Muškarac u kojeg je pucano iz vatrenog oružja je preminuo od zadobijenih rana, saznaje RTS. 

Marina Abramović eksluzivno za Kulturni dnevnik RTS-a dala je izjavu povodom svog povratka u Beograd i pripreme retrospektivne izložbe "Čistač", koja će se, nakon sedam gradova u Evropi (Stokholma, Kopenhagena, Osla, Bona, Firence i poljskog grada Toruna), završiti 2019. godine u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu.

"Posle smrti moga oca i majke, nisam redovno dolazila u Beograd, tako da je mnogo vremena prošlo. Sve to vreme Muzej savremene umetnosti bio je zatvoren. Sada doći u novi Muzej koji izgleda stvarno izvrsno i ne samo doći, nego imati poziv da napravim svoju retrospektivu u njemu i da se vratim najzad kući, vrlo je emotivno za mene. Beograd je pun mladog sveta, tako da publika koju bih ja želela da imam u ovom muzeju su mladi. Ja bih volela da oni vide šta sam ja radila poslednjih pedeset godina mog života", rekla je Marina Abramović za Kulturni dnevnik RTS-a.

Slavnu svetsku umetnicu Marinu Abramović gledaćemo na jesen u drugoj sezoni dokumentarnog narativa "Put u budućnost" Borisa Miljkovića.

Ipak, Konte kaže da ga je nemačka kancelarka Angela Merkel uverila da je došlo do nesporazuma, pa je nacrt na kraju povučen zbog nesloge oko teksta.

Njime nije zadovoljna ni Austrija koja zahteva izgradnju izbegličkih centara izvan Unije, kao ni zemlje Višegradske grupe: Mađarska, Poljska, Slovačka i Češka, koje neće prisustvovati samitu u nedelju.

"Saglasili smo se sa Austrijom da Evropa mora da ojača bezbednost svojih granica i građana. Ipak, ne slažemo se sa kvotama za prijem izbeglica. Nemačkoj kancelarki Angeli Merkel poručujem da unutrašnjopolitički problemi ne treba da vode u panevropsku žurbu", rekao je mađarski premijer Viktor Orban.

Kako smanjiti priliv migranata i ograničiti kretanje potencijalnih azilanata – glavno je pitanje ne samo na Starom kontinentu, već i preko okeana. Predstavnički dom američkog Kongresa odbacio je predlog zakona konzervativaca o ograničenju legalne imigracije kako bi se, bar privremeno, zaštitila generacija sanjara: onih koji su kao deca ilegalno naselili Ameriku.

"Taj zakon je loš preko svake mere, jer legitimizuje trgovinu decom. A deca ne smeju da postanu oruđe kojim trguju političari. Takav zakon ne sme da prođe", rekao je Al Grin, demokrata iz Teksasa.

Republikanac iz Arizone Debi Lesko kaže da će ovim zakonom finansirati izgradnju zida na granci sa Meksikom i druge zaštitne strukture. "Zapušićemo sve postojeće rupe u zakonu o imigraciji i konačno osigurati južnu granicu", rekao je Lesko.

Predsednik Tramp je u međuvremenu naložio ponovno spajanje oko dve hiljade dece sa roditeljima pritvorenim na američko-meksičkoj granici, prilikom pokušaja da ilegalno uđu u zemlju.

"Moramo da obezbedimo smeštaj za te maloletnike, tako da budu bezbedni. Iskreno, kada se za njih dobro pobrinemo, treba da ih vratimo kući. To je ono što moramo da uradimo", poručio je Tramp-

Dok prva dama Amerike Melanija Tramp u Teksasu obilazi pritvorne centre za decu imigrante, Pentagon priprema smeštaj za oko 20.000 mališana.

U sredu je više od 50 osoba nestalo na moru, saopštava UNHCR.

Pred početak festivala, na prostoru Arsenala, obavljale su se poslednje pripreme pred prvu festivalsku noć. Mladi Kragujevčani odustali su i od letnjih odmora kako bi ispratili najbitniju manifestaciju u godini.

"To je naše Kragujevačko ,traje već nekoliko godina i odlično ispadne svaki put. Uživamo u muzici sva tri dana i biće nam nezaboravno. Biće prelepo ,puno ljudi nadam se kao i svake godine da će biti uspešan. Moje društvo voli da sluša tu vrstu muzike."

"U naredna tri dana, posetioci Arsenal festa mogu da očekuju neka od najzvučnijih imena tehno scene, kako Srbije tako i regiona I Evrope", najavljuje Ivan Petrović, stejdž menadžer „eksploziv bine".

Viva Voks, Bed Kopu, Editors, Killsi, Disciplina Kičme, Letu štuke, Let 3, Plavi orkestar - samo su neka od imena koja će nastupiti u ove tri noći, na prostoru Kneževog Arsenala.

Američki ministar odbrane Džejms Matis, upitan u sredu da li je Severna Koreja išta uradila u pravcu denuklearizacije od samita Trampa i severnokorejskog lidera Kim Džong Una 12. juna u Singapuru, rekao je novinarima da "ne zna ništa o tome".

"To je, zapravo, sam kraj procesa. Detaljni pregovori nisu počeli. Ne bih to očekivao u ovom trenutku", izjavio je Matis.

Matis je sedeo pored Trampa na današnjem sastanku kabineta, napominje Rojters.

Najmoćniji i najpolarizujući lider u istoriji Turske, kako američka agencija naziva Erdogana, traži novi mandat na predsedničkim izborima u nedelju, koji bi mogli da "zacementiraju" prelazak Turske sa parlamentarnog na predsednički sistem, za šta je dobio tesnu podršku na referendumu prošle godine.

Erdogan bi na dužnost stupio sa znatno proširenim ovlašćenjima, u sistemu koji su kritičari uporedili s vladavinom jednog čoveka. S druge strane, njegovi protivnici obećali su povratak na parlamentarni sistem s podelom vlasti.

Istraživanja javnog mnjenja dala su Erdoganu nekoliko poena više u odnosu na najopasnijeg konkurenta na predsedničkim izborima, ali je njemu potrebno da osvoji više od 50 odsto glasova za apsolutnu pobedu u prvom krugu što, ocenjuje agencija, deluje manje verovatno.

Analitičari navode da bi o ishodu izbora moglo da bude odlučeno u drugom krugu izbora, 8. jula.

Kako objašnjava AP, Erdogan, koji nikada nije izgubio na izborima, ovog puta se suočava sa snažnijim opozicionim ličnostima i strankama koje sarađuju jedna sa drugom u okviru saveza protiv njega.

Prvi put, Turska će istovremeno birati i sastav novog parlamenta, ukazuje agencija, ali ocenjuje da je izborna kampanja Erdoganove Stranke pravde i razvoja delovala pomalo ravnodušno i neinspirativno, fokusirajući se na postignuća u prošlosti i davajući "čudna predizborna obećanja", kao što je formiranje kutka sa kućama za čitanje, u kojima bi se besplatno služili čaj i torte.

Analitičari čak smatraju da postoji i mogućnost da Stranka pravde i razvoja izgubi većinu u parlamentu.

Obraćajući se danas okupljenima na predizbornom skupu u Kahramanmarašu, Erdogan je obećao da će napornije raditi na ispunjavanju ciljeva Turske za 2023. godinu i kasnije.

"Veoma dobro znate nivo na koji smo mi podigli Tursku u proteklih 16 godina. Uz dozvolu Boga, mogli smo da vam služimo. U narednih pet godina, videćete Erdogana koji još napornije juri i bruji kako bi služio svom narodu i zemlji", rekao je Erdogan.

U intervjuu za AP savetnik Erdogana Ilnur Čevik odbacio je optužbe da Erdogan traži veća ovlašćenja.

"Erdogan nema apsolutnu vlast, on ima naklonost ljudi", rekao je Čevik.

Predsednik Vučić je zahvalio Radevu na poseti i izrazio očekivanje da će veoma brzo ponovo doći u Srbiju.

"Smatramo Bugarsku i bugarski narod iskrenim prijateljima naše zemlje", rekao je Vučić.

Istakao je da će poseta Radeva uticati na unapređenje odnosa dve zemlje, i to ne samo zemalja, već i na odnos naših naroda, "koji smatramo najvažnijim", jer je kontakt između ljudi, uključujući i kontakte poslovnih ljudi i političara, uvek bitan.

Izrazio je nadu da će u budućnosti biti rešeni neki problemi iz prošlosti, i ocenio da je to na dobrom putu.

"Možete reći bugarskom narodu u Srbiji da će dobiti našu podršku", rekao je Vučić i dodao da će sve biti učinjeno kako bi se odnosi unapredili na raznim poljima.

Bugarski predsednik je zahvalio na gostoprimstvu i takođe ukazao na prijateljske odnose sa Srbijom.

"Možete da računate na našu podšku za Evropu i evropsku budućnost", poručio je Radev i naveo da vidi veliku želju Srbije da tamo stigne, ali i da u EU uđe dostojanstveno, da, kako je rekao, imate glas i identitet.

Naglasio je da će Bugarska učiniti koliko može i pomoći Srbiji da postane naredni član EU.

Osvrćući se na današnje razgovore rekao je da se govorilo o budućnosti i zajedničkoj saradnji kao i da je impresioniran strateškim idejama za razvoj Beograda i da to nadmašuje njegova očekivanja.

Zahvalio je i na tome što će biti preduzeti koraci za unapređenje položaja bugarske manjine i izrazio nadu da će ti ljudi biti živa veza između naših vlada i naših naroda.

Naveo je da su dobri pokazatelji kada je reč o privrednim odnosima Srbije i Hrvatske, kao i u turizmu i podsetio da je nedavno otvoreno predstavništva Hrvatske privredne komore u Srbiji.

Dodao je da je članstvo Hrvatske u EU važno za zemlje Zapadnog Balkana i da će ta država period njenog predsedavanja Unijom iskoristiti da podstakne evropsku perspektivu zemalja regiona.

Napomenuo je da saradnju Beograda i Zagreba vidi kao odličnu mogućnost za razvoj srpsko-hrvatskih odnosa.

Istakao je i da je saradnja u vezi sa manjinama važna komponenta odnosa Srbije i Hrvatske, i kada se radi o srpskoj manjini u Hrvatskoj i hrvatskoj manjini u Srbiji, i naveo da treba raditi sve da se obe manjine osećaju dobro i imaju sva prava na temelju državnih sporazuma.

Obraćanje je završio opaskom o svetskom fudbalskom prvenstvu.

"Neka danas pobedi Hrvatska (Argentinu), neka sutra pobedi Srbija (Švajcarsku). Navijajmo jedni za druge, neka se vidimo u finalu Svetskog prvenstva", zaključio je hrvatski ambasador.

Prijemu su prisustvovale zvanice iz javnog i kulturnog života, predstavnici diplomatskog kora, kao i gradonačelnik Zagreba Milan Bandić.

Dodik je poručio da to što planiraju u Sarajevu kada je reč o migrantima, uzalud rade, jer u Republici Srpskoj odlučuje vlast RS, prenosi RTRS.

"To što rade u Sarajevu je džaba, ovde mi odlučujemo. Mi smo država, mi smo vlast. Neka oni prime te migrante koje su sasvim svesno pustili. To je politika koja je skrojena na drugim mestima. Deo bošnjačke političke elite i međunarodna zajednica smatraju da to treba da se uradi i zato je i urađeno. Nemoguće da se ta kriza, koja je bila najizraženija 2015. godine, nije doticala Bosne i Hercegovine, već se to dešava baš sad", rekao je Dodik.

On smatra da to jasno ukazuje da je u pitanju razmeštaj migranata u BiH, a ne njihov tranzit kroz zemlju.

"Mi odbacujemo svaku vrstu stacioniranja migranata. Mi smo humani, ali ovu krizu nismo produkovali i ne želimo da trpimo posledice", naglasio je Dodik.

Izrael je u poslednje vreme suočen sa velikim požarima izazvanim zmajevima i zapaljivim balonima lansiranim sa teritorije Gaze.

Požari su uništili šume, useve, ubivši pritom divlje životinje i stoku.

Agencija navodi da trenutno postoje navodi da je Izrael izvršio nekoliko napada, ali nema podataka o žrtvama.

Dragnea, koji je i predsednik donjeg doma parlamenta, proglašen je krivim za to što je držao dve žene na platnom spisku državne agencije od 2006. do 2013. godine, iako su one bile zaposlene u njegovoj partiji, objašnjava Rojters.

Dragnea, koji je u to vreme bio šef okružnog saveta, negira te optužbe. On je, međutim, oslobođen odvojene optužbe za falsifikovanje intelektualne imovine.

"Svi sadržaji koji se postavljaju na zvaničnim internet stranicama diplomatsko-konzularnih predstavništava BiH mogu da sadrže samo ono što odražava zakonom propisane stavove i usaglašene procedure unutar BiH, kao i ravnopravnost svih konstitutivnih naroda i drugih građana koji žive u BiH", navodi se u saopštenju.

Kako piše Glas Srpske, u aplikaciji se koriste latinica i ćirilica, što je naišlo na revolt Srba koji smatraju da je, osim širenja nepriznatog jezika, u tom kontekstu zloupotrebljeno i srpsko pismo, prenosi RTRS.

U aplikaciji, koja je zajedno sa "Pravopisom bosanskoga jezika" zvanično objavljena prošlog četvrtka, piše da se "bosanski jezik" može pisati na latinici i ćirilici.

Šef Predstavništva Republike Srpske u Vašingtonu Obrad Kesić rekao je za Glas Srpske da ovo nije prvi put da Ambasada BiH u SAD, na čijem čelu je Haris Hrle, čini nešto slično.

Kesić kaže da je i ranije, kada su bili drugi ambasadori, bilo sličnih problema.

"Jednostavno imaju pristup koji pokazuje da ne poštuju Dejtonski sporazum, odnosno ravnopravnost sva tri konstitutivna naroda i dva entiteta", dodao je Kesić. 

Ranije je Srpsko-američko privredno društvo uputilo Ambasadi BiH u Vašingtonu protestno pismo u kojem je navedeno da su iznenađeni i razočarani njihovim pristupom jer promovišu "bosanski jezik" bez osećanja za ravnopravnost prema srpskom i hrvatskom jeziku.

Prvi sastanak Radne grupe biće održan već u ponedeljak, 25. juna, navodi se u saopštenju.

Kako se navodi u saopštenju, Radna grupa radiće na izradi Nacrta strateškog dokumenta o razvoju sistema javnog informisanja, kojim se bliže definiše ova oblast u narednih pet godina.

U radnoj grupi će biti devet predstavnika medijskih i novinarskih udruženja, a osam predstavnika države, odlučeno je na današnjoj sednici Vlade.

Članovi Radne grupe su: Jelena Tanasković iz Ministarstva finansija, Saša Mogić iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Marija Kovačević iz Komisije za zaštitu konkurencije, Ranka Vujović iz Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, Jelena Marković iz Uprave za javne nabavke, Dejan Raketić iz Republičkog sekretarijata za javne politike, Radomir Ilić iz Ministarstva pravde, Atila Marton, kao predstavnik Pokrajinske vlade.

U Radnoj grupi su i Dalila Ljubičić, predstavnik Asocijacije medija, Nino Brajović, predstavnik UNS-a, Maja Raković, predstavnik RAB-a, Tanja Maksić, predstavnik Asocijacije onlajn medija, Vukašin Obradović iz NUNS-a, Stojan Marković, predstavnik PU "Lokal pres", Jelena Kleut, predstavnik NDNV, Boban Tomić, predstavnik ANEM-a i Dragana Čabarkapa, predstavnik SINOS-a.

Koordinaciona grupa za saradnju sa medijima u Republici Srbiji obrazuje se sa ciljem da kroz saradnju sa Timom za dijalog, koji će formirati medijska i novinarska udruženja, radi na unapređenju odnosa sa medijima i rešavanju otvorenih pitanja medija u našoj državi.

Kopredsednici Koordinacione grupe su Suzana Vasiljević, savetnica za medije predsednika Srbije i Jelena Kovačević, savetnica za medije predsednice Vlade Srbije.

Članovi ovog tela radiće u sastavu: Nemanja Pantić iz Ministarstva unutrašnjih poslova, Ana Subotić iz Ministarstva kulture i informisanja, Milica Vučković iz Ministarstva pravde, Jelena Parezanović iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i Ranka Vujović iz Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, navodi se u saopštenju. 

"Tokom pregovora o pristupanju Srbije EU, važno je pokazati i neke konkretne primere saradnje između Srbije i EU. Izgradnjom ovog centra mi dajemo konkretan primer te saradnje", naglasio je Fabrici.

Izrazio je zadovoljstvo što je na ovom projektu saradnja uspostavljena i sa lokalnim i centralnim vlastima.

"Očekujemo otvaranje centra za nekoliko meseci, jer je ostalo još nešto od materijala i opreme da se dopremi", rekao je Fabrici.

On je najavio da će EU nastaviti da podržava projekte u Novom Pazaru, ali i posavetovao gradonačelnika tog grada i njegov tim da iskoriste sredstva za mikro i mala preduzeća, koje "donosi" nedavno pokrenuti projekat Evropske unije "EU Pro".

"To je jedan konkurentan program koji obuhvata različite oblasti. Podrazumeva ulaganja u mala i srednja preduzeća i obrazovanje, što su, inače, oblasti koje su od izuzetne važnosti za Novi Pazar. Mislim da Novi Pazar ima veliku potrebu, ali i kapacitete da iznedri dobre projekte u tim oblastima", podvukao je Fabrici.

Gradonačelnik Biševac istakao je da je za zgradu Hitne pomoći EU donirala 600.000 evra, Ministarstvo zdravlja 100.000 evra, dok je ostatak uložila lokalna samouprava.

"Ovo je primer dobre saradnje EU, države i lokalne samouprave i ovim projektom Novi Pazar pokazuje da je siguran i dobar partner EU i ministarstvima Srbije", rekao je Biševac.

On je zahvalio EU što je nizom različitih projekata, u koje su, kaže, uloženi milioni evra, doprinela poboljšanju kvaliteta života Novopazaraca.

Fabrici je posetio i mladog preduzetnika Mirzu Aličkovića, jednog od 22 mladih ljudi koji su uz podršku EU i Vlade Švajcarske dobili opremu ukupne vrednsoti 185.000 evra i pokrenuli svoja preduzeća.

"Uz podršku Evropske unije u visini od 10.000 evra otvorio sam svoje preduzeće za izradu veb sajtova i aplikacija, a zaposlio sam i dvoje sugrađana", rekao je Mirza Aličković.

"Srbiji kao i Evropi su potrebni mladi, pamenti i hrabri ljudi koji će stvoriti privredni rast i omogućiti razvoj svojih preduzeća ali i svojih zajednica", rekao je ambasador Fabrici ističući da su informacione tehnologije izvozna grana Srbije i da je važno da je i Grad Novi Pazar deo te pokretačke snage.

Šef Delagacije EU se u Novom Pazaru, kako je saopšteno, sastao sa predsednikom Bošnjačkog nacionalnog veća, Sulejmanom Ugljaninom, muftijom Mevludom ef. Dudićem, predsednikom Mešihata Islamske zajednice u Srbiji i reis-ul-ulemom Islamske zajednice Srbije, Seadom Nasufovićem, a sastaće se i sa predstavnicima organizacija civilnog društva i medija.

Srbija je imala istaknutu ulogu u toj agendi, ocenila je Joksimović.

Govoreći o izložbi, Joksimovićeva je rekla da dugo nije bila u Sofiji i kada je tokom Samita EU – Zapadni Balkan posetila glavni grad Bugarske bila je iznenađena koliko se on promenio i koliko su ljudi zadovoljni članstvom u EU.

Ljudi se lako naviknu na bolje i verujem da je to budućnost i Beograda, rekla je Joksimovićeva.

Ambasador Bugarske u Srbiji Radko Vlajkov izjavio je da je jedva čekao da njegov glavni grad bude deo izložbe "Primenjena nostalgija" koja se održava 14. put, podsećajući da je u Sofiji ona održana 7. juna.

Veliko mi je zadovoljstvo što su ovde dva predsednika i veliki broj ambasadora država članica EU, jer je to znak da podržavamo put kojim je krenula Srbija, rekao je Vlajkov.

Autori izložbe su Dragana Udovičić i Hristo Rusev, rekao je Vlajkov.

Udovičićeva je boravila u Sofiji u aprilu 2018. godine i fotografisala mesta, događaje, scene i ljude koji su je podsetili na Beograd.

