РТС :: Вести https://www.rts.rs/vesti/rss.html Најновије вести, анализе и извештаји са лица места из Србије, Балкана и света. Будите у току са политичким, друштвеним и пословним трендовима sr https://www.rts.rs/img/logo.png РТС :: Вести https://www.rts.rs/vesti/rss.html Будући средњешколци данас и сутра попуњавају листе жеља https://www.rts.rs/vesti/drustvo/5740672/lista-zelja-srednja-skola.html Матуранти који су на завршном испиту стекли услов да конкуришу за упис у средњу школу данас и сутра попуњавају листу жеља. Министар просвете Дејан Вук Станковић изјавио је да просечан број бодова на тесту који су осмаци широм Србије ове године имали из матерњег језика - српског језика и језика националних мањина износи 11,54, а из математике 11,63. На порталу Моја средња школа, у делу ''подршка/упутства'' постављено је упутство у видео-формату које објашњава начин распоређивања ученика у средње школе, на основу поднетих листа опредељења.

Такође, дато је и текстуално упутство у ПДФ формату у коме је објашњен поступак попуњавања и подношења листе опредељења преко јавног портала.

Кандидат који је стекао услов да конкурише за упис у средњу школу у својству редовног ученика листу исказаних опредељења за даље школовање може поднети на два начина - електронски, преко јавног портала Моја средња школа или непосредно у матичној школи ученика.

Према календару активности, у четвртак, 3. јула од 8 сати ученици могу проверити тачност листе опредељења (жеља) електронским путем или непосредно у школи, а истог дана до 15 сати је пријем приговора ученика на изражена опредељења (жеље) и уношење исправки (непосредно у школи).

Коначни резултати расподеле по школама и образовним профилима у основним и средњим школама биће објављени у суботу, 5. јула.

Станковић: Просечан број бодова из матењег језика 11,54, из математике 11,63

Министар просвете Дејан Вук Станковић изјавио је да просечан број бодова на тесту који су осмаци широм Србије ове године имали из матерњег језика - српског језика и језика националних мањина износи 11,54, а из математике 11,63.

"Ако говоримо о изабраним предметима на првом месту је хемија 15,87 одсто, физика врло високо 15,77, историја 14,02, биологија 13,89 и географија 13,01", рекао је Станковић.

]]>
Tue, 1 Jul 2025 10:52:52 +0200 Друштво https://www.rts.rs/vesti/drustvo/5740672/lista-zelja-srednja-skola.html
Нове енергетске ознаке у ЕУ – шта значи налепница А, а шта Г и колика може бити разлика у потрошњи струје https://www.rts.rs/vesti/ekonomija/5740589/stednja-elergije-evropska-unija.html Од 1. јула на тржишту Европске уније важе нове енергетске ознаке за електричне уређаје. Експерт за техничко законодавство ЕУ и усаглашеност производа Мирко Ђапић рекао је за РТС да ће нове ознаке бити од А до Г категорије, а за неке производе то ће значити и двоструко више потрошње струје. Мирко Ђапић наводи да је ово друга ревизија енергетских производа и да се укидају ознаке А+, А++ и А+++.

"Енергетски разреди ће бити од А до Г, односно од енергетски најефикасније до најмање ефикасне. Нове енергетске ознаке имаће и кју-ар код којим ће се приступати бази података о том производу", рекао је Ђапић.

Ђапић на примеру веш машине са супротним ознакама наводи колика разлика у потрошњи струје може бити.

"Ако узмемо једну веш машину, класа А би трошила око 53 киловат-часа, док класа Г 113. То је више од два пута", објаснио је Ђокић.

Експерт за техничко законодавство Европске уније и усаглашеност производа наводи да ће још неко време на тржишту бити производи са старим и новим налепницама.

"Законодавац је дефинисао и ту могућност. Машине које се нађу на тржишту, а нису продате и користе старе ознаке, законодавац ће дати одређени временски период у коме се дозвољава примена и једног и другог прописа“, рекао је Ђапић.

План Европске уније је да до 2030. године сви производи повезани са енергијом буду обухваћени налепницама, истиче Ђапић.

Законодавство ЕУ предвиђа и синхронизацију енергетског означавања и екодизајна.

"Не говоримо само о енергетској ефикасности уређаја, већ и о ефикасности материјала тих уређаја. На налепницама, које ће бити за неких пет до десет година, биће приказане осим потрошње енергије и читав низ еколошких параметара. Даваће инфорамције о трајности производа и погодноси одржавања", најавио је Ђапић.

]]>
Tue, 1 Jul 2025 10:30:39 +0200 Економија https://www.rts.rs/vesti/ekonomija/5740589/stednja-elergije-evropska-unija.html
Нове медаље младих математичара Србије - три сребра и две бронзе освојене у Северној Македонији https://www.rts.rs/vesti/drustvo/5740635/nove-medalje-mladih-matematicara-srbije---tri-srebra-i-dve-bronze-osvojene-u-severnoj-makedoniji.html На 29. Јуниорској балканској математичкој олимпијади одржаној у Северној Македонији репрезентативци Србије освојили три сребрне и две бронзане медаље. 29. Јуниорска балканска математичка олимпијада одржана је од 24. до 29. јуна 2025. године у Струги у Северној Македонији. Учествовало је 135 такмичара из 24 земље – 11 балканских и 13 гостујућих.

У појединачном пласману, репрезентативци Србије освојили су три сребрне и две бронзане медаље:

Вељко Чалуковић, ОШ "Краљ АлександарI", Горњи Милановац, сребрна медаља
Михајло Бојковић, Математичка гимназија, Београд, сребрна медаља
Маша Радовић, Математичка гимназија, Београд, сребрна медаља
Константин Стојилковић, Математичка гимназија, Београд, бронзана медаља
Мина Павловић, Прва крагујевачка гимназија, Крагујевац, бронзана медаља
Ирина Станишић, Прва крагујевачка гимназија, Крагујевац

Екипа Србије је заузела 4. место у екипном пласману, међу 11 балканских земаља.

Лидер екипе био је др Милош Ђорић, а заменик Срђан Стефановић, обојица са Математичког факултета Универзитета у Београду.

]]>
Tue, 1 Jul 2025 10:06:04 +0200 Друштво https://www.rts.rs/vesti/drustvo/5740635/nove-medalje-mladih-matematicara-srbije---tri-srebra-i-dve-bronze-osvojene-u-severnoj-makedoniji.html
Пред Сенатом Трампов "велики лепи закон"; Маск прети оснивањем странке ако буде усвојен https://www.rts.rs/vesti/svet/5740631/pred-senatom-trampov-veliki-lepi-zakon-mask-preti-osnivanjem-stranke-ako-bude-usvojen.html Амерички Сенат гласа о обимном пакету буџетских закона, који је председник Доналд Трамп, у свом препознатљивом стилу, назвао "великим лепим законом". Кључна тачка пакета је трајно продужење пореских олакшица из 2017. године, донетих током Трамповог првог мандата. Закон је изазвао оштре поделе у Конгресу и међу самим републиканцима, док је најбогатији човек на свету, Илон Маск, отишао корак даље, поручивши да ће основати политичку странку уколико закон буде усвојен. "Велики лепи закон", који се налази пред сенаторима, укључује осим пореских олакшица и измене имиграционе политике, као и смањење социјалне потрошње.

Према процени независног Конгресног буџетског уреда, овај пакет би повећао буџетски дефицит за најмање 650 милијарди долара и могао би довести до губитка здравственог осигурања за приближно 12 милиона грађана.

