kao što je broj stoke, ovaca ili konja u nekom gradu u Drugom svetskom ratu, ili koje su se žitarice gajile u Jugoslaviji", kaže student Geografskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Sličan problem imali su i studenti Fakulteta veterinarske medicine. Oni su uz angažovanje uprave malu prolaznost uspeli da reše.

"Ako neki fakultet ima oko 40, 45 ispita i ako taj neko od studenata ispolaže 42, 43 ispita i ima problem sa jednim ispitom očigledno da nije problem sa tim studentom, već je problem u uslovima prolaznosti, kriterijumima ili nekim drugim neprilagođenostima od strane profesora", ukazuje Nebojša Aleksić, predsednik studentskog parlamenta Fakulteta veterinarske medicine.

Gotovo da nema fakulteta na kom se neki ispit polaže teže nego ostali, kaže rektorka Univerziteta u Beogradu i ističe da ako se utvrdi da problem nije samo teškoća predmeta, treba da se reaguje.

"Ima načina da se prevaziđe problem, kao što smo rekli, autonomija rada nastavnika ne znači da nastavnik ne odgovara za svoj rad. I ja verujem da je istina na pola puta negde, a naš je zadatak da obezbedimo optimalne uslove za studiranje za sve naše studente", navela je rektorka Univerziteta u Beogradu prof. dr Ivanka Popović.

Ostale su zapamćene žalbe studenata Farmacije na polaganje farmakologije. Srpska književnost 20. veka zadavala je teškoće studentima Filološkog fakulteta u Beogradu, a studenti Filozofskog fakulteta u Nišu imali su primedbe na prolaznost na predmetu Osnovi socijalne psihologije.

Akciju dobročinstva pokrenuo je nakon saznanja da dečak posle pogibije oca živi sa dedom, babom i prabakom u kući bez struje. Cilj je bio da se prikupi novac, plati dug za struju i obezbedi ponovni priključak.

Animirao je svoje poznanike kao vođa navijača Partizana, i kaže bio iznenađen koliko ima humanih ljudi.

"To je odjeknulo kao bomba. Za pet dana mi smo bukvalno skupili oko 950.000 dinara ukupno. Taj novac se nalazi na računu kod Miomira, njegovog dede. Čim dobije starateljstvo nad malim Mirkom – što se nadam da će uskoro da bude završeno, biće otvoren namenski račun na Mirka", ističe Stanković.

Priča i da je Mirko veoma skroman, i da njega sada ne interesuje novac. "Može da ima i 50 hiljada evra. Njemu to ne znači ništa. Njemu mislim da mnogo više znači ta ljubav", smatra Stanković.

Majčinsku ljubav nije osetio. Napustila ga je kada je imao četiri meseca. Otac, radnik vodovoda, izdržavao je petočlanu porodicu.

Posle njegove pogibije, za ukućane ceo svet se srušio. "Nema oca, nema majku. Ja sam mu sad i otac i deda, sve", kaže Miomir Ilić, Mirkov deda.

Fudbaleri, navijači, javne ličnosti u akciji pomoći

Da pomognu malom Mirku, akciji su se priključili fudbaleri, navijači, javne ličnosti, građani.

Novac, garderoba, obuća, hrana, igračke stižu svakodnevno kao i Duca koji, iako ima bebu, redovno dolazi. Sa njim je Mirko okitio i jelku.

Mirjana Ilić, Mirkova baka, ističe da mu je Duca lično vratio osmeh na lice.

"U nesreću, dođe i sreća", kaže Miomir Ilić.

Za nekoliko dana Ilići će opet imati struju. Javili su se i majstori koji će besplatno renovirati kuću, kupiti nameštaj. Svi oni trude se da i ovaj mališan ima detinjstvo kao i druga deca.

Prema poslednjim informacijama dobijenim od JP "Putevi Srbije", na naplatnim stanicama nema zadržavanja.

Uprava granične policije Srbije saopštila je da na putničkim terminalima graničnih prelaza u zemlji nema zadržavanja dužih od 30 minuta.

Teretna motorna vozila, međutim, čekaju duže – na Batrovcima prema Hrvatskoj oko 360 minuta, a na Horgošu, prema Mađarskoj, oko 300.

Deca predstavljaju polovinu od oko 22 miliona stanovnika u Jemenu koji, da bi preživeli, zavise od humanitarne pomoći.

Čeka se da se odlede šine kako bi tramvaji ponovo krenuli, ali i da se proveri kontaktna mreža zbog trolejbusa 28 i 40.

Kran se, inače, nakrivio zbog vode koja je isticala iz napukle vodovodne cevi.  

Iako će ekipe Beogradskog vodovoda uskoro biti na terenu, to ne znači da će i stanari koji dva dana imaju suve slavine dobiti vodu.

Iznad napukle cevi, ostala je temeljna stopa krana. Za njeno uklanjanje potrebna su dva do tri dana. Zato se traži alternativni put do cevi, kako bi tokom dana, stanari konačno dobili i vodu.

Procenjuje se da skoro polovina pravoslavaca u Srbiji slavi Svetog Nikolu, dok druga polovina, kako se kaže, ide u goste. Sveti Nikola je hramovna i manastirska slava SPC. Posvećeno mu je više od 600 crkava.

Sveti Nikola je slava nepromenljivog datuma – 6. decembra po starom, odnosno 19. decembra po novom kalendaru, na dan kada je 343. godine taj svetitelj preminuo.

Sveti Nikola se slavi i 22. maja, u znak sećanja na dan kada su njegove mošti 1096. godine prenete iz Mira u Likiji u tada pravoslavni Bari, u Italiji, i položene u Crkvu Svetog Jovana Preteče, koja je ubrzo postala stecište hodočasnika. Tri godine potom građani Barija su u čast Svetom Nikoli podigli velelepnu crkvu.

Sveti Nikola, arhiepiskop mirlikijski, slavi se u celom hrišćanskom svetu. Praznuje se kao dečji praznik u zemljama zapadne Evrope, jer tada deca, ako su bila poslušna, dobijaju poklone. Zaštitnik je grada Amsterdama.

Sveti Nikola je rođen u gradu Patara u oblasti Likija u Maloj Aziji, od roditelja Teofana i None, u vreme rimskog cara Valerijana. Još kao dete Nikola je pokazivao neobične duševne darove. Kada je odrastao i izučio škole, želeo je da stupi u sveštenički čin, pa ga je njegov stric, arhiepiskop, "proizveo" za sveštenika grada Mira.

Svoj duhovni život počeo je u manastiru Novi Sion, gde se i zamonašio. Posle smrti roditelja, svu nasleđenu imovinu razdelio je siromašnima.

Prema predanju, vođen čudesnim glasom krenuo je u narod da širi veru, pravdu i milosrđe i već je svojom pojavom donosio utehu, mir i dobru volju.

Sveti Nikola pada u vreme velikog božićnog posta, pa vernici pripremaju isključivo ribu i drugu posnu hranu.

Nedavno je na sva zvona objavljena vest kako je, posle 80 godina, jedna privatna kompanija „Fintel energija“ prvi put dobrovoljno izašla na berzu. Upravo u ime tog svečanog čina oglasila su se berzanska zvona.

Nekadašnja brokerka Dragijana Radonjić Petrović kaže da se nada da su to bila svečarska zvona, ali da se boji da možda nisu zvonila i na uzbunu.

„Jer, zaista naša Beogradska berza i tržište kapitala se poslednjih nekoliko godina nalaze u takvoj krizi da je to zvono možda pre uzbuna, nego svečani čin te inicijalne javne ponude“, kaže Radonjić Petrovićeva.

Protekle nedelje prosečan dnevni promet akcijama bio je oko 28.000 evra. To znači da je prosečna zarada berze doslovce iznosila nešto malo više 6.000 dinara. To je plen oko koga su se „otimali“ vukovi sa „srpskog Volstrita“. A pre krize, bilo je dana kad se na Beogradskoj berzi dnevno se obrtalo i po deset miliona evra. U petak posle podne kretanje beleksa 15, zvaničnog indeksa Beogradske berze, izgledalo je kao ravna linija, na čijem se kraju jedva nazire puls.

Berza na samrti

„Ravna linija, slažem se sa vama, indicira nešto što ne želimo da vidimo nikad i nigde“, ocenjuje Siniša Krneta, direktor Beogradske berze.

To znači da je Berza blizu smrti, dodaje Dragijana Radonjić Petrović.

„To je nešto što je blizu kraja. Još poslednje trzaje života daje, približava se ravnoj liniji.“

Berzanski stručnjaci kažu da je srpska berza sada gotovo u stanju kome. Prometa nema, jer nema ulagača. A ulagača nema jer u ponudi nema kvalitetnih „papira“.

„Sasvim je jasno. Investitori ne mogu da dođu na tržište iz turističkih razloga. Dakle, tamo gde postoji ponuda, gde postoji razlog upotrebe sredstava, tamo će i doći. Za koga je to signal? Za srpski ekonomski sistem. Dakle, tržište kapitala je važna komponenta svakog ekonomskog sistema. Ima primera razvijenih berzi u nerazvijenim zemljama, ali nema razvijenih zemalja bez razvijene berze“, ocenjuje direktor Beogradske berze.

Mnogi uzrok propasti srpskog tržišta kapitala vide u tome što berza znači polaganje računa. A to ne odgovara nikome. Ni državi, ni krupnom kapitalu. Sigurno da je za pad prometa na berzi, jednim delom, zaslužna i svetska ekonomske kriza, kada je zvanični indeks Beogradske berze pao za više od 75 odsto. Najbolji beogradski brokeri 2008. godine izgubili su novac.

Srpskog brokera stigla najgora kletva

„Sve berze su doživele udar i izvesno povlačenje investitora. Nažalost, za razliku od većine, evropskih berzi, na našoj berzi se povratak investitora nije desio. Nakon cunamija krize koji je proizveo i ostavio za sobom, na našem tržištu se, objektivno, nije pojavilo ništa novo“, kaže Krneta.

Kažu da je najgore prokletstvo brokera – kad nema prometa. Da broker pre može da prihvati i da gubi nego da u rukama drži „hartije“ koje ne može da proda. Prosečnog srpskog brokera stigla je najgora kletva. Zato danas mnogo više trguje na svetskim berzama nego na srpskoj berzi.

Nenad Gujaničić kaže da se većina brokera u Srbiji, nažalost, ne bavi više domaćim tržištem.

„Više se bave stranim tržištem. I, nažalost, naši građani više investiraju u inostranstvu nego što to rade u našoj zemlji“, ističe Gujaničić.

Siniša Krneta kaže da je nivo kapitala koji srpski investitori investiraju u akcije van Srbije višestruko veći nego kapital koji se investira na Beogradskoj berzi.

Kažu da su Srbima, na primer, na stranim berzama posebno atraktivne akcije „Dojče telekoma“, u kome je nemačka država jedan od akcionara. Dok akcije srpskog Telekoma, čiji su vlasnici, sve i da hoće, naši građani ne mogu ni da prodaju, ni da kupe.

Telekom na berzi – dah novog života

Kada je o prvoj inicijalnoj javnoj ponudi reč, Dragijana Radonjić Petrović kaže su možda pojedinci čuli da se jedno preduzeće odlučilo da prikupi šest miliona evra na berzi, ali da je, recimo, Telekom izašao na berzu, onda bi to svi znali.

„Telekom ima nas pet miliona akcionara i svi smo zainteresovani da pratimo situaciju", kaže ova nekadašnja brokerka.

Ne postoje zakonske prepreke da Telekom izađe na berzu. Da je ova kompanija listirana na berzi, mi danas ne bismo pričali o tome da li je ova državna kompanija preplatila „Kopernikus“ ili ne. Šta bi za srpsku berzu značio eventualni izlazak Telekoma na tržište kapitala?

„To ne da bi značilo, već bi to bio dah novog života. To je jedan od ključnih događaja koji, s nestrpljenjem očekujemo na finansijskom tržištu. Takva vrsta kompanija, u žargonu finansijskog rečnika su takozvane 'lardž keps', kompanije velike tržišne kapitalizacije. Kompanije koje menjaju igru“, odgovara Krneta.

U nedostatku kapitalca, na gladno srpsko tržište rukovodstvo Beogradske berze pokušava da „dovuče“ neko sveže meso. Projekat „Izađi na berzu“ traje do marta sledeće godine, a cilj je da se, posle „Fintel energije“, još dve privatne kompanije pripreme za dobrovoljan izlazak na berzu.

Preživeli samo najžilaviji brokerski vukovi

„Generalno, možemo reći da je sada berza na izuzetno niskom nivou i da je veoma teško da se jednim potezom ona oporavi. Čak i kad bi neki kapitalista ili država želeli da izađu na berzu i da prikupi kapital, to bi bilo izuzetno teško zbog toga što je tržište palo na baš niske grane. Šta to praktično znači? Da su investitori izgubili poverenje i sigurnost, a to je pre svega rezultat nekoliko korporativnih skandala u prošlosti", skeptičan je broker Nenad Gujaničić.

Berza je tokom privatizacije otkrivala i neke od najvećih tajkunskih tajni. Tako smo 2011, preko berze saznali da je Miroslav Mišković vlasnik više od 100 firmi. „Delta agrar“ je kupovala „Jedinstvo“ iz Apatina i kompanija je morala je da prikaže sva povezana lica. Do poslednjeg. Posle prvog talasa privatizacije na berzi, kao da je sve stalo. Čini se da se sada i berzanska infrastruktura polako topi. Tokom protekle decenije broj brokerskih kuća skoro da je desetkovan. Kako, danas, posle gladnih godina, izgledaju vukovi sa „srpskog Volstita“?

„Ne možemo vukovima da ih nazovemo“, kaže Dragijana Radonjić Petrović.

„Možda vukovima, ali usred zime. Koji se bore za opstanak. Pa su već izgladneli, godinama iscrpljeni, jer nemaju šta da rade, bore se za preživljavanje. Ostali su samo najžilaviji. Svojevremeno je bilo možda 100 brokerskih kuća, a sad ne znam tačno statistiku, ali mislim da ih nema više od petnaestak-dvadeset. Ali čak i tih petnaestak-dvadeset bi bilo dovoljno da ima prometa, da imaju šta da rade“, zaključuje ona.

Nekoliko puta u proteklih nekoliko godina srpski državni zvaničnici obilazili su svetske berze. Srpsku berzu, koja se nalazi u Ulici Omladinskih brigada, na samo nekoliko stotina metara od Palate Srbija su zaobilazili. Na srpskoj berzi nastavlja se oseka investitora i kapitala. Ako se nešto ne promeni, državni zvaničnici imaće samo jedan razlog da dođu na Beogradsku berzu – da ugase svetlo. 

343. - Umro Nikola Čudotvorac, arhiepiskop mir-likijski, zaštitnik putnika, svetac
(Patara - Mir, 19. 12. 343)

1741. - Umro Jonasen Vitus Bering, danski moreplovac i istraživač
(Horsens, 1681 - Beringovo ostrvo, 19. 12. 1741)

1815. - Usvojen prvi srpski državni budžet

1843. - Umro Vlaho Stulić (Stulli), dramski pisac
(Dubrovnik, 08. 10. 1768 - Dubrovnik, 19. 12. 1843)

1845. - Rođen Nikola Pašić, političar i državnik, predsednik vlade
(Zaječar, 19. 12. 1845 - Beograd, 10. 12. 1926)

1848. - Umrla Emili Bronte, engleska književnica
(Tornton, 30. 07. 1818 - Hovort, 19. 12. 1848)

1863. - Rođen Svetolik Ranković, književnik i teolog, profesor Bogoslovije u Beogradu
(Moštanica, 19. 12. 1863 - Beograd, 30. 03. 1899)

1863. - Rođena Milka Trnina, operska pevačica
(Vežišće, 19. 12. 1863 - Zagreb, 18. 05. 1941) 1875.

1863. - Engleski pronalazač Frederik Volton patentirao je u Londonu podni prekrivač -linoleum

1875. - Rođena Mileva Marić, matematičar i fizičar, supruga Alberta Ajnštajna
(Titel, 19. 12. 1875 - Cirih, 04. 08. 1948)
1882. - Otkriven spomenik knezu Mihailu ispred zgrade Narodnog muzeja u Beogradu
Na Sv. Nikolu 1882. godine, na tadašnjem Pozorišnom trgu u Beogradu okupilo se mnoštvo sveta. Na svečanoj tribini bili su: kralj Milan Obrenović i kraljica Natalija, predsednik vlade Milan Piroćanac, ministar prosvete Stojan Novaković, ministri, poslanici, članovi Srpskog učenog društva...Okupljene je pozdravio ministar Novaković govoreći o delu pok. Kralja, a spomenik je otkrio Milan Kujundžić-Aberdar, političar i književnik.Autor spomenika je skulptor Enriko Paci, "dušom Italijan, a srcem i oduševljenjem Srbin". Izgradnja je koštala ondašnjih 300 hiljada dinara. Bronzani deo spomenika izliven je u poznatoj fabrici "Miler" u Minhenu. Za ovaj umetnički rad kralj Milan je arhitektu Pacija odlikovao Ordenom Takovskog krsta drugog reda.

1895. - Osnovan Prirodnjački (Jestastvenički) muzej u Beogradu

1902. - Rođen Ralf Ričardson, engleski filmski i pozorišni glumac
(Čeltnam, 19. 12. 1902 - Marilebon, 10. 10. 1983)

1905. - Usvojen "Nikoljdanski ustav" - prvi ustav Crne Gore

1906. - Rođen Leonid Brežnjev, sovjetski političar i državnik, generalni sekretar Komunističke partije Sovjetskog Saveza, predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR
(Dnjeprođeržinski-Kamensko, 19. 12. 1906 - Moskva, 10. 11. 1982)

1907. - Rođen Vasja Pirc, šahovski velemajstor
(Idrija, 19. 12. 1907 - Ljubljana, 03. 06. 1980)

1914. - Rođen dr Lazar Milin, protojerej-stavrofor, profesor Bogoslovskog fakulteta u Beogradu
(Pavlovci, 19. 12. 1914 - Beograd, 13. 12. 2001)

1915. - Rođena Edit Pjaf (Edit Đovana Gasion), francuska pevačica
(Pariz, 19. 12. 1915 - Pariz, 11. 10. 1963)

1921. - Rođen Blaže Koneski, makedonski književnik
(Nebregovo, 19. 12. 1921 - Skoplje, 07. 12. 1993)

1926. - Rođen prof. dr Nikola Dekleva, hirurg, direktor Zavoda za hiperbaričnu medicinu u Beogradu
(Leskovac, 19. 12. 1926 - Dobrota, 31. 12. 2003)

1938. - Rođen Vasilije Tapušković, publicista, novinar i urednik Televizije Beograd, pomoćnik ministra za kulturu Srbije, predsednik Amaterskog kulturno-umetničkog društva "Krsmanović"
(Prilep,19. 12. 1938 - Beograd, 21. 03. 2007)

1940. - Rođen Slobodan Ćurčić, istoričar umetnosti, vizantolog, arhitekta,
profesor univerziteta Ilinois i Prinston, akademik, član Misije UNESCO
na Kosovu i Metohiji
(Sarajevo, 19. 12. 1940 - 03. 12. 2017)

1941. - Rođen Moris Vajt, američki kompozitor, producent i aranžer, osnivač grupe
"Earth,wind & fire"
(Memfis, 19. 12. 1941 - Los Anđeles, 04. 02. 2016)

1944. - Rođen Alvin Li, britanski gitarista, jedan od osnivača grupe "Ten Years After"
(Notingem, 19. 12. 1944 - Marbelja, 06. 03. 2013)

1944. - Podgorica oslobođena u Drugom svetskom ratu, tim povodom, 19. decembar proglašen je za Dan Podgorice

1946. - Počeo ustanak vijetnamskog naroda protiv francuskih kolonijalnih trupa

1951. - Osnovan Narodni muzej u Kruševcu

1955. - Rođena Ljubica Arsić, književnica, profesor Muzičke škole "Mokranjac" u Beogradu
(Beograd, 19. 12. 1955)

1966. - Rođen Alberto Tomba, italijanski skijaš, olimpijski šampion
(San Lazaro di Savena, 19. 12. 1966)

1987. - Prvi "Earth Overshoot Day ", dan kad je čovečanstvo potrošilo više prirodnih resursa nego što Zemlja može da obnovi u istom periodu (ekološki minus)

1996. - Umro Marčelo Mastrojani, italijanski filmski glumac
(Fontana Liri, 28. 09. 1924 - Pariz, 19. 12. 1996)
Prve glumačke korake Mastrojani je napravio za vreme studija arhitekture, kada se pridružio jednoj amaterskoj pozorišnoj trupi sa kojom je povremeno nastupala čuvena glumica Đulijeta Masina. Jedan impresario, koji je došao da vidi slavnu glumicu u komediji "Anđelika", zapazio je mladog Marčela. Ubrzo se Mastrojani pridružio pozorišnom ansamblu kojim je rukovodio Lukino Viskonti. Nastupao je u komadima Šekspira, Čehova, Tenesi Vilijamsa, Artura Milera, a kasnije, kada je postao zvezda filmskog platna, svake tri-četiri godine se vraćao pozorištu. Filmsku slavu doneo mu je film Federika Felinija "Sladak život", a zatim su sledili: "Grad žena", "Osam i po", "Noć", "Juče, danas , sutra", "Miris žene", "Razvod na italijanski način". Tokom bogate karijere snimio je preko 150 filmova sa najpoznatijim svetskim rediteljima: Antonionijem, Malom, Altmanom, Skolom, Vendersom... Epitet latinskog ljubavnika dobio je i pre no što je snimio film "Kazanova". Igrao je sa mnogim filmskim lepoticama, kao što su Sofija Loren, Fej Danavej i Katrin Denev. Njegov poslednji nastup u javnosti bio je na Kanskom festivalu, maja 1996. godine, povodom projekcije filma "Tri života i samo jedna smrt", u kome je igrao čak tri uloge.

