Razgovorali su o vojno-tehničkoj saradnji i stanju na tržištu energenata, odnosno cenama nafte.

Saglasili su se da zajedničke akcije Moskve i Rijada daju pozitivne rezultate.

Ruska delegacija će pokloniti Saudijcima kamčatskog sokola.

Napori lekara da spasu dečaka nisu urodili plodom.

Vozač koji se kretao iz pravca Kruševca ka Aleksandrovcu nije bio pod dejstvom alkohola.

Istraga je u toku.

Prilika da se još jednom sete i odaju poštu Goranu Ostojiću koji je poginuo, baš kako to u zakletvi 63. padobranske piše - "za otadžbinu, za druga, za vojničku i ratničku čast".

"Gorana sam poznavao 30 godina, otkad sam počeo da radim. Zajedno smo prošli mnogo toga. Imao sam tu nesreću da mu ja sklopim oči, jer sam medicinski tehničar. Bila je čast raditi sa njim", rekao je Dejan Račić, zastavnik u penziji.

Film naše kuće i "Zastava Filma" "Ratne priče sa Košara" ne prestaje da interesuje javnost. Na Jutjubu već ima 2,2 miliona pregleda.

"Zašto je toliko ljudi pogledalo taj film. Sa jedne strane o tom eništa nismo znali. Sa druge trnae mislim da je taj film ispričan na jedan emotivan i iskren način i da ta ljudska priča je privukla svakog od nas da pogleda taj film i da kaže da je to moglo da se desi meni, mom mužu, detetu ili bilo kom drugom", istakla je autorka filma Slađana Zarić.

Organizatori memorijalnog kupa "Potpukovnik Goran Ostojić" zahvalili su se svima koji čuvaju sećanje na hrabrog borca sa Košara, a dobitnici plaketa su i Slađana Zarić i dopisništvo RTS-a u Jagodini.

Svake godine u Srbiji pogine i do 45 većinom mladih vozača motocikala.

Za zemlju kao što je Srbija, to je veliki gubitak, kažu stručnjaci.

"Srbija nije Tajland, nije Kina da može sebi da dozvoli ovoliki odliv ljudi u saobraćajnim nezgodama. Dakle saobraćajne nezgode su definitivno na trećem mestu po smrtnosti u Srbiji. Najčešće nam odlaze mladi od 18. do 30. godine", rekao je Vladimir Jeftić iz Asocijacije za bezbednost motociklista.

Da bi se nešto promenilo, u Asocijaciji za bezbednost motociklista stalno organizuju škole bezbedne vožnje. Jedna takva će biti u sredu na Ada Huji.

"Ono što je prednost treninga bezbedne vožnje, definitivno to je jedan od najboljih alata, koji vam omogućava da se kao motociklista vratite živi i zdravi svojoj porodici", kaže Jeftić.

Obuka za motocikliste, one iskusne, ali i početnike je potpuno besplatna i traje jedan dan. U organizaciji obuke učestvuju i Agencija za bezbednost saobraćaja i više moto-klubova.

Američki predsednik ocenio je da će te mere "ubrzo uništiti tursku ekonomiju" ukoliko Ankara nastavi da se kreće, kako je rekao, tom "opasnom i destruktivnom" stazom.

Naveo da će američke trupe koje se povlače iz Sirije ostaviti u regionu kako bi nadgledale razvoj situacije.

Američki sentor iz redova republikanaca Lindzi Grejem rekao je da je predsedavajuća Predstavničkog doma Kongresa Nensi Pelosi podržala uvođenje sankcija Turskoj zbog operacija u Siriji.

Grejem, koji je više puta kritkovao odluku predsednika Donalda Trampa da povuče vojne trupe sa severa Sirije, na Tviteru je naveo da je Pelosijeva smatra da Amerika treba da pokažu svoju podršku Kurdima i dodao da je zabrinuta zbog ponovnog buđenja džihadista Islamske države na tom području.

Evropska unija je suspendovala izvoz oružja Turskoj. Savet EU održan u Luksemburgu zatražio je od Erdogana da odmah obustavi vojnu operaciju u Siriji.

I pored pritisaka međunarodne zajednice, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan poručuje da Ankara neće odustati od ofanzive sve do "konačne pobede".

"Nećemo odstupiti bez obzira šta bilo ko kaže", rekao je Erdogan.

Posle odluke vlade u Damasku da pomogne kurdskim snagama koje je napala Turska, sirijska vojska ušla je u grad Manbidž, na severu Sirije. 

Te slike će, istakao je Vesić, biti izložene u galeriji "Progres" u Knez Mihailovoj ulici, a za dve nedelje, 28. oktobra, biće održana aukcijska prodaja slika, od koje će sav prihod biće uplaćen Vukovoj zadužbini.

Vesić je napomenuo da svojim kolumnama želi da neke događaje i ljude važne za istoriju glavnog grada sačuva od zaborava.

"Mi smo narod koji ne pamti ni svoje heroje, ni svoju istoriju. Možda zato jer imamo istoriju za razliku od izmišljenih naroda koji moraju da falsifikuju svoju prošlost, pa otimaju srpsku. Nadam se da će ova knjiga pomoći da se više sećamo ljudi koji su stvarali naše društvo ili su pomogli Srbiji", kazao je Vesić.

Zamenik gradonačelnika je istakao da veruje u Beograd jer je on evropska metropola dugo uspavana i zaustavljena u svom razvoju.

Kako je najavljeno sav prihod od knjige ide u humanitarne svrhe. 

Opozicioni aktivisti su se tokom promocije okupili ispred galerije uzvikujući pogrdne reči.

Učesnici protesta su, nakon što je Goran Vesić izašao iz galerije, krenuli za njim, isprativši ga do Vasine ulice, gde je ušao u svoj automobil.

Obezbeđenje je okružilo Vesića u nastojanju da spreči fizički kontakt.

Policajci su radili u blizini grada Aguahe, kada su naoružani civili na njih otvorili vatru, prenosi Rojters.

Savezno ministarstvo za javnu bezbednost saopštilo je na Tviteru da će iskoristiti sva sredstva da bi pronašla počinioce jednog od najkrvavijih zločina od kada je na vlast prošlog decembra došao predsednik Andres Manuel Lopes Obrador.

Država Mičoakan već dugo je poprište sukoba između narko-kartela.

"Jedna impresivna, zapravo dugačka avantura koja se završila onim što smo mi želeli , a to je da jedna umetnička vizija nađe svoju funkciju i postane deo nove putanje ovog grada", rekao je Mrđan Bajić.

Ričard Dikon ističe da je zadovoljstvo videti ljude na mostu. Njihova vizija već je promenila vizuru našeg grada.

"Mislim da umetničko delo menja javni prostor, istovremeno prostor utiče na umetničko delo. Moguće je da umetničko delo učini da javni prostor pripadne svima nama", istakao je Dikson.

Most na Kalemegdanu "Odavde donde" , na mestu susreta Istoka i Zapada moglo bi biti mesto mnogih budućih susreta.

"To su principi na kojima insistira i Republika Srbija bezrezervnim zalaganjem za dijalog koji treba da dovede do kompromisa zasnovanog na međunarodnom pravu i rešenja kojim se obezbeđuju mir i stabilnost", poručuje novoizabrana predsedavajuća Interparlamentarnoj uniji Maja Gojković.

Navodi da je to je pristup Srbije u rešavanju pitanja Kosova i Metohije. "Zahvaljujemo na podršci i razumevanju državama širom sveta koje dele taj pristup", ističe Gojkovićeva.

Nema mesta govoru mržnje u 21. veku, naglasila je predsednica Interparlamentarne unije.

"Bilo je govora mržnje koji su doveli do masakara, do velikih ubistava, a danas je na nama parlamentarcima da se borim protiv zločina i nepravde. Danas naša je odgovornost da promovišemo dijalog", ukazuje predsednica IPU Gabrijela Kuevas Baron.

Različit fokus predstavnika zemalja koje (ne)priznaju Kosovo

U Beogradu prvi put i poslanici zemalja koje nisu priznale Kosovo, ili su povukle priznanje. Među njima i Čile, u kojem će se za dva dana glasati o prijemu Kosova u Interpol.

Predsednik parlamenta Čilea Ivan Flores Garsija navodi da će na generalnoj Skupštini Interpola biće oko deset hiljada zvanica.

"Čile ostaje pri svojoj odluci. Nećemo podržati prijem Kosova. Ujedinjene nacije nisu priznale nezavisnost Kosova, a Čile poštuje teritorijalni integritet Srbije", poručuje Garsija.

Dok Čile interesuje jača policijska saradnja protiv terorizma i narko-trafikinga, za naše susede važan je region.

"Mislim da je suradnja svih zemalja u regiji vrlo bitna za našu budućnost i ekonomsku i gospodarsku i sigurnosnu. Vidim i Srbiju i Crnu Goru i ostale zemlje u krilu EU", kaže Saša Đujić poslanik SDP-a u Hrvatskom saboru.

I vlast i opozicija aktivni u radu IPU

U ulozi domaćina, i vlast i opozicija.

Vladimir Orlić iz SNS, koji je i šef srpske delegacije u IPU smatra da je Srbija danas centar političkih dešavanja na svetskoj političkoj sceni.

Bojkot u ovoj skupštini ne važi.

Aleksandra Jerkov iz DS-a i član srpske delegacije u IPU kaže da Demokratska strank, osim učešća u radu odbora u kojima su članovi zakazali niz bilateralnih sastanaka sa poslanicima, najviše se koncentriše na poslanike iz Evrope – EU ali i sa poslanicima drugih zemalja.

"Za DS sastanci sa poslanicima iz EU i Evropskog parlamenta su prioritet, a teme su našoj javnosti poznati problemi sa demokratijom u Srbiji i izbornim uslovima", naglašava Jerkovljeva.

Skupština Interparlamentarne unije u Beogradu zaseda do četvrtka.

"Zdravstveno stanje pacijenata je stabilno. Ljudi su imali problema, povraćali su, imali su promene na koži, svrab. Pacijenti će ostati na klinici. Za 48 sati očekujemo rezultate analize", rekla je Ljindita Ajazaj-Beriša, v.d. direktora Infektivne klinike u Prištini.

Istovremeno, srpski članovi CIK-a su bez simptoma. Ali, zabrinuti.