Портпаролка Трампове администрације, Керолајн Левит, рекла је да председник очекује усвајање закона до 4. јула.

Привремене олакшице

Сенат ће разматрати и предлог сенатора Рика Скота из Флориде, којим се предвиђа смањење издвајања за Медикејд (Medicaid), што би могло угрозити осигурање око 20 милиона Американаца, према наводима америчких медија.

Осим трајних, предложене су и привремене пореске олакшице које је Трамп обећао током кампање – за бакшиш, прековремени рад и камате на аутокредите. Међутим, оне су планиране да трају до краја 2028. године.

Сенат расправља кроз такозвану "vote-а-rama" процедуру, у којој се разматрају бројни амандмани на закон који има скоро 1.000 страна, а дебата може трајати дуже од 20 сати.

Трећа странка Илона Маска

Закон је изазвао оштре критике јавности, укључујући милијардера и некадашњег сарадника председника Трампа, Илона Маска, који је запретио формирањем "треће странке" уколико закон буде усвојен.

Маск је најавио да ће странку основати "одмах следећег дана" након усвајања закона, који је назвао "лудим" и оптужио да је у супротности с начелима фискалне одговорности.

"Нашој земљи је потребна алтернатива демократско-републиканској једнопартији, како би народ заиста имао глас", поручио је Маск и додао да ће финансијски подржати кандидате који се супротставе члановима Конгреса који буду гласали за закон.

Ако закон буде усвојен у Сенату, враћа се у Представнички дом на поновно разматрање.

Гласање у Сенату уследило је након викенд-седнице, на којој су сенатори тесном већином од 51 према 49 изгласали да се закон упути у даљу процедуру. Демократски сенатори претходно су успорили процес захтевом да се свих 940 страна закона прочита наглас, што је трајало 16 сати.

]]>
Tue, 1 Jul 2025 10:35:06 +0200 Свет https://www.rts.rs/vesti/svet/5740631/pred-senatom-trampov-veliki-lepi-zakon-mask-preti-osnivanjem-stranke-ako-bude-usvojen.html
Студенти осумњичени за припремање насилне промене државног поретка пуштени на слободу, тужилаштво најављује жалбу https://www.rts.rs/vesti/hronika/5740623/studenti-vjt.html Студенти који блокирају Правни факултет у Београду објавили су да су све њихове колеге које се терете за кривична дела против уставног уређења пуштене на слободу. Више јавно тужилаштво у Београду најављује жалбе.

"Све колеге које су теретили за кривична дела против уставног уређења су на слободи", објавили су на друштвеној мрежи Икс студенти који блокирају Правни факултет.

Више јавно тужилаштво у Београду уложиће жалбе на решења којима је судија за претходни поступак Вишег суда у Београду одбио предлог за одређивање притвора према осморо осумњичених за удруживање и припремање насилне промене државног поретка. 

Жалбе ће бити уложене кривичном ванпретресном већу суда, са предлогом да се решења преиначе и да се свим осумњиченима одреди притвор имајући у виду постојање особитих околности које указују да ће у кратком временском периоду поновити кривично дело.

Више јавно тужилаштво саопштило је у понедељак да је саслушано осморо осумњичених да су извршили кривична дела "припремање дела против уставног уређења и безбедности Србије, у вези кривичног дела позивање на насилну промену уставног уређења", а судији за претходни поступак Вишег суда у Београду предложено је да им одреди притвор.

Осумњичени Б. Б. из Београда, Л. С. из Зајечара, Д. Д. из Ниша, Н. П. из Сомбора, Д. С. из Ниша и Д. С. из Београда су негирали извршење кривичних дела, док је Л. С. делимично признао извршење кривичног дела, а И. М. из Смедерева је изнела одбрану, навело је ВЈТ у саопштењу.

Истиче се да постоје основи сумње да су осумњичени 20. јуна у просторијама Електротехничког факултета и 21. јуна у просторијама Грађевинског факултета у Београду, поред осталог, договарали и припремали напад на Народну Скупштину и Владу, блокаду путева и круцијалне инфраструктуре на територији целе државе и упад на градилиште ЕКСПО, како би насилним путем променили државни поредак.

Осим тога, на састанку у просторијама Грађевинског факултета је, како се сумња, потврђено да је „ултиматум“ за одржавање избора само изговор за примену насиља, јер, према речима учесника састанка, чак и у случају да одмах буде прихваћен захтев за одржавање избора у августу, они не би победили на тим изборима.

]]>
Tue, 1 Jul 2025 09:51:27 +0200 Хроника https://www.rts.rs/vesti/hronika/5740623/studenti-vjt.html
Помоћник директора полиције: Ноћ протекла мирно, приведене 44 особе, већина блокада уклоњена https://www.rts.rs/vesti/politika/5740599/policija-beograd-blokade-protesti-studenti.html Пуковник Жељко Бркић, помоћник директора полиције, изјавио је за РТС да је већина блокада на територији Србије уклоњена и да саобраћај функционише нормално. "Од 29. јуна до 1. јула привели смо укупно 76 особа – 66 због прекршаја и 10 због извршења кривичних дела", истакао је Бркић. Жељко Бркић, гостујући у Јутарњем дневнику РТС-а, рекао је да је ноћ протекла мирно – полиција је легитимисала 437 лица, а 44 особе су доведене у службене просторије – 38 због прекршаја и шест због кривичних дела.

"Задржано је шест лица – четири на основу Закона о прекршајима и два по одредбама Законика о кривичном поступку. Већина блокада је уклоњена и у овом тренутку нема незаконитих и противправних активности које би угрозиле нормално функционисање грађана", навео је Бркић.

Додао је да полиција синоћ није интервенисала током блокаде на углу Главне улице и Авијатичарског трга, јер су се грађани мирно разишли.

Према његовим речима, око 20 часова дошло је и до окупљања грађана на делу пруге Београд–Бар, али полиција ни том приликом није користила средства принуде.

"Та средства се примењују само када није могуће поступити на други начин. У овом случају, окупљени су се сами разишли", нагласио је Бркић.

Број људи на улицама

Упозорио је грађане да се уздрже од незаконитих активности, посебно од блокирања саобраћаја, што може угрозити безбедност свих учесника.

"Полиција у складу са ситуацијом поступа суздржано, сразмерно и постепено примењује средства принуде", истакао је Бркић.

Додао је да се приликом блокада користе контејнери и импровизована средства, како би се запречио пролаз људима и возилима, те да је тешко утврдити тачан број окупљених, јер се креће од неколико десетина до неколико стотина.

Пуковник Жељко Бркић закључио је да полицији значи подршка председника Републике Александра Вучића, јер то шаље поруку да држава има поверења у своју полицију, која својим законитим и професионалним деловањем чува правни поредак и систем Србије.

]]>
Tue, 1 Jul 2025 08:43:40 +0200 Политика https://www.rts.rs/vesti/politika/5740599/policija-beograd-blokade-protesti-studenti.html
Данска преузела председавање Саветом ЕУ https://www.rts.rs/vesti/svet/5740616/danska-predsedavanje-savet-evrope.html Данска од Пољске преузела председавање Савету Европске уније. Један од њених приоритета током наредних шест месеци биће проширење. Од држава будућих чланица очекује се да спроведу реформе уз напомену да су врата Европске уније и даље отворена. Премијерка Данске Мете Фредериксен оценила је да се Европа налази "у одлучујућем тренутку", нагласивши да "слобода и просперитет више не могу да се узимају здраво за готово".