2000. - Umrla Vera Dedović-Miljković, pozorišna, filmska i TV glumica
(Beograd, 1969 - Beograd, 19. 12. 2000)

2000. - Umro Diodor, patrijarh jerusalimski
(Grčka, 1923 - Tel Aviv, 19. 12. 2000)

2001. - Umro Slobodan Vučinić, karatista, reprezentativac, internacionalni sudija, direktor Karate saveza Srbije
(Panik, - Beograd, 19. 12. 2001)

2001. - Umrla Kira Ivanova, sovjetska reprezentativka u umetničkom klizanju
(Moskva, 10. 01. 1963 - Moskva, 19. 12. 2001)

2002. - Umro Aleksandar Sarijevski, makedonski pevač
(Galičnik, 20. 06. 1922 - Skoplje, 19. 12. 2002)

2004. - Umrla Renata Tebaldi, italijanska operska pevačica-sopran
(Pezaro, 01. 02. 1922 - San Marino, 19. 12. 2004)

2007. - Umro dr Vladimir R. Paunović, neuropsihijatar, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, načelnik Centra za psihoze Instituta za psihijatriju Kliničkog centra Srbije, predsednik Srpskog lekarskog društva
(Valjevo, 24. 05. 1942 - Beograd, 19. 12. 2007)

2009. - Umro Husein ali Montazeri, iranski teolog, advokat, književnik i borac za ljudska prava
(Najafabad, 1922 - Kom, 19. 12. 2009)

2010. - Umrla Danica Čubrilović, kustos Prirodnjačkog muzeja u Beogradu, supruga akademika Vase Čubrilovića
(Svilajnac, 11. 12. 1916 - Beograd, 19. 12. 2010)

2011. - Umro Faik Dizdarević, novinar i diplomata
(Fojnica, 25. 05. 1929 - Lion, 19. 12. 2011)

2012. - Umro Peter Struk, nemački advokat, ministar odbrane Nemačke, predsednik Fondacije Fridrih Ebert
(Getingen, 24. 01. 1943 - Berlin, 19. 12. 2012)

2013. - Umrla Tamara Kaliterna, novinar "Ekonomske politike", agencija TANJUG i FoNet, urednik lista "Danas", antiratna aktivistkinja
(Zagreb, 15. 04. 1945 - Beograd, 19. 12. 2013)

2013. - Umrla Ružica Sokić, pozorišna, filmska i TV glumica
(Beograd, 14. 12. 1934 - Beograd, 19. 12. 2013)

2014. - Ugrađeno prvo veštačko srce pacijentu u Srbiji

2015. - Umro Jovan Janićijević, književnik i književni prevodilac, glavni urednik
časopisa "Mostovi", predsednik Udruženja književnih prevodilaca Srbije i Saveza književnih prevodilaca Jugoslavije
(Beograd, 24. 03. 1936 - Beograd, 19. 12. 2015)

2015. - Umro Kurt Mazur, nemački dirigent, direktor Njujorške i Londonske
filharmonije, profesor Muzičke akademije u Lajpcigu
(Bžeg, 18. 07. 1927 - Grinič, 19. 12. 2015)

2016. - Umro dr Veselin Kostić, filolog, profesor engleske književnosti na
Filološkom fakultetu u Beogradu
(Obrenovac, 19. 04. 1931 - Beograd, 19. 12. 2016)

Posle podne postepeno smanjenje oblačnosti. Vetar slab i umeren, istočni i jugoistočni, krajem dana u pojačanju. Najniža temperatura od minus devet do minus tri, najviša od minus dva do tri stepena.

I u Beogradu ujutru magla i tokom dana će temperatura ići iz minusa u plus.

U četvrtak umereno oblačno i suvo, u košavskom području jak jugoistočni vetar, na jugu Banata povremeno olujni.

U toku noći ka petku u severnim i zapadnim, zatim i u ostalim krajevima kiša koja će se ponegde lediti na tlu.

U subotu oblačno, ponegde slaba kiša, u nižim predelima otapanje snega.

"Uspeh ne znači opuštanje. To je uvek novi početak sa višim ciljevima i većim očekivanjima. Duboka prerada, digitalna transformacija i povećanje efikasnosti, modernizacija prometa, izgradnja novih postrojenja u skladu sa principima zelene energije. Naravno i dalje ulaganje u zajednicu samo su neki od njih", navodi generalni direktor NIS-a Kiril Tjurdenjev.

Od početka godine NIS je doneo više od 100 milijardi dinara u državnu kasu, zato je kaže ministar Antić, Naftna industrija Srbije ključna za našu ekonomiju.

"NIS je jedan od najznačajnih segmenata naše privrede i naše ekonomije. Jedan od najvažnijih stubova našeg energetskog sistema. Jedan od ključnih zamejaca naše ukupne ekonomije, naše ukupne privrede. U svim ovim godina NIS je zaista predstavljao lidera i kad je u pitanju kvalitet i kad su u pitanju novi standardi, bio za ponos Srbije, uspevao i da se u vrlo teškim trenucima i razvija, ostvaruje nove kvalitete", rekao je Aleksandar Antić.

U godini jubileja u Rafineriji nafte u Pančevu u toku je druga faza modernizacije, koja podrazumeva izgradnju postrojenja za duboku preradu što će omogućiti proizvodnju najkvalitetnijih naftnih derivata, pre svega dizela, ali i koksa koji se trenutno uvozi u Srbiju. Kako je najavljeno, postorjenje će početi sa radom u trećem kvartalu 2019. godine.

Učenik Dijart Idrizi kaže da je bilo zanimljivo i da je stekao mnogo prijatelja. "Naučili smo ih neke albanske reči", dodaje Idrizi.

"Smeta nam što smo podeljeni po nacionalnosti, bilo bi divno da se svi družimo zajedno, bez obzira koje smo nacionalnosti", napominje Dunja Pavlović.

Nedostaje im klizalište, fabrika, semafor, akva-park, zoološki vrt. Svesni su ekoloških problema, bez obzira na to kako ga nazivali – smeće, brlog ili đubre, svima smeta.

"Kao drugi problem navode nedostatak sadržaja za mlade, ali ne toliko da nemaju šta da rade, nego da nemaju šta zajedno da rade", ukazuje Ivana Bogićević Lek iz Grupe 484.

Služba Koordinacionog tela sa Grupom 484, uz podršku Pestaloci dečje fondacije iz Švajcarske dve godine realizuje projekat ‚"Naš grad - naše škole". Obuhvaćeno je više stotina dece iz gradskih i seoskih sredina.

"Oni su veoma jasno i glasno rekli – mi želimo da živimo zajedno, mi želimo da živimo u slobodi, mi želimo da se ne delimo, mi želimo da budemo sastavni deo Evrope i sastavni deo sveta", kaže predsednik Koordinacionog tela za Preševo, Bujanovac i Medveđu Zoran Stanković

Ulagano je 18 godina u infrastrukturu Preševa, Bujanovca i Medveđe, privrednici su dobijali podsticajna sredstva, studenti i srednjoškolci stipendije. Izgrađen je Ekonomski fakultet u Bujanovcu, a u Preševu vanbolničko porodilište.

"Uvek dosta pomaže, recimo da se upoznamo sa nekim novim temama. Sad ovde su dosta kratka predavanja, recimo sat vremena i poenta je da nam pokaže šta je lepo u tim temama koje oni vole", kaže učenik trećeg razreda Mladen Puzić.

"Svake godine vidimio nešto novo. Ja sam više matematičar, ali mene više teorijski zainteresuju neke stvari ovde", ističa Katarina Krivokuća, učenica četvrtog razreda.

Predavači su nekadašnji učenici Matematičke gimnazije i osvajači medalja na međunarodnim takmičenjima za srednjoškolce.

"Pre svega mogu da nauče neke grane programiranja sa kojima nisu imali prilike do sada da se sretnu, da li su neke stvari koje smo mi učili na fakultetima ili smo se mi bavili vannastavno", navodi student programiranja na Kembridžu Vladimir Milanković.

"Koristi za predavače su takođe velike, jer ako pre niste imali iskustva sa tim da prezentujete pred većom publikom i prosto da iznesete svoje ideje, nekako kroz ovo to naučite. Bitno je znati, bitno je učiti, ali je isto bitno znati preneti to znanje i prosto na neki način vratiti školi koja vas je naučila neke stvari kada ste bili u tim godinama", poručuje Nikola Jovanović, član organizacionog tima Nedelje informatike.

Osim nedelje informatike, bivši učenici organizuju i nedelju fizike.

Mišel, koji je do sada odbijao glasanje o poverenju njegovom kabinetu, rekao je, međutim, belgijskim poslanicima da je "odlučio da ponudi ostavku". 

U međuvremenu, iz kraljevske palate je saopšteno da kralj Filip još nije odlučio da li  će prihvati Mišelovu ostavku. 

Više od 160 država je podržalo u Marakešu neobavezujući sporazum Ujedinjenih nacija, koji bi trebalo da omogući bezbedno, uređeno i humano kretanje ljudi po svetu.

Redovni federalni izbori u Belgiji trebalo bi da budu održžani u maju sledeće godine.

Po Kosačovu ovakva formulacija ne bi imala toliko preteći karakter kao postojeća koja poručuje, ako se pridružite NATO savezu bićete u dometu ruskih raketa.

Kosačov je takođe predložio i raspravu u vezi sa ekonomskim povlasticama za države koje zadrže svoju neutralnost, jer kako naglašava, takav stav evropskih zemalja treba da bude nagrađen preferencijalnim stausom u saradnji sa Rusijom.

Kosačov je naveo primer tri bivše sovjetske republike, danas nezavisne države – Belorusije, Moldavije i Ukrajine, naglašavajući da je Belorusija ruski saveznik, Ukrajina smatra sebe ruskim neprijateljem, a Moldavija ima poseban neutralan status.

U vezi sa tim, Kosačov je predložio intenzivniju saradnju sa Moldavijom budući da je ta država zadržala neutralni status u svom Ustavu, što se, kako je naglasio, ne može reći za Ukrajinu, prenosi agencija.

Današnji sastanak Saveta za stabilizaciju i pridruživanje, kojim je predsedavala visoka predstavnica za spoljnu i bezbednosnu politiku Federika Mogerini, najvažniji je ugovorni odnos koji Srbija ima sa EU i na osnovu njega se prate politički i ekonomski kriterijumi, usvajanje pravnih tekovina EU i usklađivanje sa evropskim standardima, objasnila je ministarka u svojoj izjavi.

"Dakle, sve važne stvari koje su deo reformskog procesa Srbije. U tom smislu, svaki sastanak ovog tipa prolazimo kroz sve najvažnije političke, ekonomske kriterijume i uvođenje standarda u različitim oblastima. Mislim da je ovaj sastanak pokazao da je Srbija zaista, i to je i konstatovano na kraju sastanka, da je Srbija zaista u najvećoj meri i bez velikih poteškoća i bez velikih otvorenih pitanja sprovodi na najbolji mogući način Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju čime pokazujemo da je zapravo Srbija ozbiljan kandidat za EU, što mislim i da je rečima gospođe Mogerini na konferenciji sa premijerkom na najbolji način i potvrđeno", rekla je ministarka Joksimović.

Predsednik Vučić je rekao da je Srbija uvek želela mir i očuvanje stabilnosti, kao i postizanje kompromisnog rešenja, te da će njeno delovanje i u budućnosti biti usmereno ka istom cilju.

"Čini mi se da EU nikad nije bila direktnija i nedvosmislenija u svojoj osudi i pozivanju Prištine da povuče mere koje su uveli 6, pa 21. novembra o taksama na proizvode iz centralne Srbije i BiH. To je obeležilo dan. O tome smo pričali i nasamo i na Savetu i na svim ostalim sastancima", rekla je Ana Brnabić u intervjuu za RTS.

Ističe da su svi do detalja informisani o potezima Prištine, da ih svi osuđuju i da kažu da se zna stav EU.

"Pomaže i stav NATO-a u vezi s formiranjem vojske Kosova, koji je u nekom aspektu i oštriji od EU", rekla je Brnabićeva.

Premijerka će se sutra sastati sa predsednikom Saveta EU Donaldom Tuskom i predsednikom Evropske komisije Žan Klodom Junkerom. I njima će, kaže, predočiti probleme sa kojima se suočava Srbija.

U Briselu premijerka ima dva cilja. "Prvi je da predstavim reforme koje sprovodimo za benefit građana i u okviru evropskih integracija, da se dogovorimo o fokusu za 2019. i drugi zadatak – da direktno čujem njihovo mišljenje. Ono što Priština radi protivi se svemu što se EU trudila da uradi za Balkan preko berlinskog procesa, regionalnog ekonomskog povezivanja, infrastrukturnog povezivanja, regionalne kancelarije za malde. Sve to Priština urušava svojim merama", navela je Ana Brnabić.

Partnerski odnos sa Briselom

Premijerka Srbije je ukazala da sa EU napokon imamo partnerski odnos.

"Konačno ne pričamo o 'dve strane', iako je visoka predstavnica pokušala da balansira na kraju pres-konferencije", rekla je Brnabićeva i dodala da konačno imamo priznanje konstruktivne i razumne Srbije, koja je lider stabilnosti, dok se vidi da Priština ima nepredvidive poteze.

Na radnom ručku u Briselu sutra će biti predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski predsednik Hašim Tači.

"Mislim da je izuzetno cenjen gest u Briselu to što Vučić dolazi direktno iz Njujorka. To je viđeno kao dodatni veliki signal da je Srbija spremna da dođe i razgovara, da bude požrtvovana. Drago mi je što imamo takvu vrstu predstavljanja Srbije u Briselu. To se konačno Srbiji priznaje", zaključila je premijerka Srbije Ana Brnabić.

Iako ga je Evropa upozorila da je jednostranim akcijama ugrozio dijalog i da treba da ga nastavi stari pregovarač Tači, Ramuš Haradinaj ostaje na starom. Predstavlja nacrt sprazuma sa zahtevima – poput priznanja, isplaćivanja tzv. ratne odštete, integracije severa, sve u 200 tačaka.

"To su sve nerealni zahtevi, od tih zahteva nema ništa. Ti zahtevi nisu upućeni Srbiji, to su zahtevi za one međunarodne institucije koje im očigledno nisu nešto isporučile", ističe Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova.

Pošto ukidanja viza neće biti uskoro, naljutila je Evropa Kosovo jer, kako navode, ostaju izolovani na potezu od Ukrajine do Grčke. Da li su zahtevi Prištine deo pregovaračke taktike?

"Ako se pregovara, uvek se traži više nego što se očekuje na kraju", naglašava Florijan Biber sa Univerzitet u Gracu, sa studija jugoistočne Evrope.

I ko je sada na potezu da odmrzne dijalog – posrednik EU ili Vašington koji se vidi kao četvrta stolica u tim razgovorima? 

"Za neku takvu vrstu sporazuma biće potrebne razne zemlje, institucije, ako mogu zajedno EU i SAD, to bi bilo idealno. Ali ja sam prilično pesimističan. Možda će biti potreban neki reset, neka nova strategija", navodi Biber.

"Vašington nije voljan da pritisne Prištinu" 

Ekspert za jugoistočnu Evropu Gordon Bardoš tvrdi da je veliki problem dijaloga činjenica da Vašington nije voljan da pritisne Prištinu da bude kooperativnija.

"Incident sa Markom Đurićem, odbijanje da se napreduje u formiranju ZSO, takse, vojska. Da li je Priština imala neke posledice ili penale? Očito da zna da može u suštini da radi šta hoće i nema razloga da pristane na kompromis", dodaje Bardoš.

Iako bez deljenja odgovornosti, reakcije EU staju u pisma, saopštenja, pozive.

"Svi gledaju da ne istrče previše, odnosno da nekim pogrešnim potezom ne izazovu uznemiravanje ili eskalaciju problema. Verovatno nisu mogli više, posebno što imaju u vidu, mislim da se to mora stalno uzimati u obzir, da bi time otvorili jednu vrstu konfrontacije sa SAD i njihovim stavom", ističe bivši diplomata Ivo Visković.

Međunarodni faktor kao ključan vidi i naš sagovornik u Prištini.

"Verovatno bez međunarodnog pritiska, pogotovo SAD, mislim da neće biti preispitivanja, jer se igra na kartu populizma. Mislim da je pozicija Ramuša Haradinaja mnogo ugroženija ukoliko popusti. On igra na kartu protivljenja razgraničenja, koje zagovara Tači, na kartu takse od 100 posto, stvaranja vojske Kosova", objašnjava Behljuj Bećaj, analitičar iz Prištine.

Ne i kod čitave međunarodne zajednice, koja je gotovo jednoglasno osudila uvođenje taksi. Ipak, formiranje vojske dobilo je podršku SAD i Velike Britanije. Ne i NATO-a, koji smatra da potez Prištine ne vodi stabilnosti.

Na važnijim putnim pravcima saobraćaj je umeren i obavlja se bez vanrednih zastoja i prekida, a na deonicama gde su radovi u toku potrebno je prilagoditi vožnju uslovima na putu.

Prema poslednjim informacijama "Puteva Srbije" na naplatnim stanicama nema zadržavanja, a na graničnim prelazima putnička vozila čekaju najduže pola sata.

Iz Uprave granične policije kažu da teretna vozila na izlazu iz zemlje čekaju sat vremena na Gradini, dva na Horgošu, pet sati na prelazu Šid i osam sati na Batrovcima.

"Biće očišćeno i 500 kilometara ulica drugog prioriteta, od čega je posao već završen u dužini od 150 kilometara, dok je na 250 kilometara trenutno u toku. Čišćenje preostalih ulica drugog prioriteta, oko 100 kilometara, trebalo bi da bude realizovano u narednim danima", rekao je Radojičić.

Radojičić je rekao da je posle padavina prijavljeno 800 slučajeva gde su pucale grane drveća, a pala su i 34 stabla.

"Od 800 slučajeva sa padanjem grana imamo oko 50 zahteva za naknadu štete i građani koji su pretrpeli štetu, ukoliko je za tu lokaciju bilo zaduženo JKP Zelenilo Beograd", sigurno će biti isplaćeni", istakao je Radojičić.

Navodeći da se sutra očekuje povećanje temperature koje donosi opasnost od padanja ledenica i snega sa krovova, Radojičić je rekao da je važno da stanari, u slučajevima gde mogu sami, uklone nanose snega i ledenice, dok tamo gde to nije moguće dovoljno je da trakom obeleže prostor na kojem preti neposredna opasnost.

 Prognoza vremena, upozorenje i verovatnoća ostvarenja opasne pojave
(izvor: RHMZ)

18.12.2018. Utorak  Oblačno i hladno, mestimično sa slabim snegom, uglavnom u centralnim i južnim krajevima Srbije, čiji se prestanak očekuje uveče i u toku noći. Na severu uglavnom suvo, ponegde uz zadržavanje magle veći deo dana. Vetar slab i umeren, zapadni i severozapadni. Najviša temperatura od -4 do -1 , u Timočkoj Krajini do 2 stepena. Upozorenje, potencijalno opasna pojava: sneg, manje povećanje snežnog pokrivača, verovatnoća 90%, poledica ili zaleđivanje mokrih površina, verovatnoća 80%

19.12.2018.Sreda Jutro hladno sa umerenim i jakim mrazem i maglom mestimično. Pre podne oblačno i u većem delu suvo, samo još ponegde na jugu i jugoistoku provejavanje snega, posle podne postepeno smanjenje oblačnosti. Vetar slab i umeren, jugoistočni, krajem dana u pojačanju. Najniža temperatura od  -10 do -3 , a najviša od -2 do 3 stepena . Upozorenje, potencijalno opasna pojava:  Tmin < -5 °C verovatnoća 80%, poledica ili zaleđivanje mokrih površina, verovatnoća 80%

20.12.2018. Četvrtak Umereno do potpuno oblačno i suvo. U toku noći ka petku ponegde na severu i zapadu sa kišom. Vetar slab i umeren, u košavskom području i jak, a na jugu Banata povremeno i olujni, jugoistočni. Najniža temperatura od  -8  do -4 stepena, najviša od -2 do 4 stepena. U toku noći ponegde zaleđivanje kiše pri tlu. Upozorenje, potencijalno opasna pojava: Tmin < -5 °C verovatnoća 80%, poledica ili zaleđivanje mokrih površina, verovatnoća 80 %, Udari vetra > 17 m/s, verovatnoća  80%

21.12.2018. Petak  Ujutru i pre podne ponegde sa kišom, koja može lediti pri tlu. Tokom dana pretežno oblačno. Vetar slab, južnih pravaca. Najniža temperatura od -5 do -2 stepena, najviša od 1 do 7stepeni. Upozorenje, opasna pojava: Lokalna pojava ledene kiše/rosulje, verovatnoća 80%

22.12.2018. Subota Pretežno oblačno, ponegde sa slabom kišom, u nižim predelima otapanje snežnog pokrivača. Vetar slab i umeren, južnih pravaca. Najniža temperatura od -4 do 2 stepena, najviša od 5 do 10stepeni. Upozorenje, potencijalno opasna pojava: otapanje snežnog pokrivača verovatnoća 70%

Većinski vlasnik ovih medija bila je grčka "Antena grupa" na čelu sa Teodorom Kirjakuom, ali u vlasničkoj strukturi B-92 a.d. nalaze se i mali akcionari, kao i B-92 trast koji se sastoji od osnivača i bivših menadžera, koji zajedno imaju oko 14 odsto akcija.

Prema navodima UNS-a, dosadašnji većinski vlasnik nije pozvao B-92 trast i male akcionare da prodaju svoj udeo po istoj ceni, iako je to obaveza po ugovoru akcionara. 

Akcionarskim ugovorom većinski akcionar, u ovom slučaju "Antena", bio je u obavezi da i malim akcionarima ponudi da po istoj ceni prodaju svoj udeo u B-92, navodi se na sajtu.

Ta agencija navodi da je smene svih srpskih diplomata ranije najavio Milorad Dodik nakon što je u oktobru izabran za člana Predsedništva BiH, uz obrazloženje da je reč o kadrovima koji se nisu dovoljno konsultovali s vlastima Republike Srpske.

Sadašnja ambasadorka BiH u Hrvatskoj Renata Paškalj, navodi Hina, pre imenovanja na tu dužnost bila šef Čovićevog kabineta i nije imala nikakvog diplomatskog iskustva.

HDZ BiH je današnju odluku člana BiH Predsedništva Željka Komšića o smeni svih hrvatskih ambasadora ocenio kao politički revanšizam i nastavak pokušaja razvlašćivanja Hrvata od strane nelegitimnog hrvatskog člana državnog vrha, prenosi agencija.

Predsedništvo BiH ima isključiva ovlašćenja da imenuje ambasadore i generalne konzule, a nepisano je pravilo da hrvatski, srpski i bošnjački članovi državnog vrha suvereno odlučuju o imenovanju diplomata iz reda naroda kojem i sami pripadaju, prenosi agencija.

