Отуђeњe правосуђа и цeнтралнe банкe од грађана

Прeма рeчима Илића, договор јe постигнут измeђу скупштинскe вeћинe и вeћeг дeла опозицијe, прeдвођeнe Дeмократском партијом социјалиста (ДПС) Станка Милатовића, што у суштини прeдставља консeнзус највeћих процрногорских странака, јeднe просрпскe и мањинских партија Албанаца, Бошњака и Хрвата. Ипак, он наглашава да суштина уставних промeна којe Брисeл захтeва нe доноси стварну корист народу.

„Поeнта уставних промeна у Црној Гори трeнутно, као што јe било и у Србији прe нeколико година, нијe да сe обeзбeди ојачана нeзависност судства, јeр она јe вeћ обeзбeђeна постојeћим уставним рeшeњима, вeћ да сe читаво правосуђe отуђи од носиоца сувeрeности, односно сопствeног народа, тако што ћe на највишe правосуднe функцијe долазити људи којe ћe, по знацима навода, бирати струка. То на обичном српском јeзику значи прeдавањe правосуђа цeлокупног странцима на послужавник“, објашњава Илић.

Он додајe да сe друга важна промeна односи на Цeнтралну банку Црнe Горe, која кроз постизањe такозванe нeзависности и номинално и формално прeлази под страну управу, односно бива прeпуштeна мeђународним банкарским круговима. Политичарe у Црној Гори, и на власти и у опозицији, Илић описујe као „вeћински добрe ђакe“ који рeвносно испуњавају свој колонијални задатак.

Позиција српских политичких лидeра и питањe јeзика

Комeнтаришући различитe ставовe унутар српског политичког корпуса у Црној Гори, прe свeга измeђу Андријe Мандића и Милана Кнeжeвића, Илић наводи да трeнутно за Србe нeма срeћног рeшeња и да су обe опцијe пођeднако очајнe.

Док Мандићeва струја покушава да кроз учeшћe у власти оствари мрвицe матeријалнe или практичнe користи за народ у оквиру „колонијалних НАТО оквира“, Кнeжeвић покушава да постави идeнтитeтскe црвeнe линијe. Илић, мeђутим, истичe да су илузорна очeкивања да би српски јeзик могао постати службeни у зeмљи која тeжи чланству у Европској унији.

"Тeшко јe очeкивати да добијeмо признањe српског јeзика. Имајтe у виду да три државe у којима јe српски јeзик нeкада био званичан, а којe су у мeђуврeмeну посталe чланицe Европскe унијe, вишe нeмају српски јeзик за званичан јeзик. Прва јe Рeпублика Словeнија, друга јe Рeпублика Хрватска. А трeћа држава јe Румунија, која јe до 19. вeка  имала српски јeзик као званичан јeзик тих покрајина. Ни јeдна држава која јe ушла у Европску унију нијe могла да уђe са српским јeзиком на било који начин", подсeћа Илић, додајући да Црна Гора нe би ни била нeзависна држава да јe у њој српски јeзик званичан.

Он ситуацију у Црној Гори описујe кроз израз нeкадашњeг макeдонског функционeра Лазара Колишeвског о "нeпринципијeлној коалицији", дeфинишући јe као антисрпску коалицију Црногораца, Албанаца, Бошњака и Хрвата против српског народа.

Двојно држављанство као нeмогућа мисија и уставнe баријeрe

Када јe рeч о другим идeнтитeтским питањима, попут двојног држављанства са Србијом, Илић јe катeгоричан да процрногорскe структурe на то никада нeћe пристати.

"Уколико би Црна Гора пристала на двојно држављанство са Србијом, у нeком трeнутку би сe политичка ситуација тамо драстично промeнила, имајући у виду да вишe људи из Црнe Горe живи у Србији нeго у Црној Гори. Свима јe јасно да они на то никада нeћe пристати, прe ћe пристати, нe дај божe, и на украјински сцeнарио, нeго да нам дају двојно држављанство."

Као максималан домeт и eвeнтуални уступак власти у будућности  Илић види јeдино законско допуштањe употрeбe народнe тробојкe, што назива "замазивањeм очију" којe суштински нeћe поправити национални положај Срба.

Правни eкспeрт објашњава да јe устав Црнe Горe свeсно крeиран као јeдан од најригиднијих у Европи како би сe трајно онeмогућио српски вeћински идeнтитeт. Промeнe идeнтитeтских чланова захтeвају тропeтинску вeћину (60%) посланика, а потом и обавeзујући рeфeрeндум са такођe нeуобичајeно високим прагом од 60% рeфeрeндумскe вeћинe, што јe у постојeћој дeмографској и политичкој архитeктури нeмогућe изгласати.

Улазак у ЕУ као политички ударац за српски народ

Говорeћи о eвропском путу Црнe Горe, др Илић истичe да би њeн eвeнтуални самостални улазак у Европску унију, мимо пакeта са Србијом, послао јасну и тeшку поруку српском народу.

"Значио би да дeфинитивно нас Европска унија и формално одваја од мора. То ћe бити јасан знак да јe нe само у бeзбeдносном, нeго и на политичком плану српски народ одвојeн од мора и да нeма чeму да сe нада у том смислу. За српски народ би то такођe био јак ударац, зато што би сe појачао притисак додатни и на Рeпублику Српску и на ову крњу авнојeвску Србију", наглашава Илић.

Пeрспeктива српског питања

На крају анализe, др Душан Илић закључујe да ћe српско питањe у Црној Гори остати трајно отворeно и да нормалан суживот двe потпуно супротстављeнe идeнтитeтскe матрицe на дугe стазe нијe могућ.

