"У знак сећања на њега одржава се турнир сваке године и то ћемо практиковати да радимо докле год клуб постоји. Дрес његов је склоњен, носио је број два и тај дрес више ниједан играч неће носити на утакмицама све док постоји фудбалски клуб 14. октобар", каже Василије Васић, колега и пријатељ.

У центру Драгинца, мештани и локална самоуправа подигли су спомен-чесму, а улица у којој је живео данас носи његово име. На муралу на уласку у село стоји још једно подсећање за незаборав.

"Град Лозница је доделио улицу у којој је живео, по његовом имену, улица се зове полицијског службеника Николе Крсмановића. Његов недостак је немрљив и никада неће бити надокнађен, али ми ћемо се потрудити да неким својим делима и актима чувамо успомену на њега“, каже Никола Алексић, колега и члан управе ФК "Драгинац".

"Трудимо се да га отргнемо од заборава и надамо се да ћемо у годинама које су пред нама то успети да организујемо уз помоћ добрих људи, града Лознице, Министарства унутрашњих послова", каже Бранко Алексић, школски друг и колега.

Никола Крсмановић убијен је на дужности, у јулу 2024. године приликом рутинске контроле возила. Имао је 34 године. Постхумно је одликован златном медаљом за храброст "Милош Обилић".

"Почели смо да правимо куће – прву код школе, другу ми, а и даље смо били у шаторима. У њима смо остали скоро до зиме, до Никољдана", каже Гојко Ђурић, повратник из 2001. године.

Уз прве повратнике био је и тадашњи митрополит Амфилохије. Његове речи и данас памте најстарији мештани.

"Митрополит Амфилохије нам је тада рекао: 'Ви сте прве ласте'", подсетио је Момчило Ђурић.

Млађа генерација чува Осојане

Те "ласте" данас чува млађа генерација. У месној основној школи и предшколској установи у Осојану данас је 60 деце.

"Имамо 30 ученика у основној школи и још толико деце у вртићу. За овако мало место то је доста, али се надамо да ће нас бити још више", рекла је Ана Остојић, васпитачица у Осојану.

Васкрс метохијске долине

Обновљене куће, обрађене њиве и дечји смех у порти храма сведоче о опстанку у метохијској долини.

"Ми славимо васкрс ове метохијске долине. Тај васкрс се огледа у овој деци под сводовима цркве, у кућама које се граде и њивама које обрађујете", каже Милена Парлић из Канцеларије за КиМ.

Епископ Теодосије: Обновио се живот у Осојану, наша нада је у Богу

Са Ђедовог сабора и ове године послата је порука заједништва и вере у будућност.

"Обновио се живот на овом месту. Сведоци смо да све што у Христу страда и васкрсне бива много лепше и сјајније. Зато је наша нада у Бога на првом месту – да сачувамо веру, своје биће и ову свету земљу", рекао је епископ рашко-призренски Теодосије.

Од првих шатора на зимском мразу до села које данас има своју младост, Осојане је сачувало своје трајање и своју будућност.

Амерички амбасадор у Анкари, Том Барак био је још оштрији, оцењујући да је израелски напад на сиријску ваздухопловну базу, можда, представљао покушај Израела да, пред парламентарне изборе заказане за крај октобра, "увуче" Турску у конфликт.  

Барак је, истовремено, изнео и другу теорију према којој је израелски напад био производ рђаве комуникације између кабинета премијера Бенјамина Нетанјахуа, војске и Мосада.

Одмах затим, Израелци су прекинули канал који су, до сада, делили обавештајне податке са америчким дипломатом и специјалним изаслаником за Сирију и Ирак.

Израел: Јасна и непосредна опасност

Израел је, одмах, одбацио обе Баракове теорије, наводећи да су напади уследили после "јасних обавештајних података" да Турска намерава да Абу ел Духур претвори у центар операција, те да су неколико дана пре него што су бомбе почеле да падају по пистама у бази боравили турски официри.

Израелски министар одбране Израел Кац је рекао да је Јерусалим, пре напада, упутио директно упозорење сиријским властима, као и да су Сједињене Државе на време обавештене о плановима.

"И Турска је била присиљена да устукне", рекао је Кац, након чега су обе стране, израелска и турска, друштвене мреже засуле снимцима најразличитије борбене технике, укључујући авионе, бродове, подморнице и артиљерију. 

Осам кратера на писти напуштеног аеродрома

Израелци су, како наводе медији, у нападу на сиријску ваздухопловну базу, напуштену још 2014. године, употребили борбене авионе Ф-35 и Ф-15, иза којих је остало осам кратера на две писте Абу ел Дахира и низ отворених питања због чега је оваква акција, уопште, била потребна.