Pored Srbije i Hrvatske, opozvani su ambasadori u Bugarskoj, Češkoj, Crnoj Gori, Egipatu, Grčkoj, Izrael, Japanu, Kanadi, Rumuniji, Sloveniji, Švajcarskoj, Belgiji, Italiji, Mađarskoj, Nemačkoj, Poljskoj, Švedskoj, Ujedinjenom kraljevstvu i ambasador BiH pri Svetoj Stolici, navodi Fena.

Predsedništvo BiH je, kako je saopšteno, s dužnosti opozvalo i šefove stalnih misija BiH pri Ujedinjenim nacijama u Njujorku i Savetu Evrope u Strazburu, šefa Misije BiH pri OEBS-u i kancelariji UN-a u Beču, generalnog konzula BiH u Istanbulu u Turskoj, generalnog konzula BiH u Milanu u Italiji i počasnog konzula BiH u Tel Avivu u Izraelu.

"Sastanak Saveta za stabilizaciju i pridruživanje pružio je pravovremenu priliku da razmotri napredak Srbije u njenim pripremama za pristupanje EU i prioritete za dalji rad u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju", stoji u tekstu.

Pozdravljajući ukupan napredak Srbije u pristupnim pregovorima navodi se da je Srbija otvorila 16 pristupnih poglavlja od kojih su dva privremeno zatvorena.

"Savet SSP-a je ohrabrio Srbiju da intenzivira reformske napore i da obezbedi ubedljive rezultate posebno o demokratskom upravljanju i vladavini prava, uključujući pravosuđe i ratne zločine, slobodu izražavanja i borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala", navodi se u zajedničkom saopštenju.

Naglašava se i važnost blagovremenog ispunjavanja obaveza koje je Srbija preuzela u Akcionim planovima za poglavlja 23 i 24.

Savet SSP-a je podsetio i na važnost unapređenja rada parlamenta Srbije u cilju njegovog nadzora nad radom izvršne vlasti u zemlji.

Građansko društvo ključna komponenta 

Srbija je pozvana da primeni preporuke OEBS-a koje se odnose na izborne procese, a Savet podsetio da je jako, otporno i raznovrsno građansko društvo ključna komponenta bilo kojeg demokratskog sistema i da ga srpske institucije trebaju priznati i tretirati kao takve.

"Savet SSP-a očekuje da Srbija ostane konstruktivno angažovana na dijalogu između Beograda i Prištine, kojime posreduje EU u cilju zaključivanja pravnoobavezujućeg sporazuma o sveobuhvatnoj normalizaciji. Svi sporazumi o dijalogu koji su već dogovoreni trebaju biti u potpunosti sprovedeni bez daljeg odlaganja", navodi se u dokumentu objavljenom posle sastanka u Briselu.

Savet je ponovio svoj poziv Srbiji da postepeno u periodu pristupanja uskladi svoju politiku prema trećim zemljama kao i svoje stavove u okviru međunarodnih organizacija sa politikom i stavovima koje je usvojila Unija i njene države članice.

"Savet SSP-a podseća da su regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi neophodni delovi politke proširenja i procesa stabilizacije i pridruživanja i da doprinose stabilnosti, pomirenju i klimi pogodnoj za rešavanje otvorenih bilateralnih pitanja i zaostavština prošlosti", stoji u tekstu zajedničkog saopštenja.

Savet SSP-a naglašava da očekuje naredne korake u pregovorima o pristupanju Srbije EU.

Podseća se da je napredak u oblasti vladavine zakona i osnovnih prava kao i normalizacije odnosa Srbije sa Kosovom od suštinskog značaja i da će nastaviti da utiče na tempo pristupnih pregovora u celini.

Objašnjava da je polemika koja se vodi u javnosti o tome čije su gusle i ko ima pravo na njih rezultat "negativnog upliva politike".

Orijentalista po obrazovanju, Tanasković podseća da ni Osmanlije nisu Srbima otimale gusle.

Na dan kada je pevanje uz gusle upisano na listu nematerijalne baštine, otvoren je Kulturni centar Srbije u Pekingu, gde je upravo pevanje uz gusle bilo deo svečane ceremonije otvaranja. Potom je usledio protest Ministarstva kulture Crne Gore. Ima li on uopšte osnova?

– Upisano je pevanje praćeno guslama, kao jedna celina koja ima specifičan kulturni značaj i ne može se odreći da to pripada srpskoj tradiciji i savremenosti, kao jedan fenomen koji prevazilazi taj instrument kao takav. Ta reakcija je plod jedne situacije u regionu i potrebe da se reaguje za svaki slučaj zbog sopstvenog javnog mnjenja na sve što nekome može izgledati kao posezanje za tuđim kulturnim nasleđem. U ovom slučaju, to je višestruko besmisleno! Pre svega, nominacija je uvek u principu otvorena i za druge individualne i kolektivne nominacije te vrste. Drugo, niko ne može poreći da srpskom narodu pripadaju gusle kao što pripadaju i srpskom narodu u Crnoj Gori i onima koji sebe smatraju Crnogorcima. Bili su i komentari u vezi sa nošnjom koju je nosio guslar prilikom manifestacije (otvaranja Kulturnog centra), koja je takođe veoma značajna.

Ministarstvo kulture Srbije odgovorilo je da je to deo nošnje koju nose Srbi u Hercegovini i Crnoj Gori...

– Pa ko je i nosio drugačiju nošnju u Crnoj Gori?! Znate, ja bih rekao nešto što bi moglo biti rešenje, ali ne može zbog politizacije svega toga. Jedna je stvar narod, druga stvar nacija, u ovom slučaju jedan deo naroda srpskog je odlučio da bude posebna politička nacija i to niko ne može osporiti sa stanovišta kulture i ostalog, ali tvrditi da u prethodnom istorijskom periodu, koji je prethodio svemu ovom, kultura nije zajednička zapravo ista, to je ta revizija ili pokušaj revizije istorije koji je pogrešan i onda se stvara u javnosti jedan sentiment ostrašćenosti potpuno neprimeren i onda se govori o prestizanju.

Ima li ovde dobitnika i gubitnika? Kulturno dobro, da pojasnimo, nije neka intelektualna svojina, patent, na koji niko osim onog ko ga je upisao nema pravo.

– Naravno. Nije to neki zaštićeni brend alkoholnog pića gde bi sad bio kažnjen neko ko posegne za tim brendom. Imaju pravo i druge zemlje da se priključe nominaciji, pojedinačno ili kolektivno.

Prištinski list Koha piše, a za sada niko nije demantovao, da su Crna Gora, Albanija, Hrvatska i Bosna i Hercegovina uputile zahtev Unesku da se razmotri da li gusle pripadaju vizantijskoj ili arapskoj tradiciji. Da li će uopšte Unesko takav zahtev razmatrati?

– To je potpuno irelevantno, to moguće daleko poreklo! Inače ništa ne bismo mogli upisati na listu, sve bi bilo grčko ili kinesko ili... Tako je albanski guslar suze prolivao i optužio ministarstvo za nesposobnost i rekao da ih je Srbija pretekla i onda su morali da daju jedno saopštenje, da bi umirili javnost, gde vrlo jasno kažu da činjenica da je Srbija upisala pevanje uz gusle ne znači da su gusle postale samo srpske. Uostalom, Albanci ih zovu lauta, mada bar desetak naroda taj naziv ima u svom jeziku i tradiciji.

Vi ste u jednom autorskom tekstu napisali: "Nemojte pokušavati da Srbima baš sve oduzmete. Ostavite im bar gusle. Ni Osmanlije ih nisu otimale."

– Mi smo u najtežim istorijskim prilikama pevali uz gusle. Pesma nas je održala, njojzi hvala. Pa i danas se moramo držati za kulturu, jer očigledno i po ovim rezultatima u Unesku tu smo najjači. A s druge strane, Kosovo nije uspelo da uđe u Unesko.

Neki tumači upravo to povezuju sa aktuelnim reakcijama. Kažu da je postojao pokušaj da Tirana i Priština zajedno upišu gusle odnosno lautu na listu pa je taj zahtev odbijen jer Kosovo nije u Unesku i nije ni uspeo pokušaj Prištine da postane član... Da li to može da bude uzrok ovih negativnih reakcija iz okruženja?

– Sve je to povezano, iako fenomeni nisu istog reda. Kada je reč o navodnom nameravanom kandidovanju gusala od Albanije i Prištine, ja sam to u Unesku čuo kao vest, ali to nije potvrđeno. A moram da priznam da je to možda uticalo i na naše da se ubrzaju, jer je tada udruženje guslara pomalo panično zavapilo da će nam Albanci oteti gusle, na sličan način kao oni sada. Znate šta – nije loše da smo mi jednom nešto prvi upisali! Pa neka se sada oni priključe. I mislim da tu nema problema, osim ako nije problem što je Srbija prva upisala, a nekima je i to očigledno problem.

Što se tiče onog drugog aspekta, a to je prijem Kosova u Unesko, tu postoje dva momenta. Jedan je da sve što se događa, pa i u Interpolu i drugde, svedoči da je položaj Srbije poboljšan i to izaziva nervozu kod onih koji bi na svoj način da reše problem statusa Kosova. A s druge strane, jako je dobro da je u Srbiji shvaćeno da je evo posle upisa stećaka, koje smo upisali zajednički sa ovima koji se sada navodno suprotstavljaju upisu gusala kao srpskih, upisali smo i slavu i kolo... I shvatili smo da Srbija mora biti aktivna da bi se njen glas bolje čuo i u vezi sa prioritetnim nacionalnim pitanjima kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji.

Tu dakle govorimo o materijalnoj baštini, koja je upisana na Uneskovu listu kao "Srednjovekovni spomenici na Kosovu, Srbija" i koja se vodi kao ugrožena baština. Šta ukoliko Priština intenzivira svoje zahteve da postane član Uneska i šta ako joj to nekad uspe?

– Tu su, za sada, šanse male. Srbija tome mora da se argumentovano suprotstavi, ne samo iz političkih nego i kulturnih i moralnih razloga. A pošto moramo razmišljati i o najgorim scenarijima, ako bi se dogodilo da Kosovo kao država bude u Unesku, onda bi se to vodilo teritorijalno kao Kosovo, što ne znači da bi to bilo u smislu vlasništva. Naravno, znate kako se Albanci odnose prema našem nasleđu i kad bi formalno bili nadležni, iluzorno je i naivno misliti da bi ih bolje čuvali.

Prema rečima Darmanovića, prisustvo NATO-a na Kosovu opredelilo je ključnu ulogu u zaštiti i stabilnosti regiona, a Crna Gora je dodatno doprinela tom cilju angažovanjem oficira Vojske Crne Gore u misiji na Kosovu.

Komentarišući formiranje vojske Kosova, Darmanović je rekao da ni Crna Gora, ni NATO nisu sporili da svaka država ima pravo na svoju vojsku.

"Generalni sekretar NATO-a upozorio je da taj proces mora da bude postepen, otvoren, inkluzivan i da doprinosi stabilnosti regiona. To je realističan pristup", naveo je Darmanović.

Darmanović je kasnije rekao i da Crna Gora još čeka odgovor Srbije u vezi sa optuženom Brankom Milić koja se nalazi u Ambasadi Srbije u Podgorici. Dodao je da treba nastaviti sa diplomatskom komunikacijom.

Nije precizirao o kojim javnim preduzećima i jedinicama lokalne samouprave je reč.

U izveštaju se navodi da je DRI obavila reviziju poslovanja i korišćenja subvencija u Beogradu, Kragujevcu, Subotici, Pančevu, kao i opštinama Smederevska Palanka, Bor, Grocka i Obrenovac i to u periodu od 2015. do 2017. godine.

Navodi se i da su Beograd i još sedam analiziranih gradova i opština od 2015. do 2017. javnim preduzećima uplatili ukupno 41,1 milijarde dinara.

Upitan o eventualnim prekršajnim i krivičnim prijavama zbog neadekvatne kontrole planiranja i korišćenja subvencija, Pejović je odgovorio da u ovom momentu ne može da odgovori na to pitanje.

"U ovoj reviziji nije fokus na pitanju odgovornosti, ali će pravni deo tima analizirati izveštaj i u narednom periodu određivati da li ima pitanja odgovornosti ili ne. Ne mogu da odgovorim da li ima ili ne, to će se iz pravnog ugla odgovoriti", rekao je Pejović.

On je obećao da će DRI, ako bude odgovornosti, sasvim sigurno podneti odgovarajuće prijave, ali nije precizirao rok za utvrđivanje odgovornosti.

U izveštaju DRI opštinama i gradovima se preporučuje da uspostave adekvatnu kontrolu u planiranju i korišćenju subvencija, kao i da detaljno analiziraju programe korišćenja subvencija.

Savetuje se i da lokalne samouprave odrede jasne i mere.

PSG ističe da je osnivač tog pokreta Saša Janković je probudio građansku Srbiju, u trenutku kada je malo ko mogao, formirao Pokret i članovima ostavio jasno političko usmerenje.

"Hrabrost i odgovornost koje je pokazao domaći su zadatak za sve političare u Srbiji. Umesto zahvalnosti, ponosno nastavljamo borbu protiv represije, korupcije i bede koja muči svakog građanina Srbije", poručuju iz PSG, pošto je Janković u ponedeljak objavio da se povlači iz aktivnog političkog života.

Navodi se da je Tramp potpisom na memorandum štampan na jednoj strani ovlastio Ministarstvo odbrane SAD da formira novu komandu.

AP navodi da ovaj potez stiže u vreme sve veće zabrinutosti oko toga da Kina i Rusija traže načine da poremete rad, onesposobe, pa čak i unište američke satelite.

Naglasio je da je proces ustavnih izmena u suprotnosti sa voljom naroda koja je bila izražena na referendumu. 

"Mi poštujemo volju naroda, to je naša obaveza, zato što nam je narod dao poverenje", poručio je poslanik VMRO-DPMNE.

Na pitanje kako komentariše to što je međunarodna zajednica podržala Prespanski sporazum, kao i današnju izjavu zamenika državnog sekretara SAD Džona Salivana, Milošoski je rekao da treba da se napravi razlika između izjava predstavnika međunarodne zajednice i volje naroda. 

Iz Udruženja pitaju koje dokaze Tači ima za te lažne tvrdnje.

Oni traže da im Tači dostavi imena tih koji su navodno odgovarali za zločine nad Srbima.

"Nijedan Albanac nije odgovarao za zločine nad Srbima, već isključivo zbog ubijenih Albanaca i to onih koji su odbijali da pucaju na Srbe i onih koji su odbijali da nose zločinačku uniformu tzv. OVK", navodi se u saopštenju.

U saopštenju se ukazuje da je, s druge strane, ceo državni vrh Srbije, svi generali vojske i policije i dan danas su u, kako navode, tamnicama američkog Haškog tribunala ili su pak pod zemljom.

Nagrada "Laza Kostić" u kategoriji vest i izveštaj dodeljena je novinaru beogradskog dopisništva Al Džazire Marku Subotiću, u kategoriji za reportažu dodeljena je dopisniku RTS-a iz Kruševca Dragoslavu Gogiću, u kategoriji za satiru uredniku rubrike TRN u Večernjim novostima Bojanu Ljubenoviću.

Nagrada u kategoriji fotografije dodeljena je fotoreporteru lista Politika Anđelku Vasiljeviću.

Specijalna nagrada za publicistiku "Žika M. Jovanović" pripala je dugogodišnjem novinaru Radio Beograda i osnivaču sajta Audio i foto arhiv Dragoslavu Simiću za delo "Glasom pisana istorija".

Zlatnu povelju za dugogodišnji rad i doprinos novinarstvu i razvoj novinarske organizacije žiri je dodelio Petru Jeremiću.

Članovi žirija bili su Vladimir Radomirović, Petar Peca Popović, Dragoljub Janojlić, Mirjana Čvorić, Biljana Radulović, Zoran Stanojević, Slobodan Radičević, Svetlana Janićijević, Goran Avramović i Olivera Milošević.

Nagrade će biti uručene na Dan UNS, 21. decembra, kada će biti uručena i UNS nagrada za borbenost u novinarskom izražavanju "Aleksandar Tijanić", koja je ove godine dodeljena glavnom uredniku Nedeljnika Veljku Laliću.

"Bandol" naplatna rampa, istočno od Marselja na jugu Francuske, oštećena je u požaru tokom noći, a auto-put A50 je zatvoren, saopštio je "Vansi Autorut", čija se mreža nalazi uglavnom na jugu i zapadu Francuske.

Nekoliko ljudi je nastaradalo u nesrećma na putu tokom proteklih sedmica, uglavnom na mestima gde su demonstranti blokirali puteve.

"Žuti prsluci" su dobili takav naziv zbog fluorescentnih prsluka koje nose na protestima koji su počeli sredinom novembra.

Demonstracije su počele kao protest protiv povećanih taksi za gorivo, ali su kasnije prerasle u protest protiv politike francuskog predsednika Emanuela Makrona.

Tokom protekle četiri subote demonstranti su palili automobile, pljačkali radnje i sukobljavali se sa policijom u Parizu i drugim gradovima, dok su proteklog vikenda demonstracije bile manje i mirnije nego prethodnih vikenda.

Demonstranti, ljuti zbog novih ograničenja brzine, takođe su oštetili ili uništili na stotine radara širom Francuske.

Radars auto procenjuje da je do sredine protekle sedmice oštećeno najmanje 1.600 radara, oko polovine svih radra u Francuskoj, dok je 250 u potpunosti uništeno.

Francuska država će izgubiti nekoliko desetina miliona evra u prihodima zbog toga jer su 2017. radari donsili prihod od oko 84 miliona evra mesečno.

"Vansi Autorut" predviđa da će njihovo ponovno postavljanje koštati nekoliko desetina miliona evra, a tu su i izgubljene putarine jer su demonstranti puštali na hiljade vozača na autoputeve bez plaćanja putarina.

Vansi planira da pošalje račune vozačima koji nisu platili putarinu, a čije su tablice snimile kamere za nadzor protekle četiri sedmice.

"Pričaću vam jedan kuriozitet, imali smo jednog poljoprivrednika prijavio čovek da uzgaja tri hektara krompira i hteo je da dobije, mislim da je reč o traktoru, ispunjavao prethodno sve uslove, sve u redu. Međutim, kada smo izašli na terensku kontrolu, nema tri hektara krompira, nego 1,4. Gde je 1,6 hektara, ono šuma. Hoću da vam kažem da mora da se promeni svest ljudi koji podnose aplikacije, nema igre sa takvim stvarima. Imamo mi dosta aplikacija, npr. za traktor imamo više aplikacija nego što je bilo novca u prvom pozivu, što je dobro", kaže Nedimović.

Istakao je su sada u toku novi pozivi i da će ljudi moći da dođu na red, kao i da ima i novca.

"Mislim da mi imamo sasvim dovoljno aplikacija, odnosno mi smo očekivali da ćemo imati oko 200 aplikacija, a imali smo 504. Tako da ja sam zadovoljan količinom aplikacija", dodao je Nedimović.

Ukazao je da je nezadovoljan strukturom podnetih zahteva, jer otprilike 70-30 odsto je u korist prostora iznad Save i Dunava u odnosu na centralnu Srbiju.

"Doduše, takvi su po prirodi bili ti pozivi, mehanizacija i traktori. Ljudi su prethodnoj godini iz centralne Srbije koristili nacionalna sredstva za nabavku traktora, što na primer nisu mogli da koriste ovi od gore, jer smo mi davali za voćarstvo, povrtarstvo, vinogradarstvo koje imate više u centralnoj Srbiji. Ljudi su koristili te programe, 2.100 traktora smo samo dali subvencionisanih sredstava po 15.000 evra skoro po traktoru", objasnio je ministar.

Ima tu svega i moramo da radimo, to je kontinuiran proces, učimo se svi u tome, kaže Nedimović.

"Ja se neću smiriti dok ne potroše sav novac naši poljoprivrednici iz Ipard fonda, ima da ga potrošimo do zadnje pare, na nek ovi u Briselu, mogu to slobodno da kažem, crknu od muke", naglasio je Nedimović.

"Poljoprivrednicima naredne godine na raspolaganju mnogo više sredstava"

Najavio je da će poljoprivrednicima naredne godine na raspolaganju biti mnogo više sredstava za subvencije, kao i da će naročito više subvencija ići za stočarstvo u delu tovnog govedarstvo u delu genetskog materijala koji je neophodan za razvoj tovnog govedarstva.

"Isto tako povešćemo računa i o mleku. Zbog Laboratorije za kontrolu kvaliteta mleka mi ćemo sad moći da klasiramo mleko, koje je ekstra kvaliteta, koje je nižeg kvaliteta, a ne da plaćamo svima isto. Mi smo sad imali premiju sedam dinara za mleko, pa da li je ono višeg ili nižeg kvaliteta potpuno je bilo svejedno. Nama je cilj da unapredimo to, da oni koji to dobro rade da ih nagradimo, a sa druge strane oni koji to manje dobro rade da ih podignemo na višu stepenicu", objasnio je Nedimović.

To je ono što je ideja, kaže ministar i dodaje da će se ulagati dosta u mehanizaciju, u sisteme za protivgradnu zaštitu, u osiguranje poljoprivredne proizvodnje, kao i u sisteme za navodnjavanje.

"Što se tiče onih klasičnih stvari, uvek ljudi misle da su subvencije ono što daš po hektaru, to će ostati 4.000 dinara po hektaru, neće biti povećanja", napominje ministar i kaže da su istraživanja pokazala da kada se davalo 12.000 dinara po hektaru bilo je problema.

"Imali smo dve različite situacije – jedna da to uopšte nije odlazilo u poljoprivrednu proizvodnju u najvećem delu, nego u klasičnu potrošnju i drugo da smo imali situacija da je recimo 2009. godine bila neka subvencija i 59.000 poljoprivrednih proizvođača je podnelo tužbe protiv države, jer te subvencije nije nikad ni dobilo. Vi možete da date onoliko novca koliko imate, koliko je jorgan dugačak možete da se pokrijete", kaže Nedimović.

Supervizija kvaliteta mleka, ali i laboratorija koje se time bave

Nedimović kaže da će Nacionalna referentna laboratorija za kontrolu kvaliteta mleka, koja je pre nekoliko dana dobila akreditaciju, omogućiti državi superviziju kvaliteta mleka, ali i laboratorija koje se time bave.

"Nesporno je da te laboratorije koje kontrolišu imaju akreditacije, ali privatna laboratorija kontroliše privatnog subjekta. Mi moramo voditi računa o svesti na kojoj se mi nalazimo, to su sve tek stvari u povoju, da bez učešća države u ovom sistemu to nije čitava priča zaokružena", objašnjava ministar.