U isto vreme, autor iz Bugarske Hristo Rusev posetio je Beograd i fotografisao grad i njegove stanovnike "objektivom nostalgičnog fotografa", navodi se u opisu izložbe.

Projekat "Primenjena nostalgija" zamišljen je kao serija zajedničkih izložbi fotografija dva fotografa, jednog iz Srbije i jednog iz zemlje predsedavajuće EU.

Kako se ističe u saopštenju, izjave Vučićevih funkcionera poput Marka Đurića koji, uprkos zakonskoj zabrani, presudu Apelacionog suda nazivaju sramnom, "dokaz su da za njih zakoni ne važe, a povezivanje te presude sa postupkom pregovora o Kosovu pokušaj je da svoju nesposobnost opravdaju novim i novim teorijama zavere".

"Pokret slobodnih građana smatra da su nezavisnost sudstva, vladavina prava, institucionalna i prosvećena država temelji slobode i pravde", ističe PSG.

Pokret naglašava da pruža podršku svim ljudima u pravosuđu i drugim institucijama koji svoj posao, i u ovakvim uslovima, pokušavaju da rade u skladu sa pravilima struke i savešću i obavezuje se da će im, ako i kada preuzme političku odgovornost u zemlji, pomoći da ostvare ideju nezavisnog pravosuđa i depolitizovane administracije.

On je ukazao da Vučić zato mora svaki dan da ponavlja kako je savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde "vosak na koverti kosovske nezavisnosti", iako to mišljenje nije imalo nikakav presuđujući i obavezujući karakter ni za jednu državu u svetu.

Tadić, nekadašnji predsednik Srbije, pozvao je Vučića na TV duel kako bi pred građanima uporedili svoje stavove o Kosovu.

"I dok god Vučić izbegava takav duel u kom bismo pred građanima uporedili naše istine o Kosovu, on je jedna najobičnija politička kukavica i populistički huškač, koji se uprkos stalnim hvalisanjem vlastitom hrabrošću u stvari plaši javnog dijaloga", poručio je Tadić.

Vučić smatra da je srpsko društvo u ulozi taoca Vučićevog i naprednjačkog poimanja sveta u kom se više ne razaznaje istina od laži, zlo od vrline i nenormalno od normalnog.

"Korak po korak u Vučićevoj Srbiji došli smo do toga da većinu više ni ne zanima šta je uopšte normalno", ocenio je Tadić.

Prema njegovim rečima, dramatičnim siromašnjem građana doveo je do toga da su građani fokusirani samo na puko preživljavanje.

"U takvim društvima podrška vlastima postaje sredstvo opstanka, a ne rezultat racionalnog izbora", zaključio je Tadić.

Diplome su dodeljene članovima i članicama radnih timova Energoprojekta - arhitektura i urbanizam, nadležnima iz Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove Grada Beograda i članovima i članicama Komisije za planove Skupštine grada Beograda.

Povod je bila javna prezentacija projekta za još pet kula, visine i do 80 metara, u području Savskog amfiteatra, koja je održana protekle nedelje.

Po starom obićaju, ona je održana sa jasnom namerom da onemogući učešće građana - u radno vreme, između 09.00 i 15.00 časova, tokom svega pet dana, u podrumu zgrade Gradske uprave u ulici 27. marta.

Od samih početaka sprovođenja projekta "Beograd na vodi", 2014. godine, upozoravali smo na štetne izmene Generalnog plana Beograda i dono?enje protivzakonitog Plana područja posebne namene kojim je čitavo područje Savskog amfiteatra izopšteno iz regulative naše države.

U Inicijativa podseća da je Republičkom javnom tužilaštvu uputila Predlog za utvrđivanje ništavosti katastrofalnog Ugovora o "Beogradu na vodi" kojim je obala Save poklonjena.

Urbanistički projekat za još pet kula u Savskom amfiteatru i Analizu ispunjenosti kriterijuma za izgradnju visokih objekata izradila je ista firma, "Energoprojekt" a.d.

Sigurnost "investitora" da će projekat, uprkos formalnim i suštinskim nedostacima, dobiti od nadležnih institucija potrebna odobrenja i građevinsku dozvolu, čita se i u činjenici da "Beograd na vodi" d.o.o. već prikuplja kontakte zainteresovanih za kupovinu stanova u prvoj kuli kompleksa, nazvanoj "Belgrade Waterfront Arcadia".

Poznavaoci prilika tvrde da je politički jaz u Turskoj danas veći nego ikada pre, a ako Erdogan pobedi na predsedničkim izborima, veruje se da će to biti vrhunac njegove političke karijere.

Ukoliko, međutim, u nedelju Erdogan ne pobedi na izborima za predsednika u prvom krugu i bude primoran da ide u drugi krug, to bi moglo da ostavi veliku mrlju u njegovoj uspešnoj karijeri, smatraju analitičari.

U dugoj političkoj karijeri, Erdogan je pretrpeo ogromnu transformaciju, od 2004, kada ga je belgijski Juropijen vojs proglasio "Evropljaninom godine", on se pretvorio u svoju suštu suprotnost, a njegovi kritičari i pre svega opozicija upozoravaju na njegovu autoritarnost.

Njegovu autoritarnost i okretanje od Evropske unije kritikuje i sve više evropskih zvaničnika, koji Erdogana optužuju da namerno koči pristupne pregovore, koje Turska vodi duže od gotovo pola veka.

Oni koji su pažljivo pratili njegovu predizbornu kampanju tvrde da ona nikada nije bila agresivnija, kao i da nikada kao sada Erdogan na svojim istupima nije napravio više grešaka, dok pojedini eksperti čak sumnjaju u njegovu pobedu.

Predizborna istraživanja 

Predizborna istraživanja, naime, pokazala su da će Erdogan dobiti između 45 i 55 odsto podrške turskih građana, ali realnost je posve drugačija, jer, prema mnogim tumačenjima, u Turskoj je na delu strahovlada, pa bi prilikom tajnog izjašnjavanja Erdogan mogao da dobije i više od deset odsto manju podršku.

Ta manja podrška bi mogla da dođe i otuda što su problemi u Turskoj počeli da se gomilaju.

U poslednjih 15 godina, naime, prosečni godišnji prihod u Turskoj se povećao sa 3.500 na 10.000 dolara, a zemlja je doživela građevinski bum.

Današnja turska ekonomija se, međutim, suočava sa rastućim teškoćama, posebno posle neuspelog pokušaja državnog udara i vanrednog stanja, turska lira je pala za više od 30 odsto, stranih investicija gotovo da uopšte nema, a poverenje drugih zemalja u tursku privredu je opalo.

Uz to, trenutno je Turska na četvrtom mestu sa zemljama sa najvišim kamatnim stopama – nakon Argentine, Venecuele i Irana.

Analitičari tvrde da prvi put Erdogan nije postigao nove uspehe, odnosno da više nije ni u stanju da upravlja ekonomijom zemlje. Problemi se javljaju i u zdravstvu i u obrazovanju.

Ko su sve kandidati? 

Prema konačnoj listi kandidata za prevremene predsedničke izbore, u trci će se naći šest kandidata: Dogu Perincek, Meral Aksener, Muharem Ince, Redžep Tajip Erdogan, Selahatin Demirtas i Temel Karamolaoglu.

Ko god pobedio, novi predsednik Turske će imati široka ovlašćenja, koja će mu pripasti po predsedničkom sistemu upravljanja države u kojem više neće biti premijerske pozicije.

Kandidat najjače opozicione Narodne republikanske partije je Ince, a ne lider te partije Kemal Kilicdaroglu, koji je najglasniji politički oponent Erdoganu.

Kandidatkinja opozicione partije IYI je liderka te relativno nove političke opcije Aksener.

Ona je za kandidaturu prikupila 100.000 potpisa građana, za razliku od Erdogana i Incea, koji su kandidovani iz stranačkih zastupničkih klubova u Parlamentu Turske.

I lider opozicione Saadet partije Karamolaoglu je prikupio potrebnih 100.000 potpisa građana za kandidaturu.

Opoziciona Narodna demokratska partija kandidovala je lidera Demirtasa, koji se, s još 12 parlamentarnih zastupnika te partije, od kraja 2016. godine nalazi u pritvoru zbog optužnica za povezanost s Radničkom partijom Kurdistana.

I opoziciona Vatan partija je prikupila potrebne potpise građana i za predsedničke izbore kandidovala njenog lidera Parinceka.

U skladu sa zakonskim promenama turski parlament će ubuduće imati 600 umesto 550 poslanika.

Predsednik države i parlament se biraju na mandat od po pet godina.

Za pobedu na predsedničkim izborima kandidat mora da osvoji natprosečnu većinu glasova, a u slučaju da niti jedan kandidat to ne ostvari, za 15 dana će biti održan drugi izborni krug, u koji bi išla samo dva kandidata sa najvećim brojem osvojenih glasova iz prvog kruga.

Reč je o projektima kako u privatnom tako i u javnom sektoru, a najviše u – oblasti infrastrukture, od transporta, energetike, obrazovanja, nauke i istraživanja, do projekata u zdravstvu ali i izgradnji opštinske i komunalne infrastrukture i podrške malim i srednjim preduzećima.

"Za pomoć kreditiranju malih i srednjih preduzeća u Srbiji izdvojeno je do sada 1,7 milijardi evra", rekla je Negreova, uoči sutrašnjeg obeležavanja 60. godina rada te institucije u svetu, i 40. godina njenog prisustva na Zapadnom Balkanu.

Što se tiče garancija koje daje Evropski investicioni fond EIF, u korist malih i srednjih preduzeća, on time deli rizik finansiranja sa komercijalnim bankama, objašnjava Negreova i dodaje da je za tu namenu do sada izdvojeno oko 300 miliona evra.

Podseća da je EIB 1977. i 1978. godine finansirao izgradnju čuvenog auto-puta Bratstvo-jedinstvo u tadašnjoj Jugoslaviji, a kako bi se region povezao i pripremio za ulazak u EU.

Dodaje da EIB godinama finansira i izgradnju strateških Koridora u našoj zemlji.

"Početak prvih projekata ove godine"

Govoreći o Memorandumu o razumevanju i finansijskoj podršci ove banke Srbiji od jedne milijarde evra za investicije u infrastrukturno povezivanje, digitalizaciju, ruralni razvoj..., a koji je potpisan nedavno na Samitu zemalja Zapadnog Balkana u Sofiji, kaže da se početak prvih projekata može očekivati već ove godine.

U pitanju je finansiranje u naredne tri do četiri godine, u različitim sektorima, od transporta (auto-put Niš–Pločnik) u prvoj fazi, gasna konekcija Srbije sa Bugarskom, podrška obrazovnim institucijama u našoj zemlji uvođenjem interneta u svim školama u kojma nedostaje.

"U Beogradu planiramo nove investicije koje se pre svega tiču 'zelenog' transporta, odnosno pomoć da transport u Beogradu bude čistiji", rekla je direktorka predstavništva EIB-a za Zapadni Balkan i pojašnjava da je reč o finansiranju kupovine novih električnih autobusa kao i učesće ove institucije u modernizaciji tramvaja i tramvajskih šina.

Navodi da su projekti, koji će biti finansirani od strane Investicione banke i deo su dogovora iz Sofije, u fazi pripreme, a na pitanje Tanjuga kada se može očekivati realizacija prvih značajnijih projekata, Negreova kaže – da će neki početi već ove godine.

"Projekat koji treba jednim delom da se finansira ove godine je i projekat poboljšanja plovnosti reka u Srbiji. U pitanju je poboljšanje lučne infrastrukture koji se finansira bespovratnim sredstvima EU, a vrednost je veća od 100 miliona evra", navodi Negreova.

Na pitanje da li smatra da institucije imaju kapacitet da pripreme svu projektnu dokumentaciju i utroše namenjena sredstva, jer se dešavalo da se novac ne iskoristi jer nema dovoljno spremnih projekata, direktorka predstavništva EIB-a za Zapadni Balkan kaže da se u proteklim godinama povećao iznos povučenih sredstava.

"Nivo iskorišćenosti sredstava je oko 75 posto što je relativno dobar iznos znajući da u tim projektima učestvuje i privatni i javni sektor. Mislimo da se u zadnjih par godina povećalo povlačenje sredstava, a dokaz za to je završetak realizacije Koridora 10, što istočnog što južnog kraka, gde je EIB najveći kreditor", objašnjava Negreova.

Dodaje da treba poraditi da institucije efikasno koriste sredstva.

"Institucije se osnažuju sve više i više da efikasno koriste sredstva, na čemu još treba poraditi", ukazuje direktorka predstavništva EIB-a za Zapadni Balkan.

Navodi da zato EIB sa članicama EU i finansijskim institucijama učestvuje u pripremi svih projekata, a kojih je u Srbiji bilo više od 300.

Neki od najznačajnijih projekata u proteklim godinama su i finansiranje – južnog i istočnog karaka Koridora 10, Klinički centar u Nišu, modernizacija i rekonstrukcija Jugoslovenske kinoteke, renoviranje Palate pravde, Specijalnog suda, finansiranje naučno-tehnoloških parkova, obnovu Narodne biblioteke u Beogradu, a u planu je i finansiranje renoviranja Niške tvrđave...

U tom kontekstu važno da se iskoriste svi potencijali za intenziviranje veza u cilju unapređenja dobrosusedskih odnosa, kako bi dodatno ojačali i konkretizovali saradnju, posebno u oblasti infrastrukture, transporta, energetike, obrazovanja i kulture.

Gojković je zahvalila Bugarskoj što je u prioritete svog predsedavanja Savetom EU uvrstila proširenje i integraciju Zapadnog Balkana, ističući da je cilj Srbije da postane punopravna članica EU, saopšteno je iz parlamenta.

Ona je izrazila nadu da će proširenje na Zapadni Balkan takođe biti prioritet tokom predsedavanja Austrije i Rumunije, a Radev je naglasio da prijateljska Srbija može da računa na podršku Bugarske.

Gojković i Radev su se saglasili da je izuzetno značajan razvoj međuparlamentarne saradnje kao važnog segmenta odnosa dve zemlje, imajući u vidu da parlamenti daju strateške smernice za razvoj društva i obavljaju važan posao na harmonizaciji zakonodavstva sa pravom EU.

Predsednica Skupštine je ocenila da ima prostora da se dosadašnja dobra međuparlamentarna saradnja dodatno produbi na nivou radnih tela, posebno odbora za poljoprivredu, turizam, infrastrukturu, energetiku.

Prema njenim rečima, za Srbiju je važno iskustvo parlamenta Bugarske u vezi sa procesom evropskih integracija, u pogledu prilagođavanja nacionalnog zakonodavstva pravnim tekovinama EU, te da će u cilju daljeg produbljivanja odnosa u narednom periodu posetiti Bugarsku.

Gojković i Radev su ukazali na značaj unapređenja regionalne i prekogranične saradnje i u tom kontekstu posebno istakli važnost njenog daljeg unapređenja kroz zajedničke projekte u okviru Dunavske strategije, imajući u vidu da je Dunav vekovima povezivao narode u ovom regionu.

Gojković je istakla i da bugarska nacionalna manjina predstavlja most saradnje između dve države i da parlament radi na zakonskim mogućnostima poboljšanja položaja nacionalnih manjina, te da je u tom cilju doneo i izmene i dopune Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, a predsednik Bugarske je izneo visoku ocenu u pogledu aktivnosti parlamenta Srbije na tom polju.

Rekao je da je sa patrijarhom razgovarao o odnosu među dobrim ljudima, i da su konstatovali da s jedne i druge strane treba da se što više okrenemo budućnosti i poravnamo rovove prošlosti, kao i da budemo svi bolji ljudi.

Upitan za odnos prema Beogradu, Bandić je rekao da voli da dođe u Beograd, jer se, kada dođe na Terazije ili u Knez Mihailovu, oseća kao da je na Trgu bana Jelačića.

"Gde god da dođem na prostoru bivše Jugoslavije, osećam se kao kod kuće", podvukao je on.

Objasnio je da sa novim gradonačelnikom Beograda Zoranom Radojičićem želi da se upozna i razgovara o problemima, projektima, upravljanju javnim poslovima.

"Ja sam 19 godina na čelu grada Zagreba, a Zoran Radojičić je na čelo Beograda izabran pre dve nedelje. Želim da mu čestitam i izrazim dobru veru u saradnju, kao što sam je imao sa Sinišom Malim, Draganom Đilasom i svim prethodnim gradonačelnicima", rekao je Bandić.

Dodao je da često dolazi u Beograd, jer u njemu ima nekoliko prijateljica. "Volim Beograd, jer Beograd zna živeti, a ja volim život", rekao je Bandić.

Najavio je da večeras ide na svadbu sinu svog prijatelja Bobe Živojinovića.

Izrazio je žaljenje što neće moći da prati utakmicu reprezentacije Hrvatske na Svetskom prvenstvu protiv Argentine, naglasivši da danas ima druge prioritete, ali da će krajičkom oka pratiti rezultat preko interneta.

"Navijajmo danas za Hrvatsku, a sutra za Srbiju. Dabogda se sreli u finalu", poručio je Bandić.

"Pet država su saglasne da Evropa mora biti u stanju da svoje granice štiti i osigura bezbednost svojim građanima", objasnio je Orban.

Izrazio je nadu da će Evropa nakon predsedavanja Austrije EU biti bezbednija.

"Jedinstvene su države Višegradske grupe i Austrije o rešenju za uspostavljanje centara za izbeglice izvan EU", rekao je mađarski premijer.

Međutim, postoje nesuglasice između Austrije i članica Višegradske grupe oko kvote za prijem izbeglica.

Najavio je da će države članice Višegradske grupe  preskočiti neformalni mini-samit Evropske unije o migrantima, zakazan za nedelju u Briselu.

"Savet EU, a ne Evropska komisija, trebalo bi da organizuje Samit EU na tu temu", kritikovao je mađarski premijer.

"Razumemo da se države bave izazovima unutrašnje politike, ali ovo ne sme biti rezultat panevropske žubre, jer to samo stvara haos", rekao je Orban. 

Poručio je nemačkoj kanelarki Angeli Merkel da unutrašnjo-politički problemi ne treba da vode ka "panevropskoj žurbi". 

"Višegradska grupa smatra da nije posao Evropske komisije da organizuje sastanke lidera EU, već je to posao predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska", naveo je mađarski premijer.

Podsetio je da je Tusk zakazao Samit EU za sledeći četvrtak, 28. jun, a da će jedna od tačaka dnevnog reda biti migracije, i dodao da će Višegradska grupa prisustvovati Samitu zakazanom za sledeći četvrtak i petak.

Navodna rutina u velikim gradovima kao što su – Beograd, Novi Sad i Niš, prema navodima o zlostavljanju, uključivala je šamare, udarce i udarce palicama ili bejzbol palicama, pa čak i elektrošokove u cilju iznude i primoravanja na priznanje ili kažnjavanja.

"Vlasti (u Srbiji) moraju promovisati fundamentalno drugačiji pristup prema metodama policijske istrage, koja se ne bi temeljila na dokazima iz priznanja u izjavi, već posle dobijanja tačnih i pouzdanih informacija ... o predmetu pod istragom", navodi se u izveštaju.

Srbija mora delovati kako bi se "suprotstavila trenutnoj kulturi nekažnjivosti u policiji", upozorio je Savet Evrope.

Kao zemlja kandidat za članstvo u EU, Srbija je pod pritiskom da sprovede široke političke, socijalne i ekonomske reforme u cilju poboljšanja vladavine zakona, borbe protiv korupcije i jačanja medijskih sloboda, ocenjuje DPA.

Prema informacijama Tanjuga, glavni pregovarači Beograda i Prištine od 16 časova u petak trebalo bi da prvo održe bilateralne razgovore sa direktorkom EEAS za Zapadni Balkan, a zatim sledi i trilateralni sastanak.

Razgovori bi trebalo da traju dva dana, a nezvanično na agendi će se naći sva i dalje otvorena pitanja oko sporazuma postignutih do sada, a cilj je i priprema sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika privremenih kosovskih institucija Hašima Tačija.

Taj sastanak je planiran za nedelju, 24. juna.

Iz EU su prilikom najave nastavka razgovora u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine poručili da će se razgovarati i o "intenzivnom periodu" koji predstoji u ovom procesu.