Данска је наследила Пољску у улози ротирајућег председавајућег, а тиме и одговорност да функционише као неутралан посредник међу 26 других чланица Уније.

Ова улога укључује посредовање у преговорима, изградњу компромиса и представљање Савета ЕУ у разговорима с Европским парламентом.

Ово је осми пут да Данска преузима ту функцију.

Шеф Делегације ЕУ у Србији Емануеле Жиофре јуче је рекао да Данска преузима председавање Саветом Европске уније од Пољске у "изазовном тренутку", као и да ће политика проширења остати велики приоритет за ЕУ и у наредном периоду.

Жиофре је уочи панел дискусије "Од Пољске до Данске: Заједнички пут у ванредним временима" која је организована поводом данског преузимања председавања Саветом ЕУ рекао да је пољско председништво уложило велики напор да унапреди процес проширења на Западном Балкану.

Жиофре је истакао да је сигуран да ће Данска наставити да ради ствари које су почеле у време пољског председавања Саветом ЕУ.

Амбасадорка Данске у Србији Пернил Далер Кардел је рекла да је ово је осми пут да Данска председава Саветом ЕУ, као и да је очигледно да ће председавање бити под утицајем времена у којем се одвија.

"Наше председавање се одвија у времену које се веома мења и времену које је непредвидиво. Ово је време када треба да одговоримо на ствари које се појављују много брже од онога на шта смо навикли", оценила је она.

]]>
Tue, 1 Jul 2025 08:36:11 +0200 Свет https://www.rts.rs/vesti/svet/5740616/danska-predsedavanje-savet-evrope.html
Курсна листа за 1. јул 2025. https://www.rts.rs/vesti/servisne-informacije/5740608/kursna-lista-za-1-jul-2025.html Званични средњи курс: 117,1446
КУРСНА ЛИСТА БР. 121
ЗА ДЕВИЗЕ
ФОРМИРАНА НА ДАН 1.7.2025. ГОДИНЕ
ОЗНАКА ВАЛУТЕ ШИФРА ВАЛУТЕ НАЗИВ ЗЕМЉЕ ВАЖИ ЗА КУПОВНИ КУРС ПРОДАЈНИ КУРС
EUR 978 ЕМУ 1 116,7932 117,4960
AUD 36 Аустралија 1 65,1384 65,5304
CAD 124 Канада 1 72,8274 73,2656
CNY 156 Кина 1 13,8330 13,9162
CZK 203 Чешка Република 1 4,7201 4,7485
DKK 208 Данска 1 15,6530 15,7472
HUF 348 Мађарска 100 29,2144 29,3902
INR 356 Индија 1 1,1577 1,1647
JPY 392 Јапан 100 68,9452 69,3602
KWD 414 Кувајт 1 324,0654 326,0156
NOK 578 Норвешка 1 9,8316 9,8908
RUB 643 Руска Федерација 1 1,2670 1,2746
SEK 752 Шведска 1 10,4762 10,5392
CHF 756 Швајцарска 1 125,0194 125,7718
AED 784 Уједињени Арапски Емирати 1 26,9767 27,1391
MKD 807 Република Северна Македонија 1 1,8783 1,8897
GBP 826 Велика Британија 1 136,1543 136,9737
USD 840 САД 1 99,0864 99,6828
BYN 933 Белорусија 1 30,2174 30,3992
RON 946 Румунија 1 22,9835 23,1219
TRY 949 Турска 1 2,4860 2,5010
BGN 975 Бугарска 1 59,7154 60,0748
BAM 977 Босна и Херцеговина 1 59,7154 60,0748
PLN 985 Пољска 1 27,5118 27,6774
]]>
Tue, 1 Jul 2025 07:58:43 +0200 Сервисне вести https://www.rts.rs/vesti/servisne-informacije/5740608/kursna-lista-za-1-jul-2025.html
Карикатура пророка покренула протесте у Истанбулу – хапшења, сукоби и сузавац https://www.rts.rs/vesti/svet/5740584/karikatura-leman-turska-protesti.html Тројица карикатуриста сатиричног часописа "Леман" ухапшена су у Истанбулу због карикатуре која наводно приказује пророка Мухамеда, што је изазвало протесте испред редакције тог листа, саопштиле су турске власти. Један од карикатуриста, идентификован иницијалима Д. П, приведен је због саслушања, изјавио је министар унутрашњих послова Турске Али Јерликаја.

На платформи Икс објавио је видео-снимак хапшења, на којем се види како је карикатуриста ухапшен са рукама везаним лисицама иза леђа.

Министар правде Јилмаз Тунџ изјавио је да је покренута истрага против часописа, наводећи могуће оптужбе за "јавно вређање верских вредности".

Према његовим речима, карикатуре које наводно приказују пророка наносе штету верским осећањима и друштвеној хармонији.

"Ниједна слобода не даје право да се свете вредности вере претворе у предмет ругла на ружан начин", написао је Тунџ на Иксу.

Протести у Истанбулу

Након објављивања спорне карикатуре, група младих за које се наводи да припадају исламистичкој организацији, бацала је камење на зграду редакције. На карикатури су, према наводима, приказани пророк Мухамед и пророк Мојсије како се поздрављају у ваздуху док око њих падају пројектили.

На улицама Истанбула дошло је и до сукоба демонстраната с полицијом. Безбедносне снаге употребиле су гумене метке и сузавац како би растерале неколико стотина окупљених.

Инцидент подсећа на напад из 2015. године у Паризу, када су два наоружана нападача упала у редакцију француског сатиричног часописа Шарли Ебдо, познатог по провокативним карикатурама, укључујући и приказе пророка Мухамеда.

]]>
Tue, 1 Jul 2025 07:38:36 +0200 Свет https://www.rts.rs/vesti/svet/5740584/karikatura-leman-turska-protesti.html
Понављање избора на једном бирачком месту у Косјерићу https://www.rts.rs/vesti/politika/5740579/ponavljanje-izbora-na-jednom-birackom-mestu-u-kosjericu.html У Косјерићу се данас понављају избори на бирачком месту 25. Владајућа коалиција СНС-СПС је 8. јуна у Kосјерићу добила један мандат и 51 глас више од опозиционе листе "Уједињени за Kосјерић". На бирачком месту 25 има укупно 434 уписаних бирача, а до понављања гласања долази због утврђене неправилности да је један бирач гласао иаоко није уписан на том месту

На гласању 8. јуна владајућа коалиција освојила је 51 глас више од опозиционе листе "Уједињени за Kосјерић".

На бирачком месту 25 где се понавља гласање опозиција је освојила 220 гласова, а власт 125.

Гласање траје од 7 до 20 часова, а коначни резултати показаће да ли ће коалиција око СНС-а задржати већину мандата у Косјерићу.

Избори су јутрос почели уз повишене тензије, и пролазак групе бајкера који су са мотора скинули или окренули таблице.

]]>
Tue, 1 Jul 2025 08:00:02 +0200 Политика https://www.rts.rs/vesti/politika/5740579/ponavljanje-izbora-na-jednom-birackom-mestu-u-kosjericu.html
Нове блокаде улица у Београду, у осталим градовима саобраћајнице углавном проходне https://www.rts.rs/vesti/politika/5740562/nove-blokade-ulica-u-beogradu-u-ostalim-gradovima-saobracajnice-uglavnom-prohodne.html Осим блокада у Булевару краља Александра, Улици 27. марта, угла Јурија Гагарина и Гандијеве и кружног тока код Трошарине, у остатку Београда саобраћај се одвија нормално. Прометна саобраћајница у Ваљеву до јуче је блокирана. Завршена блокада две раскрснице кружног тока код Лидла и код "Моравице" у Чачку. У осталим градовима улице су углавном проходне. Студенти који блокирају факултете позвали су грађане на непослушност и блокаду саобраћајница. Окупљање грађана и блокада појединих саобраћајница у већини места почела је у послеподневним сатима и завршена током вечери.