Napomenuo je da će se država pojavati kao supervizor, gde će moći da kontroliše i sam kvalitet mleka, ali isto tako i laboratorije koje kontrolišu kvalitet mleka.

"Pa da vidimo sad šta se dešava, a ne da bude kadija te tuži kadija ti sudi, da imamo istog proizvođača ili uvoznika, a njegova tetka ili ujna je vlasnik laboratorije koja to kontroliše. To uvek sumnju baca na čitav taj proces, oni imaju akreditaciju, sve je to u redu, međutim morate imati i neko nadtelo, jer država mora da vodi računa o bezbednosti hrane. Složićete se da je u 21. veku to jedan od najvažnijih segemenata kojim moramo da se bavimo", istakao je Nedimović.

"Biće kontrolisano 95 odsto prehrambenih proizvoda"

Do aprila naredne godine u Nacionalnoj referentnoj laboratoriji biti kontrolisano 95 odsto prehrambenih proizvoda, najavljuje Nedimović.

"Tu pre svega mislim kontrolu voća i povrća na pesticide, mislim pre svega na kontrolu MOM-a, a to je ono mašinski otkošteno meso koje se uvozi i koje se koristi i za viršle, salame koje su najčešće predmet spekulacija", kaže ministar.

Mi smo pre šest meseci doneli pravilnike o deklarisanju hrane i pravilnike koji definišu kako to treba izgleda, navodi Nedimović i dodaje da bez laboratorije to nije završen proces.

"Sve je to super u normativi, donesete pravila igre, ali ako ne kontrolišete to nije završen proces, mi sad želimo da završimo proces. Radićemo kompletnu kontrolu na mikrotoksine, uključujući i aflatoksine, između ostalog ne samo vezano za mleko, nego i za kukuruz i sve ono što se pojavljuje", istakao je ministar.

Pored toga, navodi da je Ministarstvo poljoprivrede formiralo poseban sektor za klimatske promene kako bi se predupredile negativne posledice klimatskih promena.

Navodi da se već aktivno bave i sistemom za navodnjavanje, kao i da su izgrađeni sistemi za navodnjavanje koji pokrivaju 50.000 hektara poljoprivrednog zemljišta koje je izuzetno atraktivno.

Naglasio da su pokrenuli prve automatske protivgradne stanice na Radarskom centru Valjevo i da će to javnost imati priliku da vidi.

"Onda će neko pitati zašto Radarski centar Valjevo, pa on je kontrolisao prostor koji je bio najugroženiji u svih ovih prethodnih 20 godina. To su vam dve, tri kombinacije sistema za navodnjavanje, zaštite i finansijske zaštite u smislu osiguranja kako biste klimatske promene, koje su evidentne, kako biste ih predupredili", zaključio je ministar.

Agencija podseća da je Putin 1. marta ove godine obelodanio postojanje hipersoničnog raketnog sistema "kinžal" kojim se dejstvuje iz vazduha, kada je rekao da ovaj sistem ima domet od više od 2.000 kilometara.

Putin je na današnjem sastanku sa vojnim vrhom u Moskvi izjavio da novom naoružanju Rusije nema ravnog u svetu i da će ono obezbediti bezbednost zemlje u decenijama koje dolaze, preneo je AP.

Navodi se da je Putin posebno pomenuo novu hipersoničnu raketu "kinžal" i hipersoničnu jedrilicu "avangard", kazavši da ovo oružje značajno jača vojne kapacitete Rusije.

AP navodi da je "kinžal" već isporučen ruskoj vojsci, a da je ministar odbrane Sergej Šojgu najavio da će "avangard" ući u vojnu službu naredne godine.

U ime svih žitelja nastanjenih podno Gledićkih planina prisutne je pozdravio Miroslav Nikolić, predsednik opštine Knić.

„Ako je Šumadija srce Srbije, onda je Žička eparhija žila kucavica Svete Majke Crkve, koja sa Studenicom i Žičom pulsira kroz više od dvadeset srednjovekovnih manastira, među kojima i našim Kamencom”, rekao je Miroslav Nikolić, predsednik Opštine Knić. „Naš kameni hram svedoči da smo i u Kniću i u Beogradu potomci Svetog Save, pod čijom smo se kupolom sabrali, da smo i na Kosovu i Metohiji i u gružanskoj dolini, dodao je predsednik opštine Knić, potomci čestitog kneza Lazara, koji nam je otovorio dveri ovog velelepnog zdanja. U želji da naša dela budu kamen oslonac našim potomcima, razvoj Gružanskog kraja usmeravaćemo u duhu pravoslavlja oslanjajući se na rad i znanje, jer ulažući u razvoj, ulažemo u budućnost naše dece.”

Proslava je počela izvođenjem himne Kamenca za koju je tekst napisao Marko S. Marković. Izveden je umetnički program pod nazivom „Kamen po kamen - Kamenac” kojim su po scenariju i u režiji Biljane Đurović i Božidara Đurovića oživljeni vekovi i u njima opisani duhovni i društveni život čestinskog kraja.

U muzičkom delu programa učestovao je hor AKUD „Ivo Lola Ribar”, pod dirigentskom palicom Milovana Pančića. Dramski umetnik Hadži Nenad Mariči, oživeo je lik zadužbinara manastira Kamenca, Despota Stefana. U programu su učestvovali i Katarina Gojković i Srpski pravoslavni pojci.

"U prethodnih 40 godina bili smo posvećeni tome da osiguramo i unapredimo životni standard kroz razvoj. Ukupno 740 miliona Kineza je izašlo iz siromaštva, što je dovelo do smanjenja siromaštva za 94,4 odsto. To je pravo čudo", rekao je predsednik Si Đinping.

Si Đinping je rekao da se politika reformi i otvaranja prema svetu nastavlja, ali da ona mora da bude usklađena sa voljom naroda. Pozvao je Komunističku partiju da unapređuje demokratski sistem i poboljšava zakone.

Kada je reč o spoljnoj politici, Si je rekao da će Kina nastaviti podršku zemljama u razvoju i da će razvijati multilateralizam, što joj je posebno važno u trgovinskom sporu sa SAD.

"Kina nikada neće tražiti da ima globalnu dominaciju, ali joj niko neće diktirati šta da radi. Kina je posvećena zajedničkoj budućnosti čovečanstva i nikada se neće razvijati na štetu drugih nacija", naveo je Si.

Istakao je da će Kina odlučno štititi svoj suverenitet i teritorijalni integritet. "Kina se ne sme podeliti", zaključio je Si, osvrćući se tako i na pitanje Tajvana.

Alijansa je, napominje, zabrinuta da odluka Prištine neće voditi ka jačanju stabilnosti, nego suprotno i dodaje da nije bilo vreme da se preduzme takav potez.

"Različiti saveznici izrazili su svoje nacionalne stavove, ali ovo je stav NATO-a", kazao je Apaturaj.

On je ponovio da je prema Rezoluciji Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244, uloga Kfora da osigura bezbednost na Kosovu i Metohiji istakavši da će ta misija nastaviti to da čini.

Osim te uloge, uloga NATO-a na KiM je i savetodavna, a u okviru nje je alijansa pomagala tzv. Kosovskim snagama bezbednosti (KSB) da se razvijaju, rekao je Apaturaj.

Dodaje da će, nakon najnovijih poteza Prištine, uslediti i diskusija o toj ulozi NATO-a u budućnosti.

"Generalni sekretar je bio jasan od početka kada je ova ideja prvi put pomenuta, da ona mora da bude razmotrena ako Priština povuče potez koji je prošle nedelje povukla. Mislim da ćemo uskoro početi da razgovaramo sa saveznicima o tome kakvu vrstu podrške će NATO nastaviti da pruža i da li će", ukazao je Apaturaj.

"Nema govora o promeni uloge Kfora" 

Na podsećanje Juropijan Vestern Balkansa da su i Stoltenberg i doskorašnji komandant Kfora Salvatore Kuoči ranije upozoravali da će NATO razmotriti promenu uloge Kfora na KiM ako Priština odluči da formira vojsku, Apaturaj kaže da nema govora o promeni uloge Kfora kao garanta bezbednosti na Kosovu.

"Kada je reč o bezbednosti i osiguravanju sigurnog okruženja, uloga Kfora se ne dovodi u pitanje u NATO-u. Kao što sam rekao, imamo mandat UN i on će nastaviti da se primenjuje. Ono o čemu će se razgovarati je savetodavna uloga i podrška razvoju KB. Ne znam kako će se završiti ti razgovori, ali postoji veliki broj saveznika koji su veoma zabrinuti zbog odluke Prištine", podvukao je zamenik šefa NATO-a.

Apaturaj veruje da će doći do nekih promena, ali, kako kaže, dok razgovori ne počnu, ne može da zna kakvih.

Komentarišući navode pojedinih medija da će transformacija KBS u vojsku dovesti do povlačenja Kfora sa Kosova, ukazao je da "apsolutno nema govora" o povlačenju Kfora ističući da i Beograd i Priština žele da Kfor ostane na KiM.

Na tvrdnje kosovske vlade da će formiranje kosovske vojske biti korak ka članstvu Prištine u NATO-u, Apaturaj ističe da bi jedini način za članstvo, Priština mogla da ostvari samo kroz uspešno rešenje dijaloga sa Beogradom, koji je, kako kaže, unazađen odlukom o formiranju vojske.

Takođe je istakao da "bez priznanja Kosova od strane svih država Alijanse, ono ne može da postane član".

"To je vrlo jednostavno i direktno stanovište koje svako može da razume", naveo je Apaturaj.

"Vrlo dobri odnosi Srbije i Alijanse 

Kada je reč o odnosu NATO-a i Srbije, Apaturaj je istakao da su sveukupno vrlo dobri, podsetivši na nedavne zajedničke vežbe za reagovanje u slučaju prirodnih katastrofa "Srbija 2018".

Istakao je da je lično prisustvovao vežbama zajedno sa generalnim sekretarom, rekavši da su to bile najveće vežbe koje je organizovao jedan od partnera alijanse.

Utisak koji su vežbe ostvarile na njega i vojne stručnjake sa kojima je razgovarao, kako je rekao, bio da su vežbe bile vrlo profesionalno organizovane.

Iz Srbije su, kako je naglasio, otišli sa pozitivnim utiscima o načinu na koji je ostvarena saradnja sa NATO-om tokom vežbi, počev od predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ali i drugih srpskih zvaničnika.

Zaključak je bio da su se vežbe pokazale kao "primer saradnje", kakvu bi NATO mogao uspešno da nastavi sa Srbijom, s obzirom na to da je reč o vežbama u slučaju prirodnih katastrofa koje nas, kako je kazao, "sve ujedinjuju".

Najveći izazov u odnosima NATO-a i Srbije je, prema njegovim rečima, javna diplomatija. "Javnost ne vidi koliko mi zajedno činimo... Žao mi je zbog toga, ne mislim da NATO treba da se 'prodaje' Srbima, ali makar bi trebalo da vide šta zajedno radimo", ukazao je Apaturaj.

Istakao je da bi bilo mnogo bolje kada tabloidni mediji pokušali da javnosti predstave tačnu sliku onoga što NATO čini.

On je dodao da je papa Franja uvek isticao jedinstvo katoličkih i pravoslavnih hrišćana.

Komentarišući pisma koje je patrijarh moskovski i sve Rusije Kiril uputio svim verskim vođama, diplomata je potvrdio da je papa Franja primio poruku i dodao da bi mogao sa usledi pisani odgovor.

U Kijevu je u subotu osnovana autokefalna Ukrajinska pravoslavna crkva, odvojena od Moskovske patrijaršije.

Na saboru predstavnika nove crkve, kome je prisustvovao i predsednik Ukrajine Petro Porošenko, za poglavara crkve izabran je mitorpolit Epifanije. 

Istakao je i da je Priština, uvođenjem trgovinske blokade za proizvode iz centralne Srbije, iznošenjem nerealnih očekivanja od pregovora, izborom novog pregovaračkog tima i ultimatumima prema EU, zapravo zatvorila vrata dijalogu.

Đurić je podvukao da je Beograd opredeljen za dijalog i mirno rešavanje nesuglasica sa Prištinom, ali da stvari u političkom smislu moraju biti vraćene na pređašnje stanje, kako bi bilo kakvi razgovori uopšte imali smisla.

U njemu se navodi da je taj sporazum šansa za Kosovo i da bi njeno propuštanje moglo značiti nazadovanje na duže vreme. Potrebno je suzdržati se od akcija koje bi postizanje dogovora učinile težim, smatra Tramp.

"Spremni smo da vam pomognemo u nastojanjima za postizanje sporazuma koji bi se balansirano odrazio interese Kosova i Srbije. Takav sporazum je dostižan. Očekujem da Vas i predsednika Aleksandra Vučića dočekam u Beloj kući da bismo proslavili to što će biti istorijski sporazum", navodi se u pismu američkog predsednika Donalda Trampa upućenom kosovskom predsedniku Hašimu Tačiju.

Tramp je naveo i da su SAD uložile mnogo u Kosovo kao "nezavisnu i suverenu državu". "Želimo da vaša zemlja nastavi da se razvija", piše u pismu američkog predsednika. 

Naveo je i da mu je bilo zadovoljstvo da razgovara sa Tačijem u Parizu i da Kosovo smatra partnerom u nastojanjima da garantuje mir i stabilnost u Evropi.

Tači mu je na Tviteru zahvalio za "moćnu podršku" kosovskoj nezavisnosti i nastojanju da se postigne sporazum sa Beogradom. Kaže da se raduje proslavi konačnog mira u Beloj kući i otvaranju puta za članstvo Kosova u NATO-u, EU i UN". 

Američki predsednik uputio je pismo 14. decembra, a na taj dan je, inače, usvojen zakon o transformaciji Bezbednosnih snaga Kosova u vojsku.

Komentarišući Trampovo pismo, premijer privremenih institucija u Prištini Ramuš Haradinaj ocenio je da je to dobra vest za "državu i narod Kosova". 

U saopštenju iz Kliničkog centra navodi se i da je u ranijem periodu podneto 7 zahteva, zamerke su se odnosile na navodnu nepotpunu dokumentaciju u pojedinim slučajevima.
Interesovanje za rasvetljavanje slučajeva nestalih beba je veliko. U izjavama za RTS u Kragujevcu, članovi udruženja "Za istinu i pravdu o bebama" kažu da je posle mnogo bezuspešnih pokušaja ovo dobar signal.

Milanka Momčilović kaže da je krivičnu prijavu predala 2002. godine i da je sve bilo bezuspešno, a da je sada posle dugog niza godina došla do dokaza da je njeno dete oteto.
Radiša Pavlović, takođe iz ovog udruženja kaže da kada je formirana komisija na nivou Vlade Republike Srbije za ispitivanje postupanja državnih organa prijavljenih slučajeva nestale dece u Srbiji, mi smo tada rekli da će i roditelji i srodnici biti partneri i kontrolori u komisiji.

Klinički centar Niš podseća da u skladu sa Zakonom o pravima pacijenata, svakom pacijentu na njegov zahtev omogućava da vidi svoju medicinsku dokumentaciju koja se nalazi u ustanovi ili da dobiju fotokopiju iste.

Navodi se da su posmrtni ostaci ekshumirani u Zadru (3), Glini (1), Kninu (1), Petrinji (2), Širokoj Kuli (1) i Gornjoj Obriježi (1).

"Posmrtni ostaci osam lica su identifikovani metodom analize DNK, dok su posmrtni ostaci jednog lica identifikovani tradicionalnom metodom. Njihova sahrana biće obavljena u skladu sa izraženim željama porodica", saopštila je Komisija.

Kroz ovaj proces, od 2001. do 2018. godine, iz registrovanih grobnica na teritoriji Hrvatske ekshumirani su posmrtni ostaci više od 1.200 žrtava srpske nacionalnosti stradalih u akcijama hrvatske vojske i policije "Bljesak" i "Oluja" a posmrtni ostaci preko 800 identifikovanih žrtava je predato porodicama radi sahrane.

"Od samog početka procesa ekshumacija i identifikacija posmrtnih ostataka koje su vršene na teritoriji Republike Hrvatske, po zajednički utvrđenoj metodologiji, našoj strani je omogućen monitoring te je i ovog puta identifikacijama prisustvovao monitorski tim Komisije za nestala lica", navela je Komisija.

Ovim je, kako je saopšteno, nastavljen proces identifikacija žrtava srpske nacionalnosti, stradalih u akcijama "Bljesak" i "Oluja" tokom 1995. godine, čije porodice žive u Srbiji, što je od posebnog značaja za porodice nestalih lica, koje godinama pokušavaju da pronađu i dostojno sahrane posmrtne ostatke svojih najbližih.

Konferencija se sledećeg dana preselila u Čačak, a Gradska biblioteka „Vladislav Petković Dis” bila je domaćin skupa kome je prisustvovalo više od 200 bibliotekara iz zemlje i inostranstva.

Posle svečanog otvaranja, održana su dva predavanja po pozivu, četiri radne sesije sa 25 prezentacija, otvaranje izložbe „Biblioteke Moravičkog okruga” u novoj zgradi čačanske Biblioteke, obeležavanje Dana bibliotekara Srbije (14. decembar) sa svečanom sednicom Skupštine BDS na kojoj su dodeljene nagrade Društva za 2018. godinu.

U svečanoj sali Hotela „Beograd” himnu „Bože pravde” izveo je hor čačanske Gimnazije a, učesnike i goste Konferencije pozdravili su Miroslav Petković, sekretar Skupštine Čačka i dr Bogdan Trifunović.

Predavanja po pozivu održali su Breda Karun, direktorka Gradske biblioteke Kranj  i Tilman Tegeler, šef Odseka za bibliotečke i elektronske istraživačke infrastrukture pri Lajbnic institutu u Regensburgu.

Stručnjaci iz Rumunije, Švedske, Nemačke, Slovenije, Kipra, Bosne i Hercegovine, Velike Britanije, Sjedinjenih Američkih Država, Crne Gore Hrvatske i Srbije predstavili su svoj rad, ostvarene projekte ili inicijative. Teme njihovih izlaganja bile su nove informacije, mediji, trendovi u bibliotekarstvu, kreativnost i inovativnost, sprega biblioteka i obrazovanja itd.

Bibliotekari iz Čačka imali su izlaganja oba dana Konferencije: predstavljen je rad „Sa druge strane korica: ka novim korisnicima korišćenjem elektronskih medija” Marije Radulović i dr Bogdana Trifunovića, i „Biblioteka kao učionica zed generacije” Tanje Vuković i Marije Radulović.

U Dečjem odeljenju, u novoj zgradi Biblioteke, otvorena je izložba „Biblioteke Moravičkog okruga”, nastala na inicijativu bibliotekara članova Podružnice BDS koji su želeli da tokom Konferencije bude predstavljen deo bogate bibliotečke tradicije u Moravičkom okrugu.

Na trinaest plakata predstavljene su četiri javne biblioteke iz Čačka (sa ograncima u Zablaću, Mrčajevcima, Preljini i Prijevoru), Gornjeg Milanovca, Ivanjice i Guče, potom specijalne biblioteke Muzeja rudničko-takovskog kraja u Gornjem Milanovcu i Narodnog muzeja u Čačku, visokoškolska biblioteka Fakulteta tehničkih nauka u Čačku, školske biblioteke Prehrambeno-ugostiteljske škole u Čačku, Tehničke škole Ivanjica, OŠ „Milica Pavlović” u Čačku i OŠ „Vladislav Petković Dis” u Zablaću. Izložbu je otvorila dr Dobrila Begenišić, načelnica Matičnog odeljenja Narodne biblioteke Srbije.

Trećeg dana Konferencije obeležen je 14. decembar - Dan bibliotekara i tim povodom održana je svečana Skupština BDS i uručene nagrade. Najznačajnija nagrada „Zapis” za trajan doprinos razvoju bibliotečko-informacione delatnosti dodeljena je prof. dr Desanki Stamatović; nagrada „Stojan Novaković” za originalno autorsko delo na srpskom jeziku iz oblasti bibliotečko-informacione delatnosti dobile su dr Dragana Milunović i Ljiljana Kosijer, dok je nagrada „Najbolji bibliotekar” za značajne rezultate na unapređenju bibliotečko-informacione delatnosti za 2018. godinu dodeljena Tatjani Živković i Žaklini Nikolić.

Na Skupštini je obeležen i jubilej 70 godina od izlaženja prvog broja časopisa „Bibliotekar" i predstavljen novi broj časopisa, a tim povodom govorila je glavna urednica doc. dr Dragana Grujić.

Konferencija je najbolje organizovana u poslednje tri godine, ocenio je dr Bogdan Trifunović koji je naglasio da je Čačak tokom dva dana bio centar bibliotekarstva u regionu, i da je sa najmodernijom i najvećom zgradom javne biblioteke u zemlji putokaz razvoja bibliotekarstva u Srbiji i šire. 

"Videli smo napredak u prethodnim godinama i nadam se da će se tako i nastaviti", poručila je Mogerinijeva na zajedničkoj konferenciji za novinare sa premijerkom Srbije Anom Brnabić posle Saveta za sprovođenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između EU i Srbije.

Šefica EU diplomatije je ponovila da je EU pozicija jasna kada su u pitanju i tarife i transformacija KBS-a.

"Više puta smo pozvali kosovske vlasti da opozovu uvedene takse. Predložili samo Kosovu i Srbiji da se održe razgovori koji bi omogućili rešavanje takvih pitanja kroz dijalog, a ne nametanjem tarifa koje krše sporazume o slobodnoj trgovini", izjavila je Mogerini.

Kada je u pitanju transformacija KBS-a šefica EU diplomatije naglašava da je stav EU isti kao pozicija NATO-a.

"Mandat KBS može da se promeni samo kroz inkluzivni i postepeni proces u skladu sa kosovskim Ustavom. Očekujemo od Kosova da se drži svoje zakonske obaveze, posebno u okviru Briselskog sporazuma iz aprila 2013. godine i drugih bezbednosnih aranžmana", naglasila je Mogerinijeva.

Brnabić: Srbija konstruktivna, opredeljena za dijalog

Premijerka Srbije Ana Brnabić kaže da se Srbija u odnosima sa Prištinom trudi da bude tolerantna i konstruktivna i da nađe prostor za dijalog.