Prehodna runda tehničkih razgovora delegacija Beograda i Prištine održana je od 19. do 21. marta i tom prilikom nije ostvaren bilo kakav napredak po pitanju implementacije dogovorenih sporazuma koji se odnose na formiranje Zajednice sprskih opština, energetiku, most u Mitrovici, upravljanje prelazima i slobodu kretanja.

EU je tada pozvala obe strane da intenziviraju svoje napore na implementacionim poslovima, uz podsećanje da je napredak u normalizaciji odnosa ključni element napretka na evropskom putu.

Umesto očekivanog napretka došlo je do dizanja tenzija između dve strane prvo zbog hapšenja glavnog pregovarača Beograda Marka Đurića na KiM, a zatim i zbog odbijanja prištinske strane da nastavi razgovore o formiranju Zajednice srpskih opština, na čemu inistiraju i Beograd i Brisel.

Priština je, naime, tražila da se prethodno razgovara o drugim temama kao što je pitanje energetike.

Kako do sada nije došlo do promene stava niti jedne strane u dijalogu postavlja se pitanje koliki je napredak moguće ostvariti tokom tehničkih razgovora u petak i subotu. Glavni pregovarač Beograda Marko Đurić, pred ovu rundu tehničkog dijaloga, najvio je da "ne očekuje ništa" jer, kako je rekao, Priština "nije spremna ni za dijalog ni za kompromis".

Brnabić je, između ostalog, navela da su energetika, poljoprivreda, proizvodnja nameštaja, automobilska industrija i građevinarstvo oblasti u kojima postoje mogućnosti za dugoročnu saradnju sa Bugarskom, saopštila je vladina Kancelarija za saradnju sa medijima.

Kao sektor sa velikim potencijalom Brnabić je istakla turizam i u prilog tome ukazala da je Bugarska 2016. godine sa 88.089 turista bila na drugom mestu po broju dolazaka turista u Srbiju, da je naredne godine zabeležen rast od 3,6 odsto, dok je u periodu januar-april 2018. godine broj turista iz te zemlje porastao za više od 10 odsto i iznosio više od 30.000.

Premijerka Brnabić i predsednik Radev razgovarali su i o unapređenju robne razmene koja je u 2017. godini dostigla rekordan nivo i iznosila milijardu evra, što je Bugarsku svrstalo na 11. mesto liste najznačajnijih spoljnotrgovinskih partnera Srbije.

Na sastanku je rečeno da Srbija pridaje veliki značaj unapređenju saradnje sa Bugarskom na planu razvoja putne infrastrukture, a posebno izgradnji auto-puta od Niša do Sofije, kao delu Koridora 10. 

Vrednost ugovorenih radova je oko 341 milion evra, a finansiraju se iz zajmova EIB, EBRD i Svetske banke.

Premijerka je zahvalila sagovorniku na podršci koju njegova zemlja pruža Srbiji na evropskom putu, istakavši da je punopravno članstvo u EU apsolutni spoljnopolitički prioritet Srbije. 

Zahvalni smo na snažnom zalaganju Bugarske da pitanje proširenja EU bude među prioritetima njenog predsedavanja, u prvoj polovini godine, naglasila je Brnabić.

On je uručio pismo sa pozivom predsedniku Žoržu Vei da poseti Srbiju, kako bi dve zemlje otvorile novu stranicu u međusobnim odnosima, izrazivši opredeljenje za jačanje političke, ekonomske, prosvetne i druge saradnje.

Dvojica sagovornika su konstatovali da postoje velike mogućnosti za saradnju u različitim oblastima, među kojima su i poljoprivreda, energetika i obrazovanje.

Najavljeno je da će studenti iz Liberije dolaziti na školovanje u Srbiju, u okviru programa za stipendiranje stranih studenata, navadeno je u saopštenju.

Navodi da su svi migranti postupali u skladu sa naredbama policije.

Dodaje da je o akciji informisano Okružno javno tužilaštvo Unsko-sanskog kantona, te da policajci aktivno prate situaciju na tom području.

"Na ovaj način mi se pripremamo da u celom svetu donesemo mir, da tamo gde su rat i mržnja nastupe mir i napredak. Vojska Srbije na ovaj način pokazuje da je u stanju da sarađuje sa najrazvijenijim vojskama sveta, pokazuje da je u stanju da prenese svoje iskustvo, baš kao što može da prihvati i primi iskustvo ostalih oružanih snaga", rekao je Vulin.

Ministar je naveo da je zahvalan predstavnicima svih prisutnih zemalja, njihovom radu, entuzijazmu, upornosti, ali i pohvalio pripadnike Vojske Srbije, koji su pokazali da su naše iskustvo i obučenost na najvišem svetskom nivou.

On je poručio da je država Srbija vojno neutralna i kao takva sarađuje i sa Istokom i sa Zapadom.

"Svako od koga možemo da naučimo je dobrodošao, baš kao što i mi možemo da naučimo mnoge druge. Država Srbija će uvek voditi računa o tome da održava balans u svojoj spoljnoj politici, kao što održava balans u svojoj vojsci i u naoružavanju i pripremanju svoje vojske", rekao je Vulin.

Vojska Srbije je u stanju, istakao je, da zaštiti svoju zemlju, naš način života i naš narod.

"Svaka vežba, kao što je i ova, dodatno će unaprediti našu borbenu gotovost, sposobnost da podržimo sve odluke državnog rukovodstva koje se tiču sudbine ove zemlje, kao što smo u stanju da obezbedimo mir i sigurnost na čitavom prostoru Republike Srbije za sve naše građane", zaključio je ministar Vulin.

Ambasador SAD u Srbiji Kajl Skot pohvalio je današnju vežbu i sve njene učesnike.

"To je vežba koja je veoma korisna za mirovne operacije i najvažnije je da mogu i naše jedinice i razne međunarodne jedinice zajedno da vežbaju. U mirovnim operacijama učestvuje više različitih vojski i oni moraju da znaju kako da komuniciraju i moraju imati istu taktiku. Mi smo veoma srećni što smo učestvovali u vežbi, a ja sam posebno srećan što je saradnja srpske i američke vojske duboka i što imamo tri puta više vežbi sa Srbijom nego što Srbija ima sa bilo kojim drugim partnerom. Ponosni smo na to, a i rezultati su vidljivi", naglasio je Skot.

Ambasador Velike Britanije u Srbiji Denis Kif takođe je izrazio zadovoljstvo zbog uspešno završene vežbe.

"Naša vojska ima priliku da već drugi put učestvuje na vežbi 'Platinasti vuk'. Za nas je to veoma važno, jer možemo da razvijamo našu saradnju u ovoj oblasti, kao što razvijamo i u drugim oblastima sa Srbijom. Hoćemo da imamo u Srbiji i na Zapadnom Balkanu važnu ulogu i u budućnosti. Nadam se da će ova saradnja nastaviti da se razvija", istakao je Kif.

U saopštenju se ističe da su dvojica predsednika razgovarala o rešenju krize na jugoistoku Ukrajine "u svetlu sastanka ministara spoljnih poslova sredinom juna i konsultacija pomoćnika lidera normadijskog formata".

Telefonski razgovor održan je na inicijativu Ukrajine, napominje Tas.

Prema pisanju medija Marjanovićevi advokati su preneli da je devojčica potvrdila njegov alibi jer je rekla tužiocu da je otac Zoran bio sve vreme uz nju u periodu kada je njena majka ubijena na nasiopu u Borči 2. aprila 2016. godine.

Devojčica je ispričala kako je sve vreme bila sa tatom, da se majka odvojila od njih pošto je otišla da trči nasipom i da je posle nekog vremena više nisu videli od žbunja.

Kazala je da su potom pošli za majkom i da ju je otac sve vreme držao za ruku. Kada su videli da od njene mame nema ni traga ni glasa pozvali su policiju, prenose mediji.

Protiv Marjanovića je u toku dopuna istrage u Višem javnom tužilaštvu pošto mu je Viši sud 20. marta vratio optužnicu od 9. februara i naložio da pribavi određene dokaze radi boljeg razjašnjenja stanja stvari, u cilju ispitivanja osnovanosti optužnice.

Sud je tada, pored ostalih dokaza, naložio da se ispita u svojstvu svedoka maloletna ćerka Zorana i ubijene Jelene Marjanović.

Marjanović se od hapšenja u septembru prošle godine nalazi u pritvoru zbog uznemirenja javnosti.

Sumnja se da je Jeleni zadao više udaraca u glavu, nanevši joj višetruke prelome lobanje, nakon čega ju je potopio u kanal.

Zoran Marjanović je uhapšen 15. septembra 2017. godine, gotovo godinu i po dana od ubistva.

On je i pre toga bio privođen ali je nakon ispitivanja u policiji i na poligrafu puštan zbog nedostatka dokaza.

Na saslušanju u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, Marjanović je negirao da je ubio suprugu i ponovio sve što je i ranije govorio na saslušanjima u policiji.

Pre hapšenja je u više navrata u medijima govorio o ubistvu, učestvovao je u jednom telelvizijskom rijaliti programu.

Od dvanaest linija, jedna je unutrašnja, kružna i povezuje sve ostale. Urbana legenda kaže da je Staljin stavio šoljicu kafe na plan metroa koji su mu inženjeri doneli. Na tom mestu ostala je braon mrlja u obliku kruga, pa su ovi zaključili da je vođa zamislio kružnu liniju. Štogod da je istina, ona se i dan danas na karti obeležava braon bojom. Moskovski metro nazivaju i podzemnim muzejom ili dvorcem.

Njegove stanice zaista na to i podsećaju, a u projektovanju i ukrašavanju hodnika i perona učestvovale su najpoznatije arhitekte i umetnici tadašnjeg Sovjetskog saveza. Uz svu njihovu lepotu, zadiviće vas i besprekorna čistoća, koja govori o kulturi Moskovljana.

Moskovski metro nije samo najlepši na svetu, njime se prevozi I najviše ljudi. Rekord je postavljen 25. decembra 2014. godine. Tada se zbog snegom zavejanih ulica veliki broj Moskovljana prevozio metroom. Tog dana metroom se prevezlo skoro 10 miliona Moskovljana.

Svakog dana ovom podzemnom železnicom preveze se skoro devet miliona ljudi, što je više nego u Njujorku i Londonu zajedno. Moskovski metro radi od pola šest ujutro, do jedan čas posle ponoći.

Vozovi prolaze na svakih devedeset sekundi, pa reda vožnje nema, jer bi bio besmislen. Uoči Svetskog prvenstva u fudbalu, mere bezbednosti na 200 stanica su pooštrene, ali se frekvencija putnika nije usporila, jer je metro najednostavniji i najbrži prevoz u Moskvi, koja je uprkos širokim avenijama, zakrčena automobilima.

Karta za Moskovski metro košta pedeset rubalja, oko sedamdeset centi i važi sve do izlaska iz metroa, bez obzira na dužinu putovanja i broj presedanja.

Portparolka suda Bojana Stanković precizirala je za Tanjug da je sudija za prethodni postupak doneo rešenje kojim je prema okrivljenima J. K., M. N., S. L. i Z. K. odredio pritvor do 30 dana zbog opasnosti od bekstva, opasnosti da će uticati na svedoke i da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo.

"Protiv ovog rešenja dozvoljena je žalba krivičnom vanraspravnom veću u roku od tri dana od dana prijema rešenja", dodala je Stankovićeva.

Jakovu Kontiću i ostalima se na teret stavljaju krivična dela – neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga i nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija.

Prema pisanju medija, Kontić je oženjen sestrom jednog od vodećih članova kriminalne grupacije Ndrangeta u Italiji.

Godine 2012. bio je hapšen u Italiji, a bio je označen kao jedan od saradnika Darka Šarića, pišu mediji.

Ova organizovana kriminalna grupa se sumnjiči da je u dužem vremenskom periodu krijumčarila i distribuirala kokain u zemljama EU.

Akcija hapšenja je sprovedena u koordinaciji sa Tužilaštvom za organizovani kriminal i državnim tužilaštvom Italije pri redovnom sudu u Milanu.

"Članovi ove kriminalne grupe sumnjiče se da su novac stečen od prodaje narkotika u Srbiji ulagali u kupovinu nekretnina i skupocenih vozila", navodi se u jučerašnjem saopštenju MUP-a.

U okviru akcije na teritoriji Srbije, prilikom pretresa stanova i drugih prostorija, kao i jednog sefa, pronađeno je i zaplenjeno 58.250 evra, zatim četiri automobila, četiri skupocena ručna sata, oko pet grama kokaina, dva motocikla i šest komada pištoljske municije.

U okviru ove akcije, u prethodnom periodu na teritoriji Italije zaplenjeno je 24 kilograma kokaina, 12,7 kilograma marihuane i dva pištolja.

Francuski predsednik (40) našao se pod pritiskom u svojoj zemlji jer je kritikovao što Italija nije prihvatila brod "Akvarijus", prepun migranata, kojem krajnje desničarski ministar unutrašnjih poslova Italije Mateo Salvini nije dozvolio da pristane u italijanske luke, što je izazvalo verbalni rat Pariza i Rima, podseća Rojters.

Tokom posete Bretanji, Makron je pozvao komentatore da se bore protiv onih koji "mrze Evropu", pre nego da njega napadaju.

"Optužujemo Evropljane da nisu baš kakvi bismo voleli da budu, a zaboravljamo da osudimo one koji nisu više poput nas, one koji mrze i napreduju u svojim planovima. Navikavamo se na ekstreme u zemljama koje su godinama bile proevropske poput nas, i po tom pitanju naše poslovne, novinarske i političke elite imaju ogromnu odgovornost", poručio je Makron.

"Učinjen je veliki pomak. Protest najavljen za sutra odlaže se do daljeg. U utorak će biti novi sastanak", kaže Radović.

Naveo je da je Vlada odlučila da stane iza poljoprovrednih proizvođača, te da je na sastanku sa ministrima Ljajićem i Nedimovićem prihvaćen zahtev koji se odnosio na kontrolu klasifikacije maline.

Objasnio je da poljoprivredni proizvođači smatraju da se klasifikacija obavlja nestručno i to na štetu malinara koji su na gubitku jer se malina svrstava u drugu i treću klasu.

"Najbitnije nam je sada da se izvrši kontrola klasiranja, da se uvede normalizacija na tržištu i da ne prestane otkup. Novi sastanak zakazan je za utorak, videćemo šta će se uraditi. Mislim da je Vlada zauzela stav da će pomoći", kaže Radović.

Naveo je da je otkup maline negde bio zaustavljen, ali da je nakon intervencije nadležnih normalizovan.

"Nijednog momenta nismo tražili cenu, ni od Vlade, ni od bilo koga, tražili smo samo da se reguliše tržište na nivou cele Srbije, da se taj kartel izvoznika razbije. Vlada pokušava svim merama preko institucija, mislim da to ide dobrim putem", naveo je Radović.

Na sastanku je bilo, kaže, i mnogo drugih zahteva Asocijacije i većina, njih 99 odsto je prihvaćeno, među kojima je i zahtev da se smanje troškovi zbog elementarnih nepogoda, na rizičnim područjima pogođenim gradom koji uništava ne samo maline nego i druge kulture.

"Vlada će doneti zaključak da sa 40 odsto ide na 60 odsto osiguranja i povraćaja novca", rekao je Radović.

Naglasio je da je potrebno preduzeti dodatne napore da se privredne veze dveju zemalja unaprede i prošire.

"Nastojaćemo da konkretnim aktivnostima doprinesemo povećanju robne razmene, kao i da radimo na razvoju ukupne saradnje, posebno u oblasti poljoprivrede, građevinarstva, energetike i turizma", istakao je predsednik Vučić.

Predsednik Vučić je izrazio zahvalnost Iranu na dosadašnjem principijelnom stavu po pitanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.

Ministar Šarijatmadari je naglasio važnost dugotrajnih diplomatskih odnosa dveju zemalja i istakao da od Mešovite komisije za trgovinu između Islamske Republike Irana i Srbije, kao i Poslovnog foruma, očekuje da značajno doprinesu unapređenju bilateralne saradnje.

On je predsedniku Vučiću uručio pozivno pismo predsednika Islamske Republike Iran Hasana Rohanija, saopštila je Pres služa Predsednika.

Takođe, navela je da je povod za traženje te sednice i to što se u poslednje vreme mogu čuti izjave ministara u vladi i premijerke koje, prema njenim rečima, deluju kao "određeno komešanje".

"Izjava Ane Brnabić da je Kosovo bilo u Srbiji je skandalozna. To je izjava koja je na nivou izdaje, kojom se krši Ustav, koja pogotovu izrečena iz usta premijera je u sukobu i sa zakonom", kazala je Rašković Ivić i dodala da premijerka Srbije nije jedina koja "predaje KiM".

"Imamo i ministarku Slavicu Đukić Dejanović koja je izjavila da je zadržavanje Kosova u Srbiji iluzija. Mi smatramo da je ovo kršenje i Ustava i zakona i da je Srbija pala na najniže grane i zato smatramo da je Skupština jedino i pravo mesto gde će se raspravljati o KiM, o ljudima koji tamo žive, o manastirima, resursima rudnim...", navela je Sanda Rašković Ivić.

Dodala je da bi bilo pošteno da oni koji vode državu makar ljude koji predstavljaju građane pogledaju u oči i da kažu šta su im namere.

Poslanik Đorđe Vukadinović je kazao da je danas počela osma vanredna sednica Skupštine Srbije, te da je interesantno da se u tih osam vanrednih sednica u poslednjih mesec dana, nijednom nije palo na pamet da se kao tema stavi Kosovo i Metohija.

"Osam vanrednih sednica u poslednjih mesec dana i nikome ne pada na pamet da zakaže sednicu sa temom KiM, a sada iz ovih izjava premijerke i ministara u Vladi jasno je zašto te sednice nema. Potpuno je jasno da se vrši politička artiljerijska priprema za potpisivanje takozvanog pravno-obavezujućeg sporazuma", kazao je Vukadinović.

Dodao je da bi vlast, ukoliko misli da je pravno - obavezujući sporazum neizbežan, trebalo da otvori raspravu i u Skupštini.

"Ta rasprava je neophodna. Bolno je i ponižavajuće što te sednice nema, a dodatno je ponižavajuće što citamo da albanski političari u Prištini najavljuju predstojeće pregovore kao završnu fazu u dogovoru između Beograda i Prištine, koji treba da rezultira dobijanjem stolice za Kosovo u UN i evroatlanstkim integracijama države Kosovo", naveo je Vukadinović.

Međutim, smatra Mihajlovićeva, to nije interes Srbije i njenih građana, koji su to jasno potvrdili i podrškom na izborima onima koji rešavaju probleme, a ne onima koji se kriju iza njih.

"Oni koji su u političkoj areni nekoliko puta ubedljivo poraženi sad pokušavaju da zaustave Vučića napadima na članove njegove porodice, što je nedopustiv i nedostojan način političke borbe", navela je Mihajlovićeva u izjavi za javnost.

Mihajlovićeva kaže da su oni koji nisu imali hrabrosti da iznesu čak ni svoj stav u javnosti u vezi s Kosovom u dijalogu koji je bio javan i otvoren, danas prvi koji će napasti svaki potez i korak koji bi vodio kompromisnom rešenju i pomirenju između Srba i Albanaca.

"Problem Kosova nije stvorila ova Vlada, niti ga je stvorio Aleksandar Vučić, ali je potez odgovornog državnika bio da se pokrene dijalog i krene u rešavanje ovog pitanja, zarad budućnosti Srbije i generacija koje dolaze", zaključila je Mihajlovićeva.

"Kad god se priča o KiM, napada se Vučić" 

Svaki put kada započnu razgovori o Kosovu i Metohiji događaće se salve napada na predsednika Aleksandra Vučića, najpre na njegovu porodicu i na njegove saradnike, a zatim će krenuti besmisleni protesti i događaji koji u javnosti treba da stvore lošu sliku o državi Srbiji, izjavio je ministar odbrane Aleksandar Vulin.

Vulin je to rekao novinarima koji su ga pitali da komentariše najnovije napade na porodicu predsednika Srbije.

"Uvek kada se predsednik Vučić suprotstavi nekim neprihvatljivim zahtevima kada je reč o Kosovu i Metohiji, a to radi stalno, uvek će imati ovakve napade. I koliko god njegova politika i odlučnost da čuva Srbiju bude snažnija biće sve jači napadi", kazao je Vulin.

Prema njegovim rečima, Vučić je hrabar čovek i, kako kaže, zna da je on u stanju da izdrži ove napade, ali da će ih biti više - hoće.