Блокада је осим Београда било у Новом Саду, Панчеву, Крагујевцу, Чачку, Крушевцу и другим градовима. Блокиране су раскрснице и кружни токови, а у појединим местима и магистрални правци.

Осим мањеих инцидената, окупљања грађана су прошла углавном мирно. Полиција је била присутна на местима где су се грађани окупљали, уклањала блокаде код Теразијског тунела, Зеленог венца и другим местима како би обезбедила проток саобраћаја на кључним местима у граду.

Студенти у блокади позвали су на грађанску непослушност и обуставу рада од 1. јула до испуњења три захтева - расписивања ванредних парламентарних избора, распуштања скупа у Пионирском парку и ослобађања неправедно приведених студената.

]]>
Tue, 1 Jul 2025 10:39:30 +0200 Политика https://www.rts.rs/vesti/politika/5740562/nove-blokade-ulica-u-beogradu-u-ostalim-gradovima-saobracajnice-uglavnom-prohodne.html
У потрази за идејом: Политички Запад, покајник без кајања https://www.rts.rs/vesti/svet/5740454/u-potrazi-za-idejom-politicki-zapad-pokajnik-bez-kajanja.html Да ли је политички Запад рођен из идеје универзализма или праксе партикуларизма? Да ли успон дугује секуларизацији? Да ли је он нормативни пројекат који одбија да се прилагоди, јер је заборавио, или никад знао шта је компромис? Како да победи, тамо где губи? То су теме којима се бави серија текстова „Велика питања нашег времена“, недавно започета у немачком недељнику Цајт. За читаоце РТС-а је изабран есеј „Шта чини Запад?“ аутора Томаса Асхојера. Амбивалентност из наслова, шта Запад чини/ради и шта њега чини/карактерише, постоји само у српском језику. Немачки оригинал се односи само на ово друго – на идеје из којих и од којих је састављен политички Запад.

Намера аутора есеја из Цајта је да из кратке репетиције битних историјских момената додје до дефиниције Запада. Томас Асхојер (Thomas Assheuer), философ по образовању, новинар по професији, кренуо је „у потрагу за једном великом идејом“.

Слобода, прогрес и демократија су стајали као велико обећање на њеном почетку. Али, какав је идејни статус Запада данас? И да ли би прошао тест добрих намера? То су теме које занимају аутора.

Али пре свега га мучи историјска загонетка, да ли је Запад освојио глобални примат јер је раздвојио цркву и државу, ослободио се Бога и почео да мисли за добробит читавог човечанства?

Читаоци који не воле Запад биће иритирани већ таквим подразумевањем добрих намера. Они који га воле, запитаће се у какву се то контрадикцију заптљао Запад овог пута, успут и нашу судбину понео са собом?

Асхојер: „После хиљадугодишњег развоја, нормативни пројекат Запада је победио. Концепти слободе, једнакости, правичности, самоодређења и поделе власти су свуда прихваћени. Светски дух је дошао до циља.“ Ако је тако, пита се аутор, зашто нико није задовољан, Запад такође?

Све ће бити добро, говорио је Кант - али је мислио на човечанство, не на Запад...

Највећа логичка грешка аутора је представа да опстанак глобалне политичке доминације Запада зависи од њега самог. Да решавање кризе у коју је запао његов „универзални нормативни пројекат“ зависи од њега самог. Довољно је да се Запад врати својим изворним идејама, али да овог пута буде поштен и држи се властитих принципа, па да некако све опет буде добро.

Да ли из таквог хибриса говори немачка идеалистичка философија, или се јављају немачки теретичари комунизма? Поређење није случајно, јер су делили једну драматичну епоху.

Драма је у сваком случају ту, у Асхојеровом есеју. Тако почиње и његов текст о изворним идејама Запада, драматично. Алтернативни наслов Асхојеровог чланка је „Пропаст Запада?“, у буквалном преводу „Јесмо ли ми на Западу дошли до краја?“.

Нема сумње, немачки Цајт је драматичан медиј, што је некад добро, јер преко есеја од 10 и 20 новинарских „картица“ (А4 формат) креира доживљај дубински осветљене теме. Често резултати одговарају намери, некад су параван за политичку апологетику.

У оба случаја, и кад пише добро и кад пише редундантно, Цајт (800.000 читалаца штампаног и онлине издања) се разликује од осталих медија у Немачкој.
Те новине се не покоравају диктату кратког и јасног. Узимају простор и време који су им потребни. Ту вреди правило што дуже, то боље; што спорије, то паметније.

Читаоцима РТС-а се нуди следеће компромисно решење: Дуги увод Асхојеровог есеја је препричан, закључак је преведен.

Увод, препричан

Питање како је нешто почело поставља се тек онда кад завршава, у моменту кризе. Како је Запад почео? Која прошлост стоји иза садашњице Запада?

Тачка 1, или шта је Запад? Доста запетљана ствар, „јер ту компас не помаже“. Запад није географија, већ „простор и идеја“. У својим најбољим данима Запад се ширио, данас се скупља. Колико јуче су Европа и Сједињене Државе чиниле његов неуништиви центар, а сада је Доналд Трамп „забио клин у савезништво“. Трамп је „декадентна појава западног духа, празнина и мрак, паганистичко слављење моћи“. Ако се оствари Трампов програм, „то је крај епохе, крај трансатлантског Запада“.

Тачка 2, или кратка историја Запада. Запад је створен 6. априла 1917. године када су Сједињене Државе одлучиле да уђу у Први светски рат на страни Енглеске и Француске. Алијанса је обновљена 9. августа 1941. године, са уласком Америке у европски рат против нацистичке Немачке.

Идејна подлога је фиксирана у Атлантској повељи од 14.8.1941 измедју Винстона Черчила и Франклина Д. Рузвелта. У том документу јр свим народима обећано поштовање4 људских права, право на национални суверенитет, поштену трговину и мир, уз обавеза разоружања. Све нације имају паво „да живе у потпуној безбедности унутар својих граница (...), ослобођени страха, притиска и сиромаштва“. По само-дефиницији Запада, цементираној у Атлантској повељи, Запад није империја, већ обећано поштовања људских права, право на национални суверенитет, поштену трговину и мир, уз обавезу разоружања. Све нације имају право „да живе у потпуној безбедности унутар својих граница (...), ослобођени страха, притиска и сиромаштва“. По само-дефиницији Запада, цементираној у Атлантској повељи, Запад није империја, већ обећање и нада у бољу будућност света. Запад није пројекција политичке моћи, већ нормативни пројекат за читаво човечанство.

Слаба страна тачке 2: Ако је Запад глобално нормативан, али није опседнут моћи, како мисли да осигура остваривање својих норми? Ког тренутка се прелази на голу моћ, ако уверавања не помажу?

Тачка 3, или дуга историја Запада: Одакле медјутим долазе идеали изнети у Атлантској повељи? Они су тог тренутка само записани. Где су им идејни корени? У ту сврху аутор спомиње више догадјаја из историје који алтернативно чине прави, изворни почетак Запада.

