U svečarskom obraćanju, na, kako je rekao, smotri prijateljstva, reis-ul-ulema Sead Nasufović je istakao da Islamska zajednica Srbije, kao neodvojivi deo države i društva, još od svog nastanka 1868. godine nije zaboravila svoj najveći amanet - da unosi radost u srce svakog čoveka i čini dobra dela.

"Te daleke godine Kneževina Srbija je dokazala svoj evropski identitet, kada je ukazom Državnog saveta priznala islam kao zakonitu jednakopravnu religiju i muslimani su mogli da uživaju slobodno ispovedanje svoje vere", rekao je vrhovni poglavar Islamske zajednice Srbije. 

On je kazao da je time Srbija postala prva država u Evropi koja je usvojila pozitivni zakon o drugom i drugačijem, o čemu i danas samo maštaju neke zemlje Evropske unije i dodao da su sve crkve u Srbiji zajedno, rame uz rame, prošle sve nedaće prethodnih vek i po.

Nasufović je poručio da prošlost treba da nam bude učitelj za bolju budućnost i istakao da ima čast da obavesti skup da je Vlada Srbije Rijasetu islamske zajednice Srbije vratila na korišćenje Bajrakli džamiju i to je, kako je istakao, poklon muslimanima za ovaj veliki jubilej, na čemu je srdačno zahvalio, navodi se u saopštenju.

Reis ul ulema Sead Nasufović je posebnu zahvalnost izrazio Ministarstvu odbrane i Vojsci Republike Srbije.

"Veoma mnogo su uradili da u Vojsci postoji verska služba, a ovih dana se očekuje da dobijemo i molitveni prostor na Vojnomedicinskoj akademiji za sve vernike muslimane, pacijente te ustanove", rekao je Nasufović.

Direktor Uprave za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama Mileta Radojević rekao je da Vlada Srbije, odnosno Ministarstvo pravde preko Uprave za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama, čini napore da sa svim verskim zajednicama uspostavi dobru komunikaciju i dobre odnose.

"Želimo da pripadnici svih verskih zajednica i naroda u Srbiji žive u miru, ljubavi i toleranciji. Vlada Srbije i u narednom periodu učiniće napor kako bi se sledeći jubileji slavili sa još boljim rezultatima nego što ih imamo danas", istakao je Radojević.

"Možda baš zato što je istorija našeg naroda tako drevna i tako prepuna događaja koji naš narod čine ponosnim, a ponekad i tužnim, možda baš zato su ratovi za oslobođenje Srbije, srpsko-turski ratovi, ratovi bez kojih ne bi bilo Berlinskog kongresa, ratovi bez kojih ne bi bilo ni samostalne srpske države, 140 godina nakon njihovog vojevanja, sasvim nepravedno skoro zaboravljeni. O njima znamo malo", rekao je Vulin, otvarajući izložbu u prisustvu načelnika Generalštaba VS general Ljubiša Dikovića.

Prema njegovim rečima, prošlo je samo 140 godina "u istoriji našeg drevnog i strpljivog naroda, a mi smo dozvolili sebi da o srpsko-turskim ratovima s kraja 19. veka ne znamo skoro ništa", navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu Ministarstva odbrane.

"Zapravo znamo, ali u vremenu koje je okrenuto samo sebi, okrenuto samo vremenu koje traje, u vremenu u kojem su prave vrednosti često zaboravljene, dopustili smo sebi da ne učimo svoju decu kako je Srbija postala nezavisna, kako je izvojevala svoju slobodu", rekao je Vulin.

Ministar je naglasio da je reč sloboda ona koja određuje srpski narod, njegovo sećanje, prošlost, ali i budućnost.

"Napustimo li san o slobodi, zaboravimo li njegovu vrednost, prestanemo li da budemo spremni da platimo svaku cenu da bismo bili slobodni, onda ne možemo da se nadamo budućnosti u kojoj vredi živeti i u kojoj vredi trajati", rekao je Vulin.

On je dodao da je, upravo zbog toga, važna ova izložba i Vojni muzej koji, kao je rekao, ima svrhu čak i u vremenu brzih informacija, društvenih mreža i ekrana osetljivih na dodir.

"Treba da dovedemo svoju decu, da im pokažemo kako su se ti, dragi davni, skoro zaboravljeni preci borili za njihovo pravo da ovde govore svojim jezikom, da svoju zemlju zovu po svom imenu i da sami odlučuju kako će u njoj živeti. Narod željan slobode, narod je koji ne možete pobediti", istakao je Vulin.

U svakom sukobu koji je usledio, rekao je on, srpski narod pokazao je da je u stanju da se izbori za jedinu vrednost koju nisu mogli da podele ni sa kim drugim - za slobodu.

Podsećajući na istoriju srpsko-turskih ratova načelnik Vojnog muzeja potpukovnik Gradimir Matić istakao je da izložba ima za cilj da posetiocima približi važne dogadaje novije srpske istorije u okviru šest kompozicija koje svedoče o početku rešavanja velike istočne krize i ustanku srpskog naroda.

"Više od sto reprodukcija fotografija i litografija sa motivima ratnih poprišta, portreti komandanata srpske vojske, ministara i diplomata Kneževine Srbije, kao i saveznika i turskih vojskovođa svedoče o prohujalim vremenima i burnim istorijskim prilikama. Fotografije su snimali ratni dopisnici, fotografi i slikari amateri, koji su mahom stizali sa dobrovoljcima i slali vesti sa srpsko-turskog ratišta", rekao je Matić.

Prema njegovim rečima, prikazani su i retki primerci uniformi, oružja, vojne opreme, odlikovanja i povelja zaraćenih država i saveznika, kao i nekoliko retkih sačuvanih zastava iz tog perioda.

Autor izložbe je muzejski savetnik Vojnog muzeja Anđelija Radović, a postavka će za sve posetioce u galeriji Vojnog muzeja biti otvorena do 31. maja, dodaje se u saopštenju ministarstva.

"Uradili smo što je do nas, međutim, zbog obimnosti posla, ovi kompjuteri i ova oprema koju ćemo dobiti mnogo će nam značiti", dodaje zamenik gradonačelnika Pirota Vidojko Panajotović.

"Osam i po miliona dinara je veoma značajna suma za nas Sevojničane, jer ćemo posle niza decenija praktično dobiti novi kulturni centar", kaže Tihomir Petrović, gradonačelnik Užica.

Jedino je za organizovanje kulturnih manifestacija bilo više novca nego interesovanja.

Opština Zvečan je dobila sredstva za nošnje i negovanje folklorne tradicije.

"To je značajno za nas jer će ubuduće našu opštinu moći da predstavlja kulturno-umetničko društvo, kako na takmičenjima tako i na druženjima", napominje Miodrag Arsić, član Privremenog organa opštine Zvečan.

U Boljevcu uskoro ponovo radi bioskop.

"Ono što je značajno za nas nije samo bioskopska sala. Deo projekta podrazumeva afirmaciju omladinskog preduzetništva", navodi predsednik opštine Boljevac Nebojša Marjanović.

Ministarstvo najavljuje i za iduću godinu povećan iznos sredstava, a prednost će imati opštine koje sada nisu dobile novac.

"Mislim da je ovo veliki dan i za Ministarstvo i za građane i opštine u Srbiji i za Vladu, imajući u vidu da jasno pokazuje koliko je opredeljena i fokusirana na poboljšanje životnog standarda različitih jedinica lokalne samouprave", ukazuje ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Branko Ružić.

Nadležni poručuju da će budno pratiti kako se novac troši. 

Ranije je saopšteno da su zaposleni u ruskom Ministarstvu spoljnih poslova evakuisani iz zgrade koja se nalazi u centru Moskve, nakon što su putem telefona primili anonimnu pretnju da je postavljena eksplozivna naprava.

Pozivajući se na neimenovani izvor iz službe za vanredne situacije u ruskoj prestonici, navodi se da nije poznato koliko je ljudi evakuisano iz zgrade.

Prema navodima drugih izvora, koje Sputnjik internešnal ne imenuje, oko 40 osoba je evakuisano iz zgrade. 

Stanovnici Dumaira pozdravili su vladine snage mašući zastavama i uzvikujući parole podrške predsedniku Bašaru el Asadu, nakon što je poslednjih 5.000 pobunjenika i članova njihovih porodica autobusima napustilo grad.

Pobunjenici su već nekoliko puta predali teritoriju vladinim snagama od početka ofanzive u istočnoj Guti, tokom koje je ubijeno više od 1.500 civila, a koja je kulminirala navodnim hemijskim napadom u Dumi u kojem je poginulo 40 osoba, navodi AP.

Kastro se obratio nakon što je predao funkciju novom predsedniku Migelu Dijasu Kanelu, preneo je Rojters.

Dijas Kanel je izabran ranije danas za novog predsednika Kube čime za ovu ostrvsku komunističku zemlju posle šest decenija vladavine braće Kastro počinje nova era, prenose agencije.

Njegov izbor potvrdila je kubanska Narodna skupština koja ima 604 poslanika i koji gotovo redovno potvrđuju nominacije jednoglasno.

Raul Kastro (86) će, međutim, do 2021. godine ostati lider Komunističke partije, jedine političke organizacije u zemlji, što znači da će i dalje imati veliki uticaj na proces donošenja državnih odluka.

SAD, Francuska i Velika Britanija izvele su 14. aprila vazdušni napad na sirijska navodna hemijska postrojenja zbog navodnog napada Asadovih snaga hemijskim oružjem u Istočnoj Guti, 7. aprila.

Predsednik Srbije i sin Džordža Sorosa sreću se posle samo pet meseci, od razgovora, krajem novembra prošle godine u Beogradu, koji je usledio nakon njihovog prvog susreta, u septembru, u Njujorku.

Vučić i Soros razgovarali su prošli put, kako je saopšteno, o regionalnoj saradnji i podršci fondacije njegovog oca evropskim integracijama Srbije, kao i o reformama u oblasti medija i vladavine prava.

Soros je tada ohrabrio Srbiju da nastavi da igra konstruktivnu ulogu kada je reč o stabilnosti Balkana i naglasio da je Fondacija za otvoreno društvo spremna da pruži podršku reformskim procesima i razvoju preduzetništva.

Posle sastanka, na Tviteru je izrazio zahvalnost srpskom predsedniku na prilici da sa njim razgovara o jačanju otvorenog društva u Srbiji i evropskim integracijama.

Premijerka je naglasila da i pored toga što je Izveštaj pretežno pozitivan, predstoji još mnogo napora i rada, pre svega u domenu vladavine prava i slobode medija.

Ona je istakla da će Srbija pristupiti daljim reformama u skladu sa ocenama i preporukama predstavljenim u Izveštaju.

Brnabićeva i Mogerinijeva saglasile su se da je očuvanje mira i stabilnosti u regionu od presudnog značaja i u tom smislu istakle važnost nastavka dijaloga Beograda i Prištine.

Prema rečima Mogerinijeve, za Srbiju i region je od velike važnosti i predsedavanje Bugarske Savetu Evropske unije, budući da ova članica Unije razume aktuelnu situaciju i prilike u regionu Zapadnog Balkana.

Ona je istakla da je posvećenost političkoj i ekonomskoj saradnji zemalja regiona ključna za brži napredak u procesu pristupanja Evropskoj uniji.

Navela je da je, pored političke i institucionalne, saradnja nevladinog sektora i privrednika u regionu, uz podršku države, veoma važan oblik saradnje.

Istaknuta je neophodnost podizanja nivoa svesti građana Srbije i regiona o značaju priključenja Evropskoj uniji, kojim će se obezbediti mir i stabilnost regiona i podići životni standard svih građana na ovim prostorima.

Premijerka Brnabić još jednom je pozdravila preporuku Evropske komisije o otvaranju pristupnih pregovora sa Makedonijom i Albanijom, navadeno je u saopštenju.

Portparolka Pentagona Dejna Vajt je na zajedničkoj konferenciji za novinare s Mekenzijem naglasila da nisu prijavljene civilne žrtve prošlonedeljnih raketnih napada, koje su SAD sprovele zajedno s Francuskom i Britanijom.

Vajt smatra da je to dokaz preciznosti oružja SAD i njihovih saveznika, prenosi AP.

Ona je, istovremeno, osporila tvrdnju Rusije da je oboren značajan broj raketa.

Portparolka Pentagona navela je da su SAD uverene, ali ne i 100 odsto sigurne, da se hemijsko oružje nalazilo na sva tri mesta, koja su bila meta prošlonedeljnih napada.

Vajt tvrdi da su se na tim mestima najverovatnije nalazili gas hlorin i sarin.

Nauert je na konferenciji rekla da SAD imaju verodostrojne informacije da Rusija i Sirija pokušavaju da "očiste" mesto navodnog hemijskog napada u Dumi, dok istovremeno nastoje da odlože ulazak inspektora iz Organizacije za zabranu hemijskog oružja.

"Mi imamo kredibilne informacije koje ukazuju da ruski zvaničnici sarađuju sa sirijskim režimom kako bi onemogućili i odložili pristup inspektora Dumi", rekla je ona na pres konferenciji, prenosi Rojters.

Nauert je navela da su ruski zvaničnici sa sirijskim režimom takođe radili na tome da očiste lokacije napada i uklone inkriminišuće dokaze o upotrebi hemijskog oružja.

"Mi se bavimo dizajnom i proizvodnjom estetskih obloga za proteze. I kao što vidite kod mene i kao što se štampa na štampaču, to su obloge koje pokrivaju proteze", kaže Arsen Arsenović iz Pajper art tima.

"Mi sada proizvod pravimo ručno. Sa 3D štampačima taj proces će biti mnogo optimatizovaniji, moći ćemo bolju uslugu da pružamo korisnicima", kaže Anja Čarapić iz "Urbika".

Počelo se od biznis inkubatora tehničkih fakuleta, da bi danas u Naučno-tehnološkom parku radilo 500 inženjera u 60 kompanija. Prošle godine zaradili su sedamnaest miliona evra.

"Ako tome uključimo prethodno 40 i nešto kompanija, alumni startap kompanije, mi sada imamo mrežu od više od 100 kompanija i sa skoro hiljadu inženjera, to je potencijal za razvoj", kaže Gordana Danilović Grković, v. d. direktora Naučno-tehnološkog praka Beograd.

U tom poslu bitna je podrška švajcarske vlade, a u planu su novi zajednički projekti.

"Zadovoljan sam što su u Naučno-tehnološkom parku prisutne brojne inovacione kompanije i što rade mladi inženjeri, jer to sprečava odlazak mladih iz Srbije, a neki se i vraćaju", kaže Ivo German iz državnog sekretarijata za ekonomske poslove Švajcarske. 

"Cilj je da ova Vlada Srbije napravi iskorak od ekonomije zasnovane na investicijama koju mi danas imamo, gde se mi takmičimo sa drugim zemljama u okruženju i u subvencijama za otvaranje novih radnih mesta i dovođenje što većeg broja investitora da bismo smanjili nezaposlenost na jednocifrenu, da napravimo iskorak u ekonomiju zasnovanu na inovacijama", kaže Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije.

Ulagaće se u naučno-tehnološke parkove u Novom Sadu, Nišu, novu zgradu Instituta za fiziku, Biosens institut u Novom Sadu, biznis inkubatore u Čačku, Boru, Zaječaru, Kraljevu...

"Evropa će jedino biti uspešna ako budemo napredovali u svim oblastima za koje su građani zainteresovani. Evropa ne sme biti elitni projekat već onaj koji služi građanima. Predsednik Makron je pre nekoliko dana pokrenuo dijalog o Evropi a Nemačka će to učiniti početkom maja", navodi Angela Merkel. 

Emanuel Makron kaže da moraju da se ponude zajednički odgovori u oblastima kao što su evropska ekonomska i monetarna unija, bankarska unija, pitanje migracija, zajednička bezbednosna, spoljna i odbrambena politika, energetika, inovacije.

"Moramo da odgovorimo na izazove iz prošlosti, današnje sa kojima se već suočavamo ali i na buduće", ističe francuski predsednik. 

Kosovski pregovarač Hašim Tači rekao je nakon potpisivanja da Briselski sporazum predstavlja početak nove ere - ere pomirenja.

Tog 19. aprila dve strane stavile su paraf na nešto što je Srbima na KiM trebalo u bliskoj budućnosti da donese zajednicu 10 opština sa srpskom većinom južno i severno od Ibra, a sa ovlašćenjima u obrazovanju, zdravstvu, ekonomskom razvoju, urbanom i ruralnom planiranju.

Ivica Dačić, u to vreme predsednik Vlade, rekao je dan posle potpisivanja sporazuma da je to najviše što se u tom trenutku moglo ostvariti.

U uspeh su zvaničnici računali to što je međunarodno priznat sever, na koji nisu smele vojne snage Prištine.

Od sporazuma je tadašnja posrednica Ketrin Ešton imala velika očekivanja.

"Jako je važno da ovo sada vidimo kao korak dalje od prošlosti i za obe strane korak bliže ka Evropi", poručila je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost.

Različita viđenja Zajednice srpskih opština

ZSO je ostala u prošlosti. Na papiru. Uz razne izgovore.

Bivši kosovski premijer Isa Mustafa je pre godinu dana rekao da u poslednje vreme nije video raspoloženje Srba i njihovih predstavnika da se nastavi sa uspostavljanjem ZSO.

Na raspoloženje je svakako uticalo i to što Priština i Beograd zajednicu vide drugačije.

"Njima ne odgovara da Srbi imaju snažnu političku organizaciju. Hteli bi da imaju NVO. Zato ga i poništavaju pred Ustavnim sudom, zato što valja", rekao je Marko Đurić, direktor Kancelarije za KiM.

Priština je tek nedavno najavila da kreće u njeno formiranje.

Najavili su i Srbi da će to učiniti sami, pa su odlučili da sačekaju.

"Oni će da čekaju da proteknu ta tri, tri i i po meseca. Pokazaće strpljenje da niko ne može da ih optuži da su Srbi krivi da ruše međunarodne ugovore. Čekali smo pet godina, sačekaćemo još tri meseca. Ja vam kažem neće biti ništa", ocenio je predsednik Vučić.

Đurić: Sporazum bio dobar potez

Direktor Kancelarije za KiM danas za RTS kaže da je Briselski sporazum bio dobar potez.

"ZSO, čim ih toliko boli i pet godina neće da sprovedu taj sporazum, znači da je trebalo i znači da to valja", kaže Marko Đurić.

Prvih šest tačaka sporazuma se odnosi na ZSO.

Od ostalih, srpske sudije i tužioci su integrisani u kosovski pravosudni sistem, policija je jedinstvena. Telekomunikacije su rešene, o energetici se razgovara.

Na pitanje kako će se dočekati šesta godišnjica - sa Zajednicom ili bez nje, direktor Kancelarije za KiM kaže da nije optimista. "Oni žele da to izbegnu po svaku cenu", smatra Marko Đurić.

O tome je, kako kaže, razgovarao sa srpskom premijerkom i predsednikom Vučićem.

"Mislim da shvataju da je bezbednost sada globalna stvar, kao i da pretnje bezbednosti ne obuhvataju samo pojedinačne države već i mnoge druge", rekao je Ali.

"NATO potpuno poštuje mišljenje srpskog naroda o neutralnosti, ali mislimo i da je saradnja važna za odbranu naših zemalja, vašeg regiona, Evrope, zajedničkih vrednosti - demokratije, ljudskih prava, međunarodnog prava. Zato mislim da je važna dobra saradnja Srbije i NATO-a na operativnom nivou i ta saradnja postoji", rekao je Ali.

Razgovor sa Paolom Alijem biće emitovan u celini u emisiji "U svetu" u sredu u 18.30 na Drugom programu. 