Vulin je rekao da misli da je krajnje vreme da se predstavnici Evropske unije, kao naši medijatori, odrede prema ponašanju Prištine čiji čelnici poručuju da nema o čemu da se pregovara i kažu da li smo ravnopravne strane i da li nas doživljavaju kao strane koje imaju pravo na sopstvene interese.

"A kako se budu približavali neki novi pregovori tako ćete imati seriju napada na Vučića, besmislene proteste i sve ono što Srbiju treba da destabilizuje i da oslabi pregovaračku poziciju našeg predsednika", zaključio je ministar odbrane.

Iz bolnice je saopšteno da je Kačinjski na lečenju od osteoartritisa u kolenu, dok je ministar zdravlja Lukaš Šumovski krajem prošle nedelje izjavio da je Kačinjski bio toliko slab da "bi mu bio ugrožen život" da nije hospitalizovan.

AP navodi da je njegovo odsustvo pobudilo spekulacije o tome ko će zameniti Kačinjskog, ocenjujući ga kao osobu koja drži stvarnu vlast iako nije deo vlade.

Navodi se da se pojavio veliki broj glasina o unutarstranačkim trvenjima u vladajućoj partiji.

Beata Šidlo je negirala je ove priče, navodeći da je u "sve u najboljem redu u Pravu i pravdi".

"Jedan je kralj. Predsednik (stranke) Jaroslav Kačinjski je kralj", poručila je zamenica poljskog premijera Mateuša Moravjeckog.

Zajednica srpskih opština bi, kako je konstatovano, da bi ispunila taj zadatak morala da bude sagovornik međunarodnih organizacija u oblasti povratka raseljenih na teritoriju Zajednice, ali i da ima mogućnost da sarađuje i pruža pomoć povratničkim naseljima koja se nalaze van Zajednice.

Zajednica bi takođe, prema mišljenju Upravljačkog tima, trebalo da ima i ključnu ulogu kada je reč o izradi, odobravanju i realizaciji projekata izgradnje naselja i stambenih jedinica za povratnike.

Na sastanku je bilo reči o ostvarenom stepenu povratka raseljenih Srba i drugog nealbanskog stanovništva na Kosovo i Metohiju i konstatovano da bi angažovanjem Zajednice srpskih opština mogli biti stvoreni bolji uslovi za održiv povratak.

Upravljački tim je zahvalio potpredsedniku Jevtiću, ali i ministru administracije lokalne samouprave u ostavci Ivanu Todosijeviću, na tome što su obezbedili podršku vlade procesu izrade nacrta statuta Zajednice srpskih opština, navedeno je u saopštenju.

Ruski avion, navodi se u saopštenju, nije stupio u radio-kontat sa estonskom službom kontrole letenja.

Ministarstvo spoljnih poslova Estonije saopštilo je da je pozvalo ruskog ambasadora i predalo mu notu povodom ovog incidenta.

Incident se dogodio u blizini koridora kojim ruski avioni lete ka Sankt Peterburgu i iz tog grada, navodi AP.

Američka agencija napominje da je ovo drugi po redu vazdušni upad ruskog aviona u Estoniju ove godine, te da su 2017. zabeležene dve takve povrede estonskog vazdušnog prostora, a 2016. sedam.

Izrazio je zadovoljstvo što je rukovodstvo Aerodroma u kratkom vremenskom periodu obezbedilo uslove i primenilo mere zaštite životne sredine.

"Ministarstvo će podržati sve planove i inicijative Aerodroma na daljem unapređenju zaštite životne sredine, i u tome pružiti svu stručnu pomoć", istakao je Trivan.

Vršilac dužnosti generalnog direktora Aerodroma Saša Vlaisavljević rekao je da aerodrom preduzima mere kako bi se smanjio štetan uticaj poslovnih procesa na životnu sredinu.

"Modernizacija poslovanja i unapređenje svih poslovnih procesa podrazumevaju sistemska poboljšanja koja u proteklih četiri godine uvodimo. Posvećeni smo ovom cilju i aktivno smo angažovani na njegovoj realizaciji", rekao je Vlaisavljević.

Vlaisavljević i saradnici predstavili su Trivanu nove infrastrukturne objekte i preduzete mere zaštite životne sredine, kao i planove na unapređenju funkcionisanja aerodromskih službi, preventivno delovanje i sanaciju zatečenog stanja u skladu sa propisima o zaštiti životne sredine.

Kako se navodi, u proteklom periodu formirana je i posebna jedinica za zaštitu životne sredine, a tokom raščišćavanja svih sredstava na kompleksu aerodroma koja mogu imati štetan uticaj na životnu sredinu, obezbeđen je prostor za skladištenje neopasnog otpada, kao i prostor za odlaganje opasnog otpada, po svim ekološkim standardima.

Takve platforme bi trebalo da pruže brzo procesuiranje (migranata) kako bi se napravila razlika između ekonomskih migranata i onih kojima je zaista neophodna međunarodna zaštita, i samim tim umanje podsticaje da krenu na opasna putovanja.

Avramopulos je rekao da bi EU želela da u velikoj meri intezivira saradnju sa tim zemljama, a da bi zauzvrat one dobile povećanu finansijsku i materijalnu podršku.

Nijedna zemlja još se nije složila da učestvuje, navela je američka novinska agencija.

Agencija za izbeglice UN saopštila je da je oko 40.000 ljudi došlo u Evropu morem od početka godine uglavnom u Italiju, Grčku i Španiju.

Izraelska policija ranije je predložila da se podigne optužnica protiv Benjamina Netanjahua u dva odvojena slučaja korupcije, dok je on negirao da je bilo šta pogrešno uradio.

Odbacio je optužbe i nazvao ih "medijskim lovom na veštice".

Premijera Netanjahua policija je 12. juna ispitala u vezi sa slučajem kupovine nemačkih podmornica vrednih dve milijarde dolara, a to je, kako su tada saopštili njegovi najbliži saradnici, bilo prvi put da je Netanjahu ispitan u ovom slučaju.

Očekivalo se da će Netanjahu tog dana biti ispitan i u slučaju o gigantu za telekomunikacije "Bezeku", međutim policija je saopštila da on nije ispitan u vezi s tim slučajem.

Kancelarija za Kosovo i Metohiju navodi da, kada upozorava na nerešeno pitanje interno raseljenih lica iz naše južne pokrajine, služi se jedinim relevantnim, zvaničnim podacima Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije.

Komesarijat je marta 2000. godine, u saradnji sa Visokim komesarijatom Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), organizovao popis interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije, kada je registrovano 187.129 lica, a u periodu od 2000. do 2005. godine sa KiM došlo je još više od 20.000 lica.

"Broj interno raseljenih sa Kosova i Metohije u centralnoj Srbiji je krajem 2005. godine dakle bio 209.021, što nas, kada uračunamo interno raseljene privremeno smeštene na samom Kosovu i Metohiji u sredinama sa srpskom većinom, dovodi do broja koji premašuje 220.000 interno raseljenih sa KiM koje je Republika Srbija zbrinula", dodaje se u saopštenju .

Trenutan broj interno raseljenih sa Kosova i Metohije na teritoriji centralne Srbije je, prema evidenciji Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije, 201.047 lica.

Izuzeće je zatraženo zbog sumnje u njihovu pristrasnost prilikom donošenja odluka.

Meron je zbog toga odluku o zahtevima za izuzeće, kako je obrazložio, ustupio sudiji Antoanetiju koji je najvišem po rangu u Mehanizmu za međunarodne krivične sudove, koji je nasledio Haški tribunal.

Protiv Mladića je u toku drugostepeni postupak po žalbama na prvostepenu presudu, kojom ga je Haški tribunal neposredno pred zatvaranje, 22. novembra 2017. osudio na doživotni zatvor, proglasivši ga krivim za genocid u Srebrenici, progon Muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje vojnika Unprofora za taoce, 1992-95.

Osuđen je sa obrazloženjem da je "značajno doprineo izvršenju genocida u Srebrenici i drugih ratnih zločina počinjenih na teritoriji Bosne i Hercegovine".

Sud je zaključio da je on svojim delovanjem značajno doprineo izvršenju genodica nad bosanskim muslimanima u Srebrenici, da je terorisao stanovništvo Sarajeva, da je naređivao uzimanje talaca...

Inače, u punom sastavu Žalbenog veća, kojim predsedava sudija Teodor Meron, su sudije Karmel Adijus, Liu Dakun, Simor Panton i Priska Matimba Njambe.

Presuda Mladiću sadrži 2.541 stranu sa čak 18.211 fusnota što tu presudu čini najobimnijom u istoriji Tribunala.

Mladićevi branioci su ranije najavili da će se žaliti na svih 10 tačaka optužnice po kojima je Mladić osuđen, od ukupno 11, pošto je po jednoj tački oslobođen optužbi.

Mladić je u pritvoru od hapšenja u Srbiji u maju 2011, nakon čega je prebačen u pritvorsku jedinicu u Hagu.

Predstavnici vlasti, u međuvremenu su više puta ponovili da će država nastaviti da podržava razvoj aerodroma i da je samo za opremu do sada dato više od tri miliona evra, a da grad Niš nije u mogućnosti da finansira dalja ulaganja.

Ustupanju aerodroma protive se građani okupljeni oko inicijative "Ne damo aerodrom". I niška opozicija koja je danas ponovila stav da bi to bila štetna odluka za grad.

Konačnu odluku o ustupanju aerodroma Konstantin Veliki Republici, doneće odbornici Skupštine grada Niša na sutrašnjoj sednici.

"Tačno je da vidimo razilaženja između SAD i drugih saveznika po pitanjima kao što su trgovina, klima i nuklearni sporazum sa Iranom. Nije zapisano u kamenu da će transatlantska veza zauvek opstati, ali verujem da ćemo je sačuvati", rekao je generalni sekretar NATO u govoru u Londonu, prenosi Rojters.

Stoltenberg je pozvao na međunarodne napore u cilju podupiranja transatlantske vojne alijanse, navodi AP.

"Možda smo svedoci slabljenja nekih veza između Severne Amerike i Evrope, ali je održavanje transatlantskog partnerstva u našem strateškom interesu", poručio je prvi čovek Severnoatlantske alijanse, uoči julskog samita NATO.

Uz to, upozorio je da se svet suočava sa napredvidim bezbednosnim okruženjem zbog terorizma, širenja oružja za masovno uništenje, sajber napada i sve izričitijom Rusijom, dodaje američka agencija.

Generalni sekretar NATO pozvao je u utorak, u autorskom tekstu objavljenom u britanskom listu Gardijan, da 29 zemalja članica Alijanse ostave po strani transatlantski trgovinski sukob koji se pogoršava, kao i pitanja klime i nuklearnog sporazuma s Iranom, zbog zabrinutosti da će ove napetosti podriti snagu ovog vojnog saveza.

"Veze koje nas drže zajedno su pod pritiskom... Moramo nastaviti da marljivo radimo na razrešenju naših razlika - i tamo gde razlika i dalje bude, moramo da ograničimo bilo kakav negativni uticaj na našu bezbednosnu saradnju", poručio je Stoltenberg u autorskom članku.

Stoltenberg je tada naveo i da je NATO već ranije prevazilazio podele koje su se javljale i da to isto može da učini i sada.

AP je primetio da ova njegova poruka stiže manje od mesec dana pre sastanka predsednika SAD Donalda Trampa sa kolegama iz NATO na samitu u Briselu, uz ocenu da je Tramp na prošlogodišnjem samitu NATO ponizio partnere u Alijansi javnim prekorom zbog toga što ne izdvajaju dovoljno novca na troškove odbrane.

Citirajući premijerkine reči iz intervjua nemačkom Veltu, Vukadnović je rekao da je njena izjava unapred odustajanje od svoje pregovaračke pozicije i prihvatanje politike po sistemu "daj šta daš".

Smatra da je premijerkina izjava da je "Kosovo bilo Srbija" ekstrem i krajnost, kao i da je protivno Ustavu.

Poslanik SDS - Narodna Miroslav Aleksić upitao je predsednicu Skupštine Maju Gojković kada će se parlament izjašnjavati o imunitetu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, na koji se Viši sud u Beogradu pozvao u slučaju tužbe koju je protiv njega podneo Vuk Jeremić.

Smatra da je to presedan da se Sud sam poziva na imunitet u ime predsednika Srbije.

Poslanik DJB Branislav Mihajlović takođe je uputio pitanje premijerki Brnabić u vezi sa njenom izjavom o Kosovu i Metohiji i kazao da je prema Ustavu i zakonu Srbije "ta izjava ravna izdaji, pogotovu ako je daje predsednik vlade".

"Položaj Kosova i Metohiji je određen Ustavom Srbije na čije sprovođenje se predsednica vlade obavezala. Skupština je jedino mesto na kojem se o tome može diskutovati", kazao je Mihajlović.

Upitao je premijerku zašto daje izjave koje su suprotne onome čemu se zaklela polažući zakletvu u Skupštini kada je postala premijerka.

Upitao je i ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu u vezi sa štetom koju su pretrpela sela u opštini Aleksinac zbog poplava i kazao da lokalna uprava nije reagovala, te da ni inspekcija nije izašla na lice mesta.

Poslanica SP Tatjana Macura postavila je pitanje Ministarstvu za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, a koje se tiče odredbe koja reguliše prekovremeni rad.

"U članu 53. piše da je radnik na zahtev poslodavca obavezan da radi duže od radnog vremena u slučaju više sile. Ova viša sila nažalost podrazumeva da se lekari, policajci, pa čak i zaposleni u Skupštini često izlažu problemu da moraju da rade duže od radnog vremena", kazala je Macura.

Poslanik Dveri Boško Obradović usmerio je svoje pitanje ka nadležnom javnom tužilaštvu koje je pitao kada će reagovati i "krivično procesuirati predsednika Vlade Srbije Anu Brnabić za antiustavno delovanje protiv teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije".

Obradović je kazao da su se dela koja je ona izvršila svojim izjavama o KiM nekada u krivičnom zakonu nazivala izdajom i veleizdajom, ali da su sada ona izbačena, te da im je ostalo jedino nadležno Tužilaštvo kojem mogu da se obrate zbog povrede teritorijalnog integriteta.

Poslanik Demokratske stranke Radoslav Milojičić upitao je ministra unutrašnjih poslova Nebojšu Stefanović šta će uraditi povodom katastrofalnog podatka da je 81 osoba izgubila život u poslednjih pet godina u mafijaškim obračunima.

Poslanik Marijan Rističević pitao je da li je tačno da je u vreme proglašenja jednostrane kosovske nezavisnosti, koja je urađena u dogovoru između Jeremića, Tadića, američke ambasade... Boško Obradović, koji je znao to, ćutao i ništa nije preduzeo, te da je dobio 50.000 evra da se ne bi bunio.

Poslanik SRS Aleksandar Šešelj kazao je da je juče mogla da se čuje lepa vest da je Liberija povukla odluku o priznanju kosovske nezavisnosti, što je četvrto povlačenje priznanja južne srpske pokrajine i upitao kada će premijerka Brnabić da "povuče priznanje Kosova".

Poslanik SPS Neđo Jovanović zatražio je obaveštenje od Ministarstva finansija u vezi sa restitucijom i objasio da postavlja to pitanje, jer deo stručne javnosti izražava dileme koje se moraju rešiti kako bi zakon u praksi dao puni efekat.

"Radi se o tome što postojeći zakon definiše pravo fizičkog lica koje je ili bivši vlasnik oduzete imovine ili njegov zakonski naslednik da može u postupku restitucije povratiti tu imovinu", kazao je Jovanović i upitao šta će se raditi sa onima koji nisu zakonski naslednici, već testimentalni.

Dodao je da se na taj način postavlja pitanje da li je to ustavno.

"Svi su učestvovali, i trgovci i zanatlije svojim novčanim prilozima. Oni koji nisu imali novac, učestvovali su svojom radnom snagom i prevozom materijala", kaže Olgica Petković.

Pirotski kej jedinstven je u Srbiji zbog drvoreda stoletnih lipa. Nije zabeleženo ko je počeo da sadi lipe, ali se zna da je za izgradnju keja odgovoran jedan Užičanin.

"Zalaganjem Velje Vukićevića koji je sticajem okolnosti bio narodni poslanik za Pirotski okrug, inače je iz Užica, 1923. godine počelo sa utvrđivanjem obala Nišave i formiranjem današnjeg keja", kaže istoričar Miljan Manić. 

Inicijativu da se obeleži 95 godina od početka izgradnje keja pokrenuli su građani Pirota i Istorijski arhiv. Pridružili su im se lokalna samouprava i sva javna preduzeća i ustanove.

Ivana Kostadinović, direktorka Arhiva kaže: "Kej je srce našeg grada, zelena oaza našeg grada i veoma je važno da se kod građana razvija i širi svest o tome koliko je bitno da čuvaju, održavaju i neguju svoj kej".

Poslednjih desetak godina pirotski kej je obnovljen, a staze su popločane i osvetljene. Preko Nišave su izgrađena dva nova mosta, dečje igralište, a do kraja godine biće zasađene nove sadnice lipe. Kej se ljubomorno čuva i uređuje za buduće generacije.

Zahvalio je Liberiji na političkoj podršci i odluci da povuče priznanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.

Liberijski ministar inostranih poslova potvrdio je da je ovaj susret sa srpskim ministrom "konačna tačka" na potipsivanje sporazuma o saradnji u oblasti poljoprivrede.

"Taj sektor je važan za saradnju naše dve zemlje, promovisanje trgovine, ali i drugih sektora", podvukao je Findlej.

"Druga godine berbe - malina još nije u najboljem stanju ali sledeće godine biće pun kapacitet i rod. Orane je na 500m nadmorske visine i to je idealna visina za uzgoj maline", kaže Goran Radojičić i dodaje „Ja je berem u punoj zrelosti kada procenat suve materije i šećera najveći.

 Goran i Gordana, kako kažu, za dezert posle ručka imaju slatko ili džem od maline koji sami pripremaju.

"Ovde je najlepšanaje priroda i najbolji odmor posle završenog posla", ponosna je Gordana Radojičić.

Da im posao ne bi zavisio od oscilacija cena maline, Radojičići su počeli da proizvode džem. I nisu se pokajali. Za kratko vreme njihov proizvod je našao svoje mesto ne trižištu. Od decembra su prodali 2 i po hiljade teglica a očekuju da će do kraja godine udvostručiti prodaju.

"Ne stavljamo konzervans, vinobran nikakve dodatke, sve je potpuno prirodno", ponosan je Goran Radojičić

 U Jablaničkom okrugu do pre tri godine pod malinom je bilo 250 hektara. Procena je da ih sada ima oko na površini od hiljadu hektara. U odnosu na višnju malina uvek ima bolju cenu ali proizvođači sa juga Srbije shvataju da moraju da se organizuju da osnivaju zadruge ili preduzeća i da će tako uz podršku države sa svojim prerađevinama moći mnogo više da zarade. Radojičići su zato pravi primer.  

Prva odluka drugostepenog veća Apelacionog suda iz aprila prošle godine, kojom je Krasić prvi put bio osuđen na 15 godina zatvora, kada mu je određen i pritvor, u oktobru je ukinuta odlukom trećestepenog veća Apelacionog suda, koje je tada naložilo ponovno odlučivanje i ponovno saslušanje veštaka balističke i hemijske struke.

I na novu presudu dozvoljena je žalba sudu u trećem stepenu.

U obrazloženju nove osuđujuće presude, navodi se da je nesumnjivo dokazano da je Krasić u dogovoru sa NN licima sa umišljajem ubio Ivana Perovića i doveo u opasnost žživot oštećenog Đ.S.

Apelacioni sud navodi da je utvrdio da je Krasić bio jedan od vođa (Partizanove) navijačke grupe "alkatraz", a sada pokojni Perović navijačke grupe "zabranjeni".

Dodaje da je nesumnjivo utvrđeno da su Perović, Đ. S. i još dvojica mladića videvši pripadnike navijačke grupe "alkatraz" na splavu "B" iz straha krenuli da se vraćaju kući.

"Na raskrsnici kod Fontane približio im se automobil marke 'audi' u kojem se nalazilo najmanje četvoro lica, mađu kojima je nesumnjivo utvrđeno da je bio Krasić, koji je sedeo na mestu suvozača i obratio se oštećenima, nakon čega su on i NN lice koje se nalazilo iza njega otvorili vatru iz pištolja i tom prilikom ubili Ivana Perovića i telesno povredili Đ. S.", navodi Apelacioni sud.