а) Златно доба грчких полиса из 5. века пре Христа, реформатори Солон, Клистен и Перикле. Проблем - из те демократије су били искључени велики делови становништва. Изворе хуманизма је зато боље тражити на другом месту.

б) Једанаести век и понтификат Папе Грегора Седмог. Грегор (1020 – 1085) је поставио границе световној власти. Парадигматски пример је његов третман римско-немачког цара Хајнриха Четвртог Салијског (1050-1106). Сукоб је завршио поразом цара. Хајнрихов „пут у Каносу“ је фраза која у свим европским језицима означава врхунац нечијег јавног понижења. Проблем - Грегор је ограничавао земаљску власт, али не да би ослободио људе притиска, већ да би увео неограничену црквену власт.

ц) Француска револуција 1789. У том делу аргументација меандрира између примера сарадње и сукоба световних и религиозних власти. Има ли прогреса на територији која се касније формира као Запад, а да тај прогрес није дефинисан кроз позивање на хришћанског Бога? Тешко. Енглеска Магна царта из 1215. године, америчка Декларација о самосталности из 1776. године, све оне опирање вишим световним властима изводе из божјег принципа.

Тек француска Декларација из 1789. пролази без спомињања Бога, но не треба заборавити да она стоји на почетку крвавог раздобља. Проблем: Можда друштвени морал, неопходан за праведнију политику, не функционише без рекурса на бога?

д) Прва глобализација у 16 и 17 веку. Тај део из чланка је овде врло скраћен. Прича се своди на танку линију измедју освајања, потчињавања, прогреса и акултурације. У огледалу „дивљака“ Запад се препознавао као „супериорна“ цивилизација, образлаже аутор. Тим путем је Запад дошао на идеју од које се не одваја ни данас – да је он у поседу једне више истине. Он је бољи од других. У бројним постколонијалним студијама (универзитета и академика са Запада!), образлаже се механизам западних сусрета са страним културама кроз след чудјење – игра – потчињавање. Проблем: Запад је тада схватио да обећања које даје не мора да држи. На пример, у америчкој Декларацији независности из 1776 стоји поносна реченица „all men are created equal“. При томе се ропство у Америци наставило и после службене аболиције 1865, а апартхејд се продужио до шездесетих година 20. века.

Закључак, преведен

„На питање каква је будућност Запада и видовњаци остају без речи, јер у ваздуху лебди много лудила. Три сценарија су могућа:

Први сценарио: Подјимо од претпоставке да Доналд Трамп пропадне на читавој линији своје политике. МАГА-покрет (Make America Great Again) се распада, америчка аутократска ноћна мора престаје. Запад, који је се повукао са ивице провалије на којој није ни знао да стоји, долази к себи и критички сагледава трансатлантизам. Сам себи поставља питања и покушава да додје до искрених одговора. На пример, зашто његов „изузетни и јединствени“ либерализам изазива толико беса и отпора у свету? Или, која претходно дата обећања су његове капиталистичке демократије прекршиле и стално крше?

Кад му интроспективно сване у глави, Запад почиње да делује као неко коме је јасно да он више не диктира агенду светске политике. „Просветљени“ Запад почиње да Путинову објаву рата узима тако како је и дата, брутално искрено, док свеједно стоички користи дипломатију и дипломатска средства у опходјењу с Путином. То је Запад који кад каже „човечанство“ више не покушава да вара. Запад из тог сценарија унапређује реформу УН, брани међународно право и инстистира да људска права свуда морају да важе.

Такав Запад користи учење Маркса и Енгелса у пропагирању глобалног пореза на богате. И клептократе са глобалног југа ће морати да плаћају. Тај Запад објашњава стално и неуморно свима који то не желе да слушају, да колективна климатска политика не сужава слободу, него допирноси опстанку климе. Све нереално? Јесте, али нереалне су биле и уставне револуције у 18. веку.

Други сценарио: У овом, најреалистичнијем сценарију, звезда Запада наставља да залази. Трампова агресивна идентитетска политика и апокаптично уништавање Газе задају задњи ударац веродостојности Запада. „Западне вредности“ се пред очима свих претварају у фарсу. Националисти, који профитирају од светског ратног стања, свуда долазе на власт, тамо где већ нису. Они обећавају напуштање глобалне „трке пацова“, и гарантују миран живот иза барикада мржње, светског беса и високих царина.

Трансатлантски савез се распада, Европа наставља својим путем и постаје музеј Запада.

На геополитичкој карти, усред изолованих, до зуба наоружаних великих простора, ЕУ стоји као амбициозан патуљак поред Русије, Кине Индије и УСА. Вреди право јачег. Сан „једног света“ који заједнички решава своје горуће проблеме, бива одложен у прашњави архив европског хуманизма. Транснационална права а ла Имануел Кант? Далеко од тога. Ко поседује право, а ко не, то поново одлучују кнезови и нико други. Ту и тамо јави се неки Папа да протестује. Моћници га јако воле, јер је свака Папина критика шанса да јавно покажу како се кају.

Трећи сценарио: Врло је могуће да је тај други сценарио само кратка међуигра на путу ка темељно другачијој епохи. Ту долази велико време Кине. Она је спремна да преузме више одговорности за глобалну судбину човечанства. Кина је актер који од свог „светско-историјског задатка“ не прави тајну. У кинеском сну, онако како га је описао философ Џао Тингјанг у књизи „Све под небесима“, сунце цивилизације се враћа на своју изворну позицију – на Исток, о коме Запад дуго није желео да зна ништа.

У таквом свету који би спас дуговао Кини, економија не би била судбина; сигурност и поредак се враћају у живот грађана; влада мир. Демократија и људска права више нису актуелна, јер су она реликт из прошлости, део окончане епохе која је позната под именом Запад.“

]]>
Tue, 1 Jul 2025 06:07:42 +0200 Свет https://www.rts.rs/vesti/svet/5740454/u-potrazi-za-idejom-politicki-zapad-pokajnik-bez-kajanja.html
Од почетка године убијено 10 жена – како кодиране поруке могу спасити живот жртвама насиља https://www.rts.rs/vesti/drustvo/5740469/od-pocetka-godine-ubijeno-10-zena--kako-kodirane-poruke-mogu-spasiti-zivot-zrtvama-nasilja.html Протеклог викенда у Калуђерици је убијена још једна жена. Супруг је осумњичен за убиство, након чега је и сам покушао да се убије.  У Србији је прошле године убијено 17 жена, од почетка ове године десет. Неповерење у институције и даље је један од основних проблема због којих велики број жена не пријављује насиље. У Србији нема званичних података о томе колико је жена убијено у партнерским односима. Подаци који постоје, су само они случајеви које пренесу медији.

У последњих 15 година, од када многе организације прикупљају податке о фемициду,  број жена убијених у партнерским односима у Србији из године у годину остаје двоцифрен. Према тим подацима, 2020. године убијено је 27 жена, 2022. године 28, а током 2023. живот је изгубило 27 жена.

Према подацима од прошле године највише жена, чак осам убијено је у Војводини. Две жене убијене су на територији општина где су побегле, односно покушале да побегну од насилног партнера, а једна на наплатној рампи док је бежала из аута.

Прошле године убијено је 17 жена, у односу на претходне године број фемицида је смањен. 