"Na tom mestu nema naših ljudi koji mogu da osiguraju to brojanje na pravilan način. Sigurno je nekome u interesu da nametne političke predstavnike koji nemaju podršku srpskog naroda", istakao je Srđan Popović, potpredsednik Srpske liste.

Beograd o situaciji obaveštava međunarodnu zajednicu. Predsednik države, na sastanku sa predsednicom gornjeg doma ruskog parlamenta koja učestvuje na skupštini IPU.

"Izmislili su nekakvu priču o trovanju kovertama iz Srbije i pri tome su rekli da su članovi CIK-a otrovani, a nijedan Srbin među članovima Srpske liste nije otrovan. Sad više nisu sigurni da su otrovani, sad više ne znaju šta da izmisle, ali sad konstatuju da je potrebno ukinuti Srpsku listu", naveo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić. 

Govori i o mogućim posledicama po odnos Srba i Albanaca.

"Srba više neće biti u institucijama, a vi znate da kad nema Srba u institucijama, onda znate gde ih ima i kako će moraju da štite svoju slobodu i ognjišta. Zato smo molili zapadne partnere i sve druge da se i oni urazume zajedno sa Albancima, da im ne pomažu u tim bolesnim ciljevima, u protivnom plašim se da se bližimo katastrofi", napomenuo je predsednik Vučić.

Reakciju spolja traži i šef diplomatije Ivica Dačić.

"Hoće li brojni međunarodni emisari koji dolaze u Prištinu i Beograd da lupe šakom o sto i uvedu red među prištinske političare, da konačno prestanu da povlače jednostrane poteze prema srpskom narodu? Jer kada se vatra zapali, posle se teško gasi", kazao je Dačić.

U međuvremenu, u Prištini se Hašim Tači sastao s predsednicom CIK-a, glavnim tužiocem i direktorom kosovske tajne službe.

"Pozivam državne institucije da profesionalno istraže slučaj i preduzmu neophodne korake kako bi se otklonile sumnje da je došlo do trovanja predstavnika CIK-a", rekao je Tači.

CIK je ranije saopštio da se glasovi iz centralne Srbije neće brojati dok istražni organi ne urade njihovu analizu.

"Posle 103 godine, prvi put, Crveni krst Srbije je došao na Krf. Ne da pomogne srpskom narodu, kao 1916. već, da uzvrati pomoć grčkom narodu", poručila je Dzane Panajota, zamenica gradonačelnika Krfa.

A radilo se u Agios Mateosu, kraj spomenika Drinskoj diviziji, potom u Guviji i na ostrvu Vido.

"Da, pored krvi koju smo im dužni, uradimo i još nešto za naše ratnike, koji su ostavili ovde svoje kosti i koji su nas zadužili", kaže Milorad Rogić iz Udruženje dobrovoljnih davalaca krvi, "Prvi partizan" - namenska.

Njegov kolega Mihajlo Obradović ističe da su priče jedno, a istinski doživljaj nešto sasvim drugo.

"Nadamo se ubuduće da ćemo dolaziti i dalje ovde da pomažemo šta bude trebalo u sanaciji ovih naših spomenika", naglašava Dragoljub Rakić, još jedan dobrovoljni davalac krvi.

Društvo grčko-srpskog prijateljstva, Udruženje za zaštitu ostrva Vido, i projekat "Stopama naših predaka" deo su one uporne i tihe snage koja čuva seni junaka Velikog rata: zahvaljujući njima, sprečena je izgradnja kupališta na ostrvu najveće srpske tuge, organizuju se edukativni kampovi za mlade iz Srbije, a nekoliko donatora je obezbedilo i novac za osvetljenje mauzoleja.

"Nadamo se da ćemo ovim putem, da ćete nam i vi pomoći, da će ljudi čuti, da konačno završimo mauzolej na Vidu - da postavimo ispred mauzoleja dva vojnika, koji čuvaju večnu stražu, našim večnim, svetim ratnicima", ističe Željko Popović iz Udruženje grčko-srpskog prijateljstva na Krfu.

Te skulpture su predviđene i projektom iz 1933. godine, za pročelje mauzoleja u kome su pohranjene kosti 1.232 identifikovana i 1.500 neznanih srpskih junaka.

Među borovima i čempresima donetim sa Hilandara, i nad Plavom grobnicom, na svetu najvećem groblju na morskom dnu.

Premijerka je Sobotki zahvalila na podršci i pomoći Austrije procesu evropskih integracija Srbije.

U razgovoru sa El Kubaisijevom, premijerka je podsetila da su odnosi Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata najrazvijeniji u privrednoj oblasti, ponajviše zahvaljujući prijateljstvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića i šeika Muhamed bin Zajed al Nahjana.

Sagovornice su izrazile zadovoljstvo činjenicom da saradnja u oblasti odbrane beleži konstantan uzlazni trend, zkaljučuje se u saopštenju.

"Početkom 21. veka ova naša saradnja je otvorila vrata za unapređenje međudržavnih odnosa, koje i danas negujemo. Kina je izrasla u našeg najrespektabilnijeg partnera i jednog od najvećih branitelja mira u svetu", dodaje se u saopštenju.

REM je sačinio izveštaj, pokrenuo postupak, kažu u kratkom saopštenju, bez izjava do okončanja procedure. Mogući ishod – opomena, upozorenje ili najdrastičnije zabrana emitovanja programa od 24 sata do 30 dana.

"Savet Regulatornog tela će prilikom odlučivanja u postupku izricanja mera uzeti u obzir sve okolnosti pod kojima je došlo do prikazivanja navedenog sadržaja", saopštavaju iz REM-a.

Glavni urednik "Hepija" nije video sporni sadržaj u svom programu, kako prenose mediji –video je jedino glumu, zabavu. Zbog rijalitija "Parovi", televiziju "Hepi", koja je nacionalnu frekvenciju dobila i zbog dečjeg programa koji ne emituje, REM je već skidao sa malih ekrana na jedan dan.

U Savetu regulatornog tela za elektronske medije tvrde – dok im Zakon ne da veća ovlašćenja, više ne mogu. U resornom Ministarstvu su saglasni da bi propisi trebalo da se menjaju, ali veruju i da REM-u nisu ni sada vezane ruke.

"Ja sam ubeđen da će oni reagovati na pravi način, kao uostalom i do sada, a ja kao državni sekretar naravno mogu uvek da osudim svaku skaradnost, svaki nemoral i svaki kič i svaki neukus koji se pojavljuje", naglašava Aleksandar Gajović, državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja.

Javnost je uznemirena, ali i umorna od šokiranja sličnim vestima koje serviraju skandal majstori. Gora od neadekvatne kažnjivosti nedopustivog sadržaja je samo ravnodušnost koja bi vodila u prihvatanje ugađanja najnižim strastima.

Stručnjaci veruju da je jedina adekvatna kazna oduzimanje nacionalne frekvencije, uvereni da su tvrdnje da REM nema odgovarajuće mehanizme izgovori.

"Opomena na opomenu bi kad tad vodila gubitku nacionalne frekvencije. REM ima veliki istraživački centar, istraživačku službu. Čemu ona služi ako nema nikakvih mehanizama kontrole, ako se to što oni istražuju ne može da primeni. Ako se nakon ovoliko godina istraživanja pokazalo da je REM nemoćan, onda bi trebalo da su u stanju da oni sami proizvodu predloge preporuka za promenu odgovarajućih zakona", ističe prof. Milena Dragićević Šešić sa Fakulteta dramskih umetnosti.

Mnoge države pokazale su da ne veruju u prostu premoć daljinskog upravljača nad vulgarnošću. U Hrvatskoj je RTL platio kaznu od 14.000 evra zbog emitovanja sadržaja koji utiče loše na decu i maloletnike.

"Bez novih investicija mi ćemo tavoriti kada govorimo o banjskom turizmu, samo ćemo pričati o potencijalu koji donosi banjski turizam bez konkretne valorizacije tog potencijala", navodi Rasim Ljajić, ministar trgovine i turizma.

Dodaje da su sada svega 13 odsto gostiju u banjama strani turisti. "To je zbog činjenice da još nemamo onaj kvalitet koji traži savremeni turista", naglašava Ljajić.

Letos su privatizovane dve banje – Vranjska i Kuršumlijska. Novi vlasnik Kuršumlijske je Akcionarsko društvo "Planinka", koje već godinama uspešno rukovodi Prolom i Lukovskom banjom.

"Ono što je bitno, što smatramo da možemo do kraja sledeće godine da obnovimo objekte, da ih pustimo u funkciju, time bismo uposlili 100 novih radnika. Direktno zapošljavanje ljudi koji su vezani za turizam, to bi bilo od velikog značaja za opstanak ovih ljudi na terenu, posebno na ovom prostoru gde smo sada", navodi Radovan Raičević, generalni direktor AD "Planinka".

Za privatizaciju je spremno još sedam banja, ali u Vrnjačkoj nisu radi da dobiju novog vlasnika.

"Stanovište lokalne samouprave, ako se naš glas pita, jeste da specijalna bolnica 'Merkur' treba da ostane u sadašnjem vlasništvu pre svega zbog jakog menadžmenta, dobre godišnje dobiti i velikih investicija koje ostvaruju u našoj lokalnoj samoupravi", kaže Boban Đurović, predsednik opštine Vrnjačka banja.

Naše termalno bogatstvo je nesumnjivo. Srbija ima 40 banja, 53 termalna lokaliteta i preko 1.000 izvorišta mineralne vode.

Više od 5.000 kreveta u banjama Srbije već godinama je van funcije. Zbog toga je bez posla ostalo oko 2.700 ljudi. Gubimo i oko milion noćenja godišnje, a država je uskraćena za 360 miliona dinara na osnovu naplate PDV-a.

Dečak je prevezen u Klinički centar Vojvodine, gde je pokušana reanimacija.

Nakon policijskog uviđaja biće poznato više detalja nesreće.

"Sačekaćemo da vidimo rezultate pokrenute istrage", poručila je Kocijančičeva.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je povodom navoda Prištine o zatrovanim kovertama pristiglim od glasača iz centralne Srbije upozorio međunarodnu zajednicu i Prištinu da "ukidanje demokratije ne vodi ničemu", da Priština može da eliminiše Srpsku listu, ali ne može Srbe na KiM, te da se jasno zna ko su njihovi politički predstavnici.