Predsednik Parlamentarne skupštine NATO-a razgovarao je danas sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i premijerkom Anom Brnabić.

"Žalosna je činjenica da su hrvatski zvaničnici pokušali i pokušavaju da od jednog izolovanog incidenta naprave medijski spektakl i optuže Srbiju da tobože narušava odnose između dve države", navodi se u saopštenju.

Linta je istakao da Hrvatska svojom konstantnom antisrpskom politikom narušava odnose sa Srbijom.

On, kao jedan od brojnih dokaza, navodi skandaloznu Deklaraciju o domovinskom ratu iz 2000. godine, kao i skandalozni Zakon o pravima hrvtskih branitelja iz 2017. godine, u kojima piše da su Srbija, Crna Gora i deo srpskog naroda u Hrvatskoj tobože izvršili oružanu agresiju na Hrvatsku. 

Kao drugi dokaz, Linta navodi zaključak tzv. Komisije za suočavanje sa prošlošću, koju je osnovala Vlada Hrvatske, da se ustaški pozdrav "Za dom spremni", pod kojim je ubijeno na stotine hiljada Srba, Jevreja i Roma, može koristi u posebnim prilikama.

Srbija se, pored svega, zalaže za dijalog sa Hrvatskom jer je to jedini način da se rešavaju brojni problemi stotina hiljada proteranih Srba i preostalih Srba u Hrvatskoj, kao i druga otvorena pitanja, zaključuje Linta.

"I kada dođete do tog pitanja, onda svakako da mi u Srbiji imamo mnogo toga da kažemo što je drugačije viđenje od onoga što govore mnoge zemlje članice EU i ljudi u Prištini. Zahvalan sam Mogerinijevoj na njenom posvećenom radu i što smo mogli bar da pokušamo da rešimo probleme u odnosima sa Prištinom", naglasio je predsednik na konferenciji održanoj u zgradi Predsedništva.

Pitanje Kosova je najvažnije pitanje zbog kojem sam veoma zabrinut, kaže predsednik dodajući da je istovremeno uveren da, uz podršku Mogerinijeve i mnogih drugih, sve teškoće, opasnosti i prepreke koje se nalaze na našem putu mogu biti izbegnute.

"Mislim da ljudi u Srbiji umeju da cene rad onih koji se bore za jednake standarde koji bi se primenjivali prema Srbiji i prema svima ostalima, što nije uvek bio slučaj", poručio je Vučić zahvalivši se Federiki Mogerini na, kako kaže, posvećenom radu i trudu koji ulaže.

"U Izveštaju prepoznata posvećenost Srbije pregovorima" 

Predsednik je istakao da je na jednosatnom sastanku sa Mogerinijevom analiziran Izveštaj EK o napretku Srbije koji je, kaže, svojim pretežnim delom pozitivan i u kojem je prepoznata posvećenost Srbije pristupnim pregovorima i članstvu u EU.

"Posebno sam zadovoljan zbog napora koje smo preduzimali u ekonomskoj sferi i zbog uspeha koji smo postigli u toj sferi. Ne moram da naglašavam koliki je značaj EU i zemalja članica za našu zemlju jer 68 odsto robe ide u EU, plus zemlje regiona, to je skoro 90 odsto. To je najvažniji životni i racionalni deo kojim obezbeđujemo budućnost deci i narodu", istakao je Vučić.

Takođe, dodaje predsednik, tema razgovora bila su i poglavlja u kojima je postignut manji napredak, ali i delovi u kojima, prema mišljenju Komisije, ne postoji napredak.

"Spremni smo da se posvetimo unapređenju koje se odnosi na vladavinu prava i da saslušamo i sprovedemo preporuke EK o tome. Smatramo da time radimo dobar i značajan posao za našu zemlju, praveći bolji pravni ambijent, pravnu sigurnost, što je dobro za privlačenje investitora", istakao je Vučić.

Izrazio je nadu da ćemo ovu priliku, kao i Samit u Sofiji, iskoristiti kao dodatni podstrek ne samo za napredak ka EU, nego i za uređenje zemlje, za politički, ekonomski napredak, kao i napredak u vladavini prava.

Mogerini: Pregovori o članstvu napreduju dobro

Obraćajući se medijima posle razgovora sa predsednikom Srbije, drugog za poslednje dve nedelje, kako je sama istakla, Mogerinijeva je rekla da pridaje veliki značaj činjenici da je u Beogradu, da je želela da lično dođe u Beograd posle predstavljanja Izveštaja EK. 

Mogerinijeva je rekla da pregovori o članstvu Srbije u EU napreduju dobro, dodajući da je otvoreno 12 od 35 poglavlja.

Poručuje da su dobri izgledi da se nova poglavlja otvore tokom bugarskog predsedavanja Uniji.

Međutim, dodaje, u dokumentu se navode i oblasti u kojima je potreban dodatni rad.

"Znam da su predsednik i Vlada svesni toga gde treba uložiti dodatni trud, i u kojim oblastima", rekla je ona. 

Impresionirana je, kaže, rešenošću, energijom i posvećenošću Srbije, ali i zemalja regiona da se ide dalje sa reformama i ka članstvu u EU.

Podsetila je da je tokom predstavljanja Izveštaja u Strazburu jasno rečeno da pregovori sa Srbijom napreduju dobro.

"Poštovani predsedniče, prepoznali smo rešenost vaše zemlje, pod vašim vođstvom i uz rad vlade koju ste vodili, i sve što ste do sada učinili na putu ka članstvu", rekla je Mogerinijeva.

Napomenula je da poruka o perspektivi članstva u EU koju donosi nije samo bilateralna, već je regionalnog karaktera.

Ta poruka je verodostojna, posebno za Srbiju i Crnu Goru, istakla je Mogerinijeva.

Navodeći da EK među mnogima slovi za strogu i kao neko ko ne daje poklone, Mogerinijeva je rekla da je ubeđena da je proces proširenja na Zapadni Balkan "poklon koji sami sebi treba da damo u EU".

"Krajnje je vreme da se primene postignuti sporazumi"

Visoka predstavnica EU istakla je da je sa Vučićem razgovarala i o dijalogu Beograda i Prištine.

"Imamo novu fazu usmerenu ka postizanju cilja, a to su pravno obavezujući sporazumi", navela je Mogerinijeva ističući da su pregovori usmereni i ka primeni već postignutih dogovora, uključujući ZSO, ali i sporazum o energetici.

Krajnje je vreme da postignuti sporazumi budu primenjeni, poručuje visoka predstavnica EU i napominje da je to kredibilna osnova za dalji rad u novoj fazi dijaloga.

Kada je reč o predstojećem samitu u Sofiji, rekla je da se nada da će sastanak, koji dolazi znatno posle Soluna, dati novi podstrek dubljoj saradnji u regionu i da će biti odato priznanje za zajednički rad na putu ka EU i učvršćivanju reformi.

Mogerini: Sve sprovesti; Vučić: Samo ZSO nije sprovedena

Briselski sporazumi moraju u potpunosti da se ispune, i ZSO i svi drugi elementi sporazuma, rekla je Mogerinijeva, a njen domaćin Vučić uzvratio da je ZSO jedina neispunjena obaveza iz Briselskog sporazuma.

"Moramo da radimo tako da kad nešto počnemo to i završimo, a tu spada i osnivanje ZSO, ali uverena sam da tako treba da sprovedemo i sve druge elemente Briselskog sporazuma, odnosno trebalo je i ranije da se dese. Pozdravljam početak izrade statuta ZSO koji, istina, kasni izvesno vreme, ali pratiću i dodatno ću raditi kako bismo obezbedili dalje korake", rekla je Mogerinijeva.

Ona je tako odgovorila na pitanje šta tačno EU podrazumeva pod potpunom primenom Briselskih sporazuma.

Predsednik Vučić je reagovao, iako je pitanje bilo upućeno Mogerinijevoj, kako bi još jednom ukazao da nije saglasan sa takvim balansiranim pristupom i pozivanjem obe strane na ispunjenje obaveza, jer, kako je istakao, jedino što nije ispunjeno je formiranje ZSO, a to je obaveza Prištine.

"Ostajem pri onome što sam više puta rekao, a to sam rekao i Federiki Mogerini, da ne mislite da sam nem kad dođu visoki zvaničnici EU – siguran sam da Albanci nikada neće ispuniti obaveze iz Briselskog sporazuma i nikada im to nije bila namera", rekao je Vučić.

Podvukao je da nema "još nekih obaveza, pored Zajednice srpskih opština, koje nisu ispunjene".

"To je jedina", naglasio je predsednik Srbije.

Vučić je ukazao da sporazum o energetici nije dogovoren Briselskim sporazumom, već je rečeno da će se o njemu razgovarati, a sve ostalo što je bilo – Beograd je ispunio.

"Učešće na lokalnim izborima, čak i na parlamentarnim, stvaranje regionalne policije, uklanjanje civilne zaštite, pravosudni sistem... sve što je trebalo, a bilo je teže od ZSO, sprovedeno je u delo od prve do poslednje tačke sporazuma", rekao je Vučić.

Ponovio je da se na ZSO odnosi šest od 15 tačaka sporazuma, odnosno 40 odsto, a da to nije ni dirnuto.

"Danas je tačno pet godina otkako je potpisan Sporazum, a mi smo uvek spremni za razgovore", rekao je Vučić.

Mogerinijeva je inače još rekla da dijalog koji moderira u Briselu ne znači samo pozivanje dve strane da razmene stavove i pokušaju da se dogovore.

"To vidim pre svega kao jedan tehnički komplikovan poduhvat koji zahteva da čitav tim svakodnevno radi u Briselu. Garantujem da će naš tim nastaviti da vredno radi na realizaciji Briselskog sporazuma i uverena sam da može da dođe do završetka tog procesa onako kako i očekujemo", zaključila je Mogerinijeva.

O incidentu u Skupštini

Na pitanje kako komentariše Šešeljev incident u Skupštini Srbije i da li bi to moglo da utiče na odnose s Hrvatskom, šefica evropske diplomatije Federika Mogerini rekla je da u suštini može da ponovi ono što je srpski predsednik juče rekao – a to je da osuđuje svaki akt koji ne podržava demokratske institucije, poput Narodne skupštine, te dodala da je i lično imala slično iskustvo prošle godine.

"To su epizode koje ne služe na dobro samoj Srbiji i tome da se ona vidi kao jedna solidna demokratska zemlja. Ja sam prošle godine posetila srpski parlament i imala slično iskustvo, ali verujem da, kao što je hrvatski premijer Plenković rekao, važno je da se dijalog održi. To je i suština projekta EU i tome smo svi posvećeni", naela je Mogerinijeva.

Nadovezujući se na ovu temu, srpski predsednik Aleksandar Vučić primetio je da su svi u državi juče veoma snažno osudili ponašanje Šešelja, te da je, kako kaže, slušao laži od političkih predstavnika iz Srbije i regiona kako "neko nije spomenuo Šešelja, jer ga se plaši".

"Ponavljam, osuđujemo ponašanje Šešelja, ono za koje znamo da se dogodilo, jer postoji i ono koje ne znamo, a za koje on tvrdi da se dogodilo", naveo je Vučić.

Dodao je, međutim, da su se mnogo teže uvrede dogodile tokom njegove posete Hrvatskoj, na koje niko ni u Hrvatskoj, ni iz EU nije reagovao.

Nisu, kaže, reagovali ni na podizanje spomenika Alojziju Stepincu, niti na izjave Haradinaja i Tačija.

Poručio je da je njegov posao da gradi dobre odnose i da će to nastaviti da radi, uz opasku da "mi Srbi moramo da naučimo jednu stvar, a to je da nismo uvek u istoj poziciji, ne moram to vama u Srbiji da dokazujem, ali moramo da se ponašamo racionalno".

"Mogao bih sat vremena o tome, ali bih naneo štetu zemlji koju volim i za koju radim i borim se i na ovom sastanku sam se borio i dao sve od sebe da zaštitim Srbiju na najbolji način", rekao je Vučić.

Dodao je da kad bi rekao šta misli o izjavama Haradinaja i Tačija ne bi time učinio uslugu ni našem narodu, ni evropskom putu, te je zemolio da se njegova uzdržanost ne shvati kao znak slabosti, već kao briga za narod.

Navodeći da je Mogerinijeva govorila da je važno da radimo još vrednije i posvećenije na reformama, o velikom poslu koji nas čeka, da moramo da imamo još veći rast i više fabrika, investicija, Vučić je poručio da mi nemamo drugog izlaza nego da radimo na našem evropskom putu, ali da nismo u idealnoj situaciji.

"Nasledili smo težak teret i to ne samo od 2008, od proglašenja tzv. nezavisnosti, taj teret traje decenijama, od stvaranja Prizrenske lige, tako da sa tim nam je boriti se, ali da znamo koji je put. Naše je da se borimo svim sredstvima da sačuvamo mir i stabilnost, u tom smo imali podršku EU", rekao je Vučić, te zahvalio Mogerinijevoj na angažmanu.

"A da li ćemo dočekati da neko kaže da je to što se nama dešavalo i što grade spomenik Stepincu, ili to sa ulicama Mile Budaka, da je to gore nego što je Šešelj uradio, znam da nećemo", primetio je srpski predsednik te dodao:

"To ostaje na nama i da svoje gluposti ispravljamo i ne ponavljamo one koje o nama govore lošije nego što mi jesmo i sebe predstavljamo lošije, ali to je naša krivica, a ne nekih drugih."

Koordinatorka Nacionalnog konventa iz Evropskog pokreta u Srbiji veruje da Mogerini spada u vrlo iskrene zagovaraoce daljeg proširenja EU, te da će za vreme svog mandata učiniti sve da strategija koju je EU donela za Zapadni Balkan - postane realnost koju građani priželjkuju.

Šefica evropske diplomatije ohrabrila je civilno društvo da nastavi sa naporima da utiče na politike države, kaže Dragojlovićeva.

"Visoka predstavnica EU pohvalila je rad Konventa i ohrabrila ga da nastavi dijalog sa vladom i pokuša da sa svoje strane utiče na to da ne dođe do smanjivanja podrške evrointegracijama", ukazala je Dragojlovićeva.

Mogerini je, tvrdi, potvrdila ono što je sadržano u izveštaju EK kada je reč o ulozi civilnog društva u kreiranju politika.

Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za ljudska prava ukazao je da je na sastanku bilo reči i o slobodi medija i vladavini prava, što je navela i Dragojlovićeva.

"Današnjom posetom potvrđuje se da će vladavina prava i ljudska prava biti u fokusu EU, a čuli smo i jasne poruke iz izveštaja o napretku Srbije u poglavljima", rekao je Antonijević.

"Govorili smo o medijima, vladavini prava, Ustavu koji bi Srbija trebalo da donese, regionalnim pitanjima, posebno o unutrašnjem dijalogu. Imali smo otvoren dijalog sa mnogo tema, i oslanjanje na strategiju za proširenje EU za Zapadni Balkan", objasnio je Antonijević.

Dodao je da je na sastanku bilo reči i o stanju sudova, te o atmosferi unutar Srbije i spremnosti građana da prihvate evropske vrednosti.

Antonijević je naglasio da poruke koje se šalju građanima moraju biti jasne, kako bi se povećala njihova podrška, jer se evropske integraciju upravo njih tiču.

Prognoza vremena, upozorenje i verovatnoća ostvarenja opasne pojave

"Poštovana gospođo Nikolić, budite srećni što ja i moji istomišljenici nismo na čelu Hrvatske, jer Vas uveravam da biste tu notu pojeli! Jednom je Krleža rekao – Čuvaj se hrvatske diplomatije i srpskog gostoprimstva! Bio je posve u pravu!", navedeno je u "poruci".

Nikolićeva je u sredu odbila da primi protestnu notu Hrvatske, sa obrazloženjem da zvaničnici Srbije nisu učinili ništa loše zbog čega bi poseta Beogradu delegacije hrvatskog parlamenta bila prekinuta.

Ambasadorka je, prema saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Srbije, podsetila da je predsednik Aleksandar Vučić tokom posete Zagrebu doživeo i gore neprijatnosti, ali da nije prekidao posetu.

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost doputovala je danas posle podne u Beograd, gde se najpre sastala sa predstavnicima organizacija civilnog sektora.

Posle toga, Mogerinijeva se sastala sa premijerkom Anom Brnabić.

Portparolka Evropske komisije Maja Kocijančič najavila je za Tanjug da će Mogerinijeva pre svega u Beogradu ponoviti stav da treba nastaviti rad na normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine u okviru dijaloga kome ona posreduje.

Predsednik Vučić je uoči njenog dolaska rekao da od razgovora s Mogerinijevom očekuje reči ohrabrenja, ali je takođe fokusiran pre svega na dijalog Beograda i Prištine.

O Izveštaju o Srbiji predsednik je naveo da je ocena EK da Srbija napreduje na evropskom putu, ali i da mi radimo na tome zbog sebe, da bismo imali bolji pravni poredak, bolju ekonomiju, uređeniju zemlju.

"Važni su toliko da se sadrže i informacije od predstavnika civilnog društva u našem Izveštaju o napretku. Važno je i da u ocenu napretka u pregovorima uključimo sve te stavke. Što se tiče zahteva za aktiviranje klauzule, može da se aktivira kada nema napretka, ili dolazi do nazadovanja, što definitivno nije slučaj u našim pregovorima s Crnom Gorom", istakla je Federika Mogerini na zajedničkoj konferenciji za medije s premijerom Duškom Markovićem.

Mogerinijeva je kazala da Crna Gora ima sjajnu regionalnu ulogu i da je zauzela mudar stav u ohrabrenju drugih zemalja regiona.

"Nedavno ste iskazali mudrost i osećaj za državništvo tako što ste finalizovali sve što je neophodno u smislu rešavanja pitanja demarkacije granice s Kosovom", poručila je Mogerinijeva, prenela je RTCG.

"EU otvorena za Crnu Goru"  

Ona je naglasila da su vrata Unije otvorena za Crnu Goru i da se pregovori odvijaju dobro.

"Put ka pristupanju je jasno označen u Izveštaju koji smo u četvrtak usvojili i u Strategiji iz februara. Konstatovali smo napredak, koji je detaljno razložen, naročito u oblasti javne uprave i ekonomije.

Radujemo se i napretku u drugim oblastima. Ponegde smo videli nešto sporije aktivnosti, negde nedostatak aktivnosti, ali bavimo se svim ovim pitanjima gde ima potrebe za daljim radom i napretkom, kao što su vladavina prava, sloboda medija, to su neka pitanja koja su pocrtana u izveštaju i premijer je već iskazao spremnost da radi na tome", objasnila je predstavnica EU.

Istakla je da je s Markovićem razgovarala o koracima koje treba preduzeti kako bi se rešile oblasti gde je manje uočljiv napredak.

"Jasno je koje su to oblasti, analiza je veoma transparentna. Uverena sam od strane premijera da će se pozabaviti pitanjima podvučenim u izveštaju", poručila je Mogerini.

"Važno da se politička debata vrati u parlament" 

Osvrnula se i na ukidanja Ministarstva za evropske poslove, ukazavši da svaka zemlja ima drugi sistem organizacije pregovaračkog tima.

"Za nas je vrlo važno da postoji jedan celishodni pristup vlade koji se odražava u političkoj volji, posvećenosti, odgovarajućem političkom impulsu s najvišeg nivoa, odlučnom delovanju u transformisanju zemlje, kako bi se one pridružile EU", objasnila je Mogerinijeva.

Mogerinijeva je rekla da veruje da je izuzetno važno da se politička debata sa svim političkim snagama vrati u parlament.

"Mislimo da se može i treba naći rešenje za trenutni parlamentarni bojkot, naročito kroz konstruktivni dijalog u kome učestvuju svi politički akteri. Za mene je važno da podvučem važnost koju pridajemo tom pitanju", istakla je ona.

