On je prilikom napada usmrtio troje i ranio petoro ljudi.

Turska agencija Anadolija prenela je ranije izjavu rođaka osumnjičenog da je on pucao s namerom da usmrti jednu osobu i to iz "porodičnih razloga", a onda je pucao i na ljude jer su pokušali da pomognu ranjenoj osobi.

Policija i dalje ispituje sve okolnosti pod kojima je došlo do napada.

Kran se nalazio na obližnjem gradilištu.

Na terenu su pripadnici policije.

Uviđaj je u toku.

Dodaje da će ukoliko ne bude značajnih izmena, blokirati predlog, jer, kako kaže, poslanici ne mogu dva puta da glasaju o istoj temi.

Predsednik donjeg doma britanskog parlamenta navodi da je drugo glasanje o dogovoru premijerke Tereze Mej prošle sedmice bilo "u redu", ali svi daljnji glasovi moraju proći ovaj "test" kako bi bili dozvoljeni, javlja Bi-Bi-Si.

Ovakva odluka predsednik donjeg doma britanskog parlamenta došla je nakon što vlada razmatra treći pokušaj da se dogovor postigne preko parlamenta.

Očekuje se da će Mejova ove nedelje treći put izneti pred parlament sporazum o Bregzitu koji je postigla s Briselom. Poslanici su taj sporazum po drugi put odbacili u utorak, a u četvrtak su odlučili da zatraže od EU odlaganje Bregzita.

Britanska premijerka sada nastoji da obezbedi da sporazum podrži severnoirska Demokratska unionistička stranka (DUP), koja podržava njenu manjinsku vladu.

Podrška deset poslanika DUP-a sporazumu mogla bi da utiče na tvrde pristalice Bregzita iz redova Konzervativne stranke Tereze Mej, koji se protive sporazumu.

Poslanici Britanskog parlamenta odbacili su sporazumu o Bregzitu Tereze Mej sa EU, prošle nedelje.

Velika Britanija treba da napusti EU 29. marta.

U toku je gašenje vatre.

Na terenu je osam vatrogasaca sa dva vozila.

Protesti u Crnoj Gori, Srbiji i Albaniji su, kako kaže Đukanović, očigledan pokazatelj napretka Zapadnog Balkana.

"Danas se na proteste gleda kao na legitiman put ispoljavanja političkih interesa. Ponavljamo da bi bilo prirodno da proteste koje predvodi opozicija zamenimo parlamentarnim dijalogom", saopštio je Đukanović.

Istakao je da je vlast spremna da sa onima koji makar formalno predvode proteste razgovara o svim pitanjima koja predstavljaju njihov interes.

"Oko tog pitanja nema nikakvih nedoumica niti potencijalno konfliktnih situacija na relaciji vlast i učesnici protesta", kazao je Đukanović.

Predsednik Crne Gore kaže i da prepoznaje zajedničku nit u svim protestima koji se dešavaju u regionu. To je, navodi Đukanović, ideja da se promeni vlast mimo izbornog procesa.

Danas na Zapadnom Balkanu imamo vlade koje, kako kaže predsednik, jasnom vizijom pokušavaju da društva povedu putem savremene EU civilizacije.

"Ovakve pojave nas upućuju na zaključak da smo još uvek daleko od toga da imamo homogenizovanu javnost na Balkanu. I dalje se vodi konfrontacija između onih koji zagovaraju novu politiku, politiku usvajanja evropskih standarda, koja, između ostalog, znači i izbor vlasti na demokratskim izborima i onih drugih koji misle da se vlast može menjati na ulici putem revolucije", naveo je Đukanović.

"Pravila se moraju poštovati"

Dijalogom se pokušava doći do toga, da se, kako kaže predsednik, moraju poštovati uspostavljena pravila, a da se ne vraća u devedesete godine.

"Jasno je da ovo nisu jednostavni procesi. Moramo pokazati da imamo snage da se odupremo onima koji žele da konzerviraju procese i da zadrže i Crnu Goru i Zapadni Balkan van EU. To nije jednostavan posao, ali mi imamo i volje i snage da to uradimo", naveo je Đukanović.

Ističe i da Crna Gora nije na raskršću.

"Crna Gora je jako dugo u jednosmernoj ulici koja vodi ka EU", zaključio je Đukanović.

Peter Bajer, koordinator nemačke Vlade za transatlantsku saradnju, kaže da uvek postoje i treći faktori koji finasiraju neke demonstracije.

"Mi to znamo, ali vlasti bi trebalo da budu ponosne na to jer je izražavanje nezadovoljstva legitimno. Između izbornih procesa ne treba ćutati i biti tih. Protesta ima svuda u svetu i to je potpuno normalno", poručio je Bajer.

"Ove je bio put koji je bio prohodan, ali sa strane nije moglo da se uđe, šikara, neodržavano skroz - činjenica. Bilo je stabala koja su bila suva", kaže za RTS predsednik MZ Bečmen Dejan Slavković.

Meštanin Bečmena Ljubomir Bošković smatra da je situacija mogla drugačije da se reši i da se neka stabla sačuvaju.

Međutim, inženjerka JP "Srbijašume" Adiba Džudović najavljuje da će pošumljavanje početi u jesen, setvom semana hrasta lužnjaka.

"Sledeće godine, negde s proleća, dobićemo mladu sastojinu hrasta lužnjaka koji će nići sigurno gusto kao četka, a zatim će se izdiferencirati jedinke koje su najkvalitetnije i najvitalnije", navodi Džudovićeva.

Objašnjava da je šuma u Bečmenu sazrela, zakorovila i da nije mogla više da se obnavlja. Na isečenim i složenim trupcima pokazuje kanale koja je napravila buba štetočine.

Takvo stablo je oslabilo i gubi na značaju i u prirodnom i u komercijalnom smislu, pa se za novi hrast mora zasaditi novi žir.

"Ne bismo mnogo dobili ukoliko bismo krčili korov, prosto ona stabla koja ostaju na površini, što je nedovoljan broj stabala, ona prave neki sklop, a mlade biljke koje niču ne trpe zasenu odozgo. Ne možemo posmatrati šumu kao zasebno stablo, ovo nije parkovska površina", napominje Džudovićeva.

Ipak, predsednik MZ Bečmen smatra da stabla koja su bila zdrava nije trebalo seći.

Zaštita od dima iz termoelektrane

Šuma je, objašnjava Ljubomir Bošković, imala i zaštitnu funkciju.

"Mi se nalazimo, kao meštani sela Bečmen, na direktnoj liniji dimnjaka TE 'Nikola Tesla' u Obrenovcu, tako da je ovo bila jedna odlična zaštita", kaže Bošković

Meštani ovog ravničarskog kraja strahuju da gube šumu, ionako retku u celom vojvođanskom ataru, a potrebne su desetine godina da se hrastovi vinu u nebo.

U kompaniji, međutim, kažu da imaju strategiju i odobrene desetogodišnje planove seče i obnove koje inspektori strogo nadziru. Dođe momenat kada od šume imate veći gubitak nego korist.

Džudovićeva naglašava i da ništa od drvnih asortimenta ne sme da izađe iz šume dok ne bude obeleženo, žigosano i propraćeno odgovarajućom dokumentacijom.

I zaista, na deblima šumski čekić, ali i bar kod. Do seče, gajenje šume je nauka i pokazuju nam dve parcele u Bojčinskoj, istina, zaštićenoj šumi.

Sedam-osam godina je potrebno da iznikne buduća hrastova šuma. Preko puta je dvogodišnji zasad u niskom rastinju ništa se još ne nazire.

Plašimo se da ćemo zbog peleta i običnog ogreva izgubiti šume ili zbog zahuktale izrade nameštaja. O šumokradicama da ne govorimo, ili tako rasprostranjenoj seči badnjaka i jelki za velike praznike.

I dok mnogi tvrde da je šume potrebno prorediti, ostaviti nešto dok ne nikne nova, nadležni kažu da je ovo dug, ali jedini put do nove šume.

Na kraju, kao i na početku - katastrofa ili znanje - kako za koga.

Podsećaju da su demonstranti, koji su želeli da se njihovi stavovi protiv predsednika Aleksandra Vučića čuju u živom programu, potisnuti iz zgrade RTS-a nakon intervencije policije.

"Bio je to prvi put posle 20 godina da su demonstranti napali sedište srpskog Javnog servisa. Prema navodima Udruženja novinara Srbije (UNS), demonstranti su napali i pretili novinarima. Međutim, i uz sve napetosti, niko nije povređen u incidentu", navodi se u saopštenju.

"Demonstranti su od mene tražili da se emituje poseban program kako bi mogli da izraze svoje zahteve i pitali su me da pozovem svoje nadređene. Nazvao sam ih i rekli su mi istu stvar koju sam ja već objasnio demonstrantima: to nije moguće. Zatražili smo im da dobrovoljno napuste zgradu, ali su oni odbili. Policija je morala da ih potisne napolje. Neki od njih pružali su otpor pa je policija morala da koristi silu. Nije bilo teških batina", rekao je za IFJ Zoran Stanojević, član UNS-a i urednik na RTS-u koji je bio tu za vreme upada.

Dodao je da novinari nisu mogli da rade dok je zgrada bila pod opsadom, a urednici i novinari zaključani u redakcijama.

"Bilo je štete, slomljenih vrata i prozora, ali je bilo jasno da uništavanje zgrade nije bio cilj demonstranata, niko od zaposlenih nije povređen. Nakon što su otišli, nastavili smo da radimo", istakao je Stanojević.

Generalni sekretar IFJ-a Entoni Belendžer ističe da je upad u prostorije bilo kog medija nedopustiv u demokratskim društvima.

"Pozivamo sve strane, uključujući i državu, da zaštiti uređivačku nezavisnost RTS-a. Srpsko društvu zaslužuje nezavisan Javni servis", ističe se u saopštenju.

"Uloga javnih servisa u obezbeđivanju kvalitetnih i objektivnih informacija za sve građane bez političke obojenosti je neophodna u demokratskom procesu", istakao je Dezir.

U saopštenju je naveo i da je grupa demonstranata sinoć privremeno blokirala ulaz u zgradu RTV Kraljevo.

Apelovao je "na sve strane da se uzdrže i ne pribegavaju nasilju i da se pokrene inkluzivna debata o budućnosti javnog servisa".

"RTS je važan deo napora za novu medijsku reformu i svi akteri moraju biti uključeni u taj važan proces", naveo je Dezir.

"Te bombe su u paramparčad cepale sporazume iz – Teherana, Jalte, Povelju UN, Helsinški dokument nanoseći tragične posledice ne samo nama već i svetskom pravnom i bezbednosnom poretku", rekao je Jovanović.

Bivši diplomata najavio je za petak međunarodnu konferenciju na kojoj će biti usvojena Beogradska deklaracija.

Prema njegovim rečima, dokument će sumirati sve važnije ocene o agresiji i posledice po Srbiju i međunarodni pravni poredak.

Ona će, kako je dodao, pokazati da je bombardovanje bila tačka preokreta u globalnim odnosima te da na delu imamo globalizaciju vojnog intevecionizma.

"Nije tajna da je time uspostavljen model za intervencije u Avganistanu, Libiji, Siriji, Iraku, Somaliji, Jemenu, Maliju i što je još gore, kraj se ne vidi Najavljuju se nove u Veneculeli, Nikaragvi, Kubi, Iranu", rekao je Jovanović.

Međunarodni memorijalni maraton Beograd-Hilandar

Najavljujući seriju događaja pod nazivom "Da se ne zaboravi, da se ne ponovi nigde", general Milomir Miladinović je podsetio i na generala Veslija Klarka koji je NATO agresiju opisao rečima: "vojnički smo se obrukali, ali smo se osvetili civilima". 

Klub generala zajedno sa Beogradskim forumom, SUBNOR-om i Društvom srpskih domaćina sutra će predstaviti studiju "Vojska Jugoslavije u odbrambenom ratu 1999", dok je centralni događaj dvodnevna međunrodna konferencija "Mir i napredak umesto ratova i siromaštva".

Konferenciji će prisustvovati pored državnih zvaničnika, predstavnika javog života i SPC-a i 200 zvanica iz 40 zemalja, a među njima potpredsednik Dume Pjotr Tolstoj i književnik Peter Handke.

"Na skupovima će biti reči o globalnom intervencionizmu, posledicama osiromašenog uranijuma i drugih sredstava za masovo uništenje", rekao je Jovanović i dodao da će na dan bombardovanja 24. marta krenuti Međunarodni memorijalni maraton Beograd–Hilandar.

Urednik filmskog programa RTS Nikola Popević najavio je Međunarodnu smotru dokumtenarnog filma, kao i da će RTS od 25. marta na drugom kanalu emitovati filmove sa istom tematikom.

Cilj tih reformi je, kako je objasnila Brnabićeva, povećanje konkurentnosti tržišta i stvaranje povoljnog poslovnog okruženja, koje će biti podsticajno i sigurno za nova ulaganja, ali i privlačno za mlade stručnjake.

Studenti sa Jejla su tokom susreta sa premijerkom Brnabić izneli svoje utiske posle poseta brojnim organizacijama, preduzećima i startap kompanijama u Srbiji i izrazili zanimanje za reforme koje se sprovode u svim oblastima društva, navodi se u saopštenju.

Predsednik Srbije, inače, u međuvremenu je naložio nadležnim organima da oslobode sve učesnike protesta koji su prekršajno kažnjeni, a od abolicije izuzima samo one koji su na protestima nosili testeru i koji su napadali pocajce.

Predstavnici SZS su odbacili tvrdnje da je ulazak u RTS bio planiran i da su izazvali nasilje tvrdeći da je policija izazvala haos i da su učesnici protesta bili legitimisani, tučeni i privođeni.

Smatraju da je za sve što se desilo u prethodna dva dana odgovoran predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Lider SZS Dragan Đilas je rekao da će već sutra imati određene akcije u Beogradu, kao i da će se učesnici protesta "Jedan od pet miliona" okupiti u sredu u Gorckoj ispred opštine kako bi se razrešio predsednik opštine Dragoljub Simonović koji je osumnjičen da je naložio paljenje kuće novinara.

Na konferenciji su bili prisutni lideri SZS i vođe protesta "Jedan od pet miliona", osim Vuka Jeremića i Boška Obradovića koji je bio odsutan, kako su rekli, zbog političkih obaveza.

Iako je, kako su ranije najavili, danas u 15 sati istekao rok koji je dat vlastima da uhapšene puste na slobodu ili će se okupiti ispred MUP-a u Ulici Despota Stefana, oni su rekli da će sačkati da prođe žalbeni proces koji traje 24 sata, tako da će se o puštanju na slobodu sutra odlučivati.

Na pitanje novinara da li će od sada politički lideri SZS biti organizatori protesta, Đilas je kratko rekao da to sad nije bitno i zahvalio na pitanju.

"Jednoglasno smo odlučili da vratimo novac", rekao je Sala novinarima nakon sastanka Upravnog odbora.

Sporazum koji je podrazumevao da se ministru kulture Saudijske Arabije dodeli mesto u Upravnom odboru Skale, žestoko je osporavan zbog stanja ljudskih prava u toj zemlji.

Saudijska Arabija je pod sve većim međunarodnim nadzorom posle ubistva saudijskog novinara u njenom konzulatu u Istanbulu prošlog oktobra.

Zamenik italijanskog premijera Mateo Salvini pozvao je prošle sedmice milansku Skalu da odbije ponudu Saudijske Arabije koja je ponudila da u tu opersku kuću uloži značajna sredstva.

Ministarstvo kulture Saudijske Arabije ponudilo je ugovor o petogodišnjem partnerstvu sa Skalom, vredan 15 miliona evra.

"Radili smo niz izložbi, razne performance, razne akcije, okupljanja i inicijative. Da, I likovnih kolonija čak, dok je bilo bezbedno ući u zgradu. Filmovi, spotovi, mislim stvarno ova vila koja je ranije inače bila samo nekog vizuelnog identiteta grada postala to i na njegovoj kulturnoj mapi", kaže Rastko Stefanović, akademski slikar iz Zrenjanina.

Zgrada je stara 125 godina i bila je dom Leona Štegervalda. Građena je u stilu romantizma po projektima peštanskog arhitekte Lasla Đulaša. Zanimljivo danas je svima poznata kao Pinova vila, mada je geometer Paja Pin bio njen tek šesti vlasnik. Iako je označena kao kulturno dobro najvišeg zanačaja svaki gardjevinski zahvat na Pinovoj vili je trenutno nemoguć, jer je zdanje predmet restitucije.

"Ukoliko bi ovo zdanje propalo to bi bila neprocenjiva šteta. Neprocenjiva šteta za graditeljsku baštinu našega grada, jer je ona potpuno unikatna i u svom aritektonskom izrazu. Medjutim, što je najinteresantnije to bi bila velika šteta za mnogo šire područje", navodi Vesna Karavida, istoričarka umetnosti.

U Zavodu za zaštitu spomenika kulture u Zrenjaninu kažu da bi budući vlasnik morao Pionovu vilu vratiti u prvobitno zdanje po originalnim arhitektonskim planovima, dok projekat restauracije sada već iznova mora da se piše, jer je zgrada dodatno propala.

"Stanje drastično se promenilo. U tom trenutku kada smo mi radili projekat zgrada je konstrukciono bila stabilna i u relativno dobrom stanju, kako mi to kažemo, a trenutno je zgrada u izuzetno lošem stanju i pre svega je potrebno uraditi sada i statičku ekspertizu", kaže Dragana Šijak, arhitekta - konzervator.

Građena kao romantično-bajkovita palata zrenjaninska Pinova vila sada izgleda kao dvorac iz horor filmova, a čak je i to nemoguće snimiti zato što je do odluke suda svima zbranjen pristup.

Kako se navodi, sudija je pri donošenju presude cenila "paušalnu službenu belešku o obaveštenju 'primljenu od građana' kao adekvatan i neoboriv dokaz" i odbila da izvede dokaz saslušanjem svedoka, koji je predložio branilac okrivljenog, ceneći da će dovesti do "odugovlačenja postupka".

"U prevodu – 'neko' je pozvao policiju, rekao da je osuđeni mladić upao u zgradu RTS-a i na osnovu toga je Dragosavljević dobio zatvorsku kaznu. Bez preispitivanje prijave, bez utvrđivanja činjeničnog stanja, sa brojnim procesno-pravnim i materijalno-pravnim nedoslednostima", ističe u saopštenju PSG-a.

Prekršajni sud je, kako se doaje, za manje od jednog dana prekršio mnogobrojne garantije –Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i Ustav Srbije, te uskratio Dragosavljeviću pravo na slobodu, pravo na pravično suđenje i sigurnost u kaznenom pravu.

"Moram da kažem da mi je drago što učestvujem na ovom turniru, jer je voma dobar i jak. Ove godine smo se plasirali u polufinale uz malo sreće, jer je naša grupa bila dosta jaka", kaže Vladan Petković iz ekipe "Telekoma".

"Mi smo pomalo nepoznanica drugim ekipama, jer smo novi ovde, svi oni su učestvovali ranijih godina. Da tako kažem, nisu nas još snimili", navodi Boban Vučković iz ekipe "Aerodrom Niš".

„Generalno je dobar turnir. Mi smo malo lakše prošli takmičenje po grupama, ali su sve ekipe bile dobre", kaže Dušan Dinić, iz ekipe "Market Ama".

U Kragujevcu su utakmice igrane u hali Jezero i Sportskom centru Arena. U polufinalu su ekipe Kragujevac VS, "Simens", "Dak mjuzik šop" i Sportski klub "Fitnes".

"Nadam se odlasku za finale i posle odlasku na finalni turnir u Beogradu. Ako bude sve kako treba osvojićemo prvo mesto", kaže Ranko Miletić iz ekipe „Simensa".