To, kako se dodaje, uključuje i zaštitu od neovlašćene ili nezakonite obrade, kao i od slučajnog gubitka, uništenja ili oštećenja primenom odgovarajućih tehničkih, organizacionih i kadrovskih mera, a što je bio dužan da učini.

Zbog toga je, kako navodi, 5. septembra 2019. godine neovlašćeno lice pristupilo podacima o ličnosti sadržanim u evidencijama, uključujući imena i prezimena, JMBG i potpise i mobilnim telefonom sačinilo video zapis tih podataka, koji je zatim objavilo na društvenoj mreži Instagram.

Tokom izborne kampanje za lokalne izbore u Medveđi početkom septembra na Tviteru se pojavio snimak na kojem se vidi da lider Srpske desnice Miša Vacić lista spiskove korisnika usluga Crvenog krsta, odnosno narodne kuhinje.

Nakon toga, kako se vidi na snimku, Vacić je snimio pamflet na kojem piše "Za domaćinsku Medveđu".

Nakon tog snimka koji je objavljen na Tviteru oglasio se i Crveni krst Srbije, navodeći da "strogo primenjuje odredbe Zakona o zaštiti ličnosti i zastupa neophodnost poštovanja ljudskog dostojanstva u svakoj situaciji".

Usledio je još jedan tvit u kojem je navedeno da će Crveni krst Srbije "hitno sagledati delovanje organizacije Crvenog krsta u Medveđi, i u skladu sa nalazima preduzeti neophodne mere u cilju zaštite svih korisnika, saradnika i volontera".

Naime, prethodno je po žalbi tužioca, 24. septembra bilo preinačeno rešenje sudije za prethodni postupak i A.O. kućni pritvor zamenjen pritvorom.

Ranije danas Apelacioni sud je to rešenje ukinuo i naložio ponovno odlučivanje Višeg suda.

Više opozicionih stranaka je tvrdilo da je on uhapšen jer je, navodno, objavio podatke koji se tiču angažovanja oca ministra unutrašnjih poslova u poslovima trgovine oružjem.

Udruženje novinara Srbije prethodno je zatražilo da uzbunjivač A. O. hitno bude oslobođen, a da tužilaštvo saopšti detalje postupka.

Iako nezavistan, Sajeda podržava umerena islamistička partija Enahda koja je pobedila na prošlonedeljnim parlamentarnim izborima.

"Otvara se nova stranica istorije", rekao je Sajed svojim pristalicama u Tunisu.

Sajedu je pobedu već čestitao njegov protivkandidat, medijski magnat Nabil Karui, koji je priznao poraz, prenosi Rojters.

"Želeo bih da vam čestitam pobedu na predsedničkim izborima", naveo je Karui u saopštenju nekoliko sati pre nego što će zvanična komisija objaviti preliminarne rezultate.

"I bez obzira što ćemo biti u konkurenciji najvećih armija sveta, koje mobilišu svoje pripadnike, ali i najveće šampione u svojim zemljama, Vojska Srbije očekuje da ćemo se na prestižnom takmičenju okititi brojnim medaljama", naveo je Vulin.

Tokom razgovora sa strelcima, triatloncima i takmičarima u borilačkim sportovima –džudsitima, rvačima, tekvondistima i bokserima, ministar odbrane je želeo da čuje njihove utiske o toku priprema i uslovima koji su im obezbeđeni za trening, ali i o ambicijama, za koje je rekao da su, kad je reč o Vojsci Srbije – uvek pobedničke. 

"Nama je velika čast što će uniforme Vojske Srbije nositi jedan Ćulum ili Kukolj, baš kao i Tijana Bogdanović, Nemeš, dakle zaista najbolji u našoj zemlji. Tu su i sjajni strelci Arunović i Grgić. Očekujemo da će svi oni značajno doprineti da Vojska Srbije bude još poštovanija", naveo je ministar.

Dodaje da će svi oni koji svoju budućnost vežu za Vojsku Srbije, imati prilike da se bave sportom, da se takmiče i da zastupaju svoju zemlju.

"Jer, ovo je nešto što u civilstvu ne možete tako lako da ostvarite, ali ovde u Vojsci Srbije, na Akademiji, u Vojnoj gimnaziji, u službi u Vojsci Srbije, moći ćete da sretnete i družite se s najpoznatijim sportistima, ali i da zastupate svoju zemlju na najprestižnijim svetskim takmičenjima", rekao je Vulin, navodi Ministarstvo odbrane .

Ponovio je velika očekivanja uoči Svetskog prvenstva kao i poruku da će svi sportisti koji će nositi uniformu Vojske Srbije dati sve od sebe, te da "više od toga niko ne može da traži od njih, ali da je manje od toga apsolutno neprihvatljivo, jer Vojska Srbije uvek ide na pobedu".

Predsednik Sportskog saveza Srbije Davor Štefanek, nakon što je takmičarima poželeo puno uspeha na takmičenju, istakao je da je ta organizacija u potpunosti stala iza priprema sportista.

"Pre godinu dana potpisali smo sporazum s Ministarstvom odbrane, i zaista naša saradnja je izvanredna, na čemu bih posebno zahvalio ministru Vulinu", istakao je proslavljeni srpski rvač, i posebno podvukao činjenicu da su deo sportske ekipe vojske i braća Nemeš, Kukolj,  Andrea Arsović i drugi vrhunski sportisti. 
 
Potpukovnik Nenad Milosavljević, maratonac, koji iza sebe već ima sjajne rezultate, imaće tu čast da na otvaranju predstojećeg takmičenja nosi srpsku trobojku.

"Ta činjenica me čini veoma ponosnim. Vojska Srbije će ove godine peti put učestvovati na svetskim vojnim igrama, a ono što će ove godine biti novina je to što će boje Republike Srbije i Vojske Srbije braniti i naši profesionalni sportisti, poput braće Nemeš, Mihail Dudaš, kao i naši trofejni strelci i ostali - rekao je Milosavljević i dodao da je biti ispred takvog stroja i nositi zastavu Republike Srbije, veliko zadovoljstvo i čast, a da to za njega predstavlja i svojevrsnu krunu sportske karijere unutar profesionalne vojne službe koja traje 25 godina", navodi Milosavljević.

Mihail Dudaš, najpoznatiji srpski desetobojac, koji će na Svetskom prvenstvu učestvovati u disciplinama skok u dalj i 110 metara s preponama ( jer desetoboj nije zvanična vojna disciplina) istakao je da je optimista uoči početka takmičenja.

"Još uvek ne znamo kakva je konkurencija, ali smo sigurno da će biti veoma jaka, jer će sve zemlje poslati svoje najbolje takmičare. Neće biti lako, ali na nama je da damo maksimum, ono najviše što možemo, i da se borimo za našu zemlju onako kako bi se borili na svojim takmičenjima u individualnoj konkurenciji, sa jednim dodatnim motivom – da predstavljamo Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije", objasnio je Dudaš.

Brigadni general Siniša Radović, direktor kancelarije Republike Srbije pri CISM, poželeo je u ime te organizacije svim sportistima puno uspeha na predstojećem takmičenju, uz posebnu zahvalnost ministru odbrane Aleksandru Vulinu, rektoru Univerziteta odbrane i načelniku Vojne akademije, na podršci zahvaljujući kojoj su pripreme za prestižno sportsko takmičenje protekle veoma uspešno.

Republika Srbija je dugogodišnja članica Međunarodnog saveta za vojne sportove (CISM) koje organizuje predstojeće 7. Svetske vojne igre u gradu Vuhanu, u Kini, u periodu od 18. do 27. oktobra.

Majka pretucene A.M, u izjavi za Radio Beograd, rekla je da zadovoljna tom odlukom jer njena ćerka ne ide već mesec dana u školu, dok su nasilnice redovno pohađale nastavu.

"Ovo je jasna poruka svim nasilnicima, ne želim ni jednoj majci da doživi ovo kroz šta smo prošli ja i moje dete. Snimak nisam pogledala, verujem da nikad i neću, i ovako je bilo preteško. Hvala medijima, bez njihove podrške ne verujem da bi se sve ovako brzo odvijalo", istakla je majka pretučene A.M.

Paviljon ima 2.600 kvadrata i građen je po najvišim standardima. Vrednost radova je milion i sedamstotina hiljada evra od čega je 85 odsto dala Evropska unija.

"Mi smo veliku pažnju posvetili ovom zatvoru iz različitih razloga, iz aspekta što je to ženski zatvor, što su tu majke sa decom i zato smo vrlo ponosni na sve ono što smo zajedno sa Upravom za izvršenje krivičnih sankcija i postigli ovde", naveo je Sem Fabrici, šef Delegacije EU u Srbiji.

Paviljon je opremljen posteljinom koju su šile osuđenice i nameštajem koji prave osuđenici u Zabeli. Evropska unija finansira i programe za obuku lica na izdržavanju zatvorske kazne, za deficitarna zanimanja. Po završetku obuke dobijaju sertifikat o kvalifikaciji, na kome ne piše da je stečen u zatvoru.

"U proteklom periodu, zahvaljujući donaciji Evropske unije, ovde je obučeno i to za sertifikovane obuke za frizera, pedikira, manikira 50 osuđenica", istakao je Dejan Carević, direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

U Kazneno-popravnom zavodu za žene u Požarevcu, jedinom u Srbiji, boravi oko 290 osuđenica. Skoro 70 posto njih je radno angažovano na različitim poslovima.

"Mi ćemo stupiti u direktne razgovore sa Sarajevom i na taj način ćemo naći najbolje rešenje za saradnju naše dve države. Sa našim stručnjacima i ekspertima u ekonomiji i stručnjacima međunarodnog prava i međunarodnih odnosa pokušačemo nači kreativno rešenje. Nije dobro da sve ispričamo zbog toga što ne znamo detalje kakva bi mogla biti ta saradnja, ali saradnje između Prištine i Sarajeva mora biti", istakao je Kurti. 

Napomenuo je da nova kosovska vlada nikada neće staviti "Srbiju i Bosnu i Hercegovinu u istu rečenicu".

Za pregovore između Beograda i Prištine rekao je da bi mogli da počnu i pre izbora u Srbiji naredne godine.

Kako je istakao prva faza, o kojoj se i razgovaralo na sastanku, podrazumeva izvođenje građevinskih radova na rekonstrukciji i proširenju samog aerodroma.