Predstavnica Evropske unije za spoljnu i bezbednosnu politiku je pohvalila izuzetno pouzdanu ulogu koju je Crna Gora odigrala u oblasti spoljne politike i bezbednosti.

"Vaše politike su u tom domenu usklađene s našim i to pokazuje da razmišljamo jednako. U ovim turbulentnim vremenima to je izuzetno važno", zaključila je Federika Mogerini.

Todorić i još 14 osoba je pod istragom u Hrvatskoj zbog dužničke krize u "Agrokoru", kompaniji koja u Hrvatskoj i regionu zapošljava 60.000 ljudi i nad kojom je nadzor preuzela hrvatska država.

Todorić, inače bivši vlasnik, odbacuje tu tvrdnju prozivajući hrvatske zvaničnike za politički progon.

Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 sati i on će uz krivičnu prijavu, zbog postojanja osnova sumnje da je počinio krivično delo teško ubistvo, biti priveden Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, navodi se u saopštenju MUP-a.

Jedan od dobitnika, dvadesetogodišnji Jovan Bubonja izjavio je da i dalje ne može da poveruje da je automobil zaista njegov i da ovu nagradu nije očekivao iako je poslao 10 koverata. 

Još jedan od dobitnika je, kako kaže, zajedno sa devojkom sakupljao račune i kaže da su do sada poslali više od 150 koverti i da će definitivno nastaviti da šalju.

Oni su zazhvalili našem košarkašu Saši Pavloviću koji je u subotu 14. aprila izvukao upravo njihove koverte i doneo im sreću i nove automobile. 

Novo izvlačenje u okviru nagradne igre "Uzmi račun i pobedi 2018" biće održano u subotu 21. aprila, na prvom programu RTS-a, sa početkom u 17.30 časova.

Ovog puta u igri su dva stana, jedan u Beogradu i jedan u Novom Sadu, 12 automobila "Fijat 500L Pop Star" i 30 robnih vaučera, navodi se u saopštenju Kancelarije Vlade Srbije za saradnju s medijima.

Centralnu evidenciju vodiće Agencija za privredne registre u elektronskoj formi, preko registratora. 

Osnovni cilj donošenja ovog zakona je unapređenje postojećeg sistema otkrivanja i sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma i usaglašavanje domaćeg zakonodavstva sa svim međunarodnim standardima u ovoj oblasti, navodi se u saopštenju iz Vlade.

Vlada je danas usvojila i Strategiju razvoja mreža nove generacije do 2023. godine, čiji je glavni cilj obezbeđivanje infrastrukture za razvoj Jedinstvenog digitalnog tržišta u Republici Srbiji, u skladu sa strateškim okvirom Evropske unije u ovoj oblasti. 

Strategijom će biti definisane mere kojima će organi državne uprave omogućiti primenu novih tehnologija, obezbediti dostupnost infrastrukturi elektronskih komunikacija i proširiti skup usluga koji se mogu ponuditi rezidencijalnim i poslovnim korisnicima.

Pored fotografija i pehara dugo čekana komandna tabla za novi semafor koji je zasijao na utakmici Niške zone, na veliko zadovoljstvo navijača.

Ovo je jedan prelep semafor i biće koristan ovde, kažu navijači: "Mislim da ćemo početi da pobeđujemo."

Sa novim semaforom došao je i rezultat. Jablanica je rivala iz Niša pobedila sa 1 : 0. Sledi joj teška borba za opstanak. Ali svi u klubu veruju u uspeh.

Tako su dobili semafor, imali su ideju i bili su uporni. Njihovi verni navijači sakupljali su zatvarače od piva, bili najbolji u nagradnoj igri i semafor je tu. Kao na superligaškim terenima.

"Mi smo još zonaši, borimo se da opstanemo u zoni", kaže predsednik Kluba Ljubiša Janković, „ali i ovaj semafor da nam pomogne da svi rezultati budu pozitivni za FK Jablanicu u Medveđi."

"Cilj nam je da mlade zadržimo s obzirom na to da je 90 odsto igrača u fudbalskom, košarkaškom i drugim klubovima iz Medveđe", naglašava predsednik Opštine Nebojša Arsić.

FK Jablanica kažu da je ovo samo početak preporoda kluba. Imaju planove za izgradnju tribina, a obnoviće i opremu. Već su stupili u kontakt sa Slavišom Jokanovićem nekadašnjim reprezetativcem, sadašnjim trenerom engleskog Fulama, čiji su roditelji rođeni u ovom kraju koji rado posećuje. Jer fudbal je u Medveđi oduvek bio više od igre.

Željko Lučić je jedna od najvećih operskih zvezda današnjice i jedan od najuzbudljivijih izvođača velikih romantičarskih rola čija se tumačenja, posebno Verdijevih likova, smatraju neprikosnovenim.

Na programu koncerta u Kolarcu naći će se Vagnerova, Verdijeva, Đordanova, Respigijeva muzika ali i delo "Zujte strune" koje je komponovala Isidora Žebeljan.

Koncert će početi izvođenjem kompozicije "Špica uvertira" Aleksandra Sedlara koja je pisana specijalno za jubilej Radija Beograda 2.

Na konferenciji za medije Skupštini grada Beograda, Lučić je danas napomenuo da će svojim nastupom podržati proslavu jubileja Radio Beograda 2.

"Čuo sam da se na talasima ove radio stanice emituju operske predstave i mnogo mi je drago zbog toga. U Beogradu sam posle mnogo vremena i svaki dolazak ovde je veoma emotivan za mene. Otišao sam iz Srbije pre 20 godina i uvek sam veoma srećan kada treba da se vratim u svoju zemlju. Ti prvi momenti neposredno po prelasku granice su uvek posebni za mene, ali me obuhvati seta kada treba da ponovo odem van Srbije. Takav je život, šta ću", kazao je Lučić.

Vrhunski umetnik je napomenuo da je u Beograd stigao preko rodbinske veze.

"Moja supruga je sestra Radomana Kanjevca koji je sada glavni urednik Radija Beograd 2. Mi smo praktično rod, pa sam ovde preko veze. Radoman me je pozvao, pronašli smo termin i eto me u Beogradu. Lepo mi je ovde", kazao je Lučić.

Svetski priznati bariton napominje da je repertoar koncerta u kojem on učesvuje zahtevan ali izuzetno atraktivan za publiku i protagoniste.

"Pevaću odlomak iz Verdijeve opere "Bal pod maskama" kao i arije iz opere "Pajaci" Ruđera Leonkavela i "Andrea Šenije" Umberta Đordana", kazao je Lučić.

On je napomenuo da je za njegov uspeh u svetu najzaslužnija profesorka Biserka Cvejić.

"Školovanje kod profesorke Cvejić je napravilo razliku u odnosu na moje kolege u inostranstvu. Kada od takve veličine kao što je profesorka Cvejić uspete da uzmete ono što je najbitnije i najvažnije onda imate prostor za veliki rad kako bi dosegli uspeh. Bez velikog rada jednostavno nema uspeha. Istina je da uspeh zavisi od 10 procenata talenta i 90 procenata rada", kazao je Lučić.

Prema njegovim rečima svaka scena na kojoj je nastupao za njega je udobna.

"Svoj posao mnogo volim i svaka za scena je za mene mesto gde mogu da dam sve od sebe", kazao je Lučić.

Vrsnom umetniku u svetu iz Srbije najviše nedostaju neki domaći proizvodi.

"To su autentični proizvodi sa autentičnim receptima. Niko to po svetu ne pravi kao što to rade domaćini u Srbiji.

Polovina građana izjavila je da prati dešavanja u vezi sa KiM, dok je isto toliko njih navelo da ih ne prati, a većina ispitanika nije spremna na značajnije lične žrtve ukoliko je to uslov za rešavanje statusa južne pokrajine.

Direktor Ipsosa Srđan Bogosavljević kaže da postoji velika konfuzija među građanima kada je u pitanju KiM, te da nema preciznih i koegzistentnih stavova.

"Među građanima ne postoji jedinstven stav koje rešenje je u najboljem interesu Srbije. Iako najveći procenat građana veruje da je to vraćanje Kosova Srbiji, zastupljena su i druga rešenja. Tako je Kosovo kao suštinska autonomija u okviru države Srbije najbolje rešenje za 26–28 odsto građana, dok je podela teritorije između Albanaca i Srba sa posebnom brigom za prava Srba koji ostaju na KiM i zaštitom srpskih crkava i manastira najbolje rešenje za 15 i 20 odsto građana", kaže Bogosavljević.

Navodi da je pitanje Kosova veoma "eksplozivna" tema, koja nije visoko rangirana kada je u pitanju interesovanje građana, osim, kaže, ako se nešto desi.

Kako kaže, ekonomske teme koje se tiču pitanja "kako da preživim" uvek su prve za građane, pa onda druga pitanja među kojima je i KiM.

"Deo preambule o KiM da ostane u Ustavu – 26 odsto" 

Kada je reč o stavu o preambuli Ustava, u kojoj se pominje da je KiM sastavni deo Srbije, 36 odsto građana Srbije nema jasan stav, 26 odsto smatra da preambula treba da ostane u Ustavu, dok 22 odsto smatra da je treba izbaciti.

Sa stavom da je Kosovo kao teritorija već izgubljeno, te da Srbija treba da brine o Srbima i kulturnoj baštini, ali da je nerazumno da se zbog već izgubljene teritorije odričemo šansi za brži razvoj Srbije koje nam se nude kroz pridruženje EU, slaže se nešto više od 42 odsto ispitanika.

Suprotno tome, stav da Srbija od EU nema nikakve koristi i da ne treba da pravi nikakve kompromise vezane za Kosovo makar prekinuli sve veze sa EU zauzima između 36 i 37 odsto ispitanih.

Polovina građana, 51 odsto, veruje da se kompromisom sa Kosovom ne gubi nacionalni identitet Srbije, dok 44 odsto smatra da će kulturna baština i Srbi na Kosovu biti bolje sačuvani uz saradnju sa međunarodnom zajednicom i kompromisnim rešenjem sa Albancima na Kosovu.

"Napuštanje borbe za Kosovo kao dela Srbije otvorilo bi pitanje otcepljenja drugih teritorija od Srbije, kao što su Vojvodina i Sandžak, smatra 41 odsto ispitanih, dok je za 62 odsto neprihvatljivo da Albanci budu na visokim funkcijama unutar države ukoliko bi Kosovo zvanično funkcionisalo kao deo Srbije", kaže Bogosavljević.

Dodaje da, upitani koliko je poželjno da se narodu otvoreno saopšti da je Kosovo izgubljeno, u proseku četiri od deset građana veruju da bi političar koji to uradi stekao poštovanje naroda, ali bi to bilo i političko samoubistvo.

"Građani nemaju dovoljno informacija o situaciji na KiM" 

Istraživanje je sprovedeno na inicijativu Fondacije za otvoreno društvo, a izvršna direktorka te fondacije Jelena Jelinčić kaže da 82 odsto građana ne bi živelo u okolnostima bezbednosnog rizika ukoliko je to uslov rešenja za KiM, dok 77 odsto ne bi prihvatilo izdvajanje iz plata i penzija za projekat očuvanja KiM.

Kada je u pitanju održavanje referenduma kako bi se rešilo pitanje KiM, ona očekuje da će pitanje KiM biti postavljeno zajedno sa pitanjem promene Ustava.

Navodi i da je moguće da njegovo održavanje bude neuspešno, dok iz Ipsosa kažu da, pod uslovom da referendumsko pitanje bude pošteno i precizno definisano, rešenje o priznanju Kosova ne bi bilo prihvaćeno.

Jelinčić podvlači da građani nemaju dovoljno informacija o situaciji na KiM.

"Građane zanima, ali ne znaju brojke. Koliko Kosovo košta Srbiju, kakvo je tržište, kako se od Kosova može zaraditi u slično. Takođe, ne znaju kako žive ni Srbi ni Albanci, a naročito Srbi južno od Ibra, jer se uvek govori o severu KiM", navela je.

Posebno zabrinjava, kaže, što građanima i dalje nije jasno šta znači formulacija "normalizacija odnosa", kao ni šta je Briselski sporazum.

Istraživanje je sprovedeno u periodu od decembra 2017. do februara 2018. godine metodologijom istraživanja javnog mnjenja i kriznih fokus grupa, a procenti se u manjem ili većem stepenu razlikuju u odnosu na vreme istraživanja.

Žrtva napada je Izraelac Adam Armuš (21), a snimak napada na njega raširio se vrlo brzo na društvenim mrežama, otvorivši debatu o porastu antisemitizma u Nemačkoj.

Armuš je rekao da nije Jevrejin ali da je stavio jevrejsku kapu kao eksperiment pošto nije verovao drugu koji mu je rekao da je opasno u javnosti u Nemačkoj nositi jevrejska obeležja.

Na snimku se vidi mladić koji napada žrtvu i uzvikuje "Jahudi", što znači "Jevrejin" na arapskom jeziku.

Napad se dogodio u utorak, u berlinskom kvartu Prenclauer berg.

U Nemačkoj su u porastu antisemitski incidenti. Samo prošle godine u Berlinu se dogodilo 947 antisemitskih incidenata, među kojima 18 napada i 23 pretnje, naveli su zvaničnici.

Upravo zbog toga, kazala je, ova njena reakcija je nedvosmislena.

"Sada se nikako ne može reći da relativizujem ono što se dogodilo ili da je Vlada Republike Srbije ostala nedorečena. Mislim da je bila pogrešna odluka prekinuti posetu. Republika Hrvatska ima pravo na takvu odluku, ali mislim da je bilo mnogo bolje da smo nastavili razgovore", rekla je Brnabićeva odgovarajući na pitanja novinara u vezi sa jučeršnjim incidentom koji je u Skupštini Srbije izazvao lider radikala Vojislav Šešelj.

Istakla je da su Vlada Srbije, predsednik i predsednica Skupštine, uradili sve što je bilo moguće da poseta hrvatske parlamentarne delegacije prođe najbolje moguće.

"Žao mi je, pokušala sam juče telefonom da dobijem i premijera (Andreja) Plenkovića, on mi se nije javio. To nije dobar signal. Srbija ostaje otvorena za saradnju s Hrvatskom i regionalnu saradnju. Ne postoji drugi način za napredak regiona osim zajedničke saradnje i dijaloga", rekla je premijerka.

Inače, hrvatska delegacija, predvođena šefom parlamenta Gordanom Jandrokovićem, je prekinula posetu Beogradu u dogovoru sa Plenkovićem.

Upitana da li postoji mogućnost da se incident uopšte nije dogodio, jer ne postoji nikakav snimak događaja, Brnabićeva je rekla da to ne bi da komentariše, jer nije bila u Beogradu.

"Najvažnije je da to jasno osudimo i kažemo da to nije Srbija kakva je Srbija danas", poručila je Brnabić.

RTB Bor je od januara do marta ove godine prodao na stranim tržištima 7.523 tone bakra ili 700 tona više nego u istom tromesečju 2017. 

Poboljšana je tromesečna proizvodnja, pa je RTB samo po tom osnovu ostvario 13 miliona dolara veći devizni priliv. 

U isto vreme, cena bakra na svetskoj berzi je, uz manje oscilacije, beležila blagi uzlazni trend. Tek u drugoj polovini aprila, posle dužeg vremena, preskočila je prognozirani prag od 7.000 dolara za tonu.

Prihod od prodaje bakra prošlog meseca je "težio" 15,35 miliona dolara, a prodajom paladijuma, selena, sumporne kiseline i plavog kamena kompanija je zaradila dodatnih 763 miliona dolara i ostvarila ukupan izvoz u iznosu 16,1 milion dolara. 

Proizvodi RTB-a Bor prodavani su tokom marta Poljskoj, Nemačkoj, Turskoj, Hrvatskoj, Italiji, Bugarskoj i Rumuniji.

Vučić kaže i da će Srbija nastaviti da predano jača tradicionalne odnose sa Kubom, kao i prijateljske veze sa kubanskim narodom.

On je istakao podršku Kube teritorijalnom integritetu i suverenitetu Srbije, na koju Srbija uzvraća s velikom zahvalnošću.

"Gostoprimstvo i srdačnost kubanskog rukovodstva i naroda, koje sam doživeo prilikom moje zvanične posete prošlog decembra, kao i sveobuhvatni i sadržajni razgovori koje sam vodio, osnažili su me da još više radim na produbljivanju ne samo političkih, nego i ekonomskih veza i saradnje, u korist napretka naših dveju zemalja", navodi se u čestitki.

Migel Dijas Kanel izabran je za novog predsednika Kube čime za ovu ostrvsku komunističku zemlju posle šest decenija vladavine braće Kastro počinje nova era, prenose agencije.

Njegov izbor potvrdila je kubanska Narodna skupština koja ima 604 poslanika i koji gotovo redovno potvrđuju nominacije jednoglasno.

"Srbija sada mora da utvrdi da li je Vojislav Šešelj zaista učinio to što kaže da jeste. U slučaju da se utvrdi da je zaista gazio hrvatsku zastavu, treba ga adekvatno kazniti. A kazna za takva dela u Srbiji je tri meseca zatvora ili novčana", rekla je Kolinda Grabar Kitarović, preneli su hrvatski mediji.

Izrazila je nadu da to neće izazvati dodatno verbalno nasilje, te da neće biti drugih posledica.

Navela je da ne zna ko je srpskom predsedniku Aleksandru Vučiću rekao da je tokom njegovog boravka u Hrvatskoj zapaljena srpska zastava i dodala da to nije tačno, što, kako je rekla, može da potvrdi i Ambasada Srbije u Hrvatskoj.

Deo izložbe u valjevskoj galeriji je i portret slikara koji je uradila njegova supruga Vera Božičković.

"Pošto je on bio odličan crtač i figurativac, morao je da se vrati toj fazi od sedamdesetih godina, slikarstvu prizora", navodi Snežana Nešković Simić, direktorka CZK "Vuk Karadžić" Loznica. "I sa tom fazom i tim slikama postao je popularan širom sveta, čak je bio i gostujući profesor Njujorškog državnog univerziteta."

Pre dve i po godine u ovoj galeriji publika je slike Miće Popovića i Vere Božičković videla na izložbi hrabre i slobodoumne Zadarske grupe.

Veliki umetnički izlet u Zadar, bunt protiv osrednjosti u umetnosti, samo za Miću Popovića značio je zabranu da završi akademiju. Ipak, postao je akademik u Berlinu, pa u Beogradu.

"Zadarska grupa je prvi put imala izložbu slika zajedno. A evo, sad imamo izložbu Miće Popovića", ističe Radovan Trnavac Mića, akademski slikar, dodajući da je siguran da će izazvati veliko interesovanje valjevske publike i šire.

Svestrani umetnik, slikar, književnik i reditelj, Miodrag Mića Popović, bio je deo generacije intelektualaca koji su bili dosledni ideji da su umetničke slobode jače od ideoloških stega.

Novoizabrani predsednik Kube poručio je u svom prvom obraćanju da će nastaviti socijalističku revoluciju koju su predvodili njegovi prethodnici Fidel i Raul Kastro, kao i da promena u spoljnoj politici zemlje neće biti.

Dijas-Kanel (57) rekao je u govoru pred Narodnom skupštinom koji je prenosila televizija da njegove prve misli po preuzimanju dužnosti pripadaju "istorijskoj generaciji" koja je vodila zemlju od Kubanske revolucije 1959. godine, prenosi AP.

Kubansko rukovodstvo, kako je dodao, ne može da zaboravi "ni za sekund" njihovu posvećenost kubanskom narodu.

Dijas-Kanel, koji je istrovremeno i predsednik Državnog saveta rekao je da se spoljna politika Kube neće menjati, prenosi Tas.