"Drago nam je da učestvujemo na ovom turniru. U narednom periodu ćemo se truditi da uđemo u finale i opet ćemo učestvovati na ovom turniru", navodi Nenad Polovina iz ekipe "Mocart".

RTS-ov memorijalni turnir posvećen našim nastradalim kolegama u NATO bombardovanju zgrade televizije, organizuje se već 20 godina. U 8 gradova u Srbiji turnir se igra od 2013. godine.

Prethodna dva dana policija je privela 18 osoba u vezi sa protestima i upadom u zgradu RTS-a. Sedam osoba je osuđeno pred Prekršajnim sudom.

Tri osobe su zadržane zbog sumnje da su nasilno ušle u RTS, pretile motornom testerom, razbile staklo i bezobzirno se ponašale prema zaposlenima u javnom servisu i policijskim službenicima. 

Aleksandar Vučić je prethodno, povodom izjave portparolke EU Maje Kocijančič da protesti treba da budu mirni i u okviru zakona kao što su bili pre proteklog vikenda, istakao da je i on to govorio i da su to evropske norme. 

"Pa, to sam i ja rekao, niste mi verovali da su to evropske norme. Rekao sam: možete da šetate koliko hoćete, sve je u redu, ali nasilje ne može i to je sve što imam da kažem", rekao je Vučić novinarima, posle otvaranja međunarodne konferencije "20 godina nakon bombardovanja Jugoslavije - lekcije za evropsku bezbednost u 21. veku" . 

"Videnović i Božović bili su u Padinskoj skeli kako bi posetili sve osuđene u montiranom procesu protiv pristalica protesta 'Jedan od pet miliona', među kojima su i mlađi punoletnici poput Pavla Cvejića koji je učenik Filološke gimnazije", piše u saopštenju Demokratske stranke.

Ovim povodom oglasila se Uprava za izvršenje krivičnih sankcija ukazujući da nije bilo zakonskog osnova da se Božoviću i Videnovićevoj omogući da posete kažnjene.

Uprava takođe ističe da im nije rečeno da postoji zabrana Ministarstva pravde.

"Branioci mogu da posete prekršajno kažnjene u ovom zavodu ponedeljkom i petkom od 10 do 13 časova i naglašavamo da su danas branioci posetili dvojicu prekršajno kažnjenih od njih pet. Takođe, porodice su ostavile pakete za tri prekršajno kažnjena", naglašeno je u saopštenju Uprave.

Prema članu 90 Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, osuđeni ima pravo na posetu "bračnog druga, dece, roditelja, usvojenika, usvojitelja i ostalih srodnika u pravoj liniji i u pobočnoj liniji do četvrtog stepena krvnog i tazbinskog srodstva, kao i hranitelja, hranjenika i staratelja", a poslanici DS-a to nisu, zaključuje se u saopštenju Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

Direktor policije Vladimir Rebić rekao je ranije danas za RTS da je tokom prethodna dva dana policija privela 18 osoba u vezi sa protestima i upadom u zgradu RTS-a.

Još jedan zakon predviđa blokiranje svakog ko na internetu objavljuje "lažne vesti" za koje se smatra da ugrožavaju javno zdravlje i bezbednost.

Po ovom zakonu, oni koji objavljuju takve informacije imaće jedan dan da ih isprave ili uklone. Ako to ne učine, tužioci će ih blokirati.

"Testiraju nas sa 16,500 kilometara, sa Novog Zelanda, porukama koje šalju odatle. Ovo nije individualni čin, ovo je organizovano", rekao je Erdogan bez daljeg pojašnjavanja, prenosi Rojters.

On je rekao da je naoružani napadač zapretio Turskoj i predsedniku lično i da je želeo da istera Turke iz evropskog dela Turske. 

"Ovde smo već hiljadu godina i bićemo ovde do apokalipse, ako Bog da", rekao je Erdogan na skupu povodom bitke na Galipolju 1915. godine, kada su osmanski vojnici pobedili snage pod vođstvom Britanaca, uključujući australijske i novozelandske trupe koje su pokušale da zauzmu poluostrvo, kapiju do Istanbula.

"Nećete pretvoriti Istanbul u Konstantinopolj", zapretio je Erdogan, aludirajući na grčki naziv koji je grad nosio dok ga Turci nisu osvojili 1453. 

"Vaši dedovi su došli ovde...i vratili su se u sanducima. Nemojte sumnjati da će se to i vama dogoditi", poručio je turski predsednik. 

Visoki turski bezbednosni izvor rekao je da je Tarant ušao u Tursku dva puta u 2016. godini. Turske vlasti počele su da istražuju sve od hotelskih podataka do snimaka sa kamera, pokušavajući da otkriju razlog za ove posete, rekao je izvor.

Australijanac Brenton Tarant, 28, optuženi za pucnjavu u subotu u kojoj je poginulo 50 ljudi u džamijama u gradu Krajstčerč na Novom Zelandu, u svom manifestu naveo je listu "neprijatelja visokog ranga", uključujući nemačku kancelarku Angelu Merkel, turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i gradonačelnika Londona Sadika Kana.

Opisujući turskog predsednika Erdogana, Tarant je naveo da je "vođa najveće islamske grupe unutar Evrope", te da ga je potrebno ukloniti "da bi se eliminisao glavni neprijatelj Rusije i oslabio NATO".

"Kod mene su ušli Milan Blagojević i Milos Janaćković. Odmah po ulasku u moj kabinet fizički su nasrnuli na mene, upućujući mi pretnje i meni i svima u opštini. Govorili su da će sve da nas pobiju, da će zapaliti opštinu, da smo svi obeleženi", rekao je Stanojević.

U saopštenju SNS-a dostavljenom medijima se navodi da napadačima nije bilo dovoljno "što su prebili i predsednika opštine i zaposlenog, već su i pretili da će zapaliti zgradu opštine".

Iz SNS-a poručuju da su fizički napadi i pretnje saradnika lidera SZS nedopustivi.

"Pozivamo nadležne državne organe da hitno reaguju i privedu pravdi napadače, da odlučno stanu na put sve većem nasilju predstavnika SZS i njihovih nalogodavaca Đilasa, Obradovića i Jeremića, koji čine sve da naruše bezbednost u Srbiji kako bi se dočepali fotelja i nastavili sa pljačkom građana", navodi se u saopštenju.

Istovremeno, Pokret slobodnih građana (PSG) osudio je prebijanje Milana Blagojevića, jednog od organizatora protesta u Žitorađi, koga su, kako navode, petorica napadača pretukli u kabinetu Ivana Stanojevića, predsednika te opštine.

PSG traži ostavku Ivana Stanojevića koji je, kako se navodi, uz napadače koje je pozvao i sam učestvovao u prebijanju Blagojevića kao i njegovo procesuiranje u tužilaštvu i sudu.

Pokret slobodnih građana poziva SNS da "umiri svoje predsednike opština, gradonačelnike i druge funkcionere koji su sve češće vinovnici fizičkih napada na građane", navodi se u saopštenju.

"Meni je to neka vrsta hobija i stvarno to volim da radima. I zbog motorike pošto imamo neki od nas imaju problema i sa rukama", kaže Jovana Cvetković, saobraćajni inženjer.

Ovo im je kao drugi dom, gde pronalaze mir, sigurnost, razumevanje, podršku, inspiraciju za stvaranje. Jelena je svakodnevno u Udruženju. Sa multiplom sklerozom suočila se pre 8 godina.

"To je bila 21 godina mog života.Tada mije postavljena dijagnoza. Završila sam fakultet uspešno, samo što eto i danas sam bez posla ali se nadam da će nekad biti i to" kaže Jelena Polić, nezaposlena učiteljica.

Na stolu i policama oslikani razni upotrebni predmeti, ukrasi, magneti, nakit. Kreativni rad jača im volju, samopouzdanje, postali su vidljiviji, stekli su mnoge prijatelje.

"Od humanitarnih prodaja tih proizvoda mi smo sebi omogućili stvaranje mini teretane, znači kupovali smo sprave", navodi Mila Miloševski, sekretar Udruženja MS Jablanički okrug.

U Jablaničkom okrugu ima oko 400 obolelih od multiple skleroze. Do posla teško dolaze. Šansu vide u javnim radovima.

"Očekujemo da se još nekoliko naših članica,članova zaposli na osnovu tog konkursa odnosno projekta", navodi Predrag Jovanović, predsednik Udruženja MS Jablanički okrug.

U godini kada Udruženje obeleževa 10 godina postojanja nadaju se da će osim organizovanja šahovskg turnira i učešća na međunarodnoj likovnoj koloniji uz pomoć nadležnih uspeti i da renoviraju svoj prostor.

"To nije bila samo politička odluka, već i želja srpskog naroda i takav stav ni u jednom momentu nije doveden u pitanje", kazao je Arsić.

Potpredsednik skupštine je ocenio da se saradnja na polju ekonomije razvija, kao i saradnja u oblasti kulture, nauke i odbrane, kao i da se mali broj zemalja može pohvaliti takvom saradnjom kakvu sa Ruskom Federacijom ima Srbija.

Arsić se i ovom prilikom zahvalio ruskim kolegama na principijelnom stavu po pitanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije.

Potpredsednik skupštine je ocenio da Ruska Federacija pokazuje istinsko prijateljstvo u odnosu na Srbiju, posebno poštujući međunarodno pravo i Povelju UN. Ruskog kolegu Arsić je obavestio o kontinuiranom opredeljenju za vojnu neutralnost Republike Srbije.

Andrej Turčak je rekao da je Rusija uvek podržavala Srbiju, posebno tokom bombardovanja 1999.godine, kada je Savet Federacije osudio bombardovanje Srbije, što je predstavljalo akt agresije protiv jedne suverene evropske zemlje.

"Rusija je bila, jeste i biće uz Srbiju i dalje ćemo unapređivati sardanju na svim nivoima, iako su naši odnosi duboki i istorijski, a međuparlamentarna saradnja na visokom nivou", rekao je Turčak.

On je naveo i da je Rusiji važan stav Srbije u pogledu vojne neutralnosti. 

Milovan Drecun, predsednik PGP sa Rusijom i predsednik Odbora za KiM, član Odbora za odbranu i unutrašnje poslove i šef srpske delegacije pri ODKB rekao je da Srbija i Rusija svoje odnose treba i dalje da unapređuju, ali i osavremenjavaju.

Drecun je naveo da se dve zemlje suočavaju sa zajedničkim bezbednosnim izazovima i grade zajedničke kapacitete da im se suprotstave, te ponovio da Srbija ostaje vojno neutralna, iako unapređuje svoje odnose sa NATO kroz program Partnerstvo za mir. 

Zahvalio je Ruskoj Federaciji na podršci koju pruža Srbiji u vez s KiM, te podsetio da su grupe prijateljstava u parlamentima Srbije i Rusije potpisale protokol o saradnji, što je samo korak u doprinosu koji parlamentarci mogu dati unapređenju ekonomske saradnje dveju zemalja i povezivanju regiona.

Konzularno područje obuhvataće celu teritoriju Vijetnama, dok Ambasada Srbije u Džakarti (Indonezija), inače pokriva Vijetnam na nerezidencijalnoj osnovi. 

Diplomatski odnosi između SR Vijetnam i nekadašnje SFRJ uspostavljeni su 1957. godine.

Kako se navodi na sajtu Ministarstva spoljnih poslova, odnosi Srbije i Vijetnama su tradicionalno dobri i prijateljski, bez otvorenih pitanja.

"Mnogo nam znače ove knjige zato što nikada pre nismo imali ovakve knjige da čitamo, prvu knjigu koju ću ja da pročitam je "Pop Ćira i pop Spira", kaže učenica Jovana Nikolić.

"Imamo sada te knjige da pročitamo koje do sada nismo sreli i da razvijamo tu ljubav prema čitanju", navodi učenica Marija Erić.

Fond od 100 knjiga, za školu od samo 10 đaka, kažu, od nemerljivog je značaja. Obećavaju da će uzvratiti znanjem.

"Ovo je mnogo značajno za nas da deca imaju pristup, slobodan pristup ti knjigama, samostalno da uzmu, da stvaraju naviku, stiču nova znanja", navodi učitelj Predrag Spasojević.

Osnovnoj školi u Donjoj Trešnjici knjige su poklonjene kroz projekat najbolji edukatori Srbije koju pet godina za redom sprovodi Udruženje "Živojin Mišić".

"Postoji jedan kuriozitet da je iz ove male škole poteklo koliko ja znam četiri doktora nauka, a možda i više koji su postali profesori fakulteta. Nepostoje mala ili velika mesta, postoje mali ili veliki ljudi, nadam se da će nekog i ovog trenutka iz ove škole postati veliki kao što su bili Tesla ili Pupin koji su takođe počeli u nekom malom mestu", kaže Branislava Živanović, najbolji edukator u 2010. godini.

"Branislava Živanović je naš najbolji edukator iz 2016. godine i njena upravo ideja je bila da okupimo najbolje edukatore iz svih pet generacija i da doniramo knjige nekoj deci koja to zaslužuju, a ne mogu to da priušte", navodi Ivona Jovanović, koordinator Udruženja "Živojin Mišić".

Biti đak u seoskoj školi, kažu, ima svoje prednosti i mane. Ovde nema digitalnih učionica, a u nedostatku elementarnih stvari, daleko su i od druge moderne opreme. Ono čega ima na pretek je osmeha, igre i pravog drugarstva. Ova deca su to više puta dokazala.

Pedesetčetvorogodišnji muškarac, odgovorno lice "Deni stila" i Nacionalne zadruge "Spas" i 65-godišnji muškarac, odgovorno lice "Er Palasa", su zatim, kako se sumnja, podizali novac sa računa ovih privrednih subjekata i davali ga osumnjičenom G. M., zadržavajući naknadu u iznosu od dva do četiri odsto.

Sumnja se da je G. M., uzimajući takođe deo za sebe, novac dalje davao osumnjičenom N. J.

Na ovaj način je oštećen budžet Republike Srbije za iznos od 974.300 dinara.

Osumnjičenima N. J. i G. M. je određeno zadržavanje do 48 časova nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni Višem javnom tužilaštvu u Kraljevu .

Krivična prijava u redovnom postupku biće podneta protiv pedesetčetvorogodišnjeg i šezdesetpetogodišnjeg muškarca zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivična dela pranje novca i zloupotreba položaja odgovornog lica.

Takođe, protiv 75-godišnjeg i 48-godišnjeg muškarca biće podneta krivična prijava za krivično delo falsifikovanje isprave, jer se sumnjiče da su svojim potpisima overavali isprave sa neistinitom sadržinom.

"Kroz ova istraživanja koja smo radili u više grupa sada smo saznali koja je u stvari kompleksnost pirotskog ćilima", kaže Miljana Drinčić, studentkinja Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, a njena koleginica Ivona Petrov dodaje:

"To je drugačiji način studentskih projekata koji ostaje na papiru, neki projekti koji ne ostaju u fioci kasnije. Ovaj će zaista da zaživi i ljudi će da ga koriste, to je najzanimljivije, zapravo."

"Može da bude i poziv i inspiracija drugim mesnim zajednicama širom Srbije da se samoinicijativno organizuju,pokrenu slične projekte, jer se može kada se radi zajedno", kaže dr Danijela Milovanović Rodić, profesorka Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.

Meštani Dojkinaca su najpre uz pomoć lokalne samouprave uredili spoljašnji deo zgrade i sanirali krov, a ovakav umetnički i funkcionalni prostor može da se iskoristi na mnogo načina.

"Nekako smo ipak odlučili da prvo krenemo od kulture. Kultura je ona koja će, nadam se, da podigne nivo naše svesti,i da ćemo kasnije to da uzmemo i upotrebimo za različite manifestacije", objašnjava Ivica Veljković, predsednik MZ Dojkinci.

"Osim što smo sada uredili Dom kulture, imamo i crkvu iz 13. veka koja je isto jako interesantna za posetioce, planinarski dom i prirodu", navodi Golub Ćirković.

Novi izgled Doma kulture Dojkinčanima daje nadu da će njihovo selo oživeti i da će se ljudi vraćati korenima a turisti živopisnoj prirodi Stare planine.

"Ministarstvo je prepoznalo da problem postoji i pokušaće kao osnivač svih tih fakulteta da da određenu podršku, istovremeno prepoznajući i potrebe NAT-a. Verujem da smo na dobrom putu i da ćemo u razumnom roku doći do odgovarajućeg rešenja", rekla je Popović za Tanjug nakon sastanka.

Direktorka NAT prof. Jelena Kočović podsetila je da Nacionalno telo za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju nezavisno telo i da se samo finansira.

"U skladu sa troškovima koje imamo formirane su razumne cene. Svesni smo i problema koji pogađaju pojedine fakultete", rekla je Kočović i dodala da je sastanak u ministarstvu bio konstruktivan i da očekuje da će se pronaći rešenje.

Cena za akreditaciju univerziteta do sada je bila 720.000, a po novom cenovniku je 1.080.000 dinara, za fakultet i umetničku akademiju izdvajalo se 360.000, dok je sada 540.000 dinara. Cena akreditacije studijskih programa bilo je 144.000, dok je sada 320.000 dinara.

Početna akreditacija visokoškolske ustanove i studijskog programa, koja je do sada bila besplatna, sada je dva miliona dinara.

Ministar prosvete Mladen Šarčević kaže da će država pronaći način da se problem prevaziđe, da će vrlo brzo imati podatke koliko treba novca za određene fakultete.

Dodaje da se mora poštovati nezavisnost agencije koju je država sama osnovala, ali i da nije dobro protimačen cenovnik, te da se ne naplaćuje spoljašnja provera kvaliteta u okviru akreditacije, da se modul naplaćuje 10 odsto cene jednog studijskog programa.

"Važno je da ljudima objasnimo šta sve ne ulazi u cenu, šta se sve objektivno menja. Činjenica je da sada akreditacija umesto na pet ide na sedam godina, pa kada se podeli brojem godina korišćenja akreditačije opet sve drugačije izgleda", naglasio je ministar.

Novim Zakonom o finansiranju fakulteta, kako kaže, i ovaj problem biće prevaziđen, te će se osnivač (država) postarati da kroz budžetsku liniju naredne godine taj trošak bude prepoznatljiv.

I za fakultete koji ove godine ulaze u novi cikluis akreditacije ministar tvrdi da će problem biti rešen.

"Vrlo brzo će ljudi iz NAT-a poslati sva razjašnjenja još jednom na univerzitete, a mi ćemo nastaviti sastanke kako bi pronašli rešenje za sve fakultete", zaključio je ministar.

"Ulazi se kako ko dolazi, bez velike gužve, jedna dobra prednost za sve gradjane, Trebalo bi što masovnije da dođu kad se ovakva prilika pruža", kaže Sima Kesić, iz Šapca.

"Najbitnije mi je što ne moram da čekam predugo na pregled, na kontrolu sluha, na sve to i volela bih da češće ima ovakvih akcija u svakoj oblasti zdravstva", navodi Rosa Bugarski, iz Majura kod Šapca.

Lekari poručuju da je govor najvažnija komunikacijska funkcija i da on zavisi od sluha, zbog čega preventivne preglede rade bebama još u porodilištu, ali da odrasli malo brinu o prevenciji.

"Kod odraslih osoba uticaj na sluh imaju infekcije, treuma, godine, profesionalna oštećenja. Zato je bitno sprovoditi preventivne mere da bi se sve to otklonilo na vreme, da bi se preduzela rana rehabilitacija, da bi se osigurale radne sposobnosti i bolji socijalni kontakt", objašnjava dr Miluška Alajbegović, načelnica ORL Opšte bolnice u Šapcu.

Prema rečima nadležnh, u dosadašnjim akcijama, promene i tegobe otkrivene su kod tri procenta pregledanih pacijenata, zbog čega će preglede organizovati i u drugim oblastima.