"Cilj Vlade Srbije je da pomenuti radovi teku nesmetano i da nemaju nikakve posledice na naše građane, odnosno da ne utiču na protok robe i usluga na aerodromu. Takođe, resorno ministarstvo će svoje aktivnosti dodatno usmeriti i na obezbeđivanje najvišeg nivoa bezbednosti i zdravlja na radu, kako bi radnici nesmetano obavljali svoj posao i imali potpunu zaštitu", rekao je ministar.

Đorđević je podsetio da je pomenuta koncesija obezbedila ulaganja u aerodrom u narednih 25 godina i kako kaže to će doprineti još većem broju putnika i tome da aerodrom radi u punom kapacitetu, a za naše građane to znači i više radnih mesta.

Izvršni direktor za tehničke poslove kompanije kompanije "Vansi" Nikolas Brus zahvalio je ministru Đorđeviću na konstruktivnom razgovoru i istakao da njegova kompanija želi da sve faze, kada je u pitanju sprovođenje ovog projekta, obavlja u skladu sa dogovorom sa nadležnim institucijama, kako bi sve bilo urađeno u skladu sa zakonom i po najvišim standardima.

Sastanku je prisustvovala v. d. direktorka Uprave za bezbednost i zdravlje na radu Marina Furtula.

"To mi je jedno teško sećanje, ali me ne progoni. Zato što sam znao da je mnogo ljudi stradalo. Da sam mogao i ja da stradam. Sticajem okolnosti mi smo ostali živi" kaže Dobrivoje Tošković iz Loznice.

Komemorativnom sednicom u Skupštini grada, polaganjem venaca, parastosom i prigodnim programom, u Kraljevu je obeležen dan sećanja kada su vojnici nacističke Nemačke uzeli prve taoce i u narednim danima streljali više od 2 200 civila.

"Brat mi je streljan. 24 godine imao.Bio je činovnik u fabrici aviona" ističe Desanka Kočević, 97 god preživela.

"Otac mi je ovde streljan, imala sam sedam godina" kaže Vera Čolović, iz Kraljeva.

Jedan od najupečatljivijih simbola otpora u Drugom Svetskom ratu su tri pesnice na Bubnju, brdu iznad Niša gde je streljano više od 10 000 ljudi , a najviše zarobljenika logora na Crvenom krstu. Niš je oslobođen na današnji dan zahvaljujući 22. Diviziji narodnooslobodilačkog pokreta , posle višednevnih borbi u istoriji poznatih kao "Niška operacija".

"Kažu da je ovde, na ovom delu stajalo ,,Živeo komandant, živeo oslobodilac Niša, general lajtnant Koča Popović, koji je u 16 sati, 14. Oktobra sa jedinicama Trinaestog korpusa, sa delovima i Četrnaestog , ušao u oslobođeni Niš" naglašava Mirko Starčević, SUBNOR Niš.

14. oktobar se u Kruševcu obeležava kao Dan oslobođenja grada i u Prvom i u Drugom Svetskom ratu. Zato su osim na humke streljanih civila i palih boraca Rasinskog partizanskog odreda na Slobodištu, venci položeni na sve spomenike stradalima u oslobodilačkim ratovima. Zahvaljujući saradnji sa udruženjem ratnih veterana iz Lipecka, grada pobratima, obeležje kraj Rasine, upotpunjeno je spomen pločom sa 22 imena poginulih Ruskih vojnika.

"Ponosni smo na naše pretke, vojnike koji su dali doprinos velikoj pobedi . Rusija i Srbija su zajedno prošle veliki istorijski put, pun poteškoća i prepreka. Ali je to ojačalo naše prijateljstvo" kaže Jevgenij Čunosiv, major Ruske Federacije.

Povodom ove značajne godišnjice, kruševljani su dobili Park prijateljstva. Nova zelena oaza površine 22 ara, nalazi se u jednoj od najfrekventijih gradskih zona, u naselju Rasadnik, u blizini škola i zatvorenih bazena.

Eksperimentalni istraživački metod, koji su njih troje razvili, smatra se najinovativnijim u razvojnoj ekonomiji.

Ester Duflo je tek druga žena koja je dobila Nobelovu nagradu za ekonomiju, otkad je uvedena 1969. godine.

Abhidžit Banerdži i Ester Duflo su ujedno i šesti bračni par koji je nagrađen Nobelovom nagradom za zajednički rad.

Japanski premijer Šinzo Abe je najavio da će vlada formirati specijalni tim koji će uključiti zvaničnike iz različitih ministarstava koji će se baviti rešavanjem posledica tajfuna, što podrazumeva i pružanje pomoći ljudima koji su izmešteni.

"Naš odgovor mora biti brz i primeren", rekao je Abe, ističući da se mnogi vode kao nestali, a šteta velika, preneo je AP.

U udarima tajfuna povređeno je najmanje 100 osoba, a oko 38.000 ljudi je evakuisano iz svojih domova, naveo je Kjodo.

Hagibi je doneo rekordne količine kiše, zbog čega se za samo 48 sati izlilo čak 20 reka.

Spasilačke ekipe pretražuju područje oko nabujalih reka i klizišta u potrazi za nestalima, vlasti upozoravaju da su moguće nove padavine, preneo je AP.

Tajfun "hagibi" izazvao je velike nalete kiše i jake vetrove tokom vikenda, kada je poplavljeno i oštećeno više hiljada domaćinstava, a veliki deo glavnog ostrava ostavio bez struje.

Saopšteno je da je oko 60.000 domova još bez struje u Tokiju i obližnjim prefekturama, a železnica je saopštila je da je železnički saobraćaj ograničen na gradove Nagano i Tokio.

"Uzimajući u obzir činjenicu da je u toku turska vojna akcija uz dramatične posledice, EU podseća na odluku nekih zemlja članica da odmah zaustave izvoz oružja namenjen Turskoj", navodi se u zaključcima Saveta EU.

Ministri su ocenili da turska vojna akcija predstavlja ozbiljno podrivanje stabilnosti i bezbednosti celog regiona, a Savet EU najavio sastanak radnih grupa koje će koordinisati pozicije zemlja članica EU u akciji zaustavljanu izvoza oružja Turskoj.

EU ministri upozorili su da je turskom vojnom akcijom otežana mogućnost postizanja mira u Siriji kroz političke procese koje vode UN i da se ozbiljno podriva napredak koji je postignut u cilju pobede nad Islamskom Republikom.

"EU ostaje posvećana jedinstvu, suverenitetu i teritorijalnom integritetu sirijske države", navodi se u zaključcima.

Istovremeno, Savet podseća da je Turska ključni partner EU i važan činilac u sirijskoj krizi i regionu.

U saopštenju EU upozorava da će obustaviti pomoć za stabilizaciju i razvoj onim područjima gde su prava lokalnog stanovništva ignorisana i zloupotrebljana, ali i da će u svetlu novih potreba nastaviti napore za rešavanje "ozbiljne humanitarne i izbegličke krize".

Zadržavajući internacionalni karakter, u studentskom takmičarskom programu naći će se četiri predstave koje se nadmeću za nagradu Zlatni list, dve iz Srbije i po jedna iz Rusije i Poljske. 

Akademija umetnosti u Novom Sadu, predstaviće se predstavom Kiseonik, Ivana Viripajeva, Filmska akademija iz Lođa, Poljska, izvešće komad Cena života, dobitnice Pulicerove nagrade, Martine Majok, Državna pozorišna akademija iz Jaroslavlja, Rusija, odigraće Čehov.nekst (Čehov.next) dok će se Fakultet dramskih umetnosti iz Beograda predstaviti sa komadom Džordž Kasplan, Frederika Sontaga.

Selekcija festivala kao i prethodnih godina, poverena je nagrađivanom reditelju Milanu Neškoviću koji iza sebe ima više uspešnih predstava na scenama najeminentnijih pozorišta u Srbiji i šire.

"Selekcija je bazirana na odnosu pojedinca i društva i problemima sveprisutnog nedostatka empatije. Sve predstave se bave osobama koje se nisu snašle u društvu pojedinaca i tragaju za sobom i svojim identitetom, kao uostalom i pozorište",rekao je selektor festivala, Milan Nešković o kriterijuma za takmičarski program.
 
U okviru revijalnog programa, gostovaće renomirana srpska pozorišta, Jugoslovensko dramsko pozorište sa nagrađivanom predstavom Zašto je poludeo gospodin R. i Beogradsko dramsko pozorište sa predstavom Moje dete.
 
Drugog dana, reditelj i osnivač Pozorišnog Kustendorfa, Emir Kusturica, moderiraće debatu sa istaknutim umetnicima na ovogodišnju temu  „Pozorište u društvu spektakla".
 
Kompanija NIS je četvrtu godinu zaredom generalni sponzor Pozorišnog Kustendorfa. Pružanje podrške projektima iz oblasti kulture, nauke i obrazovanja, sa posebnim akcentom na razvoj mladih talenata, jedan je od strateških ciljeva kompanije NIS, koji se realizuju pod sloganom "Budućnost na delu".

„Na ovoj izložbi je moj najvažniji rad, suština onog što sam stvarao, kako sam se razvijao kao umetnik. U Francuskoj je strip povezan sa rokenrol scenom, te teme se prepliću" ističe Tijeri Gitar, strip autor iz Francuske.

„Sviđa mi se kako je raznovrstan rad strip autora iz bivše Jugoslavije. Ima tu puno kritičkog duha, osećanja i umetničkog senzibiliteta, koji treba da se razvija i dalje" kaže Mirjana Mišlov, umetnica iz Francuske

„U svojim stripovima želim da pokažem da svako može da crta. To je lako, nije potrebna mašta. Ja volim mačke i njih crtam, a one vole muziku, kao i ja" ističe Harukiči, strip crtač iz Japana

Selektor izložbe je pančevački umetnik Aleksandar Zograf, čiji su autorski stripovi imali izdanja u mnogim državama sveta.

„Naša ideja je da prikažemo strip i ilustraciju kao jedan od načina da se sačuva lični izraz, da se izraze ideje koje su drugačije i posebne, da pokažemo da u različitim zemljama to može da bude ostvareno na različite načine" naglašava Saša Rakezić, selektor izložbe stripa.