Турска је, непосредно посла пада Асадовог режима, планирала да у Сирију пошаље руски противваздушни систем С-400, због којег је избачена из програма развоја авиона Ф-35, али је од те идеје, у међувремену, одустала.

Уколико, пак, Анкара у сиријске базе распореди борбене авионе Ф-16 и противваздушни систем "Хисар", сматра некадашњи шеф Мосада Одед Елиам, Израел би био принуђен да реагује и конфронтација са Турском престала би да буде хипотетички сценарио.

Пројектили, радари и авиони представљају, како наводе израелски медији, црвене линије око којих власти у Јерусалиму нису спремне да преговарају, иако је Американци, утицајни на оне стране потенцијалног сукоба, већ више од годину дана, тајним каналима, покушавају да спрече да повремене чарке прерасту у озбиљан сукоб.

Сирија не верује Израелу, али...

Сиријски министар спољних послова, Асад Хасан ел Шејбани је, раније данас, обзнанио да су прекинути контакти са Израелом, али и да очекује да ће преговори о безбедности ускоро бити настављени.

"Сирија тренутно не верује Израелу. Желимо да напади престану", рекао је шеф сиријске дипломатије, који је, свега дан раније, потврдио да су турски официри посетили Сирију, али да не постоје планови за стално распоређивања трупа из ове земље.

Одмах након тога, Ел Шејбани се, како јавља телевизијска мреже Ал Арабија, састао са шефом Мосада Романом Гофманом, како би се спречила даља ескалација сукоба.

Израел је, истовремено, парафразирајући нуклеарну стратегију француског председника Емануела Макрона, објаснио да "напредно одвраћање", или у овом случају напад на базу у Сирији, представља известан ризик, али да Јерусалим једноставно не сме да дозволи распоређивање турских снага, пре свега противваздушне одбране, на путу којима борбени авиони лете ка Ираку и Ирану.

Више од 400 израелских напада на Сирију

Од пада режима Башира ел Асада 2024. године, Израел је извео више од 400 ваздушних удара на циљеве у Сирији, концентришући се махом на борбену опрему, коју ни у којем случају, нису желели да виде у рукама бивших радикалних исламиста.

Истовремено, израелске снаге заузеле су положаје мировних снага на југу Сирије, односно делове Голанске висоравни и планине Хермон, одакле без проблема могу да контролишу покрете трупа све до Дамаска.

Дамаск је, у неколико наврата жестоко критиковао потезе Израела, али је Јерусалим на те оптужбе реаговао контратезом да се Сирија буни због један одсто територије на којима се налазе израелски војници, али ћути због пет пута већег пространства које су окупирале турске снаге - махом на подручју на којем живе Курди.

Наслањајући се на француску колонијалну политику, Јерусалим, суштински, сматра да разједињена Сирија не представља проблем за безбедност Израела, инсистирајући радије на "алијанси мањина" као контратежи панарапским покретима. 

Турска се, у таласу тензија са Израелом, још једном жестоко споречкала и са Грчком, оптужујући Атину да је, под маском страха од евентуалних иранских напада, на Кипар преместила батерију противваздушних пројектила "патриот", те одлучила да на том острву задржи авионе Ф-16 и фрегату "Никифорос Фокас".

Такође, Атина разматра могућност да из Саудијске Арабије повуче батерију тих пројектила, који се у овој држави налазе још од 2021. године. Грчки војници су, протекле седмице, оборили неколико пројектила које су јеменски Хути испалили ка саудијским рафинеријама.

Један од вођа клана већ је био у затвору након што је 2012. године осуђен на девет година, али му је казна смањена на четири године јер је признао учешће у отмици и мучењу бившег општинског одборника из Ила де Ароуса.

Према извештајима, кокаин је заплењен у просторији у објекту на плажи који припада клану "Ос Фанчос", групи која је већ годинама умешана у увоз, складиштење и дистрибуцију дроге.

Верује се да је ухапшени, неименовани хрватски држављанин био задужен за надзор операција кријумчарења и заштиту интереса криминалног клана "Ос Фанчос".

Према полицијским сазнањима његова улога је између осталог била да контролише предају и количину дроге и да проверава да ли се криминална операција спроводи у складу са планом, пренео је хрватски портал Индекс.

Истражитељи још покушавају да утврде којим је бродом кокаин допремљен до обале.

Брод коришћен за шверц кокаина засад није пронађен, док се претпоставља да је дрога на локацију стигла непосредно пре полицијске акције.

Припадници Националне полиције остаће распоређени широм општине Побра до Карамињал јер се спроводе додатни претреси у подручју близу плаже Кончидо, веома близу градске куће.