"Što se tiče prošlosti, svi imamo tešku prošlost iza nas. Možemo izabrati da diskutujemo o toj prošlosti i da se iznova ne slažemo oko toga ili da razgovaramo o budućnosti i pokušamo da obezbedimo drugačiju budućnost za generacije koje dolaze. Moj izbor je da budem praktična i pragmatičana kako bi došli do drugačije budućnosti", poručila je Brnabićeva.

Premijerka Brnabić je nakon Saveta za sprovođenje Sporazuma o stablizaciji i pridruživanju EU Srbija naglasila da i pored ekonomskih gubitaka koje država trpi zbog prištinskih taksi Srbija nije uvodila kontramere.

"Ostaćemo razumni i nastaviti da se zalažemo za regionalnu stabilnost i za drugačiju perspektivu regiona", poručila je Brnabićeva.

Insistirala je na činjenici da EU ne može uvek da "govori i poziva dve strane" da nešto urade ili se uzdrže.

"Srbija je primenila sve iz Brisleskog sporazuma. Tu nema sivog. Sve je crno na belo. Postoji 15 tačaka koje su primenjene ili ne. Kičma je uspostavljanje Zajednice srpskih opština. Ni pet godina posle sporazuma mi nemamo ni statut ZSO. Priština nije apsolutno ništa uradila da primeni sporazum koji je bilo teško ispergovarati i potisati. Da li je normalizacija?", zapitala je Brnabićeva.

Premijerka Brnabić je ocenila da je ono što Srbija čini van EU kada je reč o povlačenju priznanja nezavisnosti Kosova "pravo Srbije", isto kao što "Kosovo lobira da ih priznaju kao nezavisne."

"Nije fer da dok traje dijalog Priština pokušava da postane deo pojednih međunarodnih organizacija jer bi to trebalo da bude deo dijaloga. Ali ako se već trudite, naš posao je da vas u tome zaustavimo", izjavila je premijerka Brnabić.

"Dijalog pripada Beogradu i Prištini"

Na pitanje Tanjuga kako vidi rezoluciju kosovskog paralmenta kojom se prejudicira ishod dijaloga Beograda i Prištine Mogerinijeva je odgovorila da je na obema stranama da se unutar sebe organizuju kada je dijalog u pitanju.

Ponovila je da je uloga EU i nje same da stvori uslove kako bi se dve strane konstruktivno angažovale u dijalogu koji je "na dobrobit dve strane, regiona i zarad opšte bezbednosti".

"Ponekad dijalog ide lakše, ponekad teže i uz prepreke. Dijalog pripada Beogradu i Prištini. Moja uloga je da ga olakšam, ponudim uslove, pokušam da garantujem da dve strane poštuju jedna drugu, poštuju prethodne dogovore i u potpunosti ih primene, kao i da su osnovni principi vladavine prava i napredak viđeni u dijalogu tokom prethodnih godina nastaviti i u budućnosti.

Na pitanje kako komentariše optužbe Haradinaja da je ona kriva za krah dijaloga i da li je to razlog za neodržavanje konferencije za novinare juče posle sastanka, ona je rekla da takve optužbe na jučerašnjem sastanku nisu bile iznete a da nije bilo razloga za obraćanje medijima jer na sastanku nije bilo ničeg novg što ranije već nije bilo rečeno.

U prošlosti je, kako je rekla, bilo akcija, izjava i koraka i na srpskoj strani koje nisu pomogle pozitivnoj atmosferi za konstruktivan dijalog.

Normalizacija odnosa potrebna za EU perspektivu

Ona je izrazila nadu da će Beograd i Priština izabrati da se iskreno angažuju na pronalaženju sveobuhvatnog rešenja za sva otvorena pitanja jednom i zauvek, bez obzira na težinu.

"Za EU perspektivu koju ste izabrali potrebna je normalizacija odnosa i suočavanje sa teškoćama. Alternativa ozbiljnom dijalogu u kome se obe strane istinski angažuju je vrlo opasna. Ne želim ni da mislim šta može da bude alternativa tome", zaključila je Mogerinijeva.

Ona je rekla da je optimistična kada je reč o evropskoj budućnosti Srbije i da Srbija, uz saradnju sa Briselom, može još brže da napreduje na tom putu, sprovodeći reforme.

Mogerinijeva je podsetila da je proces pridruživanja zasnovan na tome da Srbija sprovodi neophodne reforme.

Mogerinijeva je pozdravila ličnu opredeljnost i angažovanost premijerke na tom planu, izrazivši uverenje da će to doprineti daljem napretku u ključnim oblastima- vladavini prava, sudstvu, slobodi govora...

Takođe je naglasila da je opredeljenost Srbije za normalizaciju odnosa sa Kosovom jedan od ključnih elemenata napretka u pregovorima o pridruživanju.

Rekla je i je Srbija važan partner EU kada je reč o vojnim i civilnim misijama u Maliju, Centralnoafričkoj Republici i Somaliji.

Kada je reč o spoljnoj i bezbednosnoj politici EU, ona je izrazila očekivanje da Srbija prilagodi svoju spoljnu politku.

Suđenje će biti nastavljeno u februaru, za kada je planirano saslušanje oštećenih i svedoka.

Šaranovića optužnica tereti za krivična dela teško ubistvo za koje je zaprećena kazna od 10 do 40 godina zatvora i neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, zbog marihuane koja je pronađena u stanu u kojem je boravio sa suprugom.

Više od dve godine nakon ubistva Zreleca, Šaranović je bio u bekstvu, sve do hapšenja 9. januara 2018. godine u okolini Zrenjanina po poternici Višeg suda u Beogradu. Od tada se nalazi u pritvoru.

Šaranović se sumnjiči da je iz kola u pokretu 1. decembra 2015. godine izrešetao advokata Zreleca ispred zgrade u kojoj je imao advokatsku kancelariju na Vračaru, a bio je advokat njegovog rođaka Slobodana Šaranovića, koji je u februaru 2017. godine ubijen u Budvi.

Tri nedelje nakon oružanog napada, beogradski advokat je podlegao povredama u Urgentnom centru. 

M. J. se sumnjiči da je potom napao i oca oštećenog koji se umešao u raspravu, kao i da im je pretio.

Tom prilikom oštećeni muškarac zadobio je lake telesne povrede, saopštila je policija.

Pretresom kuće M. J. policija je pronašla pištolj i pet metaka.

Po nalogu tužioca, M. J. je određeno zadržavanje do 48 sati i on će, uz krivičnu prijavu, biti sproveden Osnovnom javnom tužilaštvu u Kragujevcu.

On je vozio 245 kilometara na čas na delu puta gde je brzina kretanja ograničena saobraćajnim znakom na 130 kilometara na čas.

On je priveden u Prekršajni sud u Sremskoj Mitrovici, gde mu je izrečena zatvorska kazna u trajanju od 30 dana uz novčanu kaznu od 120.000 dinara, kao i zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom na području Republike Srbije u trajanju od devet meseci.

Kada je reč o imenovanju pregovaračkog tima Prištine za nastavak dijaloga sa Beogradom Kocijančičeva očekuje da to može biti doprinos dijalogu koji vode na prvom mestu Vučić i Tači.

"Ohrabrujemo sve političke i civilne aktere na Kosovu da konstruktivno rade pod zajedničkom platformom kako bi podržali dijalog na visokom nivou koji vode predsednci. Nadamo se da će to dati značajan doprinos razgovorima o pravno obavezujućem sporazumu", poručila je Kocijančič.

Kaže da je fokus EU trenutno na dijalogu Beograda i Prištine koji se, kako je ponovila, trenutno vodi između predsednika, a kome posreduje visoka predstavnica.

Kocijančičeva ocenjuje da je cilj dijaloga pravno obavezujući sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa koji bi doneo trajana rešenja za otvorena pitanja zasnovana na međusobnom dogovoru, međunarodnom pravu i bila prihvatljiva za zemlje članice EU.

"EU očekuje od Srbije i Kosova da brzo primene obaveze iz dijaloga uzimajući u obzir direktnu pozvezanost sveobuhvatne normalizacije odnosa i konkretene EU pespektive zainteresovanih strana", zaključila je Kocijančičeva.

Najviše stranaca dolazi iz Bosne i Hercegovine (42.600), na drugom mestu je Srbija, a na trećem Hrvatska (7.500). 

Najviše ih je zaposleno u građevinarstvu (23.400), proizvodnji (20.300), prevozu i skladištenju (14.800).

U izveštaju zavoda navedeno je da je broj radnih mesta stvorenih u Sloveniji porastao na 885.700 u oktobru.

Broj zaposlenih u zemlji porastao je za 0,9 odsto u odnosu na novembar i za 3,2 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Više od polovine zaposlenih su muškarci, njihov broj se povećao za 0,8 odsto u odnosu na septembar, što iznosi 486.600, dok je broj zaposlenih žena porastao za 1,0 odsto na 399.000.

Pridružujući se ovom projektu RTS Izdavaštvo je objavilo knjigu koja pored scenarija svih epizoda sadrži veliki broj fotografija i odabrane slike iz serijala.

Autor ovog jedinstvenog projekta je Nebojša Bradić, glavni i odgovorni urednik Kulturno-umetničkog programa i nekadašnji upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu.

Na predstavljanju knjige govorili su reditelj Miško Milojević, scenaristkinja Tamara Baračkov, književnik i pisac Vule Žurić i odgovorni urednik RTS Izdavaštva Dragan Inđić. U ime KUP-a prisutne je pozdravila Danijela Purešević, odgovorna urednica redakcije za kulturu KUP-a RTS.

"Prvi put smo knjigu objavili u isto vreme kada i televizijsku seriju. Ranije je to bilo nekoliko godina, pa i decenija kasnije. S obzirom da je bio u pitanju scenario morali smo da nađemo novi format predstavljanja knjige. Koliko je uspešan pokazaće vreme i čitaoci, ali siguran sam da će gledaoci serije imati novo zadovoljstvo, zadovoljstvo čitanja koje se razlikuje od zadovoljstva gledanja i pruža mašti da se razmahne", rekao je Dragan Inđić, odgovorni urednik RTS izdavaštva.

Ovo je prvi put da je knjiga rađena paralelno sa televizijskom serijom i da se pojavila u javnosti tokom njenog emitovanja što predstavlja vredan kuriozitet u godini kada jedna istitucija kulture obeležava 150 godina, a druga je obeležila 60 godina postojanja.

Kroz sudbine zanimljivih ličnosti iz bogate istorije Narodnog pozorišta pripovedaju se intrigantne i manje poznate priče o njegovim osnivačima, glumcima, operskim pevačima, baletskim igračima, piscima, upravnicima, rediteljima, scenografima, kostimografima, koreografima, scenskim majstorima...

"Scenario, u suštini, nije nikada pisan za čitanje, pisan je za snimanje i ima tu funkciju, on je dosta šturo napisan posebnim stilom koji ne komunicira naročito sa čitaocima. Tako da kada se javila ideja o knjizi koja bi pratila serijal, zadatak je bio ozbiljan, jer je od mene kao scenaristkinje zahtevano da nađem adekvatnu formu koja bi bila odgovarajuća knjizi. Scenario je prošao određene izmene, umesto opisa prostora smo imali fotografije iz emisije kako bismo dočarali šta je pratilo tekst naratora i glumaca", naglasila je Tamara Baračkov, scenaristkinja i dramaturg serijala.

Svaka od deset epizoda postavljena je u različitom ključu, drugačijeg dramaturškog i rediteljskog izraza, težeći da se u pristupu udalji od klasične i konvencionalne dokumentarno-igrane forme. Deset činova – deset epizoda. Svaka drugačija, svaka na svoj način u drugom žanru, svaka da živi za sebe, a opet, kada stane pored druge, predstavlja interesantno televizijsko tumačenje istorije nacionalnog teatra.

U mozaiku sačinjenom od medaljona iz istorije nacionalnog teatra, prepliće se realno i fiktivno, prošlost i sadašnjost, oživljavaju znamenite ličnosti, razgovara sa sadašnjim umetnicima i pozorišnim radnicima.

"Knjiga sadrži bibliografiju korišćene literature i zasniva se na egzaktnim podacima o istoriji Narodnog pozorišta. Ona predstavlja pouzdan vodič za istraživače, pisce i istoričare kulture koji prate istoriju Narodnog pozorišta", naveo je Vule Žurić.

Serijal je nastao kroz višemesečna temeljna istraživanja i pripreme, uz podršku Muzeja pozoršne umetnosti, Muzeja Narodnog pozorišta u Beogradu, Arhiva Srbije, Jugoslovenske kinoteke, Filmskih novosti, Arhiva RTS, Muzikološkog instituta SANU.

Snimanje je trajalo od decembra 2017. do jula 2018. godine, a u serijalu je učestvovalo više od pedeset izvođača, kako glumaca koji su oživeli znamenite ličnosti koje su povezane sa istorijom Narodnog pozorišta, tako i umetnika čije se stvaralaštvo vezuje za nacionalno pozorište.

Kreator serijala je Nebojša Bradić, glavni i odgovorni urednik KUP-a, dramaturg i scenarista Tamara Baračkov i reditelj Miško Milojević.

U duhu vremena kada je Narodno pozorište počinjalo svoju istoriju, na predstavljanju knjige u Galeriji RTS-a ovom prilikom izloženi su kostimi iz serije "Koreni" po romanu Dobrice Ćosića.

Kostimi su rad Borisa Čakširana, po izboru Suzane Gligorijević, rukovodioca Službe za primenjeni dizajn RTS-a koja je sa svojim timom postavila ovu scenu i značajno su obogatili sadržaj Fundusa RTS-a.

Među prisutnima su bili poslanik Sirize Stelios Kouloglou i rektor univerziteta Nano Ruzin.

Kouloglou i Bušamaui treba sutra da posete Atinu, sastanu se sa grčkim premijerom i najave inicijativu.

Komentarišući vest, Kouloglou je rekao da je predlog za nominaciju Aleksisa Ciprasa za Nobelovu nagradu velika čast za Grčku.

Kartalija je osuđen jer je 13. septembra 2017. godine u porodičnom stanu u stanju bitno smanjene uračunljivosti usled 2,74 promila alkohola teško telesno povredio svoju suprugu udarivši je masivnom kriglom više puta u glavu.

Ona je od nanetih povreda izgubila svest, ostala u životu usled uspešne i blagovremene lekarske intervencije, navodi se u presudi.

Prema stavu Apelacionog suda, osnovano se žalbom Višeg javnog tužioca u Beogradu ističe da je prvostepeni sud prilikom dao prenaglašen značaj olakšavajućim okolnostima za okrivljenog prilikom odlučivanja o visini kazne.

Od olakšavajućih okolnosti sudovi su imali u vidu njegov raniji život, da je priznao relevantne činjenice i iskazao žaljenje što je povredio ženu.

Od otežavajućih okolnosti imali su u vidu da joj je naneo veći broj povreda nego što je potrebno za postojanje ovog krivičnog dela.

Veštak je procenio da je svaki od tih udaraca koji je okrivljeni zadao ženi mogao da dovede do trenutnog nastanka difuzne nagnječine u kori velikog mozga, kao i do trenutnog krvarenja između kostiju lobanje i tvrde moždanice sa sledstvenim pritiskom na moždane strukture.

Apelacioni sud je zbog toga preinačio prvostepenu presudu u pogledu odluke o kazni "nalazeći da je ovako izrečena kazna nužna mera krivično pravne zaštite i da će se jedino efektivnom kaznom zatvora u trajanju od pet godina u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja".

U dvodnevnoj diskusiji učestvovalo je više od 120 predstavnika medijskih i novinarskih udruženja, medija, akademskih institucija, organizacija civilnog društva, međunarodnih organizacija i drugi.

"Radna grupa će u narednom periodu analizirati dobijene predloge i sugestije, kako bismo unapredili ovaj značajan strateški dokument i završili konačni Nacrt koji će biti dostavljen Vladi na razmatranje", rekao je Stojanović.

"Želim da se zahvalim svim članovima Radne grupe koji su u proteklih šest meseci intenzivno radili na izradi ovog dokumenta i svima koji su aktivno učestvovali u dvodnevnoj debati. Rad na sastancima je bio konstruktivan i u slučajevima kada se mišljenja nisu podudarala. Tako je bilo i na ovoj debati u poslednja dva dana gde smo dobili važne sugestije od svih kolega", naglasio je Stojanović.

Cilj profesionalne debate, koju je organizovala Vlada Republike Srbije uz pomoć Misije OEBS-a u Srbiji, bio je da se postigne inkluzivnost u procesu izrade Medijske strategije, kao dokumenta koji treba da pruži okvir za budući razvoj sveukupne medijske scene u Srbiji.

Tokom debate predstavljena je Radna verzija Nacrta strategije razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji.

Dokument je u proteklih šest meseci pripremala Radna grupa koju je formirala vlada, a koju su podjednako činili predstavnici medijskih i novinarskih udruženja i predstavnici države. Članovi Radne grupe predstavili su metodologiju rada i strukturu dokumenta.

Tokom debate predstavljena je analiza stanja u oblasti javnog informisanja i posebni ciljevi, mere i aktivnosti koje je neophodno preduzeti radi unapređenja stanja u ovoj oblasti.

Rad na ovom strateškom dokumentu je "pilot projekat" s obzirom na to da je prvi dokument koji se radi u skladu sa odredbama Zakona o planskom sistemu.

Cilj donošenja strategije je ostvarenje javnog interesa u oblasti javnog informisanja putem stvaranja jedinstvenog i neprotivurečnog regulatornog okvira, unapređenja položaja medija, uređenja medija na novim tehnološkim platformama, ostvarivanja pune uloge javnih medijskih servisa u sistemu javnog informisanja, poboljšanja položaja, statusa i bezbednosti novinara.

Takođe i unapređenje informisanja manjinskih grupa kao i Srba u regionu i dijaspori, jačanje uloge Regulatornog tela za elektronske medije, unapređenje dostupnosti podataka o medijima, zaštite medijskog pluralizma i zabrane monopola, jačanje medijske i informatičke pismenosti i digitalizacije i arhiviranje medijskih sadržaja, navodi se u saopstenju.

Prema njegovim rečima, prisustvo državnog sekretara Dijane Hrkalović u Policijskoj stanici Lučani Policijske uprave Čačak, bilo je u cilju podrške postupanja policijskih službenika.

"Tvrdim da ona nije izdavala naloge, niti uticala na odluke koje su postupajući policijski službenici i tužioci donosili", ističe direktor policije.

Naveo je da činjenica da niko od građana, niti učesnika izbornog procesa nije imao konkretne primedbe na postupanje policijskih službenika, jasno ukazuje da su policijski službenici profesionalno obavili zadatke.

"Izražavam žaljenje što se u medijima vodi kampanja protiv policije i najoštrije osuđujem što je od jednog broja građana izvršen upad u prostorije policijske stanice, čime je izvršen svojevrstan pritisak na rad policajaca koji svoje poslove obavljaju u skladu sa važećim zakonima", rekao je direktor policije.

Napomenuo je da se nada da će se povodom ovog događaja "političari uzdržati od napada i pritisaka na policijske službenike, kako bi policajci, svoj inače težak posao, obavljali profesionalno i u skladu sa zakonima, a u interesu svih građana Republike Srbije", saopštio je MUP.

"Imamo 12 igračkih ansambala, narodni orkestar, tamburaški orkestar, pevačku grupu, školu sviranja na tamburi i fruli, radionicu za rekonstrukciju narodnih nošnji", kaže Dejan Trifunović, umetnički direktor KUD "Stanko Paunović - NIS RNP"

"Igram folklor već 22 godine i to je dobar način da održim formu, ali isto tako održavam tradiciju i družim se", kaže Vladimir Etinski, iz KUD "Stanko Paunović"

Ovo društvo je dobitnik brojnih nagrada, među kojima se izdvajaju zlatna plaketa na republičkom festivalu 2010. i nagrada Grada Pančeva za izuzetna dostignuća u kulturi i umetnosti. Takođe su organizatori dva festivala, "Etno glas" i "Pančevo, grad igre". Njihove kolege iz KUD "Abrašević" takođe su obradovale publiku završnim godišnjim koncertom, gde im je gostovalo društvo "Vila" iz Novog Sada.

"KUD Abrašević je jedna velika porodica, koja na našem podneblju živi 113 godina, a u okviru te porodice pančevački ‘Abrašević’ proslavio je 80 godina prošle godine,imali smo jubilej, a sad obeležavamo 81 godinu postojanja", navodi Lela Stojnov, predsednica društva "Abrašević" iz Pančeva.

"Moj stariji brat je igrao u KUD-u, a ja sam jedva čekala da porastem da zaigram i ja folklor. Oduvek mi je to bilo zanimljivo", kaže Ksenija Gasenberger, iz KUD "Abrašević".

"Potrebno je dosta spremanja i ulaganja da bi sve izgledalo kako treba i na svom mestu", objašnjava Dragana Radovančev, iz KUD "Abrašević".

KUD "Abrašević" je tri puta osvajao zlato na međunarodnom festivalu u Francuskoj, a ove godine su imali uspešnu turneju na Siciliji. Oba društva čeka još mnogo koncerata, a njihova vrata su otvorena za sve koji vole igru i folklor.

Ističe se da za Srpsku pravoslavnu crkvu nema dileme da je ta vojska usmerena isključivo protiv srpskog naroda koji na Kosovu i Metohiji hrabro ispoveda svoju veru i ponosi se srpskim imenom.

"Znamo i to da je formiranje te vojske usmereno i protiv drevnih srpskih pravoslavnih svetinja na Kosovu i Metohiji, koje neprijatelji crkve Božje nameravaju da unište ili da ih bar preotmu", dodaje se u saopštenju.

"Isto tako znamo da na ovo novo bezakonje Albanci ne bi ni pomislili da nisu imali jasan podsticaj Sjedinjenih Američkih Država i drugih zapadnih sila, rukovođenih sopstvenim sebičnim interesima, koji su u krajnjoj liniji suprotni interesima i Srba i Albanaca", naglašava SPC u saopštenju.

Iz tog razloga, zbog dobra oba naroda, Srpska pravoslavna crkva se neodstupno moli i zalaže za mir i za miran saživot sa kosovskometohijskim Albancima, koji bi bez ikakve sumnje bio moguć i ostvariv kada bi se o miru dogovarali isključivo Srbi i Albanci.

"Srpska pravoslavna crkva podržava odgovoran stav najviših državnih organa Republike Srbije koji, čuvajući mir i stabilnost, nastoje i da sačuvaju srpski narod, ali i da albanski narod poštede od iskušenja i stradanja", ističe se u saopštenju.