Nova festival je prilika da se publika upozna sa savremenim tendencijama u stripu kod nas i u svetu, a raduje činjenica da je takozvana, „deveta umetnost" sve popularnija.

U prvom delu prikaza biće predstavljene sposobnosti dela jedinica Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane, specijalnih i jedinica Kopnene vojske naoružanih i opremljenih najsavremenijim naoružanjem i opremom po konceptu "1500+" i doniranim sredstvima iz Ruske Federacije.

Nakon toga biće izveden defile pešadijskog, motorizovanog i vazduhoplovnog ešelona.

U okviru priprema za prikaz i prikaza sposobnosti, vojni vazduhoplovi nadletaće širi rejon Beograda od 14. do 19. oktobra.

Na zvaničnom otvaranju će, kako je najavljeno, govoriti nemačka diplomatkinja zadužena za Zapadni Balkan Suzane Šic, bivša visoka predstavnica za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Ketrin Ešton, kao i bivši francuski ambasador u Beogradu Frederik Mondoloni.

"Zahvalni smo Si Đinpingu što je doveo jednu od najvažnijih investicija u našu zemlju i ohrabrio kineske investitore da dolaze u Srbiju, kao i za to što je kroz projekat 'Jedan pojas, jedan put' doprineo sreći drugih naroda, u ovom slučaju srpskog. Mi, za razliku od drugih, nećemo zaboravati šta je učinio i imaće našu zahvalnost", poručio je Vučić.

Kako je rekao, tokom poslednje posete KP Kine naučio je da su svi funkcioneri dužni da 200 dana godišnje razgovaraju s građanima.

"Pa mi sada razmišljamo kako da naše ljude nateramo da više destina dana, ako ne mogu 200 dana, razgovaraju sa običnim ljudima kako bi bolje razumeli njihove zahteve i potrebe", rekao je Vučić u razgovoru sa kineskom delegacijom.

Član Politbiroa Komunističke partije Kine je zahvalo Vučiću što je odvojio svoje vreme i primio njihovu delegaciju i preneo pozdrave predsednika Kine Si Đinpinga.

"Vi ste zajedno da Sijem napravili generalni plan za razvoj strateškog partnerstva Srbije i Kine i u toku je realizacija onoga što ste vas dvojica dogovorili", rekao je Jang.

Kaže da je cilj posete delegacije KPK, takođe, realizacija postignutih dogovora predsednka dve zemlje.

Jang je izrazio očekivanje da će dve stranke intezivirati saradnju i stvoriti uslove za produbljivanje razmene i saradnje u svim oblastima.

Zahvalnost Kini na podršci po pitanju KiM

Premijerka Ana Brnabić zahvalila se na kontinuiranoj podršci Kine teritorijalnom integritetu Srbije i podršci po pitanju Kosova i Metohije.

Ona je naglasila da je pitanje KiM za Vladu Srbije emotivno i veoma važno.

Brnabićeva je rekla da je Srbija posebno ponosna što u okviru inicijative "Pojas i put" ima najveći broj ugovorenih projekata i da građani naše zemlje u svakodnevnom životu već osećaju benefit ove inicijative.

"Kroz inicijativu 'Pojas i put' u Srbiji je izgrađen prvi u Evropi kineski most i naši građani već mogu da vide autoputeve i železničke pruge koje gradimo zajedno kroz '17 + 1' mehanizam", rekla je Brnabić.

Srbija, kako je rekla, podržava politiku jedne Kine i to će ostati politika naše zemlje.

Jang Sijaodu konstatovao je je da su Kina i Srbija geografski udaljene, ali da postoji tradicionalno prijateljstvo između dva naroda, dodajući da je poseban napredak u bilateralnim odnosima, ostvaren u poslednjih nekoliko godina.

"Preduzeća stara do pet godina, oni mogu aplicirati za sredstva do 70.000 evra. Sredstva su namenjena isključivo za nabavku nove opreme. Ono što je takođe bitno, jeste, da, preduzeća imaju aktivan status u APR-u i da imaju minimum jednog zaposlenog" kaže Milica Korać, Projekat EU PRO.

Konkurs je otvoren do 10. novembra.

Sa tih lokacija u kolonama su se uputili ka zgradi Vlade Srbije.

Trg Slavija, žila kucavica gradskog saobraćaja, bio je potpuno blokiran. Taksisti su vozilima opkolili kružni tok, tako da se, osim pešice, nikako nije moglo preko Slavije.

Nemanjina ulica, koja od Slavije vodi do zgrade Vlade Srbije, bila je ispunjena taksi vozilima. Takođe, i Savska ulica. 

Kolaps saobraćaja, pustoš na Bulevaru despota Stefana 

Saobraćaj na na Auto-komandi, u smeru ka gradu, bio je potpuno usporen, kao i na "Gazeli", na Trgu Nikole Pašića, oko Sajma, u Ruzveltovoj.

Policija je tokom protesta zatvorila pojedine ulice u gradu i preusmeravala saobraćaj. 

Gradski saobraćaj je negde bio usporen, a neke linije bile su obustavljene. Zbog blokade Slavije, tramvaji i trolejbusi nisu mogli da voze.

Taksisti su propuštali samo vozila Hitne pomoći i vatrogasce. 

S druge strane, neke ulice, u kojima je inače gužva, danas su potpuno opustele. Na fotografijama koje su nam slali građani, vidi se da na Bulevaru despota Stefana gotovo da i nije bio saobraćaja. 

Deluje da su se građani pripremili na najavljenu blokadu grada i da su rešili da obaveze ili odlože ili da idu pešice. 

"Izvinjavam se ja" 

Taksisti su protest započeli 30. septembra zbog nezadovoljstva radom Komunalne milicije i, kako kažu, nesprovođenjem Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju, pre svega zbog rada udruženja "CarGo".

Ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović je, gostujući na RTS-u, rekla da nije dopustivo da taksisti zatvaraju ulice, auto-put ili "Gazelu" i pozivala na sprovođenje zakona. 

"Iako bi mnogi trebalo da se izvine građanima, izvinjavam im se ja u ime Vlade i jedinica lokalne samouprave koje ne sprovode zakon, ali ih i pozivam da ga sprovedu", poručila je Zorana Mihajlović. 

Taksisti najavljuju da se u utorak nastavljaju protesti po istom scenariju.

"Ovo geografsko područje- Vršačke planine, Mali Rit i uopšte ovaj deo Banata je jako interesantan jer se praktično nalazi na tromeđi 3 velika regiona - jedno je panonska nizija, sa druge strane Dunava je Balkan a istočno je karpatski region i svaki region za sebe ima biološke karakteristike koje se praktično ovde sučeljavaju i na ovom području mogu se naći specifičnosti sva tri regiona i zato je ovo područje jako interesantno jer je veoma bogato diverzitetom", kaže Milivoje Vučanović. Čuvar vršačkih planina.

O merama zaštite ovog predela, od sada, umesto lokalnog veća odlučivaće Pokrajinski zavod za zaštitu prirode. Upravljač ostaje vršačko komunalno preduzeće.

"To znači da je na neki način ovde uvedena struka - pitaće se pokrajinski Zavod za zaštitu prirode i na taj način grad Vršac je obezbedio veći kvalitet zaštite a naravno i veći kvalitet upravljanja jer će na planove upravljača saglasnost davati zavod za zaštitu prirode u pokrajini", ističe Miloš Vasić, član Gradskog veća za ekologiju.

Osim većeg stepena zaštite, biće i više novca za finansiranje sprovođenja adekvatnih mera, jer će se sada, osim iz drugih izvora sredstva, obezbeđivati pokrajinskim budžetom. Sem toga, biće znatno više prilika da se sredstva obezbede i iz različitih projekata.

Predrag Terzić je rekao da su tražili da se leti ka Nemačkoj i Turskoj zbog velikih kompanija koje posluju u Kraljevu – "Leonija" i "Tajpa".

Aerodrom "Morava" je nedavno transformisan iz vojnog u civilni. Od velikog je značaja za ovaj kraj jer su Kraljevo i obližnja Vrnjačka Banja turistički i privredni centar tog kraja.

Na prvom saslušanju, nakon hapšenja, Vujošević je negirao da je uzimao novac od Kneževića za podmićivanje tužilaca.

Vijesti su objavile transkript ovog kratkog razgovora i dodaju da je Knežević najavio da će kompletan snimak razgovora sa Vujoševićem objaviti u sredu, 16. oktobra.

Nakon što je Knežević zapretio da će objaviti snimak razgovora, Vujošević ga je zamolio da to odloži i da izostavi njega iz razgovora.

Knežević mu na to kaže da mora da objavi upravo to, rekavši da je reč o "fukarizmu".

Vujošević ga dalje ubeđuje da je "ovaj čovek (Ivica Stanković) mrtav on ide, znači samo mene da zapališ".

Uprkos ubeđivanju da je Stanković "mrtav", odnosno da mu mandat ističe i da za, kako kaže, desetak dana neće imati više nikakvih ingerencija, Knežević kaže: "Korupcija tamo u onome, da se zna da ste me tri godine reketirali".

Vujošević, međutim, kaže da ga nisu reketirali, već da su Kneževiću pomagali, a biznismen odgovara: "Pa jeste pomagali za pare ništa za poljupce, svaki put ste dolazili i tarifu određivali".

"Kao roditelji smo zabrinuti,jer nasilje eskalira iz dana u dan. Deca su nam uplašena i pitaju nas da li mogu da izostanu iz škole. Neka deca se bude noću i sve su to posledice jednog vida nasilja" kaže Nikola Radanov, roditelj.

U školi su oformili tim za zaštitu od zlostavljanja i zanemarivanja dece koji je procenio da se radi o trećem nivou vršnjačkog nasilja i zbog toga su preduzete i određene mere kako bi se deca zaštitila.

"Oni su imali jednu reakciju i to je bilo uključivanje roditelja deteta koje vrši nasilje u nastavu i da bude tu na nastavi.To je trajalo nedelju dana i za to vreme delimično se situacija smirila, ali nakon prestanka prisustva roditelja u školi sve se nastavilo istim tempom" ističe Igor Vanevski, roditelj.

U školi ističu da ne mogu bez pomoći drugih institucija da reše problem i zato su se za pomoć obratili Centru za socijalni rad, Ministarstvu prosvete i policiji, a školu je posetila i prosvetna savetnica.