Том приликом, како се сумња, унела је 760 таблета са листе психоактивних супстанци, три пакетића са око 24 грама материје за коју се сумња да је амфетамин, као и око седам грама материје за коју се сумња да је мешавина измрвљених таблета са листе психоактивних супстанци и амфетамина. Дрогу је, како се сумња, предала 43-годишњем осуђенику.

По налогу Вишег јавног тужилаштва у Нишу, осумњиченој је одређено задржавање до 48 часова и она је, уз кривичну пријаву, приведена надлежном тужиоцу, а након саслушања, по предлогу јавног тужиоца, судија јој је одредио притвор до 30 дана. 

25.08.2026. Уторак: Топло. Ујутро и пре подне претежно сунчано. После подне и увече променљиво облачно са локалном појавом кише, краткотрајних пљускова и грмљавине. Ветар слаб и умерен, променљивог правца, у области падавина местимично и јак. Најнижа температура од 15 до 21 °С, а највиша од 31 до 37 °С. Упозорење: Tmax ≥ 35 °C, вероватноћа 95%. Локална појава грмљавина, вероватноћа 90%. 

26.08.2026. Среда: Променљиво облачно и топло, у већини места са дужим сунчаним интервалима, а локална појава краткотрајне кише или пљуска са грмљавином очекује углавном у брдско-планинским пределима. Ветар слаб и умерен, на истоку и југу Србије, као и у планинским пределима, после подне повремено јак, северни и северозападни. Најнижа температура од 14 до 20 °С, а највиша од 29 до 35 °С. Упозорење: Tmax ≥ 35 °C, вероватноћа 60%. Локална појава грмљавина , вероватноћа 60%. 

27.08.2026. Четвртак: Претежно сунчано и топло. Ветар слаб и умерен, променљивог правца. Најнижа температура од 15 до 20 °С, а највиша од 31 до 36 °С. Упозорење: Tmax ≥ 35 °C, вероватноћа 90%. 

Према речима званичника, сукоби миграната и полиције трајали су до рано јутрос, преноси АП.

Полиција је саопштила да је ухапсила 17 миграната, док је потрага за око 18 других настављена.

Пет миграната је повређено и пребачени су у болницу.

Ухапшени ће након криминалистичке обраде бити предати у надлежност Окружног јавног тужилаштва у Требињу на даље поступање, саопштила је полиција.

Полиција сумњичи Ж. В. за кривично дело "тешко убиство" у покушају.

Претходно су ухапшени Г. Ч. и М. И. због сумње да су помагали Вујовићу након гажења људи.

Полиција у Билећи у Републици Српској раније је саопштила да интензивно трага за мушкарцем из тог града због сумње да је починио кривично дело тешко убиство у покушају, након што је аутомобилом улетео међу публику на коњским тркама у Бијељанима код Билеће, када је повређено троје људи.

Плоча је први пут постављена 2012. године, на 14. годишњицу отмице новинарске екипе, а за вишеструко рушење плоче отетим новинарима полиција је само једном пронашла починиоца.

Шеф за политичка питања и комуникације канцеларије ОЕБС-а у Приштини Маид Коњхоџић, рекао је да нестанак Перенића и Славуја остаје болна рана за њихове породице, колеге и за читаву српску заједницу, али и подсетник на цену коју новинари могу платити у потрази за истином.​

"Ово обележавање није само чин сећања. Она је јасна порука, а то је да претње и застрашивања не смеју ућуткати истину, а поготово када је у питању рад новинара. ​Сећање на нестале новинаре представља чување њиховог достојанства и потврђује да њихово право на рад мора бити заштићено", рекао је Коњхоџић.

​Поручио је да породице Ранка Перенића и Ђуре Славуја, као и њихове колеге, заслужују одговоре.

"Нестанак мора бити предмет делотворне истраге"

"Нестанак мора бити предмет делотворне истраге, а одговорни, када се утврди њихова одговорност, морају бити процесуирани. ​Транспарентни и кредибилни поступци кључни су за поверење јавности и свих заједница у владавину права. ​Посебно нас забрињава чињеница да је поново била уклоњена спомен-плоча посвећена двојици несталих новинара. Такав чин Мисија ОЕБС-а осуђује јавно", рекао је званичник ОЕБС-а.

​Заузео се да споменици посвећени жртвама и несталим особама морају бити поштовани и заштићени.

"Они су место сећања за породице, пријатеље, колеге и за читаву заједницу, али и трајни подсетник на важност новинарства и слободе медија", рекао је Коњхоџић и изразио захвалност Удружењу новинара Србије регистрованом у Приштини на континуираној посвећености тражењу правде за своје колеге и њихове породице.

"Њихова упорност показује зашто сећање не сме бити препуштено забораву. ​Одајемо признање и отпорности новинара и других медијских професионалаца који настављају радити упркос претњама и притисцима. Њихов рад је од виталног интереса и заслужује сву могућу заштиту", тврди Коњхоџић.