"Српско питањe ћe остати отворeно до трeнутка док српски народ нe нeстанe у Црној Гори. То јe прва опција. Или под б, уколико Црна Гора нe нeстанe као држава. Сва остала рeшeња гдe постојe и српски народ и Црна Гора водe ка томe да српско питањe тамо будe отворeно. Украјина нам јe управо показатeљ да таквe ствари и такви идeнтитeти нe могу да иду зајeдно", оцeњујe - у eмисији Првог програма Радио Бeогpада "У срeдишту пажњe", Душан  Илић уз историјску опаску да јe "српска Црна Гора испунила смисао свог постојања 26. новeмбра 1918. годинe", док јe данашњој Црној Гори, у овом облику, "прошао рок трајања".

На питање бугарских медија о оптужбама Европског парламента да Србија покушава да руши интегритет других земаља, министар Дачић је одговорио: "Како није срамота некога да говори о томе ко је нарушио територијални интегритет Србије, признавши Косово као независну државу? Па ја сам рођен на Косову, први главни град Србије је био на Косову, Призрен. Краљ Милутин који лежи у Софији, и он је са Косова". Додао да је Србија имала своју државу неколико векова уназад, као и Бугарска. 

"Очигледно је да ми немамо разлога нити оспоравамо суверенитет, не знам на коју земљу мислите да се оспоравају суверенитети? Ако мислите на Црну Гору или на БиХ, могу и на то да вам одговорим? Бугара у Србији има 11.012, а Срба у Црној Гори има  више од 30 одсто и ми немамо право да бринемо о Србима којих има 30 и нешто одсто или о Републици Српској која је део Дејтонског споразума. А по ком основу неко има право да призна Косово као независну државу, када је Југославија била састављена од шест република? Тако да, то је...опет са друге стране да вам кажем, све ово што ви мене сада питате знате како то сад изгледа...пошто смо сви ми овде блиски...један наш песник је рекао- Када један други народ, сличан, пљује српски народ, то је као кад пљује увис", наставио је Дачић. 

На коментар бугарског новинара да министар у том случају тврди да Европски парламент лаже, Дачић је оштро одговорио. "Што се тиче Европског парламента, ви мислите да је Европски парламент донео милион разних тема, а са друге стране, ако је циљ Европској унији да наруши територијални интегритет Србије и ако је то услов, прво би морали да донесу Резолуцију о осуди признања Косова, а онда да другима деле лекције". 

"Косово није члан Уједињених нација и неће никада ни бити. А ако ви мислите да смо ми опчињени Европским парламентом, мислим да нису ни грађани Европе а камо ли они који нису. Нека гледају они какво је стање у њиховим земљама. А добро дошли су, сви они долазе код нас, имају дневнице, њима не одговара да се заврши криза на Балкану, шта ће да раде....све у свему, што се мене тиче, желим само једну ствар да вам кажем...замислите да је на пример Србија ушла у Европску унију пре Хрватске...", навео је Дачић

Надовезујући се на министра, бугарски новинар је коментарисао да улазак Србије зависи од испуњења услова, на шта је Дачић рекао да није реч о условима, већ искључиво да је то ствар политике.  

"Које услове су испуниле друге земље кад су постале чланице Европске уније, јесу ли оне пример демократије? То је ствар политике. Комунистичка Југославија, Титова Југославија је била кандидат за придруженог члана ЕУ, све је политика и све је лаж.  Ми желимо у ЕУ, али не по цену губитка суверенитета и територијалног интегритета Србије и то је тачка", закључио је Дачић. 

У Министарству финансија потврђено је РТС-у да се од понедељка смањују акцизе на гориво како би се, како кажу, ублажило преливање на цене на пумпама, инфлација држала под контролом и заштитио стандард грађана.

У Удружењу нафних компанија Србије објашњавају да у формирању малопродајне цене деривата на пумпама цена сирове нафте учествује до 30 одсто, а даље је диктира курс долара, државна захватања, траснпорт и нарочито котације готових деривата. Србија трећину потреба за горивом покрива увозом дизела и бензина.

Гашење пожара успоравао је ветар. Повређених нема.

Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

10.07.2026. Петак: Пре подне претежно сунчано, после подне променљиво облачно. Ветар слаб и умерен, западни и северозападни. Најнижа температура од 10 до 16, а највиша од 27 до 30 степени.

11.07.2026. Субота: Пре подне претежно сунчано, после подне и увече променљиво облачно, тек понегде са краткотрајном кишом. Ветар слаб и умерен, југозападни и западни. Најнижа температура од 10 до 18, а највиша од 29 до 33 степена. Упозорење: Tmax ≥ 32 °C, вероватноћа 80%.

12.07.2026. Недеља: Променљиво облачно, на северу суво, у осталим крајевима местимично с кишом, а после у брдско-планинским крајевима и локалним краткотрајним пљусковима са грмљавином. Слаб и умерен западни и југозападни ветар биће у скретању на северозападни. Најнижа температура од 15 до 20, а највиша од 27 до 30 степени. Упозорење: Локална појава грмљавина, вероватноћа 70%.

13.07.2026. Понедељак: Претежно сунчано, а уз локални развој облачности у брдско-планинским пределима могућа је ретка појава краткотрајне кише. Ветар слаб и умерен, северозападни. Најнижа температура од 13 до 19, а највиша од 27 до 31 степен.

Прогноза временa за наредних пет дана (од 14.07.2026. до 18.07.2026.)
Претежно сунчано, а уз локални развој облачности краткотрајна киша или пљусак очекују се понегде у брдско-планинским пределима јужне и источне Србије. Максимална температура у већини места од 29 до 33, крајем периода и око 35 степени.

Ердоган је, касније, рекао новинарима да се нада "повољној" одлуци Вашингтона, те да је Турској још раније обећано шест оваквих летелица.

Израелски премијер Бењамин Нетанјаху и грчки министар одбране Никос Дендијас су, одмах, жестоко реаговали, упозоравајући да би испорука летелица Ф-35 могла пореметити ионако крхак баланс снага на Медитерану.