"Dogovoreno je da pedagog i psiholog budu na svim časovima, jer roditelji tog deteta u ovom trenutku to ne mogu i da probamo da dobijemo podršku drugih institucija i da uz dete bude neki stručnjak van naše škole" kaže Danijela Đorđev, direktorka O.Š. „Vasa Živković".

U narednom periodu neophodna je još bolja komunikacija između svih roditelja i rukovodstva škole, ali i pomoć stručnih institucija kako bi deca bezbrižno,a ne pod stresom završila prvi razred.

Kraljica je dodala i da će britanska vlada, nakon izlaska iz EU, obezbediti da država i dalje ima vodeću ulogu u svetskim poslovima, kao i da će nastaviti da brani svoje interese, prenosi Bi-Bi-Si.

"Moja vlada će biti u prvim redovima pri rešavanju najkompleksnijih međunarodnih bezbednosnih problema", rekla je kraljica.

Nakon govora kraljica Elizabeta Druga vratila se u Bakingemsku palatu, a među prisutnima u Parlamentu je, prenosi Bi-Bi-Si, i bivša premijerka Tereza Mej.

"Jer je sport koji nema kontakt sa drugim igračem, i lep je jer treba da se iskoristi glava" ističe Sofija Bogdanović, iz Lebana.

"I oni nisu rođeni tako spremni, i oni su postepeno učili. Samo trudom i radom možda i ja budem nekad u reprezentaciji" ističe Marija Kostakijev, iz Vranja

U centru grada i revijalni deo odbojkaškog turnira - servis, smeč, blok na svakom koraku.

"Sportski savez, uz podršku grada Vranja, je organizovao ovu manifestaciju sa ciljem da promovišemo odbojku, i u slavu pehara" kaže Bratislav Antić, predsednik Sportskog saveza grada Vranja.

U Pčinjskom okrugu je 11 odbojkaških klubova, najuspešniji je "Ženski odbojkaški klub Vranje" koji se takmiči se u drugoj po rangu ligi u našoj zemlji.

"Mi smo jedini klub od Smedereva naniže u nekom visokom rangu takmičenja, to bi trebalo da zabrine Odbojkaški savez. Posle ovih uspeha, naročito devojaka, mnogo se devojčica interesuje za odbojku"kaže Ljubiša Stojanović, predsednik "ŽOK Vranje"

"Sam problem sporta u manjim sredinama je zbog odliva dece u velike gradove. Ali se nadam da će se to promeniti" ističe Igor Miljković, sekretar Odbojkaškog saveza Beograd.

"U Vranjskoj banji i u Trgovištu još nemamo formirane klubove, da bi zaokružili Pčinjski okrug. To nam je u planu da u ovoj godini realizujemo", kaže Oliver Tončić, predsednik Okružnog odbojkaškog saveza Pčinjskog okruga.

Četrnaest ekipa iz Srbije i Severne Makedonije u ženskoj i muškoj konkurenciji takmičilo se u Sportskoj hali u Vranju. Najbolji su turnir završili sa odličjima.

Sančes je pozvao i na dijalog u Kataloniji.

Španski vrhovni sud je osudio devet katalonskih separatističkih lidera na zatvorske kazne od devet do trinaest godina.

"Ljubiša Jovanović, naš poznati glumac, Šapčanin, igrao je u Mačvi, voleo je da igra fudbal, ali je zato bivao kažnjavan, pa su recimo školske obaveze tako njemu organizovane da bi mu onemogućili da ide na fudbalsku utakmicu" , kaže Svetlanka Milutinović, muzejski savetnik.

Među eksponatima na izložbi, po veličini se izdvaja fotografija Save Stefanovića, koji je svoju ljubav prema fudbalu preneo na sina.

"Moj otac je bio jedan od najboljih fudbalera Mačve svih vremena, Sava Stefanović, zvani Vampir jer je davao golove iz nemogućih situacija. Moja generacija je ušla 71. posle 10 godina u Drugu ligu, bio sam prvi golgeter tada sa 18 godina" ističe Mladen Stefanović, nekadašnji fudbaler.

Šabačke ulice pamte reku ljudi koja je išla prema Mačvinom stadionu a hroničari pored pobeda na utakmicama sa Crvenom Zvezdom i Partizanom i sve ostale uspehe i poraze.

"Prvi, možda najveći uspeh je, 1931. kad je naša Mačva, plasirala se u Prvu saveznu ligu tadašnje Kraljevine Jugoslavije, kada je liga brojala samo 6 klubova i ona je bila medju tih 6 najboljih klubova u državi", kaže Aleksandar Djenadić, hroničar FK "Mačva".

Za svaku godinu, po jedna fotografija a za vek života sa svojim gradom, mnogo uspomena i ljubavi. Mačva se danas takmiči u Super ligi i sa ponosom čuva sećanje na ,,Provincijski Urugvaj,, nadimak i vreme kada su je zbog uspeha poistovećivali sa pobednikom Prvog svetskog prvenstva u fudbalu.

"To nam je bio osnovni motiv da pokažemo Užice kao zanatsko pomoću radnje „Petrović i sinovi", koja se proteže kroz sva vremena, dobra i loša, pokušavajući da oslušnu vreme i potrebe stanovnika i da se prilagode tom vremenu" kaže Milodarka Đajić, koautor izložbe.

Sva trojica Sretenovih sinova bili su zanatlije, kujundžije, kafedžije, ekskluzivni zastupnici automobila „Linkoln Ford Fordson", časovničari...
"U radnji „Petrović i sinovi", posle rata, od 60-ih godina, stasavali su većina užičkih časovničara, odnosno sajdžija" ističe Ivana Todorović, koautor izložbe.

Zanatsku tradiciju Petrovića danas čuva Sretenova snaja udata za njegovog praunuka. praunuka, koja radi kao časovničarka, u radnji u kojoj još uvek važi garancija na satove sa žigom „Petrović i sinovi".

"Iako mora biti da postoji i neka esencija koju gimnazija nosi,mislim da svaka generacija i svaki pojedinac koji upisuje gimnaziju unosi nešto novo", kaže Anja Rosić, učenica trećeg razreda.
"Sećam se naših zajedničkih druženja,naših druženja,naših šala,naši osmeha i onda kada nam do knjige nije baš bilo,sećam se sivnih ekskurzija i naravno naših profesora koji su nam bili uzor" ističe Dr Jelena Raković Radivojević, nekadašnja gimazijalka.

"Ja sam imala privilegiju i mogu da kažem i zadovoljstvo i čast da budem učenik i profesor ove škole, tako da sam ukupno više od pola života provela ovde. Gimnazija je posebna po tome što se u njoj znanje daje" naglašava Vera Ristanovič, nekadašnji đak i profesor.

Iz nove zgrade realke, piše Ljubomir Simović, neki su izlazili zadivljeni, tvrdeći da se sa njenih prozora umesto užičkih brda vide Pariz, Beč, Pešta, Sankt Petersburg, do kojih su posle stizali gimnazijalci, zadržavajući niti tradicije, do danas.

"Nastavlja, čini mi se na isti način i sa istim žarom i imamo izuzetne rezultate učenika i na prijemnim ispitima, na republičkim takmičenjima, na međunarodnim takmičenjima u zadnjih 6 godina u kontinuitetu donosimo međunarodne medalje" ističče Vukadin Simović, direktor užičke gimnazije.

Fakultete upiše čak 93% gimnazijalaca . Prvi su u Srbiji osnovali đački parlament a već 14 godina imaju svoju "Užičku književnu republiku", festival „Na pola puta" koji je stekao zavidno mesto u zemljama regiona.

Pais navodi da se nalog pokreće sa namerom da sudovi zemalja u kojima se nalaze odbegli katalonski separtisti ponovo razmisle o njihovom izručenju Španiji.

To se odnosi na sudove i ministarstva pravde Belgije, Škotske i Švajcarske, gde se nalaze Puđdamon i preostalih šest katalonskih lidera.

Puđdamon se dve godine nalazi u Belgiji, a sud u Nemačkoj odbio je da ga isporuči kada je privremeno boravio u toj zemlji u julu prošle godine.

Među 15 porodica kojima su danas uručeni ugovori o dodeli paketa građevinskog materijala je i porodica Boriše Grabovca koji je 90-ih godina izbegao iz okoline Sarajeva.

"U Grockoj sam od 2002. godine kada smo se doselili u jednu vikendicu u kojoj i danas živimo, male kvadrature sa krovom koji prokišnjava. Sada, kada dobijem materijal, popraviću krov i adaptiraću kuću da od nje napravim pristojno mesto za život za mene i moju porodicu", dodao je Grabovac.

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić podsetio je da je rat na prostoru Hrvatske i BiH doneo nesreću mnogima, gubitak voljenih i najmilijih i napuštanje svojih ognjišta koja su vekovima iza nas gradili i čuvali naši preci.

Istakao je da Srbija posvećeno radi na pružanju pomoći i zbrinjavanju svih izbeglih sa prostora bivše Jugoslavije i trudi se da pruži pomoć svima kojima je potrebna.

"Stanovi se grade u više od 40 opština i gradova, a samo od aprila do danas svečano smo uselili izbegličke porodice u deset gradova i opština. Ukupna odobrena bespovratna sredstva iznose 134 miliona evra", dodao je Dačić.

Porodicama kojima su danas uručeni ugovori o dodeli paketa građevinskog materijala poželeo je puno sreće u završetku i adaptaciji domova.

Predsednica opštine Grocka Živadinka Avramović je rekla da je ta opština i do sada učestvovala u dodeli humanitarne pomoći u određenoj meri i kao jedan od primera navela nabavku 20 paketa građevinskog materijala za izbegla i raseljena lica sa Kosova i Metohije.

Program menadžer u Delegaciji EU u Srbiji Brigit Kuhar je rekla da od svih projekta koje finansira EU najviše radosti donose oni koji se odnose na ljudska prava i ljudsko dostojanstvo.

"Uz jednakost i slobodu, to su osnovne vrednosti EU koja je najveći donator Regionalnog stambenog programa i ta pomoć iznosi 232 miliona evra", istakla je Kuhar.

Šef terenske službe UNHCR Andrej Kazakov je rekao da je Regionalni stambeni program posebno važan za OEBS i UNHCR jer pruža krov nad glavom onima koji su na to dugo čekali i zato što predstavlja nov početak za korisnike.