​Потврдио је изузетну опредељеност Мисије ОЕБС-а у Приштини да настави да подржава сигурност новинара и слободе медија, укључујући транспарентне истраге и делотворне судске процесе у случајевима који се односе на медијске професионалце.

Ракочевић: Десети пут сахрањујемо наше колеге

Председник УНС-а Живојин Ракочевић рекао је да поновним постављањем спомен-плоче "десети пут сахрањујемо наше колеге и да породице, колеге, пријатељи ову плочу доживљавају као једини спомен између бившег живота и нестанка".

​"​Ово што се дешава десети пут више није мржња, више није освета, више није завера ћутања, више није проблем институција. Ово је зло. Ово је зло које готово трећу деценију руши споменик невиним људима. Шта ће се десити са нама, шта ће се десити са овим простором ако немамо трунку самилости за невине, за професионалце, за очеве, за дедове? Шта ће се десити са свим овим простором ако немате храбрости у срцу и у себи да кажете: 'Оставите ту плочу која раздваја нестанак од живота'", рекао је Ракочевић.

​Пренео је да Удружење новинара Србије понавља једну те исту реченицу: Тражимо их и тражићемо их док нас буде.

"Драги моји и пријатељи и непријатељи, узалуд рушите истину – она ће проговорити из овог камена, из ових плоча, из истине и невиности. Хвала бескрајно Мисији ОЕБС-а која континуирано и у Бечу, и у Приштини, и на разним европским адресама сведочи колико је важно да чувамо истину о невиним људима, и професионалцима, и о слободним људима. Никада нигде неће бити ништа добро направљено уколико та истина не буде призната", рекао је Ракочевић.

"Овде су 21. августа 1998. нестали новинари. Тражимо их"

Славуј и Перенић су 21. августа 1998. године кренули ка манастиру Свети Врачи у Зочиште да ураде прилог о повратку отетих монаха. Виђени су у Великој Хочи, у преподневним сатима, одакле су кренули ка Зочишту.

Након неколико пређених километара скренули су на погрешан пут који их је одвео до припадника тзв. ОВК. Од тог тренутка губи им се сваки траг, а до данас породице Перенић и Славуј немају званичне информације о њиховој судбини.

На месту отмице УНС и Друштво новинара Косова и Метохије поставили су обележје, које је до сада рушено девет пута, на коме на српском и албанском језику пише: "Овде су 21. августа 1998. нестали новинари. Тражимо их". Последњи пут плоча је срушена крајем јула ове године.

Еулекс је 2017. године потврдио да су Перенића и Славуја отели припадници ОВК, односно да су их, запретивши оружјем, повели у непознатом правцу.

Истрагу за нестала и убијена лица је најпре водио Унмик, а затим Еулекс, који је потврдио да су припадници ОВК отели Перенића и Славуја. Сада је надлежност за расветљавање ових злочина припала косовским институцијама.

До краја августа у већини дана максимална температура биће од 30 до 35 степени, само се у уторак на југу Србије, а у петак и суботу и у осталим крајевима, поново могу очекивати дневни максимуми изнад 35 степени.

РХМЗ упозорава и на екстремне услове за иницирање и ширење пожара на отвореном, са којима се ватрогасци у Србији боре већ недељама.

Високе температуре праћене дефицитом падавина и повремено појачаним ветром и даље ће доприносити исушивању вегетације и израженој опасности од иницирања и ширења пожара на отвореном, наводи се у саопштењу РХМЗ-а.

Екипа Хитне помоћи је на терену где је превентивно прегледала путнике аутобусa, а повређена особа из путничког аутомобила превезена је у Општу болницу "Студеница" у Краљеву, где су јој дијагностиковане тешке телесне повреде.

Први сусрет са тржиштем рада до сада је представљао суочавање са добро познатим условима – искуство је неопходно за посао, али се до искуства тешко долази без првог посла.

Нови прописи требало би да прекину тај зачарани круг и омогуће младима да, по завршетку формалног образовања, уђу у компаније и стекну прва практична знања.

Љиљана Павловић из Уније послодаваца Србије, која је учествовала у радној групи за израду Нацрта закона о радној пракси, каже да радна пракса до сада није била уређена посебним законом.

"У Србији, у приватном сектору, дефинитивно нисте могли да ангажујете и запослите младог човека, а да за то не добије неку зараду. Постоје програми у оквиру Националне службе за запошљавање, који су такође плаћени, али постоје и ученичке и студентске праксе, то су праксе које се односе на формално образовање, оне нису плаћене, и ту уговоре потписују компаније са школама и факултетима", објаснила је Павловићева.