"To su dijabetes, kardiovaskularne bolesti i depresija", najavio je dr Slobodan Popović, direktor Opšte bolnice Šabac. "Napomenuo bih još jednu bitnu stvar da svest građanstva mora da se promeni i da ljudi više misle o svom zdravlju." 

U šabačkoj bolnici preventivni pregledi sluha trajaće do kraja meseca. Zakazuju se telefonom, a organizuju utorkom, četvrtkom i subotom.

Maturanti tvrde da je Cvejiću presuda izrečena "po kratkom postupku" i navode da mu je praktično oduzeto pravo da završi srednju školu i upiše fakultet.

"Mi ovde nismo ni zbog vlasti, ni zbog opozicije, nego zbog našeg druga Pavla. Ovo je protest za njega", poručeno je sa protesta.

Učenici traže da se Pavle Cvejić pusti u roku od 48 sati, te da će se, ako ne bude oslobođen do srede u 16 časova, u protest uključiti i učenici ostalih srednjih škola u Beogradu.

Između okupljenih đaka i zgrade PU postavljen je manji kordon policije.

Beogradski mediji prenose reči đaka da su uredno prijavili skup i da imaju podršku roditelja.

Kako prenosi Fonet, u današnjem protestu pridružili su se i profesori.

Cvejić je uhapšen u nedelju ujutru, u svom stanu, a sudija za prekršaje mu je izrekao kaznu od 30 dana zatvora. Oni koji su bili sa njim tvrde da nije pravio nerede i da se nije "drsko i bezobrazno ponašao".

Skup je protekao mirno, a jedina situacija na rubu incidenta je zabeležena ispred zgrade Gimnazije, kada je grupa mladića, koji su se predstavili kao "bivši učenici" psovala učesnike protesta i nosila transparente "Pravda za Pavla – 30 dana premalo" i "Dole opozicija".

Petrič, koji je bivši izaslanik EU za Kosovo, ocenio je da takes koje je uvela vlada Ramuša Haradinaja nisu put za napredovanje i ne daju konstruktivan doprinos dijalogu Beograda i Prištine.

"To mora da se zaustavi, ja sam za to, što je veoma u skladu sa stavom SAD koji pokušavaju da ubede Prištinu da ukine takse i da se vrate pregovorima. To je neophodno, ne možemo napredovati u situaciji potpune nesigurnosti. Neeophodno je da se postigne dobro rešenje i kompromis zarad dobrobiti oba naroda na KiM", rekao je Petrič.

Prema njegovim rečima, srpski predsednik Aleksandar Vučić i predsednik privremenih prištinskih institucija Ramuš Haradinaj idu u tom pravcu.

"Nadam se da će na kraju biti uspešni", rekao je Petrič.

Upitan ko ima ključnu ulogu u dijalogu Beograda i Prištine, on je rekao da su to upravo "predsednici dve zemlje, odnosno dve zemlje, vlada tih zemalja".

"Oni su ti koji moraju i verujem da će naći rešenje, a mi moramo da podržimo to. EU je tu da posreduje, SAD to podržavaju, a i Rusija je rekla da će podržati kompromisno rešenje. Treba da ohrabrimo obe strane da nastave dalje, ali prvi korak mora da dođe iz Prištine", poručio je Petrič.

Na pitanje da li je bombardovanje Srbije 1999. godine bilo legalno i legitimno, Petrič je rekao, pozivajući se na navode međunarodne komisije, koja se bavila posledicama NATO intervencije, da je bombardovanje bilo nelegalno jer nije prethodno dobijeno odborenje Saveta bezbednosti UN, ali tvrdi da je bilo legitimno zbog humanitarne situacije na KiM. 

"I to je u osnovi tačno, ali je kao diplomata koristim mirnodopska sredstva za resavanje teških situacija. I za mene nije pozitivan trenutak kada NATO ili bilo koja vojska preuzme", rekao je Petrič.

On je dodao da je sada važno da se nađe, kao što je, kako je istakao, i predsednik Vučić rekao, miran način za rešavanje problema i mora da se oživi dijalog između Beograda i Prištine kako bi se došlo do kompromisa, uz omoć EU, ali i Moskve i Vašingtona, ako je to potrebno.

"To vidim kao zadatak koji je neposredno pred nama", poručio je Petrič.

Istakao je da je ponosan što će ovaj Centar biti deo projekta "Buđenje Fruške gore", koji je inicirala Pokrajinska vlada, a čiji je smisao da se neprocenjivo duhovno, kulturno i prirodno blago oživi.

"Ovde u Irigu, kroz snažno delovanje Srpske čitaonice - sa granicama koje su već davno omeđene, kroz mali deo svog života koji je on ovde ostavio i nasleđe kojim se Irig ponosi, jasno je da je Mihiz tu, da je i dalje među nama. Ponosan sam što smo na ovom projektu radili zajedno, opština Irig, njegova porodica i Pokrajinska vlada i što smo uspeli da ga realizujemo na način koji je dostojan Mihizovog dela", rekao je Mirović.

Najavio je da će u Irigu biti realizovan i projekat "Mihiz - šetnja kroz nasleđe" sa citatima iz njegovih dela, kao deo velikog projekta uređenja centra Iriga.

"U saradnji sa Vladom Srbije objavićemo i sabrana dela Borislava Mihajlovića Mihiza i siguran sam da ćemo sa svim ovim projektima učiniti mnogo kako bismo sačuvali od zaborava dela ovog velikana", dodao je Mirović.

Današnjem događaju prisustvovali su i pokrajinski sekretar za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama Dragana Milošević, pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost Zoran Milošević informisanja, ministar kulture Vladan Vukosavljević, kćerka Borislava Mihajlovića Mihiza Mila Janković i pesnik Matija Bećković.

Na sastanku je bilo reči i o pristupnom procesu Srbije za članstvo u EU, o budućnosti dijaloga između Beograda i Prištine, sprovođenju političkih i ekonomskih reformi na putu ka EU, sa posebnim akcentom na regionalnoj saradnji.

Dačić je ponovio da punopravno članstvo u EU predstavlja spoljnopolitički prioritet Srbije, kao i da se Srbija zalaže za rešavanje svih otvorenih pitanja u tom procesu kroz dijalog i mirnim putem.

Ministar je govorio i o potrebi za pronalaženjem održivih rešenja u dijalogu između Beograda i Prištine, uz adekvatnu podršku međunarodne zajednice.

„Prvi put dajem krv, a ovako sa ekipom posebno se pamti. Za akciju na fudbalskom terenu neznaš unapred kakva će biti. Za ovu smo sigurni da će biti uspešna i da će nekom pomoći”, kaže Velimir Stanković, kapiten FK Topličanin Prokuplje.

„Pored onog najvažnijeg, humanitarnog aspekta, ovim smo hteli da i van terena uradimo nešto važno i dobro kao tim. Mislim da ovako jačamo i naš duh zajedništva, a time i snagu ekipe”, navodi Bojan Pećaranin, trener FK Topličanin.

Na fudbalere Topličanina ovaj put ugledali su se i drugi prokupački sportisti.

„Osim što je ovo dobra provera zdravlja još je bolja provera kakvi smo ljudi. Mi sportisti moramo biti primer jer na nas se mladi ugledaju”, navodi Ivan Ivanović, iz Odbojkaškog kluba Topličanin.

„Svakog drugog ponedeljka i četvrtog ponedeljka u mesecu imamo organizovanu akciju dobrovoljnog davalaštva krvi. Ovog puta su se pored gradjana odazvali humani ljudi sportisti ovoga grada”,  kaže Dragan Subotić, sekretar Crvenog krsta Prokuplje.

U humanitarnoj akciji sportista Prokuplja prikupljeno je 57 jedinica dragocene tečnosti. Nadaju se da će mnogima spasiti život, ali i ove sezone uspeti da izbore plasman u Srpsku ligu.

"Motivacija za završetak školovanja, rad na smanjenju visoke stope abortusa i bele kuge, kao i usađena želja da navike majke koje koja studira i uči budu navike svakog deteta", kaže Ivana Jovanović iz Čačka.

Inicijativu da Univerzitet u Kragujevcu omogući povlastice studentkinjama koje su trudne ili odgajaju decu do godinu dana, pokrenula je njena sugrađanka.

"Od kolegnica, koje su u međuvremenu dobile decu i ostale trudne, mnoge su imale jako težak period da usklade sve obaveze, koje su imale i studije su uglavnom bile te koje su patile", navodi Sandra Miljaković, student prorektor Univerziteta u Kragujevcu.

Da majčinstvo i diploma mogu lakše zajedno, potvrdio je i Senat Univerziteta u Kragujevcu usvajanjem predloga.

"Mislim da im je samo jedan mali korak i olakšica da se prosto usude da to urade i da, naravno, svi pomognemo da one na kraju završe fakultete i pronadju posao u svojoj struci", objašnjava prof. dr Nenad Filipović, rektor Univerziteta u Kragujevcu.

"Mi ćemo osloboditi na Savetu zvanično sve studentkinje koje su u ovom statusu od školarine, oslobodićemo ih pohađanja nastave i vežbi, naravno, ići ćemo na neki skraćeni termin onlajn predavanja", kaže prof. dr Petar Veselinović, dekan Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu.

Većina od oko dvadeset hiljada studenata su žene. Ta mera će im pomoći da završe školovanje i osnuju porodice.

U studentskoj poliklinici u Kragujevcu, trudnoću vodi 75 budućiih mama. Sva roditeljstva su planirana.

Kragujevčani su napravili prvi korak. Želja im je da im se na putu za povećanju nataliteta pridruže i ostali fakulteti.

„Zbog povećanog broja radova rok je produžen za sada do 15. jula 2019. godine. Od šest deonica koje smo imali u ovom projektu, što je bilo za izgradnju, što je bilo za rekonstrukciju, završene su četiri deonice”, kaže Željko Marković, rukovodilac nadzora.

Trenutni vremenski uslovi pogoduju inteziviranje radova. Radnici valjevske "Erozije", počeli su i sanaciju delova korita Kolubare, u užem centru Valjeva.

„Protekla ziima bila je malo nezgodnija za rad tako da smo izgubili neke dane ,tako da sad se trudimo da nadoknadimo. Najteža i najzahtevnija je deonica jedan u dužini od kilometar koja je u završnoj fazi i ona će biti gotova u narednih mesec dana. Što se tiče ove deonice kroz sam centar grada, ovaj i ona će biti gotova u naredna dva meseca”, kaže Đorđe Malešević iz preduzece „Erozija”.

U okviru ovog projekta uređeno je i ušće reka Obnice i Jablanice. Saniraće se oko kilometar i trista metara korita. Uradiće se još kilometar korita ove reke i novi most kod KPZ Valjevo. Sve iz kredita Svetske banke od 300 miliona dinara.

„To znači da ova druga deonica treba biti završena do kraja godine. A prva još uvek nije definisan krajnji rok, ovde gde stojimo, ali i to će verovatno biti kraj ove godine”, kaže Žarko Kovač, član Gradskog veća u Valjevu.

Kada projekat, vredan oko tri miliona evra, obezbeđenih iz evropskih fondova, bude završen ove godine, Valjevo će imati oko pet kilometara kompletno saniranog i regulisanog korita Kolubare kroz sam grad.

Dok su snimci napada i takozvani "manifest", koji je Tarant objavio na društvenim mrežama, kružili internetom, civilno društvo na Novom Zelandu pozvalo je ljude da to ne dele na svojim profilima.

"Naše društvo ne bi trebalo da kanališe bilo kakvu širenje mržnje, čak i nesvesno. Vlasti već rade na tome da se ovakve stvari uklone sa društvenih mreža. Pomozimo im u tome", objavio je Multicultural times.

Sa tim je saglasna i dvadesetoosmogodišnja Natalija Isailović, koja se u potrazi za poslom pre tri godine iz Srbije preselila u Okland. Smatra da u borbi protiv ovakvog zla nema mesta za sadržaje koji bi nekome mogli da budu inspiracija za još veće zlo.

U razgovoru za RTS kaže da su ljudi potreseni, ne samo na Južnom ostrvu gde se dogodio napad, već i na Severnom ostrvu, koje je i naseljeniji deo Novog Zelanda.

"Niko nije ni sanjao da se napad sa ovakvim motivom može desiti na Novom Zelandu. Ovo je bezbedna zemlja koja poštuje i uvažava najrazličitije nacije. To je njeno obeležje i razlog zbog kojeg se ovde svi osećaju dobrodošlim", objašnjava Natalija za RTS.

Šok i neverica u celoj zemlji

Upravo zbog toga je vest o terorističkom napadu u dve džamije u Krajstčerču, najvećem gradu na Južnom ostrvu, izazvala šok i nevericu u celoj zemlji.

"Čula sam se sa prijateljima koji žive tamo, nisu izlazili iz kuće. Kažu da su ljudi potpuno skrhani, užasno je ovo što se dogodilo", dodaje Natalija.

Iako je pomalo uplašena, u zemlji koju je izabrala za svoj novi dom oseća se bezbedno.

"Novi Zeland je uvek bio izvan ovakvih dešavanja. Bezbedan je i to je jedan od razloga zbog kojih ljudi dolaze ovde. Međutim, nakon ovog incidenta, nije svejedno", rekla je ova 28-godišnjakinja, koja u Oklandu radi u nastavi sa decom sa mentalnim poteškoćama.

Ističe da, kao mlada žena iz Srbije koja je došla u nečiju zemlju da traži posao, nikada nije osetila netrpeljivost starosedeoca, niti su je loše prihvatili oni koji su došli iz neke druge evropske zemlje.

Prijatelje je brzo stekla. Tamo te, kaže, niko neće popreko gledati ako si Srbin, Hrvat, Albanac, Makedonac, Indijac.

"Stanovništvo Novog Zelanda odlikuje različitost i to je ono što svi ovde cene i poštuju. Skoro svi dolazimo od nekud. Lokalno stanovništvo doprinosi tome da se osećamo dobrodošlim na razne načine, počevši od prilika za posao, preko kolegijalne podrške, do druženja u slobodno vreme", naglašava Natalija.

Kako kaže, Novozelanđani su, a tu misli na sve koji žive u toj zemlji, odmah krenuli u prikupljanje pomoći za porodice žrtava. U celoj zemlji se odaje pošta stradalima, a džamije u Krajstčerču i drugim gradovima preplavljene su cvećem i porukama podrške.

Nada se da se ovakva tragedija nikada neće ponoviti i uverena je da vlasti čine sve da obezbede sigurnost svojim građanima.

Dačić je istakao da Zbirka međunarodnih ugovora sadrži više od 12.000 međunarodnih sporazuma.

Sastoji se od oko 9.500 bilateralnih i 2.500 multilateralnih sporazuma, a najstariji među njima, Ugovor o savezu između Srbije i Rumunije datira iz 1868. godine, precizirao je šef srpske diplomatije.

Kako je rekao, značajan broj međunarodnih ugovora datira iz druge polovine XIX veka i govori o ugovornoj sposobnosti moderne Srbije, odnosno novostečenim atributima njene suverenosti i međunarodnopravnog subjektiviteta.

Zbirka svedoči o počecima i razvoju ugovornog regulisanja odnosa Srbije i Jugoslavije sa susednim i evropskim državama, Rusijom, SAD, Kinom, Indijom i brojnim afričkim, azijskim i južnoameričkim državama.

Važan segment Zbirke čine mirovni ugovori potpisani po završetku Prvog svetskog rata - Versajski ugovor, Senžermenski ugovor, Trijanonski ugovor i Nejski ugovor, kao i ugovori o razgraničenju sa susednim državama, sa kartografskom građom, rečeno je nakon potpisivanja sporazuma u MSP.

Dokumenta sa potpisima Krađorđevića, Pašića, Tita  

Građa koju će obuhvatiti procesi restauracije, konzervacije i digitalizacije stara je više desetina godina, izrađena je na svečanom papiru sa originalnim potpisima i voštanim pečatima - kraljeva Petra, Aleksandra i Petra Drugi Karađorđevića, članova tadašnjih srpskih i jugoslovenskih vlada, Nikole Pašića, Milana Stojadinovića, Dragiše Cvetkovića, Slobodana Jovanovića, predsednika Josipa Broza Tita i ministra spoljnih poslova Koče Popovića, kao i najviših zvaničnika stranih država.

Građa će biti konzervirana i zaštićena za naredne decenije, a putem digitalne kopije i mikrofilmovanja obezbediće se njeno trajno čuvanje.

Narodna biblioteka Srbije i stručnjaci iz laboratorije za restauraciju i konzervaciju će narednih meseci obavljati poslove zaštite navedene građe, naveo je upravnik NBS Laslo Blašković.

Upravnik NBS je najavio da se po završetku prve faze radova planira izložba o međunarodnim ugovorima, gde bi po prvi put stručnoj i široj javnosti bila predstavljena ova dragocena građa.

Pored Simonovića optuženi su i Aleksandar Marinković, Igor Novaković, Vladimir Mihailović, saopšteno je iz Tužilaštva.

Za Mihajlovića i Novakovića, kao saučesnike, tužilaštvo je predložilo sudu da ih osudi na kazne od pet godina zatvora, a za Marinkovića kao izvršioca šest godina zatvora.

Simonović je donedavno bio predsednik opštine Grocka. On je 7. marta pušten iz pritvora, u kojem je bio od 25. januara.

Bojana Cvetković Šijacki je ranije priznala je da je pomogla u paljenju kuće novinara, a posle zaključivanja sporazuma o priznanju krivičnog dela sa Drugim osnovnim tužilaštvom u Beogradu osuđena je na šest meseci kućnog zatvora sa elektronskim nadzorom i novčanu kaznu od 50.000 dinara.

Jovanović je od početka tvrdio da je napadnut isključivo zbog svog pisanja o aferama predsednika Opštine, koji je inače bio i član Glavnog odbora SNS-a.

U noći između 11. i 12. decembra zapaljen je automobil Jovanovićeve supruge, a požar se tada proširio na garažu i deo kuće. U požaru je bila pričinjena materijalna šteta, ali niko nije povređen.

Mihajlovićeva je istakla da je Moravski koridor od izuzetnog značaja za Srbiju, jer će povezati centralni deo zemlje sa koridorima 10 i 11 i doprineti privrednom razvoju i kvalitetnijem životu građana.

"Ministarstvo koje vodim je vaš centar za ovaj projekat. Tu smo da vam pružimo potrebnu pomoć i podršku kako bismo na vreme završili sve pripremne radove, pre svega oko eksproprijacije parcela, da bi izgradnja Moravskog koridora počela u junu ove godine", rekla je Mihajlovićeva.

Ona je dodala da ove godine kreće realizacija velikih infrastrukturnih projekata i da očekuje od svih javnih preduzeća i kompanija iz resora da daju svoj maksimum u radu.

Za izgradnju Moravskog koridora, odnosno auto-puta od Pojata do Preljine, dugog 110 kilometara, potpredsednica Vlade potpisala je u oktobru prošle godine Memorandum o razumevanju i saradnji sa konzorcijumom kompanija "Behtel" i "Enka". Procenjena vrednost radova je oko 800 miliona evra.

Današnjem sastanku prisustvovali su gradonačelnici Čačka, Kraljeva i Kruševca, predsednici opština Vrnjačka Banja, Trstenik i Ćićevac, direktor JP "Putevi Srbije", predstavnici "Koridora Srbije", CIP-a, Instituta za puteve, Republičkog geodetskog zavoda i Instituta "Jaroslav Černi", navodi se u saopštenju iz njenog kabineta.

"Moj traktor je iz osamdesete godine, to ne mogu ja nikad da doteram u red, da bi mogao da se preregistruje", kaže Saša Arsić, poljoprivrednik iz Šumarovca.

"Para nemamo, ne znam kako ćemo to da uradimo i da li će to da se registruje, na neki način neće smemo da izađemo na ulicu", navodi Dragan Mladenović, poljoprivrednik iz Reljinca.