Збрка око турског учешћа у програму Ф-35 почела је 12. јула 2019. године, када је на аеродром у Анкари слетео руски транспортни авион "антонов" Ан-124 из чијег су трупа истоварени делови противваздушног система С-400, што је у Америци изазвало праву панику.

Могућност да се у наоружању једне државе нађу најмодернији амерички борбени авион и напредни руски систем за борбу против свакојаких летелица навела је прву Трампову администрацију на закључак да је такав развој ситуације превише опасан, па је Анкара напросто прецртана са листе будућих купаца Ф-35.

Трамп је, пак, касније објашњавао да су му руке у лето 2019. године биле везане претходним одлукама администрације Барака Обаме, па је протеривање Турске из овог програма била последична одлука.

Турски извори наводе да су компаније из ове државе, упркос суспензији, испоручивале делове све до септембра 2021. године. Турска је, до тада, производила 817 компоненти за труп авиона и 188 делова мотора.

Страсти су се, накратко, смириле све док Грчка неколико година касније није наручила 40 авиона Ф-35, што је власти у Анкари натерало да нове борбене авионе потраже на другој страни, па су Ердоган и британски премијер Кир Страмер потписали споразум којим се отварају врата за куповину половних "јурофајтера" из Катара, Омана и Велике Британије за око 15 милијарди долара.

Тај маневар тумачи се куповином времена док нови турски ловац "КААН" не буде спреман за употребу. Очекује се да ће први "грчки" авиони Ф-35 бити спремни до краја 2028. године.

Компанија "Локид Мартин" је још средином јуна 2018. године у Тексасу представила први авион Ф-35 направљен за турско ратно ваздухопловство, али су летелица са серијским бројем "18-0001", као и још пет "турских" авиона, до даљег задржани у Америци.

Битка на Капитол хилу

Одмах после Трампове изјаве у Анкари, јавља Хил, у Вашингтону су се састали амбасадори Израела, Грчке и Кипра, војни аташеи ових држава и верски лидери, како би размотрили безбедносну ситуацију у источном делу Медитерана.

Убрзо, против испоруке авиона Ф-35 Турској устали су предводници грчких и израелских лобистичких група у Представничком дому, наводећи да би испорука авиона Турској била велика грешка.

Неколико чланова Представничког дома, укључујући републиканца Мајка Тарнера и демократу Криса Кунса је, ипак, било благонаклоно према Трамповим најавама, тврдећи да постоје изгледи да се реши проблем туских пројектила С-400.

Аналитичари тврде да би ово питање могло бити решено тако што ће Турска расклопити и ускладиштити систем С-400 или га послати у неку другу државу, чиме би, бар номинално, биле услишене примедбе Вашингтона.

За оба ова исхода, међутим, потребна је претходна сагласност Русије.

Турска, такође, очекује и да ће Вашингтон испунити обећање администрације Џозефа Бајдена, која је Анкари својевремено понудила 40 нових авиона Ф-16 и модернизацију још 80 летелица у замену за слободан пролаз Шведској и Финској у НАТО.

Ердоганова "Плава домовина" и 25. меридијан

Нови талас тензија производ је и спекулација да би се пред турским парламентом, ускоро, могао наћи предлог закона којим би Анкара преузела права над низом поморских зона, укључујући и оне на које права полажу чланице Европске уније, Грчка и Кипар.

Концепт "Плаве домовине", који са мањим или већим интензитетом провејава турском политиком већ две деценије, суштински, представља отклон од стања ствари према којем су територијалне воде одређене положајем грчких острва, тражећи да убудуће тај појас буде дефинисан од копнених граница држава.

Званичници владе турског председника Реџепа Тајипа Ердогана тврде да овај предлог не представља претњу Грчкој, јер се њиме, осим у случају рата, и даље признаје појас територијалних вода широк шест наутичких миља.

На крају самита, Ердоган је лидерима држава чланица НАТО и европским званичницима поклонио по револвер, са по шест метака и прибором за чишћење. Једино је у поклону за британског премијера , чија се оставка очекује до краја месеца, било спаковано 500 метака.

"Данас смо овде због унапређења наше граничне службе. Централни гранични прелаз, кад је реч о Бугарској и Србији, јесте са наше стране Градина, а са ваше Kалотина и драго ми је да смо у прилици да отворимо другу фазу тог прелаза. Желим само да напоменем, да је још пре летње сезоне, у протеклих шест месеци, три милиона људи прешло ову границу. Ми хоћемо да овде што више олакшамо прелазак људи и робе, али и да спречимо прекогранични криминал", истакао је министар.

Дачић је додао да ће наставити сарадњу у борби против организованог криминала и сузбијању ирегуларних миграција, подсетивши да је заједничким напорима заустављен талас ирегуларних миграција.

"За првих шест месеци ове године илегални преласци мањи су за 55 одсто, у односу на прошлу годину", рекао је Дачић и прецизирао да два министарства имају свеобухватну полицијску сарадњу, као и сарадњу у области ванредних ситуација.

Истакао је да су Србија и Бугарска блиске државе, као и да је јачање пријатељства и односа у обостраном интересу. "Волео бих, да бисмо научили нешто из историје, да се не руководимо туђим, него сопственим интересима", рекао је Дачић.

Истичући да се сваке године број путника који прелазе границе повећава, министар Демерџијев је рекао да је прошле године, преко граничног прелаза Kалотина - Градина, прешло око пет милиона људи и два милиона возила.

"Наш задатак је да смањимо гужве. Сигурност границе је нешто, али и приступачност је нешто за шта се боримо. Разговарали смо и о осталим прелазима на бугарско-српској граници који су у плану, а њих није мало", рекао је Демерџијев.

Нагласио је да су односи две земље на добром нивоу и изразио уверење да ће они наставити да јачају и убудуће.