SPC u potpunosti podržava odluku predsednika Srbije Aleksandra Vučića da Republika Srbija zaštiti srpski narod na Kosovu i Metohiji ukoliko bude napadnut, kaže se u saopštenju i dodaje da takve garancije snažno krepe naš narod i daju mu snagu da istraje uprkos pritiscima kojima je svakodnevno izložen.

"Pozivamo verni narod Srpske pravoslavne crkve i sve građane Republike Srbije, a posebno političke činioce, da budu odgovorni i jedinstveni i da daju podršku nastojanjima države Srbije da sačuva mir i obezbedi opstanak srpskog pravoslavnog naroda na Kosovu i Metohiji", zaključuje se u saopštenju SPC.

"Saopštenjima u kojima se iznose isključivo laži, primitivni napadi i uvrede na račun jedne dame, državne sekretarke, koja je pokazala šta znači odgovornost i požrtvovanost profesiji i šta znači biti uz svoje kolege i smirivati haos, koji su oni izazvali, kao i uvrede na račun policajaca koji su po 10 i 15 godina zaposleni u policiji, a koje danas nazivaju batinašima, pokazuju kakvo mišljenje Đilas, Jeremić, Janković i Obradović imaju o ljudima koji brinu o našoj bezbednosti", navodi se u saopštenju. 

Jedini batinaši koji su u Lučanima, na dan izbora, bili prisutni su oni koje su sa sobom doveli Đilas, Jeremić i Obradović, a kojima su, navodi Mirković, obećali značke MUP-a i BIA čim dođu na vlast.

Za razliku od vremena kada su oni vladali i kada su na ulicama ubijani novinari, policajci i politički neistomišljenici, mi danas, kaže Mirković, živimo u Srbiji u kojoj se kriminalci kažnjavaju i osuđuju na zatvorske kazne. 

Podseća da Darko Šarić danas u Srbiji može da očekuje samo višegodišnju zatvorsku kaznu, dok je u vreme vlasti Đilasa, Jeremića i Obradovića bio ključni investitor, "novcem koji je proistekao od prodaje droge našoj deci". 

Navode da "za razliku od Jeremića, i ostalih iz SzS-a, Dijana Hrkalović i ministar Stefanović ostvaruju pobede za Srbiju na međunarodnom planu, a dokaz tome je istorijska pobeda u Interpolu". 

"Samo u ovoj godini rešeno je 50 odsto svih ubistava, kojih je 2,5 puta manje nego u vreme prethodne vlasti, a njihova sve veća i glasnija međusobna prepucavanja i optuživanja za izdaju, loš izborni rezultat i raspad Saveza su posledica štetočinske politike koju su vodili, a svela se samo na mržnju prema Aleksandru Vučiću, Srpskoj naprednoj stranci i svakome ko ne misli kao oni", zaključio je Mirković.

Kosovska vlada je, inače, na današnjem sastanku raspravljala o sveobuhvatnom i obavezujućem nacrtu sporazuma Beograda i Prištine.

Nacrt sporazuma je predstavio Haradinajev savetnik Avni Arifi, i istakao da taj dokument predviđa da Srbija prizna kosovsku nezavisnost, suverenitet Kosova, pravdu za ratne zločine i obeštećenje žrtvama seksualnog nasilja.

Takođe, rekao je, traži se članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama.

Arifi je rekao da na tri sastanka sa, kako je naveo, "srpskom stranom, oni nisu bili spremni da sprovedu bilo kakav sporazum".

"Vlada Kosova sprovela je svaki briselski sporazum. Odbijanje srpske strane dovelo je do gubitka od 12 miliona evra. Građani Kosova zaustavljaju se svakodnevno, na graničnim prelazima", rekao je on.

Haradinaj je još jednom ponovio da porez na srpsku robu neće biti ukinut dok, kako je rekao, "Srbija ne prizna Kosovo".

Na pitanje zašto je bio ljut tokom jučerašnjeg sastanka sa šefom evropske diplomatije Federikom Mogerini u Briselu, premijer Haradinaj je rekao da je "nju povredila njegova istina".

"Kosovo više neće biti na milosti drugih. Svi će videti da ova poreska mera neće biti ukinuta, već da će naprotiv biti konsolidovana i neće se menjati sve dok Srbija ne prizna kosovsku nezavisnost, a njima je potrebno naše tržište", rekao je Haradinaj.

Bota sot piše da je Haradinaj, iako nije pozvan na sutrašnji satanak u Briselu, rekao da nema razloga da bude tamo, te da je već, kako je rekao, uradio ono što je imao da uradi i kaže.

"Mogerinijeva je naštetila dijalogu i to je izazvalo mnoge probleme u regionu", rekao je Haradinaj.

"Na zadovoljstvo svih nas u Loznici, mi prisustvujemo uklanjanju i odvoženju na jedan bezbedan način ovog opasnog otpada, reč je o cijanidnim solima koje su svakako smeštene u centru grada bile jedan latentan izvor opasnosti", kaže Vidoje Petrović, gradonačelnik Loznice.

Zbog dotrajalosti stare, cijanidna so prepakovana je u novu specijalizovanu burad, što je posao koji država plaća drugi put. Još 2010. godine soli su bile spremne za transport, ali je posao propao zbog odlaska fabrike u stečaj. Ponovni postupak, državu je koštao nešto više od sto hiljada evra.

"Ove soli su hemijski otpad koji kod nas ne može da se tretira, već ide u Austriju, ide u Salcburg, u rudnike soli duboko, tako da je to možda najbolje rešenje, iako je ceo ovaj postupak i sve što smo uradili skuplje nego da smo ovde tretirali, ali mi nemamo uslove za tretman hemijskog otpada", kaže Slobodan Tošović, savetnik ministra za zaštitu životne sredine.

U narednih nekoliko dana, prema rečima nadležnih, iz Loznice biće uklonjeno i šest buradi sa opasnim materijama, koja su pre nekoliko meseci izazvala požar u jednoj od napuštenih "Viskozinih" hala.

"Loznica zaista jeste jedna od prvih tačaka kojima ćemo se baviti u narednom periodu", objašnjava Goran Trivan, ministar zaštite životne sredine. I dodaje: "Da bi se to radilo potrebno je da imamo dve stvari. Jedna je naša potpuna svest i potpuna dijagnoza stanja koje imate ne samo u Loznici, a druga je da postoji novac."

Na državi ostaje da reši još nekoliko ekoloških problema u Loznici. Jedan od njih, možda i najveći, je uklanjanje vode kontaminirane ugljen-disulfidom, zapaljivom i ekslpozivnom materijom, koja se takođe nalazi u nekadašnjoj "Viskozi".

"U svim našim internim proverama, uključujući i ovaj slučaj, nismo utvrdili da je bilo kakve primene nasilja", rekao je Božinović.

Upitan da prokomentariše zašto se onda stvorila negativna slika o postupanju policajaca, Božinović kaže da ih "očito neko savetuje da optužuju hrvatsku policiju".

"Ponavljam da nema govora o kršenju ljudskih prava", rekao je Božinović, ali nije odgovorio na koga misli kada kaže da neko migrante savetuje na optužbe.

Svim organizacijama i udruženjima poručio je da se informišu o tome da se u Hrvatsku ne može ući van graničnih prelaza, kao i da će svako ko pokuša suprotno "biti sprečen".

On je kazao da SAD pružaju podršku Makedoniji i podržavaju njene demokratske odluke.

"Ne iznenađuje nas ruski uticaj koji uočavamo i u drugim delovima sveta, poput njihovog mešanja u Izborima u SAD u 2016. godini, koje je svima dobro poznato", istakao je Salivan. 

Zamenik državnog sekretara SAD u poseti je Makedoniji gde se sastao sa premijerom Zoranom Zaevim.

Takođe je naveo da je "generalni sekretar UN primio predsednika Srbije, dok je sastanak sa Tačijem odbio".

Čepurin je, takođe, naveo da odluka o formiranju "vojske Kosova" treba da bude hitno povučena.

SB UN mora da pažljivo prati situaciju u pokrajini, dok Kfor mora da ispunjava svoj mandat ne selektivno, već u punom obimu, podnoseći izveštaje Ujedinjenim nacijama, zaključio je Čepurin.

Na početku večeri posetioce je pozdravio glavni i odgovorni urednik Radio Beograda 2 Radoman Kanjevac.

Naredno veče programskog ciklusa "Poezija uživo!" biće održano u Kolarčevoj zadužbini u Beogradu, u subotu 29. decembra, kada će svoje stihove, uz direktan prenos na Radio Beogradu 2, govoriti pesnik Milan Nenadić.

Milan Nenadić je rođen 30. septembra 1947. godine u Grkovcima kod Bosanskog Grahova. Osnovnu školu i gimnaziju je završio u Bosanskom Grahovu, a potom je upisao studije jugoslovenskih književnosti i savremenog srpskohrvatskog jezika na Filozofskom fakultetu u Sarajevu.

Od 1974. godine živeo je u Beogradu, gde je proveo deset godina, preselivši se potom u Zrenjanin 1984. godine. Od 1998. godine je Petrovaradinu, gde i danas živi.

Objavio je dvadeset knjiga poezije i prevođen je na gotovo sve evropske jezike. Dobitnik je Dučićeve, Rakićeve, Ćopićeve, nagrade Saveza književnika Rumunije, nagrada "Laza Kostić" i "Desanka Maksimović".

Ulaznice za veče Milana Nenadića ljubitelji poezije mogu preuzeti na blagajni Kolarčeve zadužbine.

Premijerka Brnabić sastaće se sa predsednikom Evropske komisije Žan-Klod Junkerom i potpredsednikom Jirkiem Katainenaom. Brnabićeva će takođe razgovarati sa predsednikom Evropskog saveta Donaldom Tuskom. 

Predsednica Vlade sutra će imati izlaganje u "European Policy Center", nezavisnim i neprofitnim istraživačkim centrom koji se bavi analizom evropskih integracija. Brnabićeva će predstaviti napredak u reformama koje Srbija sprovodi na putu u EU. 

Tokom posete Briselu, Brnabićeva će razgovarati i sa evropskim komesarom za budžet i ljudske resurse Ginterom Etingerom i komesarkom za trgovinu Sesilijom Malstrom.

Poverenica je podržala navedenu inicijativu koja se tim povodom obratila i Ustavnom sudu, saopšteno je iz njene kancelarije.

Na sastanku je podsetila da je po stupanju Zakona na snagu ovaj organ takođe uputio predloge za ocenu ustavnosti i zakonitosti više odredaba ovog zakona, a istovremeno i inicijative resornom ministarstvu za izmenu ovih odredaba.

S obzirom na broj primedaba na Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom i važnost ciljeva koje ovaj zakon treba da postigne u oblasti ne samo populacione, već i socijalne politike, na sastanku je izraženo očekivanje da će zakon biti izmenjen i pre odluke Ustavnog suda, kako je najavila i ministarka bez portfelja Slavica Đukić Dejanović. 

Pored toga, na sastanku je bilo reči o položaju dece sa invaliditetom, sa posebnim akcentom na decu sa retkim bolestima i problemima sa kojima se oni susreću u postupcima ostvarivanja prava.

Razmatrane su mogućnosti i aktivnosti koje u narednom periodu treba preduzeti kako bi se položaj dece unapredio.

Još dve pošiljke poslate su iz iste zemlje meštanima Novog Sada. U jednoj je, u originalnom pakovanju CD-a, otkriveno 29 semenki kanabisa, dok se u drugoj nalazilo 25 tableta ekstazija.

I primalac u Somboru čekao je pošiljku sa nedozvoljenim sadržajem. Pošiljalac iz Španije pokušao je da zavara trag sakrivši 17 semenki marihuane u kutiju dečijih "Pokemon" karata.

U periodu novogodišnjih praznika, broj pošiljaka koje pristižu u Srbiju svakodnevno raste, a carinici u njima neretko nailaze i na seme marihuane ili tablete ekstazija, dodaje se u saopštenju.

Objasnio je da "stav Ukrajine po ovom pitanju proizlazi iz zvaničnog stava Ukrajine".

"A to je da mi ne priznajemo jednostranu nezavisnost Kosova. Mi kažemo da je Kosovo suvereni deo teritorije Srbije", rekao je Aleksandrovič.

Aleksandrovič je na pres-konferenciji ranije u Beogradu zamerio Srbiji što je "juče u Generalnoj skupštini UN opet glasala protiv Ukrajine".

Ukrajinski ambasador navodi da je u julu, tokom posete predsednika Ukrajine Petra Porošenka Beogradu, "postignut džentlmenski dogovor da ne glasamo jedni protiv drugih", a Srbija je juče, kaže, bila jedna od 19 zemalja koje su glasale protiv rezolucije, iznete na predlog Ukrajine, protiv militarizacije Krima i Azovskog i Crnog mora.

"Srbija je mogla barem da se uzdrži", rekao je Aleksandrovič.

Dodao je da je rezolucija, u kojoj se navodi da prisustvo ruske vojske na Krimu protivreči nacionalnom suverenitetu, političkoj nezavisnosti i teritorijalnom integritetu Ukrajine i osuđuje Rusija zbog toga što je izgradila most preko Kerčkog moreuza, usvojena zahvaljujući glasovima 66 zemalja.

"Ne razumemo, nažalost, potez Srbije. A mi smo glasali protiv članstva Kosova u Interpolu", rekao je Aleksandrovič i poručio da Ukrajina "konkretnim koracima dokazuje to što ne priznaje nezavisnost Kosova".

Takođe je naveo da Kijev "nije srećan" što se Srbija nije priključila međunarodnim sankcijama protiv Rusije, mada, kaže, "razume" da je to zbog velikog obima srpsko-ruske trgovinske razmene.

"Oko 370 državljana Srbije ratovalo na istoku Ukrajine"

Prema podacima ukrajinske bezbednosne službe, od aprila 2014. do danas oko 370 srpskih državljana koji su ratovali na istoku Ukrajine, rekao je Aleksandrović.

Objasnio je da taj broj obuhvata one koji su otišli na početku sukoba, ali i kasnije, kao i one koji su se vratili u Srbiju i one koji su u međuvremenu ponovo otišli na tamošnje ratište.

"Nadam se da će saradnja između Službe bezbednosti Ukrajine i (srpske) Bezbednosno-informativne agencije biti pojačana, kako bi se pojačale mere protiv ovih državljana", ukazao je Aleksandrovič.

Aleksandrovič je dodao da "ukrajinska strana redovno šalje spiskove s imenima ovih ljudi".

"To radimo već dugo. Takođe je nekoliko krivičnih postupaka otvorilo ukrajinsko Državno tužilaštvo", rekao je Aleksandrovič koji je izneo tvrdnju da je to poslato Srbiji, ali da nije bilo povratnih informacija.

Pojedinci koji kao plaćenici ratuju na stranim ratištima odgovorni su prema zakonu koji je u Srbiji usvojen.

Ukrajinski ambasador je kazao i da je u ime Kijeva od srpskog Državnog tužilaštva i Višeg suda u Beogradu dobio "informacije o 45 ili 47 krivičnih postupaka protiv srpskih državljana koji ratuju", uz još druge, koji su u pripremi.

Aleksandrovič je rekao da ima informacije da su 24 osobe dobile uslovne kazne, a četvoro zatvorske, ali da "ne zna da li su oni zaista u zatvoru i koliko su dobili".

"Imamo sve, ali situacija se menja, ranije su strane organizacije više davale, sada ih nema puno, ali sve porodice imaju ono što je neophodno. U Srbiji je najbolji smeštaj za porodice", kaže Fadal Muhamad, iz Avganistana.

Fadal je na listi čekanja za odlazak u Mađarsku, Sonja želi da se pridruži bratu u Nemačkoj.

"Ljudi su ovde dobri, imamo medicinsku pomoć, hranu, sve što nam je potrebno, unutra je toplo, ljudi žele da nam pomognu, prema nama se odnose sa poštovanjem", kaže Sonja Hajdari, iz Avganistana.

U Prihvatnom centru u Vranju ima 209 migranata, od toga je 53 dece. Imaju obroke, medicinsku pomoć, a grejanje je obezbeđeno za kompletnu sezonu.

"Danas treba da se distribuira u centru Vranje garderoba i obuća za decu, zimska garderoba za decu dodatna, što se ostalih uslova tiče gledamo da održimo taj nivo koji smo dostigli", objašnjava Goran Ćirić, iz Komesarijata za izbeglice i migracije.

Deca iz Prihvatnih centara u Vranju i Bujanovcu uključena su u školski sistem, a pored školskih učestvuju i u drugim aktivnostima.

Muhamed Amin Ashali, učenik iz Avganistana kaže da voli da ide u školu: "Ovde mi je jako lepo. Družim se sa svima, učim i imam puno drugova".

"Oni su veoma prijatni drugovi i ne samo u školi, nego i na vannastavnim aktivnostima", kaže Mateja Jović, učenik iz Bujanovca.

U Bujanovcu su migranti i učenici pripremili zajedničku predstavu, nakon koje su pustili balone sa novogodišnjim čestitkama i porukama.

Istakao je da formiranje takozvane vojske Kosova označava konačan krah Briselskog sporazuma koji je otkrio prave namere pojedinih zapadnih zemalja da Priština u briselskom dijalogu dobije sve, a Srbija sve da izgubi, saopšteno je iz Kabineta ministra Popovića.

"Ako dijalog Beograda i Prištine nekada u budućnosti bude obnovljen, on bi trebalo isključivo da se vodi uz posredstvo Rusije i drugih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija", naglasio je Popović.

Ambasador Čepurin je još jednom iskazao stav Rusije da će ova zemlja nastaviti da principijelno poštuje međunarodno pravo i Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN po kojima je Kosovo sastavni i neotuđivi deo Republike Srbije, navodi se u saopštenju.

Gašijeva je to rekla u odgovoru na novo pismo koje je troje evropskih zvaničnika uputilo Haradinaju nakon njegovog jučerašneg boravka u Briselu, gde je održan Savet za SSP o priključenju Kosova u EU.

Haradinaj je tom prilikom rekao da je EU izgubila kredibilitet medijatora u dijalogu Beograda i Prištine, a nakon toga je dobio novo pismo koje su mu uputili šefica evropske diplomatije Federiga Mogerini, komesarka za trgovinu Sesilija Malstrom i komesar za pitanje proširenja Johanes Han.

Evropski zvaničnici su Haradinaju poručili da odbacuju njegovu konstataciju da je u dosadašnjeg dijalogu Beograda i Prištine malo postignuto, a da je on, svojim jednostranim aktivnostima, ugrozio taj proces.

Meštani još istrajavaju u ovoj proizvodnji iako im, kako tvrde, uz velike rizike, donosi i sve manje zarade.

Goran Petrović pakuje salatu za izvoz u Rumuniju:

„Cena je niska, 10-11 dinara komad. Kad platimo radnike, kupimo seme, uložimo sve, nama maltene ništa ne ostane.”

Sa suprugom Aleksandrom i dvoje dece, Goran živi uglavnom od poljoprivrede. Ako država pomogne, uprkos svemu, razmišljaju o proširenju proizvodnje povrća u još četiri plastenika, jer bez velike proizvodnje nema ni opstanka.

Brine ih, kako ističe Aleksandra Petrović iz Voljčinca, što mnogi odustaju i odlaze:

„Mladi ljudi odlaze u inostranstvo odavde iz sela, konkretno iz kruga naše Toplice. Idu u Norvešku, na Maltu... Svima je potrebna pomoć, pogotovo kad je reč o hrani.”

Oni koji ne razmišljaju o odlasku, ubiraju poslednje plodove iz ovogodišnje proizvodnje, i već sada razmišljaju o novoj proizvodnoj godini. Sa dogrevanjem plastenika praktično više nema mrtve sezone i jedan od preduslova za zaradu je da povrće stigne što pre.

„Juče smo brali papriku, produžila se godina, a već počinjemo sadnju”, kaže Ljubiša Stevanović iz Glašinca. „Sejemo sad, a sadiće se u februara. Pod grejanjem, nema odmora uopšte.”

Uz povrće, veliki broj proizvođača se vraća i gajenju cveća, kako bi proširili ponudu i dodatno zaradili u sve težim tržišnim prilikama.

Jeremić je naglasio da bez učešća opozicije u parlamentu sporazum o Kosovu neće imati legitimitet koji je neophodan međunarodnoj zajednici da bi se "završila ta stvar oko Kosova, na način na koji je to ova vlast obećala".

On je ocenio da će tada "aktivno stanje biti neodrživo" i moraće da dođe do promene okolnosti.

Predsedavajući SzS Nebojša Zelenović istako je da SzS neće priznati nijedne izbore dok se ne ispune uslovi za poštene izbore koje je taj Savez tražio.

Savez je naveo svoj plan da fer izbore traži protestima i pozvao građane da opet izađu u što većem broju na protest u subotu.

Zelenović je naveo kako je SzS posle izbora u Lučanima napravio "belu knjigu" izbornih neregularnosti, koja sadrži finansijske malverzacije, kao i opise političkih zloupotreba i pritisaka i da će ta lista biti upućena svim nadležnim telima, parlamentu EU i stranim ambasadama.

Rekao je da je za lokalne izbore u Lučanima trošen novac iz budžetske rezerve državne kase, da je potrošen novac u iznosu tri budžeta opštine Lučani i da je novac trošio "lično (predsednik Srbije) Aleksandar Vučić".

Zelenović je rekao da je zaposlenima u javnim preduzećima prećeno, da im je zabranjivano da idu na političke skupove, osim na skupove Srpske napredne stranke (SNS) i da im je prećeno da će, ako ne poštuju te zabrane, oni ili njihovi članovi porodica dobiti otkaz.

Predsednik pokreta Dveri Boško Obradović rekao je da je "kampanja u Lučanima bila vrhunac strahovlade SNS-a" i da je SzS na tim izborima učestvovao da bi dokumentovao i predstavio kompletne izborne neregularnosti i "vrhunac diktature i totalitarizma" vlasti.

Dodao je da "bez ispunjenja zahteva da se prestane sa nasiljem, da se otkriju nalogodavci ubistva lidera Građanske inicijative SDP Olivera Ivanovića i Levice Srbije Borka Stefanovića i oslobođenja medija, pre svega Radio-televizije Srbije (RTS), nema izbora".

Predsednik Dveri je rekao da opozicija traži i smenu državne sekretarke Ministarstva unutrašnjih poslova Dijane Hrkalović koja je u vreme izbora bila u Lučanima "jer je nedopustivo da mafija ima državnog sekretara u Vladi Srbije".