Шта доноси ново законско решење

Према њеним речима, ново законско решење младима доноси могућност да у кратком периоду стекну прво радно искуство. "Добиће, пре свега, могућност да у кратком периоду, по завршетку свог формалног образовања, заиста и уђу у компанију и стекну прва радна искуства", навела је Павловићева.

Наводи да је питање колико младих јесте заинтересовано да одмах по завршетку формалног образовања уђе у неки систем.

"Ово је могућност која отвара простор за све оне који желе да науче нешто ново, да стекну нека нова практична знања, и ово је прилика коју дефинитивно могу да искористе. У ситуацији када је и дефицит кадрова присутан на тржишту рада, ово је нешто што заиста може да пуно помогне и послодавцима", објашњава Павловићева.

Ко има право на праксу

Истиче да ће право на радну праксу имати сви они који су завршили формално образовање.

"Границе постоје само у погледу тога да послодавац може да има праксу само са једним кандидатом, и само једном можете да прођете ту радну праксу. Дакле, могу сви који су изашли из система образовања", каже Павловићева.

Наводи да је старосна граница постављена од 15 до 30 година, али је за малолетне потребна потврда родитеља.

"Граница је постављена зато што је то отприлике период када млади излазе из формалног образовања. Граница није искључива. Дакле, може и пре 18. године, наравно, тада мора да постоји и сагласност родитеља, пролазе се и неке ситуације које се односе на здравље", објаснила је Павловићева.

Додаје да није искључена ни могућност пријаве старијих од 30 година који стицајем околности нису имали прилику да стекну прва радна искуства.

"И старији од 30 година који се налазе у евиденцији Националне службе дуже од 12 месеци такође могу да добију шансу кроз радну праксу", наводи Павловићева.

Услови за послодавце

Павловићева каже да ће бити јасно прописано на који начин се пракса организује и под којим условима се млади могу ангажовати.

"Послодавац је прилично условљен овим законом. Мораће да испуни низ неких критеријума који су неопходни да би уопште могао да ангажује младог човека, почев од тога, од самог броја практиканата које може да има, до свих неких других критеријума", појаснила је Павловићева.

Према њеним речима, реч је о специфичном закону, што показује и чињеница да се већ трећи пут покушава његово усвајање.

Колико износе новчане накнаде

Једна од најважнијих новина за младе јесте накнада која би требало да износи најмање 60 одсто нето зараде за исти или сличан посао.

У Унији послодаваца Србије, међутим, сматрају да је потребно прецизно дефинисати начин обрачуна, посебно имајући у виду предвиђене казне за послодавце.

"Када је у питању сам послодавац, тих 60 одсто мораће бити врло јасно дефинисани како послодавац не би био у неком проблему, јер су казне које су предвиђене овим законом изузетно високе", каже Павловићева.

Истиче да ће практиканти имати и пензијско и здравствено осигурање.

"Оно што неће добити, неће добити радни стаж. Значи, то је ангажовање без конкретног запослења, ради се о уговору који ће се потписивати између младог човека и послодавца", истиче Павловићева.

Потврда о стеченом знању

После завршене праксе, млади ће добити потврду која ће садржати податке о компанији и практиканту, али и опис радних задатака, знања и вештина које је стекао.

"Потврда ће да садржи неке основне податке о компанији, о неком младом човеку, и све оно што је млад човек у оквиру те радне праксе стекао у компанији. Дакле, ту ће до детаља бити описани сви радни задаци и све оно што је он кроз те радне задатке стекао као неко ново знање", објашњава Павловићева.

Тај документ, оцењује Павловићева, може да буде значајан и послодавцима приликом процене кандидата.

"Значајно је да послодавац када радно ангажује некога, да зна шта конкретно тај млад човек ради, какво искуство има, и колико заправо му времена треба да од некога ко има мало искуства или га нема уопште, направи један продуктиван кадар", каже Павловићева.

Послодавци траже пореске олакшице и субвенције

Унија послодаваца Србије имала је примедбе на висину накнаде, посебно због малих и средњих предузећа.

Павловићева истиче да се, уколико се формира закон, он мора сагледати и кроз примену у пракси.

"Закон мора да буде такав да послодавац препозна да је то нешто што је њему прихватљиво. Нисмо имали примедбу само на висину накнаде, разговарали смо генерално о трошковима таквог радног ангажовања, које подразумева и ангажовање ментора, материјала, безбедност и здравље на раду, и низ неких других трошкова који стоје иза те накнаде, а који се дуплирају", каже Павловићева.

Наводи да су тражили и пореске олакшице или субвенције као што је то предвиђено законом о дуалном образовању.