"Када упоредите стратегије за спречавање насиља и податке Министарства унутрашњих послова за 2018, 2019, 2020. и 2024. годину, види се да је у последњих пет година број пријављених случајева смањен за мање од 500", наводи Косана Бекер из Удружења грађанки ФемПлац. "А говоримо о чак 27.500 случајева насиља који се пријаве током само једне године", додаје она.

Свака друга убијена жена претходно је пријавила насилника

То што бројке показују да се број убијених жена смањио, не значи да је насиља над женама мање. На 27.500 пријава насиља, само прошле године, изречено је око 30.000 казнених мера насилницима. Свака друга убијена жена, раније је пријавила насиље.

Шест жена прошле године убијено је ножем, ватреним оружјем пет, претучене и удављење по две жене. Тестером једна. Бушилицом једна.

Истраживање које је спроведео 2023. године повереник за заштиту грађана показује да је један од разлога због којег жене не пријављују насиље – неповерење у институције.

"Неопходно је деловати пре свега усаглашено са више институција. Тужилаштво, полиција и Центар за социјални рад, минимум те три институције. Такође је важно да се на више нивоа делује. Са једне стране, она тренутна безбедност за жену, тренутна, мислим, буквално тог дана. Дискутује се безбедносни план у најконкретнијим корацима. Шта ће урадити када изађе из просторије Центра за социјални рад?", наводи Смиља Игић из Градског центар за социјални рад.

Кодиране поруке – живот спасава реч

У Србији фемицид и даље није кривично дело. Организације за женска права заговарају да се законом предвиде веће казне за насилнике и боље заштитне мере. Залажу се и за формирање независног тела које би пратило ситуацију и координисало на надлежним институцијама. До тада се жене сналазе како знају и умеју. Штите живот свој и животе своје деце.

"Препоручује се да се жена договори са неком блиском особом о шифри или кључној речи за хитне ситуације. На пример, ако вас другарица позове и каже: 'Баш пљушти киша данас', то може бити знак да одмах позовете полицију. Такве, наизглед безазлене ситуације, понекад могу бити од пресудне важности – и спасити нечији живот", додаје Игићева.

Статистика и бројеви често могу да замагле проблем. Тако је недавно стигла вест да у најсрећнијој земљи на свету - Финској, има највише насиља над женама. Истина је да су у тој земљи толико освешћени о људским правима, да се пријављује и процесуира оно што је многима у Србији нормално.

]]>
Tue, 1 Jul 2025 06:06:10 +0200 Друштво https://www.rts.rs/vesti/drustvo/5740469/od-pocetka-godine-ubijeno-10-zena--kako-kodirane-poruke-mogu-spasiti-zivot-zrtvama-nasilja.html
Сунчано и веома топло – температура до 35 степени https://www.rts.rs/vesti/vreme/5740441/suncano-i-veoma-toplo--temperatura-do-35-stepeni.html У Србији данас сунчано и веома топло, са температурама изнад просека за ово доба године. Јутарња температура од 13 до 20, а највиша дневна од 30 до 35 степени. Са Медитерана нам стиже све топлији ваздух. Температуре су изнад просечних вредности за ово доба године.

Јутарња температура од 13 до 20, а највиша дневна од 30 до 35 степени.

Дуваће слаб и умерен ветар, северни и северозападни, средином дана у Војводини, на истоку земље и у планинским пределима повремено и јак.

У Београду сунчано и топло. Температура до 31 степен. Наредних дана све топлије.

]]>
Tue, 1 Jul 2025 06:03:39 +0200 Време https://www.rts.rs/vesti/vreme/5740441/suncano-i-veoma-toplo--temperatura-do-35-stepeni.html
Шта стоји иза нове немачке помоћи Украјини – Лавров упозорава: НАТО се распада ако настави овако https://www.rts.rs/vesti/ratu-u-ukrajini/5740520/sta-stoji-iza-nove-nemacke-pomoci-ukrajini--lavrov-upozorava-nato-se-raspada-ako-nastavi-ovako.html Рат у Украјини – 1.224. дан. Немачки министар спољних послова Јохан Вадефул најавио је у Кијеву појачану помоћ Украјини у производњи оружја након разговора са председником Володимиром Зеленским. Истовремено, руски министар спољних послова Сергеј Лавров окарактерисао је одлуку чланица НАТО-а да повећају издвајања за одбрану као "катастрофалну" и упозорио да би та политика могла довести до распада Алијансе. Руске снаге настављају интензивне ваздушне нападе на више локација широм Украјине. У нападима на Николајев, Криви Рог и Херсон најмање две особе су погинуле, а неколико је повређено.

Истовремено, руска војска спроводи офанзиву широм фронта у Красноармејском правцу. 

Према саопштењу руских безбедносних агенција, у једном дану уништено је 10 јуришних група украјинских оружаних снага на правцима Волчанска и Липцова.

Са друге стране, украјински председник Володимир Зеленски тврди да су руске снаге претрпеле дебакл на Сумском фронту.

Након разговора са Зеленским у Кијеву, немачки министар спољних послова Јохан Вадефул најавио је појачану помоћ Украјини у производњи оружја. Како је истакао, циљ Немачке је да ојача одбрамбене капацитете Кијева и помогне му да наступи снажније у евентуалним мировним преговорима.

Зеленски је такође истакао да се став Берлина променио и да сада подржава чланство Украјине у НАТО-у.

Истовремено, руски министар спољних послова Сергеј Лавров оценио је као "катастрофалну" одлуку чланица НАТО-а да повећају издвајања за одбрану и упозорио да би та политика могла довести до распада Алијансе.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков поручио је да темпо мировних преговора зависи од ставова Кијева, ефикасности америчког посредовања и ситуације на терену. Он је истакао да су ови фактори кључни за напредак у преговорима, али није прецизирао даље детаље о очекивањима Москве.

]]>
Tue, 1 Jul 2025 06:03:07 +0200 Рат у Украјини https://www.rts.rs/vesti/ratu-u-ukrajini/5740520/sta-stoji-iza-nove-nemacke-pomoci-ukrajini--lavrov-upozorava-nato-se-raspada-ako-nastavi-ovako.html
Жена аутомобилом пробила рампу и покосила људе испред храма Христовог васкрсења у Подгорици https://www.rts.rs/vesti/region/5740556/zena-automobilom-probila-rampu-i-pokosila-ljude-ispred-hrama-hristovog-vaskrsenja-u-podgorici.html Две жене повређене су вечерас испред Храма Христовог Васкрсења у Подгорици, након што је 46-годишња жена аутомобилом пробила рампу и ударила у групу пешака на платоу испред храма. Полицијски извори наводе да се инцидент догодио када је Ј. Р. аутомобилом пробила рампу на паркингу, након чега је улетела на плато испред храма и ударила пешаке.

"Женска особа управљала је возилом које је поломило улазну рампу паркинга код Храма. Овом приликом два пешака су задобила повреде", речено је Вијестима у Управи полиције.

Једна од повређених је држављанка Турске која се налазила на степеницама храма у тренутку ударца. Она је са тешким повредама, опасним по живот, пребачена у Клинички центар.

На лицу места интервенисала је интервентна јединица и саобраћајна полиција, а повређенима је указана лекарска помоћ.

Очевици су испричали за Вијести да је жена у аутомобилу, како се верује, први инцидент направила у Московској улици. Након тога, довезла се до Храма Христовог Васкрсења, где је пробила рампу на паркингу, улетела на плато и покосила пешаке.

Како су навели, аутомобил је ударио и у степенице храма на којима је стајала турска држављанка.