Na taj način su, kako dodaje, doveli u opasnost živote više lica, budući da su se u neposrednoj blizini nalazila još dva lica, čime je Krasić ižvršio krivično delo teško ubistvo.

Druga dvojica koja su bila optužena u ovom slučaju kao saizvršioci, ranije su pravosnažno oslobođeni optužbi za teško ubistvo.

Krasić uhapšen u Briselu u junu 2012. godine po poternici Srbije, pošto je nakon ubistva Perovića pobegao iz zemlje.

Mediji su pisali da je motiv ubistva Perovića bio sukob navijačkih grupa oko prevlasti na južnoj tribini stadiona Partizana.

Razloga za takvu odluku bilo je mnogo, već u samoj najavi događaja. Kako odoleti, na trenutke sumnjičavoj znatiželji, da se vidi kako će Fasbinderove pokretne slike izgledati na beogradskoj pozornici?

Veliki je zadatak sebi zadao hrvatski reditelj Bobo Jeličić.

Hrabrosti za tako nešto mogla je dati samo nepogrešiva ekipa beogradskih glumaca.

Disali su kao jedno i stvorili pozorišni kalambur koji nas je terao na smeh onome zbog čega treba plakati, da s nevericom prepoznajemo svoju sadašnjost, strahove, otuđenosti i neuslišene vapaje u komadu napisanom da razobliči zapadno nemačke 60-te.

Da li još jedno saznanje da se ništa ne menja ili da sve postaje još gore, teši ili tera u ludilo?

Sve ambicije, želja za napredovanjem, da l svoja ili tuđa... Ženini planovi, dečje ocene, roditeljske isključivosti, društveni klišei, karijerna potčinjavanja... Kod Fasbindera ishodište nalaze u – amoku, ubilačkom ludilu!

Preobražaj stamenog, porodičnog, u sebe sigurnog gospodina R, u amokom obuzetog čoveka, briljantno je izveo Boris Isaković, ostavljajući po ko zna koji put bez daha svedoke njegove glumačke bravuroznosti.

Njegova transfomacija gotovo da je dokumentarna jer je isuviše često prepoznajemo u novinskim naslovima.

Da li ćemo nemoćno slegnuti ramenima ili zastati da čujemo šta nam zapravo govori onaj pored nas? Šta čujemo kada slušamo, šta vidimo kada gledamo?

To nas pita Gospodin R, to nas iz svojih prometejskih dubina tera da mislimo svih ovih godina Fasbinder, to nas podseća Bobo Jeličić...

U JDP-u večeras prva repriza. Vredi utrošenog vremena!

Predsednica parlametna pozvala je građane koji imaju saznanja o umetničkim delima i drugoj kulturnoj baštini koja pripada Parlamentu da se jave i pruže informacije.

Nedavno su pronađene dve fotelje ukradene tokom paljenja Narodne skupštine, jedna je pronađena u beogradskom naselju Kaluđerica prilikom racije MUP-a, a druga preko sajta "Kupujem-prodajem".

Gojković je izjavila da su 5. oktobra iz zdanja Narodne skupštine ukradena mnogobrojna umetnička dela, mobilijar, kao i predmeti koji su poklon stranih delegacija i dodala da je time državi naneta nesaglediva šteta, jer su ukradeni značajni predmeti iz kulturnog nasleđa Srbije.

Ona je podsetila da se među ukradenim predmetima nalazi i 55 umetničkih slika, među njima dela Petra Lubarde, Milana Konjevića, Zore Petrović, Milana Keča, Milića od Mačve i mnoge druge, poznati "Salon", Kneza Pavla od čiste slonovače koji je stajao u diplomatskom salonu.

Milica Vujović kaže da šah igra u slobodno vreme: "Zanimljivo je, zanimljiva igra, igram sa dedom, tatom i sestrom.''

"Deset godina sam već član ovog kluba, kad god mogu dolazim. Šah za mene predstavlja opuštanje, ovde se družimo'', kaže Miloš Pantić iz Šapca.

Radojica Vujović dodaje: "Čini mi se da ceo život igram šah, nisam postigao neke velike uspehe sa šahom, ali sam postigao silna poznanstva.''

Klub je od osnivanja nekoliko puta menjao adresu. Prostorije koje koristi već četrdeset tri godine, biće vraćene naslednicima čuvene šabačke porodice.

"Ovog proleća Šabački šahovski klub bije svoju najznačajniju šahovsku bitku", kaže Miroljub Merdović, predsednik Šabačkog šahovskog kluba. "To je jedan meč odluke, biti ili ne biti, što se tiče naših prostorija. Agencija za restituciju, moram priznati da nas je stvarno iznenadila, nismo očekivali da će tako brzo to da se sprovede u delo, zakon se mora spovoditi, mi smo zatečeni'', kaže on.

Žalba na rešenje Agencije za restituciju je odbijena. U odlučujućem meču, na potezu je gradska uprava.

Dragan Nikolić, član Gradskog veća zadužen za sport rekao je da oni naredne dve godine sigurno neće morati da menjaju mesto: "Pod istim uslovima će ostati tamo gde i sada borave. Mi ćemo svakako sa momcima iz šah kluba posle dve godine naći rešenje koje je adekvatno za njihove aktivnosti.''

U Šapcu su stasali brojni šahovski šampioni. Klub ima oko 200 članova. Svake sedmice nadmeću se u brzopoteznim turnirima, i na takmičenjima u zemlji beleže zapažene rezultate.

RHMZ navodi da će u zoni fronta biti lokalno intenzivni pljuskovi sa grmljavinom i količinom kiše više od 20 milimetara za tri sata i kratkotrajna pojava sugradice i grada.

Za vikend i početkom naredne sedmice biće hladnije, sa temperaturom ispod proseka, u većini mesta sa temperaturom od 18 do 23 stepena Celzijusa.

Naoblačenje sa severa i zapada sutra će se do sredine dana proširiti na celu zemlju uslovljavajući kišu, pljuskove sa grmljavinom, osetan pad temperature i pojačan severozapadni vetar.

Lokalno se očekuju obilnije padavine i pojava sugradice i grada.

Vetar će biti umeren i jak, povremeno olujni, severozapadni, ujutro i pre podne na jugu i istoku, jugoistočni.

Jutarnja temperatura od 15 do 22 stepena Celzijusa, najviša dnevna od 19, na severu do 27 stepeni na jugu i istoku.

Uveče i tokom noći prestanak padavina i delimično razvedravanje, najpre u severozapadnim krajevima.

I u Beogradu će sutra veći deo dana biti oblačno, povremeno sa kišom ili pljuskovima sa grmljavinom. Vetar će biti umeren i jak, povremeno olujni, severozapadni.  

Temperatura ujutro i pre podne od 20 do 22 stepena Celzijusa, tokom dana u padu. Krajem dana prestanak padavina, tokom noći delimično razvedravanje.

Za vikend umereno oblačno, suvo i hladnije 

Prema izgledima vremena za sedam dana, predviđa se da će za dane vikenda biti malo do umereno oblačno, suvo i hladnije.

U subotu se očekuje jak severozapadni vetar, krajem dana u slabljenju.

U ponedeljak na jugu i istoku naoblačenje sa kišom i pljuskovima, do kraja dana zahvatiće i centralne krajeve.

Na severu suvo sa sunčanim periodima. Zatim će do kraja perioda preovlađivati oblačno, hladno i kišovito.

Temperatura će biti ispod proseka. U većini mesta od 18 do 23 stepena Celzijusa, sredinom sedmice i hladnije, kad se očekuju i obilnije padavine.

Pored toga zaplenjeno je i 43 tone krijumčarenog mesa, uključujući meso medveda, slonova, krokodila, kitova, zebri, 1,3 tone slonovače, 27.000 reptila, oko 4.000 ptica, 48 živih primata, 14 velikih mački, dva polarna medveda i nekoliko tona drva.

Među uhapšenima su dva člana letačkog osoblja iz Los Anđelsa i muškarac iz Izraela čija je kuća pretresena nakon što je postavio fotografiju iz lova na društvenim mrežama.

Oko 1.400 osumnjičenih je identifikovano širom sveta, saopštio je Interpol.

Uprkos pokušajima, zdravstveni radnici nisu mogli da joj pomognu.

U pucnjavi je ubijen i vlasnik lokala, a kako se navodi, napadači su vrlo brzo uhapšeni.

Hadžer Tulu je bila i model i glumica i nekoliko trenutaka pre nego što je ubijena objavila je na svom Instagramu video iz provoda u tom klubu.

Kako se navodi, Tulu je rođena u porodici imigranata iz Bosne u Izmiru.

"Takođe, Jovanovićev drugi šef, šef odborničke grupe tajkun Dragan Đilas, poznat je po tome što je svoje bogatsvo uvećao 60 puta za vreme svog mandata, a za to vreme ostavio 1,2 milijarde evra duga svim Beograđanima i gradska preduzeća koja su poslovala sa gubitkom" rekao je Mirković, navodi se u saopštenju.

Kako kaže Mirković, znajući te podatke postavlja se pitanje da li Jovanović ovo govri kako bi skrenuo pažnju sa lopovluka njegovih šefova tajkuna Dragana Đilasa i Vuka Jeremića, ili je možda i on zainteresovan, poput Jankovića, za neku funkciju bez podrške građana.

"Građani su na izborima jasno izabrali da žele tim ljudi kojima je interes Beograda i Beograđana na prvom mestu, a ne ljude koji će raditi isključivo za svoje džepove na štetu građana" naglasio je Mirković i dodao da bi Jovanović mogao da odgovori zašto i za koje usluge je ambasada Katara iz Berlina uplatila 200.000 evra udruženju njegovog šefa Vuka Jeremića, kao i za koje usluge su od uhapšenog Patrik Hoa dobili 5,3 miliona dolara.

"Nekada smo bili na istoj, nekada na različitoj strani, nekada se direktno sukobljavali. Smatramo da je vreme da se to u potpunosti prevaziđe, groblja obeleže, poštujemo mrtve na obe strane i otvorimo stranicu budućnosti", objasnio je srpski predsednik.

Aleksandar Vučić je poručio da su odnosi između Srbije i Bugarske iz godine u godinu, iz meseca u mesec sve bolji, da imamo dobar politički dijalog na najvišem nivou, da ekonomski rezultati pokazuju da naša saradnja napreduje velikom brzinom.

S tim u vezi je preneo da je prošle godine prvi put trgovinska razmena prešla vrednost od milijardu evra.

"U poslednjih pet godina beležimo dinamičan rast, a samo u odnosu na 2016. on je iznosio čak 53 odsto. Mislim da imamo značajan rast uvoza i izvoza i da se kompanije ozbiljnije i značajnije povezuju", rekao je Vučić nakon sastanka sa Radevom u Palati "Srbija".

Takođe je Vučić naveo da su turisti iz Bugarske treći na listi zemalja porekla koji posećuju našu zemlju, te da je u prva četiri meseca zabeležen dodatni rast u prilivu turista iz te susedne zemlje.

"To je važno ne samo radi novca, već pre svega i zbog povezivanja ljudi. Pokušaćemo da privučemo što veći broj bugarskih državljana u Srbiju", rekao je Vučić.

"Posebno smo zahvalni Bugarskoj što nas podržava na evropskom putu"

Naveo je da je sa predsednikom Bugarske razgovarao i o energetskim temama, gasovodu Niš–Dimitrovgrad, o izgradnji istočnog kraka Koridora 10, koji će sutra obići, a koji treba da spoji Beograd i Sofiju.

Kaže i da je za Srbiju važna modernizacija železničke pruge Niš–Dimitrovgrad.

"Posebno smo zahvalni na podršci Bugarske Srbiji na evropskom putu. Zahvalio sam Radevu i na tome što je uvek želeo da čuje šta Srbija smatra po pitanju Kosove i Metohije", naveo je Vučić.

Dodaje da je "Bugarska priznala Kosovo, mi nismo".

"Ali stav je Bugarske da stavovi srpske strane moraju da budu saslušani", rekao je Vučić.

Dodaje da naša regionalna saradnja ide u dobrom smeru, a posebno pitanje odnosa prema bugarskoj manjini u Srbiji.

S tim u vezi je konstatovao da je Srbija spremna da ispuni sve u skladu sa najvišim evropskim standardima.

Naveo je da su za osnovno obrazovanje završeni svi udžbenici na bugarskom, od kojih su dva bila problematična, a za srednju školu je završeno sve.

Srbija je, kako je rekao, spremna i da značajnije finansira medije na bugarskom jeziku.

"Mislim da ćemo našim stalnim sastancima uspeti da kreiramo drugačiji i neuporedivo bolji ambijent između naših prijateljskih zemalja, kao i da će ekonomska saradnja ubrzano napredovati", rekao je Vučić.

"Bugari u Srbiji mogu da biraju gde će se lečiti"

Vučić je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa bugarskim predsednikom, odgovarajući na pitanje šta se konkretno radi na poboljšanju zdravstvenih uslova kao i obrazovanja za bugarsku nacionalnu manjinu, najavio formiranje tima koji će raditi na tome.

Kako je rekao, "nemamo problema sa tim da se građani naše zemlje Bugari leče gde god im je lakše i bolje".

Podsetio je da je nedavno u Nišu otvoren jedan od najmodernijih kliničkih centara koji je spreman da primi građane bugarske nacionalnosti, da je isti slučaj i sa VMA u Beogradu, da je to Vlada obezbedila, ali da nema problema ukoliko oni odluče da se leče u zdravstvenim ustanovama u Bugarskoj.

Dodao je da će sa bugarskim kolegom o tom pitanju razgovarati i večeras i dodao da će predsednik Radev imati šta da saopšti sutra kada se budu sastali sa predstavnicima bugarske nacionalne manjine, kao i oko dodatnog finansiranja medija, ulaganja u znanje i duhovnu infrastrukturu Bugara koji žive u Srbiji.

Radev: Računajte na podršku Bugarske u evropskim integracijama

Predsednik Radev je poručio da Srbija može i mora da računa na pomoć Bugarske na evropskom putu, jer cilj dve zemlje jeste da radimo zajedno na boljoj perspektivi Balkana i evropskoj budućnosti regiona.

Nakon sastanka sa srpskim predsednikom Vučićem, Radev je rekao da je budućnost Srbije Evropska unija, a da je "evropski okvir" za Srbiju – 2025. godina – ambiciozan, ali dostižan cilj. 

"Danas su odnosi dve zemlje na takvom nivou da pozitivni procesi dominiraju. Odlučni smo da radimo zajednički, da to bude perspektiva za koju nema povratka", poručio je predsednik Bugarske. 

Zahvalio je Vučiću na učešću na Samitu u Sofiji, gde je, kako je istakao, pokazao da ima jasnu i dugoročnu viziju, a hrabru i konstruktivnu politiku u odbrani te vizije. 

Takođe, poručio je da istorijsko pomirenje na kojem je izgrađena Evropa mora da pronađe mesto na Balkanu, i da svi zajedno radimo na tome da govor mržnje ostane u prošlosti, a da na njegovo mesto dođu saradnja i prijateljski odnosi. 

"Vučić i ja smo svesni toga i radimo na tome, ali moraju biti svesne i ostale zemlje regiona, jer to je način da pokažemo da smo izvukli pouke i lekcije iz prošlosti i da zajedno radimo na boljoj budućnosti", ukazao je Radev.

Bugarski predsednik je konstatovao da je robna razmena između dve zemlje preko milijardu evra, a da Srbija i Bugarska imaju zajednički uspeh na svim poljima, posebno u infrastrukturnim projektima. 

Ono na čemu bi trebalo da se radi, kaže, jeste bolja saradnja u oblasti rečnog i vazdušnog transporta.

"Budimo aktivniji u rečnom transportu i poboljšajmo saradnju u okviru Dunavske strategije", poručio je Radev. 

Napominje i da je predložio srpskom predsedniku "da zajedno posete Bosilegrad i Caribrod, a da je Vučić ne samo prihvatio, već i preuzeo inicijativu koja se odnosi na istorijsko pomirenje i razvoj odnosa". 

Takođe, dva predsednika će sutra imati susret sa bugarskom nacionalnom manjinom, što je, kaže Radev, prvi takav sastanak. 

"Biće razmatrana konkretna pitanja. Svi očekujemo da će naša manjina osetiti snažniju podršku srpske države, kao i promene u njenom zakonodavstvu, koje mi cenimo", dodao je predsednik Bugarske. 

Naveo je i da će, zajedno sa Vučićem, predložiti vladama da naprave još jedan granični prelaz. 

"To će biti vrlo važan znak i nastavak napora za našu povezanost. To znači da ljudi sa obe strane mogu mnogo bolje da se druže", kaže Radev.

Obojica su, kaže, dali zadatke delegacijama da do večeras utvrde šta može da se uradi za medije na maternjem jeziku, za zdravstvo, obrazovnu razmenu. 

"Isto tako, Vučić će se zalagati za neka rešenja koja će bugarskoj manjini pokazati da srpska država zaista poštuje njegova prava", zaljučio je Radev. 

"Ne smeju se zapostaviti argumenti srpske strane oko KiM"

Predsednik Bugarske Rumen Radev istakao je da se prilikom rešavanja pitanja Kosova ne smeju zapostaviti argumenti srpske strane, jer bi se u suprotnom dobilo neodrživo rešenje, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će otići na nastavak dijaloga, ali da je prilično obeshrabren zbog izjava koje su iz Prištine dolazile proteklih dana. 

Radev je ponovio da dijalog nema alternativu.

"Neophodno je da se pronađe rešenje kako Srbija ne bi imala dalje prepreke na putu ka evropskim integracijama", poručio je.

Radev je rekao da je neophodno pažljivo saslušati i analizirati argumente srpske strane, koji ne smeju biti zapostavljeni.

"Ako se to ne učini, nećemo dobiti održivo rešenje", upozorio je predsednik Bugarske, zemlje koja do kraja meseca predsedava EU.

Vučić je preneo da je danas na plenarnom sastanku potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić govorio o KiM. 

Ukazao je da nikada ne govori ništa protiv nekog drugog, posebno ne pred stranim gostima, čak i ako taj nije ispunio obaveze iz nekog sporazuma, koji je donet pod plaštom EU, dodajući da je predsednik Bugarske u Beogradu u svojstvu šefa svoje države, a ne Unije.

"Ići ću u Brisel. Imajući u vidu sve izjave koje su dolazile od aktera nečega što treba da bude dijalog prilično sam obeshrabren, a da li će biti drugačije, videćemo. Da li verujem ili sam optimista – ne sasvim", rekao je Vučić.

Dodaje da delegacija Beograda mora da bude prisutna, da se bori za interese svog naroda i celog regiona.

Vučić: Srbija će ove godine završiti istočni krak Koridora 10

S tim u vezi je ukazao na značaj članstva u EU, navodeći da je Srbija mnogo komplikovaniju deonicu Koridora 10 kroz Sićevačku klisuru i tunel Bancarevo morala svojim parama da plaća, te da bi bilo mnogo lakše da neku deonicu, kao što je u slučaju Bugarske, možemo da uradimo novcem Unije.

"Za auto-put Niš–Priština daju nam 20 odsto granta, zbog čega smo presrećni. Tuđim parama biće izrađeno petnaestak kilometara. To je, pored vrednosti kojima težimo, nešto što je bitno, zbog čega treba da se pridružimo EU", objasnio je Vučić.

Vučić je dodao da će Srbija ove godine završiti istočni krak Koridora 10, dodajući da građani Srbije ne veruju da će istočni i južni krak biti završeni.

"Nadamo se da će i Bugarska završiti svoju deonicu, kako bi više vozila, odnosno svi koji budu išli za Istanbul, koristili ovu najbržu vezu", naveo je Vučić. 

Radev je ukazao da Bugarska nešto zaostaje kada je reč o auto-putu ka Srbiji, dodajući da je teren složen.

Kazao je da očekuje da će procedure i gradnja biti završene u roku, te da se nada da će put biti gotov do 2022, ali da o rokovima govori Vlada.

"Smatram da moramo što pre da završimo naš deo auto-puta", naglasio je Radev.

Radev se osvrnuo i na gasni interkonektor ukazujući da se trenutno proučava pretprojekat.

Prema njegovim rečima, interkonektor je prioritet za Bugarsku, jer je izuzetno važan za Srbiju u cilju osiguravanja diverzifikacije, sigurnih cena, kao i dostave gasa.