"Успоставили смо контакте између професионалних руководилаца различитих сектора полиције, како бисмо још више побољшали процес. Верујем да ће ово допринети и развоју граничних региона и у Бугарској и у Србији, за које знамо да су међу најсиромашнијима", навео је бугарски министар унутрашњих послова.

Демерџијев је подсетио да је овај заједнички гранични прелаз реконструисан 2022. године и изразио задовољство што је омогућио да проходност путника буде много боља него у ранијем периоду, истичући значај данашњег потписивања меморандума.

"Ово сада је друга етапа, која ће још више олакшати грађанима обе земље да се друже и допринеће развоју ових региона, за које верујем да неће више бити међу најсиромашнијима", поручио је Демерџијев.

У складу са потписаним меморандумом, изражена је обострана намера за отварањем новог заједничког граничног прелаза у селу Kалотина на бугарској страни, а њиме су ближе дефинисане и обавезе обе стране о даљим процедуралним и правним корацима успостављања овог новог граничног прелаза.

Отварањем заједничког граничног прелаза, који ће користити искључиво држављани Србије и Бугарске, државе излазе у сусрет пре свега прекограничним радницима, како би се олакшао прелазак и избегла задржавања на граници са Бугарском током летњих месеци.

Дачић је уједно обишао и припаднике српске граничне полиције на Граничном прелазу Градина, као и припаднике Фронтекса који су ангажовани на српско-бугарској граници.

"Старији суграђани имају једнако право на достојанство, поштовање и слободно изражавање својих политичких уверења, као и сви други грађани. Повереник подсећа да право на слободу изражавања не подразумева право на говор који вређа, дискриминише или подстиче мржњу према било којој друштвеној групи. Посебну одговорност имају медији и сви учесници у јавном простору да својим извештавањем и јавним иступима не доприносе ширењу стереотипа, предрасуда и нетрпељивости", закључио је Антонијевић.

Циљ Закључка је да се омогући процена могућег развоја и изградње реверзибилне хидроелектране Ђердап 3 на територији наше земље.

Како је саопштено из владе, закључивање меморандума представља наставак успешне сарадње Србије и Румуније у области енергетике.

Такође доприноси даљем јачању билатералних  односа и сарадње у областима од заједничког интереса, наведено је у саопштењу.

Уредба о утврђивању Програма финансирања пројеката од јавног интереса

Влада Србије усвојила је Уредбу о утврђивању Програма финансирања пројеката од јавног интереса које реализују удружења са територија изразито недовољно развијених општина у 2026. години.

Како се наводи у саопштењу Владе Србије, ради се о јединицама локалне самоуправе из четврте групе, а за то су опредељена средства у износу од 25 милиона динара.

Програмом се финансирају пројекти који се тичу запошљавања, културе, унапређења безбедносне културе, рада на превенцији и заштити од насиља и мера повећања безбедности у саобраћају.

Такође, финансирају се и пројекти из области активизма, волонтеризма и мобилности рада локалне заједнице, животне средине, родне равноправности и социјалних питања.

Акциони план за спровођење Стратегије за младе од 2023. до 2030.

Влада Србије усвојила је данас Акциони план за период од 2026. до 2028. године за спровођење Стратегије за младе у Србији у периоду од 2023. до 2030. године.

Акционим планом се, како је саопштено из Владе Србије, обезбеђује спровођење раније утврђених активности.

Додаје се да усвајање Акционог плана представља предуслов за остваривање општих и посебних циљева дефинисаних Стратегијом.

Манифестација "Србија те зове" за децу из региона и дијаспоре

Чланови Владе Србије сагласили су се данас да се предузму неопходне активности за организацију манифестације "Србија те зове", која ће бити одржана од 1. до 11. августа 2026. године у Београду, са циљем заједничког унапређења спортске и омладинске сарадње српске деце из региона и дијаспоре.

Манифестација "Србија те зове" садржи широк спектар активности у области спортске едукације у пет олимпијских дисциплина: кошарка, одбојка, тенис, фудбал и рукомет и окупља између 400 и 450 деце српске националности узраста од 12 до 15 година са Косова и Метохије и из дијаспоре.

Београд ће том приликом посетити деца из САД, Канаде, Аустрије, Италије, Немачке, Белгије, Шведске, Француске, Кипра, Украјине, Аустралије, Грчке, Луксембурга, као и региона - Албаније, Црне Горе, Босне и Херцеговине, односно Републике Српске, Мађарске, Северне Македоније и Словеније. 

Додаје да је током састанка размотрен и досадашњи напредак у реализацији препорука из поменутог извештаја, као и активности које је неопходно окончати у наредном периоду, имајући у виду да је крај августа рок за достављање прилога Европској комисији, односно информација о предузетим корацима.

Наводи се и да је Апостоловић подсетио да је преостало још мало времена до истека рока и позвао све надлежне институције да у наредним недељама уложе максималан напор како би Србија представила што боље резултате у том погледу.

Он је поновио и да свака институција мора да преузме пуну одговорност за активности које су у њеној надлежности. Закључујући састанак, Апостоловић је најавио и да ће се наредном годишњем извештају Европске комисије приступити на другачији, проактиван начин.

Како је навео, активности на испуњавању препорука почеће одмах по објављивању извештаја, уз успостављање система редовног месечног праћења реализације, да би се обезбедила већа ефикасност, правовремено отклањање уочених недостатака и континуирани напредак у процесу приступања Србије ЕУ.

Према њеним речима, кључне теме разговора биле су заједнички рад на модернизацији јавне управе и унапређењу конкурентности привреде на европским тржиштима.

"Разговарали смо, пре свега, о нашој агенди која је заступљена и у оквиру новог издања наше Сиве књиге, то је наша регулаторна библија. Она је ове године пунолетна. Иначе, у овој години обележавамо и две деценије рада Наледа, и све те процесе смо крунисали и припремом новог стратешког документа организације који дефинише шта ће бити наши приоритети у раду до 2030. године", навела је Јовановићева.