"Kubanska spoljna politika će ostati nepromenjena. Kuba neće ni ugroziti svoj suverenitet i nezavisnost, niti će diskutovati o svojim principima, niti će praviti ustupke uprkos spoljnog pritisku i pretnjama", rekao je on.

Novi kubanski predsednik rekao je i da će promeniti ono što se mora promeniti istovremeno braneći i štiteći tekovine Kubanske revolucije. Takođe je kazao da je Kuba spremna za dijalog na ravnopravnim odnosima. 

Donedavni predsednik Raul Kastro predao je vlast svojoj "desnoj ruci" Migelu Dijasu Kanelu, koji je rođen 1959, u godini kada su Fidel i Raul izveli levičarsku revoluciju na ovom ostrvu, navodi Rojters.

Agencija ocenjuje da se, nakon skoro 60 godina vlasti Kastrovih, ne očekuje da promena na čelu države pokrene korenite reforme u kubanskoj privredi pod kontrolom države i jednopartijskom sistemu, jednom od poslednjih u svetu.

Kubanska vlada juče je nominovala prvog potpredsednika Dijasa Kanela kao jedinog kandidata za predsednika, a nominacija je danas potvrđena.

Za novog prvog potpredsednika predložen je Salvador Valdes Mesa (72), bivši sindikalni zvaničnik koji je u kubanskoj vladi bio na više značajnijih funkcija.

Ko je Migel Dijas Kanel

Ovo je prvi predsednik Kube koji je rođen nakon Kubanske revolucije.

Dijas Kanel (57) pripada mlađoj generaciji lidera, zalagao se za modernizaciju ostrva, ali se od njega, kao dugogodišnjeg funkcionera Komunističke partije, ne očekuje da će insistirati na velikim političkim promenama, preneo je ranije Rojters.

Po obrazovanju je inženjer elektronike i, po svemu sudeći, više je čovek sadašnjeg vremena nego Raul i Fidel Kastro, koji su vladali ostrvom u proteklih šest decenija.

Kao mladi šef pokrajinske partije, Dijas Kanel usprotivio se politici partije time što je podržao kulturni centar koji je prijateljski nastrojen prema LGBT zajednici, a navodno sluša rok muziku i nosi dugu kosu.

Na nacionalnom nivou, Dijas Kanel pozivao je državne medije da s više kritike pokrivaju događaje i tražio veći pristup internetu kako bi se otvorilo jedno od najslabije povezanih društava putem interneta na svetu. 

Britanska agencija ističe i da na sastanke često dolazi s tabletom.

Ipak, navode analitičari, Dijas Kanel je kandidat oko kojeg je postignut konsenzus, kojeg je lično izabrao Kastro, čije je poverenje dobio radeći na njegov način više od tri decenije i držeći se partijske linije u ključnim političkim i ekonomskim pitanjima.

"Postoje razlozi za očekivanja da će on biti fleksibilniji, moderniji, ali nema dokaza koji idu njemu u prilog da će biti reformista i da će napustiti jednopartijski sistem, ili da će prestati da favorizuje državni sektor nad nedržavnim sektorom", rekao je bivši analitičar kubanske vlade Arturo Lopez Levi, koji je odrastao u Santa Klari, rodnom gradu Dijasa Kanela, a sada predaje na Univerzitetu u Teksasu.

Dijas Kanel je 2003. godine izabran za šefa partije u pokrajini Olgin, a 2009. je postavljen za ministra za visoko obrazovanje.

Kastro ga je 2013. izabrao za svoju desnu ruku i pohvalio ga zbog njegove "solidne ideološke snage".

Na zasedanju kubanske Narodne skupštine ukupno 609 narodnih poslanika glasačkim listićima izabralo je predsednika Državnog saveta, koji je po Ustavu šef države i vlade, predsednika Narodne skupštine, potpredsednika i članove Državnog saveta, preneo je Tas.

Ime novog predsednika Državnog saveta objavljeno je danas, a kako se navodi, taj datum je za Kubu simboličan, jer su tog dana 1961. godine kubanske oružane snage pod vođstvom Fidela Kastra porazile intervencionističke snage.

Raul Kastro (86) će, međutim, do 2021. godine ostati lider Komunističke partije, jedine političke organizacije u zemlji, što znači da će i dalje imati veliki uticaj na proces donošenja državnih odluka.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić uputio je čestitku novoizabranom predsedniku Republike Kube, u kojoj se, između ostalog, kaže da će Srbija nastaviti da jača tradicionalne odnose sa Kubom.

Kralj Petar Prvi u slavu Srbije zasniva se na istorijskim događajima s kraja 1915. i početkom 1916. godine.

Albanska golgota i stradanje srpske vojske i civila u zimu 1915. na 1916. retko su obrađivani na filmu. Priča o čuvenim vunenim čarapama, u kojima je kralj Petar umro, inspirisala je Lazara Ristovskog da, posle sedmogodišnje pripreme projekta, prikaže kralja kao čoveka koji pati za svojom zemljom i koji se preispituje o neophodnosti žrtava tokom Velikog rata.

„Ovo je sigurno najambiciozniji projekat RTS-a u poslednje vreme i zbog toga je naša velika obaveza da ovaj istorijski, najblistaviji period u slavnoj istoriji prikažemo što vernije. Obaveza nam je da se držimo tih istorijskih činjenica jer je u kolektivnom sećanju srpskog naroda Prvi svetski rat još blizu, a to jeste u veliku istinu bila jedna antička tragedija“, rekao je producent i glumac Lazar Ristovski.

U Valjevu, filmska ekipa koju predvodi reditelj Petar Ristovski imala je izvanredne uslove za rad. Sve scene, sa dve stotine statista, snimane su noću.

„Vrlo sam zadovoljan u Valjevu situacijom koja nam imitira Prizren, i ovde ćemo večeras da snimimo scenu kada se Kralj obraća narodu i definitivno obaveštava narod da će krenuti preko Albanije“, objasnio je Ristovski. 

Ulogu Kralja Petra u ovom filmu Lazar Ristovski doživljava kao ulogu svog života, a film kao krunu karijere – što se moglo primetiti i prilikom snimanja scene u Valjevu.

„Kralj Petar jeste obuzet jednom velikom usamljenošću i jednom željom da na svoja leđa primi nekako muku celog srpskog naroda. I on se preispituje, i on sumnja u te odluke, da li je bilo dobro, između ostalog narediti to povlačenje preko Albanije i te silne žrtve koje su se dogodile. Na neki način, kralj sve to nosi na svojim leđima“, istakao je Ristovski.

Planirano je da film i serija Kralj Petar Prvi u slavu Srbije budu snimljeni do jula ove godine. Premijera filma zakazana je za 11. novembar.

Iz Valjeva, odavde iz Tešnjara, filmska ekipa se preselila u Beograd. Na Kosmaju će snimati scene Kolubarske i Cerske bitke. Predstoje scene u Novom Sadu i Sremskim Karlovcima, a jedan deo biće snimljen u Grčkoj.

Posetioci će moći da vide zavetni šlem u bronzi iz 7. ili 6. veka pre n. e, figuru žene u terakoti iz 4. veka pre n. e, replike zlatnih pehara (15. vek pre n. e), slikane keramičke vaze (6-5. vek pre n. e), statuetu "Eros i Psiha" (2. vek pre n. e).

U Atini, 2. juna 1954. godine, na ručku koji su grčki kralj Pavle i kraljica Federika priredili u čast Josipa Broza Tita, kao glavni poklon uručen je bronzani šlem. 

Zauzvrat, Tito je kraljevskom paru poklonio par konja, lipicanera, sa celokupnom opremom. 

Prvobitna namena ovog šlema, tzv. korintskog tipa, bila je da to bude poklon, jer iako je šlem izrađen u punoj ratničkoj formi, zbog svojih malih dimenizija (visina 20 centimetara) nije mogao služiti pravoj nameni i zato se pretpostavlja da je izrađen kao zavetni dar nekom od antičkih svetilišta.

Predsednik grčke vlade, maršal Aleksandar Papagos, poklonio je Titu 1954. antičku figurinu od terakote pod nazivom "Igračica iz Tanagre", a zauzvrat je dobio skulpturu "Dečak sa ribom" Antuna Augustinčića. 

Grčki kralj poklonio je Titu 1955. godine verne replike u zlatu čuvenih pehara iz Vafija u Lakoniji. 

Tito je svom gostu darivao mapu sa kopijama fresaka iz srpskih manastira, kao i garnituru za pušenje, izrađenu u srebru i zlatu, ukrašenu koralima. 

Autentični pehari, čija se izrada pripisuje kritskim umetnicima, otkriveni su 1889. godine, a čuvaju se u Nacionalnom arheološkom muzeju u Atini. 

Svih pet antičkih vaza pokloni su grčkih državnika i diplomata. 

Vazu tipa pelike je na brodu "Galeb" Titu poklonio Konstantin Karamanlis, predsednik grčke vlade 1959., a on je ujedno i darodavac lekita (slikana vaza manjih dimenzija) sa predstavom Atene u borbi sa gigantom i mladića u palestri. 

Darodavci kiliksa (plitka posuda za piće) prilikom posete Beogradu 1952. godine bili su članovi grčke parlamentarne delegacije, dok je skifos (duboka posuda za vino) poklon koji je Tito za 80. rođendan dobio od grčkog regenta Papandopulosa 1972. godine.

Statueta "Eros i Psiha" jedna je od 68 antičkih terakota, koje je Josipu Brozu poklonio Izvršni komitet Saveza komunista Hrvatske, 25. maja 1955. godine. 

Autori postavke su kustoskinja Katarina Živanović i muzejski savetnik Momo Cvijović.

Tada su se dogovorili da će gospodar Jevrem stipendirati njegovu završnu godinu školovanja, a on nakon toga dođe kod njega u službu u Šabac, objašnjava Slavko Stepanović, koautor izložbe:

"On zapravo u Šabac dolazi 1928. godine, i počinje sa radom, vrlo brzo se za njega čuje kao mladog, perspektivnog i naprednog lekara, te vesti stižu i do Miloša Obrenovića, faktički on preuzima Stejića kod sebe, i odvodi ga iz Šapca u Kragujevac."

Dr Jovan Stejić bio je svestrana ličnost, jedan od osnivača Sanitetske službe, glavni sekretar Državnog saveta, utemeljivač Društva srpske slovesnosti, jedan od najznamenitijih Srba 19. veka.

"Jovan Stejić je prvi doktor medicine u obnovljenoj Srbiji, pisac, prevodilac, filozof, reformator srpskog jezika i borac za ljudska prava i slobode", kaže Jelena Podgorac Jovanović, direktorka Biblioteke šabačke. "Nakon Šapca, izložba će  biti postavljena u Kragujevcu, a potom u Beogradu - tri najznačajnija mesta boravka dr Jovana Stejića."

On je čovek novih i naprednih ideja i njegov pogled okrenut je ka budućnosti - napisao je Jovan Skerlić o doktoru Stejiću. Na izložbi koja je u Biblioteci šabačkoj realizovana u saradnji sa Istorijskim arhivom Šumadije i Zavodom za zaštitu spomenika kulture u Kragujevcu prikazana su reprodukovana dokumenta iz arhiva Srbije, Rumunije, Madjarske i Austrije.

"Ministarstvo zaštite životne sredine će tokom 2018. započeti izradu Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu, a nove izmene zakona izvršiće se po uzoru na Direktivu o plastici EU, koja propisuje način smanjenja upotrebe plasičnih kesa. Odredbe te direktive biće prenesene u domaće zakonodavstvo, a očekuje se da će novi zakon biti usvojen 2019. godine", navela je Šerovićeva, ali nije mogla da potvrdi da li će zakon podrazumevati i zabranu upotrebe kesa.

Podsetila je da je Ministarstvo, kao jednu od mera suzbijanja plastičnih kesa na tržištu Srbije, uvelo takse za proizvođače plastičnih kesa, koje su niske za proizvođače biorazgradivih i visoke za proizvođače nerazgradivih.

Kako je navela, visina taksa za proizvođače biorazgradivih kesa po toni je 1.296 dinara, a za proizvođače nerazgradivih čak 25.940 dinara po toni.

U 35 zemalja sveta upotreba plastičnih kesa je potpuno zabranjena, EU je donela inicijativu o smanjenju upotrebe tankih plastičnih kesa, a Hrvatska, Slovenija i Crna Gora potvrdile su da će slediti tu direktivu, dok je Srbija, takođe, na tom putu.

U ponedeljak, 16. aprila, počela je naplata kesa u "Šop end gou" radnjama trgovinskog lanca "Delez", a Nikola Papak, menadžer za korporativne komunikacije tog trgovinskog lanca, kaže da su ljudi rado prihvatili tu inicijativu.

"U našim radnjama sproveli smo i anketu koja je pokazala da će 75 odsto građana ubuduće koristiti ceger, ali i da su svesni u kojoj meri plastične kese ugrožavaju životnu sredinu", dodao je Papak.

Ukazao je da se za samo prva tri dana naplate plastičnih kesa smanjila njihova upotreba i do 50 odsto, što je, kako je dodao, pokazatelj da se ide u dobrom smeru.

Potrošači u trgovinu dolaze sa cegerima ili torbama 

Svetlana Jovanović Mitić iz DM-a je govorila o pozitivnom iskustvu koje taj lanac ima kada je u pitanju prodaja ekološki prihvatljivih platnenih torbi. Prema njihovom iskustvu, sve je veći broj potrošača koji u trgovinu dolazi sa DM-ovim cegerima ili svojim torbama.

Spomenko Đordan iz "Univereksporta" istakao je da će u kampanji tog trgovačkog lanca akcenat biti na edukaciji potrošača koji za plastične kese imaju alternativu. "Nama nije cilj da prodajemo kese, već da potrošače edukujemo da umesto kesa koriste pamučne cegere i to ćemo pokazati deljenjem cegera besplatno", dodao je on.

Ivana Pavlović iz DTL-a istakla je da će cenu potrošačkih kesa, kada u tom lancu krene njihova naplata, svaka članica formirati sama za sebe, vodeći računa o tome da to ne bude previsok zahtev za potrošače koji i dalje budu imali potrebu za povremenom kupovinom kesa.

Trgovci su se složili da na očuvanju životne sredine moraju da rade zajedno i složno i da im za to nije potrebna evropska regulativa.

Jovana Lukić iz SBB-a je poručila da će ta kompanija nastaviti sa sprovođenjem svoje društveno-odgovorne kampanje čišćenja Srbije i edukacije građana, i izrazila zadovoljstvo što sve više kompanija prepoznaje značaj i potrebu ovakvih inicijativa.

Na panelu je, takođe, zaključeno da akcenat ne bi trebalo da bude visina naknade na kese, već sve veće korišćenje pamučnih torbi umesto kesa.

Oni koji se žale da su naknade visoke i da je to još jedan udar na džep potrošača, poručuju na panelu, mogu, jednostavno, poneti torbu i ne platiti nikakvu naknadu.

Kese su samo jedan delić plastike koja se koristi i koja na kraju završi u prirodi, rečeno je na panelu, na kome je poručeno da ćemo se kesa možda i "otarasiti", ali pitanje je kako ćemo onoga što je u kesi – plastičnih flaša, čaša, pakovanja za slatikše...

Tereza Mej je konstatovala da je upotreba nervnog agensa protiv Julije i Sergeja Skripalja u Solzberiju bio veliki napad na suverenitet Velike Britanije i prva upotreba nervnog agensa na evropskom tlu od Drugog svetskog rata, navela je portparolka u saopštenju, preneo je Rojters.

Što se tiče Sirije, prema rečima portparolke, Mej je rekla Siju da je ruska blokada diplomatskih akcija istakla važnost da međunarodna zajednica radi zajedno na uspostavljanju mehanizma koji pripisuje odgovornost počiniocima napada kakav je bio onaj u Dumi.

Britanska premijerka je izjavila u ponedeljak da Sirija pokušava da prikrije činjenice o hemijskom napadu, uz asistenciju svog saveznika Rusije, ističući da je vojna akcija bila i "moralno i legalno opravdana".

Prema Platformi, delegaciju Prištine će činiti po jedan predstavnik svih političkih partija.

Dokument predviđa da dijalog treba da bude okončan pravno obavezujućim sporazumom što podrazumeva međusobno priznavanje, navodi RSE.

Samo potpisivanje pravno obavezujućem sporazuma može, kako se navodi, da normalizuje odnose "između dveju susednih država, poštujući suverenitet i teritorijalni integritet".

Platforma predviđa i da će pravno obavezujući sporazum Prištini omogućiti da postane članica UN i svih drugih međunarodnih organizacija u koje nije učlanjena.

Očekuje se i da će taj sporazum ubrzati proces učlanjenja Prištine u NATO i EU.

Davanjem ovlašćenja Hašimu Tačiju da vodi dijalog o postizanju pravno obavezujućeg sporazuma, Platforma predviđa da je on dužan da podnosi redovno zveštaj parlamentu o toku dijaloga.

Ramuš Haradinaj je na sednici vlade rekao da je bilo vreme da vlada parlamentu dostavi Platformu o dijalogu.

"Ova platforma sadrži preduslov koji izražava volju za dobre susedske odnose, poštovanje sporazuma, integraciju u EU i NATO. Takođe, dijalog čini transparentnijim ", rekao je Haradinaj.

Kao važno, izdvojio je to što su u parlamentu zastupljene sve stranke, a što će omogućiti sveoubhvatnu raspravu o ovom dokumentu.

Kosovski premijer je rekao da će vlada poštovati ono što u vezi sa Platformom odluči parlament, prenosi RSE.

Naveo je da je dijalog sa Beogradom iscrpljen, da više ne daje efekte tako da se, kako je rekao, mora ići u završnu fazu na čemu će Priština insistirati.

Napomenuo je i da će od poslanika zatražiti da raspravu o Platformi okončaju u određenom roku.

Istakao je da je u toku realizacija sporazuma koji se odnose na primenu dela koji se odnosi na formiranje Zajednice srpskih opština, i da je u postupku izrada Statuta ZSO.

"Sporazumom iz Brisela je predviđeno da se na kraju Statut uskladi sa Ustavom Kosova", rekao je Haradinaj.

Navodi se da se tokom dana očekuju razgovori sa kosovskim Srbima o ovom pitanju.

Odlikovana su 52 pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije - 18 zlatnom i srebrnom medaljom za zasluge, a 34 zlatnom i srebrnom medaljom za revnosnu službu, navedeno je u saopštenju Ministarstva odbrane u kom se dodaje da je jedan pripadnik odlikovan srebrnom medaljom za hrabrost "Miloš Obilić".

Na današnjoj svečanosti uručena su i odlikovanja koja su pripadnici sistema odbrane dobili ukazima predsednika Republike povodom proslave Dana državnosti Srbije.

Zlatnom i srebrnom medaljom za zasluge odlikovano je 33 pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, dok je njih 60 dobilo zlatne i srebrne medalje za revnosnu službu.

Selaković je podsetio da je 23. april, dan koji je izabran da se proslavlja kao najveći vojni praznik, trajan izvor u očuvanju nacionalnog identiteta i kontinuiteta državnosti srpskog naroda u trajanju dugom više od dva veka.

"Ova svečanost lepa je prilika da se setimo da je vojska simbol suverenosti jedne države i njenog integriteta. Vojska je neretko bila poslednja brana države i njenog postojanja, ali isto tako prva obnovljena institucija, stub društva, koji je svojim radom samim svojim postojanjem obezbedio mir, napredak i izgradnju institucija", rekao je Selaković.

Dodao je da vojničko odlikovanje predstavlja posebno priznanje ličnosti i karaktera nosioca, posebnu potvrdu časti i slave, hrabrosti i poštenja - svega onoga što odlikuje srpskog oficira, podoficira i vojnika.