Ni u Pčinjskom okrugu situacija s mehanizacijom nije bolja, ali se vlasnici trude da ih održavaju u dobrom stanju.

U Vojvodini, gde je prethodnih decenija nabavljeno najviše novih mašina, ne strahuju ni vlasnici starih traktora, zato što su uglavnom redovno servisirani.

"Znam šta treba, to ću sve srediti pre nego odem na tehnički, treba kočnice, treba instalacije, treba sve da bude ispravno", navodi povrtar Saša Milosavljević.

Poljoprivredna mehanizacija, koja od 4. aprila ne bude imala nove tablice smatraće se neregistrovanom, a poljoprivrednici su dužni da prikupe svu potrebnu dokumentaciju, kao i papir o tehničkoj ispravnosti.

"To podrazumeva da traktori i njihova priključna vozila imaju trajnu registraciju i podležu redovnom godišnjem tehničkom pregledu i osiguranju, dok radne mašine spadaju u redovnu registraciju", objašnjava Bojan Laušev iz "Dunav osiguranja".

Kakvo je interesovanje poljoprivrednika za preregistraciju traktora i kako će se saobraćajna policija ponašati nakon trećeg aprila, nismo uspeli da saznamo jer u policijskim upravama nisu želeli da govore o tome.

Popisom agrara 2012. godine utvrđeno je da gazdinstva u Srbiji poseduju oko četristo hiljada traktora i oko 25 hiljada kombajna - koji su tada u proseku bili stari oko tri decenije.

Kako kaže, dok su njihovi protesti, koje nikome nisu ni prijavili u skladu sa zakonom, bili mirni i bez incidenata osim kada su se tukli između sebe, ni policija nije reagovala.

"Kada su primenili nasilje, napali državne institucije, upotrebili kamenje, testere, noževe i povredili više policajaca, normalno je da će država odreagovati i počinioce sankcionisati u skladu sa zakonom, a državu i sve njene građane zaštititi od huliganskog ponašanja", istakao je Mirković.

Pozvao je Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i Boška Obradovića "da makar sada budu ljudi i da tuđu decu ne guraju u sukobe i na kršenje zakona".

"Kao i da im nikada više ne padne na pamet da ih teraju da kamionom krenu na policiju, svesno čine teška krivična dela i time prljaju ruke i upropašćavaju svoje živote, a sve to samo da bi te iste i Đilasa i Jeremića i Obradovića doveli na vlast", poručio je Mirković.

Pozvao je taj savez izađe sa programom, konkretnom politikom i da na izborima pokaže koliko su moćni i koliku podršku građana imaju.

SNS te izbore željno i spremno očekuje, poručio je on.

"A odgovorno ponašanje, pomirljive izjave i mirna, ali čvrsta, reakcija u delikatnim situacijama kakve su bile za vikend pre svega pripadnika policije, predsednika Aleksandra Vučića i ministra Nebojše Stefanovića, pokazuje nam da je Srbija jaka, stabilna i uređena zemlja u kojoj siledžije i fašisti poput Obradovića, Đilasa i Jeremića neće uspeti da nasiljem dođu na vlast", naveo je Mirković, saopštio je SNS.

"Politika Srbije je bolje, modernije i bogatije društvo u kojoj osobe sa invaliditetom sa svim svojim pravima treba da uživaju i da budu ravnopravni sa svim građanima naše zemlje", rekao je Đorđević.

Novina ove godine, rekao je još ministar, jeste da će evidencija novca koji bude raspoređen biti dostupna na sajtu ministarstva, kao i evidencija o tome koliko je novca u prošloj godini dobilo koje udruženje.

Jedan od razloga za uvođenje ove novine je što jedno udruženje u 2018. godini nije opravdalo trošenje sredstva, zbog čega je i sankcionisano, a novac će morati da vrati u budžet.

"Ja insistiram na transparentnosti. Da se tačno zna na šta će novac biti utrošen. Desilo nam se da ovo nije ispoštovano, što nije korektno ni prema nama, a ni prema ostalim udruženjima", dodaje ministar.

On objašnjava da udruženje koje nije podnelo izveštaj o tome na koji način je potrošilo sredstva koja su im dodeljena mora da vrati novac.

"Ukoliko se oglušite o taj zahtev biće obaveštena budžetska inspekcija i moraće da snose posledice ", rekao je Đorđević.

Ove godine za osobe sa invaliditetom izdvojeno je 50 miliona više nego lani, a u planu je da se za narednu godinu izdvoji bar još toliko, zaključuje Đorđević.

Karadžić je na ovoj funkciji bio od 2016. godine. Članovi UO RTS su Vladimir Vuletić, Zorica Šujica, Branko Radun, Miroslav M. Nikolić, Simona Mitrović Dunjić, Ljiljana Đurđevac, Zoran Panović i Nenad Janković.

Mandat članova UO RTS je pet godina.

Po nalogu Osnovnog javnog tužilaštva, policija će protiv osumnjičenog podneti krivičnu prijavu.

Osim tih medija, u vlasništvu "Adrija medija grupe" je još 13 medija koji nisu registrovani u Agenciji za privredne registre (APR).

Kako je precizirano u saopštenju, u registar medija upisano je da je društvo "Adrija medija magazini" izdavač 11 listova: Mens helt, Kosmopolitan, El, Sensa, Nacionalna geografija u Srbiji, Lepa i srećna, Lisa, Moja lepa bašta, Samr, Vinter i asfalt.

"Adrija medija grupa" izdavač je 14 listova: Burda stajl, Glosi, Doktor Kurir, Kurir, Espreso, Kurir stars, Najbolji domaći recepti, Mama, Narodni doktor, Narodni kuvar, Narodni lekar, Njusvik Srbija, El dekor i kids, kao i tri portala: esspreso.rs, adrimedia.tv i kurir.rs, koji su registrovani u APR-u.

Osim ovih medija, kako stoji na sajtu, "Adrija medija grupe" vlasnik je i listova Lena, Fajnenšl tajmsa i Kosmo kampus, kao i portala elle.rs, uumama.com, nationalgeographic.rs, menshealth.rs, comopolitan.rs, lovesensa.rs, stvarukusa.rs, lepaisrecna.rss, stil.rs i glossy.rs.

Ipak, ovi mediji nisu registrovani. U njihovima impresumima navodi se da je izdavač portala uumama.com, stil.rs i glossy.rs "Adrija medija grupa, a ostalih medija "Adrija medija magazini".

Inače, "Adrija medija grupa" od 2016. godine vlasnik je i makedonskog lista Sloboden pečat.

U saopštenju UNS podseća da je vlasnik "Adrija medija grupe" umesto Aleksandra Rodića postao Igor Žeželj, a privrednom društvu za pružanje telekomunikacionih usluga "Monda inc", prenet je novčani i nenovčani udeo "Adrija medija grupe".

Ugovor o prenosu kapitala, u koji je UNS imao uvid, sklopljen je 28. 12. 2018. godine, između Rodića i firme "Mondo inc".

Aleksandar Rodić, "prodavac", i društva "Mondo inc", odnosno njegova direktorka Jadranka Radonjić, "kupac", 1. oktobra 2018. godine potpisali su Krovni ugovor o prodaji, navodi se ugovoru.

Udruženje prenosi da je firma "Mondo inc" u vlasništvu beogradske firme "Mobil media" d.o.o, a novi vlasnik "Adrija medija grupe Igor Žeželj član je ove firme, stoji na sajtu APR-a.

Ranije u toku dana, Dmitrij Peskov, Putinov portparol, izjavio je da će ceremonija pokazati da je Krim prvi put u stanju da ispuni sve svoje energetske potrebe. Pre pripajanja, Ukrajina je podmirivala 80 posto potreba za električnom energijom na poluostrvu.

Ukrajina želi da joj bude vraćen Krim, koji i dalje većina zemalja prepoznaje kao teritoriju Ukrajine, piše Rojters.

Rusija kaže da je to pitanje završeno zauvek, i da je referendum održan 2014. godine, nakon što su ruske snage osigurale poluostrvo, pokazao da stanovništvo poluostrva želi da bude deo Rusije.

Rusija je uložila velike napore da pokuša da integriše Krim i smanji njegovu zavisnost od Ukrajine, uključujući izgradnju gigantskog mosta koji povezuje poluostrvo sa južnom Rusijom. Ali sankcije Zapada koje za cilj imaju kažnjavanje Moskve zbog pripajanja Krima, pomogle su da se poluostrvo izoluje, podižući cene i usporavajući razvoj, navodi Rojters.

Ankete Ruskog centra za istraživanje javnog mnjenja ovog meseca pokazuju da 39 odsto Rusa veruje da je pripajanje donelo više koristi nego štete, što je pad u odnosu na 67 odsto u 2014. godini, prenosi britanska agencija.

"Svaka vrsta ulice i nestabilnosti asocira na to da su kreirani ili da su podmetnuti Srbiji da bi smanjili njenu snagu i moć. Ja to posmatram na taj način. Treba poštovati legitimno izabrane institucije i legalno izabranog predsednika Srbije i u tom pogledu sve stvari ršavati na dan izbora. Koliko razumem, tamo se i razgovara na tu temu - da dođe do izbora", rekao je Dodik, prenela je RTRS.

Dodik je ocenio i da svaka vrsta ulice asocira da su te aktivnosti negde kreirane ili podmetnute, te da treba poštovati legalno izabrane institucije.  

Opozicioni Savez za Srbiju je i tokom vikenda organizovao proteste protiv vlasti tokom kojih se u subotu uveče dogodio upad u zgradu RTS-a u Beogradu, a juče je bila blokirana zgrada Predsedništva u vreme obraćanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Dodik: Tužilaštvo da uradi svoj posao 

Milorad Dodik rekao je da su zvaničnici Republike Srpske i čelnici političkih partija koje čine vladajuću većinu jedinstveni u stavu da tužilaštvo konačno mora da završi svoj posao u vezi sa istragom o stradanju Davida Dragičevića iz Banjaluke i da još jednom apeluju i insistiraju da to učini.

"Ni vi, ni ja nismo nadležni za to. Pružili smo široku podršku institucijama vlasti, pre svega tužilaštvu i policiji, da sprovedu istragu. Tužilaštvo je jedino nadležno za to. To je njihov posao, to nije posao Željke Cvijanović, Milorada Dodika, Radovana Viškovića, Marka Pavića ili bilo koga od nas ovde. To je isključivo stvar tužilaštva i kasnije suda", rekao je Dodik novinarima u Banjaluci posle sastanka najviših zvaničnika Srpske i predsednika parlamentarnih stranaka koje čine većinu u Narodnoj skupštini.

Dodik je rekao da je stradanje Dragičevića tragičan događaj koji je uznemirio sve, a da je ekshumacija njegovih posmrtnih ostataka stvar roditelja, koji su su se odlučili za to.

"Žao mi je zbog toga i još jednom izražavam saučešće porodici. Ali, definitivno je svima jasno da je taj događaj iskorišćen da se u taj proces uvuče značajna politička dimnezija. Činjenica je da je posljednji opozicioni politički skup pred izbore održan u formatu tog pokreta (Pravda za Davida)", kaže Dodik.

Prema njegovim rečima, trebalo bi prestati politizovati ovaj slučaj, jer oni koji nisu naklonjeni Srpskoj jedva čekaju da to iskoriste kao navodni dokaz za nešto.

Komentarišući navode u vezi sa uništavanjem dokaza u vezi sa stradanjem Dragičevića, Dodik je istakao da to treba da utvrde sud i tužilaštvo.

Na pitanje zašto traje zabrana okupljanja u organizaciji članova grupe "Pravda za Davida", predsednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković je rekao da sve što se radi u skladu je sa zakonskim propisima.

Govoreći o ciljevima fiskalne politike u narednom peridou, naveo je da ostvarenje relativno niskih fiskalnih deficita od 0,5 odsto BDP omogućavaju pad javnog duga ispod 50 odsto BDP.

Srbija je, kaže Stanivuković, 2018. godinu završila sa stopom privrednog rasta od 4,4 odsto što je, dodaje, svrstava u najbrže rastuće ekonomije u Evropi.

Prema srednjoročnoj makroekonomskoj projekciji, Stanivuković navodi da će kumulativna stopa rasta u naredne tri godine biti 11,9 odsto i biće opredeljna rastom domaće tražnje.

Prosečno godišnje, prema njegovim rečima, naša privreda će rasti po stopi od 3,8 odsto, paralelno će biti smanjivan javni dug, nastaviće se inenzivnije sa reformskim procesima i insistiraće se na fiskalnoj disciplini.

Stanivuković je rekao da je i u 2018. nastavljen pozitivan trend u fiskalnim kretanjima sa ostvarenim fiskalnim suficitom od 0,6 odsto BDP-a što je, dodaje, za 1,2 odsto BDP-a bolje od planiranog. 

Naveo je i da je danas stopa nezaposlenosti dva puta manja nego 2013. godine kada je bila iznad 25 odsto. 

"Dobri ekonomski rezultati predstavljaju zdravu osnovu za dalje unapređenje ekonomskog ambijenta što će dovesti do smanjenje nezaposlenosti i podizanja životnog standarda građana", rekao je držvani sekretar. 

Za reformu sistema upravljanja javnim finansijama je naveo da je sastavni deo šire reforme javne uprave, te da je cilj postizanje održivog budžeta, smanjenje javnog duga, jačanje finansijskih upravljanja i kontrole, unapređenje revizorske kontrole i parlamentarnog nadzora, što sve doprinosi transparentnosti u toj oblasti. 

Jedan od prioriteta je, kaže Stanivuković, unapređenje upravljanja javnim inevsticijama, i dodaje da je procenat budžetskog izvršenja kapitalnih porjekta u 2018. godini poveća i iznosi oko 85 odsto. 

Stanivuković je naveo da je među prioritetima i reforma Poreske uprave, te naglasio da je značajno ojačana budžetska inspekcija koja je prerasla u poseban sektor Ministarstva finansija. 

Važnost dobrog upravljanja javnim finanansijama  

Šef delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici istakao je važnost dobrog upravljanja javnim finanansijama koje treba da bude transparentno. 

"Reč je o zdravom i odgovornom trošenju. Srbija je načinila velike napretke na ovom polju kako da se na održiviji način troše sredstava. Smanjenje javnog duga i deficita dovelo je do boljeg upravljanja javnim sredstvima što je od suštinskog značaja za napredak", kaže Fabrici. 

Planiranje politika i budžeta treba da ide, navodi Fabrici, ruku pod rukom sa razvojem ljudskih resursa i dodaje da EU od 2016. godine sa 80 miliona evra pruža podršku reformi javne uprave, kako bi se dodatno ojačali njeni kapaciteti. 

"Za nas je reforma javne uprave ključna stavka na putu Srbije ka EU", rekao je Fabrici i dodao da je jedan od ključnih elemenata da sve politike budu pravilno budžetirane.

Zajednički će se, dodaje, raditi na izgradnji mehanizma za uspostavljanje prioriteta investicija. 

Ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib rekao je da su Srbija i Nemačka partneri kada je reč o dobrom finansijskom upravljanju. 

"Naš zajednički rad i napori su usmereni na dva cilja, da se unapredi transparentnosti i učešće u donošenju odluke o budžetu i svim budžetskim postupcima", rekao je Šib.

Zajedničke aktivnosti, dodaje, obuhvatuju razvoj građanskog vodiča za budžet i ideja je da se budžetski proces učini razumljiviji građanima. 

"Svi naši napori su usmereni na integraciju Srbije u EU", poručio je Šib. 

Sumnja se da su prevare izvršili korišćenjem lažne dokumentacije o prethodnom osnovu sticanja spornih stanova.

Reč je o nastavku akcije "Inpros" koja se odnosi na organizovanu kriminalnu grupu čiji pripadnici se terete za krivično delo prevera.

U saopštenju MUP-a se podseća da je 31. oktobra prošle godine privedeno deset osumnjičenih zbog korišćenja lažne dokumentacije, koja im je poslužila za upis prava svojine u katastar nepokretnosti, a u cilju dalje preprodaje stanova na Voždovcu, Zvezdari i Novom Beogradu.

Vrednost stanova koji su predmet istrage iznosi oko 50 miliona dinara.

Ovih devetoro lica biće privedeno u Tužilaštvo za organizovani kriminal, a nakon njihovog saslušanja tužilac će odlučiti o daljem toku istrage.

Književnica, slavni romansijer, bajkopisac, esejista i prevodilac Grozdana Olujić preminula je juče u 85. godini u Beogradu.

Slučaj je pod istragom, dodaje se u saopštenju policije. 

Prema njegovim rečima, Rusija želi da vidi Srbiju kao stabilnu i u razvoju i da očekuje da rukovodstvo sredi situaciju u vezi protesta.

"Želimo da vidimo Srbiju stabilnu i kao naciju sa dinamičnim razvojem", rekao je Peskov i dodao da je Rusija spremna da na sve moguće načine doprinese tome u okviru bilateralnih odnosa, jer dve države uživaju dugogodišnje partnerske odnose.

U međuvremenu se oglasilo i rusko ministarstvo spoljnih poslova koje je izrazilo zabrinutost zbog pokušaja dela opozicije da izazove nasilje u Beogradu.

Rusko ministarstvo je ocenilo da je vlast u Beogradu uzdržano i izbalansirano reagovala na, kako se navodi, protivpravne akcije demonstranta koji su napali zgradu Predsedništva i RTS-a.

"Nadamo se da će situacija u Srbiji ostati u pravnim i ustavnim okvirima", navodi se u saopštenju, objavljenom na sajtu ruskog ministarstva.

"Međutim, ne želim da vidim destabilizaciju celog prostora, a destabilizacija Srbije bi svakako uticala na destabilizovanje drugih država", rekla je predsednica novinarima na marginama konferencije o investicijama Večernjeg lista.

Primetila je da ovo nije neko vreme za jugoistok Evrope i treba biti vrlo oprezan kada je reč o međudržavnim odnosima, a to uključuje odnos između Hrvatske i Srbije i BiH, zaključila je Kitarovićeva, prenela je Hina.

"Pa, to sam i ja rekao, niste mi verovali da su to evropske norme. Rekao sam: možete da šetate koliko hoćete, sve je u redu, ali nasilje ne može i to je sve što imam da kažem", rekao je Vučić novinarima.

Takođe je istakao da je važno da se dijalog odigrava u parlamentu.

"Ali, oni koji nisu deo parlamenta naterali su one iz parlamenta da izađu i da nešto silom pokušaju, jer drugačije nemaju priliku za političku promociju. Dijalog treba da se odigrava u parlamentu i važno je da se to kaže", zaključio je Vučić.

Poručio je da nasilje, ako se dogodi tokom protesta, neće biti nekažnjeno.

"Jedino je važno da ne bude nasilja, svi koji ga počine odgovaraće", naglasio je Vučić.

Kaže da je juče pozivao demontrante da dođu kod njega, a ne da se iživljavaju nad novinarima.

Novinarka Ranka Čičak je rekla Vučiću da je dobila udarac u grudi od jednog učesnika protesta zbog pitanja koje je postavila, na šta je Vučić kazao: "Naljutio se zbog pitanja, eto takvi su vam ti fini ljudi...".

Vučić je rekao da ne očekuje da će se ponovo dogoditi nasilje, jer će svi koji ga počine biti kažnjeni.

Dodao je da sve što se juče dogodilo nije nikakvo iznenađenje.

Na pitanje da li u jučerašnjim događajima ima elemenata krivičnog dela, Vučić je rekao da je to pitanje za tužilaštvo i da time neće da se bavi.

"Njihovo ponašanje govori o osionosti, kukavičluku i bahatosti – kada napadate onog za koga znate da iz različitih razloga neće smeti da vam odogovori i da ga još ponižavate", naveo je Vučić.

Podsetio je da su ponižavali policajca koji je samo profesionalno obavljao svoj posao.