Депозитни систем и Зелени фонд за еколошке пројекте

Као један од важних приоритета на агенди Наледа издвојена је интензивнија сарадња у области заштите животне средине. Међу приоритетима који су обухваћени Сивом књигом налази се и депозитни систем за управљање амбалажним отпадом.

"Налед настоји да са своје стране убрза тај поступак, јер је то и приоритет за привреду, али и за све нас грађане. То би био начин да се у великој мери решимо амбалажног отпада који, нажалост, видимо свуда око нас, и у парковима и у рекама. Такав систем је заиста неопходан и тренутак је да се донесе одлука у том смеру", нагласила је извршна директорка Наледа.

Алијанса се залаже и за увођење Зеленог фонда, што би омогућило да се средства прикупљена од накнада у овој области, попут накнаде за загађивање животне средине, сливају у посебан фонд из којег би се наменски финансирали приоритетни еколошки пројекти.

Електронски системи растерећују здравство, администрација кочи пољопривреду

У области здравства, која је истакнута као први приоритет, већ постоје видљиви помаци, пре свега кроз увођење електронског система за боловање који је ступио на снагу 1. јануара ове године.

"Он доноси велико растерећење свима који су укључени у тај систем, пре свега самим пацијентима, да у моменту када отварају боловање, када се не осећају добро, су растерећени обавезе да носе дознаке и папире свом послодавцу. Сада се информација о отварању боловања, о његовом трајању, доставља електронски, што олакшава и самим здравственим радницима у систему, а и послодавцима, истовремено и фонду", објаснила је Јовановићева.

Она је додала да се Налед залаже и за друге електронске сервисе, као што су електронски картон и у потпуности електронски рецепт, интеграцију приватног и јавног сектора, као и за олакшавање процедура у промету лекова.

Као неуралгичне тачке у области хране и пољопривреде препознате су увозне дозволе за индустрију и бројне административне баријере које отежавају увоз репроматеријала који се касније користи за производе намењене извозу. Такође, као вишегодишњи проблем издвојено је и чекање камиона на границама у региону.

Уређење имовине и електронско плаћање такси

Као један од већих изазова идентификовано је уређивање имовинско-правних односа.

Јовановићева подсећа да су кораци у том смеру учињени од увођења електронских дозвола 2016. године, преко електронског шалтера у катастру, до иницијативе "Свој на своме" и прошлогодишњег покретања новог корака ка упису права својине на непокретностима.

"Оно што је потребно је да се ти поступци систематизују, интензивирају, да се определе додатни ресурси у држави, да бисмо могли да брже напредујемо у решавању тих проблема. И то су такође области у којима Налед ставља своје капацитете на располагање и нуди решења, али држава доноси одлуке, тако да је неопходно да ту радимо заједно и партнерски", поручила је она.

У оквиру Сиве књиге, која од сто предлога увек издваја десет приоритета, Налед већ деценију заговара увођење електронског система плаћања свих такси и накнада, на чему се тренутно ради са Министарством финансија.

Највећи број приоритета и измена прописа налази се управо у надлежности овог министарства, где се врши и усклађивање пореских прописа са директивама Европске уније.

Аутентичне рукотворине и национална сувенирница на Експу

Као председник Етно мреже, Виолета Јовановић је указала на значај традиционалних заната и очувања нематеријалног културног наслеђа, посебно кроз сарадњу са државним ресорима који користе рукотворине жена из целе Србије као пословне и дипломатске поклоне.

У току су преговори са тимом који организује предстојећу манифестацију Експо о учешћу у припремним активностима, али и о конкретним плановима за сам догађај.

"Разговарамо конкретно и о успостављању националне сувенирнице у оквиру српског павиљона на овој манифестацији, где настојимо да буду заступљени аутентични репрезентативни производи који представљају Србију, који одсликавају наше наслеђе и који могу да буду јако добар репрезент и порука из Србије, мали део нашег наслеђа и прича о Србији који посетиоци ове манифестације могу да понесу са собом", истакла је Јовановићева у емисији Првог прогерама Радио Београда "Јутро је".

Етно мрежа се систематично бави очувањем старих заната и подстицањем женског предузетништва, користећи програме Министарства привреде за носиоце сертификата "Отворене шаке".

Организација се залаже за издашније програме и проширење субвенција за отварање занатских радњи, будући да је интересовање знатно веће од тренутно расположивих средстава.

Такође, предлаже се обезбеђивање додатних погодности за чуварке традиције, као што су уступање простора за радионице и продају по повлашћеним условима на територији целе Србије, по узору на праксу у Београду, као и додатна средства за набавку опреме, паковања и сертификацију производа.

И велики светски концерни, попут БАСФ-а, настављају да улажу у иностранству. Дневни лист Велт објавио је 11. фебруара 2026. године да компанија намерава да део радних места у сектору услуга премести у Индију. Због тога је под притиском њен центар у Берлину, где је предвиђено укидање већег броја радних места.

Било је и драматичнијих процена

Годину дана раније, стање је описивано знатно драматичније. „Индустријска криза у Немачкој одвија се пуним интензитетом”, писао је у новембру 2025. године онлајн магазин Финанцмарктвелт. Аутор се притом позвао на податке Савезног завода за статистику, који је анализирао кретања у периоду од 2018. до 2023. године. Новији подаци још нису објављени.

Према тој анализи, између 2021. и 2023. године око 1.300 немачких компанија са више од 50 запослених преместило је поједине пословне функције у иностранство. То је чинило 2,2 одсто свих компанија те величине са седиштем у Немачкој током 2023. године. Због тих премештања угашено је око 50.800 радних места у земљи. Финанцмарктвелт је тада оценио: „Може се претпоставити да су се 2024, а нарочито 2025. године, ови трендови додатно појачали услед високих цена енергије, све израженије бирократије и раста трошкова рада.”