Odlikovanja su jedno od najprepoznatljivijih obeležja države i njenog identiteta, istakao je Selaković.

Naveo je da su danas odlikovani pripadnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, koji su za izuzetne rezultate pokazane na obavljanju dužnosti i zadataka u oblasti odbrane i bezbednosti svojim radom, revnosnom službom i požrtvovanjem doprineli kako sistemu odbrane, tako i Srbiji i zaslužno nose ova odličja.

"Siguran sam da ćete ova odlikovanja znati sa ponosom da čuvate i nosite, kao što su to uvek časno činili naši oficiri, podoficiri i vojnici", poručio je Selaković dobitnicima odlikovanja.

"Medalja svih  kolega i celog sistema"  

Zastavnik Zoran Janković iz bataljona Vojne policije specijalne namene "Kobre", koji je početkom meseca van dužnosti sprečio oružanu pljačku u jednom od prestoničkih supermarketa, danas je dobio srebrnu medalju za hrabrost "Miloš Obilić" i rekao da mu to priznanje i na ličnom i na profesionalnom planu mnogo znači.

"Nisam očekivao priznanje zato što smatram da je dužnost svakog vojnika Vojske Srbije i pripadnika moje jedinice da reaguje kako sam ja reagovao. Upravo zato ovo nije samo moja medalja, već medalja svih mojih kolega i celog sistema", rekao je zastavnik Janković.

Načelnik Uprave za ljudske resurse Generalštaba Vojske Srbije pukovnik Savo Iriškić dobitnik je zlatne medalje za zasluge u radu.

"Odlikovanje je za svakog od nas lično priznanje za period proveden u službi, i zadatak da prenesu mlađim kolegama da revnosnom i radnom službom svako od nas može da dostigne ovako nešto u karijeri i da ostavi trag", rekao je pukovnik Iriškić, dodaje se u saopštenju.

U poslednje dve godine broj nezaposlenih se smanjio za skoro tri hiljade. Činjenica je da su neki otišli u inostranstvo, ali su mnogi od njih dobili posao.

"Mnoge firme su se učvrstile", ističe direktor NSZ Đorđe Lukač. "Mi dajemo podsticaje, pa one otvaraju nova radna mesta, a ima tu i dosta novih zanatskih radnji."

Prema rečima gradskog većnika za rad i zapošljavanje Milenka Čučkovića, Grad je ove godine izdvojio 32 miliona dinara za zapošljavanje:

"Imamo više podsticajnih mera, kao što su javni radovi, stručna i studentska letnja praksa, prva šansa u saradnji sa kompanijom NIS."

Dobri su podsticaji za samozapošljavanje i otvaranje novih radnih mesta. Najveći broj nezaposlenih ima samo osnovnu ili srednju školu, a za njih je najbolji izbor prekvalifikacija, smatra Đorđe Lukač:

"Ima za vozače, rukovaoce građevinskih mašina... Ljudi shvataju da moraju da se prekvalifikuju, jer je potpuno nov ambijent na tržištu."

U Pančevu se teško zapošljavaju poljoprivredni tehničari, nastavnici, gimnazijalci, i zato je potrebno da se razvijaju nove veštine i znanja.

Anđus nije danas bio u sudu, jer je imao drugi postupak pred Višim sudom u Beogradu u kojem se tereti za iznudu novca od jednog biznismena.

Krivičnu prijavu protiv Čovića tužilaštvu je podnela policija zbog sumnje da je napao Anđusa 4. juna 2014. godine ispred zgrade televizije Kopernikus na Novom Beogradu, posle emitovanja emisije u kojoj je Anđus pominjao predsednika Košarkaškog kluba Crvena zvezda.

Čović je od početka postupka negirao napad na Anđusa.

Zahvalio je na pozivu za otvaranje konferencije "Austrijska iskustva u vezi sa Uredbom 883 EU i Poglavlje 2 – sloboda kretanja radnika" koja će se održati sledeće nedelje u Beogradu.

"Sa puno nade gledam u predstojeće predsedavanje Austrije Evropskom unijom, posebno imajući u vidu da u okviru Ministarstva za rad rukovodimo pregovaračkim poglavljem sloboda kretanja radne snage i poglavljem socijalne politike i zapošljavanje", rekao je Đorđević.

Nikolas Luteroti zahvalio je na prijemu i pohvalio napore koje Srbija ulaže u evropske integracije, ocenivši ih kao veoma vidljive, što pokazuje i najnoviji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije.

"Pored otvaranja novih poglavlja, svakako je prioritet predstojećeg predsedavanja dalje praćenje migracionih tokova, u čemu su se Srbija i Austrija pokazale kao pouzdani partneri", rekao je Luteroti.

Naveo je spremnost dodatnog angažovanja u cilju produbljivanja saradnje i ponovio da Srbija u Austriji ima prijatelja koji nedvosmisleno podržava njen ulazak u Evropsku uniju.

Istakao je brojnost i integrisanost srpske dijaspore u Austriji i dodao da ona doprinosi bogatstvu njihovog naroda.

Sastanku su prisustvovali – pomoćnica ministra za međunarodnu saradnju Jovana Milovanović i ataše za rad, socijalnu pitanja i zaštitu potrošača Austrije Oliver Hiler.

Ako tužilaštvo zatraži, MUP će se time baviti, rekao je Stefanović, te dodao da se to za sada nije dogodilo.

Upitan da li postoji bilo kakav snimak o incidentu na kojem se vidi da je Šešelj gazio hrvatsku zastavu, ministar je odgovorio da ne zna ni da li na ulazu u parlament postoji video-nadzor.

Naveo je da niko nije podneo zahtev u vezi sa snimkom.

Upoznat je, kako kaže, sa incidentom koji je Šešelj ranije juče izazvao na TV Hepi i on je prijavljen policiji.

Stefanović je rekao da je reč o nekoj vrsti sukoba između Šešelja i lidera LSV-a Nenada Čanka.

"Na tome radi policija, preduzima određene radnje", rekao je Stefanović.

Ranije danas, lider SRS-a Vojislav Šešelj je rekao da bi ponovio ono što je juče uradio (gaženje hrvatske zastave i psovanje parlamentaraca iz Zagreba), a Skupština Srbije je saopštila da nema video-snimka incidenta.

"Koreni prve javne bezbednosti u Srbiji dosežu do vremena Prvog srpskog ustanka 1811. kada je ustanovljeno prvi put Ministarstvo unutrašnjih dela", objasnio je ministar.

Stefanović je podvukao da je od tog trenutka, više od dva veka policija prošla kroz brojne izazove, ukazujući da je imala važnu ulogu tokom oslabađanja od turske imperije.

"Policija je uvek bila uz svoj narod. Policajci su sa građanima delili sudbinu kroz koju je prolazio narod", podvukao je ministar.

Objasnio je da izložbom, koja je otvorena za građane, želi da se dočara kako je izgledala policijska služba u prošlosti i kako se razvijala.

Ukazao je da je veliki broj eksponata, zbog turbulentnih vremena kroz koje je prolazila Srbija, a tako i policija, izgubljeno.

"Postoje fotografije uniformi koje nemamo sačuvane", rekao je Stefanović.

Poziv građanima da ustupe predmete iz privatnih kolekcija

Stefanović je pozvao sve koji u svojim privatnim kolekcijama poseduju predmete i uniforme koje je policija koristila da ih ustupe, dodajući da mogu ostati u njihovim vlasništvu, ali da bi Ministarstvo bilo ponosno da ih izloži.

Zahvalio je Gradu Beogradu za ustupanje prostora u kojem se održava izložba, ukazujući da to nije stalni stalni muzej kakav bi Ministarstvo volelo da ustanovi.

"Trudićemo se da pronađemo adekvatan prostor gde bi otvorili pravi muzej da izložimo više eksponata. Ovo je prva postavka ovog tipa o istoriji srpske policije", naglasio je Stefanović.

Rekao je da bi Ministarstvo volelo da građani vide kako se razvijala policija.

Izrazio je, takođe, nadu da će uskoro Ministarstvo moći građanima da prikaže i vozila koje je policija koristila.

"Već sada u depoima imamo određena vozila koja su korišćena", dodao je ministar.

Otvaranju izložbe u galeriji preko puta Predsedništa Srbije prisustvovali su ministar za socijalna i boračka pitanja, rad, zapošljavanje Zoran Đorđević, gradonačelnik Beogarda Siniša Mali, gradski menadžer Goran Vesić i visoki policijski zvaničnici.

Iako ova deca mnogo više vremena provode u igri van kuće od njihovih vršnjaka u gradu, pregledi pokazuju da su problemi sa držanjem tela skoro isti.

"Većina njih ima loše držanje, ali to za sada nije veliki problem jer može da se ispravi korektivnim vežbama", ističe dr Marijana Vasić iz Doma zdravlja Svilajnac. "Biće problem ukoliko se napravi propust i onda deca izrastu i ostanu sa tim problemom."

Nakon pregleda, prema rečima fizioterapetkinje Jelene Radovanović, biće određene grupe dece koja će naučiti vežbe kojima se smanjuju deformiteti.

Roditelji dece koja imaju neki problem dobijaju upute za dalje preglede.

Torbe su im preteške, tvrdi Slađana Radošević, majka jednog od učenika:

"Mi roditelji ne možemo na vreme da prepoznamo deformitet kod dece, i dobro je što dolaze kod nas na selo, kako mi ne bismo odlazili u Dom zdravlja i čekali preglede:"

"U razgovoru sa direktorima škola došli smo do zaključka da jedan od problema je upravo prevoz dece do Doma zdravlja koji se nalazi u Svilajncu", kaže Ivana Petrović iz Centra za brigu o porodici. "Na ovaj način pružamo podršku porodici i obići ćemo sve škole  na teritoriji opštine"

Posle seoskih škola lekari će pregledati i decu iz Svilajnca i analizirati rezultate. Već sada, na polovini akcije, vidi se da među osnovcima ima dosta onih sa lošim držanje tela i  prekomernom težinom.

Obraćajući se na početku sastanka političkih predstavnika Srba sa KiM sa članovima Upravljačkog tima za uspostavljanje ZSO u Zvečanu, Petković je dodao da je tada ugovoreno i potpisano da i jedna i druga strana moraju da prilagode propise kako bi došlo do ispunjenja svih sporazuma, posebno do formiranja ZSO.

"Zar mislite da bi ti principi bili potpisani 2015 godine da svima nije jasno. To je i svima jasno izrečeno i u planu implementacije, da i jedna i druga strana moraju da prilagode svoje propise", istakao je Petković. 

"Ukoliko ne dođe do promene propisa taj statut ne može da zaživi. Nama treba ZSO onako kako je dogovoreno i potpisano u Briselu 2013. i 2015. godine, samo tako i nikako drugačije. Nama ne treba ZSO koja će biti svedena na nivo nevladine organizacije i koja će biti praporac koji zveči. Nama treba ZSO kao mesto gde će Srbi moći da odlučuju o svojoj sudbini", rekao je Petković.

Istakao je da Beograd, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Vlada Srbije neće pristati ni na kakvo drugo rešenje osim onoga koje je potpisano u Briselu.

"Najveća odgovornost leži na EU"

Naveo je da je najveća odgovornost za ne formiranje ZSO na Evropskoj uniji, zato što je taj sporazum pored Beograda i Prištine potpisala i EU.

"Srbija je u potpunosti isunila svoj deo obaveza i kada je reč o pravosuđu, policiji i telekomunikacijama i kada je reč o lokalnim izborima, a najveći deo sporazuma koji se odnosi na formiranje ZSO, šest tačaka, nije formiran", naveo je Petković.

Prema njegovim rečima, Beograd nije ni očekivao da će Priština formirati ZSO, ali da su se nadali da će EU preduzeti korake, te da su zato, kaže, išli u Brisel kako bi EU privolela Prištinu da svoj deo ispuni.

Podsetio je da je na današnji dan pre pet godina u Briselu potpisan Prvi sporazum o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, koji je krovni dokument sa ciljem da okupi srpski narod na KiM, zarad njegovog opstanka i ostanka u južnoj pokrajini, ali i da dovede do pomirenja između dva naroda, albanskog i srpskog.

"Srce Briselskog sporazuma predstavlja formiranje ZSO, koja bi institucionalno okupila ceo srpski narod na KiM, ali i koja bi bila garant očuvanja srpskog identiteta. Nakon godina stradanja srpskog naroda i progona sa svojih ognjišta, zatiranja srpske kulturne baštine, prvi put idejom za formiranje ZSO srpski narod dobio je priliku da živi život dostojan čoveka u 21. veku", zaključio je Petković.

Simić: ZSO samo prema dogovoru iz Brisela

Poslanik Srpske liste Igor Simić poručio je da se vara svako ko misli da će srpski narod prihvatiti da ZSO bude nekakva nevladina organizacija, dodavši da to znaju i u Prištini i u Briselu.

"To smo mogli da uradimo sami za pola sata i napravimo svoju organizaciju. I to u Prištini vrlo dobro znaju, znaju i u Briselu, iako žele da mi to zaboravimo", kazao je Simić.

Odlukom Ministarstva za administraciju i lokalnu samoupravu u Prištini iz 2016. godine jasno stoji da je konačno formiran Upravljački tim za formiranje ZSO koji čine četiri predstavnika srpskog naroda, kazao je Simić i dodao da taj tim nije dogovorila Priština, već je dogovoren i prihvaćen u Briselu, kao da mu ni mandat nije dat u Prištini, već u Briselu.

Naveo je da je zahvaljujući snažnom jedinstvu i zalaganju Srba sa KiM, kao i države Srbije na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, konačno odblokiran rad Upravljačkog tima, što nije, kako kaže, poklonjeno.

"Upravljački tim će raditi isključivo u skladu sa onim što je dogovreno u Briselu. Ovih dana se postavlja pitanje koja će to biti ključna dokumenta za izradu statuta ZSO, a što se nas tiče mi smo poslali jasnu poruku, za nas je jedino prihvatljivo rešenje da se ZSO formira u skladu sa Prvim sporazumom o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine“, napomenuo je Simić.

Naveo je da će ZSO imati pun nadzor u oblasti zdravstva, prosvete, ekonomskog razvoja, urbanog i ruralnog planiranja, te da će imati svoje organe, predsednika, potpredsednika, odbor od sedam članova, savet od 30 članova, skupštinu koju će činiti legalni i legitimni predstavnici srpskog naroda.

"Isto tako je propisano da će ZSO imati ingerencije da predlaže zakone u oblastima u okviru kojih vrši svoju nadležnost, da će vršiti nadzor nad radom prištinskih institucija u oblastima od interesa za zajednicu i srpski narod na KiM", dodao je Simić.

Dogovoreno je da će imati punu pravnu sposobnost, uključujući da ima pravo da bude vlasnik imovine i preduzeća i ono što je najbitnije da će imati svoj budžet, kazao je Simić.

Koordinator Upravljačkog tima Vinka Radosavljević rekla je da će Upravljački tim biti sastavljen od predstavnika svake od četiri opštine na severu Kosova, da će se odluke donositi većinom glasova, i da će Upravljački tim redovno izveštavati Odbor za implementaciju o svom radu i donetim odlukama.

Predsednik Građanske inicijative Dragiša Milović rekao je da je zaključak prethodne zajedničke skupštine bio drugačji, ali da su danas čuli argumente zašto ne treba krenuti u formiranje ZSO nezavisno od Prištine i Briselskog sporazuma.

"Razumeću to da sačekamo još ta tri i po meseca, da Srbi ne budu okrivljeni ali ako Priština ne želi da dozvoli ni posle ta tri i po meseca izradu statuta i formiranje ZSO, mi moramo da razgovaramo šta ćemo raditi“, dodao je Milović.

Istakao je da ZSO pet godina nije formirana, ali da je Beograd za tih pet godina dao gotovo sve.

Za Ivana Marića kao i za njegovog zamenika i članove opštinskog veća, od 15 odbornika glasalo je 10. Sa ovim izglasavanjem je zaršeno konstituisanje vlasti u Sevojnu posle izbora od 4. marta.

Navodi da će se tako rešiti problem komunalnog otpada.

"To će biti konačno rešenje velikog problema koji imamo sa komunalnim otpadom", podvukao je gradonačelnik.

Dodao je i da se sa jednom kineskom kompanijom daleko odmaklo sa projektom i pregovorima u vezi sa izgradnjom fabrike za prečišćavanje otpadnih voda u Velikom selu.

"To su velike, strateške stvari za grad i Beograd će za par godina biti potpuno drugačiji po tom pitanju, biće zeleniji, ekološki čist, zdraviji za našu decu", zaključio je Mali.

Grad i konzorcijum koji predvodi francuska kompanija "Suez" potpisali su prošle godine ugovor o javno-privatnom partnerstvu za izgradnju postrojenja za preradu komunalnog otpada i sredivanje deponije "Vinča", a investicija je vredna 300 miliona evra. 

Posle toga Mogerinijeva se sastaje sa svojim glavnim sagovornikom, predsednikom Srbije.

Portparolka Evropske komisije Maja Kocijančič najavila je za Tanjug da će Mogerinijeva pre svega u Beogradu ponoviti stav da treba nastaviti rad na normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine u okviru dijaloga kome ona posreduje.

Predsednik Vučić je uoči njenog dolaska za RTS rekao da od razgovora s Mogerinijevom očekuje reči ohrabrenja, ali je takođe fokusiran pre svega na dijalog Beograda i Prištine.

O Izveštaju o Srbiji predsednik je naveo da je ocena EK da Srbija napreduje na evropskom putu, ali i da mi radimo na tome zbog sebe, da bismo imali bolji pravni poredak, bolju ekonomiju, uređeniju zemlju.

Tokom sastanka su, kako je navedeno, istakli da je Memorandum o saradnji koji postoji između dva ministarstva osnova za dalje unapređenje odnosa, posebno kada su u pitanju evrointegracije dve države.

Saglasni su da su resori koje vode od vitalnog značaja za građane Srbije i Crne Gore, te da bi zajednički projekti, koji bi bili podržani od strane Evropske unije, dodatno ubrzali dalji razvoj i unapređenje vladavine prava.

Kuburovićeva i Pažin su se dogovorili da srpsko Ministarstvo pravde pruži podršku tom procesu i ustupi "SOURCE CODE" softvera SAPA, koji će kolegama u Crnoj Gori omogućiti da imaju adekvatnu evidenciju i upravljanje u zatvorskom sistemu. 

Govoreći o narednom susretu, ministarka Kuburović je naglasila da će joj biti zadovoljstvo da se sa ministrom pravde i drugim kolegama iz Crne Gore sledeći put susretne u Beogradu u ulozi domaćina.

Tokom svoje posete Crnoj Gori, ministarka pravde je razgovarala i sa predsednicom Vrhovnog suda Crne Gore Vesnom Medenicom o unapređenju sudskog sistema u okviru procesa evrointegracija i saglasile se da je potrebno unaprediti neposrednu saradnju između sudova dve države, jer bi to doprinelo bržoj i kvalitetnijom razmeni informacija prilikom pružanja međunarodne pravne pomoći.

Predsednica Vrhovnog suda Crne Gore je ukazala da su EU integracije bile od izuzetnog značaja za rešavanje velikog broja problema, koji su postojali u crnogorskom pravosuđu, od velikog broja starih predmeta, dugog trajanja postupka do neodgovornosti prilikom postupanja. 

Ona je navela, da je crnogorski pravosudni sistem danas u mnogim delovima reformisan, efikasniji, kvalitetniji i odgovorniji.