"U Zakonu o glavnom gradu ne postoji odredba da bilo ko treba doživotno da obavlja neku funkciju. Ne može jedan čovek biti defakto gradonačelnik, sam svoj zamenik, pa još i gradski menadžer", rekao je Jovanović, a prenela Narodna stranka.

On je ocenio da "nije prirodno i zakonito" da se sva gradska vlast koncentriše u rukama jednog čoveka, navodeći da se odbornička grupa "Savez za Srbiju" zalaže za striktno poštovanje zakona i statuta grada Beograda, smenjivost svih funkcionera i odgovoran rad u interesu svih Beograđana.

Prognoza vremena, upozorenje i verovatnoća ostvarenja opasne pojave

Taj medij piše da će Tači u Brisel putovati sam, jer ni nakon godinu dana nije uspeo da formira radnu grupu za dijalog, pošto opozicija odbija da prihvati da on bude "glavni pregovarač".

Opozicija i kosovske nevladine organizacije smatraju da je "vrlo opasno" da samo Tači predstavlja Prištinu u završnoj fazi dijaloga sa Beogradom.

Kako objašnjavaju, ako bude postignut bilo kakav dogovor, on neće moći da bude ratifikovan u parlamentu bez širokog političkog konsenzusa političkih partija.

Portal podseća da je za ratifikaciju bilo kojeg "međunarodnog sporazuma" u kosovskom parlamentu potrebna dvotrećinska većina, odnosno 80 poslaničkih glasova.

"Jako mi je drago da sam se zaposlila, bitno mi je da mogu sama da brinem o sebi i da sama sebe izdržavam, da budem svoj čovek. Planiram da upišem Mašinski fakultet, ali sve u svoje vreme", kaže Kristina Simeunović iz Kragujevca.

Još četrnaestoro mladih iz hraniteljskih porodica prošlo je obuku za deficitarna zanimanja i znanjem došlo do posla.

"Tu su i različite vrsta podrške koju i dalje mogu da koriste i kroz projekat i od nas, njihovih mentora, a i naravno u kompanijama u kojima su bili na praksi", kaže Ivana Rakić, savetnik za hraniteljstvo.

Nove tehnologije i stalne stalne promene u oblasti prirede zahtevaju fleksibilnost obrazovnog sistema. Brze, efikasne obuke na radnom mestu, poslodavcima obezbeđuju potreban kadar, a mladima otvaraju vrata za zaposlenje.

"Kompanije mogu da nam se jave i da zajedno sa njima razvijamo programe obuka koji odgovaraju njihovim potrebama, a koji će opet mladima pomoći da steknu tršižno konkurentna znanja i veštine", objašnjava Marija Stojadinović, direktorka Razvojnog biznis centra.

Tržište u Kragujevcu najviše traži kadrove metalske i računaske struke. Od početka godine kroz projekat "Znanjem do posla" za 10 deficatarnih zanimanja, obuku je prošlo oko 140 mladih od kojih je polovina dobila posao.

"Zahvaljujući centralnom sistemu, građani mogu da izvade izvod iz matične knjige rođenih, umrlih i venčanih u bilo kojoj opštini, jer sad bilo koji radnik lokalne samouprave radi u tom centralnom sistemu", objašnjava direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Mihailo Jovanović.

Građani i ne moraju da vade svoje izvode jer informacioni sistemi javne uprave međusobno komuniciraju. Pa sada npr. da bi roditelji ostvarili pravo na novčanu socijalnu pomoć ne moraju da prilažu brojnu dokumentaciju, kao što su izvodi iz matične knjige rođenih za sve članove porodice, već zaposleni u centrima za socijalni rad pribavljaju elektronskim putem sva potrebna dokumenta.

"Mi želimo efikasniju, tansparentniju, jeftiniju, prijamčiviju upravu i to je ono što želimo da podastremo građanima kao krajnim korisnicima", kaže  ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić. 

Ružić je istakao da su ključni zakoni koji će sve te usluge učiniti prijemčivijim za građane već doneti, kao što je Zakona o opštem upravnom postupku, o e-upravi, o inspekcijskom nadzoru i o matičnim knjigama. 

"Uspeli smo da unapredimo do maksimuma Centralni registar matičnih knjiga, tako da je 98,5 odsto svih matičnih knjiga, i venčanih, rođenih i umrlih su prebačene u registar", rekao je Ružić i istakao da za svih 188 upravnih poslova sada umesto građana državni službenici pribavljaju dokumenta umesto njih. 

Projekat je urađen kroz inicijativu "Stop birokratiji" , kaže ministar i ističe da sve to u velikoj meri oklakšava postupanje i uprave prema građanima, ali i međusobnu razmenu podataka u državi. 

"Očkekujem da do kraja godine nakon donetog zakona o državljanstvu u saradnji sa MUP praktično pohranimo i podatke iz Knjige državljana, što će još više unaprediti sistem samim tim će građani moći da do svog držaljanstava dođu bilo gde u Srbiji", rekao je Ružić. 

Ministar je naglasio da je uspostavljen informacioni sistem e-ZUP koji sadrži osam ključnih baza za postupanje - matične knjige, MUP, Poreska uprava, Fond PIO, Nacionalna služba za zapošljavanje, Centarlni registar obaveznog socijalnog osiguranja, Republički geodetski zavod i Ministatsvo pravde i istakao da su u toj bazi podaci koji stoje na raspolaganju građanima. 

Najavio je i da će polovinom oktobra ove godine početi rad e-inspektora i da će u pilot projektu biti četiri inspekcije - inspekcija rada, tržišna, sanitarna i upravna inspekcija, a od maja 2019. ukupno 41 inspekcija u Srbiji pristupiti e-inspektoru. 

Do sada je sistemom e-uprave smanjena upotreba papirnih dokumenata za 30 odsto, a do kraja godine očekuje se da u ovom registru budu i podaci o državljanstvu građana, pa će i taj papir građani moći da izvade gde god se nađu u našoj državi u znatno kraćem roku, nego do sada.

Za pultom gde se nalazi uplatno mesto, pronađena je manja suma novca.

Protiv dvadesetjednogodišnjeg vlasnika oduzete opreme, nadležnom tužilaštvu biće podneta krivična prijava zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćeno organizovanje igara na sreću, saopštila je Policijska uprava Sremska Mitrovica.

Izrazila je zadovoljstvo što je inicijativa o formiranju ove grupe potekla prvenstveno od strane novinarki, i obećala da će Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, na čijem je čelu, i Vlada Srbije pružiti podršku i pomoć u radu grupe kako bi se u javnosti drugačije prikazivalo nasilje nad ženama i pre svega preveniralo.

"Želimo da sprečimo koliko god možemo nasilje nad ženama, devojkama i devojčicama, jer je to nešto što se gotovo svakodnevno dešava u Srbiji", izjavila je Mihajlović.

Naglašasila je da su podaci poražavajući i da nije dobar način na koji se o tome izveštava.

"Izveštava se uglavnom tabloidno ili onda kada se nasilje već desi, a toliko je mogućnosti i nekog zajedničkog rada i partnerstva gde mislim da možemo to da prikažemo na drugačiji način i da podignemo svest u Srbiji šta znači udariti ženu ili udariti devojčicu", izjavila je Mihajlović.

Novinarka Maša Mileusnić iz grupe "Novinarke protiv nasilja" kaže da je grupa formirana na poziv Fonda B92 i Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP), s ciljem da istakne veliku odgovornost medija kada je u pitanje izveštavanje o nasilju nad ženama.

"Mi ćemo se truditi i u prvi plan ćemo da ističemo da nasilje nad ženama u izveštajima medija bude predstavljeno kao društveni problem, jer to i jeste. Trudićemo se da koliko god je moguće utičemo da se smanji broj tabloidnog izveštavanja", izjavila je Mileusnić.

Dodaje da je reč o otvorenoj grupi, kojoj mogu da se priključe sve novinarke koje se bave ili žele da se bave ovom temom, i na taj način spreče senzacionalističko i štetno izveštavanje u medijima.

"Napravićemo jednu bazu dokumenata koji su jako bitni za izveštavanje o nasilju nad ženama i bazu odgovornih i profesionalih saradnika koji će davati izjave u medijima i samim tim sprečiti to štetno izveštavanje", istakla je Mileusnić.

Ekipa dežurne medicinske pomoći je intervenisala, a ostali putnici su u avionu gde čakaju nastavak putovanja. 

Sve dežurne službe aerodroma reagovale su pravovremeno i u skladu sa predviđenim procedurama, a nastavak putovanja za Sofiju predviđen je oko 12 časova.

Srbija veoma ceni čvrst stav Indije o nepriznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, rekla je Brnabićeva, dodajući da je uverena da će Srbija i u buduće imati podršku ove prijateljske zemlje u očuvanju svog suvereniteta i nacionalnog integriteta.

Premijerka Srbije je istakla da je posebno zadovoljna zbog dolaska indijske kompanije TAFE, koja je ove godine otkupila brend srpske fabrike za proizvodnju traktora IMT.

Ambasadorka Čauhan rekla je da su indijske kompanije veoma zadovoljne uslovima poslovanja na srpskom tržištu, koji su od presudnog značaja za dolazak još većeg broja investitora u Srbiju.

Ona je izrazila zadovoljstvo što je zajedničkim radom u proteklom periodu unapređena saradnja i u oblastima poljoprivrede, zdravstva, kulture, obrazovanja, IT sektora, turizma i sporta.

Sagovornice su se složile da će predstojeća poseta potpredsednika Indije Venkajah Naidua Srbiji, planirana u septembru ove godine, dati poseban impuls daljem razvoju naših sveukupnih bilateralnih odnosa.

Premijerka Brnabić još jednom je zahvalila ambasadorki Indije na postignutim uspesima i izuzetnom zalaganju tokom službe u Srbiji i poželela uspeh na budućem profesionalnom angažmanu, saopšteno je iz Vlade Srbije.

Gojković je ukazala da poseta ministra spoljnih poslova Liberije ima izuzetan značaj u sklopu tradicionalno prijateljskih odnosa i saradnje na koju smo ponosni, kao i u pogledu želje da produbimo i učvrstimo ukupnu bilateralnu saradnju, posebno imajući u vidu da naredne godine obeležavamo čak 60 godina od njenog uspostavljanja.

Podsetila je da je upravo u zgradi Doma Narodne skupštine održana osnivačka konferencija Pokreta nesvrstanih, a da Srbija danas ima strateški cilj jačanja i obnavljanja saradnje sa zemljama afričkog kontinenta na bilateralnom i multilateralnom planu, uz poseban interes za domene obrazovanja, privrede, poljoprivrede, industrije, trgovine, zdravstva, obrazovanja i kulture.

Gojković je istakla da je Narodna skupština otvorena i potpuno spremna na razvijanje međuparlamentarne saradnje na najvišem nivou i na nivou radnih tela dva parlamenta, u oblastima za koje postoji poseban interes za saradnju, kao i u međunarodnim parlamentarnim organizacijama.

Predsednica parlamenta je pozdravila potpisivanje više sporazuma o saradnji Srbije i Liberije i naglasila da je Skupština Srbije spremna da doprinese unapređenju sveukupne bilateralne saradnje putem ratifikacije sporazuma.

Ministar spoljnih poslova Liberije Gbezongar Milton Findli istakao je da Liberija želi da unapredi i konkretizuje saradnju sa Srbijom u brojnim oblastima, posebno privrede, poljoprivrede, turizma i založio se za jačanje saradnje na parlamentarnom nivou, kao posebno važnog segmenta odnosa dve države.

Ministar informisanja, kulture i turizma Len Judžin Nagbe je ukazao da Srbija i Liberija imaju tradicionalno dobre odnose još od Pokreta nesvrstanih i da aktuelno unpređenje odnosa ne predstavlja početak već nastavak te saradnje.

Nagbe je naglasio da je, u u skladu sa tim, važno da se razmotre konkretne mogućnosti unapređenja saradnje u interesu obe države i njihovih građana, kao i da postoji obostrani interes i dobra volja za to, saopštila je Narodna skupština.

Ministarka Slavica Đukić Dejanović rekla je na konferenciji za novinare da je najdrastičniji podatak iz celog istraživanja taj što je četvrtina onih studenata koji bi da odu već rešena u odluci da to i učini, bez obzira na mere koje bi preduzela država u nameri da ih zadrži u Srbiji.

"Od one populacije mladih koju pitamo 'šta bi trebalo da se dogodi u Srbiji a da ne odete', jedna četvrtina koji planiraju da odu kaže da nema nijedne mere koja može da ih zadrži. Oni su već doneli odluku", rekla je Đukić Dejanovićeva.

Ona je istakla da je cilj istraživanja da se prikupe svi podaci koji će se odnositi na kreiranje konkretnih mera i stimulativnih aktivnosti za zadržavanje mladih u Srbiji.

Kada je reč o planiranoj dužini boravka u inostranstvu, 50 odsto onih studeneta koji bi da odu iz Srbije ne planira da se vrati, 19 odsto bi da se vrati, ali kad obezbede dovoljno novca za pokretanje sopstvenog posla u Srbiji, dok bi se 13,8 odsto vratilo kada ekonomska situacija u Srbiji bude bolja i stabilnija.

U istraživanju je učestvovalo 11.013 studenata državnih i privatnih visokoškolskih ustanova u Srbiji, među kojima su 56 odsto studentkinje.

Đukić Dejanovićeva kaže da među onima koji planiraju da nakon završetka školovanja potraže bolje uslove života u inostranstvu prednjače studenti informaciono-komunikacionih tehnologija, čak njih 36,5 odsto i studenti iz oblasti medicinskih nauka, više od 30 odsto, dok je manji udeo studenata iz oblasti društvenih nauka.

Među državama u koje bi studenti naradije odlazili, kaže ministarka, prednjači Nemačka, a svaki četvrti student, odnosno njih 24 odsto koji bi da odu iz Srbije planira da ode baš u tu državu.

Zatim slede SAD (11 odsto), Švajcarska (10,7 odsto), Austrija (8,7 odsto) i Norveška (6,3 odsto).

"Nemačka se nalazi na prvom mestu najpoželjnijih država za studente svih područja studiranja, osim za IT studente, koji bi najradije da odu u SAD i da tamo započnu posao i život", kaže Đukić Dejanovićeva.

Ministarka kaže da je 28,5 prosek godina mladih koji odlaze iz Srbije, a da svaki četvrti koji napusti Srbiju ima visok stepen obrazovanja.

"Ne možemo se samo žaliti što je takav podatak, nego moramo imati proaktivan stav šta kad je to već tako i videti šta može da se uradi. Moramo intenzivirati saradnju sa visokostručnom intelektualnom dijasporom i to je jedan od zadataka", kaže Đukić Dejanovićeva.

Posao glavni razlog za odlazak

Glavni razlozi za odlazak u inostranstvo koje studenti navode su nemogućnost nalaženja posla u struci (27 odsto), slabo plaćen posao u struci (21 odsto) i nizak životni standard (20 odsto).

Kao glavne prednosti života u inostranstvu navode lakše nalaženje posla u struci i bolje plaćen posao, visok životni standard i bolja mogućnost profesionalnog napredovanja.

Više od polovine onih studenata koji bi da odu u inostranstvo kaže da ne bi napustilo Srbiju ako bi im bilo obezbeđeno da dobiju novac za pokretanje sopstvenog posla (15 odsto), ako bi dobili stimulativne kredite bilo koje vrste (4,3 odsto), ako bi dobili mogućnost za povoljne stambene kredite (2,3 odsto) i ako bi dobili podsticaje za bolji naučni rad (1,4 odsto).

Đukić Dejanovićeva kaže da četvrtina studenata koji bi da odu iz Srbije, odnosno njih 25,6 odsto, nije odabrala nijedan od ovih odgovora što, kaže, znači da su definitivno odlučili da odu.

Upozorila je i na problem unutrašnjih migracija studenata koje su, kaže, prvi korak ka spoljnim migracijama, budući da se na odlazak u inostranstvo odlučuju uglavnom oni koji su sa juga i istoka Srbije došli da studiraju u Beograd ili neki drugi veći grad u Srbiji.

Naime, među 58,5 odsto studenata koji planiraju da nakon završetka školovanja promene prebivalište, njih 26,1 odsto namerava da se preseli u neko drugo mesto u Srbiji.

Ministarka kaže da je potrebno uskladiti upisnu politiku na fakultetima sa potrebama tržišta rada, a navodi i da je tokom istraživanja, sprovedenog u januaru i februaru ove godine, dobijeno više od 900 ilustrativnih komentara studenata za koje kaže da će nadležnima biti od koristi za budući rad.

Popović: Zabrinjavajući rezultati istraživanja

Izabrana rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović rekla je da su rezultati istraživanja vrlo zabrinjavajući, a da bi bili još dramatičniji da se istraživanje radilo sa svršenim studentima.

"Verujem da je ovo situacija koja traži koordinisanu akciju", rekla je Popovićeva.

Ocenila je da se kroz jačanje proizvodnje mogu zadržati ljudi u Srbiji, uz podršku IT sektoru, te navela da Univerzitet podržava korekcije upisnih kvota u vezi sa onim zanimanjima koja bi ojačala taj pravac razvoja Srbije.

Naglasila je da se za svakog od oko 270.000 studenata u Srbiji treba boriti podjednako, nezavisno od toga da li nameravaju da odu u inostranstvo ili da ostanu u Srbiji, te da veruje da će nova strategija obrazovanja do 2030. uticati na smanjenje odlaska studenata u inostranstvo.

"Ne samo inostranstvo, nego i unutrašnje migracije destabilizuju naš prostor, kretanje ka urbanim, a pražnjenje ruralnih sredina je nešto što je takođe zabrinjavajuće", kaže Popovićeva i dodaje da Univerzitet stoji na raspolaganju za sve zajedničke akcije koje bi doprinele da ovaj problem rešavamo i sprečimo odlazak mladih u inostranstvo.

Pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Saša Stojanović kaže da to ministarstvo ima bitnu ulogu u obezbeđivanju jednog od važnih preduslova za ostanak generacija u Srbiji.

Tako kaže da Ministarstvo radi na usklađivanju programa koji se nude učenicima i studentima, već je uvedeno programiranje u okviru informatike za peti razred osnovne škole, kao i nova odeljenja u gimnaziji usmerena na IT, a učenici mogu da stiču praktična znanja kroz program dualnog obrazovanja.

"Radimo na poboljšanju programa na fakultetu i na većim upisnim kvotama za one profesije tražene na tržištu, a obezbeđujemo i razne programe stipendiranja", kaže Stojanović.

Vučić i Radev su se nakon toga obratili novinarima, porukom da su odnosi dve zemlje sve bolji i da Srbija ima podršku Bugarske na putu ka EU.

Kasnije u toku dana predsednici će prisustvovati otvaranju izložbe "Primenjena nostalgija". 

Predsednik Bugarske se u Beogradu sastao i sa premijerkom Anom Brnabić, a u planu je i sastanak sa predsednicom Skupštine Majom Gojković.

Sutra, drugog dana posete, Vučić i Radev boraviće u Dimitrovgradu.

Planirani su sastanak sa predstavnicima bugarske nacionalne manjine, potom polaganje venaca na spomenik "Pametnik" na Neškovom brdu, ceremonija polaganja kamena temeljca za spomenik "Sveti Kirilo i Metodije" i obilazak radova na petlji "Dimitrovgrad zapad". 

Ovo je drugi susret dvojice predsednika za četiri meseca.

Kako se sumnja, on je u toj ekspozituri i početkom juna, na isti način oduzeo oko 5.900.000 dinara i 40.000 evra, saopštio je MUP.

Kod osumnjičenog M. S. policija je pronašla pištolj sa municijom, a pretresom stana u kojem je boravio još 25 metaka i manju količinu marihuane.

Osumnjičeni će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.

Brejvik je 2011. godine iz vatrenog oružja i automobilom-bombom ubio 77 ljudi na ostrvu Utoja i u centru Osla.

Zbog tog zločina osuđen je na kaznu od 21 godine zatvora, što je maksimalna zatvorska kazna u Norveškoj.

Zakonom o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima, prema rečima Đorđevića, usmerava se na rešavanje problema neformalno zaposlenih sezonskih radnika u poljoprivredi.