Само шест месеци касније, Кредитна установа за обнову уочила је другачији тренд. У саопштењу за јавност од 2. јуна истраживачки сектор те установе навео је да се „многе средње велике компаније повлаче из пословања у иностранству”. Док је 2022. године у иностранству пословало око 880.000 од приближно 3,8 милиона средњих предузећа, годину дана касније тај број пао је на око 763.000. Удео средњих предузећа која послују у иностранству смањен је са око 23 на 20 одсто.

"Услови за спољну трговину знатно су погоршани", оцењује главни економиста Кредитне установе за обнову Дирк Шумахер. Као главне разлоге наводи геополитичке напетости у Украјини и на Блиском истоку, све јачу извозну конкуренцију Кине у кључним индустријским гранама и протекционистичку трговинску политику Сједињених Америчких Држава.

Неуједначена слика

Другачију слику пружа Немачка индустријска и трговинска комора. На упит Дојче велеа, портпарол Свен Елинг упутио је на коњуктурно истраживање Коморе спроведено почетком 2026. године. Оно показује да је притисак трошкова на немачку индустрију достигао рекордни ниво и да због тога све више предузећа планира улагања у иностранству.

Према подацима Коморе, ове године 43 одсто индустријских предузећа планира улагања у иностранству, што је за три процентна поена више него годину дана раније.

"Разлози су јасни – раст трошкова, структурни проблеми и слаба привредна активност у Немачкој", изјавио је директор сектора за међународну привреду Коморе Фолкер Трајер.

Шта доносе улагања у иностранству?

Улагања у иностранству до сада су, по правилу, јачала домаће производне капацитете и доприносила већој запослености у земљи. Посебно су улагања усмерена на освајање нових тржишта или развој продајне и сервисне мреже имала повољне ефекте и на матичне компаније. Међутим, према подацима Коморе, удео предузећа која у иностранству улажу првенствено ради освајања нових тржишта смањен је са 30 на 28 одсто.

"Посебно забрињава чињеница да изостају некадашњи позитивни ефекти које су улагања у иностранству имала на пословање у земљи, јер компаније сада улажу пре свега ради смањења трошкова. То често доводи до озбиљних резова у домаћем пословању", оцењује Фолкер Трајер. Улагања у иностранству данас су пре свега усмерена на смањење трошкова, а не на ширење пословања.

Укупна кретања у области улагања у иностранству не показују јасан правац. Пре би се могло говорити о стагнацији него о изразитом расту или паду. Професор Штефен Милер из Лајбницовог института за економска истраживања у Халеу сматра да је Немачка, када је реч о директним инвестицијама домаћих компанија у иностранству, „далеко испод раније достигнутих рекордних вредности”.

Како је рекао за Дојче веле, статистика Савезне банке Немачке показује да су директне инвестиције између 2017. и 2022. године износиле око 120 милијарди евра годишње. У 2024. години износиле су око 80 милијарди евра, а у 2025. мање од 100 милијарди. Ти подаци, према његовој оцени, „не пружају основ за закључак да из земље одлази знатно више капитала него претходних година”.

Све на једном месту за лакше путовање и избегавање казни

Нова услуга Телеком Србија омогућава куповину вињета за Мађарску, Аустрију, Швајцарску, Словенију, Бугарску, Румунију, Словачку и Чешку, док се за саобраћај кроз Хрватску, Босну и Херцеговину, Црну Гору и Северну Македонију користи таг уређај.

"За путовања у земље где се обично и путује колима, сада на једном месту може да се купи све. Оно што бих напоменуо, они који се слабо сналазе на сајту, у било којој пословници Телекома Србије у Србији могу да дођу и ми ћемо им помоћи и око куповине тог новог тага који издају Србија Путеви, који важи у неколико земаља", рекао је Лучић.

Он је објаснио да се овај таг разликује од ранијих припејд модела који су захтевали сталне допуне и проверу стања на рачуну.

"Овај нови таг, који се продаје у последњих пар година код нас и у пословницама поште, је повезан с платном картицом. Дакле, онда више не бринете о томе да ли имате средства на тагу, него кад прођете кроз наплатну рампу у Србији, једноставно вам скине с ваше картице. Зато је и он много лакши", нагласио је генерални директор "Телекома", додајући да је циљ система да корисници реше све обавезе пре пута како се не би заустављали или плаћали казне у иностранству.

Услуга је омогућена и за српску дијаспору у Аустрији, Немачкој и Швајцарској, где "Телеком Србија" има скоро 40 пословница. Грађани који током летњих празника крећу ка Србији, Босни и Херцеговини или Црној Гори, вињете и тагове могу набавити директно у тим објектима.

Према Лучићевим речима, "Телеком" је кроз свој систем у последње две године продао око 35.000 тагова, али у Србији и даље постоји 2,2 милиона возила која не користе ову врсту уређаја.

Ширење асортимана и финансијски резултати

Говорећи о трансформацији компаније, Лучић је истакао да "Телеком Србија" у својим пословницама шири број производа који се могу купити преко телефонског рачуна, издвојивши сарадњу са "Техноманијом" која корисницима омогућава куповину беле технике и других уређаја на 24 рате без камате.

Генерални директор "Телекома Србија" је подсетио да је компанија пре седам година кренула у интензивни развој са позиције укупног прихода од 1,2 милијарде евра, док је прошле године остварен рекордан приход, а оперативни профит је износио 1,3 милијарде евра.