Kuburovićeva i Medenica su tokom sastanka istakle da sudije moraju biti nezavisne i nepristrasne u svom sudijskom uverenju i donošenju odluka, ali da nezavisnost nikako ne sme da bude prepreka odgovornosti, navodi se u saopštenju.

Prethodno je iračka vojska saopštila da su napadi izvedeni "sa iračke strane granice".

Ružić ističe da je zadovoljan što je, posle šest godina, vlada uspela da obezbedi 320 miliona dinara za realizaciju projekata za koje su aplicirale jedinice lokalne samouprave.

Ta sredstva će, ukazao je, poslužiti za zadovoljenje opšteg interesa u skladu sa prioritetima koje su te opštine definisale.

Ocenio je značajnim i to što je 120 opština i gradova ove godine apliciralo za projekte, kao i što je od 171 predloga projekta dokumentacija u 90 odsto slučajeva bila ispravna.

"To govori o potencijalu i kapacitetima koje jedinice lokalne samouprave sada imaju, dok je ranije bilo kritika da tih projekata nema dovoljno", rekao je ministar državne uprave i lokalne samouprave novinarima uoči potpisivanja ugovora sa predstavnicima opština i gradova.

Ono što je bila otežavajuća okolnost, navodi Ružić, jeste što i pored velikog broja projekata koji su stigli, a čija vrednost je više od dve milijarde dinara, ministarstvo sredstva podelilo u okviru 320 miliona koji su opredeljeni za te projekte.

"Limitiranost sredstava omogućila je izdvajanje sredstava za samo 59 opština. Ono na čemu ću ja kao ministar insistirati jeste da se u narednoj godini fond uveća. Verujem da ćemo tu imati podršku od ministra finansija i premijerke", rekao je ministar državne uprave i lokalne samouprave.

Objasnio je da je ovogodišnji konkurs za projekte imao tri cilja, od kojih je najvažniji bio izdvajanje sredstava za sanaciju – škola, zgrada uprave, vodovodne i kanalizacione mreže.

U tom delu finansijska podrška omogućena je za 33 lokalne samouprave u iznosu od 262 miliona dinara.

Ružić je istakao da je podrška gradovima i opštinama u tom delu izuzetno važna ,kao i da je ministarstvo nastojalo da bude u skladu sa pronatalitetnom politikom vlade, zbog čega su četiri opštine dobile sredstva za povećanje kapaciteta predškolskih ustanova.

Drugi cilj, dodaje ministar, bio je unapređenje same uprave ili e-Uprave, gde je 48 miliona dinara dobilo 18 lokalnih samouprava.

Kao poslednji cilj konkursa Ružić je naveo afirmaciju – kulturnih, sportskih i tradicionalnih vrednosti, gde je pomoć dobilo osam lokalnih samouprava, a za šta je opredeljeno nešto više od 10 miliona dinara.

"To je posebno važno kako bi se očuvale kulturne vrednosti koje Srbija baštini", poručio je ministar državne uprave i lokalne samouprave.

Istakao je da je, u svakom slučaju, ovo veliki dan za – opštine, ministarstvo i vladu, posebno imajući u vidu da je Vlada Srbije opredeljena za poboljšanje života građana svih jedinica lokalne samouprave.

Govor Mogerinijeve pratio je veliki broj medija iz Makedonije i regiona.

Sednici su prisustvovali poslanici, premijer Zoran Zaev, visoki predstavnici pravosuđa i predstavnici verskih zajednica.

Govor je sa galerije pratio veliki broj predstavnika diplomatskog kora, među kojima je i američki ambasador u Makedoniji Džes Beili.

Sednici su prisustvovali i poslanici najuticajnije opozicione VMRO-DPMNE, koji, inače, bojkotuju rad parlamenta.

Inače, ovo je bio prvi govor Mogerinijeve u makedonskom Sobranju.

I dvorište "Didne kuće" izgleda kao da je iz 19. veka. Kraj čardaka, ispod đerma, u pravom seoskom ambijentu, turisti se  pod vedrim nebom mogu podsetiti bakine kuhinje i starih vojvođanskih tradicionalnih jela.

Ono što je razlikuje od ostalih etno kuća je da ovde možete obaviti tradicionalnu bačku svinjokolju, a zatim i sušiti meso, u staroj pekari ispeći hleb, napraviti zimnicu od vašeg ili voća i povrća koji vam domaćini obezbede, za šta je turisti na raspolaganju poseban kompleks. Ovde možete naučiti stari zanat i to u originalnoj kovačnici iz prošlog veka.

Pored đačkih ekskurzija, ovde borave i studenti arhitekture, a kuća je i domaćin dve tradicionalne manifestacije - Žensko tradicinalno češljanje i Mirisi bakine kuhinje.

Portparol Evropske komisije nije odgovorio na pitanje hrvatskih novinara o stavu EK prema činjenici da je osuđeni ratni zločinac član nacionalnog parlamenta zemlje koja je lider u evrointegracijama.

Martin je naglasio da u izveštaju Evropske komisije o Srbiji stoji da se situacija u oblasti slobode izražavanja u zemlji nije promenila i da je to i dalje predmet za zabrinutost.

"Očekujemo da se unapredi okruženje kada je reč o vladavini prava u zemlji", izjavio je Martin.

Kako kaže, Šešeljeva najava novog mitinga u Hrtkovcima, na 26. godišnjicu mitinga na kom je Hrvatima poručio da moraju da napuste Srbiju, upravo je posledica višednevnog ignorisanja njegovog ponašanja, iako su u više slučajeva državni organi bili dužni da reaguju.

Navodi da, ukoliko se Šešelju dopušta da bude poslanik, ćuti na njegove pretnje narodnim poslanicima, ne sankcionišu njegove najave da čeka da ponovi svoja sramna dela, "jedino što nam ostaje jeste da sami štitimo naše sugrađane od zla".

Božović je ponovio da "ako već vlast neće da štiti svoje sugrađane, da će u Hrtkovcima 6. maja ove godine ukoliko miting bude održan, ukoliko radikali odu tamo da opet zastrašuju i maltretiraju ljude", biti i oni koji, kaže, ne žele da se povlače pred radikalima i koji su spremni da svoje sugrađane brane.

Naveo je da je skupštinsko obezbeđenje videlo da se to dogodilo, te da su se radikali "rvali sa njima".

"Članovi (hrvatske) delegacije su čuli kad sam im opsovao majku. Prvo sam rekao da sam im zgazio hrvatsku ustašku zastavu i onda sam im opsovao svima majku ustašku", izjavio je Šešelj.

Šešelj je na konferenciji za medije ponovio da je SRS ponosna na svoj veliki miting od 6. maja 1992. godine i najavio da će ponovo u "srpskim Hrtkovcima" održati miting na Đurđevdan.

Dodao je da će to biti miran politički skup, koji je uredno prijavljen.

Šešelj je rekao da mu niko neće oduzeti poslanički mandat, uprkos presudi Haškog trubunala koji ga proglasio krivim za progon i podsticanje na mržnju Hrvata.

"S mojim mandatom se ništa ne dešava. Ko meni može da oduzme mandat? Gde i kome da ga predam? Boriću se rukama i nogama", ukazao je lider radikala.

Šešelj je ukazao da se član zakona koji se odnosi na oduzimanje mandata tiče onih koji su osuđeni ili tek treba da budu optuženi, a nigde ne kaže da se oodnosi na onog koji je osuđen i ko je odslužio kaznu.

"U presudi ne stoji da sam ratni zločinac, a ako se pokrene postupak, tek ćete videti šta ću da radim. A znate da imam bujnu maštu", istakao je Šešelj.

U međuvremenu, Skupština Srbije odgovorila je danas na zahtev Televizije N1 da im, zbog činjenice da niko nije video incident u kojem Šešelj gazi hrvatsku zastavu, pošalju snimak nadzorne kamere na kojoj se vidi taj trenutak.

"Video-nadzor tog dela Narodne skupštine Republike Srbije ne pokriva mesto gde su bile postavljene zastave, jer se nalazi u mrtvom uglu u odnosu na postavljene kamere", navode iz parlamenta.

Povodom incidenta u Skupštini, oglasila se i predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović rekavši da su odnosi Hrvatske i Srbije narušeni.

Novu poslaničku grupu čine Tatjana Macura – šefica poslaničke grupe, Vladimir Đurić –zamenik, zatim Nenad Božić, Ljupka Mihajlovska i Aleksandar Stevanović.

Sirijska novinska agencija SANA javlja da borci Armije islama i njihove porodice napuštaju grad Dumajr.

Kako se navodi, 1.500 pobunjenika i 3.500 članova njihovih porodica napustiće Dumajr i krenuti za Džarablus, koji se nalazi u blizini granice sa Turskom.

Dumajr se nalazi u istočnom regionu Gute koji je od prošle nedelje pod potpunom kontrolom vladinih snaga, podseća AP.

"Građani i privredni subjekti su prepoznali korist koju nam može doneti funkcionalan aerodrom. Povećali bi konkurentnost naših poljoprivrednih proizvoda na zahtevnim tržištima Zapadne Evrope, Rusije i Bliskog istoka. Približili bi naše svetinje verskim turistima iz celog sveta, a pre svega mislim na manastire Žiču, Studenicu, Sopoćane, Đurđeve stupove, manastir Vujan, malu srpsku Svetu Goru u Ovčar Banji", navodi Todorović argumente u prilog svojoj inicijativi.

Aktiviranje aerodroma u Lađevcima bi, ocenjuje, značajno povećalo promet u zdravstvenom turizmu, a rast broja turista bi indukovao potražnju u ostalim privrednim granama, od poljoprivrede, do saobraćaja i industrije, čime bi se uvećali prihodi od stranih turista za bar 40 miliona evra godišnje, uveren je gradonačelnik Čačka.

Navodi i da bi domaći i strani privredni subjekti koji rade u neposrednoj blizini takođe imali koristi, jer bi svoje proizvode, koje mahom plasiraju u inostranstvu, još brže i lakše plasirali na strana tržišta.

Osim toga, indirektna korist je u poboljšavanju privrednog ambijenta, kao što se može videti na primeru grada Niša, pa bi mogli da očekujemo pojačano interesovanje stranih investitora, kao što su to skoro pokazali "Simens", "Jura", "Vorwerk", kaže Todorović. 

Završetak konverzije aerodroma pozitivno bi uticao i na zaustavljanje unutrašnjih migracija mladog i radno sposobnog stanovništva i pružio im šansu da započnu sopstveni privatni biznis u rodnim gradovima. 

Prema Todorovićevim rečima, svetski trendovi, potkrepljeni statističkim podacima, pokazuju da će veliki aerodromi sve teže pružati usluge putnicima, jer je porast broja putnika iz godine u godinu konstantan, što daje šansu malim aerodromima.

"Većina naših malih aerodroma, koji trenutno posluju na granici rentabilnosti, uz najširu podršku bi predstavljali generator razvoja regiona u kojima se nalaze. U tom kontekstu mi Aerodrom 'Morava' ne gledamo samo kao izvor profita za lokalnu zajednicu, već njegove benefite vidimo i na nivou okruga i cele Republike Srbije", ističe Todorović.

"Veliku podršku dobijamo od privrednih udruženja. Forum privrednika Čačka je konverziju Aerodroma 'Morava' proglasio, zajedno sa izgradnjom Industrijske zone, osnovnim preduslovom za ubrzani razvoj grada Čačka i regiona u celini", dodaje Todorović. 

Grad Čačak nije u mogućnosti da samostalno finansira "transformaciju" profila aerodroma u Lađevcima, te stoga, navodi Todorović, očekuju pomoć i podršku države.

"Gajimo dobre odnose, da se volimo međusobno, jer nijedna vera ne zabranjuje međusobnu ljubav, međuljudsku ljubav. Nijedna se vera ne ograničava od drugih", naglašava Abdulah Numan, muftija srbijanski. "Islam se nikada nije ograničio od  drugih ljudi i rekao: Vi ne smete razgovarati sa ljudima koji nisu Muslimani, vi ne smete ništa raditi sa njima. Mi živimo svi zajedno ovde."

To je demokratska tradicija naše zemlje, kaže Eldin Ašćerić, generalni sekretar Rijaseta Islamske zajednice Srbije:

"To je tradicija naše zajednice. To je, u tom svetlu, srećan događaj i to je, u tom momentu, velika obaveza za nas kao pripadnike islamske zajednice."

U Bajrakli džamiji u Beogradu 1930. godine, ustoličenjem reis-ul-uleme, ujedinjena je Islamska zajednica u Kraljevini Jugoslaviji. Tako je bilo do raspada SFRJ.

Nakon podele 2007. godine postoje dve organizacije islamskih vernika: jedna u Beogradu, a druga u Novom Pazaru koja je u sastavu Rijaseta Islamske zajednice BiH.

"Muslimani zajedno sa ostalima su doživljavali kao Božju baštu. Dakle, onako kako je nas je uzvišeni stvoritelj različitima stvorio", kaže Mevlud Dudić, predsednik Mešihata Islamske zajednice u Srbiji. "Veličina Boga leži baš u tome da smo različiti i lepota ovog prostora je baš u tome što smo različiti. Da je Bog htio, učinio bi nas da budemo jedne vere."

Kulturni i verski objekti iz vremena osmanlijske vlasti deo su nacionalne istorije Srbije. Uticaj islamske kulture i danas postoji.

"Na jezičkom planu, mi nismo ni svesni, bez obzira što je vreme promenilo naš rečnik, koliko je istočnjačkih reči koje mi, greškom, nazivamo trucizmima, a to su često reči persijskog, a još češće arapskog porekla", podseća Rade Božović, orijentalista.

Najavljeno obeležavanje jubileja različito tumače u Beogradu i Novom Pazaru: za novopazarski Mešihat taj dan nije bitan jer su, kako navode, Muslimani na ovom prostoru vekovima, dok iz Beograda poručuju da obeležavaju 150 godina priznavanja Islamske zajednice Srbije a ne islama u Srbiji. U jednom se slažu:

"Da vidimo da smo svi prijatelji, i da svi treba da živimo zajedno i da ne treba da se pravimo važni zato što mi imamo Kuran, a oni imaju Jevanđelje, a ovi imaju Stari zavet, Tevrat ili Toru i da je naše najbolje", smatra Abdulah Numan, muftija srbijanski. "Ovo je odnos sa Bogom i niko nikome nema prva da negira taj odnos sa Bogom i da im kaže ja neću to da slavim. To je lažni ponos."

Nikada nisu džamijama smetala crkvena zvona, niti su crkvama na ovim prostorima smetale džamije, naglašava Mevlud Dudić, predsednik Mešihata Islamske zajednice u Srbiji:

"Nekada su neki nečasni ljudi, nažalost, posebno devedesetih godina, dali sebi za pravo da rade neke nečasne radnje.

Deo kulturnih i verskih obeležja islama obnovljen je proteklih godina: Šejh-Mustafino turbe, Ali-pašino turbe na Kalemegdanu, česma Mehmed paše Sokolovića, malo stepešnište. Od šezdesetak beogradskih džamija danas postoji jedino Bajrakli.

Još traju napori Islamske zajednice Srbije da povrati vlasništvo nad najvažnijim sakralnim objektom u prestonici.

"Naša namera je da kroz podršku uspostavljanju ovog Nacionalnog programa u Srbiji i saradnju sa profesorom Parvaizom, pružimo mogućnost mladim lekarima u našoj zemlji da se dodatno usavršavaju i usvoje nova znanja u ovoj oblasti hirurgije koja je danas svetski trend", istakao je Lončar i dodao da je to od izuzetne važnosti za naš zdravstveni sistem.

Cilj saradnje sa Parvaizom i uspostavljanja Nacionalnog programa jeste poboljšanje oblasti kolorektalne hirurgije u Srbiji kroz petogodišnji program za kolorektalne hirurge u laproskopiji do nivoa nezavisnosti u rutinskoj resekciji kolona, navodi se u saopštenju Ministarstva zdravlja.

Kako se dodaje, programom je između ostalog predviđeno i da Parvaiz jednom mesečno dolazi u Srbiju i zajedno sa našim mladim lekarima operiše pacijente ovom metodom.

Parvaiz je istakao visoku stručnost lekara iz Srbije i naglasio da će se kroz uspostavljanje Nacionalnog programa obuke za minimalno invazivnu kolorektalnu i analnu hirurgiju dodatno unaprediti ta oblast medicine u našoj zemlji.

On je istakao da Srbija ima kvalitetne lekare i izuzetne uslove da dodatno razvija oblast minimalno invazivne kolorektalne i analne hirurgije, i to ne samo u Beogradu, već i u drugim centrima širom zemlje do nivoa koji je po najvišim svetskim standardima.

"Imamo zajedničku želju da to kroz petogodišnji program i ostvarimo, i ovim putem zahvaljujem Ministarstvu zdravlja i ministru Lončaru koji su to prepoznali i pružili nam podršku", dodao je Parvaiz.

Inače, najavu Srpske liste da će ako Priština do 20. aprila, kada se navršava pet godina od potpisivanja Briselskog sporazuma, ne formira Zajednicu srpskih opština oni to učiniti jednostrano, predstavnici privremenih kosovskih institucija su doživeli kao ultimatum.

Međutim, kako je u međuvremenu EU Prištini dala rok od četiri meseca za realizaciju tog projekta, Srpska lista je odlučila da sačeka do isteka tog roka, nakon čega će odlučiti o narednim koracima.

"Situacija se promenila. Kosovo je na putu da izradi Statut ZSO, tako da je ultimatum propao", rekao je Haradinaj.

Kosovske institucije su, naime, formirale radnu grupu koja će se baviti izradom Statuta ZSO, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je sinoć da će Beograd sačekati još, kako je rekao, tri preostala meseca da vidi da li će taj tim uraditi posao.

Vučić je, međutim, rekao i da ne očekuje da će Priština poštovati rok.

Politički predstavnici Srba na KiM danas su u Zvečanu razgovarali sa upravljačkim timom za izradu statuta ZSO, a na sastanku je zaključeno da će politički predstavnici Srba na KiM sačekati da u roku koji je odredila EU bude izrađen statut ZSO.

Prema navodima ruskih istražitelja, oni su identifikovali sve osobe koje su bile s njom u avionu i niko od tih putnika nije imao bilo kakav simptom trovanja.

Navodi se da Julija Skripalj živi u Moskvi, i da je bila u poseti ocu u Engleskoj, što je britanske istražitelje dovelo u uverenje da je ona možda nehotice ponela supstancu sa sobom. 

Sergej i Julija Skripalj, otrovani su prošlog meseca u Velikoj Britaniji vojnim nervnim gasom, prenosi AP. 

Naglasila je da je Srbija pokazala da je odgovoran partner, spremna da sarađuje sa NATO i drugim međunarodnim faktorima, pre svega kroz učešće u programu "Partnerstvo za mir".

Brnabićeva je istakla da je prisustvo Kfora na Kosovu i Metohiji od izuzetne važnosti za Srbiju, naročito nakon nedavnog incidenta i hapšenja direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marka Đurića od strane specijalnih jedinica kosovske policije.

Predstavnici delegacije NATO preneli su predsednici Vlade da razumeju koliko je pitanje Kosova i Metohije osetljivo za Srbiju i istakli da je važno nastaviti sa pronalaženjem trajnog i održivog rešenja.

Brnabićeva je ocenila da je, uprkos razvijenim političkim odnosima i brojnim oblastima saradnje sa NATO, odnos srpske javnosti prema Alijansi i dalje opterećen teškim nasleđem iz prošlosti, navodi se u saopštenju.

Naglasila je važnost daljeg jačanja međusobne saradnje naročito u oblasti borbe protiv terorizma, trgovine ljudima, kao i organizovanog i sajber kriminala.

Dogovoren je i nastavak zajedničkih aktivnosti u cilju povećanja stepena bezbednosti i razmene znanja i iskustava.