Obradović je dodao da je "tokom izbora u toj opštini bio suspendovan Zakon o policiji, pošto Hrkalović nema ovlašćenja da preuzme upravljanje policijskom stanicom", te da je policija bila pod "paralelnim strukturama naprednjačke vlasti".

On je rekao i da je u Lučanima bilo mnogo nepravilnosti, pre svega zbog džipova bez tablica i ukazao da, iako policija, navodno, nije mogla da pronađe te džipove, jedan je bio parkiran ispred policijske stanice Lučani, što je dokumentovano fotografijom, a potom pronađen u centru Niša.

Obradović je rekao da su članovi SzS podnosili prgovore na sam dan izbora, da su neregularnosti prijavljivali i policiji koja nije želela da reaguje, a da će zbog toga podneti i krivične prijave.

"Sve države su pre rata u bivšoj Jugoslaviji bile blizu da postanu članice EU, ali desili su se ratovi. Nakon završetka ratova, dobar napredak u evrointegracijama regiona bio je do finansijske krize 2007. godine, koja je razočarala sve te zemlje", rekao je Server.

Kaže da su se kasnije pojavili i problemi vezani za izbegličku krizu, Bregzit, te da je izgledalo kao da će se Evropa pretvoriti u Balkan, a ne da Balkan postane deo Evrope.

"Posledice su se odrazile na zemlje EU i zemlje Balkana – nefunkcionalnost BiH je postala sve vidljivija, prestao je proces normalizacije odnosa Srbije i Kosova, dok je makedonsko-grčki spor na dobrom putu da se reši", rekao je Server na promociji knjige u Media centru u Beogradu.

Smatra da je probleme na Balkanu i u Evropi Rusija iskoristila za svoje interese i kako bi zemlje regiona dodatno udalji od EU.

Pitanje je, kaže, da li Zapad ima snage da završi i pomogne tim zemljama da se priključe EU i NATO-u, što je, po njemu, plan A za rešavanje kriza na Balkanu, dok plan B, kako ističe, i ne postoji.

"Vašingtonu Balkan nije prioritet"

Server je naveo da je predlog o razgraničenju, kao rešenje u odnosima Beograda i Prištine, "užasna ideja", ali pokazuje da Srbija nema nameru da ikada više upravlja Albancima na KiM.

Takođe, dodaje da ideja o razmeni teritorija ugrožava BiH i Makedoniju i daje mogućnost Rusiji da ostvari svoje ciljeve u Gruziji, Moldaviji i Ukrajini.

"Devedesetih godina SAD su mislile da su Kosovo i BiH važni", kaže Server i dodaje da trenutno za administraciju u Vašingtonu Balkan nije prioritet, kao ni mnoga druga mesta u svetu.

"Sa usponom Kine i Rusije, koja nam pravi probleme na mnogim mestima u svetu više nam nije prioritet Balkan. Bliski istok je važniji, ali čak ni on nije toliko važan, koliko neke druge stvari", rekao je Server.

Baskin: Međunarodna situacija drugačija nego ranije 

Profesor na Američkom univerzitetu na Kosovu i Metohiji Mark Baskin navodi da je Serverova knjiga "divan alat" koja tera da se ponovo bavi temama konflikata, kao i da se sagleda šta se desilo na konfliktnim mestima.

Ipak ukazuje da je međunarodna situacija danas mnogo drugačija nego ranije.

"SAD nisu tako beskonačno moćne kao ranije", rekao je Baskin i dodao da, da bi se rešio neki konflikt u svetu, treba više od SAD i EU, odnosno potrebno je uključivanje novih faktora.

"Najvažnije za Kosovo je članstvo u UN, ali čak i ako Srbija prizna nezavisnost, to im neće obezbediti članstvo, jer ne znamo šta će uraditi Rusija ili druge nacije", rekao je Baskin.

Predsednik upravnog odobra Foruma za etničke odnose, koji je organizovao razgovor o Serverovoj knjizi u Beogradu, Dušan Janjić naveo je da je knjiga namenjena narodima na Balkanu, koji su, kaže, mnogo patili u prošlosti i koji zaslužuju bolje.

"Postavlja se pitanje da li sami mogu da pomognu sebi da im bude bolje ili će se uvek drugi mešati", kaže Janjić i dodaje da sve što se dešava na Kosovu, kao i tenzije u BiH su nastavak raspada Jugoslavije.

Agencija AP navodi da je "kinžal" već isporučen ruskoj vojsci, a da je ministar odbrane Sergej Šojgu najavio da će "avangard" ući u vojnu službu naredne godine.

Putin je takođe kazao da se nada da će napredno rusko oružje naterati one koji su naviknuti na "militarističku retoriku" da se zamisle.

"Ozbiljan napredak je napravljen u razvoju naprednog naoružanja, o kojem sam govorio 1. marta ove godine pred parlamentom. Nadam se da će naši najnoviji sistemi naterati one koji su se navikli na militarističku i agresivnu retoriku da razmisle", kazao je Putin na proširenom sastanku ministarstva odbrane.

On je takođe upozorio da bio povlačenje SAD iz Sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF) moglo da uništi sistem kontrole naoružanja.

"Saopštenje SAD o povlačenju iz sporazuma INF budi ozbiljnu zabrinutost. Taj korak mogao bi da ima veoma negativne posledice i primetno će oslabiti regionalnu i globalnu bezbednost. U perspektivi, to zapravo može da znači degradaciju pa čak i uništenje cele arhitekture kontrole naoružanja i neproliferacije oružja za masovnu destrukciju", rekao je Putin.

On je, međutim, istakao da ništa ne sprečava razmatranje modernizacije sporazuma INF sa drugim državama ili rad na novom sporazumu o oružju u toj sferi.

"Da, zaista, postoje određene kompleksnosti u vezi sa ovim sporazumom i druge zemlje koje poseduju projektile kratkog ili srednjeg dometa ne učestvuju u njemu. Ali ništa ne sprečava pokretanje pregovora o njihovom pristupanju postojećem sporazumu ili pokretanje diskusije o parametrima nekog novog sporazuma", kazao je ruski predsednik.

On je kazao da su se oružane snage Rusije tokom 2018. godine razvijale na uravnotežen i planiran način i da je nuklearna trijada Rusije znatno ojačala.

"Sve vrste i rodovi vojski razvijali su se uravnoteženo i obogaćeni su najsavremenojim oružjem i vojnom tehnologijom, u skladu sa planom i novim državnim programom naoružanja. Nuklearna trijada, koja igra glavnu ulogu u održavanju globalne jednakosti, očigledno je postala jača", rekao je Putin.

"Novo naoružanje nateraće one koji koriste agresivnu retoriku da se zamisle"

Predsednik Rusije nada se da će napredno rusko oružje koje će zemlji osigurati bezbednost za decenije koje dolaze, naterati one koji su naviknuti na "militarističku retoriku" da se zamisle. 

"Ozbiljan napredak je napravljen u razvoju naprednog naoružanja, o kojem sam govorio 1. marta ove godine pred parlamentom. Nadam se da će naši najnoviji sistemi naterati one koji su se navikli na militarističku i agresivnu retoriku da razmisle", kazao je Putin na proširenom sastanku ministarstva odbrane.

On je takođe upozorio da bio povlačenje SAD iz Sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF) moglo da uništi sistem kontrole naoružanja.

"Saopštenje SAD o povlačenju iz sporazuma INF budi ozbiljnu zabrinutost. Taj korak mogao bi da ima veoma negativne posledice i primetno će oslabiti regionalnu i globalnu bezbednost. U perspektivi, to zapravo može da znači degradaciju pa čak i uništenje cele arhitekture kontrole naoružanja i neproliferacije oružja za masovnu destrukciju", rekao je Putin.

On je, međutim, istakao da ništa ne sprečava razmatranje modernizacije sporazuma INF sa drugim državama ili rad na novom sporazumu o oružju u toj sferi.

"Da, zaista, postoje određene kompleksnosti u vezi sa ovim sporazumom i druge zemlje koje poseduju projektile kratkog ili srednjeg dometa ne učestvuju u njemu. Ali ništa ne sprečava pokretanje pregovora o njihovom pristupanju postojećem sporazumu ili pokretanje diskusije o parametnima nekog novog sporazuma", kazao je ruski predsednik.

On je kazao da su se oružane snage Rusije tokom 2018. godine razvijale na uravnotežen i planiran način i da je nuklearna trijada Rusije znatno ojačala.

"Sve vrste i rodovi vojski razvijali su se uravnoteženo i obogaćeni su najsavremenojim oružjem i vojnom tehnologijom, u skladu sa planom i novim državnim programom naoružanja. Nuklearna trijada, koja igra glavnu ulogu u održavanju globalne jednakosti, očigledno je postala jača", rekao je Putin.

Generalni direktor IOM-a Antonio Vitorino u izjavi povodom Međunarodnog dana migranata, 18. decembra ističe da su migracije veliki problem naše ere, te da je tema ovogodišnjeg obeležavanja ovog značajnog datuma - Migracija sa dostojanstvom (#MigrationwithDignity).

"Dostojanstvo je u središtu naše misije. Dostojanstveno postupanje sa svim migrantima je temeljni zahtev sa kojim se suočavamo pre nego bilo šta drugo preduzmemo u vezi sa migracijama, a to je problematično pitanje koje se javlja u ova teška vremana za celokupnu svetsku zajednicu jer naša budućnost zavisi od toga, a takođe i naša sadašnjost", podseća Vitorino, navodeći da je gotovo jedna od sedam osoba na planeti migrant u najširem smislu, prenela je Fena.

Navodi takođe da su migracije snaga za dostojanstvo "jer omogućavaju ljudima mogućnost izbora da se spase, zaštite, obrazuju, ili oslobode, odnosno, omogućavaju milionima ljudi da biraju da učestvuju, umesto da budu izolovani, da deluju, umesto da ne rade ništa, da se nadaju, umesto da se plaše, te da očekuju prosperitet, umesto siromaštva".

Vitorino ističe da svi moraju da poštuju ove izbore tako što će ih ceniti i postupati dostojanstveno sa onima koji su tako izabrali.

"I mi imamo izbor. Da odgovorimo na nade migranata našim prihvatanjem, da odgovorimo na njihove ambicije davanjem prilika, da im poželimo dobrodošlicu, umesto da im onemogućimo dolazak. Takođe moramo poštovati i slušati one koji se plaše promena koje migracije donose u njihove živote. Da li su njihovi strahovi opravdani ili ne, oni su autentični i zaslužuju da se njima bavimo sa dostojanstvom", istakao je Vitorino.

Istovremeno konstatuje da, ako ne damo svim građanima garancije da poštujemo njihove izbore, rizikujemo da izgubimo stvarnu priliku za dalji napredak.

"Migracije utelovljuju izbore koje zajednički pravimo, tako što odgovaramo na dolazak naših novih komšija (ili potencijalnih novih komšija) sa osećajem zajedništva, ili ne. Usvajanje, ranije ovog meseca (10. decembra) Globalnog ugovora za sigurne, uređene i zakonite migracije u Marakešu, od dominantne većine država-članica Ujedinjenih nacija, predstavlja korak bliže dostojanstvu za sve i prema uravnoteženijem diskursu, te širokoj saradnji u oblasti migracija", smatra Vitorino.

Prema njegovim rečima, globalni ugovor o sigurnim, uređenim i zakonitim migracijama briše osetljivu granicu između suvereniteta država i sigurnosti, i dostojantva koje tražimo za svakog čoveka.

"Globalni ugovor naglašava potrebu svih država u vezi sa dobrim upravljanjem migracijama i da to ne može postići ni jedna država sama. Saradnja u oblasti migracija na svim nivoima je temelj za rešavanje pitanja migracija", poručio je direktor IOM.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 2000. godine proglasila 18. decembar Međunarodnim danom migranata, a iste te godine, u svom godišnjem Izveštaju o migracijama u svetu, IOM ja naglasila da "više od 150 miliona međunarodnih migranata slavi dolazak novog milenijuma izvan država u kojima su rođeni."

Vitorino precizira da se već osamnaest godina nastavlja trend rasta broja muškaraca, žena i dece u pokretu.

"Već osamnaest godina vidimo da se broj međunarodnih migranata povećava, te je trenutna procena da ih ima oko 258 miliona. Drugih 40 miliona ljudi je interno raseljeno zbog sukoba, a svake godine milioni drugih (18,8 miliona tokom 2017. godine) je prisiljeno da napusti svoje domove zbog nesreća uzrokovanih klimatskim promenama i drugih prirodnih nesreća", upozorio je direktor IOM.

Ističe da nas ovi brojevi mogu samo postideti.

"IOM još jednom potvrđuje da su migracije pokretač napretka i razvoja, ne samo za one u pokretu, već i za države tranzita, a naročito za zajednice koje primaju migrante u državama odredišta. Još jednom ponavljamo naš poziv na potrebu spasavanja života tako što ćemo osigurati da su migracije sigurne, zakonite i dostojastvene", poručio je Vitorino.

Izmenom "Naredbe o merama za očuvanje i zaštitu ribljeg fonda" WWF očekuje da će se ova štetna praksa zaustaviti.

"Prema Izveštaju o stanju životne sredine u Republici Srbiji tokom 2017. godine izlov kečige povećan je za oko 44 odsto. Verujemo da će zabrana lova na kečige omogućiti da se obnove populacije ove vrste koja je veoma ugrožena i na svetskom nivou. Ovo je veliki uspeh za očuvanje prirode u Srbiji", istakla je Duška Dimović iz WWF Adria.

Prema Crvenoj listi ugroženih vrsta Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN) kečiga je svrstana kao ranjiva vrsta, pre svega usled prekomernog izlova, uništavanja prirodnih staništa i zagađenja.

Inicijativu WWF podržali su Ujedinjeni ribolovci Srbije i Asocijacija alasa Srbije.

"Bila sam godinu dana. Nakon toga sam dobila posao, zaposlila sam se."

"Više vidimo ipak na praksi nego u udžbenicima, jer su udžbenici dosta zastareli i više naučimo."

"Meni više pomaže ovde na praksi što imamo, pokazuju nam kako to ide i kako se radi."

Zbog uočenih razlika između teorije i prakse, valjevski privrednici zalažu se za prisustvo stručnjaka iz privrede u školama, u okviru dualnog obrazovanja. Zato predalažu dopunu postojećeg Zakona.

"Da mi privrednici i naši stručni ljudi zajedno sa profesorima i školom možemo aktivno učestvovati u procesu obrazovanja do 20% postojećeg programa, i za one kompanije koje upišu te godine do 20 učenika to će biti velika korist", kaže Desimir Tadić, iz "Europrom"-a Valjevo.

U valjevskoj ekonomskoj školi, koja ima dobra iskustava u dualnom obrazovanju, kroz saradnju sa valjevskim trgovinskim lancem, gde je na praksi 50-tak učenika, smatraju da bi bilo korisno, prisustvo i profesionalca iz struke na nastavi.

"Ono što se dešava u školama odnosno sa udžbenicima, oni praktično ne mogu da isprate brzinu kojom se svet razvija iz tog razloga smatram da je zista i potrebno da ljudi iz preduzeća odnosno iz privrede i prisustvuju na časovima. U kom to obliku ili obimu, to bi već bila stvar analize", kaže Dragan Timotić, dir. Ekonomske škole Valjevo.

Valjevski privrednici zainteresovani za određena zanimanja, kroz dualno obrazovanje, spremni su da pomognu i u opremanju škola, kako bi se uz aktivnije učešće njihovih stručnjaka, obezbedili i realni uslovi za praktičan rad.

"Lista Svetske banke važna je za Srbiju, ali ne zarad samog ranga, već zbog daljeg poboljšanja privrednog ambijenta kao uslova za dalji privredni rast zemlje. Ako hoćemo suštinski napredak i veći standard građana, onda su aktivno učešće i predan rad svih resornih ministarstava neophodni", rekla je Mihajlovićeva.

Sednici je prisustvovao šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Stiven Ndegva, kao i gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić, direktor Agencije za privredne registre Zvonko Obradović, direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Mihailo Jovanović, predstavnici resornih ministarstava, Naled, saopštila je Kancelarija potpredsednice Vlade.

Zorana Mihajlović je istakla da sve što radimo u ovoj oblasti direktno utiče na naš privredni razvoj i rast BDP-a.

"Reforma građevinskih dozvola, po kojima smo 11. na svetu, učinila je da napravimo ogroman skok na Duing biznis listi. Uradili smo dosta velikih stvari koje će se tek reflektovati na listi Svetske banke, poput Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i izmena Zakona o privrednim društvima, na dobrom putu smo ka ukidanju pečata, ali neophodno je više uraditi kako bi se smanjilo vreme potrebno za dobijanje priključka za struju, kao i unapređenja u oblastima plaćanja poreza i pokretanja i sprovođenja stečaja", rekla je Mihajlovićeva.

Šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Stiven Ndegva istakao je da je pozicija Srbije na Duing biznis listi veoma jaka i da je teže napraviti pomake što ste više pozicionirani. 

"Svetska banka razmatra i uvođenje nacionalne Duing biznis liste kako bi opštine i gradovi učili jedni od drugih", rekao je Ndegva.

Violeta Jovanović, izvršna direktorka Naleda, partnera u sprovođenju reformi važnih za poziciju na Duing biznis listi, rekla je da je mali pad ove godine dobra vest jer će skrenuti pažnju svim resorima da se više potrude u daljim reformama.

"Najviše smo postigli u resoru koji vodi ministarka Mihajlović. Važno je da i kod drugih postoji entuzijazam i da nastavimo sa reformama koje će unaprediti uslove poslovanja u Srbiji. Očekujemo i dalju punu podršku Svetske banke u tom procesu", rekla je Jovanovićeva.

Kako se navodi u saopštenju kompanije, krivična prijava obuhvata i otkrivanje identiteta N. N. lica koja se pravilo da je lice sa invaliditetom, a zapravo bilo "prikriveni islednik".

"Kar gou" je pozvao inspektore da ne ispunjavaju protivzakonita naređenja koja dolaze iz različitih interesnih grupa i sačuvaju zakone i institucije.

U saopštenju se navodi da je beogradska policija 12. decembra oko 19 sati zaplenila vozilo Šarovića po "nalogu ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorane Mihajlović".

Mihajlovićeva je negirala navode kompanije ističući da su neistiniti, zlonamerni i do sada nezabeleženi u poslovnoj komunikaciji.

Slab sneg za sada pada samo na jugu zemlje, a kako su najavili meteorolozi padavine će se proširiti i na ostale delove zemlje u toku dana. 

Na državnom putu Mionica–Brežđe–Divčibare–Kaona ima raskvašenog snega do pet centimetara. Zbog toga se preporučuje oprezna vožnja. Na tom putu važi zabrana saobraćaja za kamione sa prikolicom i šlepere.

Na regionalnim putevima Valjevo – Bajina Bašta preko Debelog brda, zatim Valjevo–Lelić– Požega takođe je zabranjen saobraćaj za teretna vozila.

Svi putni pravci u Šumadiji su očišćeni, prohodni i nema problema u funkcionisanju saobraćaja, potvrđeno je RTS-u u Preduzeću za puteve Kragujevac.

Ekipe de žuraju na devet punktova, a 24 kamiona sa oko 200 ljudi angažovano je u zimskoj službi.

Prema rečima Vladimira Bjelanovića iz Preduzeća za puteve, radi se po prioritetima. Na kolovoze se baca čista so, čist agregat, a pojedine deonice se samo čiste.

Sve ulice prvog i drugog prioriteta u Kragujevcu očišćene su, posute mešavinom soli i rizle i prohodne za saobraćaj, a devet ekipa JKP "Šumadija" je na terenu: pet u gradu, a četiri na seoskom području.

Zbog snega u čačanskim selima pucali su dalekovodi, stubovi, bilo je kratkih spojeva, brojnih kvarova na dalekovodima i trafostanicama. 

Neka sela su više od 40 sati bila i bez vode i bez struje. Kvarovi su sada sanirani. 

Na području Jablaničkog okruga prohodni su svi putni pravci. Sva mehanizacija je na terenu, stigla je i do naudaljenijih sela na teritoriji grada Leskovca koja se nalaze duž administrativne linije sa Kosovom i Metohijom, rekao je za RTS Novica Nikolić, direktor JP "Urbanizam i izgradnja" u Leskovcu.

U planinskoj Crnoj Travi visina snega je dvadesetak centimetara, ima struje, rade telefoni i nema nikakvih problema, potvdio nam je predsednik ove opštine Slavoljub Blagojević.

U Vlasotincu obaveštavaju građane da sve probleme prijave na telefon 1985. 

Uvođenje kapitalističkih elemenata u nekada zatvoren maoistički socijalistički poredak, iz temelja je preokrenulo razvojni pravac ove države, pretvorivši je u respektabilnu svetsku silu.

Navodeći primere progresa tokom decenija, predsednik Si kaže da je reč o epskim postignućima koja su pomerala nebo i zemlju.

Nekadašnji lider Deng Sjaoping je bio vizionar, smatra njegov naslednik, koji je neefikasnu i siromašnu ekonomiju zasnovanu na kolektivizaciji - potpuno transformisao.

"Kina nikada neće tražiti da ima globalnu dominaciju, ali joj niko neće diktirati šta da radi. Kina je posvećena zajedničkoj budućnosti čovečanstva i nikada se neće razvijati na štetu drugih nacija", poručio je Si.

Kina je postigla čudo u borbi protiv siromaštva: 740 miliona ljudi spaseno je bede.

Početak reformi obeležile su promene u poljoprivredi - Kina je danas najveći proizvođač i trgovac; poseduje najveće rezerve strane valute; privatni sektor ima slobodu, a modernizovana industrija je takmac na međunarodnoj sceni.

Peking je promoter globalnog mira, branilac međunarodnog poretka i lider u borbi protiv klimatskih promena.

"Treba konstantno da unapređujemo naučnu prirodu reformskih odluka. Moramo biti istrajni kao kada ostavljate otisak prstiju na gvožđu ili otisak stopala u kamenu, da bismo osigurali primenu velikih reformskih mera. Moramo jačati državnu ekonomiju i istovremeno ohrabrivati razvoj privatnog tržišnog sektora", istakao je Si.

Svaki korak u izgradnji socijalizma sa kineskim karakteristikama - jeste težak, kaže predsednik Si.

Iako nije pominjao tarifni rat sa Sjedinjenim Državama, Peking je pod pritiskom da se više otvori za strane investicije. Zapadni mediji komentarišu da Kina i dalje krši prava političkih neistomišljenika i ne dopušta etničke i društvene nestabilnosti.