Predsednik je dodao da neće tim protestima da daje veliki značaj pošto ove nedelje ima važne događaje i projekte za budućnost Srbije, kao i razgovore sa potencijalnim investitorima.

"Na vlast se ne dolazi testerom, već izborima"

Predsednik je dodao da se na vlast dolazi izborima, demokratkim putem i procesima a time što se unose testere i zauzimaju neke prostorije, ne znači da je osvojena narodna volja.

Vučić je podsetio da je on legalno i legitimno izabran.

"Koji im je ovo put i Uskrs već, da oni misle da se sklanja neko silom. Možete jedino da me ubijete, jer sam ja legalno i legitimno izabran. Danas mi je legitimitet veći nego tada. Volja naroda je potrebna da se dođe na vlast", naglasio je on komentarišući jučerašnje izjave lidera opozicije.

Ukazao je da je tek juče video koliko je velika podrška građana, i koliko ne podržavaju nasilje.

"Mi nasilje da dozvolimo nećemo", ponovio je i na najave da će ga skloniti kazao je da čeka još neku žešću akciju tokom koje mogu samo da ga ubiju, jer da beži neće, a izbori nisu zakazani za promenu vlasti.

"Neću da bežim, jer mi je savest čista, za razliku od Jeremića i Đilasa nisam ukrao milione evra, a za razliku od Obradovića nisam fašista, već se borim protiv fašista", rekao je Vučić.  

Istakao je da ga više od toga zašto zapadne ambasade nisu reagovale na ono što se događalo tokom protesta u poslednja dva dana, zanima kako reaguju građani Srbije.

"Mene najviše zanima kako će da reaguje naš narod. I video sam juče kako su ljudi reagovali", rekao je upitan "zbog čega nijedna zapadna ambasada nije reagovala na nasilje opozicije".

Vučić je napomenuo da su, koliko on poznaje narod i javno mnjenje u Srbiji, oni napravili katastrofalne greške i da je to rezulatat besa, frustracije, političke nemoći i nedostatka političkog programa tog dela opozicije.

Na pitanje novinara N1 da li će se ograditi od pojedinih medija koji su preneli da je N1 pozivao na njegovo ubistvo, rekao je da nije upoznati sa tim, ali da je siguran da se to nije desilo, pošto ta televizija, kako kaže, ne bi ni imala program u Srbiji da njega nema.

Bombardovanje – teško i užasno vreme 

Komentarišući NATO bombardovanje 1999. godine rekao je da je to bilo teško i užasno vreme za Srbiju a da je simbol svega toga ono što su u NATO-u nazivali kolateralnom štetom – ubijanje devetoro dece.

Kako je rekao, svi su zapamtili Sanju iz Varavarina koja je bila najbolja iz matematike, i Milicu Rakić, dvogodišnje dete iz Batajnice, nevino, nikom krivo ni za šta.

"To jeste ostao simbol strašnog zločina nad našim narodom", rekao je Vučić.

Srbija se, kaže, danas diči svojom nezavisnošću i slobodarskom tradicijom.

"Srbija je vojno neutralna i tako će i ostati. I uvek će se boriti da bude dovoljno jaka da samu sebe zaštiti", zaključio je on.

"Vezivanje pojasa nije stvar vašeg ličnog izbora. Dakle mislite na vašu suprugu, na vašu decu. Mislite na to da ako poginete zbog nevezivanja pojasa, ostavljate vaše najmilije same", kaže Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja.

Najveći problem je prevoz dece. Čak 350 mališana je pronađeno umesto na zadnjem na prednjem sedištu. Nevezanih mališana na zadnjem sedištu ima čak 500. Ovo su podaci koji treba najviše da zabrinu roditelje.

"Samo u toku prošle godine 750 dece je povređeno u svojstvu putnika, a četvoro dece je poginulo. Dakle veoma je važno da deca budu u bezbednosnom sedištu i da budu vezani sigurnosnim pojasom", istakao je Okanović.

I dalje se nastavljaju kontrole saobraćaja, kažu u MUP-u. Proveravaće se nivo alkohola u krvi, korišćenje pojasa i mobilnog telefona. Mole vozače da smanje brzinu, naročito u zonama škola.

Fotografije spomenika zabeležio je Davor Matijević, sekretar SDP-a u Splitu.

"I Tuđmanu se plače kad vidi šta mu HDZ radi od Splita", napisao je Matijević na Fejsbuku.

"Policija traga za osumnjičenim Gokmenom Tanisom, muškarcem turkog porekla za koga verujemo da ima veze sa jutrošnjim incidentom", navodi se u policijskoj izjavi.

Koordinator antiterorističke jedinice Piter-Jap Albersberg je izjavio da su sada svi napori usmereni na hvatanje napadača. On nije isključio mogućnost da je bilo više napadača.

Albersberg je naveo da se pucnjava odigrala "na više lokacija", prenosi Rojters.

"Još mnogo toga je nejasno u ovom trenutku i lokalne vlasti posvećeno rade kako bi se utvrdile sve činjenice", rekao je on. 

Pucnjava u tramvaju odigrala se oko 10.45 sati po lokalnom vremenu, na periferiji Utrehta, a nakon incidenta policija je izašla na lice mesta i blokirala saobraćaj i lokalne ulice.

"Muškarac je pomahnitalo počeo da puca", rekao je jedan od očevidaca.

Bezbednost je povećana u školama, džamijama i javnom prevozu.

Holandski premijer Mark Rute otkazao je nedeljni koalicioni sastanak zbog situacije u Utrehtu i najavio da će se konsultovati sa timom za krizne situacije i situaciju ocenio kao zabrinjavajuću.

"Uspeh ovog projekta je uspeh Kosova, ali njegov neuspeh je neuspeh Kosova. Ni kao ambasada ni kao partneri ne donosimo odluke, odluke donose kosovski zvaničnici. Nažalost, ove godine imamo imenovanje nekvalifikovanih osoba na pojedina radna mesta. Kosovska agencija za verifikaciju imovine je takav primer", rekao je O'Konel.

Ocenivši da takav pristup uništava institucije, britanski ambasador je rekao da njegova zemlja ne odustaje od Kosova jer veruje da građani očekuju rezultate.

Pre više od godinu i po dana, predstavnici kosovskih institucija i britanska ambasada u Prištini potpisali su memorandum o razumevanju u vezi sa zapošljavanjem na višim rukovodećim pozicijama u prištinskim institucijama.

Istakao je da je i Savet Federacije potvrdio tu podršku 13. marta usvajanjem "Saopštenja povodom 20. godišnjice NATO operacije protiv Savezne Republike Jugoslavije", saopštila je Služba za saradnju s medijima predsednika Srbije.

Zamenik predsednika Saveta Federacije Andrej Turčak je naglasio da će Rusija uvek biti na strani Srbije, što dokazuje i Saopštenje usvojeno u Savetu Federacije.

Dvojica sagovornika su konstatovali da je poseta predsednika Vladimira Putina u januaru ove godine bila jedan od najznačajnijih događaja za odnose Srbije i Rusije, potvrdivši postojeće međusobno poštovanje i razumevanje, kao i tradicionalne bratske i prijateljske srpsko-ruske veze.

Vučić i Turčak istakli su značaj tada dogovorenih projekata sa ciljem unapređenja ekonomske saradnje, posebno u oblasti energetike i železničke infrastrukture, kao i u drugim oblastima od obostranog interesa.

Novozelandska policija je saopštila da veruje da iza krvoprolića u Krajstčerču stoji samo jedan čovek: 28-godišnji Australijanac Brenton Tarant, koji je u subotu optužen za ubistvo pedesetoro ljudi.

Rasista i ultra desni nacionalista pred sudom će se ponovo pojaviti 5. aprila. Nivo bezbednosti na Novom Zelandu ostaje na najvišem nivou.

Potrebno je da shvatimo da naša pobeda ne leži u tuđem gubitku, poručio je predsednik.

Zamolio je da vojna parada bude održana 9. maja, a u Nišu će biti obeležena godišnjica NATO agresije.

"Ja kao predsednik otvoreno i neskriveno mogu da govorim o tome. Do pre pet godina smo ćutali, danas govorimo otvoreno, ne sa mržnjom ali sa željom da osudimo ono što smatramo da je bilo nepravedno, sećamo se žrtava i pokušavamo da izvučemo pouke", poručio je predsednik Vučić.

Kako je rekao predsednik tokom obraćanja, mnogi koji su ljuti konstatuju da danas šećer više ubija ljude nego barut, ali za Srbe to nije bilo tako.

"Ovakva statistika ne može da bude uteha našem narodu... Postavlja se pitanje, možemo da govorimo o emocijama jer znamo koliko je dece stradalo, emocije nikada nećemo potisnuti, ali to ne znači da ne treba hladne glave da analiziramo šta je bilo i šta nam je činiti u narednih 20 godina kako bismo očuvali suverenitet, nezavisnost i vojnu neutralnost", istakao je Vučić.

Dodaje da je 1999. godine mnogima na Zapadu trebao sukob sa Jugoslavijom i da je bilo potrebno da se pokaže supremacija zapadne hemisfere, ali je tada počeo polako da se stvara drugačiji multipolarni svet i za to vreme je važno okretanje aviona ka Rusiji...

"Danas imamo multipolarni svet. SAD su ekonomski najsnažnije, ali njima se približava Kina, imamo i Rusiju. Evropa je ekonomska sila. Bombardovanje je pokazalo kako je King bio u pravu, kako nasilje može da donese trenutnu pobedu, ali ne trajni mir. To se desilo na KiM – promenjena vlast na teritoriji, ali nije došao mir. Promenjen je suverenitet i tamo vlast drži NATO koji omogućava Albancima da upravljaju Kosovom, ali nije stvoren suživot", naveo je Vučić.

Kako ističe, na KiM postoji svojevrsni geto za Srbe i Albance koji mogu samo da se mrze, ali uz nadzor.

"To nije rešenje, nego odlaganje rešenja koje ne omogućava bezbednost. Plašim se da će tako ostati dok ne postanemo svesni i dovoljno odgovorni da sami rešavamo probleme. Nama je potrebna nova svest, ne tutorstvo. Potrebno nam je da shvatimo da pobeda ne leži u tuđem gubitku već da moramo da se odreknemo maksimalističkih zahteva. Mi nemamo takvu situaciju – zahteva se od Srbije da prihvati rezultate agresije, ali mi to nećemo učiniti", kaže predsednik Srbije.

Srbija čeka dijalog 

Prema njegovim rečima, ne postoji pritisak koji bi naterao Beograd da prelazi nacionalni ponos i dostojanstvo, a to govori zato što zna koliko je teško maloj zemlji da izdrži pritisak.

"Ali ako smo ispunili briselski sporazum, ako nismo uvodili takse, ako zapadni moćnici ne mogu čedo da urazume... Srbija čeka dijalog i razgovor, ali neko mora da objasni Albancima da bez razgovora sa Srbijom ne mogu ništa da postignu. Oni to ne vide, vide spas u razgovoru sa Vašingtonom. Ali nadam se da će se to promeniti i da ćemo posle moći da nastavimo razgovore. Srbija je vojno neutralna i kad NATO kaže da je to izbor Srbije verujem da bi više voleli Srbiju nego neke druge zemlje regiona", naveo je Vučić.

Poručuje da Srbija ne želi u NATO i da želi da čuva zemlju sa svojom vojskom.

"Verujemo u snagu svoje armije i mnogo toga smo preživeli da bismo mogli da zaboravimo. Mi nismo bili bezgrešni, ali Srbija nije zaslužila NATO agresiju, to je bio protivpravni akt uperen protiv međunarodnog poretka", ukazao je predsednik dodajući da je izgubljeno mnogo ljudi, mostova, pruga, puteva...

Najvažniji zadatak je, kako kaže, ubrzani ekonomski razvoj, ali to nije dovoljno za oporavak od posledica 78 teški dana. Navodi da želi dobre odnose sa NATO-om, ali ponavlja da Srbija ne želi u NATO. 

"To je naš izbor, sloboda i pravo, i sami donosimo odluku o svojoj sudbini. To su reči koje govorimo pred prijateljima svih zemalja, pred svakim govorimo isto. Zato Srbija kao mala zemlja jeste na udaru mnogih jer niko ne voli one koji nam i donose odluke. Srbija će ostati na tom putu i nećemo skrenuti. Rezolucija 1244 se ne poštuje i mnogi kažu da ne važi. Ona na terenu ne važi, ali onda je ukinite ako taj poredak više ne važi", istakao je Vučić. 

Napominje da sa jedne strane postoji pravni poredak, a sa druge strane nasilje. 

"Mi ćemo ove godine u Nišu koji je mnogo stradao tokom agresije govoriti o tome šta se dešavalo 20 godina. Zamolio sam da se parada pomeri za 9. maj i da tada prikažemo koliko je naša vojska i policija napredovala, a 24. da se setimo svih stradalih i poginulih i da gledamo u budućnost u kojoj ćemo da čuvamo i gradimo mir i da se zahvalimo svima koji su nam pomagali", rekao je predsednik.

Obraćanje je zaključio rečima: "Hvala na tome što danas hoćete da govorite na mnogo stručniji način o onome što nas čeka. A od ključnog značaja je da vidimo gde smo grešili, ali i da se ne stidimo da osudimo NATO agresiju. NATO agresija je bila težak zločin protiv jedne male zemlje i ponosnog naroda. Mi smo danas nepokoreni i siguran sam u budućnost naše zemlje".

Turčak: Bombradovanje 1999. godine akt vojne agresije

Zamenik predsednika Saveta Federacije Federalne Skupštine Rusije Andrej Turčak ocenio je u Beogradu da je bombardovanje SRJ bio akt vojne agresije protiv suverene evropske zemlje i da se to dogodilo pod vrlo spornim izgovorima.

Turčak je rekao da su tokom bombradovanja Jugoslavije 1999. godine bili korišćeni radiaktivni uranijum i da je bilo mnogo civilnih žrtava. "Taj napad je prećutno odobren i od strane parlamentaraca zemalja koje su u tome učestvovale i nisu smeli da dignu svoj glas", rekao je Turčak.

Prema njegovim rečima, Savet federacije je konstatovao da se vršila skrivena agresija protiv Jugoslavije i da krivci nisu dobili zasluženu kaznu.

Kako kaže, tog trenutka je počela nasilna promena granica u posleratnoj Evropi, a "kosovski presedan" je otvorio "Pandorinu kutiju" za druge probleme.

On je dodao da su Kosovo hteli da odvoje od Srbije bez obzira na želje građane, koje su, pak, uvažavane u drugim slučajevima.

"Takvo ponašanje posle 1999. godine je postalo kao neka norma i nisu se uvažavale procedure Ujedinjenih nacija. To se dešavalo i na Bliskom istoku, NATO se mešao i u druge unutrašnje poslove suverenih država. To je za posledicu imalo razaranje ekonomije u tim zemljama", istakao je Turčak.

Svet nije postao mirniji 

Pojavio se, kaže, i još opasniji problem zbog toga, a to je migraciona kriza.

On je naveo da su zemlje iz NATO-a počele da predstavljaju pretnju za unutrašnju bezbednost raznih zemalja, a da je Rusija, zahvaljujući vojnoj pomoći koju je pružila, "uspela da se u Siriji spreči najgori scenario".

Prema njegovim rečcima, autori operacije iz 1999. godine ne priznaju da svet posle nije postao mirniji i da svi moraju da vode računa o međudržavnom ponašanju.

"Mi u Rusiji smatramo da otvoreni dijalog mora da se zapocne što pre i da u njemu treba da učestvuju svi važni igrači", istakao je gost iz Rusije.

Osvrnuo se na sporazum o saradnji koji je danas potpisan između Srpske napredne stranke i Jedinstvene Rusije, rekavši da to učvršćuje njihovo partnerstvo, pokazuje atmosferu uzajamnog razumevanja i da se radi na razvijanju međunarodne saradnje.

"Ova konferencija se održava dva meseca posle posete Vladimira Putina. To znači da su dvostrani odnosi naših zemalja potvrđeni i Evropi pokazuju da vodimo otvoreni dijalog koji je mnogo korisniji od nekakavih pritisaka i nekih drugih mehanizama", rekao je Turčak.

Poručio je da Rusija želi da ubrza procese evropske bezbednosti, da koristi mehanizme OEBS-a i da se otvoreno diskutuje o svim pitanjima, a da je Beograd mesto za to, jer je neutralan.

Turčak je naveo da Srbija želi da uđe u EU, a s druge strane čuva bliske odnose sa Rusijom.

Član Odbora za međunarodne poslove Državne dume Jevgenij Primakov je, govoreći na skupu povodom 20 godina od bombardovanja Jugoslavije, kazao da bi NATO trebalo da isplati naknadu za štetu nastalu vojnim operacijama.

Primakov je rekao i da NATO mora da odgovara za mnoge postupke, između ostalog, i za bombradovanje Jugoslavije 1999. godine.

"Tu su Libija i drugi agresivni napadi koje je NATO pokrenuo. Uveren sam da je zakonito pitanje reparacije i kompenzacije. NATO i članice koje su učestvovale moraju da isplate reparacije za vojne operacije. Ljudi su ostali bez domova, bez posla, uništeni su mostovi, naftna skladišta", rekao je Primakov u Beogradu.

Đurić: Krajnji cilj bombardovanja nije i neće biti ostvaren

Krajni cilj NATO bombardovanja - da Srba više ne bude na Kosovu i Metohiji nije i neće biti ostvaren, poručio je direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić uz ocenu da je otimanje teritorije Srbije i aneksija KiM nekoj od susednih zemlaja bio glavni motiv NATO agresije na Jugoslaviju 1999. godine.

"Neko je želeo da otme Srbiji 10.877 kvadatnih kilometara sa krajnjim ciljem da se izvrši aneksija jednoj od susednih zemalja. Svedoci smo da se mesecima unazad brišu granice između KiM i Albanije i da niko od zapadnih međunarodnih faktora ne reaguje'', rekao je Đurić na Međunarodnoj konferenciji.

Kao drugi motiv NATO agresije on je pomenuo slabljenje ukupnih geopolitičkih kapacieteta srpskog naroda na Balkanu.

Kao neko ko se, kako je rekao, poslednjih sedam godina bavi posledicama dogadajaj iz marta 1999. godine, Đurić kaže da nema dilemu da se tada dogodila agresija na suverenu i nezavisnu državu i da nije bila izazvana delovanjem Srbije na svojoj ili teritoriji neke druge države koje bi moglo da se iskoristi kao izgovor za tu intervenciju.

Podsetio je da mehanizmi UN jasno definišu uslove pod kojima međunardona zajednica može da vrši oružana dejstva prema jednoj suverenoj državi i naglasio da konkretni povodi koji su iskorišćeni za bombardovanje SR Jugoslavije ''nisu istrpeli test vremena''.

''Ako počnemo od događaja u Račku o kojima danas finski patolog Helena Ranta i drugi koji su ih analizirali otvoreno govore da tamo nije bilo zločina koji su tada predstavljani kao dovoljan povod za agresiju. Relevantne pravne institucije nikada nisu potvrdile navode ni u selu Račak ni u drugim selima na KiM'', naveo je Đurić.

Bivši ministar spoljnih poslova Grčke i član Evropskog parlamenta Dimitris Drucas rekao je da je evropska perspektiva Srbije i celokupnog regiona od najveće važnosti. 

Rambuje je bio poslednja prilika da Kosovo ostane deo Jugoslavije, izjavio je austrijski diplomata Volfgang Petrič, koji je učestvovao u pregovorima u Rambujeu. 

Na pitanje da li je bombardovanje Srbije 1999. Godine bilo legalno i legitimno Petrič je rekao, da je bombardovanje bilo nelegalno jer nije prethodno dobijeno odborenje Saveta bezbednosti UN, ali tvrdi da je bilo legitimno zbog humanitarne situacije na KiM.  