Милош Раичевић, који се затекао у кафићу поред храма, испричао је Вијестима да је видео аутомобил који великом брзином иде ка степеништу.

Како је навео, након удара у степениште, аутомобил се вратио уназад..

"Потрчали смо према аутомобилу у којем се налазила жена од око 40 година. Чуло се како вришти, држећи се за главу. Момци су покушали да разбију стакло, а потом је неко каменом разбио стакло на страни сувозача. Тада је стигла полиција", рекао је Раичевић.

Он је додао да је девојчицу аутомобил ударио на тротоару испред храма, а жену из Турске на степеништу.

Како јавља РТЦГ, ухапшена је Ј. Р. (46).

]]>
Mon, 30 Jun 2025 23:43:59 +0200 Регион https://www.rts.rs/vesti/region/5740556/zena-automobilom-probila-rampu-i-pokosila-ljude-ispred-hrama-hristovog-vaskrsenja-u-podgorici.html
Саслушано осморо осумњичених за припремање дела против уставног уређења и безбедности Србије https://www.rts.rs/vesti/hronika/5740545/saslusano-osmoro-osumnjicenih-za-pripremanje-dela-protiv-ustavnog-uredjenja-i-bezbednosti-srbije.html У Вишем јавном тужилаштву у Београду саслушано је осморо осумњичених да су извршили кривична дела Удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 1 Кривичног законика, Припремање дела против уставног уређења и безбедности Србије из члана 320. у вези кривичног дела Позивање на насилну промену уставног уређења из члана 309. Кривичног законика, наводи се у саопштењу. Како се наводи у саопштењу Вишег јавног тужилаштва у Београду, осумњичени Б. Б. из Београда, Л. С. из Зајечара, Д. Д. из Ниша, Н. П. из Сомбора, Д. С. из Ниша и Д. С. из Београда су негирали извршење кривичних дела, док је Л. С. делимично признао извршење кривичног дела.

И. М. из Смедерева је изнела своју одбрану.

Додаје се да је након саслушања, тужилаштво предложило судији за претходни поступак Вишег суда у Београду да осумњиченима одреди притвор да не би поновили кривично дело у кратком временском периоду.

"Постоје основи сумње да су наведени осумњичени 20. јуна 2025. године у просторијама Електротехничког факултета и 21. јуна 2025. године у просторијама Грађевинског факултета у Београду, поред осталог, договарали и припремали напад на државне институције – Народну скупштину и Владу РС, блокаду путева и круцијалне инфраструктуре на територији целе државе, упад на градилиште ЕКСПО, како би насилним путем променили државни поредак", наводи се у саопштењу ВЈТ.

Такође, на састанку у просторијама Грађевинског факултета у Београду је, како се сумња, потврђено да је "ултиматум" за одржавање избора само изговор за примену насиља, јер, према речима учесника састанка, чак и у случају да одмах буде прихваћен захтев за одржавање избора у августу, они не би победили на тим изборима.

]]>
Mon, 30 Jun 2025 22:14:15 +0200 Хроника https://www.rts.rs/vesti/hronika/5740545/saslusano-osmoro-osumnjicenih-za-pripremanje-dela-protiv-ustavnog-uredjenja-i-bezbednosti-srbije.html
Пожар код Голупца захватио најмање 20 кућа, војни хеликоптери учествовали у гашењу https://www.rts.rs/vesti/hronika/5740542/pozar-kod-golupca-zahvatio-najmanje-20-kuca-vojni-helikopteri-ucestvovali-u-gasenju.html Пожар који је кренуо са полигона "Пескови" захватио је део шуме и викенд насеље Винци код Голупца. Према првим информацијама са терена у пожару је оштећено најмање 20 кућа од којих су неке у потпуности изгореле. Нема повређених, а мештани су се организовали и међу собом како ви допринели смањену штете. Пожар је локализован у 20.10 часова, саопштио је МУП. На полигону "Пескови" у близини Великог Градишта, око поднева, дошло је до пожара који се, око 15 часова, услед јаког ветра, нагло проширио захвативши подручје од неколико хектара под травом и ниским растињем.

Јединица Војске Србије у чијем саставу је била и ватрогасна екипа са ауто-цистерном за воду одмах је приступила гашењу.

Поред готово 200 припадника Војске Србије, на гашењу су ангажоване две војне инжињеријске машине, ватрогасно возило и један специјални хеликоптер Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране, као и два хеликоптера из састава Министарства унутрашњих послова.

Хеликоптери су се укључили у гашење пожара у оближњем викенд насељу Винци са приоритетним задатком заштите људских живота и имовине.

На интервенцији су такође ангажована и 32 припадника ватрогасне јединице Сектора за ванредне ситуације са 14 ватрогасних возила из Пожаревца, Петровца, Великог Градишта и Жабара, уз садејство ватрогасних јединица Смедерево, Звездара и Панчево.

У акцију је укључено и осам припадника Добровољног ватрогасног друштва са два возила, једна цистерна фирме "Нуклеус" као и две радне машине.

Према првим информацијама са терена у пожару је оштећено најмање 20 кућа од којих су неке у потпуности изгореле. Нема повређених, а мештани су се организовали и међу собом како ви допринели смањену штете.

Пожар је локализован у 20.10 часова.

]]>
Mon, 30 Jun 2025 22:05:31 +0200 Хроника https://www.rts.rs/vesti/hronika/5740542/pozar-kod-golupca-zahvatio-najmanje-20-kuca-vojni-helikopteri-ucestvovali-u-gasenju.html
Ограђивање од Путина – минско поље уз границу са Русијом https://www.rts.rs/vesti/ratu-u-ukrajini/5740464/ogradjivanje-od-putina--minsko-polje-uz-granicu-sa-rusijom.html Неколико европских земаља планира да постави минска поља на граници са Русијом и Белорусијом. Циљ им је да тако заштите источно крило НАТО-а од могућег руског напада. Али, то има озбиљне последице. Од почетка руске агресије на Украјину, у фебруару 2022. године, тешко да постоји важније питање за НАТО од тога како може боље да се одбрани његово источно крило. Финска, Естонија, Летонија, Литванија и Пољска су пет од укупно шест држава-чланица НАТО-а које се граниче са Русијом и Белорусијом.

Од 2022. године те државе су много инвестирале у то да обезбеде границе, на пример, изградњом ограда и надзорних система. Сада се пак појавио и нови план за заштиту граница, као што је антитенковским и противпешадијским минама.

Повлачење из Отавског споразума

Последњих месеци тих пет земаља НАТО-а непрестано је најављивало повлачење из тзв. Отавске конвенције - споразума који је закључен 1997. године, а ступио на снагу две године касније. Њиме се забрањују противпешадијске мине широм света и њихова употребу, производња и дистрибуција.

Та врста мина умногоме је проблематична, између осталог и зато што од њих неселективно могу да страдају и војници и цивили. Поред тога, заостале мине остају дугорочна претња и након окончања сукоба.

Само у 2023. години у свету је погинуло или рањено готово 6.000 људи, 80 одсто жртава били су цивили, међу којима су и деца. С друге стране, деминирање и рашчишћавање тих експлозивних направа је опасно, скупо и изузетно дуго траје.

На њиви вреба смрт

Повлачење тих пет држава из споразума требало би сада да буде озваничено, само Норвешка, која такође има границу с Русијом дугу скоро 200 километара, не жели да одустане од споразума.