Portparol Evropske unije Maja Kocijančič potvrdila je za Tanjug da je pismo Mogerinijeve, Hana i Malstromove upućeno Haradinaju, ali nije želela da govori o njegovom sadržaju.

Sadržaj je obelodanila Gazeta ekspres onlajn, ističući da evropska "trojka" u pismu najpre odbacuje Haradinajevu ocenu koju je izneo u svom prethodnom pismu Briselu, da je u dosadašnjem dijalogu Beograda i Prištine malo toga učinjeno. 

Poručuju takođe da kosovskoj vladi treba da bude jasno da dijalog Beograda i Prištine treba da bude nastavljen u formatu u kojem je taj proces i započet.

"Snažno odbacujemo vašu ocenu da dijalog stagnira. Umesto toga, dijalog sa dva predsednika na čelu obeležava i označava stalni napredak. Ovu procenu smo podelili sa liderima EU na sednici Evropskog saveta u decembru i dobili smo ohrabrujuće poruke podrške", navodi se u pismu upućenom Haradinaju. 

Predstavnici EU smatraju da je rezolucija usvojena u kosovskoj skupštini važna i da treba da doprinese ubrzanju nastavka procesa na konstruktivan način, u okviru dijaloga na visokom nivou. 

"Mi to pozdravljamo i smatramo to uvodnim stavovima Kosova koje će njegov predsednik izraziti u nastavku dijaloga", navodi se u pismu i ističe da je za EU dijalog jedini realni okvir za rešavanje normalizacije odnosa između Prištine i Beograda.

Ivanović je, na protestu ispred kancelarije EU i Euleksa, pročitao i zahteve Srba međunarodnoj zajednici, od koje se traži da se bez odlaganja uvedu političke i ekonomske sankcije prema vlastima u Prištini, do okončanja kršenja Cefta sporazuma.

Srbi traže i čvrste garancije da specijalne policijske jedinice i KBS neće dolaziti na sever, jer je to, ističu, jedini način da se izbegne eskalacija sukoba.

Takođe, poručeno je i da se politički predstavnici Srba neće vratiti u prištinske institucije do ukidanja tarifa.

Ivanović je poručio da je Srbija uz svoje građane na KiM.

"Situacija je ozbiljna i teška, ali svi smo ovde zajedno da poručimo da nećemo posustati i nećemo otići sa svojih ognjišta. Naša država je uz nas i neće dozvoliti etničko čišćenje i nasilje nad Srbima", poručio je Ivanović.

Pozvao je Srbiju da uzvrati recipročnim merama. 

"A državi poručujemo da razmisli o reciprocitetu, da vratimo radar na Kopaoniku, da ojačamo ustanove i institucije civilne zaštite, da obezbedimo komunikacije, pre svega, u zonama Jarinja i Brnjaka...", rekao je Ivanović. 

U proglasu je pozdravljena odluka predsednika Aleksandra Vučića da se dijalog nastavi tek po ukidanju diskriminatorskih taksi i drugih necarinskih mera donetih protiv srpskog naroda.

"Posebno pozdravljamo zvanično saopšten stav da će Srbija zaštititi srpski narod na severu KiM u slučaju bilo kakvog ugrožavanja naše bezbednosti, koja je dubinski dovedena u pitanje formiranjem albanske tzv. 'vojske Kosova'", poručeno je sa skupa u Kosovskoj Mitrovici.

"Srbi nikada neće postati roblje" 

Okupljenima se obratio i potpredsednik Srpske liste Igor Simić, koji je poručio da Srbi već četvrtu nedelju kroz mirne proteste poručuju da se ne mire sa planom Prištine da ih na tom prostoru više nema, ali i da nikad neće postati roblje.

"Upućivali smo poruke Prištini, međunarodnoj zajednici, ali danas se obraćam vama da budemo jedinstveni", rekao je Simić.

Dodaje da Srbija neće odustati od mirne demokratske borbe za interese srpskog naroda.

"I 1999. godine u junu na Ibarskom mostu, kada ste odlučili da ostanete, bilo je onih koji su se pitali da li je vredno. Vi ste ostali ovde da branite sebe, Srbiju i budućnost svoje dece. Nemojte biti skromni, zahvaljujući svakome od vas i predsedniku Vučiću, imali smo priliku da sinoć svetu kažemo da nećemo odustati od mirne demokratske borbe za interese srpskog naroda na ovim prostorima i da se ne mirimo sa planom Prištine da nas ovde nema", rekao je Simić.

Dodaje da je "svaka zastava na prozorima domova, lokala, da je svako dete, student, čovek na radnom mestu, svaki privrednik koji se bori da ne dođe do humanitarne katastrofe – protest protiv plana Prištine da nas ovde nema".

I to što još nema humanitarne katastrofe na Kosovu i Metohiji, rekao je Simić, nije zato što su se Priština i Brisel smilovali, već zato što i pored zabrana, sa njiva, voćnjaka, livada i šuma, iz Zubinog Potoka i Leposavića, sa naše zemlje, još stiže dovoljno hrane.

Zahvalio je studentima u Kosovskoj Mitrovici i poručio roditeljima da ne brinu, jer su tu sa drugom decom koja brane ono što su im preci ostavili.

Pozvao je okupljene da aplauzom pruže podršku sugrađanima koji su, kako je rekao, bez osnova optuženi za ubistvo Olivera Ivanovića, kao i njihovim porodicama koje hrabro stoje i bore se za istinu.

"Neka oni budu primer, a mi im poručujemo – niste sami", rekao je Simić.

Posle protestnog skupa organizovana je protestna šetnja do Trga kneza Lazara, a već sutra, novim studentskim performansima, mirni protesti u Kosovskoj Mitrovici će biti nastavljeni.

Takmičari su programirali na platformi Kripton 4 i 7 prozvođača Abiliks.

Tema ovogodišnjeg takmičenja bila je informaciono doba, a učenici su kao zadatke imali da isprogramiraju robota koji će svojim kretanjem rešiti problem pohranjivanja podataka na server, reciklaže elektronskog otpada, onlajn kupovine, pokretanja navigacije, pokretanja konvergencije sistema.

Pored nagrađene ekipe OŠ "Vladislav Ribnikar", u Kinu je otputovao i tim Politehnike - škole za nove tehnologije iz Beograda čiji su predstavnici prošle godine na ovom takmičenju osvojili posebnu Nagradu za najbolju prezentaciju svoje zemlje i rada u robotici.

Ovo je drugi put da Srbija ima predstavnike na prestižnom takmičenju u Kini, zahvaljujući programu Bitka za znanje koji sprovodi Fond B92, a posredstvom kojeg su škole u Srbiji na različitim nivoima uključene u proces digitalnog opismenjavanja i učenja programiranja i kodiranja.

Odlazak timova u Šangaj omogućio je Fond B92 uz podršku donatora: "Majkrosoft", "Mocart", SGS i Buck.

"To mi je bio prvi korak. U tome mi je pomogla ćerka. Ona je magistar farmacije, a lekovito bilje berem sama. Sve nalazim u prirodi, sve je čisto, ima kantarion, majčina dušica, borovnica, sporiš, med, prirodni, livadski, sve je naše odavde", kaže proizvođač sapuna sa Jabuke Slavojka Reljić.

Savladala je tehniku i dnevno može da proizvede više desetina tvrdih, i do mesec dana sušenih sapuna sa primesama meda, voska, propolisa i bilja.

"Sapuni su se pokazali dobri. Zadovoljavaju sve kriterijume. Sve parametre koje su ispitali su dobri", kaže Slavojka Reljić.

Za ovakvo, uz kućne obaveze radnog angažovanja, Slavojka se odlučila uz mere i subvenciju Nacionalne službe za zapošljavanje.

"Slavojka je jedna od 118 lica koja su koristila program odnosno meru za samozapošljavanje i ona je jedna od 57 žena koliko ih se ukupno odvažilo da krene u pokretanje sopstvenog biznisa. Ukupno broj lica koja su prošla kroz program i mere do sada je negde oko 800 lica", kaže Milan Srbljanović, šef odseka Filijale NSZ u Prijepolju.

Uz podršku Nacionalne službe ali i porodice, Slavojka sada traži i najbolji put za plasman svojih proizvoda.

"Većinom sam poklanjala i eto mali deo sam prodala turistima ovde na Jabuci, nikuda dalje ih nisam nosila, plasirala", kaže Reljićeva.

Samo uz sigurno tržište koje će, nada se imati kroz saradnju sa turističkim agencijama, Slavojka će u potpunosti ispuniti svoj san o ručno pravljenim, organskim sapunima od lekovitog bilja sa Jabuke.

Đurđević je istakao da je akcija okrenuta identifikovanju prostora za unapređenje, ali i pronalaženju vrlo konkretnih i kreativnih rešenja uz pomoć digitalne tehnologije.

Na naslovnoj strani današnjeg Blica mogu se naći samolepljivi markeri na kojima piše "Ovo može pametnije!". Građani su pozvani da ove markere postave na sve ono što misle da bi moglo da postane bolje, jednostavnije i pametnije uz pomoć digitalne tehnologije.

Skeniranjem koda koji se nalazi na samom markeru, svako će uz pomoć svog mobilnog telefona moći da kreira virtuelni marker na interaktivnoj mapi Srbije na sajtu budimopametni.rs i da predloži kako bi digitalna tehnologija mogla da pomogne.

Istovremeno, svi će na ovom sajtu moći da svojim glasom podrže ideju za koju bi želeli da se realizuje.

Glasanje do kraja januara

Prikupljanje ideja građana i njihovo internet glasanje za najbolje predloge trajaće do 31. januara, nakon čega će Inicijativa "Digitalna Srbija" pomoći dalji razvoj pobedničkog rešenja kako bi nadležna institucija mogla da ga realizuje.

Inicijativa "Digitalna Srbija" je neprofitna organizacija koja se zalaže za transformaciju Srbije u digitalno društvo.

U takvoj, digitalnoj Srbiji, svaki pojedinac moći će da ostvari svoj pun potencijal, svoj talent i inovativnost predstavi na globalnom tržištu, dok će srpske kompanije, svaka u svojoj oblasti, postati evropski lideri digitalne ekonomije 21. veka.

Inicijativu "Digitalna Srbija" su 2017. godine osnovali: Infostud, Microsoft, Nordeus, PricewaterhouseCoopers, Ringier Axel Springer, Seven Bridges Genomics, Startit, zatim Telekom Srbija i Telenor.

Danas ova organizacija u svom članstvu okuplja 23 kompanije iz najrazličitijih privrednih sektora – od softverske i industrije video-igara, preko bankarstva i telekomunikacija, sve do poljoprivrede, farmacije i medija.

Nenad Popović je četiri puta tužio KRIK zbog otkrića o njegovim ofšor poslovima, ali se nijednom nije pojavio na sudu da da iskaz, pravdajući izostanke uglavnom putovanjima u Rusiju, podseća se u saopštenju.

Nakon što su sudije u dva postupka najavile odbacivanje tužbi ako ponovo ne dođe, Popović je zatražio juče da se sva četiri suđenja pauziraju dok je ministar.

"Redakcija KRIK-a odlučila je da od suda zatraži da se suđenja nastave. Verujem da će, i bez našeg zahteva, sud odlučiti tako. Zakon o javnom informisanju i medijima predviđa da se ovakvi postupci rešavaju u hitnom roku. Insistiraćemo da se ročišta zakazuju češće, kako bi se postupak brzo okončao", rekao je Dojčinović.

Razlog za zamrzavanje postupka Popović navodi činjenicu da je ministar, te se postupci protiv KRIK-a mogu protumačiti kao pritisak na medije.

"Čudno je i to što je Popović tek sada shvatio da su njegove tužbe pritisak na medije. I kada nas je početkom godine tužio, takođe je bio ministar", kaže Dojčinović.

Popović je svakom od četiri tužbe tražio da mu KRIK isplati naknadu od milion dinara za povredu ugleda i duševni bol.

Svi tekstovi zbog kojih je tužio novinare KRIK-a otkrivaju detalje o njegovoj imovini i poslovima i zasnivaju se na istim informacijama, navodi se u saopštenju.

Dodaje se da su tekstovi bazirani na dokumentima koji su procurili u okviru velikog međunarodnog novinarskog projekta "Rajski papiri" u kome je KRIK učestvovao.

"Procurela dokumenta pokazuju da Popović poseduje poslove i imovinu vredne više od 100 miliona američkih dolara, da ima prijavljeno boravište u Švajcarskoj gde plaća poreze i da kontroliše kompanije registrovane u ofšor zonama", navodi KRIK.

Popović je odbio da razgovara sa novinarima KRIK-a pre objavljivanja priče, a KRIK tvrdi da je sve što je objavljeno potkrepljeno zvaničnom dokumentacijom, kao i da su "Rajski papiri" međunarodni projekat u kom je učestvovalo 96 medijskih organizacija iz 67 zemalja.

Vuković je tada rekao da inicijativa o podizanju spomenika Titu ne predstavlja jugonostalgiju, već dokaz da Crna Gora ostaje verna antifašističkoj orjentaciji.  

SAJ je na vežbi predstavio svoju opremu i naoružanje. 

Stefanovića su prethodno dočekali pripadnici SAJ-a i predali mu raport, nakon čega je ministar položio vence kod spomenika policajcima koji su stradali obavljajući svoju dužnost.

Ministar policije izjavio je da će biti nastavljeno ulaganje u tu elitnu jedinicu i da će ona biti jedna od najbolje opremeljnih jedinica tog tipa u svetu.

"Naš zadatak je da nastavimo sa ulaganjem u ovu jedinicu i njeno opremanje, da svaki pripadnik SAJ-a ima sve ono što ima pripadnik najbolje slične jedince u svetu", poručio je Stefanović na proslavi u bazi SAJ-a.

Ministar je istakao da je ponosan na pripadnike SAJ -a i da po njihovoj snazi, obučenosti i znanju mogu da se nose rame uz rame sa najobučenijim jedinicama u svetu.

"Tu ste kada treba. Na vežbi se moglo videti da za pripadnike SAJ-a nema ovakih ili onakvih vremenski okolnosti, da li je noć, dan, sneg, kiša ili magla. Pripadnici SAJ-a mogu u bilo kojim uslovima da izvrše zadatak", naveo je Stefanović.

On je naglasio da zahvaljujući njima građani mogu mirno da spavaju i da kada dođe i do najtežih situacija imaju koga da pozovu.Stefanović je rekao da su za toliki uspeh SAJ-a potrebna velika odricanja u privatnom i profesionalnom životu i da na to podsećaju imena 16 pripadnika te jedinice koji su dali svoje živote.

Istakao je, takođe, da država ostaje dužna njihovim porodicama i da je cilj da nijedno novo ime ne bude dodato na ploču spomenika, koji se nalazi u bazi SAJ-a u Batajnici.

Stefanović je dodao da je 40 godina postojanja SAJ-a veliki praznik, s obzirom da je ta jedinica prošla test vremena. On je naglasio da je u našoj zemlji situacija dobra i stabilna, kao i da narod i policija imaju povrenje u tu jedinicu.

"Hvala što vaš srce kuca za našu zemlju i hvala za ogroman patriotizam", poručio je Stefanović dodajući da su pripadnici SAJ-a spremni da žrtvuju svoj život da bi zaštitili svoju zemlju i narod.

Komandant SAJ-a Spasoje Vulević je rekao da će i dalje ideje vodilje toj jedinici biti odlučnost, iznenađenje, mobilnost, patriotizam, profesionalizam i poštenje.

Podsetio je, takođe, da je 16 pripadnika SAJ-a izgubilo život štiteći građane. Tom prilikom su uručene nagrade najboljim pripadnicima SAJ-a.

SAJ je prva specijalna jedinica srpske policije osnovana 1978. godine za najrizičnije zadatke protiv terorizma i kriminala.  

Ministru Stefanoviću je uručena plaketa SAJ-a povodom 40 godina postoja jedinice.

Vežbi u bazi SAJ prisustvovali su i direktor policije Vladmir Rebić i druge zvanice.

Kremlj je i ranije negirao izveštaje o umešansoti Moskve u izbore u SAD 2016. godine, ističući da je reč o politički motivisanoj antiruskoj kampanji.

Glas Amerike je u ponedeljak preneo navode iz izveštaje pripremljenog za Senat SAD da je Rusija koristila sve najvažnije platforme društvenih mreža kako bi na glasače uticala dezinformacijama, u pokušaju da Donald Tramp bude izabran za predsednika.

U pomenutom izveštaju se navodi da su Rusi, koji su radili za grupu zvanu Agencija za istraživanje interneta (IRA), započeli sa eksperimentima na društvenim mrežama, kako bi prvo uticali na lokalne izbore 2009., a da su proširili svoje operacije na izbore u SAD 2013. koristeći Tviter, a zatim i druge popularne društvene mreže Jutjub, Fejsbuk i Instagram.

Za predsedničku kampanju 2016. godine, u izveštaju se navodi da su Rusi pokušali da izazovu konzervativne glasače da podrže Trampa, naglašavajuci teme poput prava na oružje i imigracije.

U isto vreme, ruski operativci slali su afroameričkim glasačima ali i drugim grupama poput liberala, žena, muslimana, Latinoamerikanaca i veterana, poruke i druge informacije sa ciljem da ih zbune u vezi sa izbornim procesom, uključujući i pogrešne informacije o tome kako da glasaju.

"Ono što je sigurno jeste da su sve te poruke jasno imale za cilj da idu u korist Republikanskoj partiji i posebno Donaldu Trampu", navodi se u izveštaju koji je preneo Vašington post.

"Čitav svet je čuo Srbiju, čuo je istinu o tome šta se dešava na Kosovu, sada su na potezu zapadne sile koje su podržale nelegalno stvaranje ove oružane formacije", rekla je Mihajlovićeva.

Dodaje da je Vučić jasno istakao da su politika Srbije mir i saradnja u regionu, ali i da su jednostrane akcije Prištine, poput uvođenja diskriminatorskih taksi na robu iz Srbije, velika pretnja svakodnevnom životu Srba na Kosovu.

"Srbija ne odustaje od dijaloga sa Prištinom jer je to jedini način da dođemo do istorijskog konsenzusa Srba i Albanaca. Srbija ne odustaje od svoje politike mira i saradnje, zato što je to jedini razuman put i put koji vodi ekonomskom prosperitetu čitavog regiona. Sve drugo je neodgovorna avantura s lošim krajem", rekla je Mihajlovićeva, saopštilo je resorno ministarstvo.

Dodaje da Srbija neće dozvoliti poniženja i da će voditi računa o svim građanima i sunarodnicima koji žive na prostoru Kosova i Metohije.

"Nikada ih nećemo ostaviti na cedilu", poručila je Mihajlovićeva.

Na lice mesta su stigla tri pomoćna vozila koja pomažu demontiranje i osiguranje problematičnog krana, rekao je Radojičić novinarima u Beogradu.

"U idealnim uslovima radovi će trajati do jutra, a ako dođe do nepredviđenih problema mogu potrajati do sutra popodne. Snabdevanje vode će biti putem cisterne. Trenutno ništa nije do gradskih vlasti, jer je reč o privatnom gradilištu", naveo je Radojičić.

Policija je prethodno blokirala prolaz iz predostrožnosti, kažu za RTS u MUP-u.

Kako saznajemo, osim radnika sa gradilišta evakuisani su i stanari okolnih zgrada.

Reporter RTS-a javlja da se kran od podneva nagnuo dodatnih četiri milimetara.  

Blokiran je deo Takovske ulice od ugla sa Svetogorskom do Botaničke bašte.

Oko 17 časova Takovska je otvorena do ugla sa Svetogorskom ulicom za trolejbuse na liniji 41, dok Svetogorskom ulicom ka Takovskoj dozvoljeno kretanje putničkih automobila. 

Za saobraćaj je zatvoren i deo Ulice Džordža Vašingtona, od ugla sa Palmotićevom do ugla sa Takovskom ulicom.

Ukoliko se kran visok 30 metara ukloni do jutra, saobraćaj bi mogao tokom sutrašnjeg dana da se normalizuje. U suprotonom vozila će i dalje saobraćati po trenutnom režimu. 

Prolaz je zabranjen i pešacima. 

Policija je na teren izašla po prijavi građana.

Izmene gradskog saobraćaja

Vozila sa linije broj 79 u oba smera saobraćaju ulicama Cvijićeva, Bulevar despota Stefana, Džordža Vašingtona i dalje redovnom trasom.

Autobusi na liniji 23 u smeru prema Vidikovcu saobraćaju ulicama Cvijićeva, Starine Novaka, Beogradska, Trg Slavija, Nemanjina, Savska.

U smeru prema Karaburmi saobraćaju ulicama Kneza Miloša, Nemanjina, Trg Slavija, Beogradska, Starine Novaka, Cvijićeva i dalje redovnom trasom.

Tramvajske linije broj 2L, 5 i 10 su preusmerene prema Omladinskom stadionu, dok su linije trolejbusa broj 28 i 40 ukinute.

Uspostavljena je autobuska linija 5A (SRC "Milan Gale Muškatirović" - Vukov spomenik) na relaciji SRC "Milan Gale Muškatirović", Tadeuša Košćuška, Cara Dušana, Džordža Vašingtona, Bulevar despota Stefana, Cvijićeva, Starine Novaka, Kraljice Marije, Vukov spomenik.

On je primetio da poseta Beogradu dolazi pred Božić, a to je, kako kaže, vreme kada se šalju poruke mira.

"Mislim da ta poruka mira i dan danas jeste pođednako aktuelna kao što je bila i pre dve hiljade godina. Mislim da nam je svima nama u zajedničkom interesu, i srpskog naroda i Nemačke, da zajedno održimo mir u regionu i svetu. Mi ćemo svakako nastojati da intenziviramo te diplomatske odnose sa drugim državama rukovodeći se tom idejom", rekao je Haze.

Arsić je rekao da Narodna skupština intenzivno u prethodnih nekoliko meseci sarađuje sa nemačkim parlamentom i da je danas sa njihovim predstavnicima imao zanimljive razgovore.

On je zahvalio Nemačkoj na konstantnoj podršci po pitanju pristupanja Srbije Evropskoj uniji.

"Otvorili smo neke teme po pitanju bezbednosti i migracija, ali i problema vezanih za našu južnu pokrajinu Kosovo i Metohiju i tu mogu sa zadovoljstvom da kažem da imamo jedan zajednički stav, a to je da pregovori između Srbije i prištinske administracije treba nastaviti i ja sam na tome zahvalan Nemačkoj", rekao je Arsić.