"Problem u angažovanju u poljoprivredi naročito je izražen u letnjim mesecima, kada pored pronalaženja radnika, poslodavci se suočavaju i sa birokratskim procedurama na prijavi radnika koji su najčešće angažovani na par dana", naveo je Đorđević.

Dodao je da trenutni zakon ne može da prati dinamiku zapošljavanja u sezonskim poslovima, te da je potrebno uvesti novi model koji bi poslodavcima omogućio relativno jednostavnu prijavu i ođavu radnika.

"Donošenjem zakona značajno će se smanjiti vreme prijave i odjave radnika, odnosno biće uveden fleksibilan način angažovanja sezonskih radnika, prilikom elektronske platforme", ukazao je ministar i dodao da se predlogom zakona predviđa i umanjenje poreza, što će dovesti do smanjenja troškova za angažovanje sezonskih radnika.

Za donošenje zakona o zapošljavanju stranaca osnovni razlog je, kako je rekao Đorđević, preciziranje odredbi tog zakona o pojednostavljivanju postupka izdavanja radne dozvole, a sa ciljem privlačenja stranih investicija.

Zakonom o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti predviđeno je da se uređenjem birokratske procedure smanji nepotrebno administriranje i omogući brže i efikasnije poslovanje poslodavcima i radnicima.

"Poslodavci će nesmetano moći da šalju radnike i poboljšaju konkurentnost na stranim tržištima", kazao je Đorđević.

Kada je reč o zakonu o finansijskoj podršci porodicama sa decom, Đorđević je naveo da on predstavlja deo ukupne društvene brige o deci i odnosi se na poboljšanje uslova za zadovoljavanje osnovnih potreba dece, posebne podsticaje za rađanje dece i podršku materijalno ugroženim porodicama, porodicama sa decom sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i deci bez roditeljskog staranja.

Ministar je istakao da je trenutno u Srbiji negativan prirodni priraštaj, kao i u poslednjih 27 godina, te da ako se nastavi ovaj trend, za 40 godina ćemo nestati kao narod.

"Ovaj zakon je zasnovan na pravu roditelja, dece i obavezi države da podrži dobrobit rađanja dece. Nova rešenja doprinose novoj strategiji za podsticanje rađanja, a svojim odredbama potvrđuje opredeljenje države da se podsticajnim merama, uvođenjem roditeljskog dodatka uhvati u koštac sa jednim od najvećih problema danas, a to je nedovoljan broj novorođene dece", ukazao je on.

Govoreći o zakonu o mirnom rešavanju radnih sporova, Đorđević je ukazao da su ključni razlozi za donošenje tog zakona rasterećenje sudova, poboljšavanje odnosa poslodavaca i zaposlenih, te ušteda budžetskih sredstava.

"Unapređenje treba da doprinese podsticanju poslodavca i zaposlenih da međusobne sporove rešavaju mirnim putem, posredstvom Agencije, kako bi se što više rasteretili sudovi i arbitrima u postupku smanjili troškovi", ukazao je Đorđević.

Đukić Dejanović: Samo ekonomski podsticaj nije dovoljan

Ublažavanje ekonomske cene podizanja drugog, trećeg, četvrtog deteta, samo je jedna od mera za poboljšanje demografske slike u Srbiji, rekla je ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović.

Govoreći o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, Đukić Dejanović je u skupštini kazala da su u tom predlogu sadržane izmene, koje ako se pogledaju dobro, govore o tome da se Vlada Srbije opredelila za dva nivoa aktivnosti kada je u pitanju populaciona politika - nacionalni i lokalni.

"Nacionalni je sadržan u zakonu i naravno da je čitava Vlada ocenila da se nacionalni prioritet mora pokazati vrlo praktičnim činjenima. Ali, ako bi ekonomski podsticaj bio jedina mera, onda vrlo sličnu demografsku situaciju ne bi imale zemlje koje imaju izvanredan standard, mnoge zemlje zapadne Evrope, skandinavske zemlje", navela je ministarka.

Ukazala je bda je zbog toga izuzetno značajno da čitav set mera mora primeniti svaka jedinica lokalne samouprave.

Prema njenim rečima, Vlada Srbije se opredelila da nakon javnog oglašavanja za nepovratna sredstva jedinicama lokalne samouprave usmeri ove godine tri puta više novca, nego što je to bilo prošle godine.

Kako je navela, u ovom trenutku, neke jedinice lokalne samouprave procenile su da zajedničkim aplikacijama mogu ponuditi programe koji će biti podsticajni za populacionu politiku, dok su druge odlučile da se same projave.

Istakla je da je grad Jagodina odličan primer šta na nivou lokala može da se uradi.

"Usklađivanje rada i roditeljstva, snižavanje psihološke cene roditeljstva, briga o onim parovima koji imaju problem steriliteta, neuporedivo više znanja u domenu populacione politike gde stojimo jako loše i reprodukcionog zdravlja, angažovanje institucija javnog zdravlja - sve se to poverava jedinicama lokalne samouprave", kazala je Đukić Dejanović.

Primedbe opozicije 

Ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa najviše primedbi izneli su zbog toga što se vodi objedinjena rasprava o svih 13 tačaka dnevnog reda, a najviše su komentarisali zakone o sezonskim radnicima, o ratnim memorijalima, kao i o finansijskoj podršci porodicama sa decom, za koji su imali i pohvale i primedbe.

Poslanik Dveri Boško Obradović, koji je na sednici dobio opomenu, kritikovao je zakon o ratnim memorijalima, kao i zakoni o vojnim veteranima.

Istakao je da je problem što se ne navodi na koje se tačno ratove odnosi taj zakon, na koje memorijale. Naveo je da je problematično i rešenje o pojednostavljivanju angažmana sezonskih radnika.

Naveo je da su Dveri uvek spremne da podrže politiku koja se bori protiv "bele kuge" i pohvalio ministarku bez portfelja zaduženu za demografiju i populacionu politiku Slavicu Đukić Dejanović za njene napore da sa predstavnicima svih društvenih kategorija razgovara o tome kako raditi na rešavanju tog problema.

Poslanica Demokratske stranke Gordana Čomić kritikovala je zakon o ratnim memorijalnima, zakon o sezonskim radnicima i zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom i kazala da se ta tri zakona izdvajaju po "populizmu i jeziku dobrih namera bez odgovornosti".

Ona je ocenila da u zakonu o ratnim memorijalima nije dobar način na koji je definisano da će se memorijali podizati oslobodilačkim ratovima, ali je dodala da je dobro što se taj zakon donosi, jer do sada nije postojao, kao i da je dobro što pokazuje jasne namere da se utvrdi sistem kakvi, gde i čiji memorijali će biti uspostavljeni, a koji će biti uklonjeni.

Čomić je povodom zakona o sezonskim radnicima rekla da oslikava dobre namere, ali strahuje da bi mogao da utiče na promenu statistike nezaposlenih u Srbiji.

Kada je u pitanju zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom, Čomić je kao jedini problem istakla da u populacionoj politici koja se danas vodi u Srbiji vidi težnju da se uskrate osnovna prava ženama i muškarcima da sami odlučuju o tome kada i da li žele da postanu roditelji.

Austrija, prema njegovim rečima, neće dozvoliti da je zaplaše pretnje Ankare.

"Turska vrši uticaj na državljane Austrije ili Nemačke turskog porekla i sprečava njihove integracije uz zloupotrebu njihovih nacionalnih osećanja i vere. To je suprotno našim naporima integracije, a ujedno i loše za suživot", rekao je Kurc za ATV.

Austrijski kancelar je najavio da će Austrija delovati gde god bude trebalo, ma koliko Ankara pretila.

"Ne verujem u greške u prevodima Erdoganovih izjava. On jasno kaže šta misli i želi, a to je veoma problematično", poručio je Kurc.

Takođe je najavio da će se Austrija, tokom predsedavanja EU, u drugoj polovini ove godine, boriti protiv nastavka pristupnih pregovora sa Turskom, posebno protiv otvaranja poglavlja, dodajući da oko toga postoji konsenzus u Uniji.

U njegovom automobilu pronađena je i manja količina marihuane, kao i vagica za precizno merenje sa tragovima heroina i kokaina.

Vrednost zaplenjene droge procenjuje se na 600.000 dinara.

Po nalogu tužioca, osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 časova i on je, uz krivičnu prijavu, priveden Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.

"Ako mislite da postoji ta batina kojom možete da me naterate da slušam i služim Haradinajevim, Hotijevim, Hodžajevim izjavama, nemojte da me zovete uopšte", poručio je Vučić u Pančevu, gde je prisustvovao polaganju kamena temeljca za fabriku nemačke kompanije ZF.

Kazao je da nije fasciniran njihovim intencionim idejama i da se ne plaši ni pritiska sa Zapada.

"Pogrešnog čoveka ste našli za pritiske. Ako ste spremni da razgovarate o kompromisima, mi smo spremni. Mi ništa ne zakucavamo i spremni smo da razgovaramo", naglasio je Vučić.

Naveo je da će, ako Albanci misle da na takav način razgovaraju sa Srbijom, naša delegacija otići u Brisel i reći "sve najbolje vam želimo", a Evropi – "kada ispune Briselski sporazum, da nastavimo".

Neću dozvoliti da mi bitange, albanske i srpske, napadaju porodicu iz čista mira, poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, istakavši da su svi napadi u poslednje vreme usmereni i na to da ga "slome" pred Brisel što, kaže, neće moći, već će ga to samo ojačati.

"Mislili su da me slome pred Brisel pričama o porodici, trovanju vode, navodnom otimanju novinara", kazao je predsednik.

"Krivi bubrezi moga brata jer su napali nečije pendreke"

Povodom raznih komentara i napisa na račun njegovog sina, koji je bio među navijačima srpske reprezentacije u fudbalu u Rusiji, ali i na ukidanje prvostepene presude kojom su na uslovne kazne zatvora od po šest i osam meseci osuđena sedmorica žandarma zbog fizičkog napada na njegovog brata, Vučić je rekao da je to "tako normalno u autokratskom režimu" za koji ga optužju.

Upitao je šta se očekuje od zemlje u kojoj je diktatura i u kojoj Javni servis tri meseca izveštava o "protestima protiv diktature" a ispostavilo se, ističe, da je sve bilo zarad fotelje Saše Jankovića. Ili ubeđuju da su "krivi bubrezi moga brata jer su napali nečije pendreke", rekao je Vučić.

Kako kaže, takvi mogu da se vrate "starom sportu" da kradu iz Skupštine, odnose fotelje, slonovaču... Dodao je da je na kraju ipak bolje da je neko iz njegove porodice ili on lično oštećen nego bilo koji drugi građanin.

Vučić je rekao da mu je teško da neke stvari objasni bratu, a posebno starijem sinu, zašto se protiv njega poslednjih dana vodi kampanja.

Teško mu, kaže, pada i da bratu priča o tome zašto su albanski mediji preuzeli "ono što kaže Đorđe Vukadinović, nekada Vlah, nekada Albanac... Koji može da bude svašta samo da mu se nešto sliva u džepove"...

Objasnio je da je njegov sin u Rusiju išao da navija za Srbiju, a Vukadinoviću se, kako je rekao, ne sviđa neki partizanovac koji je bio udaljen tri mesta od njegovog sina, koji uz to i ne navija za Partizan, već za Crvenu zvezdu.

"Ni albanskim ni srpskim bitangama neću da dozvolim da mi napadaju porodicu iz čista mira, jer moj sin nikada nikome nije ništa ukrao, za razliku od onih čije porodice predstavljaju i čije porodice imaju po sto miliona evra bogatstva", istakao je Vučić.

Pozvao je opozicionare koji to rade da se ne iživljavaju na detetu, već da slobodno traže "njegovu glavu".

Naveo je da to rade oni koji više ne znaju šta će jer im je oduzeo mogućnost da pljačkaju, i oni kojima smeta što se brine za građane i za državu.

"Mislili su da će me slomiti pred Brisel svim tim lažima i izmišljotinama, glupostima oko Bele Crkve, strašnim stvarima o trovanju vode, blokiranju auto-puteva... Nećete me slomiti – samo ste me ojačali", poručio je Vučić.

Predsednik Srbije je rekao i da ti takvi hoće izbore, o kojima stalno pričaju.

"Možda ih i dobiju pa neka opet pobede kao što su i do sada i na beogradskim, predsedničkim i drugim prethodnim", poručio je Vučić.

Međutim, neimenovani američki zvaničnik rekao je juče da je reč o poligonu Sohae za lansiranje satelita na zapadu zemlje, rekavši da je Severna Koreja "koristila ovu lokaciju za testiranje motora na tečno gorivo za svoje balističke rakete dugog dometa", prenosi Rojters.

Poligon o kojem je reč prvi je identifikovao Si-Bi-Es njuz, a inače je to najnovije među poznatim velikim postrojenjima za testiranje raketa Severne Koreje.

Sohae je uspostavljen 2008. godine, a nadomak njega se nalaze istraživačka postrojenja za raketni razvoj, kao i toranj za podršku balističkim raketama.

Taj poligon je pretežno korišćen za testiranje velikih motora "paektusan" za rakete dugog dometa kao što je "hvasong-15".

Severna Koreja ima i druge objekte za testiranja, ali bi gašenje ovog, ukoliko se realizuje, bilo značajno, ukazuju neki analitičari, dok drugi smatraju da bi zatvaranje tog poligona bilo pre simbolični gest nego potez kojim bi se tehnički onesposobili raketni kapaciteti te zemlje.

Ne zna se, međutim, kada bi tačno Severna Koreja mogla da uništi taj poligon, a uz to, Pjongjang nije javno potvrdio da je Kim tako nešto obećao, napominje britanska agencija.

Upitan juče da li je Severna Koreja išta uradila u pravcu denuklearizacije posle samita u Singapuru, američki ministar odbrane Džejms Matis rekao je novinarima da "ne zna ništa o tome".

"To je, zapravo, sam kraj procesa. Detaljni pregovori nisu počeli. Ne bih to očekivao u ovom trenutku", izjavio je Matis.

Grupa za praćenje aktivnosti Severne Koreje sa sedištem u SAD, pod nazivom "38 North", saopštila je da je analiza krajem prošle nedelje pokazala da nema znakova bilo kakve aktivnosti u pravcu uništavanja poligona Sohae ili bilo kog drugog poligona za raketne probe.

Iako je Tramp hvalio samit u Singapuru kao veliki uspeh, skeptici su postavili pitanje da li je on uopšte išta tamo postigao, s obzirom na to da Pjongjang, koji je odbio da se jednostrano nuklearno razoruža, nije ništa novo opipljivo obećao u zajedničkoj pisanoj deklaraciji, zaključuje Rojters.

"Ukoliko ste u Šiloh centru, gotovo je sigurno da ste na tim lekovima", rekao je jedan od advokata Centra.

Tužba je zasnovana na svedočenju dece koja su navodila da su dobijala inekcije kada su odbijala da uzmu lek, ali i roditelja koji tvrde da nisu pitani za saglasnost da njihova deca uzimaju lekove za anksioznost.

Uzimanje različitih psihotropnih lekova u isto vreme može ozbiljno da naškodi deci, navodi se u tužbi i ističe potreba za nadzorom kako bi se sprečila upotreba lekova.

"Dugo vremena smo se nadali ovakvoj investiciji. Već smo razgovarali da posle ovog proizvodnog pogona ZF zaposli dodatnih 100 ljudi u naučno istraživačkom centru. ZF nije fabrika jeftinih delova, već budućnosti", objasnio je on.

Ukazao je da se radi o prvoj ili drugoj kompaniji po veličini ovog tipa, poželevši im da dugo ostanu u Banatu, Vojvodini i Srbiji.

"Braćo, Nemci, hvala što ste ovde. Ostanite dugo i dođite još. Nemojte da idete nigde drugo. Neće vam nigde biti bolje nego u Srbiji. Mi ćemo nuditi bar pet odsto više od svih drugih za investicije. Ostajte ovde što duže i dolazite što više", naglasio je Vučić podsećajući da nemačke kompanije u Srbiji trenutno zapošljavaju više od 47.500 ljudi.

Predsednik je rekao da je plan da se posle ovog proizvodnog pogona – u kojem je 620 proizvodnih radnika, a ostali radnici su inženjeri, logistički radnici i administracija – zaposli još 100 ljudi u Naučno istraživačkom centru ZF.

"Da gledamo u budućnost jer ZF nije fabrika jeftinih delova, ZF je tehnologija budućnosti", poručio je predsednik Vučić.

Vučić je rekao da je ova investicija dobra ne samo za Pančevo nego i za ceo Banat i celu Srbiju.

Predsednik se zahvalio nemačkom ambasadoru u Srbiji Akselu Ditmanu i podsetio da kada je ambasador Nemačke došao u našu zemlju u nemačkim kompanijama je bilo 23.000 zaposlenih radnika iz Srbije a danas je ta brojka došla do 47.508.

"Za nas je veoma važno da menjamo naš sistem obrazovanja, da proizvodimo još više stručnih ljudi, biće nam potrebno još više inženjera, da proizvodimo i zanatlije i ljude koji su spremni da rade u modernim prozvodnim kapacitetima", rekao je Vučić.

Kroz ZF Srbija počinje da se približava budućnosti, rekao je predsednik.

"Počinjemo da razmišljamo o vremenu kada nam mašine i automobili neće ići na dizel već počinjemo da razgovaramo o novom periodu kada će ići na hibridne i električne pogon i praviće se ovde nedaleko od Pančeva", naveo je predsednik.

Rekao je da je važno da se upravo zbog svega toga ide u korak sa vremenom, te da se razvoj naše ekonomije ne bi mogao desiti bez podrške Nemačke.

Nemačka firma ZF dolazi u Pančevo sa investicijom od 160 miliona evra, a ta kompanija će, očekuje se, zaposliti više od 1.000 ljudi.

U Pančevu ZF otvara fabriku električnih i hibridnih pogona.

"Ti ljudi zapošljavaju 140 hiljada radnika širom sveta, da ljudi razumeju kada čuju ZF o čemu je reč i da razumeju razmere i značaj ove investicije", rekao je Vučić i podsetio da ZF ima 230 proizvodnih lokacija u svetu.

"Znači da napravite još nekoliko lokacija u Srbiji", poručio je Vučić nemačkim investitorima u Pančevu.

Nemačka kompanija ZF ima fabrike širom sveta i zapošljava 140.000 ljudi. Razmatrali su 15 gradova i izabrali Pančevo za lokaciju nove fabrike.

"Mnogo toga je uticalo da baš ovde investiramo, a presudila je odlična infrastuktura i dovoljno prostora za izgradnju fabrike,a imamo mogućnost i za širenje proizvodnih pogona i zapošljavanje novih ljudi. Dobro je što je blizu i glavni grad do kojeg se brzo stiže", naveo je član Upravnog odbora kompanije ZF Mihael Hankel.

Kompanija ZF već ima ugovore za buduće proizvode iz Pančeva i to sa kompanijama "Audi", "Volvo" i "Mercedes".

Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije] zahvalio je Nemačkoj kompaniji što je došla u južni Banat:

Ulaganje ZF važno je za Pančevo u kojem decenijama nije bilo investicija, ali kažu i za čitav južni Banat, jer nemačku kompaniju uvek prati i nekoliko manjih firmi koje su već tražile svoje mesto u Severnoj industrijskoj zoni:

"Posebno mi je drago što smo kao lokalna samouprava bili spremni i u kordinaciji sa kancelarijom predsednika i Agencijom za lokalni razvoj da u rekordnom roku savladamo sve administrativne prepreke i da izdamo investitoru građevinsku dozvolu. Efekti našeg truda sada se vide", napominje Saša Pavlov, gradonačelnik Pančeva.

Efekat nemačkih ulaganja u Srbiji do sada je 47.508 zaposlenih.

Srbija prvu polovinu godine završava u suficitu  

Predsednik je rekao da će Srbija prvu polovinu godine završiti u suficitu sa vraćenim svim obavezama.

"To je treća godina za redom, to nikada u istoriji Srbije nije bio slučaj. Smanjujemo javni dug, pre kraja godine spustićemno ga ispod 50 odsto BDP-a. Ući ćemo u red najmanje zaduženih evropskih zemalja", rekao je Vučić i poručio da je ostalo još mnogo stvari da se uradi kao što je rad na vladavini prava i drugim stvarima.

"To su stvari koje moramo da rešavamo", istakao je Vučić.

Podsetio je da je pre neki dan u Kruševcu otvorena fabrika, i poručio da se 12. jula "spremi Čačak" u kojem će biti još jedan nemačka investicija.