"Оно што је доста битно јесте да ће нам ове године приход бити скоро 3 милијарде. Значи, напредујемо великим корацима. И то смо урадили пре свега кроз стабилизацију тржишта у Србији", рекао је Лучић и додао: "Ми смо прошле године купили део 'Јунајтед групе' и купили смо и 'Спорт клуб', што мислим да је било битно, јер после 15 година, можда и више, корисници први пут нису морали да јуре неког код кога ће да гледају неки спорт. Значи, од априла прошле године коначно имате сав спорт на једном месту, невезано од ког кабловског оператера."

Раст прихода компанија усмерава и на страна тржишта кроз виртуелне мобилне мреже и продају телевизијских канала у Аустрији, Швајцарској и Немачкој, а до краја године планирано је и пуштање услуга у Америци.

Лучић је подсетио да је "Телеком" у последњих 25 година држави исплатио преко 1,1 милијарду евра дивиденди, док укупна давања држави кроз таксе и порезе износе скоро 4 милијарде евра. Нова исплата дивиденди у износу од 2,2 милијарде динара најављена је за децембар.

Развој 5Г мреже и вештачке интелигенције

Као један од кључних аспеката будућих технолошких иновација, Лучић је издвојио ширење 5Г мреже, која је неопходна за функционисање аутономних возила, робота и сервиса заснованих на вештачкој интелигенцији.

"Ми смо већ сад поприлично добро покрили главне градове, али у следеће три године ћемо покрити читаву територију Србије изузетно квалитетним 5Г сигналом. И то је неки такозвани станд-алоне принцип, који је напреднија 5Г мрежа, која доприноси много бржем развоју сервиса базираних на вештачкој интелигенцији", најавио је Лучић, оценивши да ће ови системи од 2030. године поприлично изменити свакодневни живот.

Компанија се, према његовим речима, трансформише из класичног телекомуникационог оператора у дигиталну платформу.

Пре два месеца "Телеком Србија" је издао и прве корпоративне обвезнице на тржишту капитала, као једина фирма са простора Западног Балкана.

"Велике дигиталне платформе, као што су Нетфликс, Амазон, Гугл, оне узимају кајмак. Они, у ствари, преко наше инфраструктуре зарађују милијарде. Кроз ову трансформацију, трудим се да направимо 'Телекому' и дигиталну платформу. Да ми будемо балкански Нетфликс који ће, у ствари, имати контент, али и одређене дигиталне сервисе који ће пре свега нудити корисницима у дијаспори широм света“, објаснио је Владимир Лучић у емисији Првог програма Радио Београда "Јутро је".

"Морамо да радимо оно што нам није посао, да доказујемо невиност мог брањеника. То ћемо учинити тако што смо предложили најмање четири сведока који ће потврдити његов алиби и најмање два видео-снимка који ће доказати где се налазио у време експлозије", рекао је Делевић након рочишта.

Тешко предвидети исход суђења

Адвокат Небојша Влајић, заступник Јована Вићентијевића, оценио је да је ово још један у низу поступака које тужилаштво води против оптужених, са циљем да се припадници одређене заједнице означе као кривци, без обзира на доказе које одбрана предлаже како би оспорила доказе тужилаштва.

"У складу с тим, тешко је предвидети исход суђења, а нарочито ако се узму у обзир одлуке суда у претходним случајевима који се воде против припадника српске заједнице", сматра Влајић, тврдећи да су докази у овом случају "у најмању руку сумњиви и једнострани, јер је јавни тужилац до сада извео само доказе које је сам предложио, а одбио све које је предложила одбрана".

Према његовим речима, почетак и овог суђења ни по чему се не разликује од других суђења на Косову и Метохији, због чега страхује да би и исход могао бити исти.

Трећеоптужени Игор Димовић терети се за неовлашћено поседовање оружја.

Према наводима тужилаштва, у кући у којој Димовић живи са родитељима пронађени су војна опрема, оружје и муниција, на основу чега се доводи у везу са нападом на канал "Ибар-Лепенац".

Адвокат Јелена Кривокапић у уводном обраћању суду навела је да је Димовић страствени колекционар антиквитета и да је тужилац у оптужници занемарио ту чињеницу што, оценила је, може битно да утиче на ток поступка.

Оптужени негирали кривицу

Тужилац Беким Кодраљиу прочитао је део оптужнице, према којој су окривљени наводно извели добро организован напад на критичну инфраструктуру на северу Косова и Метохије.

Оптужени су се још једном изјаснили да нису криви за дела која им се стављају на терет.

Тужилац Кодраљиу навео је да су Вићентијевићи током напада користили 20 килограма експлозива типа ТНТ и да су на тај начин тешко оштетили канал "Ибар-Лепенац", као и снабдевање водом и електричном енергијом.

Једног од оптужених Вићентијевића довео је у везу и са српским безбедносним службама и наводном шпијунажом, док Димовића терети за неовлашћено поседовање оружја.

За сву тројицу оптужених тражи изрицање законом прописане казне, а наставак суђења заказан је за 27. јул.

Како РТС сазнаје у насељу Врбовски на општини Палилула јутрос око 9.15 часова погинуо је 30-годишњи грађевински радник.

Хитна помоћ је на лицу места могла само да констатује смрт.

Како РТС незванично сазнаје, до трагедије је дошло када је возач кретајући се у назад машином ударио у 30-годишњег мушкарца који је смртно страдао.

Увиђај на лицу места још траје, а тело је послато на обдукцију.

"Желео бих да изразим своју искрену захвалност за иницијативу Народне скупштине Републике Србије да буде домаћин годишњег заседања Парламентарне скупштине ОЕБС-а, како је наведено у Вашем писму од 12. марта 2026. године, и за изузетну флексибилност коју је Ваша делегација показала у прилагођавању аранжмана за овај важан догађај", навео је Сампјетро у писму у које је Тан‌југ имао увид.

Додао је да је позив који је првобитно упућен за домаћинство годишњег заседања 2028. године, Парламентарна скупштина топло поздравила и додао да је велика част за Парламентарну скупштину ОЕБС-а што је Србија сада у позицији да буде домаћин годишњег заседања 2027. године.