Govoreći o NATO bombardovanju 1999. godine Stoltenberg je ocenio da je "zadatak bio da se prekine rat i humanitrana katastrofa, a istovremneo da se spreče gubici života civila" i dodao kako "ne traži od Srba da zaborave ono što se desilo 1999. godine" ali da "želi da Srbija i NATO sarađuju".

Stoltenberg je rekao da je misija iz 1999. godine bolno pitanje, ali da je isti slučaj sa svim drugim ratovima u Evropi i dodao kako su se zemlje koje su se borile bile u stanju da idu u budućnost.

Podsetio je da je prošle godine sa predsednikom Aleksandrom Vučićem posmatrao zajedničku vežbu na temu kako se izboriti sa prirodnim katastrofama i dodao "mi sada radimo zajedno i pomažemo da se uništi opasna municija u Iraku".

"Srbija je istakla da ne želi da bude član NATO-a i mi poštujemo da sama odlučuje o svojoj budućnosti. Vi treba da odlučite, imamo odlične partnere koji su odlučili da budu neutralni kao što su Švedska, Finska ili Austrija", rekao je Stoltenberg.

Ocenio je da je Evropa puna zemalja koje imaju komplikovanu prošlost i koje su međusobno ratovale kao što su Norvežani i Šveđani a sada su najbolji prijatelji kao i Nemačka i Francuska i dodao da je "važno da ne zaboravimo istoriju ali je važno da gledamo u budućnost i kroz tu saradnju da zajedno napredujemo".

NATO ne želi konfrontaciju sa Rusijom 

Komentarišući deklaraciju o Kosovu iz Rusije, Stoltenberg je rekao da NATO ne želi konfrontaciju sa Rusijom "i ne želi novi hladni rat, već dijalog", a rezulucija je, kaže, deo uobičajenih poruka koje dolaze iz Rusije.

"Zaboravlja se na humanitarnu katastrofu na Kosovu i Metohiji koju smo mi preko godinu dana pokušavali da prekinemo diplomatskim putem ali nasilje se nastavilo i zato smo morali da prekinemo to ubijanje", rekao je Stoltenberg.

Ocenio je da NATO od tada sve vreme radi sa Srbijom kako bi osnažili svoje partnerstvo i saradnju, kao i da bi pomogli srpskim zajednicama na Kosovu.

"Mislim da mnogi saveznici NATO-a vrlo blisko sarađuju sa Srbijom. Investiraju u različite projekte i kompanije u Srbiji. Saveznici NATO-a i EU investiraju zajedno sa Srbijom tako da mislim da postoji veliki potencijal za to da se radi još više toga zajedno, i ako ste u stanju da pogledate u budućnost i vidite potencijal... Mnoge evropske zemlje su upravo to uspele da urade. Nisu zaboravili prošlost već su je prevazišli", rekao je Stoltenberg.

Rekao je da nikad ne bi pogurao Srbiju da donese odluku oko priključenja NATO-u, a kao prednost priključenja navodi da te zemlje štiti NATO.

"Ali takođe dolazi do promocije ekonomskog prosperiteta zbog stabilnosti i bezbednosti koje su preduslovi za to. Videli smo na primeru Crne Gore koja je članica od 2017. godine da su se investicije iz članica NATO-a udvostručile u međuvremenu", rekao je Stoltenberg i dodao da postoji veliki potencijal saradnje sa Srbijom.

Kao najbitnije teme godišnjeg izveštaja NATO-a generalni sekretar Jens Stoltenberg naveo je izazove terorizma i nestabilnosti apostrofirajući i Rusiju "koja je koristila snagu protiv Ukrajine i Gruzije" i dodao kako su to sve pitanja "na koja moramo da reagujemo, i to na defanzivan, odbrambeni način. "NATO je odbrambeni savez, mi ne želimo da provociramo konflikt, mi želimo da ih sprečavamo", rekao je Stoltenberg.

Van der Belen je pozvao Brisel na pružanje odlučnog otpora politici američkog predsednika.

Kao primer naveo je sporazum o nuklearnim materijalima sa Iranom, koji je Vašington sa ostalima najpre dogovorio, a potom su se SAD iz njega povukle.

Prema njegovim rečima, Tramp je bez ikakvog povoda proglasio nevažećim sporazum i potom evropskim preduzećima, uz pretnje sankcijama, zabranio poslovanje sa Iranom.

"To, kako smatram, ide predaleko", naglasio je Van der Belen.

Austrijskom predsedniku to nije prvi put da kritikuje američku administraciju pod predsednikom Trampom.

Tako je početkom godine okarakterisao američku administraciju „neuračunljivom" i dodao da Tramp očigledno nema nikakvo interesovanje za zapadnom Evropom.

U intervjuu Veltu, predsednik Austrije je upozorio i na opasnost od toga da se Evropa razvija različitim brzinama.

Van der Belen je, kaže, razgovarao sa susedima Austrije i oni ne treba da se osećaju zapostavljenima, odnosno istisnutim na margine Evrope, jer je to opasno.

Portparolka EU je dodala da je parlament "mesto koje treba da obezbedi prostor za raspravu u cilju pronalaženja zajedničkih rešenja za probleme koji se tiču javnosti", kao i da je "strukturirani dijalog sa civilnim društvom takođe od suštinskog značaja".

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, povodom izjave Maje Kocijančič rekao da je i on to govorio: "Možete da šetate koliko hoćete, sve je u redu, ali nasilje ne može i to je sve što imam da kažem".

„Ako hoćete da uradite sve kako treba, treba uložiti oko 2000 evra da bi se zaradilo 4000 evra. Agril ne stavljam, ulažem samo u seme, đubrivo, svu potrebnu hemiju, obradu", objašnjava povtar Saša Milosavljević.

Problema ima sa nakupcima, ali i sa radnom snagom i bolestima.

"Jako teško se dođe do radne snage. Oni traže 250 dinara po satu, plus doručak, plus piće. Toliku olatu ja nemam za 40 godina radnog staža", navodi Saša Milosavljević.

Da bi unapredili proizvodnju, Udruženje povrtara je nedavno kupilo digitalnu meteostanicu, a svi važni parametri prate se preko aplikacije za mobilni telefon.

"Takođe postoji mogućnost aktiviranja alarma, ako se temperatura spusti ispod određenog nivoa. Možemo da podesimo i da prati brzinu vetra", kaže Danail Vučkovski, predsednik Udruženja povrtara.

Plan Udruženja je da preko konkursa nabavi novac i za kupovinu drugih vasžnih senzora, na primer za temperaturu i vlažnost zemljišta, ili za softver koji će predviđati mogućnost pojave bolesti.

I u toj kratkoj vesti se još našlo mesta za podsećanje na demonstracije koje traju od 8. decembra.

Inače, nemački mediji su proteklih nedelja sporadično izveštavali o protestima u Srbiji, povremeno se tu pokušavalo da se svemu tome dâ neki regionalni kontekst, odnosno da se povežu, ili da se bar uporede, protesti koji traju u Albaniji ili u Crnoj Gori.

U subotu je i u Berlinu održan protest "1 od 5 miliona". Kako je preneo naš izveštač, na trgu Aleksanderplac okupilo se 50-ak ljudi. Većinom su to bili mlađi ljudi, oni koji su u Nemačku došli u poslednjih nekoliko godina.

Oni su pružili podršku zahtevu da predsednik Srbije Aleksandar Vučić podnese ostavku, ali su i kritikovali zvanični Berlin zbog toga što, kako kažu, "u stvari podržava Vučića i vlasti u Srbiji".

Hant navodi da postoje određeni znaci ohrabrenja, ali da ima još dosta posla da se uradi.

"Rizik od toga da dogovor ne bude postignut, barem što se tiče britanskog parlamenta, donekle je prošao, ali i dalje postoji rizik da Bregzit bude paralisan. Zato ćemo udvostručiti naše napore do kraja nedelje", rekao je Hant za Bi-Bi-Si.

Upitan da li će glasanje biti održano do utorka, Hant je odgovorio: "Nadamo se da će biti, ali moramo da budemo sigurni da možemo osigurati brojeve".

18.03.2019. Ponedeljak: Toplo i u većem delu pretežno sunčano. Samo se na severu i zapadu posle podne i uveče očekuje naoblačenje mestimično sa slabom kišom. Vetar slab i umeren jugozapadni, na severu i zapadu od sredine dana severni i severozapadni. Najniža temperatura od 2 do 11, najviša dnevna od 14 na severozapadu do 24 stepena na jugoistoku.

19.03.2019. Utorak: Na istoku i jugoistoku veći deo dana pretežno sunčano. U ostalim krajevima promenljivo oblačno, mestimično sa kišom i lokalnim pljuskovima i osetno hladnije. Vetar slab i umeren, severozapadni. Najniža temperatura od 4 do 9, najviša dnevna od 10 na severozapadu do 18 stepeni na jugoistoku.

20.03.2019. Sreda: Oblačno, mestimično sa kišom. Posle podne u većini krajeva prestanak padavina i delimično razvedravanje, osim na jugoistoku. Vetar slab i umeren, severozapadni. Najniža temperatura od 3 do 7, najviša dnevna od 10 do 14 stepeni.

21.03.2019. Četvrtak: U većini krajeva pretežno sunčano i malo topije. Samo će se na jugoistoku još ujutro zadržati oblačno ponegde sa slabom kišom.Tokom dana postepeno razvedravanje. Vetar slab i umeren, severozapadni. Najniža temperatura od 0 do 5, najviša dnevna od 10 do 15 stepeni.

Prognoza vremena za narednih pet dana (od 22.03.2019. do 26.03.2019.)
Do subote pretežno sunčano sa temperaturom uglavnom oko prosečnih vrednosti. Od nedelje do kraja perioda umereno do potpuno oblačno i hladnije, mestimično sa kišom, na planinama sa snegom.

Tokom jučerašnjeg dana, demonstranti i lederi dela opozicije najpre su se okupili u parku ispred Predsedništva tokom obraćanja predsednika aleksandra Vučića. Zatim su krenuli u protestnu šetnju do zgrade policije u Bulevaru Despota Setfana zahtevajući oslobađanje privedenih zbog upada u zgradu RTS-a.

MUP je juče saopštio da je grupa demonstranta predvođena liderom Dveri Boškom Obradovićem uletela u kordon Žandarmerije na uglu ulica Kneza Miloša i Srpskih vladara.

Jutros je direktor policije Vladimir Rebić rekao da je policija u prethodna dva dana privela 18 osoba u vezi sa protestima i upadom u zgradu RTS-a.

Tri osobe su zadržane zbog sumnje da su nasilno ušle u RTS, pretile motornom testerom, razbile staklo i bezobzirno se ponašale prema zaposlenima u javnom servisu i policijskim službenicima, rekao je  Rebić. Prema njegovim rečima, šestorica policajaca zadobila su telesne povrede.

Povodom zahteva "da se oslobode deca" rekao je da zakon Srbije podrazumeva da su deca osobe mlađe od 14 godina, a da je veći broj privedenih stariji od 20 godina, a neki su i četrdesetogodišnjaci.

Na pitanje koji je odgovor policije na ultimatum Boška Obradovića da svi privedeni nakon upada u RTS budu pušteni do danas u 15 časova, Rebić je rekao da je Srbija pravna država, i da se zna koji organ šta radi.

Naser Orić je objavio dve fotografije - jedna je njegov selfi snimljen navodno na vrhu Pašine ravni, iznad Valjeva, a druga sa pevačem Avdom Huseinovićem u kafani navodno u Užicu.

Huseinović je, inače, blizak Oriću kojeg često na društvenim mrežama brani, uz napade na srpske medije kada pišu da je Orić zločinac, s obzirom na to da mu se na teret stavljalo mučenje i ubistvo 2.000 Srba u Srebrenici i Bratuncu.

U međuvremenu, ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović izjavio je da Orić nije ušao u Srbiju. 

"Za njim je raspisana poternica i istog trenutka, kada bi kročio na našu teritoriju, bio bi uhapšen. Pošto to dobro zna, siguran sam da on ne dolazi ni na 50 kilometara od granice sa Srbijom, a kamoli da prelazi u našu zemlju", rekao je Stefanović za Kurir. 

Inače, Sud BiH je krajem prošle godine doneo oslobađajuću presudu za Orića za ratne zločine nad Srbima.

Orić je uhapšen 10. juna 2015. na granici Francuske i Švajcarske po zahtevu Srbije, koja ga je sumnjičila za ratne zločine počinjene u selu Zalazje kod Srebrenice. Srbija i BiH su poslale zahtev za njegovo izručenje. Izručen je BiH nakon čega mu je Sud BiH odredio mere zabrane, a Orić se branio sa slobode.

Odbrana je od Haškog tribunala tražila obustavu postupka protiv Orića za ratne zločine u Srebrenici, s obzirom na to da mu je već suđeno za te zločine. Tribunal u Hagu je odbio zahtev odbrane.

Haški tribunal je Orića 2008. godine pravosnažno oslobodio krivice za zločine počinjene u Srebrenici.

Zvanični Iran, napominje se, podržava sirijskog predsednika Bašara el Asada, a istovremeno je blizak saveznik Iraku.

Agencija podseća da SAD žele da ograniče uticaj Irana na Bliskom istoku, pre svega u Iraku i Siriji, a malobrojne američke vojne snage u istočnoj Siriji podržavaju Sirijske demokratske snage predvođene Kurdima u borbi protiv takozvane Islamske države.

Iran podržava napore vlada Sirije i Iraka u borbi protiv ID, a u nedelju je iranska novinska agencija Fars izvestila da je načelnik generalštaba major Muhamed Bakeri izjavio da je prisustvo SAD u Siriji nezakonito, ali da će biti još kratko.

"Pre ili kasnije snage koje su u ovoj zemlji bez koordinacije sa vladom Sirije, napustiće Siriju", rekao je on.

Dan nakon demonstracija dela neparlamentarne opozicije predvođenih predstavnicima bivšeg režima i Boškom Obradovićem, Stefanović je kazao da je zahvalan svim pripadnicima policije, koji su u prethodna dva dana u teškim uslovima bili izloženi kamenicama, psovkama, nasilju različite vrste pa čak i napadima nožem, na najvišem profesionalnom nivou, obavljali svoje poslove.

"Možda i gore od fizičkog nasilja bio je i pokušaj lidera Saveza za Srbiju Dragana Đilasa i Boška Obradovića da ponižavaju pripadnike policije koji su obavljali svoju dužnost, ali su oni takvim delovanjem samo pokazali šta građani Srbije treba da misle o njima", naveo je Stefanović, koji je i potpredsednik Vlade Srbije.

Građani Srbije su, ukazao je Stefanović, imali priliku da vide kako policajci mirno, ali čvrsto i odlučno sprovode zakon i štite živote i imovinu svih ljudi u našoj zemlji.

"Svaki napad na pripadnike policije biće strogo sankcionisan u skladu sa zakonom i nikome, ni Obradoviću, ni Đilasu ni Jeremiću, neće biti dozvoljeno da upadaju u policijske stanice, ni u druge institucije Republike Srbije i da ugrožavaju živote ljudi samo da bi se dočepali fotelje", naveo je ministar.

Poručio je i da svako može mirno da izražava svoj stav, ali motorne testere, noževi i kamenice nisu i nikada neće biti dozvoljene u našoj zemlji.

"Pozivam građane Srbije da se uzdrže od bilo kakvog nasilja i da ne dozvole da ih bilo ko gura u sukobe, pogotovo ne oni koji su postali milijarderi u vreme kada su obavljali vlast, a danas bi preko tuđih leđa da ponovo zahvate iz državne kase", naveo je ministar.

"Članstvom Crne Gore u NATO stvorena je objektivna potreba da se nastavi sa aktivnim učešćem i doprinosom Vojske Crne Gore za jačanje očuvanja mira u regionu i svetu. Po usvajanju odluke od strane Skupštine, pristupiće se izboru pozicija za štabne elemente u NMI, a zatim i pripremi i upućivanju kandidata. Realno je očekivati upućivanje pripadnika VCG do kraja 2019. godine", rečeno je iz crnogorskog ministarstva.

U ministarstvu podsećaju da je na osnovu zahteva iračke vlade, NATO na samitu u Briselu u julu 2018. pokrenuo misiju Alijanse u toj državi. Njen cilj je nastavak izgradnje kapaciteta i obuka Oružanih snaga Republike Irak.

Na tom samitu predsednik Crne Gore Milo Đukanović najavio je učešće crnogorskih vojnika u misijama u Iraku i Letoniji.

Osam pripadnika crnogorske vojske krajem prošle godine upućeno je u Letoniju.

"Na neki način, ova rezolucija bi okončala međunarodnu administraciju uspostavljenu 1999. godine i na neki način poslužila kao priznanje nezavisnosti Kosova od strane država članica Saveta bezbednosti", rekao je Bajrami.

Profesor međunarodnog prava Afrim Hoti rekao je, međutim, da veruje da o mogućem sporazumu ne mora da se raspravlja u SB UN.

"Međutim, indirektno bi takav sporazum morao da bude formalizovan jer, bez obzira na to da li nam se to sviđa ili ne, Rezolucija 1244 je na snazi na Kosovu", rekao je Hoti.

"Promena svih ovih okolnosti može da se desi samo u slučaju kada je ova odluka poništena i usvojena drugom odlukom koja bi odražavala sadržaj mogućeg sporazuma", dodao je Hoti za RSE.

"Mi na Kosovu smo na pravoj strani, ali smo u trenutku kada treba da vodimo računa o našoj zemlji. Poznato je da su Albanci tokom vekova davali zemlju koju im je Bog dao. Kada kažem zemlja Albanaca, mislim na sve etničke zajednice koje žive u svojim domovima", rekao je Haradinaj, dodajući da "međutim, nema povratka i prakse oduzimanja Albancima".

"Generacija OVK je sve to promenila i tok istorije se promenio", rekao je kosovski premijer.

Haradinaj je rekao da je Kosovo od 17. februara 2008. proizvod kompromisa i ko god pokuša da to promeni, otvoriće pitanje prava Albanaca na Balkanu.

"Složili smo se da ispunimo svoje pravo, Kosovo od 17. februara, ubeđeni da još jednom dokazujemo da želimo mir i stabilnost na Balkanu", rekao je Haradinaj, a prenose mediji u Prištini.

Sakašvili dodaje da će svako plovilo na toj ruti, gde je Rusija uložila velika sredstva u sofisticiranu vojnu infrastrukturu, takođe morati da ima ruskog pomorskog pilota na brodu.

"Brodovi za koje se utvrdi da krše ta ograničenja mogu biti prisilno zaustavljeni, zadržani ili, u određenim ekstremnim okolnostima, eliminisani", navodi Sakašvili.

Bivši gruzijski predsednik je izjavio da je najnovija pretnja Kremlja u velikoj meri ostala neprimećena.

Ruski zvaničnici opravdavaju nova pomorska ograničenja poznatim objašnjenjem, tvrdeći kako "aktivnije pomorske operacije u Arktiku različitih stranih zemalja zahtevaju takav odgovor", navodi Sakašvili.

Kako dodaje, reč je o istoj taktici koju je Putin godinama koristio da bi opravdao svoj vojni avanturizam.

"Od Gruzije 2008. godine, do Ukrajine 2014. i Sirije 2015. godine, Putin je uvek optuživao Zapad za rusku agresiju, a mediji koji su u službi vlasti dodatno pojačavaju tu poruku govorom o rusofobiji", piše u tekstu Sakašvilija.

Šta Putin ima od toga?

Kršeći međunarodne norme, postao je globalni izopštenik. Američke i evropske sankcije nanele su ozbiljne udarce ruskoj ekonomiji, pa se postavlja pitanje zašto bi Putin platio tako neverovatnu visoku cenu da bi uzeo još neke delove teritorija, navodi Sakašvili.

Sakašvili tvrdi da oni koji pokušavaju da odgovore na to pitanje ne pogađaju poentu.