Од краја године, тих пет земаља-чланица НАТО-а могле би поново да почну да производе и складиште противпешадијске мине у близини својих граница, које би потом, у озбиљним ситуацијама, требало брзо и масовно користити.

Укупно 164 земље широм света потписале су Отавску конвенцију, али 33 нису. Поред великих сила, попут Сједињених Америчких Држава и Кине, у ту групу спада и Русија.

У ствари, та земља располаже далеко највећим залихама противпешадијских мина на свету – процењује се да их има око 26 милиона. Многе од њих користе се у Украјини.

Милиони мина у шумским подручјима?

До данас, према подацима невладине организације Хендикеп интернешенал, 58 земаља и других подручја контаминирано је минама, упркос чињеници да су се сукоби у неким од тих земаља догађали и деценијама уназад.

Томе би, у најгорем случају, у неколико наредних година могле да буду додате нове велике површине.

Граница пет држава НАТО-а с Русијом и Белорусијом, од финске Лапоније на северу, до пољске покрајине Лублин на југу, дуга је око 3.500 километара. Велики део тих подручја слабо је насељен и густо пошумљен, што отежава потпуни надзор граничног подручја.

Али, тамо сада влада велика забринутост због евентуалног руског напада на територију НАТО-а. Толико велика да би те земље сада могле да прибегну употреби оружја које је свет заправо желео да забрани и укине.

Према извештају британског листа Телеграф, стручњаци НАТО-а већ анализирају која би то подручја била погодна за могуће минирање.

Циљ земаља-чланица Алијансе јесте максимално одвраћање: заједно с другим мерама обезбеђивања границе, тај мински тепих би у веома кратком временском року, у случају руског напада, требало да нанесе толико велике губитке непријатељу, да би Москва морала да се уздржи од даљег рата.

Нова "Гвоздена завеса"

Али, да би се та дуга граница ефикасно заштитила, било би потребно неколико милиона мина и експлозивних замки. Велике површине деценијама би морале да остану ненасељене, а могуће штете по људе и животну средину било би тешко предвидети.

О експлозивној "Гвозденој завеси" већ је писао Давид Блер, дописник Телеграфа, алудирајући на строго чувану границу између НАТО-а и држава Варшавског пакта током Хладног рата.

Паралелно с могућим постављањем мина, источноевропске државе-чланице НАТО-а покренуле су и многе друге мере. Граничне ограде и зидови су већ подигнути или ојачани, уграђени су савремени надзорни и системи за рано упозоравање, а повећан је и број трупа.

Неке од тих држава планирају да дуж границе користе и системе за одбрану од дронова, да продубе системе за наводњавање како би се они у ванредним ситуацијама могли искористити као ровови или да посаде дрвеће на важним путним комуникацијама, како би обезбедили мању видљивост, а тиме и заштиту цивила и војника.

Нужност или неодговорност?

Посебно рањива чланица на источном крилу НАТО-а је Литванија. Тамо, између руске ексклаве Калињинград на западу и Белорусије на истоку, пролази тзв. Сувалкски коридор, уска копнена веза од само 65 километара између Балтика и остатка територије НАТО-а.

Влада велика забринутост да би могући руски напад могао прво да се догоди баш тамо. Сама Литванија због тога у наредним годинама намерава да уложи око 800 милиона евра у производњу нових мина.

Министар одбране те земље, Довиле Шакалијене, оправдавао је те планове "егзистенцијалном опасношћу" за његову земљу. Поред тога, како наглашава, Русија је у задње време производила све више нагазних мина, док је Европа, у складу с Отавском конвенцијом, своје залихе уништавала.

Ева Марија Фишер, која је на челу правне службе у организацији Хендикеп интернешенал Немачка, у разговору за Дојче веле актуелне планове оцењује као опасан и забрињавајући развој догађаја.

"Наравно, забринутост за безбедност источноевропских држава у тренутном нестабилном међународном контексту може бити оправдана", рекла је Фишер још у марту, када је прва од тих пет земаља објавила своје планове.

Фошетова каже да, међутим, трајна безбедност не може да се изградити на оружју које убија неселективно, остаје у земљи дуго након завршетка сукоба и наставља да сакати цивиле и уништава основне ресурсе за живот

"Постоје друге алтернативе за одбрану земље. Оне се можда чине скупљим, али нису, кад се узму у обзир огромни накнадни трошкови употребе противпешадијских мина", закључује Ева Марија Фишер .

]]>
Mon, 30 Jun 2025 20:30:59 +0200 Рат у Украјини https://www.rts.rs/vesti/ratu-u-ukrajini/5740464/ogradjivanje-od-putina--minsko-polje-uz-granicu-sa-rusijom.html
Топлотни талас изазвао пожаре широм Европе, рекордне температуре у Шпанији и Португалији https://www.rts.rs/vesti/svet/5740513/tropski-talas-evropa-pozari.html Топлотни талас захватио је већи део Европе. У многим земљама на снази су наранџасти и црвени метео-аларм. Најтеже је погођена област Медитерана, посебно Шпанија, Португалија, Француска и Италија. Због топлотног таласа власти издају здравствена упутства као и упозорења на шумске пожаре, јер се очекује да ће високе температуре потрајати до краја недеље.

А на истоку Европе, термометри у паду. Москви је најхладнији 30. јун откако постоје мерења, свега 12 степени.

Рекордне температуре у бројним европским престоницама

Последњег јунског дана у многим европским престоницама забележене су рекордне температуре. У Севиљи преко 45 степени Целзијуса, у Лисабону је проглашен највиши степен упозорења на врућине. Ништа боље ни у остатку Европе. У Италији је упозорење издато за 21 град. Туристи кажу да је као у сауни.

Како кажу посетиоци Рима, па чак и они из Аргентине, нису навикли на овако високе температуре, као превенцију узимају доста течности и расхлађују се.

У Француској је упозорење на врућине издато за целу земљу. Многе школе на југу земље привремено су обуставиле наставу. На југозападу Француске избили су пожари.

Врелина је захватила и Лондон. Многи су тешко поднели стајање у реду за улазак на тениски турнир на Вимблдону.

Посетиоци Лондона из Швајцарске кажу да је у њиховој земљи температура нижа за чак 20 степени, најтеже је, како кажу, деци која врућине тешко подносе.

Шумски пожари у Турској

Други дан заредом, ватрогасци у Турској боре се са шумским пожарима који бесне у провинцији Измир на западу земље. Ватрену стихију додатно су појачавали ветрови брзине од 40 до 50 километара на сат.

Грађани Измира који је већ неколико дана под ватреном стихијом кажу да су тужни и узнемирени због тренутне ситуације.

"Овде смо оставили 40 година живота. Наша деца су одрасла у овој кући, младост сам провела овде. Нека то буде лекција свима да не зидају куће у зонама шумских пожара", упозорила је мештанка Измира

Министар шумарства Турске Ибрахим Јумакли каже да су до сада евакуисали четири села и три насеља.

"У току је процена штете на терену. Здравствене проблеме због удисања дима и других последица пожара пријавила је 21 особа. Сви су после прегледа пуштени на кућно лечење", рекао је Јумакли.

У акцији гашења пожара учествују хеликоптери, авиони, ватрогасна возила и више од хиљаду ватрогасаца. Турске приобалне регионе су последњих година опустошили шумски пожари јер су лета све топлија и сушнија, што научници повезују са климатским променама.

]]>
Mon, 30 Jun 2025 20:31:40 +0200 Свет https://www.rts.rs/vesti/svet/5740513/tropski-talas-evropa-pozari.html