"Уколико тај закон није атрактиван послодавцима, ништа нисмо направили. Имаћемо поново младе који ће бити на евиденцији Националне службе, или ће просто бити негде, а неће бити на тржишту рада. Постоје субвенције за, рецимо, дефицитарна занимања, што је у великој мери допринело томе да то буде прихватљиво послодавцима", закључила је Павловићева осврнувши се на олакшице предвиђене законом о дуалном образовању.

Весна Бјелић, уредница портала Блиц бизнис, истакла да су цене нафте тренутно на 94 долара по барелу, што представља раст од 6,1 одсто у последње две недеље, али је нагласила да аналитичари сматрају да овај скок и није толики колико су очекивали, с обзиром на све неизвесности у свету.

Гас је, како је навела, на око 65, што је раст од 120 одсто у последњих пет месеци, нарочито у последње три недеље. Када је реч о дизелу, он је премашио психолошку границу од 230 динара по литру.

Указала је и на то да се цена струје мења и преко ноћи, па је, на пример, за Румунију и Мађарску, које су погођене ниским водостајем Дунава, достизала и 700 евра по мегават-часу. Истакла је да је снабдевање и даље стабилно.

"Оно што јесте важно јесте да је то снабдевање и даље стабилно. Апелује се да штедимо струју, али рестрикција неће бити. Али када је реч о самој цени, сада берзе, како говоре, и оно што се тренутно дешава, указује на то да неће бити баш лака јесен", каже Бјелићева.

Немачка привреда најугроженија

Бојан Станић, помоћник директора Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију Привредне коморе Србије, осврнуо се на процене да ће раст привреде у Европској унији ове године бити око један одсто, оценивши да Унији предстоји борба за економску аутономију, засновану на већој самодовољности европске привреде. Као пример навео је Немачку, чија привреда, према његовим речима, дуже време стагнира, што није последица само актуелног топлотног таласа или сукоба у Украјини и на Блиском истоку, већ дугорочно високих трошкова производње.

Објаснио је зашто пад водостаја толико погађа немачку привреду.

"Транспорт је скупљи за око три пута када су у питању возови и за шест пута када су у питању камиони. Са друге стране, оно што треба да превезе један брод – ту је потребно 50 вагона или 120 камиона. Тако да, када падне водостај, као што се код њих десио, не постоји могућност да ви једноставно тај транспорт који је ишао бродовима замените камионима", објаснио је Станић.

Закључио је да је за српску привреду кључна тражња у Европској унији.

"За нас је главно питање каква ће бити тражња у Европској унији за нашим производима, зато што смо тамо највише извозно оријентисани", додаје Станић.

Пољопривреда у Србији отпорнија него у Унији

На питање може ли Србија остати имуна на ове проблеме, Бјелићева је указала на то да, према последњем извештају Народне банке Србије, суша није толико утицала на пољопривредну производњу у Србији колико на европску, те да се чак предвиђа раст пољопривреде од седам одсто, уз рекордан род воћа и поврћа.

Упозорила је, ипак, да се проблем дугорочно може прелити на Србију.

"Оно што јесте проблем јесте да се дугорочно може прелити. И наравно, ми 60 одсто извозимо у Европску унију. Дакле, када тамо тражња падне, када Европска унија има проблем, имамо га и ми", истиче Бјелићева.

Позиција Србије у енергетском снабдевању

Станић је нагласио да свака земља, па и Србија, мора да укључи климатске ризике у будуће енергетске пројекте, указујући на то да позиција земље, с обзиром на то да нема излаз на море и да је окружена чланицама ЕУ и НАТО-а, није нарочито повољна.

Оценио је да су санкције ОФАК-а мало вероватне за Србију, али је указао на неизвесност око гаса из Русије.

"То се највероватније неће десити, из простог разлога што је почео тај стратешки дијалог између Србије и Америке. Са друге стране, наравно, поставља се питање и природног гаса, колико ће дуго моћи да се продужује овај краткорочни споразум са Руском Федерацијом о снабдевању природним гасом, који иде на по три месеца сада", рекао је Станић.

Када је реч о нуклеарној енергији, оценио је да је реч о дугорочном пројекту чија реализација тек предстоји.

"То се тек говори о почетку разговора са другим земљама које би помогле у тој транзицији српске привреде до једног стабилнијег нивоа, који би укључивао свакако и нуклеарну енергију, али ту се говори о деценијама."

Додао је да Србија у овој години бележи благо повећање привредне активности у односу на почетну пројекцију, али је упозорио да је спорије сустизање европског просека највећи ризик за земљу.

Санкције Ирану и утицај на светску трговину

Осврћући се на најаву Сједињених Америчких Држава о новом пакету санкција према Ирану, Бјелићева је истакла да се светска економија налази у дужем периоду поликризе. Подсетила је да Кина увози око 80 одсто иранске нафте и да је тренутно највећи купац, оценивши да трговински спор између Кине и САД није само проблем нафте.