"Naime, u slučaju Krima, istočne Ukrajine, Južne Osetije ili drugih mesta koja su za Putina delovi ruskog dvorišta, teritorijalni dobitak nikada nije bio sam po sebi cilj. Putinov cilj je danas isti kao i kada je napao Gruziju 2008. godine, a to je da pojača pritisak na polugama moći u Rusiji", smatra Sakašvili.

Prema Sakašvilijevim rečima Putin je predvidljiv i logičan.

"Napadom na slabijeg suseda dobija na jeftiniji i brži način bolje ocene nego što bi dobio poboljšanjem ruskog sistema zdravstvene nege. Nije slučajnost da je podrška Putinu dostigla vrhunac 2015. godine nakon pripajanja Krima. Kasnije te godine, u trenutku dok se ruska ekonomija urušavala, intervencija u Siriji poslužila je za jačanje patriotizma", ocenjuje bivši predsednik Gruzije. 

Zasigurno su ti Putinovi potezi naišli na oštru kritiku iz Vašingtona i Brisela, ali osuda van Rusije samo povećava njegovu popularnost unutar zemlje, a stadardni evropski i američki diplomatski izrazi "duboke zabrinutosti" zvuče kao obični klišei, dodaje Sakašvili.

Međutim, status kvo se ne može održati, piše Sakašvili.

Nova kriza na vidiku 

"Ako smo nešto naučili iz protekle dve decenije, opravdano je zaključiti da je nova kriza na vidiku. Prema anketi koju je 7. marta sproveo Ruski centar za istraživanje javnog mnjenja, poverenje ruskih glasača u Putina palo je na 32 odsto, što je najniži nivo od 2006. godine", dodaje se u tekstu.

Sakašvili tvrdi da uopšte nije upitno da li će Putin napasti, već je samo pitanje gde će to biti.

Bivši predsednik Gruzije, ipak, ne očekuje da će ruski tenkovi ući u Helsinki ili Stokholm bez ikakve reakcije i otpora.

Sakašvili piše da bi, međutim, za Moskvu bilo relativno lako da ugrabi teritoriju na udaljenoj arktičkoj enklavi ili na malom ostrvu, poput švedskog Gotlanda, s obzirom na strateške mogućnosti koje je Rusija izgradila na svom severnom boku.

Uostalom, ko bi išao u rat zbog zamrznutog baltičkog ostrva ili dela finske tundre, pita se Sakašvili?

"NATO ne bi, ali Putin bi jer su mu ulozi veći", zaključuje bivši predsednik Gruzije.

„Sad smo četiri generacije, otac i majka su živi: otac ima 90 godina, majka osamdeset dve i po, ja i supruga. Dva sina sam oženio, stariji sin i snajka imaju dve ćerkice.”

Žive složno i lepo, snalaze se, kažu Cerovići:

„Ali zaborava nema, a mora dalje i onda normalno. Komšiluk je dobar, nema šta. Ja žalim stan i komšije i prijatelje. I sa Albancima smo lepo živeli.”

Da ima uslova za povratak, kažu vratili bi se.

Iako su slične, svaka izbeglička priča je za sebe. Samo u  Kraljevu ih ima više od dvadeset hiljada.

„Svi ti ljudi su u Kraljevu našli svoj dom”, kaže gradonačelnik Predrag Terzić. „Uz pomoć humanitarnih organizacija i Komesarijata za izbeglice izgradili smo čitavo naselje na Beranovcu gde je 76 porodica iz BiH i Hrvatske našlo smeštaj, ali i 56 porodica sa Kosova i Metohije. Izgradili smo u Boračkom naselju dvanaest kuća i deset kuća u Stadionskoj ulici u Romskom naselju za pripadnike romske manjine koji su došli sa Kosova i Metohije.”

I još se gradi, solidarno i humano, ali posle tolikih godina i nevolja, mnogi su u ovom gradu i pomrli kao prognani, mnogi se u raseljeništvu rodili, a vratili se tek malobrojni.

„Svesni smo težine situacije na terenu”, ističe Vesna Milojević iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju u Kraljevu. „Povratak zapravo jeste prioritetni zadatak kako Kancelarije za Kosovo i Metohiju tako i čitavog državnog rukovodstva Republike Srbije sa predsednikom na čelu. Ono što jeste suština priče jeste da, zapravo, nema odustajanja od povratka i na tome ćemo insistirati.”

Cerovići su u Orahovcu poslednji put bila pre šest godina, na Zadušnice. Sem grobova, nešto rodbine, prijatelja i bivših komšija Albanaca, na Kosovu im ništa više nije ostalo.

Iako su okolnosti nesreće još pod istragom, prvi izveštaji pokazuju da je došlo do velike gužve ispred ulaznih vrata hotela, saopštila je policija.

"Izgleda kao da se veliki broj mladih ljudi guralo prema prednjem delu hotela kako bi ušli na ovaj događaj. Čini se da su neki od njih u gužvi pali na zemlju i tako smrtno povređeni", rekao je pomoćnik načelnika policije Mark Hamilton.

Kaže da policija i dalje intervjuiše ljude koji su prisustovali incidentu kako bi se utvrdile činjenice. 

Pozivaju sve osobe koje imaju video-snimke sa događaja da ih ne dele na društvenim mrežama, već da ih proslede polciji kako bi se utvrdilo šta se tačno dogodilo.

Podsetila je da je Investiciona banka aktivna od 2001. godine u regionu, a u prethodnoj 2018. godini su se njihova ulaganja povećala za milijardu evra, od čega je pola tih sredstava otišlo na Republiku Srbiju, kao najveću zemlju. 

"U narednom periodu planiramo da više finasiranja izdvojimo za mala i srednja preduzeća i to je neophodno da bi se održao ekonomski rast koji je započeo 2018. godine", kaže Negre.

Smatra da je stabilnost ono što investitorima daje nadu i poverenje da ulažu u zemlju i nada se da će se ta stabilnost održati.

Vi dajete garancije bankama da bi više kreditirale mala i srednja preduzeća. Šta to praktično znači, za koga će ti krediti biti odobreni i da li će kamate biti niže? 

Mi upravo ove nedelje planiramo da objavimo novi poziv za sve banke u regionu i Srbiji, znači Evropski Investicioni fond će objaviti taj poziv. Na osnovu garancije koju nam daje EU, mi sprovodimo finansiranje pod povoljnijim uslovima za mala i srednja preduzeća koja treba da podrže zapošljavanje mladih ili da obezbede dodatno usavršavanje za sve one koji imaju do 28. godina ili ukoliko je to regulisano na drugačiji način nacionalnim zakondavstvom.

Tako da se nadamo da će 50 miliona novih kredita u narednih dve i po godine uspeti da ode onim privrednicima koji zaista pomažu da mladi ljudi nađu posao i da se time smanji i odliv mozgova i migracije i da, jednostavno, više ljudi ostane u ovom regionu.

Izračunali ste da bi 1.200 mladih privrednika moglo da dobije te kredite. Koliko je to novih radnih mesta?

Teško je predvideti nešto što će tek da se desi, ali ako pogledamo naše finansiranje u 2018. godini za mala i srednja preduzeća, ona su  doprinela da se održi 40.000 radnih mesta samo u Srbiji. Tako da se nadamo da će taj trend da se nastavi.

Mi smo krajem prethodne godine potpisali novu garanciju koja ima za cilj da doprinese 180 miliona evra kredita za mala i srednja preduzeća. To je, takođe, garancija Evropske Unije u kojoj učestvuje već pet banaka u Srbiji. Pozivamo banke da prate naše pozive, jer će takvi programi biti stavljeni na raspolaganje u narednom periodu.

Vi im praktično olakšavate, dajete garancije umesto privrednika?

Ukoliko dođe do rizika, mi pokrivamo deo rizika komercijalnih banka. Tako da one zaista treba da se obavežu da finansiraju privrednike po nižim kamatnim stopama, da traže manje obezbeđenje kredita, da bude duža ročnost otplate sredstava. Znači sve ono na šta se privrednici žale da trenutno nema dovoljno dostupnih takvih sredstava na tržištu i ta garancija je apsolutno besplatna.

Evropska investiciona banka učestvuje u finansiranju Koridora 10. Kako teče realizacija i finansiranje kredita. Da li tu ima nekih problema?

Mi smo se obavezali finansijskim ugovorom, što za finansiranje južnog, što za finansiranje istočnog kraka koridora da isplatimo nekih 570 miliona evra iz naših sredstava. Mi smo naša sredstva isplatili u potpunosti krajem prošle godine i nadamo se da će se adekvatno utrošiti kako bi projekat bio završen kao što je i planirano.

Mi finansiramo sekcije, Grdelička i Sićevička klisura, koje su najteže što smo i znali. Ministarka građevine i potpredsednica vlada Zorana Mihajlović je više puta rekla da oni nisu donekle zadovoljni, da bi moglo da ide i brže i bolje. To su sve veliki projekti koje Republika Srbija sprovodi, prvi put u poslednjih tridest godina i koji će služiti narednih trideset godina, tako da je veoma bitna priprema projekata, da oni koji upravljaju projetkima, a to su pre svega javna preduzeća, u ovom slučaju Koridori Srbije, da dobro upravljaju ugovorima što sa izvođačima, što sa nadzornim organima.

Mi smo tu da nadgledamo da se projekat sprovede po evropskim standardima, po procedurama koje sprovodimo i nadamo se da će se uspešno sprovesti i da će se na njemu steći iskustvo za naredne projekte.

Na slučaju radi 250 specijalista i istražilaca, uključujući Ef-Bi-Aj i australijske vlasti, naveo je Buš.

"Mislim da bi javnost zaista trebalo da zna da mislimo da je definitvno reč o jednoj osobi. Vodimo jednu sveobuhvatnu i široku istragu. Pokušaćemo da osvetlimo svaki ugao, kako bismo osigurali da nema više pretnji", izjavio je Buš.

Prema njegovim rečima nivo pretnje je i dalje visok,pa će se nastaviti sa pojačanim prisustvom policije širom zemlje.

Policija, kaže Buš, apeluje na javnost da javi, ukoliko uoči nešto sumnjivo.

"Ukoliko uočite nešto, recite, ne nagađajte. Ukoliko ste zabrinuti, bićemo kod vas", rekao je Buš.

Buš je naveo da se prate sve one pretnje koje dođu do policije.

"Šta god se pojavi biće rešeno", istakao je Buš.

Policijski komesar je rekao da ukoliko neko želi da preda oružje to može da učini u policiji.

Za dva dana privedeno je 18 osoba, devet zbog prekršaja zakona o javnom redu i miru, a osam zbog učinjenih krivičnih dela.

Pred nadležnim prekršajnim sudom sedam osoba je hitno procesuirano. Šestoro je osuđeno na 30 dana zatvora, jedna osoba na novčanu kaznu, a protiv dve se vodi prekršajni postupak u redovnoj proceduri.

Osam osoba je učinilo krivično delo, od kojih šest krivično delo nasilničko ponašanje na javnom skupu. Od njih, tri osobe su na zadržavanju, a protiv tri se vodi postupak u redovnoj proceduri.

"Tri lica su zadržana jer su nasilno ušla u RTS, pretila motornom testreom, razbila staklo, bezobzirno se ponašali prema zaposlenima u RTS-u i policijskim službenicima", rekao je Rebić.

Na pitanje koji je odgovor policije na ultimatum Boška Obradovića da svi privedeni nakon upada u RTS budu pušteni do danas u 15 časova, Rebić je rekao da je Srbija pravna država, i da se zna koji organ šta radi.

"Policija ne utiče na odluke drugih nadležnih organa, odnosno suda. Nerealno je da neko iz policije zove sud. Mogu konstatovati da je najava protesta besmislena. Nema potrebe da na ovaj način iskazuju zahteve, jasna je procedura i sud je doneo odluke", rekao je Rebić.

Ako i danas bude protesta, policija će, kaže Rebić, postupati kao i juče.

"Tu smo da zaštitimo institucije, svi koji budu učinili prekršaj ili krivično delo, biće procesuirani", rekao je direktor policije i poručio organizatorima protesta da protestuju u skladu sa Zakonom o javnom okupljanju.

Šest policajaca zadobilo telesne povrede 

Direktor policije je istakao da je policija tokom vikenda postupala profesionalno i uzdržano.

"Fizička snaga je primenjena isključivo prema najagresivnijima i učiniocima delikata koji su najviše ugrožavali bezbednost. Najpre smo izdavali upozorenje, naredbu, i videli ste i na snimcima da je policija krajnje uzdržano reagovala, potiskivanjem", rekao je Rebić i dodao da će unutrašnja kontrola MUP-a ispitati sve slučajeve u kojima je bila upotrebljena snaga.

Ukazao je da je policija radila u teškim uslovima, pod velikim pritiskom, bahatim ponašanjem, napadima, vređanjem.

"Šest policajaca je zadobilo telesne povrede. To su policajci koji su časno obavljali zadatak, da omoguće optimilan red i mir i za one koji šetaju i koji rade u kompanijama", istakao je Rebić.

Povodom izjave predsednika Vučića koji je rekao da je napravljena greška što policija nije bila poslata u RTS, Rebić je rekao da MUP svaki put pravi procenu.

"Svaki put pravimo procenu, videli ste da je prethodnih nedelja bilo mirno i da nismo smatrali da ima potrebe da šaljemo u RTS toliko službenika. Naša taktika će se promeniti", najavio je Rebić.

Rekao je da će, ako se protesti nastave na nedemokratski način – sa nasiljem i ugrožavanjem života, angažovati više policajaca koji će biti na usluzi građanima.

Iako je srpski tim razvio najpopularniju sportsku onlajn igru, i naša IT firma prodata je za skoro 200 miliona dolara, srpske kompanije gotovo da ne ulažu u startapove. Zašto je to tako?

– Jedan od razloga je i što su naši startapi dominantno okrenuti ka zapadnom tržištu, i to je jedna istina zato što su startapi globalni biznis i onda gledaju da su najvidljiviji na onim tržištima gde ima najviše novca. Ali, imamo i drugi razlog. A to je prosto da domaće kompanije ograničeno gledaju na startape i još su blago nepoverljive ka tome, jer su to uglavnom mladi ljudi, atipični ljudi za tu korporativnu strukturu koja postoji i na koju smo navikli ovde, tako da radimo na tome da se ta dva sektora upoznaju.

Mnogi preduzetnici su se okrenuli ka Estoniji kako bi izbegli ovdašnju birokratiju i poreze. Koje su sistemske prepreke za razvoj startapova?

– S jedne strane imamo dosta administracije koja oduzima vreme tim preduzetnicima. Takođe, ljudi u državnom aparatu na raznim nekim tačkama nisu navikli na te inovativne i IT poslovne modele i onda to zahteva još dodatno prilagođavanje. I na kraju imamo nekoliko tačaka u regulativi koje usporavaju taj razvoj. Recimo, naša regulativa je dosta zatvorena za inovacije. Primera radi onlajn plaćanja, trgovina sa zapadnim svetom. Mi smo tu dosta zatvoreni. I to je važna stvar koju naši startapi pokušavaju da prebrode u tom izlasku na svetsko tržište.

Sve su češći "jednorozi" tj. startapovi koji vrede više od milijardu evra. Da li nešto slično možemo da očekujemo i na našem tržištu?

– Jednorozi su relevantni u tom smislu što su to izuzetno vredne kompanije, ali mislimo da je mnogo važnije da imamo više čak i manje vrednih kompanija nego da imamo tu jednu koja je jednorog. I mislim da ka tome naš startap ekosistem ide, i već imamo dovoljno kompanija, tako da će jedan jednorog doći, kao recimo u Estoniji, koja je takođe jedna mala zemlja ali je iznedrila jedan Skajp. Isto tako verujem da će doći trenutak kada će se to desiti Srbiji.

U svetu se sve više ulaže i u digitalnu transformaciju, pa su mnogima uzori Dubai i Singapur gde se u državnim institucijama gotovo ne koristi papir. Kako taj proces napreduje kod nas?

– Transformacija nije da se sad samo nešto digitalizuje, nego nama ta tehnologija omogućava da se promeni način poslovanja. A to važi i za startape, nove biznise koji se kreiraju, važi i za velike kompanije koje su već lideri na svojim tržištima, ali sada traže nove načine da posluju. Ali, na kraju, ona važi i za državu i za stvari koje država sprovodi. Mislim da je taj deo veoma važan. Jer digitalna transformacija države će uštedeti mnogo vremena i biznisima i nama krajnjim korisnicima, tako da naša država ide ka tome i vidi se napredak poslednjih godina, ali imamo mi još mnogo posla da se zaista digitalno transformišemo.

KURSNA LISTA BR.51
ZA DEVIZE
FORMIRANA NA DAN 18.03.2019. GODINE

Prema njegovim rečima čišćenje i popravka koštaju i plaćaju se iz budžeta.

"Nije normalno da svi građani Beograda plaćaju popravku onoga što unište Boško Obradović, Dragan Đilas ili Jelena Anasonović. Zato će Grad Beograd sve troškove koje je imao da popravi i očisti ono što su ovi huligani uništili lepo da fakturiše njima, pa da oni plate štetu koju su napravili", rekao je Vesić.

Gradsko javno pravobranilaštvo podneće tužbe za naknadu štete protiv lica koja su se u skladu sa zakonom deklarisala kao organizatori protesta, navodi Vesić.

"Prema zakonu, zvanični organizatori javnog skupa odgovaraju za štetu koja nastane tokom održavanja tog događaja, tako da će Đilasova marioneta Anasonović zajedno s drugim organizatorima lepo da plati štetu koja je nastala tokom održavanja protesta koji je formalno organizovala. To je pošteno, mada bi bilo fer da svu štetu plati pravi organizator svih protesta i nereda u Beogradu Dragan Đilas", poručio je zamenik gradonačelnika Beograda.

Prema informacijma Uprave granične policije, na putničkim teminalima naših GP nema dužih zadržavanja od 30 minuta.

Teretna vozila na našim graničnim prelazima na izlazu iz zemlje čekaju tri sata na Horgošu, dva sata na Kelebiji, a po jedan sat na Batrovcima i Šidu.

Obećana zemlja za ljubitelje brzina je Nemačka, gde uglavnom nema ograničenja, ali je na polovini od 13.000 kilometara, preporučena 130 kilometara na čas.

Preporuke retko ko poštuje pa moćne mašine, koje idu 250 ili 300 kilometara na čas, uopšte nisu retkost.

Nemačko društvo za zaštitu prirode predložilo je Vladi da se ograniči brzina kretanja na nemačkim auto-putevima na 120 kilometara na čas, ali je predlog odbijen.

Prihvatanjem nove maksimalne brzine na auto-putevima od 130 kilometara, Srbija je ubrzala tranzit i priključila se većini evropskih zemalja sa identičnim ograničenjem.

Prof. dr Boris Antić sa Saobraćajnog fakulteta ističe da je ograničenje brzine jedno od najvažnijih ograničenja u bezbednosti saobraćaja.

"Vozači na auto-putu često precenjuju efekte vožnje veće brzine od dozvoljene. Ako vozi 140 umesto 130 kilometara na čas, uštedeo bi osam minuta na putu od Beograda ka Nišu, a ako bi vozio 150 kilometara na čas 15 minuta. To je malo u odnosu na rizike kojima se izlažu pri vožnji na većim brzinama", rekao je Boris Antić.

Poslanici Evropskog parlamenta usvojili su predlog Evropske agencije za bezbednost saobraćaja da svi novi automobili koji se budu prodavali na teritoriji EU, imaju graničnik za brzinu. Namera je da se ova novina uvede u naredne tri godine.

"Ugrađivanje limitatora, odnosno graničnika u vozila je jedna od mera koja može doprineti bezbednosti, ali i opasna. Ponekad se izbegavanje nezgode može vršiti ubrzavanjem. Primenjiva je kod vozača koji su skloni kršenju ograničenja brzina", naveo je Boris Antić. 