Prisutnima se obratio i komesar za izbeglice i migracije Srbije Vladimir Cucić koji je rekao da izbegličke porodice kojima su uručeni ugovori u Grockoj žive oko 20 godina.

Regionalni stambeni program zajednički je višegodišnji program Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Hrvatske koji ima za cilj da obezbedi trajna stambena rešenja za najugroženije izbegličke porodice u regionu.

Sprovodi se uz podršku OEBS-a, UNHCR-a i Banke za razvoj Saveta Evrope, a finansiran je sredstvima EU, koja je i najveći donator, Sjedinjenih Američkih Država, Nemačke, Norveške, Italije, Švajcarske, Danske, Turske, Luksemburga, Španije, Kipra, Češke, Mađarske, Rumunije i Slovačke.

U saopštenju se dodaje da je Martejn istakao da uprkos usporavanju svetske ekonomije neće smanjiti projekciju rasta Republici Srbiji za 2019. godinu, te da MMF smatra da je moguće dostići rast od 3,5 odsto.

"Predsednica Vlade Ana Brnabić je istakla da je sigurna da će biti dostignut rast od 3,5 odsto, s obzirom na to da se u drugoj polovini godine industrija oporavlja, te da se očekuju visoke stopa rasta u trećem i četvrtom kvartalu", saopšteno je iz Vlade.

Brnabićeva je, navode iz Vlade, takođe rekla i da je zabrinuta zbog globalnog usporavanja ekonomije, te da na Srbiju najviše može da utiče usporavanja rasta u Nemačkoj i Italiji, s obzirom na to da su te zemlje najvažniji spoljnotrgovinski partneri Srbije i da je zbog toga je važno da domaća ekonomija postane što otpornija na spoljne faktore.

Istakla je da se sledeće godine očekuje otvaranje novih fabrika, jačanje proizvodnje, te da očekuje da će sve to da utiče na dodatno jačanje industrije.

Smatra da je "realno dostići stopu rasta od četiri odsto sledeće godine", te da je "važno da se u budućnosti ekonomija zasniva na inovacijama, ako vlada želi još veći rast u godinama koje dolaze".

Iz Vlade kažu da su se sagovornici saglasili da je dobar model da penzije rastu u skladu sa tzv. "švajcarskom formulom", i to od 1. januara 2020. godine, s obzirom na to da se penzije po njemu usklađuju u odnosu na rast plata i inflaciju.

"Aranžman PCI odobren je Republici Srbiji u julu 2018. godine i trajaće do januara 2021. godine. Reč je o nefinansijskom aranžmanu, koji ima savetodavnu ulogu i prevashodno je orijentisan na sprovođenje strukturnih reformi", navodi se u saopštenju Vlade Srbije.

"Dezinformacije su bile strašne i "Torontal" je ipak nalazio načina i mogućnosti, bar koliko je mogao, uz strogu vojnu cenzuru, da izveštava građanstvo o tome šta se zapravo događa" tvrdi Ferenc Nemet, autor

Tokom novembra 1918. je vladalo bezvlašća u Monarhiji. O pobuni seoskog lumpenproletarijata, ubistvima i organizovanju nacionalnih straža radi očuvanja mira, pisalo se svakodnevno.

„Imamo ulazak Srpske vojske koji se kroz mađarske izvore opisuje kao ulazak vojske koja je održavala red, discipline, poštovala imovinu i živote svih ljudi bez obzira na nacionalnost, jezik i veru i koja je uvela poštovanje reda i zakona", kaže Milan Micić, autor.
Knjiga "Banat - novembar 1918" rasvetljava i stanje u Austrougarskoj tokom rata.

"Vidite dva sveta, dve slike, dva potpuno različite priče, 14-te i 18-te godine, a koje sa druge strane upravo čine jednu sveobuhvatnu priču Prvog svetskog rata" ističe Goran Vasin, recenzent.

"Torontal" je donosio izveštaje sa sastanaka predstavnika Nacionalnih veća Mađara Imrea Varadija i Srba Slavka Županskog sa novom vojnom upravom. Poslednjeg dana novembra objavio je odluku o rasformiranju Srpske nacionalne garde. U novoj državi "Torontal" je nastavio da izlazi pod tim imenom do 1930.

Tri osobe su povređene, od kojih jedna teže. Njih su iz automobila izvlačili vatrogasci.

Svi povređeni su prevezeni u Urgentni centar u Beogradu.

Pričinjena je i velika materijalna šteta na vozilima.

Saobraćaj u smeru ka gradu je u zastoju.

"Ideja je da se mi sakupimo na jednom mestu, na ovakav način, da jednostavno predstavimo prvo lokalnom tržištu, da ne idemo dalje, da predstavimo lokalnom tržištu, šta to imamo da ponudimo, pa onda kasnije ćemo zajednički udruživanjem, kroz zadruge i nove načine poslovanja izlaziti i dalje",kaže Željko Sredić - iz Mionice.
"Mi smo veliki sistem, ali smo na neki način spori dok sve to pokrenemo. Tako da ovo je, tu smo videli put da kroz to da ubrzamo dotok informacija", ističe Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije.
Oživljavanje sela i zadrugarstva moraju da prate i programi podrške lokalne samouprave.

"Prošle godine smo za deset mladih bračnih parova obezbedili po 300.000 dinara. I nadam se da nećemo stati i težićemo da što više novca opredeljujemo za poljoprivedu i za gazdinstva koja hoće da se bave poljoprivredom", naglašava Žarko Đokić, predsednik Opštine Kosjerić.

Porodica Mihajlović iz Seče Reke živi od voćarstva, a planiraju da malinu više ne prodaju kao sirovinu.

"Da pretvorimo u sokove, džemove i lanac da zaokružimo. Pošto već posedujemo i hladnjaču, gde imamo gde da skladištimo, gde da sačuvamo i da ta proizvodnja bude u toku cele godine", kaže Radojka Mihajlović iz Seče Reke.

Oni koji žive na selu i od sela proizvode zdravu hranu, koja se sve više traži. Kažu da takvi proizvodi, da bi zadržali kvalitet, moraju biti u staklenoj ambalaži.

"Ali je tako za isporuku malo teže. Jer, za sada, ove brze pošte i svi ti koji rade tu isporuku nerado primaju i prihvataju takve pakete, jer ne žele da odgovaraju za njihovu isporuku da krajnjeg potrošača" ističe Ranko Dumbelović iz Gorjana.

Udruživanje svih u tom dugom lancu plasmana zdrave hrane je neophodno. Od proizvođačkog truda tako će svi profitirati, a digitalizacija pospešiti stvaranje berze, ali i direktan kontakt sa gazdinstvima.

"U situaciji kada imate blokadu cele centralne gradske zone, prosto je nemoguće organizovati javni prevoz da funkcioniše kako treba. Kada su u pitanju infrastrukturni radovi, to je mnogo jednostavnije. Naprave se alternativni pravci i trase linija kuda idu vozila javnog prevoza, ali kada se blokira cela jedna centralna gradska zona, prosto ne može da funkcioniše", ocenio je Momčilović.

Kada je reč o nedostatku vozača, Momčilović kaže da je GSP na dobrom putu da reši taj problem i navodi da je GSP smanjio broj od 200 vozača, koji su nedostajali, na 50.

"U međuvremenu smo imali doškolovanje sa C na D kategoriju i oko 110 vozača je primljeno po tom osnovu. Uporedo sa tim, mi imamo stalno otvoren konkurs za prijem vozača sa D kategorijom. Oko 50 vozača nam fali što nije nedostatak koji ne možemo da nadomestimo sa postojećim vozačima. Ja očekujem, pošto imamo ugovor o doškolovanju vozača, da ćemo do Nove godine u potpunosti stabilizovati problem koji se tiče nedostatka vozača", istakao je direktor GSP-a.

Momčilović je dodao da su zaposleni u tom preduzeću dobili povećanja zarada od oko 100 evra i da mogu da očekuju i dalja povećanja.

Kada je reč o konkursu za nove vozače i doškolovanju, uslov za dobijanje D kategorije jesu navršene 24 godine, a nakon dobijanja dozvole potrebno je i oko mesec dana kako bi se iz GSP-a uverili da li su vozači sposobni za upravljanje vozilima javnog prevoza.

Direktor GSP-a je istakao da će 30 novih autobusa marke "hajger" biti na ulicama do kraja nedelje, a da će preostala 144 kineska autobusa biti na ulicama do kraja novembra.

"GSP ulazi u nabavku još 100 zglobnih autobusa, a idemo i na nabavku 40 trolejbusa i deset elektroautobusa", naveo je Momčilović i dodao da GSP nikad nije nabavio ovoliko vozila za kratko vreme.

Danas će povodom rođendana Gradskog saobraćajnog preduzeća biti organizovan slavljenički ručak u čast dugogodišnjih radnika i obeležavanje krsne slave preduzeća, Pokrova Presvete Bogorodice.

Teško povređeni 24-godišnjak i njegov otac D. S. zatim su seli u "ford" i počeli da se voze po gradu, verovatno tražeći grupu muškaraca.

D. S. je zatim "fordom", kako se sumnja, udario jednog od muškaraca koji je napao njegovog sina.

I tu nije bio kraj obračunu. Potom su D. S. i njegov sin izašli iz "forda" i, kako se sumnja, tupim predmetima napali tog i još jednog muškarca M. Đ., koji je pobegao u pekaru.

Policija je uhapsila D. S. i M. Đ. Njima je određeno zadržavanje do 48 sati, nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni tužilaštvu.

Imaju 78 grla, što ih svrstava u najveće proizvođače mleka u Kolubarskom okrugu.

Krava Lara, apsolutna je šampionka Nacionalne izložbe u Kruševcu i šampionka u kategoriji krava u Lajkovcu. Daje 10.500 litara mleka u periodu laktacije.

"To je podstrek da još više unapredimo proizvodnju i da u budućnosti podignemo nivo. Za sledeću godinu imam novih petnaest junica i nadam se da će bar za jednu lestvicu podići granu u odnosu na ove sada prvotelke", kaže Milan Milaković, farmer iz Mratišića.

Dok je srpski prosek u proizvodnji mleka oko 4.000 litara po grlu, na farmi Milakovića, prosek je 8.500 litara – kao kod stočara u Austriji.