Prognoza vremena, upozorenje i verovatnoća ostvarenja opasne pojave 

Odgovarajući na pitanje da li Šešelju treba da prestane mandat poslanika u parlamentu, Omerović kaže da je zakon jasan, mandat prestaje ako poslanik podnese ostavku, u slučaju smrti i ako mu je izrečena zatvorska kazna duža od šest meseci, naveo je Omerović i dodao da o tome treba da odlučuje Administrativni odbor Skupštine Srbije, a da li će te sednice biti, ostaje da se vidi.

"Mislim da je stav svakog ko poštuje zakone ove države jasan i izričito kaže da mandat prestaje poslaniku koji je osuđen na zatvorsku kaznu dužu od šest meseci", ponovio je.

Omerović je ocenio da je "bruka i sramota" to što što se juče dogodilo, te da je nezabeleženo u parlamentarnoj diplomatskoj istoriji, zakključivši da takvi postupci nanose štetu i ugledu države u relacijama regionalne saradnje i uz opasku da je politika koja je prepoznata kao politika straha doživela poraz i pred Tribunalom u Hagu, ali i kod građana na izborima.

Izvršni i umetnički direktor i šef-dirigent Muzičke produkcije RTS-a Bojan Suđić naveo je da su "retki ljudi koji su svoj božji dar, poseban talenat koji poseduju rascvetali i nadogradili do nivoa koji je dostigao veliki Božidar Boki Milošević postajući pojam za klarinet i našu narodnu muziku uopšte".

Podsetio je da je Milošević bio magistar Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, virtuoz na klarinetu, kompozitor, vođa orkestra i pedagog.

"Mogao je da bira kontinent i neki od značajnih svetskih simfonijskih orkestara koji su mu nudili za ono vreme fantastične uslove, izabrao je Srbiju i Beograd ostavljajući ovde neizbrisiv trag i pronoseći zvuke našeg folklora po čitavom svetu", istakao je Suđić.

Nekadašnji šef Narodnog orkestra RTS-a Ljubiša Pavković rekao je da su pogled i stremljenja Bokija Miloševića na narodnu muziku bili vrhunski.

"On je od svega želeo da napravi akademiju, da narodni orkestar i narodna muzika dobije mesto koje, nažalost, u ovoj našoj Srbiji nema ni danas", poručio je Pavković.

Boki Milošević sahranjen je u 14.30 u Aleji zaslužnih građana.

Ali je podržao napore koje Srbija ulaže u očuvanje stabilnosti i jačanja saradnje u regionu Zapadnog Balkana.

Vučić je naglasio značaj saradnje sa Kforom kako bi se osigurali bezbednost i opstanak srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.

Predsednik Vučić i Ali su se saglasili da učešće delegacije Skupštine Srbije na godišnjim zasedanjima Parlamentarne skupštine NATO-a, u svojstvu pridruženog člana, doprinosi međusobnom razumevanju, navodi se u saopštenju.

Predsednik Parlamentarne skupštine NATO-a razgovarao je sa i premijerkom Anom Brnabić.

Fabrici je predstavio osnovne smernice za dalje reformske procese i unapređenje rada na daljem putu ka Evropskoj uniji ističući da je uloga parlamenta ključna, pre svega u nadzornoj funkciji, navodi se u saopštenju.

Prema rečima Miodraga Dinulovića, direktora kraljevačkog pozorišta, sve to ugrožava osnovnu delatnost, jer u Srbiji ima pozorišta i sa 12 zaposlenih a teatar ne čine samo glumci:

"Ja sam kao upravnik pozorišta šest meseci vodio sve to u svojoj kući. Hvala bogu da to umem, ali to nije rešenje. Nadam se da će država prepoznati našu specifičnost, kao što je prepoznala specifičnost nauke i omogućiti nam da se spasemo."

U postojećim uslovima, kažu direktori, nemoguće je formirati ansambl za kvalitetnu predstavu, iako u pozorištima u unutrašnjosti ima mnogo profesionalaca, a pojedini teatri imaju dužu tradiciju od beogradskih i negovanu publiku.

"Nažalost,  došli smo u tu situaciju da sam ja sa 41 godinu još uvek mladi glumac u svojoj kući", naglašava Aleksandar Radulović, glumac i umetnički direktor pirotskog pozorišta, "mladi glumci se ne zapošljavaju. Mislim da mi nismo nikakav problem, broj zaposlenih u kulturi nije veliki ako se uzme u obzir koliko Srbija ima stanovnika."

U Šapcu, situacija je nešto povoljnija, o čemu svedoči festival na koji su ljubitelji umetnosti scene čekali šesnaest godina. Ovaj grad za kulturu izdvaja 7 odsto od ukupnog budžeta što je retkost, ali i u njemu na posao čeka mnogo mladih glumaca.

Stanje u pozorištima je izazvano time što ne postoji zakon o pozorištu i pozorišta u unutrašnjosti su prepuštena na milost ili nemilost lokalnih samouprava, smatra Zoran Karajić, selektor festivala "Pozorišno proleće" u Šapcu.

Tokom teatarskog festivala u Šapcu o ovoj temi biće organizovan i okrugli sto, posle koga će se formirati radna grupa koja će nadležnima u Ministarstvu kulture predočiti probleme.

"Možemo da se pohvalimo sa izvanrednim rezultatima na mnogim poljima, kao što su – povećan brojem stipendija za mlade talente i sportiste, jačanje infrastrukture, veća i redovna davanja za uspehe sportista, rekordan broju medalja... Sistem sporta je ojačao", rekao je Udovičić u ambasadi Francuske gde je potpisao novi ugovor o saradnji sa ambasadorom Francuske Frederikom Mondolonijem oko stipendiranja srpskih studenata u Francuskoj.

Na pitanje novinara da li veruje da će ostati ministar, Udovičić je izbegao konkretan odgovor.

"Verujem da će naši sportisti ostvarivati sportske rezultate", naveo je ministar omladine i sporta, konstatujući da je ponosan na rad svog tima i uspehe sportista i mladih.

"Mladi najviše profitiraju" 

Kako je naglasio, ministarstvo na čijem je čelu trudiće se da i u narednom periodu pruži bezrezevnu podršku svim projektima.

"U sportu je vrlo jasan kriterijum, semafor pokazuje krajnji rezultat da li ste pobedili ili izgubili. Pokazali smo u protekle četiri godine da smo otvorili saradnju sa mnogim zemljama, lično mi je značajna sa Francuskom i radujem se i dolasku njihove ministarke sporta u Beograd. Već smo ustanovili saradnju sa dva Zavoda kada je reč o uzajamnoj saradnji i razmeni stručnjaka, a to govori koliko želimo da doprinesemo razvoju omladinskog i sportskog sektora. Poenta je da mladi najviše profitiraju", naveo je Udovičić.

Dodaje da ne želi da daje ocenu svog rada, već da je sve pokazivao na terenu.

"Drugi neka sude... Mislim da je nekorektno da bilo ko komentariše svoj rad", zaključio je ministar omladine i sporta.

Pokušaće tako da utiče na rizik od suše, a uz to će i smanjiti razmak između biljaka, kako bi iskoristile više vlage iz zemljišta:

"Za branje u klipu ići ćemo na 27 santimetara, a za krunjenje na 23-24 santimetara."

Da bi biljke što pre iznikle, mnogi ratari sejali su kukuruz početkom meseca, iako se zemlja još nije dovoljno ugrejala.

"Bilo je izuzetno teško, radili smo u tri smene, borba s vremenom", ističe Ivan Radinović, poljoprivrednik iz Zrenjanina. "Neke njive mogu da se urade, neke ne mogu. Bilo je tu preskakanja, ali meni je prioritet da se kukuruz poseje rano."

Za sada ima dovoljno zimske vlage u zemljištu, oko 120 litara po kvadratnom metru. Stručnjaci, ipak,  preporučuju da se pre setve proveri odnos vlage i stanje azota, pa na osnovu toga da se planira setvena norma.

"Ako je raspored slučajno nepovoljan, molim Vas smanjite gustinu setve", apeluje dr Dragana Latković, sa Poljoprivrednog fakulteta Novi Sad. "Pitanje za koliko? Možda i za nekih desetak odsto."

Na tržištu Srbije je ove godine 270 hibrida kukuruza. Često semenske kuće najavljuju nove hibride otporne na sušu, ali se ne zna kako će biljke reagovati na određenom području. Njih treba isprobati na manjim parcelama i tek kada se ratari uvere u rodnost i otpornost pripremiti ih za setvu naredne godine.

Francuska i Španija gde je ETA počinila većinu svojih smrtononskih akcija za više od 40 godina, zahtevale su njeno raspuštanje.

Televizija ETB javila je kasno sinoć da će ETA objaviti taj korak prvog vikenda u maju, prenosi AP.

Događaj koji će označiti kraj grupe ETA biće održan u južnoj Francuskoj pre nego što grupa to zvanično objavi.

"Veoma sam srećan i počastvovan što sam primio ministra Udovičića sa kojim imam odličnu saradnju. Nastavljamo jako značajnu saradnju i pridajemo veliki značaj što je 80 studenata iz Srbije moglo da studira u Francuskoj. Takvim stvarima pokazuje se snažna veza između dve zemlje i drago mi je zbog toga", rekao je Mondoloni.

Ministar omladine i sporta Vanja Udovičić podsetio je da je Fond za mlade talente osnovan sa idejom da se pomogne najboljim studentima u Srbiji, ali i u inostranstvu.

"U poslednje četiri godine uspeli smo da povećamo broj stipendija sa 1.000 na 1.300 za studente na završnim godinama, kao i da povećamo iznos stipendija sa 25.000 na 30.000 dinara. Pored toga stipendirano je i do 500 njih na master i doktorskim studijama", naveo je Udovičić.

Cilj je da se proširi uspešna saradnja sa Vladom Republike Francuske, naglašava ministar.

"Želimo da naši mladi ljudi steknu nova prijateljstva, obrazovanja, a onda da se vrate u Srbiju i prenesu znanje", rekao je Udovičić i najavio da će uskoro biti potpisan sporazum ministarstva sporta Francuske i Srbije, što je, prema njegovim rečima, još jedan dokaz da je Srbija lider u sportu na ovim prostorima.

Zahvaljujući hrabroj i spretnoj reakciji uspeli su da oduzmu bombu od jednog mladića, koji je prethodno izvadio osigurač i pretio da će baciti eksplozivnu napravu.

Ministar je takođe primio i nagradio policijske službenike Dragana Suvajca i Slobodana Grujića koji su, nakon prijave da muškarac visi na drvetu u Brodarskoj ulici, brzo reagovali i presekli električni kabl koji je bio obmotan oko njegovog vrata i tako spasili šezdesetdvogodišnjeg muškarca.

Nakon što su ga spustili na zemlju, ukazali su mu prvu pomoć i zahvaljujući njihovoj hitroj intervenciji muškarac je preživeo.

Stefanović je zahvalio kolegama na iskazanoj hrabrosti rekavši da su ovakvi podvizi policijskih službenika, koji neretko rizikuju svoje živote da bi spasili tuđe, još jedan dokaz da policija neumorno radi na zaštiti bezbednosti i života svih građana, zaključuje se u saopštenju.

Denaro (55) je u bekstvu od 1993. godine. Smatra se mogućim naslednikom "bosa nad bosovima" Salvatorea Totoa Rine koji je prošle godine umro u zatvoru izdržavajući kaznu od 26 doživotnih robija.

To bi, kako je navela Vlada Srbije, trebalo da obezbedi stabilnu proizvodnju koja koristi derivate nafte u industrijske svrhe i da se ta sredstva iskoriste za investiciona ulaganja u preređivačkoj industriji.

Inače, Zakonom o akcizama bilo je propisano da se na te derivate nafte od 1. januara ove godine može ostvariti povraćaj plaćene akcize, ali kako taj postupak podrazumeva pre svega rezervisanje određene sume novca i određeno vreme za povraćaj, predloženo je potpuno oslobađanje plaćanja.

Izmenom tog zakona predviđeno je i da kafa, namenjena diplomatsko-konzularnim predstavništvima ne mora biti obeležena kontrolnom akciznom markicom.

Predlogom izmenama Zakona o porezu na dodatu vrednost (PDV) predviđeno je usaglašavanje tog zakona sa Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom.

Zakonom o finansijskoj podršci porodicama sa decom predviđeno je da pravo na refundaciju PDV na hranu i opremu za bebe može da se ostvari za bebe rođene do 30. juna ove godine.

Cilj izmene je da deca koja su rođena do tog datuma u potpunosti iskoriste pravo na refundaciju PDV-a.

Izmene zakona o kojima se nedavno najviše polemisalo u javnosti su i one koje se odnose na poresku administraciju.

One bi trebalo da omoguće, između ostalog, javno objavljivanje imena najboljih poreskih platiša, prinudnu naplatu poreza sa štednih naloga dužnika i uvođenje grejs perioda za najugroženije poreske obveznike.

Predložene novine su i da Agencija za privredne registre (APR) neće moći da briše firme iz svog registra, sve dok Poreska policija potpuno ne završi sa kontrolom preduzeća i vrati mu PIB, te o tome obavesti APR.

Takođe, izmene ovog zakona predviđaju i da se radna mesta poreskih službenika razvrstaju po zvanjima u zavisnosti od toga koliko su poslovi složeni i odgovorni, a pravilnik o sistematizaciji radnih mesta u Poreskoj upravi doneće se u roku od godinu dana od dana kada ovaj zakon stupi na snagu.

NBS preuzima kontrolu poslovanja menjačnica

Zakon o deviznom poslovanju je takođe pretrpeo brojne izmene.

Tako će, na primer, od 1. januara sledeće godine Narodna banka Srbije (NBS) preuzeti poslove izdavanja i oduzimanja ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova i poslove kontrole deviznog poslovanja.

Predlagači poručuju da će poslove oduzimanja dozvola menjačnicama koje je započela Poreska uprava, završiti NBS.

Kako bi "ojačala ekipu" koja se bavi ovim poslovima od 1. januara NBS će preuzeti i deo zaposlenih iz Ministarstva finansija, odnosno, iz Poreske uprave.

Da bi Srbija dokazala da je napredovala u borbi protiv sprečavanja pranja novca, a u skladu sa preporukama MANIVAL-a (telo Saveta Evrope za sprečavanje pranja para), usvojen je Zakon o računovodstvu.

Jedna od izmena kaže da, osnivač ili vlasnik preduzeća koje se bavi računovodstvom ne sme biti prethodno pravosnažno osuđen za krivična dela koja se odnose na zakone o radu, pravosuđu, investicione fondove...

Srbija je izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću usaglasila svoju zakonsku regulativu sa međunarodnim standardima u oblasti sprečavanja i otkrivanja pranja novca i finansiranja terorizma Organizacije FATF.

Zabranjeno je krivično osuđivanje pravnim i fizičkim licima da budu osnivači i vlasnici preduzeća na koje Srbija može preneti pravo na priređivanje igara na sreću, odnosno, zabranjuje im se da se bave tom delatnošću.

Usvojen je i Zakon o faktoringu, (finansijska transakcija gde preduzeće koje očekuje prihod –ima potraživanja prodaje ta potraživanja trećoj strani) kojim se takođe kaže da vlasnik preduzeća za faktoring ne sme biti ranije osuđivan.

Poslanici će glasati i o davanju garancije Srbije u korist OTP banka Srbija a.d. Novi Sad, Banka inteza a.d. Beograd, NBG bank Malta LTD, AIK banka a.d. Niš i Unikredit bank Srbija a.d. Beograd po zaduženja JP "Srbijagas" Novi Sad.

Takođe, pred njima se u danu za glasanje nalaze i garancije Srbije u korist Nemačke razvojne banke KfW, Frnakfurt na Majni po zaduženju JP "Elektroprivreda Srbije" Beograd za projekat obnovljive energije "Kostolac vetropark".

Glasaće i o Predlogu zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora za prugu Niš–Dimitrovgrad između Srbije i Evropske investicione banke, kao i o ugovoru o garanciji za projekat tehničko-putničke stanice Zemun za fazu 1 između Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, kao i potvrđivanju Multilateralne konvencije za primenu mera koje se u cilju sprečavanja erozije poreske osnovice i premeštanja dobiti odnose na poreske ugovore.

Poslanici će glasati i o izboru člana Komisije za hartije od vrednosti.

"Nastavak dijaloga sa Srbijom očekujemo da bude u kontekstu osude Šešeljevog ponašanja", rekao je Plenković.

Naveo je da je sinoćnje otvaranje predstavništva Hrvatske privredne komore u Beogradu dokaz da Hrvatska želi dobre odnose.

"Nastavićemo da gradimo dobre odnose sa susedima, a na ovakve događaje ćemo reagovati odlučno", zaključio je Plenković.

Dogodilo se to na osnovu posebnog ukaza kralja Milana, koji je vladao od 1868. do 1889. godine i za čije je vladavine Srbija imala velika postignuća.

"Bilo je posebno zadovoljstvo doneti ovako posebnu priču koja govori o dinastiji Obrenovića, vladavini kralja Milana Obrenovića, Berlinskom kongresu, proglašenju Kraljevine Srbije, kao i deo vezan za našu lokalnu istoriju", objašnjava istoričarka Vesna Milojević, direktorka Istorijskog arhiva Kraljevo i autorka izložbe.

Na 17 panoa nalaze se izloženi detaljni opisi posete kralja Milana tadašnjem Karanovcu, detalji posvećeni osnivanju Škole za ratarstvo (danas Poljoprivredne), promeni naziva grada i sreza i urbanizaciji grada Kraljeva.

"U vreme kad rijaliti zvezde imaju veću popularnost od vladara koji su ovu zemlju izgradili i izborili se za njenu nezavisnost, važno je da mladi na ovakvim događajima imaju priliku da saznaju, danas o kralju Milanu i o njegovoj želji da promeni naziv grada na Ibru, iz imena Karanovac u Kraljevo", rekao je na otvaranju izložbe gradonačelnik Kraljeva Predrag Terzić, ističući da se sve to dešavalo svega četiri godine nakon što je Srbija postala nezavisna država, izdignuta iz nivoa kneževine na nivo kraljevine.

Stručni konsultant bio je dr Dragoljub Danilović, koji je pozdravljajući sve one što su ponosni na istoriju grada, podsetio da je kralj Milan, uz kojeg je bila i njegova supruga kraljica Natalija, Kraljevu kao venčani kum darovao jedno od najlepših imena u Srbiji.

"U kraljevskom gradu imamo čast i obavezu da živimo, kao potomci slavnih Nemanjića, Obrenovića i Karađorđevića, a ja sam imao čast da koleginici pomognem da pripremi ovu divnu izložbu", rekao je Danilović.

Saradnici Vesne Milojević u pripremi ove izložbe bili su Jasminka Marković, Aleksandar Lazović, Draga Milovanović i Vojimir Popadić.

U umetničkom delu programa nastupile su učenice Etno-muzikološkog odseka Muziče škole "Stevan Mokranjac".

"Zemljotres je ovog jutra pogodio oblast Kaki u provinciji Bušer", navela je iranska televizija.

Reč je o oblasti Jarmuk, koja je mnogo manja od regiona istočne Gute, gde je sirijska vlada nedavno porazila pobunjenike.

Komandant regionalne vojne alijanse koja podržava sirijsku vladu rekao je da je sirijska vojska počela da granatira enklavu džihadista pripremajući se za napad.

Jarmuk se nalazi na oko osam kilometara od centra Damaska i pre izbijanja rata 2011. bio je dom najveće palestinske izbegličke zajednice u Siriji. Iako je većina pobegla, UN procenjuju da ih je ostalo još nekoliko hiljada.