Osim graničnika brzine, novi set pravila podrazumeva i ugradnju automatskih kočnica sa detekcijom pešaka i biciklista i sistema za praćenje saobraćajne trake. Ovaj set propisa mogao bi da spase 25.000 života za 15 godina. Pravila sigurnosti na putevima u EU, poslednji put su menjana 2009. godine.

Kaže da se u saopštenju Upravnog odbora RTS-a poziva Evropska asocijacija medija i domaćih medijskih udruženja da se oglase.

Radun dodaje da su se do sada već neka udruženja oglasila, a osude dolaze i od ljudi koji su učestvovali u protestu, ali su protiv akta nasilnog upadanja.

"Imate dve stvari tu, nasilan upad i nasilan pokušaj menjanja uređivačke politike i to bi zaista svi trebalo da zajednički osude", istako je Radun.

Navodi da su protesti izašli iz okvira normalnosti i onoga što je u okviru zakona.

"To je borba za kontrolu nad protestom. Pre svega govorimo o Bošku Obradoviću i Đilasu, oni su bili svesni da je upad u RTS i blokada Predsedništva rizična, ali da im to donosi liderstvo. To je borba za pozicioniranje unutar opozicionog bloka i kontorole nad protsetima", objašnjava Radun.

Dodaje da ako bi se porocesuirali ljudi koji su to uradili, ispalo bi kao politički obračun.

"Problem je kod nas što je politička kultura niska. U tom smislu da mnoge stvari koje se ovde tolerišu u uređenim državama se to ne bi tolerisalo. Zamislimo bilo koji javni servis u Evropi, da se tako nešto desi, policija bi intervenisala, ljudi idu pred sud", kaže Radun i dodaje:

"Ova eksalacija, radikalizacija protesta je na neki način pritisak na vlast, ne samo na predsednika, nego i na vladu. Politički pritisak koji može da dovede do političke destabilizacije u Srbiji", istakao je Radun.

Smatra da su i neki politički centri moći van zemlje dali zeleno svetlo za radikalizaciju, da bi Srbija bila u težoj poziciji oko pregovora, oko Kosova.

Prisutni su burno pozdravili tu njegovu izjavu, pa se Bajden brzo ispravio rekavši:"Nisam to mislio. Od bilo koga ko bi se kandidovao".

Agencija AP navodi da je, iako je Bajden poznat po tome da se ne drži pripremljenog govora, njegovu izjavu moguće protumačiti kao "gaf u stilu Vašingtona", što je slučaj kada se nenamerno kaže istina.

Kako broj kandidata za demokratsku predsedničku nominaciju raste, očekuje se da će se Bajden pridružiti toj brojnoj grupi, ali je do sada svoje pristalice ostavljao u neizvesnosti šta će odlučiti, navodi Glas Amerike.

U svojoj državi Delaver dočekan je kao heroj kada je na večeri na kojoj se okupilo skoro 1.000 uticajnih demokrata izjavio da je vreme da Amerika "ponovo dobije kičmu", ali i da je "politički konsenzus" neophodan da bi se zemlja odmakla od "toksičnog tona Trampove ere".

"Politika nam je postala tako pakosna, tako sitničava i otrovna da više ne možemo da upravljamo, u većini slučajeva ne možemo ni da razgovaramo jedni s drugima", rekao je Bajden.

Bajden već mesecima razmišlja o ulasku u predsedničku trku kako bi se suprostavio američkom predsedniku Donaldu Trampu na nacionalnim izborima.

Iako se prema svim anketama nalazi na samom vrhu po popularnosti među demokratskim potencijalnim biračima, stratezi i komentatori ističu da je pod pritiskom da uskoro uđe u trku, ili se povuče iz nje.

1584. - Umro Ivan IV Vasiljevič Grozni, prvi ruski car
(Moskva, 25. 08. 1531 - Moskva, 18. 03. 1584)

1783. - Rođen Miloš Obrenović (Teodorović), knez Srbije
(Dobrinja, 18. 03. 1783 - Topčider, 14. 09. 1860)

1842. - Rođen Stefan Malarme, francuski književnik
(Pariz, 18. 03. 1842 - Valvens, 09. 09. 1898)

1844. - Rođen Nikolaj Andrejevič Rimski - Korsakov, ruski kompozitor, dirigent, muzički pisac i pedagog
(Tihvin, 18. 03. 1844 - Lubensk, 21. 06. 1908)

1850. - Knez Aleksandar Karađorđević odobrio "Projekat ustrojenija Artiljerijske škole", ovaj datum se obeležava kao Dan vojnog školstva Vojske Srbije

1858. - Rođen Rudolf Dizel, nemački inženjer, pronalazač motora sa unutrašnjim sagorevanjem
(Pariz, 18. 03. 1858 - Antverpen, 29. 09. 1913)

1869. - Rođen Artur Nevil Čemberlen, britanski političar i državnik, premijer Velike Britanije
(Birmingem, 18. 03. 1869 - Hekfild, 09. 11. 1940)

1871. - Izbila prva proleterska revolucija u svetu - "Pariska komuna"

1909. - Rođena Ljubica Marić, kompozitor i dirigent, profesor Muzičke akademije u Beogradu, akademik
(Kragujevac, 18. 03. 1909 - Beograd, 17. 09. 2003)

1924. - Rođen Vojislav-Bubiša Simić, dirigent, kompozitor i aranžer, osnivač i dirigent Džez orkestra Radio Beograda
(Beograd, 18. 03. 1924)

1932. - Rođen Džon Apdajk, američki književnik
(Reding, 18. 03. 1932 - Danvers, 27. 01. 2009)

1935. - Rođen Tomislav Bajić, pevač i frulaš, član dueta "Braća Bajić"
(Jabučje, 18. 03. 1935 - Beograd, 22. 02. 2018)

1954. - Rođen Miodrag Tošić Toške, enigmata, urednik "Novosti Enigme"
(Beograd, 18. 03. 1954 - Beograd, 28. 09. 2017)

1956. - Umro Nikolaj Velimirović, dr teologije i filozofije, vladika, episkop ohridski i žički, besednik, svetac
(Lelić, 23. 12. 1880 - Pensilvanija, 18. 03. 1956)

1956. - Rođen Ingemar Stenmark, švedski skijaš, olimpijski i svetski šampion
(Ternebi, 18. 03. 1956)

1959. - Kongres SAD usvojio Zakon kojim su Havaji postali 50. američka država

1959. - Rođen Lik Beson, francuski filmski reditelj i scenarista
(Pariz, 18. 03. 1959)

1961. - Umro Dušan S. Nikolajević, književnik i književni kritičar, predsednik Srpskog novinarskog udruženja, prvi predsednik Jugoslovenskog novinarskog udruženja
(Beograd, 22. 12. 1885 - Beograd, 18. 03. 1961)

1962. - Potpisan "Evijanski sporazum" kojim je okončan rat u Alžiru

1965. - Sovjetski kosmonaut Aleksej Leonov prvi iskoračio u slobodan kosmički prostor iz vasionskog broda "Vashod 2"

1965. - Umro Faruk I, poslednji egipatski kralj
(Kairo, 11. 02. 1920 - Rim, 18. 03. 1965)

1980. - Umro Erih From, nemački filozof, humanista i socijalni psiholog
(Frankfurt, 23. 03. 1900 - Muralto, 18. 03. 1980)

1980. - Umrla Tamara de Lempicka (Marija Gorski), poljska slikarka
(Varšava, 16. 05. 1898 - Kuernavaka, 18. 03. 1980)

1987. - Umro Milorad Arsenijević - Balerina, fudbaler i trener, reprezentativac i olimpijac, profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu
( 06. 06. 1906 - Beograd, 18. 03. 1987)

2000. - Umrla Jelena Šantić, balerina, istoričar igre, koreograf i publicista
(Beograd, 18. 07. 1944 - Beograd, 18. 03. 2000)

2004. - Umro Veljko Zečević, slikar
(Nikšić, 1939 - Beograd, 18. 03. 2004)

2005. - Umro Ognjen Lakićević, književnik i pozorišni kritičar, direktor Udruženja izdavača i knjižara Jugoslavije i Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu
(Trpeze, 27. 02. 1937 - Beograd, 18. 03. 2005)

2008. - Umro Artur Čarls Klark, američki književnik- pisac naučne fantastike, magistar matematike i fizike, scenarista
(Majnhed, 16. 12. 1917 - Kolombo, 18. 03. 2008)

2008. - Umro Živojin - Žika Milenković, pozorišni, filmski i TV glumac, upravnik Narodnog pozoriša u Nišu
(Niš, 26. 01. 1928 - Beograd, 18. 03. 2008)

2008. - Umro Entoni Mingela, britanski pozorišni, filmski i TV reditelj, dramski pisac i scenarista, dobitnik "Oskar"-a, predsednik Britanskog filmskog instituta
(Rajd, 06. 01. 1954 - London, 18. 03. 2008)

2009. - Umrla Nataša Ričardson, britanska pozorišna i filmska glumica
(London, 11. 05. 1963 - Njujork, 18. 03. 2009)

2009. - Umro dr Živan Vlajić, profesor Defektološkog fakulteta u Beogradu
(Miloševac, 15. 08. 1932 - Beograd,18. 03. 2009)

2010. - Umro Aleks Čilton, američki pevač i gitarista
(Memfis, 28. 12. 1950 - Nju Orleans, 18. 03. 2010)

2010. - Umro Feš Parker, američki filmski i TV glumac
(Fort Vort, 16. 08. 1924 - Santa Inez, 18. 03. 2010)

2011. - Umro Voren Kristofer, američki advokat, političar i državnik, državni sekretar SAD
(Skrenton, 27. 10. 1925 - Los Anđeles, 18. 03. 2011)

2012. - Umrla Verica Barać, predsednik Saveta Vlade Srbije za borbu protiv korupcije
(Mrčajevci, 14. 06. 1955 - Beograd, 18. 03. 2012)

2012. - Umro Ranko Maskareli, akademski slikar i scenograf
(Split, 14. 12. 1945 - Beograd, 18. 03. 2012)

2013. - Umro dr Branimir Jovanović, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu
(Šibenik, 24. 06. 1930 - Beograd, 18. 03. 2013)

2013. - Umro dr Dragutin Đurović, profesor Prirodno-matematičkog fakulteta u Beogradu
(Guča, 20. 12. 1937 - Beograd, 18. 03. 2013)

2013. - Umro Henri Bromel, američki književnik, scenarista i producent
(Njujork, 19. 09. 1947 - Santa Monika, 18. 03. 2013)

2014. - Krim ponovo postao deo Rusije

2014. - Umro Dušan Poček, pozorišni, filmski i TV glumac
(Beograd, 16. 05. 1932 - Beograd, 18. 03. 2014)

2016. - Umro dr Gvido Vestervele, nemački advokat, ministar inostranih poslova, predsednik Stranke slobodnih demokrata
(Bad Honef, 27. 12. 1961 - Keln, 18. 03. 2016)

2017. - Umro Nebojša Spaić, novinar i književnik, glavni urednik Radio Beograda 202, direktor Medija centra u Beogradu, glavni urednik NIN-a, zamenik glavnog urednika nedeljnika "Evropa", direktor Agencije "Kovačić i Spaić"
(Sremska Mitrovica, 18. 10. 1961 - Beograd, 18. 03. 2017)

2017. - Umro Čak Beri, američki muzičar, pionir rokenrola
(Sent Luis, 18. 10. 1926 - Sent Čarls, 18. 03. 2017)

2018. - Umrla dr Katarina Damnjanović, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta "Union" u Beogradu, član Udruženja naučnih i stručnih prevodilaca i Udruženja pravnika u privredi, sudski tumač za francuski i engleski jezik
(Beograd, 1966 - Crepaja, 18. 03. 2018)

2018. - Umro Dragoljub Stojadinović, novinar, književnik, književni kritičar "Novosti", urednik Radio Prištine, osnivač časopisa "Stremljenja" i Pesničkih susreta "Lazar Vučković"
(Miloševo, 18. 04. 1929 - Beograd, 18. 03. 2018)

2018. - Umro Mirko Marinović, novinar Drugog programa Radio Beograda, Radio Jugoslavije i "Jugoslovenskog pregleda", pomoćnik predsednika Saveznog komiteta za informacije SFRJ
(Prizren, 20. 10. 1930 - Beograd, 18. 03. 2018)

Na skupštini je izabrano i osam članova Veća JOB-a i pet članova Nadzornog odbora.

Rute je, naime, mislio na Crnog viteza koga je u filmu "Monti Pajton i Sveti gral" glumio Džon Kliz i koji je, pošto mu je kralj Artur, odsekao sve udove, uzviknuo: "Ja sam nepobediv", podseća Politiko.

Holandski premijer je rekao da je Britanija "trenutno u veoma lošoj poziciji", ali da on poštuje britansku koleginicu jer nastavlja da se i dalje bori.

Na konstataciju RTL-a da u Blajburgu na komemoraciji nije bio ni prethodne dve godine, premijer je naveo da je tamo bio predsednik hrvatske skupštine, ministri i njegovi izaslanici.

"Ja u ovom trenutku znam da taj dan imam drugu veliku obavezu", ponovio je Plenković, prenosi Hina.

Hrvatski premijer je, komentarišući odluku Katoličke crkve Koruške da odbije molbu Hrvatske biskupske konferencije (HBK) za održavanjem mise na Lojbaškom polju pored Blajburga, rekao da je to pre svega pitanje dijaloga između Hrvatske biskupske konferencije, Biskupije u Koruškoj i Austrijske biskupske konferencije.

"Ukoliko mi možemo na bilo koji način pomoći u tom dijalogu tu smo, spremni smo putem ambasada ili drugih kontakata", rekao je Plenković.

Hrvatski Sabor je, kako je podsetio, pokrovitelj komemoracije.

"Naš je stav da komemoracija treba da bude održana. O tome da li će se ili ne služiti misa to zavisi od odnosa između HBK i Austrijske biskupske konferencije. Ja smatram da bi to bilo dobro i verujem da će oni kroz dijalog pronaći najbolje rešenje. Ono što je ključno je da svi koji idu ne politizuju komemoraciju, da nema obeležja koja nisu dopuštena i da nema pokušaja zloupotrebljavanja komemoracije", poručio je Plenković.

Prvi roman, "Izlet u nebo", objavila je 1958, a usledili su "Glasam za ljubav" (1963), "Ne budi zaspale pse" (1964), "Divlje seme" (1967), "Glasovi u vetru" i "Preživeti do sutra" (2017).

Objavila je i zbirke bajki "Sedefna ruža i druge bajke", "Nebeska reka i druge bajke", "Kamen koji je leteo", "Snežni cvet", "Jastuk koji je pamtio snove" i roman bajku "Zvezdane lutalice".

Olujićeva je decenijama zastupljena u domaćoj lektiri za osnovce, ali i u lektiri za studente komparativne književnosti na nekoliko američkih univerziteta.

Zbog visokih umetničkih dometa proglašena je počasnim građaninom Osla i nosilac je danskog Viteškog ordena Daneborg.

Bezmalo sve njene kratke priče iz zbirke "Afrička ljubičica" uvrštene su u antologije širom sveta (u Nemačkoj, Izraelu, Rusiji, Indiji, Engleskoj, Americi, Francuskoj"), a priča "Igra" nagrađena je na Konkursu za najbolju svetsku kratku priču u Nemačkoj.

Pored svih najvažnijih domaćih nagrada - tri nagrade Zmajevih dečjih igara, priznanja "Politikinog zabavnika", "Mlado pokolenje2, "Zlatni leptir", "Stara maslina", NIN-ova nagrada, "Bora Stanković" za celokupno delo, Grozdana Olujić dobila je i nagradu Svetske akademije za umetnost i kulturu.

Knjige su joj prevedene na 36 jezika.

Predajući joj Povelju za životno delo Udruženja književnika Srbije 2004. godine, tadašnji predsednik Slobodan Rakitić je istakao da je književno delo Grozdane Olujić od izuzetnog značaja za srpsku kulturu i "baština srpskog naciona".

Bila je članica Udruženja književnika Srbije i Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju "Adligat" kojem je poklonila svoju biblioteku.

Ova dva udruženja pokrenula su, kako stoji u saopštenju, inicijativu da slavna književnica bude sahranjena u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.

"Vučić, reformisani ekstremni nacionalista, koji sada želi da vodi Srbiju u EU, ranije je izjavio da neće pristati na zahteve opozicije da se sprovedu izborne i medijske reforme", navodi britanski javni servis.

U tekstu pod naslovom "Protesti u Srbiji: Predsednik Vučić meta beogradskih demonstracija", Bi-Bi-Si je preneo i da je objavljen snimak kako Vučić u Predsedništvu igra šah sa ministrom unutrašnjih poslova, u trenutku kada se razljućena masa okupljala ispred zgrade.

Britanski medij navodi i da je Vučić danas na venrednoj konferenciji za novinare poručio "da se ne boji".

"Srbija je demokratska zemlja, zemlja reda i zakona, i Srbija će znati kako da odgovori", citira Bi-Bi-Si obraćanje srpskog predsednika, dodajući da je učesnike protesta nazvao "fašistima, lopovima i huliganima''.

Podsećajući kako su protesti pokreta "1 od 5 miliona" počeli u novembru prošle godine, Bi-Bi-Si ocenjuje da je "predsednik ekstremno-desničarskog pokreta Dveri Boško Obradović sada jedna od najistaknutijih figura u protestima opozicije".

Kako dodaje Bi-Bi-Si Obradovića koji je bio među onima koji su na silu ušli u zgradu RTS, Vučić je nazvao fašistom.

Britanski javni servis, takođe, ocenjuje da je Vučić kada je izjavio "da njih 1.000 misle da mogu da određuju sudbinu jedne zemlje" verovatno potcenio broj demonstranata.

Policijski inspektorat je saopštio da se ubistvo dogodilo u kazinu u selu Reštane, da je odmah informisan nadležni tužilac i da se nakon prikupljanja informacija sumnja da je u slučaj kao osumnjičeni uključen i jedan policijski zvaničnik.

Osumnjičenom je po nalogu tužioca određena mera policijskog zadržavanja od 48 sati, dok se nastavlja istraga do potpunog rasvetljavanja slučaja.

Zbog klizišta i iščupanog drveća putevi su blokirani, a poplave su oštetile dva mosta i više od 100 kuća.

Više od 4.000 ljudi bilo je primorano da napusti domove.

Prema rečima stanovnika, obilna kiša počela je da pada u subotu uveče i celu noć nije stajala, što je pokrenulo klizišta i poplave.

Potraga za žrtvama nastavljena je i u mestu Sentani, jednom od najteže pogođenih.

U tom mestu poginula je najmanje 51 osoba, preneo je Rojters, pozivajući se na lokalne zvaničnike.

Još sedam osoba poginulo je u obližnjoj prestonici provincije, Džajapuri, gde je spasena petomesečna beba koja je nekoliko sati bila pod ruševinama.

Kako javlja grčka agencija ANA, učesnici su nosili bele balone i transparente "Nikad više", a na kraju marša održana je polučasovna ceremonija koju su organizovali Solunska jevrejska zajednica, Opština Solun i Univerzitet iz tog grada.

Tokom ceremonije odata je počast preživelima iz logora Aušvic, solunskim Jevrejima Hajncu Kuniju i Akileasu Kukovinosu, stogodišnjem bivšem pripadniku pokreta otpora.

Jirgen Jauh, unuk nemačkog vojnika koji je tokom Drugog svetskog rata bio u Solunu, izvinio se u ime svog dede za zločine u kojima je učestvovao.

Aušvic je bio najveći nacistički koncentracioni logor za masovno uništenje ljudi. Prema nekim procenama, od 1,3 miliona ljudi deportovanih u ovaj logor, 1,1 miliona je tu umrlo, od čega su oko 90 odsto bili Jevreji.