"Stižem vam sa prvom velikom investicijom i fabrikom 12. jula. Onda idemo da otvaramo pogone u Kraljevu, Vranju, Zaječaru...", poručio je Vučić.

Neimenovani zvaničnik japanske vlade rekao je Rojtersu da će u petak izdati saopštenje u vezi sa vojnim vežbama.

Neimenovani zvaničnik u Jaiti, na severu Japana, rekao je britanskoj agenciji da je prefektura Tošigi, gde se taj grad nalazi, obavestila gradske vlasti da je centralna vlada odlučila da obustavi planirane vežbe "uzevši u obzir međunarodnu situaciju".

Kjodo navodi da je još nekoliko preferektura takođe obavešteno o odluci da se vežbe obustave.

Američki predsednik Donald Tramp sastao se sa liderom Severne Koreje Kim Džong Unom u Singapuru prošle nedelje i Kim je tada obećao da će "raditi na potpunoj denuklearizaciji Korejskog poluostrva", dok je Tramp rekao da će okončati vojne vežbe SAD i Južne Koreje, koje je nazvao "provokativnim".

Japan je taj samit pozdravio kao prvi korak ka denuklearizaciji Severne Koreje, ali je, takođe, saopštio da su vežbe SAD i Južne Koreje ključne za odvraćanje severnokorejskih pretnji.

Pjongjang je, inače, prošle godine lansirao dve rakete koje su preletele iznad Japana, a izveo je i šestu nuklearnu probu.

Tokio je svoju prvu vežbu evakuacije sproveo u januaru, a manji japanski gradovi i sela održali su slične vežbe nakon što je Severna Koreja nastavila sa razvijanjem svojih raketnih i nuklearnih programa naoružanja.

Inače, japanski premijer Šinzo Abe želi da se sastane sa Kimom kako bi razgovarali o japanskim državljanima koje su severnokorejski agenti kidnapovali pre više decenija, napominje Rojters.

Naime 2002. godine Severna Koreja je priznala da su njeni agenti kidnapovali 13 Japanaca tokom 1970-ih i 1980-ih godina.

Japan, s druge strane, navodi da je 17 državljana te zemlje oteto, od kojih je pet vraćeno kući.

Abe je to pitanje postavio kao stub svoje političke karijere i obećao da se neće smiriti dok svi oteti japanski državljani ne budu vraćeni u svoju zemlju.

Na naplatnim stanicima, prema poslednjim informacijama "Puteva Srbije", nema zadržavanja na naplatnim stanicama.

Kalendarski prvi dan leta donosi uglavnom povoljne vremenske prilike i suve kolovoze, samo je prema rečima meterologa posle podne i uveče moguća kiša, pre svega u planinskim predelima.

Nestabilne vremenske prilike koje nam donose česte promene vremena, naizmenično sunce, pa kišu, a povremeno i jake pljuskove, utiču na otežano kretanje vozila zbog mokrih kolovoza, a ujedno i donose veći broj saobraćajnih nezgoda.

Iz tog razloga vozačima se savetuje da smanje brzinu kretanja i prilagode je uslovima na putu, a posebnu opreznost potrebno je obratiti na onim deonicama na kojima se izvode radovi.

Kako je Sunce u Beogradu izašlo u 4 časa i 52 minuta, a zaćiće u 20 časova i 27 minuta, obdanica će trajati 15 časova i 35 minuta, a noć svega 8 časova i 25 minuta, saopštilo je Astronomsko društvo "Ruđer Bošković".

Nasuprot uobičajenom mišljenju da je leti Zemlja najbliža Suncu, ona je tada najdalja od njega i u tzv. afelu će biti 6. jula u 18 časova i 46 minuta.

Za stanovnike severne Zemljine polulopte leto počinje u onom trenutku kada je pravac severnog dela Zemljine ose najbliži Suncu. Toga dana visina Sunca u podne je najveća tokom godine.

U istom trenutku za stanovnike na južnoj Zemljinoj polulopti počinje zima.

Ali ni tamo nije pretežno hladno zbog velikog udaljavanja od Sunca, već zbog toga što je tog trenutka južni nebeski pol najudaljeniji od Sunca.

Zato Sunce u podne tog dana dostiže najmanju moguću visinu tokom godine. Naravno da hladnoći doprinosi najkraća obdanica, a tek je na trećem mestu po uticaju i pomenuto najveće udaljenje Zemlje od Sunca, objašnjavaju iz Astronomskog društva "Ruđer Bošković".

Blagojević je, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekao da će za Kancelariju biti relevantne samo informacije koje dostave lokalne samouprave na osnovu procene štete, a osnovni kriterijum za raspoređivanje pomoći biće da li postoji šteta, da li postoji potreba za obnovom, nakon čega će se raditi procena sredstava.

"Obnovom će biti obuhvaćeni stambeni objekti, lokalna infrastruktura, a tu mislim na kanalizaciju i sisteme za vodosnabdevanje, klizišta, lokalne vodotokove. Biće obuhvaćeni i objekti u vodoprivredi. Kada su republički vodotokovi u pitanju koji su u nadležnosti 'Srbije vode' i biće obuhvaćeno oštećeno privredno zemljište, i čišćenje zemljišta na kome je nakon poplava ostao nanos", objasnio je Blagojević.

Upitan da kaže šta je na vrhu prioriteta, Blagojević je rekao da treba izaći u susret potrebama ljudi, porodica čiji su stanovi i objekti oštećeni u ovom elementarnoj nepogodi.

"Biće potrebno da lokalne samouprave raguju brzo i budu efikasne kao 2016. godine. Istovremeno treba da počne rad na izradi projektne dokumentacije za obnovu oštećene infrastrukture i to je posao kojim ćemo se baviti u mesecima pred nama", rekao je Blagojević.

On je dodao da Zakon o obnovi dopuša da, kada su privreda i poljoprivreda u pitanju, može da se obezbedi pomoć u slučajevima gde osiguranje nije bilo moguće, poput štete na zemljištu.

Govoreći o klizištima, Blagojević je rekao da je to ogroman posao i da su potrebna ogromna sredstva za realizaciju i puno vremena.

"Za svaki projekat je potrebno uraditi ozbiljno istraživanjen i obezbediti finansiranje. Mo to u kontinuitetu radimo od 2014. i uložena sredstva se broje u milionima evra. Sada ćemo nastaviti ukoliko su pokrenuta bilo koja klizišta i ukoliko lokalne samouporave to označe kao prioritet i za to urade projektno-tehničku dokumentaciju", zaključio je Blagojević.

"Ovo nije prva zemlja koja je povukla priznanje kosovske nezavisnosti, to je već učinilo nekoliko zemalja u nizu i ima sve više zemalja koje priznaju poziciju Srbije", kaže Marko Đurić. 

Komentarišući izjavu kosovskog ministra spoljnih poslova Bedžeta Pacolija da Liberija nije povukla priznanje kosovske nezavisnosti, Đurić ističe da je kosovska strana navikla da obmanjuje javnost. 

"Pacoli je rekao i da se čuo sa vladom Liberije, a njihov ministar je pred kamerama rekao da je Liberija povukla priznanje", dodaje Đurić. 

Ističe da smo pre 10 godina imali na desetine zemalja koje su priznavale kosovsku nezavisnost kao i ćutanje tadašnje srpske diplomatije.

"Kada je država obnovila kontakte i poznanstva, imamo povlačenje priznanja i trud je dao rezultate", napominje Đurić. 

"Ne očekujem ništa od razgovora u Briselu" 

Marko Đurić kaže da delegacija Srbije, predvođena predsednikom Vučićem, u Brisel ide da se bori za Srbiju.

"Ja svakog tamo mogu da pogledam u oči, ali ne znam mogu li oni u nas da gledaju na jednak način. Da budem potpuno iskren, ne očekujem ništa od razgovora. Oni nisu spremni ni za kompromis, ni za dijalog i nema razloga da nešto posebno i očekujem. Predsednik Vučić je sinoć razgovarao sa predstavnicima EU i poručio je jasno da, ako su stavovi Prištine kao što pričaju Tači, Hodžaj o ostali, onda nema svrhe da se na taj način razgovara", dodaje Đurić. 

Poručuje da oni koji misle da mogu Srbiju pritiscima da dovedu u slabiji položaj, u tome neće uspeti. 

"Svi pritisci mogu da imaju kontra efekat, razgovaramo sa ciljem da se nađu rešenja, ali nećemo pristati da se na uštrb zemlje nešto uradi", ističe Marko Đurić. 

Kaže da želi da teme u Briselu budu primena sporazuma o ZSO, razgovori o budućnosti i kako praviti mir i bolje odnose.

Ističe da su izjave Azema Vlasija naručen napad na srpsku stranu.

"Vlasi kad kaže da tragovi o ubistvu Olivera Ivanovića vode ka Beogradu, a oni vode istragu i ništa nisu našli i hoće da okrivi Srbiju, to u prevodu znači da hoće i Rusiju da okrivi za to. Reč je o ljudima koji kontrolišu istragu i nikakve rezultate nisu dali, a pred pregovore hoće da izvrše pritisak na Srbiju", zaključuje Đurić. 

Kako navodi makedonska agencija MIA, vatrogasci, policija i medicinski timovi odmah su izašli na lice mesta, nakon što je prijavljen požar.

Istraga o uzroku požara je u toku, dodaje agencija.

FORMIRANA NA DAN 21.06.2018. GODINE

Protekle noći su se dogodile još dve saobraćajne nezgode - u 21:01 sati u Ustaničkoj ulici, u kojoj povređenih nije bilo, dok je 50-godišnja žena povređena na ulazu na Adu Ciganliju u 23:03 sati i potom prevezena na VMA.

Hitna pomoć je noćas imala ukupno 110 intervencija od kojih 25 na javnom mestu.

1527. - Umro Nikolo Makijaveli, italijanski književnik, političar, diplomata, utemeljivač političkih nauka
(Firenca, 03. 05. 1469 - Firenca, 21. 06. 1527)

1788. - Ratifikovan Ustav SAD

1837. - Iz kancelarije knjaza Miloša u Kragujevcu izdat uput zastavniku Lazareviću za lečenje u Sokobanji, ovaj datum računa se kao početak organizovanog turizma u Srbiji

1864. - Katastrofalne poplave, poznate kao Trojički povodanj, pogodile Kneževinu Srbiju

1874. - Umro Anders Jonas Angstrem, švedski fizičar i astronom
(Medelpad, 13. 08. 1814 - Upsala, 21. 06. 1874)

1905. - Rođen Žan Pol Sartr, francuski filozof i književnik, nobelovac
(Pariz, 21. 06. 1905 - Pariz, 15. 04. 1980)
Osnivač i teoretičar egzistencijalizma, Sartr je svojim delom obeležio jedno razdoblje u filozofskom i književnom stvaralaštvu Francuske. Savremenik Malroa, Aragona, Bretona i drugih velikih intelektualaca, on je ostao svojstven i svoj. Prvu filozofsku raspravu napisao je kao učenik, 1924. godine. Sartr je diplomirao filozofiju 1929. godine. Tokom studija upoznao je svoju životnu saputnicu, Simon de Bovoar. Objavio je dela "Mučnina", "Zid" i "Biće i ništavilo", a pisao je i pozorišne komade. Izjašnjavao se o svim posleratnim problemima: u Alžiru, Vijetnamu, Ćehoslovačkoj, Izraelu i Kambodži i podizao svoj glas protesta kad god je smatrao da su ugroženi principi demokratije u svetu.

1908. - Umro Nikolaj Rimski-Korsakov, ruski kompozitor
(Tihvin, 18. 03. 1844 - Lubensk, 21. 06. 1908)

1914. - Rođen Pavle Mijović, istoričar umetnosti
(Brčeli, 21. 06. 1914 - Podgorica, 06. 02. 1996)

1933. - Rođen Aleksandar Vasin Šaca, mačevalac, državnik prvak,
reprezentativac, počasni predsednik Mačevalačkog saveza Srbije
(Bečkerek, 21. 06. 1933 - 02. 04. 2016)

1935. - Rođena Fransoaz Sagan (Kuarez), francuska književnica
(Kažark, 21. 06. 1935 - Anfler, 24. 09. 2004)

1943. - Rođen Andrej Šerban, rumunski reditelj, upravnik Narodnog pozorišta u Bukureštu
(Bukurešt, 21. 06. 1943)

1945. - Rođen dr Adam Zagajevski, poljski filozof i književnik, profesor univerziteta
(Lavov, 21. 06. 1945)

1946. - Rođen Mile Pešaljević, dr tehničkih nauka, profesor Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu, direktor Saveznog zavoda za mere i dragocene metale
( 21. 06. 1946 - Beograd, 09. 01. 2011)
1949. - Umro Mihailo S. Petrović, novinar i urednik "Politike", prvi posleratni predsednik Srpskog novinarskog društva
(Brza Palanka, 01. 03. 1901 - Beograd, 21. 06. 1949)
Mihailo S. Petrović je novinarstvom počeo da se bavi posle Prvog svetskog rata, u listovima "Republika" i "Progres". 1922. godine pokrenuo je časopis "Buktinja". Dve godine kasnije zaposlio se u "Politici". Bio je njen dopisnik iz Pariza, izveštavao sa poprišta Španskog građanskog rata, radio u BBC-ju, a 1942. godine sa suprugom je počeo da izdaje "Londonsku Politiku". Po povratku u zemlju bio je urednik spoljnopolitičke rubrike "Politike", a na prvoj posleratnoj skupštini Udruženja novinara Srbije izabran je za predsednika. Napisao je više knjiga i brošura: "Londonska emigracija", "Austrijsko pitanje", "Vatikan", "Borba za oslobođenje Koruške", "Beograd pre sto godina", "Kako je postao Beograd"... Na njegovu inicijativu 1949. godine pokrenut je Bilten Udruženja novinara Srbije. Udruženje mu je posthumno objavilo nedovršeni rukopis "Ogled iz istorije štampe", a prijatelji rukopis "Oluja nad Francuskom".

1955. - Rođen Mišel Platini, francuski fudbaler i selektor reprezentacije, predsednik Evropske fudbalske federacije (UEFA)
(Žef, 21. 06. 1955)

1956. - Potpisana Moskovska deklaracija o odnosima SSSR i FNRJ

1958. - U Omladinskoj galeriji u Beogradu otvorena prva izložba "Mediale"

1961. - Rođen Manu Čao (Oskar Tramor), francuski muzičar
(Pariz, 21. 06. 1961)

1966. - Rođen Ivan Tasovac, pijanista, direktor Beogradske filharmonije, ministar kulture i informisanja
(Beograd, 21. 06. 1966)

1970. - Umro Ahmed Sukarno, prvi i doživotni predsednik Indonezije i jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih
(Surabaja, 6. 06. 1901 - Džakarta, 21. 06. 1970

1982. - Rođen princ Vilijam Artur Filip Luis, vojvoda od Kembridža, sin princa Čarlsa i princeze Dajane
(London, 21. 06. 1982)

1997. - Umro Živan Milisavac, književnik i književni kritičar, predsednik Matice srpske, akademik
(Batrovci, 25. 02. 1915 - Novi Sad, 21. 06. 1997)

2001. - Umro Krsta Petrović, matematičar i pevač, član Hora Radio Beograda, istaknuti umetnik Udruženja džeza i zabavne muzike
(Beograd, 27. 09. 1928 - Beograd, 21. 06. 2001)

2001. - Umro Džon Li Huker, američki bluz - gitarista
(Klarksdejl, 22. 08. 1917 - San Francisko, 21. 06. 2001)

2003. - Umro Džordž Ekslroud, američki reditelj, dramaturg i scenarista
(Njujork, 09. 06. 1922 - Los Anđeles, 21. 06. 2003)

2006. - Umro Borivoj Dedić, keramičar, profesor i prodekan Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu
(Zrenjanin, 1942 - Beograd, 21. 06. 2006)

2011. - Umro Svetozar Tadić, novinar lista "Borba", predsednik Udruženja novinara Srbije
(Beograd, 10. 12. 1926 - Beograd, 21. 06. 2011)

2013. - Umro Milorad Mišković, baletski umetnik
(Valjevo, 26. 03. 1928 - Nica, 21. 06. 2013)

2015. - Umro dr Čedomir Vujičić, građevinski inženjer, profesor Građevinskog fakulteta u Beogradu
( 1923 - Beograd, 21. 06. 2015)

2017. - Umro Jurij Drozdov, šef sovjetske špijunske mreže KGB
(Minsk, 19. 09. 1925 - Moskva, 21. 06. 2017)

Gradonačelnik Zagreba će, prema nezvaničnim informacijama, biti i gost na svadbi Filipa Živojinovića, sina pevačice Lepe Brene i nekadašnjeg poznatog tenisera Slobodana Živojinovića, i njegove devojke Aleksandre Prijović.

On je podsetio da je u toku izrada nacrta novog Zakona o zaštiti konkurencije, koji bi trebalo da doprinese još efikasnijoj primeni politike zaštite konkurencije, kao i punoj usaglašenosti ovog sa ostalim propisima Republike Srbije, pre svih Zakona o opštem upravnom postupku.

Predsednik Komisije izneo je i podatke o rezultatima u primeni politike zaštite konkurencije u prethodnom periodu, uz konstataciju da "u sve većem broju slučajeva organi izvršne vlasti prihvataju mišljenja Komisije za zaštitu konkurencije, što je važno u kontekstu obezbeđivanja ravnopravnih uslova za sve učesnike na tržištu".

On je naglasio da se institucija na čijem je čelu, u skladu sa mogućnostima i nadležnostima, trudi da doprinese kreiranju projekata koji bi materiju prava zaštite konkurencije približili sudijama, u cilju specijalizacije za rad na predmetima iz ove oblasti, što bi uticalo i na efikasniju primenu Zakona o zaštiti konkurencije.

U tom kontekstu, naglasio je Obradović, uskoro će se, u okviru Tvining projekta EU, čiji je korisnik Komisija za zaštitu konkurencije, organizovati čitav niz radionica na kojima će predstavnici sudske vlasti biti u prilici da steknu kvalitetna znanja potrebna za još efikasniju primenu prava zaštite konkurencije u Srbiji.

"Komisija intenzivno radi na podizanju svesti o važnosti zaštite konkurencije u Srbiji, a sprovodi i praksu uključivanja svih zainteresovanih prilikom izrade nacrta propisa, sve u cilju obezbeđenja transparenosti u radu Komisije", rekao je Obradović obraćajući se sagovornicima iz Brisela.

Na sastanku Pododbora koji se redovno održava u okviru procesa pristupanja Srbije EU izneto je da naša zemlja prati dinamiku razvoja zaštite konkurencije u EU i teži da u što većoj meri uskladi svoje standarde sa standardima u EU, dodaje se u saopštenju.

"Došli smo na ideju da mnoge poznate članove za koje je naša publika sigurno čula, a to su Draginja i Dimitrije Ružić, Pera Dobrinović, Zorka Todosić, da ih objedinimo u okviru jedne teme i da pokažemo da su oni deo jedne pozorišne dinastije, a to su Popovići", kaže viši kustos Muzeja pozorišne umetnosti u Beogradu Aleksandra Milošević.

Priča o pozorišnoj dinastiji počela je 1860. godine u rumunskom delu Banata u Ivandi.

"Oni su imali svest da ispisuju istoriju svoga naroda i istoriju srpskog pozorišta upravo u vreme Austrougarske kada je bilo bitno da se srpski jezik što dalje čuje i imali su priliku da ga pošalju sa pozorišne scene", napominje Miloševićeva. 

Postavka sadrži i retke fotografije, stare pozorišne plakate, glumačke nagrade.

Za sto godina, koliko je trajala istorija pozorišne dinastije Popović, njeni članovi bili su upravnici, kompozitori, reditelji, glumci, a radili su u pozorištima od Novog Sada, Beograda, Niša, Zagreba. Jedan od članova, Luka Popović, je osnovao srpsko narodno pozorište u Njujorku.

Dinastija se ugasila pre 80 godina. Priču o neobičnim životima i karijerama Popovića i potomaka možete čuti u Muzeju pozorišne umetnosti do polovine novembra.

Kanadski parlament usvojio je u utorak zakon kojim se legalizuje upotreba marihuane u "rekreativne svrhe".

Time je Kanada postala druga zemlja na svetu koja je legalizovala upotrebu marihuane u rekreativne svrhe.

Urugvaj je to učinio u decembru 2013. godine.