Објаснила је зашто се тај спор преноси на цео ланац снабдевања.

"То није само више проблем нафте, него робе и цена робе, односно ланаца снабдевања, опет успоравања тржишта. Оно што је проблем је Ормуз који је на најнижем капацитету. Наравно да то све утиче, да компаније калкулишу у својим извештајима и тај проблем", напомиње Бјелићева.

На питање о попуњавању залиха гаса, оценила је да Европска унија мора да тражи алтернативе и нове моделе раста.

"Гас је 120 одсто скочио. То није мало. То је неки скок за највише пет месеци. Проблем је што сада Европска унија мора да тражи алтернативе. Дакле, траже се неки нови модели раста. Европска унија до сада је заснивала своју економију на тој конкурентности, али на јефтиној енергији", додаје она.

Закључила је да не очекује велики економски слом, али да Унија остаје осетљива на енергетске шокове.

Зима може бити изазовна 

Упитан за прогнозу за јесен, Станић је одговорио да ништа драматично не очекује, али је упозорио да наредна зима може бити изазовна због интензивирања напада на енергетску инфраструктуру у Украјини. Као додатни проблем навео је висок политички ризик, кључан за одлуке инвеститора о дугорочним улагањима.

Као пример политичке нестабилности навео је мигрантски талас према шпанској енклави на територији Африке.

"Када се наједном нашао велики број имиграната који су илегално ушли на територију Европске уније, то је изазвало аларме широм Европе, од Финске малтене до Португалије. И видели сте како у једном тренутку све што се говорило о Украјини, о пожарима, о односима Трампа према Блиском истоку, све је то нестало са насловних страна и само се говорило о тој мигрантској кризи", истиче Станић.

Указао је да су се појавиле и приче о искључењу Шпаније из Шенгена или чак из Европске уније, закључивши да политички ризик не опада, него благо расте, што додатно угрожава економски амбијент у Европи.

Прве вести из студија на Београдском сајму прочитао је Милоје Мића Орловић. Самоуверено, а одмерено, како је звучао тада, говорио је и тридесет година касније: "Поштовани гледаоци, добро вече. Ви гледате Дневник Радио-телевизија Србије, а у исто време, морам да кажем, да је тако почео и 23. августа 1958. године, само није било овога поштовани гледаоци – него драги гледаоци."

Више од 250.000 сати материјала у архиву

Шездесетосмогодишњу историју чува програмски архив. У његовим депоима налази се више од 250.000 сати материјала – довољно да се програм емитује скоро тридесет година без прекида.

Део тог архива су и снимци са ратних подручја. У околини Задра, 1991. године, иза камере био је сниматељ Томислав Магочи. Током каријере био је сведок дешавања и на ратиштима у Крајини и на Косову и Метохији.

Морало је да се води рачуна, сећа се Магочи, да се сними, да што пре седну у ауто, а новинар у међувремену пише текст у колима. "Да одемо до Приштине или већ где смо могли да пошаљемо материјал, морало је да се води рачуна, јер човек никад није знао да ли ће из авиона да га погоди нешто, да ли ће на земљи на мине да наиђе", каже Магочи.

Новинари Јавног сервиса и његова дописничка мрежа су на лицу места, домаћем и иностраном. У свим ситуацијама.

Од 15 најгледанијих садржаја, 14 емитовано на РТС-у

Уз информативни, образовни, дечји програм, РТС је обележио и серијски. Од 15 најгледанијих садржаја последњих 15 година на свим српским телевизијама, 14 је емитовано на РТС-у.

Квиз Слагалица је већ четврт века један од најпопуларнијих.

Сандра Перовић, главна и одговорна уредница Забавног програма РТС-а, наводи да предност РТС-а није у томе да буде налик дигиталним платформама, већ да понуди оно што оне често не могу.

"То је интегритет, професионални стандарди, домаћа продукција и садржаји који имају друштвену, образовну и културну вредност. И верујем да се будућност телевизије неће одређивати технологијом, већ поверењем", истиче Перовић.

Данас РТС породицу чини 11 телевизијских и осам радијских програма, тематски канали, Интернет портал. РТС је још много тога. И Симфонијски оркестар, Хор, Биг бенд, Колибри, Народни оркестар, РТС издаваштво.

Више људи је повређено у земљотресу, међу којима су млађи мушкарац и жена у седамдесетим годинама у Саитами, северно од Токија, као и три особе у Кавасакију, јужно од престонице, наводе локалне ватрогасне службе.

Оператери нуклеарних постројења саопштили су да нису откривене абнормалности у нуклеарној електрани Токаи број два у префектури Ибараки, нити у нуклеарној електрани Фукушима Даичи, својевремено погођеној катастрофом, као ни у оближњој електрани Фукушима Даини на североистоку Јапана.