Ukazao je da bi EU bila snažno promenjena na bolje ukoliko bi zajednički teme oko kojih imaju isti stav bilo moguće primeniti.

Kurc je istakao da želi Evropu supsidijarnosti.

"Želimo EU koja je snažnija po većim pitanjima i istovremeno nacionalnim državama, kao i regionima, ponovo prepušta oblasti koje oni mogu bolje regulisati", objasnio je Kurc.

Austrijski kancelar je naglasio da je više Evrope pre svega potrebno u zaštiti spoljnih granica EU, digitalizaciji i oporezivanju internet giganata, kao i u evropskoj spoljnoj, bezbednosnoj i odbrambenoj politici.

Policija nije dozvoljavala nikome da priđe hotelu dok su trajali pregovori.  

Hotel "Prestiž" se nalazi u Ulici vojvode Mišića 24.

Tramp je naveo i da SAD vode kampanju "maksimalnog pritiska" u vidu teških ekonomskih sankcija protiv Severne Koreje koja će biti nastavljene dok se ova izolovana nacija ne "denuklearizuje".

AP navodi da je Tramp istakao da su se direktor CIA Majk Pompeo i Kim Džong Un "stvarno dobro slagali" tokom nedavnog tajnog sastanka i da će učiniti sve da predstojeći samit uspe.

"Nikada do sada nismo bili u ovakvoj poziciji", rekao je Tramp.

Američki predsednik je dodao da se "mora staviti kraj na nuklearno oružje, idealno bi bilo u svim delovima sveta", javio je Rojters.

Festival organizuje Muzička omladina Novog Sada a Mia Doroški iz te organizacije je rekla za RTS da je to mesto susreta umetnika iz više od 20 zemalja.

"I njoj je bitno da čuje od predsednika najnovija dešavanja i da donese sopstvenu poruku", naveo je Fabrici.

Govoreći o Zajednici srpskih opština, Fabrici je rekao da je predviđeno da se to uradi u roku od četiri meseca i da je taj rok krenuo da teče prošle nedelje.

"Moramo da ostanemo optimistični, ali i realistični", kaže Fabrici.

Dodaje da je poruka Federike Mogerini da ohrabri Beograd da se pozabavi svim problemima jer EU želi da dođe do pune normalizacije odnosa Beograda i Prištine.

"Izveštaj kaže da je normalizacija odnosa prioritet i za EU i za Srbiju u širem smislu", ističe Fabrici.

Dodaje da sa strane EU postoji određeni osećaj hitnosti da se bave tim procesom.

"Nema detalja o rokovima u izveštaju, ali naše očekivanje je da će biti napretka", kaže Fabrici.

"Srbija konstruktivno opredeljena za regionalnu saradnju"

Govoreći o Izveštaju EK o napretku Srbije, Fabrici je rekao da je to objektivna i pravična analiza o tome gde se Srbija nalazi.

Istakao je da je izveštaj odnosi na period od oktobra 2016. godine do februara 2018.

"Uvek smo zadovoljni ali uvek podstičemo i da se uradi više jer moramo da gledamo u budućnost. Izveštaj preporučuje nekoliko stvari gde bi Srbija trebalo da preduzme nešto", navodi Fabrici.

Kada je reč o regionalnoj saradnji, Fabrici navodi da u izveštaju stoji da je Srbija konstruktivno opredeljena za regionalnu saradnju i da igra važnu ulogu.

Podsetio je da je premijerka Ana Brnabić sinoć bila u Skoplju na sastanku sa Federikom Mogerini i liderima sa Zapadnog Balkana. Navodi da je to važan element saradnje i da je potreban dijalog između partnera.

Govoreći o samitu u Sofiji lidera EU i Zapadnog Balkana koji je predviđen za maj, Fabrici je rekao da je to trenutak kada će dijalog preći na najviši nivo.

Poručuje da postoji veliki broj inicijativa u kojima Srbija igra važnu ulogu.

Trka će imati humanitarni karakter na inicijativu udruženja za borbu protiv raka jajnika "Progovori". 

Gorica Đokić iz tog udruženja navodi da će se sakupljati novac za BRCA testiranje koje je veoma važno da bi se rano otkrila bolest kao i to da li osobe imaju genetsku predispoziciju.  

"Ako se utvrdi da imaju, one dobijaju adekvatnu terapiju kojom se smanjuje progresija bolesti", kaže Gorica Đokić.

Dodaje da je zbog toga trka od posebnog značaja i ističe važnost ranog otkrivanja bolesti i zdravog načina života

"Na današnjem sastanaku koji počinje u 13 časova u opštini Zvečan svi politički predstavnici srpskog naroda razgovaraće sa upravljačkim timom koji je zadužen za formiranje ZSO", naveo je Simić.

Naveo je da će upravljački tim danas predstaviti svoj plan i ovlašćenje koje mu je dato od stane EU ne samo predstavnicima Srpske liste, već svim izabranim predstavnicima srpskog naroda na KiM iz svih deset opština sa srpskom većinom, ali i opština u kojima Srbi nisu većina.

Na pitanje da li je počela izrada statuta ZSO, Simić kaže da je najbolje da se to pitanje postavi upravljačkom timu. 

Podsetio je da je taj upravljački tim formiran 2013. godine i proširen 2016. godine sa dva nova člana, a potvrđen pre 14 dana od strane kosovske vlade.

Naglasio je da su u tom upravljačkom timu četiri predstavnika Srba sa KiM.

"Mi smo uspeli zajedno sa svojom državom i predsednikom Vučićem da se izborimo da se imena odnosno članovi upravljačkog tima ne menjaju, bilo je najava i inicijativa iz Prištine da se upravljački tim proširi da pored tih četiri predstavnika srpskog naroda budu i sedam ili osam predstavnika Alabanaca", objansio je Simić.

"U tom slučaju zamislite kakav bi to statut bio i kakav bi to pristup upravljačkog tima bio i kakve bi aktivnosti upravljačkog tima bile kada imate dvostruku većinu Albanaca unutar tog odbora. Opet bi se kasnilo i odugovlačilo sa onim što je potpisano", dodao je Simić.

"Do sada se pokazalo da nema iskrene volje Prištine da se ZSO formira" 

Ukazao je da predstavnici Srpske liste smatraju da Priština za tri i po meseca neće preduzeti korake u procesu formiranja ZSO, što je i predsednik Vučić sinoć rekao.

"Mi delimo skepsu predsednika Vučića. Ako pet godina niste imali nikakav korak i onda samo potvrdite odluku iz 2016. godine o zameni dva člana upravljačkog tima, a EU odnosno EK u svom Izveštaju to predstavi kao napredak Kosova ka formiranju ZSO to deluje poražavajuće", rekao je Simić.

Naglasio je da nema nikakvog napretka, kao i da je načinjen onaj korak koji je trebao da bude načinjen pre pet godina.

"Mi imamo plan kada je u pitanju formiranje ZSO koji taksativno navodi šta je sve bio potrebno da se uradi i ovaj period od četiri meseca trebao je da bude završen 2016. godine", ukazao je Simić.

"Kako god, hajde da mi sačekamo, da ne bude da su Srbi ti koji kvare dogovor, da su Srbi ti koji nisu za saradnju i za konstruktivan pristup ovom problemu", istakao je Simić.

Tvrdi da se "do sada pokazalo da nema iskrene volje Prištine, a ni njenih mentora, da se ZSO formira onako kako je dogovoreno u Briselu".

Istakao je da su definitivno Srbi i predsednik Aleksandar Vučić u proteklih pet godina od kada je potpisan Briselski sporazum bili spremni da ulože mnogo toga kako bi zaštitili srpski narod na KiM, ali i mir na Balkanu.

"Nadam se da međunarodni predstavnici to prepoznaju, mi čujemo od predsednika Vučića da oni to i u razgovorima govore, ja očekujem da u skladu sa tim preduzmu aktivnosti kako bi primorali Prištinu da izmeni svoje unutrašnje akte i omogući formiranje ZSO", rekao je Simić.

Objasnio je da formiranje ZSO ne zavisi samo od statuta, već i od svih izmena zakona koji su na snazi u Prištini, kako bi se omogućilo da statut onog trenutka kada stupi na snagu može da normalno obavlja svoju delatnost – omogući formiranje ZSO.

Jedino je na krajnjem jugu zemlje moguća slaba kiša, pa se savetuje više opreza na tim deonicama.

Prema poslednjim informacijama dobijenih od JP "Putevi Srbije" nema zadržavanja na naplatnim stanicama.

Prema podacima Uprave granične policije RS, na putničkim terminalima naših graničnih prelaza zadržavanja su do 30 minuta.

1588. - Umro Paolo Veroneze (Kaljari), italijanski slikar
(Verona, 1528 - Venecija, 19. 04. 1588)

1770. - Britanski istraživač Džems Kuk otkrio istočnu obalu Australije nazvavši je Južni Vels

1772. - Rođen David Rikardo, engleski ekonomista
(London, 19. 04. 1772 - London, 11. 09. 1823)

1775. - Počeo Američki rat za nezavisnost

1824. - Umro Lord Džordž Gordon Bajron, engleski književnik
(London, 22. 01. 1788 - Misalongi, 19. 04. 1824)

1839. - Rođen Hose Ečegeraj, španski književnik, nobelovac
(Madrid, 19. 04. 1839 - Madrid, 14. 09. 1916)

1857. - Rođen Lisjen Levi-Bril, francuski filozof, sociolog i antropolog
(Pariz, 19. 04. 1857 - Pariz, 13. 03. 1939)

1881. - Umro Bendžamin Dizraeli, engleski političar i državnik, osnivač Konzervativne partije, premijer Velike Britanije
(London, 21. 12. 1804 - London, 19. 04. 1881)

1882. - Kraljevo dobilo današnje ime, do tada u upotrebi bila dva imena - Karanovac i Rudopolje

1882. - Umro Čarls Robert Darvin, engleski prirodnjak, tvorac teorije o evoluciji živih bića
(Šruzberi, 12. 02. 1809 - Daun, 19. 04. 1882)

1906. - Umro Pjer Kiri, francuski hemičar i fizičar, nobelovac
(Pariz, 15. 05. 1859 - Pariz, 19. 04. 1906)

1908. - Rođen Svetolik Lukić, slikar
(Beograd, 19. 04. 1908 - Beograd, 17. 11. 1980)

1921. - Irska podeljena na Republiku Irsku i Severnu Irsku

1928. - Umrla Natalija Cvetković, slikar, sekretar Društva srpskih umetnika "Lada", bolničarka u Balkanskim ratovima
(Smederevo, 04. 06. 1888 - Beograd, 19. 04. 1928)

1929. - Na Radio Beogradu emitovan prvi radio-prenos iz Opere Narodnog pozorišta u Beogradu, četvrta i peta slika opere "Knez Igor" Aleksandra Borodina

1932. - Rođen Živomir Simović, urednik Radio Prištine, deska Prvog programa Radio Beograda i Redakcije za istorijat Radio Beograda
(Kamenica, 19. 04. 1932 - Beograd, 26. 06. 2006)

1934. - Rođen dr Miroslav Savićević, filolog, scenarista, urednik Školske redakcije i Redakcije za istorijat Televizije Beograd , analitičar Odeljenja za studij programa Radio-televizije Srbije
(Sjeversko, 19. 04. 1934)

1939. - Streljan Sima Marković, matematičar, filozof i političar
(Kragujevac, 08. 11. 1888 - Moskva, 19. 04. 1939)

1939. - Umro Vladimir Čopić, političar
(Senj, 08. 03. 1891 - Rusija, 19. 04. 1939)

1943. - Počeo ustanak Jevreja u Varšavskom getu

1967. - Umro Konrad Adenauer, nemački političar i državnik, kancelar Savezne Republike Nemačke
(Keln, 15. 01. 1876 - Rendorf, 19. 04 1967)

1979. - Štampan prvi broj obnovljenog lista za decu "Neven"

1987. - Rođena Marija Šarapova, ruska teniserka, svetska šampionka
(Nijagan, 19. 04. 1987)

1989. - Umrla Dafni di Morije, engleska književnica
(London, 13. 05. 1907 - Kornvol, 19. 04. 1989)

1998. - Umro Oktavio Paz, meksički književnik, nobelovac
(Meksiko Siti, 31. 03. 1914 - Meksiko Siti, 19. 04. 1998)

2001. - Na Brodveju premijerno izveden mjuzikl "Producenti", rađen na osnovu istoimenog filma Mela Bruksa iz 1968. godine

2005. - Umro Nils Hening Ersted Pedersen, danski džez - muzičar
(Ested, 27. 05. 1946 - Kopenhagen, 19. 04. 2005)

2005. - Umro Sten Levi, američki muzičar, pionir bi - bapa
(Filadelfija, 05. 04. 1926 - Van Nis, 19. 04. 2005)

2008. - Umro Žermen Tijon, francuski etnolog, član Pokreta otpora, borac za emancipaciju žena, nosilac Ordena Legije časti
(Alegr, 30. 05. 1908 - Sent Mande, 19. 04. 2008)

2009. - Umro Džejms Grejem Balard, britanski književnik
(Šangaj, 15. 11. 1930 - London, 19. 04. 2009)

2009. - Umro prim. dr Momčilo Perović, načelnik radiologije Urgentnog centra Kliničkog centra Srbije
(Beograd, 09. 08. 1946 - Beograd, 19. 04. 2009)

2010. - Umro Zoran Ćirić, vlasnik i direktor Televizije "Jesenjin" u Novom Sadu
( 1963 - Novi Sad, 19. 04. 2010)

2010. - Umro dr Bratislav Tošić, profesor Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, akademik
(Beograd, 28.10. 1935 - Novi Sad, 19. 04. 2010)

2010. - Umrla Greta Vajc, norveška atletičarka, maratonka, svetska rekorderka, olimpijska vicešampionka
(Oslo, 01. 10. 1953 - Oslo, 19. 04. 2011)

2013. - Umro Alan Arbus, američki filmski i TV glumac
(Njujork, 15. 02. 1918 - Los Anđeles, 19. 04. 2013)

2013. - Premijeri Srbije i Kosova, Ivica Dačić i Hašim Tači u Briselu parafirali Sporazum o normalizaciji međusobnih odnosa

2015. - Umro Ilija Radaković, general-pukovnik JNA, pomoćnik saveznog sekretara za narodnu odbranu SFRJ, predsednik Fudbalskog kluba i Jugoslovenskog
sportskog društva "Partizan", narodni heroj
(Jošan, 06. 04. 1923 - Kranj, 19. 04. 2015)

2016. - Umro Zlatko Zlatković, astrolog
(Ruma, 25. 03. 1964 - Đer, 19. 04. 2016)

2017. - Umro Radivoj -Raša Popov, književnik i publicista, lektor, glumac i novinar "Dnevnika", "Mladosti" i Radio-televizije Beograd, najmlađi voditelj Dnevnika TV Beograd, glavni urednik Matice srpske
(Mokrin, 26. 06. 1933 - Beograd, 19. 04. 2017)

Sargsjan se povukao sa predsedničke funkcije nakon što je njegov mandat istekao, ali će nastaviti da igra dominantnu ulogu kao premijer u novom političkom sistemu koji za predsednika predviđa uglavnom ceremonijalnu ulogu, navodi agencija.

Na centralnom Trgu republike okupilo se oko 15.000 demonstranata mašući sloganom "napravite korak i odbacite Sargsjana".

U gradu Gjumri, drugom po veličini u Jermeniji i u nekoliko ostalih gradova, takođe su bili organizovani manji protesti protiv Sargsjana.

Lider protesta, opozicioni poslanik Nikol Pašinian, pozvao je učesnike da nastave da remete saobraćaj i blokiraju zgrade vlade.

Nekoliko desetina demonstranata je na kratko ušlo u zgradu državnog univerziteta, pozivajući i studente da im se pridruže, a ranije danas, kako je rekao portparol policije Ašot Agaronian, policija je odblokirala nekoliko ulica koje su demonstranti blokirali i privela 84 osobe.

Agaronian je rekao da je 30 privedenih lica već pušteno, ali da će protiv njih biti podignute optužnice, navodi američka agencija.

Danica Praštalo danas ima 75 godina, decu, unučad, praunučad. Sve to zbog jedne žene, Diane Budisavljević.

Diana Budisavljević je iz logora Jasenovac spasila Danicu koja je imala samo devet godina. Nakon strahota koje je preživela, Danica se seća samo da su po nju i brata noću došle neke žene i odvele ih iz logora.

U Jasenovac je dovedena sa ocem, majkom, troje braće i sestara. Najmlađu sestru koja je tada imala samo dve godine nikada nisu pronašli.

"Mučili su nas svakako. Najteže je bilo na veronauci, kada sam se krstila sa tri prsta. Onda bih dobila batine. Brata mi je bilo najviše žao. On je imao sedam godina. Časna sestra bi ga povukla za uvo dok je klečao i dizala ga dok mu krv ne pođe", kaže Danica Praštalo.

Autorka filma Slađana Zarić kaže da je ovo film o velikoj humanitarnoj akciji, velikoj ženi ali i strašnom stradanju u kojem je ubijeno 20.000 dece.

"Zasigurno, posle ovog istraživanja, možemo da tvrdimo da je ovo najveća humanitarna akcija tokom Drugog Svetskog rata. Znamo za Oskara Šindlera, i Spilbergov film Šindlerova lista, koji je spasao 1.500 Jevreja. Imamo Poljakinju Irenu Sendler koja je iz varšavskog geta spasila 2.500 dece jevrejskog porekla i Dianu Budisavljević koja je iz Jasenovca spasila 7.000 srpske dece", kaže Slađana Zarić, autorka filma i urednica dokumentarnog programa RTS-a.

Miodrag Kojić iz Centra za istraživanje ratnih zločine Republike Srpske kaže da je RTS oživeo sećanje na Dianu Budisavljević i u pravom kontekstu prikazao istorijske činjenice. Zbog toga su, dodaje, zahvalni RTS-u. 

Film je sniman u Srbiji, Republici Srpskoj, Hrvatskoj i Austriji. Autorka je razgovarala sa istoričarima i istraživala u arhivima Beograda i Zagreba. 

"Premijeri su još jednom potvrdili svoje iskreno zalaganje za celovitu implementaciju reformi u svojim zemljama, kao i ubrzanje procesa ulaska u EU. Sa svoje strane, Mogerini je istakla potrebu da sve zemlje regiona Zapadnog Balkana ubrzaju suštinske reforme čime će ispuniti očekivanja svojih građana", navodi se u saopštenju.

Kako se dodaje, premijeri Zapadnog Balkana su istakli svoje snažno opredeljenje i interes za jačanje saradnje i dobrosusedskih odnosa i unapređenje regionalne saradnje.

Na neformalnoj večeri svi učesnici su se složili da je 2018. istorijska godina za region i da se Zapadnom Balkanu otvara velika mogućnost da napravi krupne korake ka EU integracijama, javila je MIA.

"Videćemo koliko će se studenata prijaviti, nadam se da najveći broj studenata planira da studira na Univerzitetu u Beogradu", navodi akademik Bumbaširević.

Predloženo je da se više od polovine brucoša školuje o trošku države. U skladu sa akreditacijom novih programa i odlukom Vlade o broju budžetskih studenata moguće su korekcije.

Devetnaest programa je akreditovano na engleksom jeziku.

Fakultetima stižu i međunarodne akreditacije.

"Dobili smo međunarodnu akreditaciju od prestižnog akreditacionog tela iz Nemačke. Diploma FON-a više ne samo što se neće nostrifikovati, ni prevoditi, već će 1/1, važiti kao diploma svetskih elitnih univerziteta", navodi Milija Suknović, dekan Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu.

U Srbiji se školuje 250.000 akademaca od čega oko 100.000 na Univerzitetu u Beogradu.