"Стални комитет је о овоме обавестио шеф српске делегације, господин Милан Радин, током састанка у Хагу 4. јула и са задовољством потврђујем да је Парламентарној скупштини ОЕБС-а част да прихвати позив Народне скупштине Републике Србије да буде домаћин годишњег заседања 2027. године у Београду", истиче се у писму.

Додаје се да спремност тима Скупштине Србије да се прилагоди ревидираном временском оквиру у кратком року показује изузетне организационе капацитете и истински дух сарадње и навео да је Парламентарна скупштина ОЕБС-а на томе веома захвална.

Изразио је уверење да ће годишње заседање пружити одличну прилику да се покаже посвећеност Србије парламентарном дијалогу и међународној сарадњи и додао да се Међународни секретаријат радује тесној сарадњи са службама Народне скупштине како би се осигурало успешно планирање и реализација овог важног догађаја.

Сампјетро је још једном захвалио на позиву и снажној подршци Народне скупштине раду Парламентарне скупштине ОЕБС-а.

"Радујемо се продуктивној сарадњи у припремама за Годишње заседање 2027. године", додаје се у писму.

„Идеја ми је била, заправо, да испуним сва три услова за овај конкурс, тачније, да буде приказан Дом војске, омладина и природа, та три услова сам испунио и ето, освојио сам прву награду“, каже добитник награде Никола Миладиновић.

У оквиру иницијативе “Сачувајмо Дом ЈНА“ између осталог, снимљени су филмови и организоване дебате и радионице.

"Наша иницијатива се, већ неколико година бави промоцијом реконструкције овог објекта и ми смо заправо желели на овај начин да привучемо пажњу јавности и да укажемо на значај самог објекта и овај пут смо то постигли организацијом фото-конкурса“, каже Ивана Николић, инжењер архитектуре.

Пре 18 година, објекат у центру Шапца, од војске, откупио је град. Унутрашњост напуштене зграде су у међувремену, уништавали и време и људи.

Инжењер архитектуре Марко Гавриловић подсећа да је Дом ЈНА један од најзначајнијих објеката модерне архитектуре у Шапцу, да, како каже, има, не само архитектонску вредност, него и значај као друштвени и културни центар који је од шездесетих година када је изграђен служио свим грађанима и свим генерацијама Шапчана. „Ми се, архитекти шабачки више од 10 година боримо да се он обнови. Ми смо израдили пројекат реконструкције, доспели смо на листу седам најугроженијих објеката Европа ностре за 2024. годину, дакле у жижи смо и европској и домаћој, што се тиче заштите овог објекта, имамо различите активности и пројекте којима се трудимо да приближимо и грађанима и евентуално и градској управи на који начин објекат може да заживи“, напомиње Марко.

Према речима градоначелника Шапца Александра Пајића, локална самоуправа планира комплетну реконструкцију некадашњег Дома ЈНА, припрема се пројекат, а почетак радова, како наводи, очекује се следеће године.

"Сви се лепо слажемо, учимо да се сви понашамо као једна породица, отац Мирослав који води овај камп је заиста предиван и даје све од себе да се осећамо као код куће, што се види и осети", каже Лидија Стаменковић, из Смедерева.

Ангелина Пуцар, из Смедерева додаје: "Има пуно деце, сви се лепо дружимо, идемо на екскурзије и баш је лепо."

"Овде учимо, имамо слободно време, можемо да радимо шта хоћемо, стекнемо нове другаре и научимо доста тога што нисмо знали", рекао нам је Коста Раловић, из Смедерева.

Богдан Стевановић, такође Смедеревац каже да би највише волео да се моли и да црта иконе.

Подршку кампу, дају и некадашњи учесници, који су сада волонтери и сарадници.

"Ја сам од 2003. скоро од самих почетака, скоро сваког лета, када год сам био у Србији, долазио и учио о животу, о томе да световно и духовно нису одвојени појмови", истиче Милош Пржић, из Смедерева.

У црквеном комплексу, налази се смештај, спорстки терен и дечије игралиште, а бесплатни камп веронауке, има капацитета за смештај око 60 деце.

"Ми се овде кроз спортске активности - кошарка, тенис, играње, богослужење, литургија, заједничко обедовање, и цео ток тог нашег дружења кроз богослужење - повезујемо. Та љубав се повезује, то што немају у школама, код куће, то овде добијају, ту духовност", истиче Протојереј Мирослав Дишић, управник кампа веронауке.

Боравак деце у цркви Јасенак, сваке године оплемени читаву заједницу. О значају кампа и учесницима, као и о самој цркви, говори и документарни филм "27 лета светлости", аутора Милоша Петронијевића, који ће бити приказан 22.јула у 19 часова у смедеревском Центру за културу.

На лице места упућено је једно ватрогасно возило са четири ватрогасца-спасиоца.

„Рођен сам у Зрењанину, Војводина, ос малена сам волео реку, да кажем равницу, тако да акварел и пастел су ми да тако кажем најлакши да то радим и некако са то и најбоље то савладао. Налазим свој мир у овоме и као што сам рекао када се налазим поред реке мене то опушта и то исто преносим на папир, пастел или акавел... небитно", каже Зоран Марков, сликар из Зрењанина.

Колико Зоран поништава ту границу између аматеризма и академизма?

„Многи људи се баве уметношћу и много су бољи од људи који су завршили академију, да ли је то у сликарству, да ли је то у писању. Зоран нам поручује да су пејзажи лепи и да је уметност свуда око нас, а ми је требамо само препознати", истиче Виорел Флора, академски сликар из Зрењанина.

Зоран Марков је пример колико хоби и афинитети постају израз личности. Током три и по деценије учествовао је раме уз раме са академским сликарима на више ликовних колонија и колективних изложби.