Премијерка Јапана Санае Такаичи је на друштвеним мрежама рекла да је наложила званичницима да утврде обим штете од земљотреса и благовремено информишу јавност.

Метеоролошка агенција је позвала јавност да остане на опрезу због земљотреса јачине пет степени на сеизмичкој скали током наредне недеље, посебно током предстојећа два до три дана.

Земљотрес од пет степени, на сеизмичкој скали од нула до седам, агенција дефинише као потрес који код већине људи изазива страх и потребу да се држе за нешто стабилно, док предмети могу пасти са полица.

Из Европске уније стигли су хеликоптери и копнене екипе за гашење пожара. Из МУП-а саопштавају да су ангажована укупно четири "rescEU Black Hawk" хеликоптера – два из Чешке са 13 чланова посаде и техничког особља, један из Словачке са седам чланова посаде и један из Румуније са четири члана посаде. Тим из Немачке стиже 24. августа.

У акцији је јуче учествовало пет хеликоптера – три летелице МУП-а и два добијена преко система Европске уније, који су заједно избацили 370 тона воде.

Ватрогасцима у гашењу ватре помаже и руски авион "иљушин". За два дана, 20. и 21. августа, у десет налета на жаришта је избацио 420 тона воде.

Председник Србије Александар Вучић обићи ће данас подручје Делиблатске пешчаре захваћено пожаром. Обилазак почиње у 8.30.

Украјински председник Володимир Зеленски изјавио је да је француски председник Емануел Макрон обећао да ће убрзати испоруку нових француских ракета и опреме његовој земљи.

Макрон је, такође, навео да је ужаснут нападом на Криви Рог и најавио распоређивање нових ракета "пресретача" како би се Украјини пружила "сва неопходна средства за одбрану њеног ваздушног простора".

Немачка је, истовремено, објавила да ће обезбедити додатних 50 милиона евра хуманитарне помоћи Украјини и издвојити још 10 милиона евра у НАТО фонд за заједничку политику.

С друге стране, руски председник Владимир Путин истакао је да ће одговор руске војске на украјинске нападе на логистичке објекте бити "много болнији и разорнији" од дејстава Кијева.

Директор "Росатома" Алексеј Лихачов, у међувремену, објавио је да је званични Кијев нападима у региону спречио посету генералног директора Међународне агенције за атомску енергију Запорошкој нуклеарки, као и ротацију експерата ИАЕА.

За то време, заменик председника Савета безбедности Русије Дмитриј Медведев изјавио је да ће Русија наставити да заузима територије у Украјини.

Најнижа температура биће од 17 до 25 степени, а највиша од 30 до 35.

У Београду ће ујутро бити умерено до знатно облачно време, али углавном суво. Пре подне очекује се постепено разведравање, па ће у остатку дана бити претежно сунчано и топло. Дуваће слаб и умерен, северозападни ветар.

Најнижа температура биће око 21 степен, а највиша око 31 степен.

Прогноза до краја августа

У већини дана до краја августа очекује се претежно сунчано и топло време са максималном температуром од 30 до 35 степени, а у уторак (25. августа), петак (28. августа) и суботу (29. августа) вредности дневних максимума биће и више од 35 степени.

Појава краткотрајних пљускова са грмљавином биће ретка и изолована уз просечно малу количину падавина.

Иран је одобрио пролаз одређеног броја ирачких нафтних танкера кроз Ормуски мореуз, након поновљених захтева Багдада упућених различитим каналима. Ирак је међу земљама које су највише погођене затварањем Ормуског мореуза.

Истовремено, након најаве Вашингтона о увођењу нових санкција Ирану, званичници у Техерану оштро су реаговали.

Ирански министар спољних послова Абас Аракчи одбацио је најаву нових санкција, наводећи да је та кампања економског притиска “осуђена на пропаст“, као и претходне мере Сједињених Америчких Држава.

Портпарол иранског Министарства спољних послова Есмаил Багаи оценио је да најављене санкције представљају не само наставак економског притиска на Техеран, већ и покушај наметања америчког ауторитета другим сувереним државама.

Полицијски службеници већ су ухапсили Г. Ч. из Билеће и М. И. из Невесиња, а они се терете да су помогли починиоцу након злочина.

"Ж. В. се сумњичи да је вечерас аутомобилом намјерно ударио три лица која су збринута у Јавној здравственој установи Болница Требиње", наводе из полиције.

О догађају је обавештено Окружно јавно тужилаштво у Требињу које је полицијским службеницима наложило да предузму све мере и радње у циљу документовања наведених кривичних дела, као и проналаска осумњичених лица.