Šampionska odličja u Lajkovcu i Kruševcu zaslužila je i krava Ida Poljoprivredne škole u Valjevu, jer u periodu laktacije daje blizu 7.000 litara mleka.

"Trudimo se da uzimamo najkvalitetnije bikove, koji su dobili najvišu ocenu u pogledu svih karakteristika. Radimo selekciju u pogledu količine mleka. Kada dobijete količinu mleka, onda idete na kvalitet, količinU mlečne masti, količinu proteina, suve materije i sve ono što je potrebno da bi jedno grlo bilo šampionka", ističe profesorka grupe stručnih predmeta Milena Jakovljević.

Vođenje matične evidencije olakšava odabir najboljih grla. Ali osim genetike, iskustvo je valjevskog stočara, za najbolje rezultate važne su i nega i ishrana goveda.

Predstavnica Nacionalne organizacije osoba sa inaliditetom Srbije i Saveza za cerebralnu i dečiju paralizu Srbije Ljubinka Borizoski istakla je da su im "CarGo" vozila za osobe sa invaliditetom umnogome olakšala život i dodala da su bez tih vozila osobe sa invaliditetom osuđene na povratak u prošlost.

Iva Ignjatović iz Udruženja obolelih od spinalne mišićne atrofije Srbija navodi da bi za osobe za sa invaliditetom ukidanje "CarGo-a" značilo ukidanje besplatnog odlaska do bolnica i nazad na primanje terapije od životnog značaja.

"Mnogobrojnoj deci bi se ukinuli odlasci do škole i nazad, svakodnevno dostojanstveno izlaženje u grad na koje imamo pravo kao i svi građani Srbije", objašnjava Ignjatovićeva.

Predsednik "CarGo-a", rekao je da će u narednom periodu biti obezbeđeno još pet kombija za prevoz osoba sa invaliditetom, kao i da je predata dokumentacija za osnivanje " CarGo", fondacije. 

Taksisti su i danas blokirali Beograd iz šest pravaca. Blokada grada je počela u 14 časova i po najavama, trajaće do 17 časova.

Gojkovićeva je zahvalila državama širom sveta koje dele taj pristup kada je reč o KiM.

Glavna tema debate IPU bila je "Jačanje međuanrodnog prava: Uloga i mehanizmi parlamenata i doprinos regionalne saradnje", a predsednica Skupštine je tokom debate istakla da je uzrok mnogih problema u svetu kršenje međunarodnih normi i principa, kao i da pravda i pravo moraju da budu iznad sile u međunarodnim odnosima.

Napominje da je istorija to nebrojano puta potvrdila, kao i da smo samo u 20. veku nekoliko puta bili svedoci razornog dejstva sile nad pravom i pravdom.

Napominje da je jedan od važnih aspekata očuvanja mira i bezbednosti regionalna saradnja, kao i da su danas glavni rizici i žarišta koji ugrožavaju mir i stabilnost regionalnog karaktera.

Predsednica Skupštine Srbije je podsetila da parlamenti širom sveta zajedno 130 godina predano grade zajednicu vrednosti Interparlamentarne unije čiji je cilj mir, sloboda, jednakost država i pojedinaca, tolerancija, razumevanje i dijalog.

Kuveas Baron: Nema mesta govoru mržnje u 21. veku

Predsednica Interparlamentarne unije (IPU) Gabrijela Kuevas Baron poručila je da u 21. veku nema mesta govoru mržnje i da je neophodno da parlamentarci u celom svetu promovišu dijalog i međunarodno pravo.

Na generalnoj debati 141. zasedanja IPU zahvalila je Skupštini Srbije na organizaciji, navodeći da se ovogodišnje zasedanje održava u zemlji koja je, kaže, imala bogatu istoriju i naučila značajne lekcije.

Navodeći da je IPU nastala pre Ujedinjenih nacija, Kuevas Baron je istakla da je dužnost i obaveza svih članica da započnu dijalog da se dođe do trajnih rešenja, kao i da jačaju i poštuju međunarodno pravo.

Kuevas Baron se osvrnula i na klimatsku krizu rekavši da "ubijamo planetu", a da drugu nemamo i da ukoliko nastavimo isto da činimo, da imamo istu vrstu potrošnje, možemo se suočiti sa bojnim problemima, nedostatkom vode i kiseonika.

Tači je to saopštio nakon sastanka sa predsednicom CIK-a Valdetom Dakom, glavnim tužiocem Aleksandrom Ljumezijem i direktorom kosovske tajne službe (KIA) Špendom Makhunijem, koji su ga upoznali sa rezultatima istrage o navodno zatrovanim kovertama sa glasačkim listićima iz centralne Srbije.

Predstavnici prištinskih institucija saopštili su da se očekuje završetak ispitivanja uzoraka koverti uzetih u Centru za brojanje glasova CIK-a.

Prema njihovom saopštenju, rezultati će biti objavljeni zajedno sa mišljenjem međunarodnih stručnjaka.

Predstavnici Srpske liste saopštili su da je reč o manipulacijama glasačkim listićima.

Javni službenici su izašli ispred zgrada preduzeća, a blokirane su i tri glavne ulice Barselone. Demonstranti drže natpise: "Sloboda za političke zatvorenike".

Građani uzvikuju i slogan "Učinićemo to opet", slogan koji, inače, koriste oni koji se zalažu za novi referendum o nezavisnosti.

Protesti u Taragoni blokirali su auto-put A-7, koji vodi do Barselone, ali i nekoliko regionalnih puteva.

I železnički saobraćaj na obodu Đirone bio je prekinut, ali je ponovo uspostavljen.Hiljade ljudi okupilo se u znak protesta i ispred glavnog ulaza na aerodrom u Barseloni a nekoliko desetina je zauzelo i aerodromski terminal.

Najmanje 20 letova je otkazano zbog protesta, saopštili su zvaničnici aerodroma.

Na snimcima sa aerodroma vidi se da je policija protiv demonstranata upotrebila pendreke a neki od njih su i uhapšeni.

Španski Vrhovni sud je osudio devet bivših katalonskih lidera na zatvorske kazne od devet do 13 godina, zbog njihove uloge u neuspelom proglašavanju nezavisnosti Katalonije 2017. godine.

Troje preostalih optuženih proglašeni su krivim samo za neposlušnost i nisu dobili zatvorske kazne.

Osuđeni lideri pozivaju na nastavak borbe

Osuđeni su preko društvenih mreža poručili da nastavljaju svoju borbu. Oriol Žunkeras je posle izricanja presude rekao da "nema druge opcije do da se izgradi nova država".

"Devet godina zatvora neće uticati na moj optimizam. Katalonija će biti nezavisna ako budemo uporni", poručio je osuđeni Žordi Sančez.

Aktuelni katalonski lider Kim Tora pozvao je na amnestiju i zatražio razgovor sa kraljem Felipeom Šestim i premijerom Španije Pedrom Sančezom.

"Zahtevamo oslobađanje političkih zatvorenika i onih koji su u egzilu. Zahtevamo amnestiju za sve protiv kojih se vodi proces", naveo je Tora u televizijskom obraćanju.

"Predstava nosi snažan društveni angažman, ali deluje i na intimnom, emotivnom planu i pleni tipično pozorišnim paradoksom: da se lik Medeje doživljava u svoj složenosti i punoći - u izvođenju muškarca, odnosno muškog ansambla", ističe se u obrazloženju. 

Napominje se da mladost autorske ekipe u kombinaciji sa talentom, radoznalošću i spremnošću za eksperiment, ali i erudicijom i zrelošću, donosi novu veru u potencijal i značaj pozorišne umetnosti danas.

Specijalna nagrada grada Kragujevca dodeljujena je Vedrani Božinović za rad na dramaturgiji predstave "Hasanaginica" Novosadskog pozorišta/Ujvideki Szinhaza.

Festival je ove godine održan pod sloganom "Ko se boji pozorišta?". U selekciji pozorišnog kritičara RTS-a Slobodana Savića prikazane su predstave iz Slovenije, Hrvatske, Rumunije, Bugarske i Srbije, a svake večeri tražila se karta više. 

Predsednik Saveza slepih Milan Stošić kaže da će njegova organizacija iskoristiti ovaj povod da skrene pažnju šire javnosti na populaciju slepih i slabovidih i probleme sa kojima se sreću.

"Centralnom manifestacijom u Novom Sadu obeležićemo ovaj događaj, a zatim ćemo u naredna tri dana, u Kragujevcu, takođe obeležiti Svetski dan slepih skupom svih predstavnika naših organizacija, ustanova, kao i predstavnika državnih institucija", objašnjava Stošić.

Biće predstavljen i prototip "pametne rukavica", izuma naučnika koji pomaže slepim osobama u orijentaciji.

Milan Stošić ističe da slepe osobe imaju probleme u komunikaciji, probleme sa fizičkim i drugim barijerama.

"Pokušavamo na razne načine da animiramo okruženje, javnost i institucije. Značajan doprinos u prevazilaženju problema imaju i sredstva informisanja", kaže Stošić.

Nema pomaka u praksi 

Naglašava da se poslednjih godina mnogo priča o osobama sa invaliditetom, ali da pravih pomaka u praksi nema.

"I dalje imamo predrasude kao jedan od najvećih problema, imamo problem sa zapošljavanjem obrazovanih slepih lica i probleme sa inkluzivnim obrazovanjem i nabavljanjem nastavnih učila i pomagala za slepe i slabovide", objašnjava predsednik Saveza slepih.

Kaže da Zakon o zapošljavanju osoba sa invaliditetom postoji već duže vreme, ali da je problem što ga poslodavci na različite načine izbegavaju, iako je dobar.

Stošić ističe da postoje oblici diskriminacije i u drugim oblastima života. Kaže da u Srbiji postoje kvalitetni zakoni, ali da se u praksi ne primenjuju.

"Nedostaju taktilne staze za samostalno kretanje slepih, nedostaje veći broj zvučnih semafora, a neke ustanove nisu prilagođene slepim osobama. Postoji čitav spektar problema koji treba rešiti", ističe predsednik Saveza slepih Milan Stošić.

"Praveći se da ne znaju da se Nobelova nagrada za književnost dodeljuje za životni doprinos laureata svetskoj književnoj i kulturnoj baštini a ne njegovim privatnim stavovima o različitim društveno-istorijskim fenomenima, notorni bukači novim otrovom natapaju svoje stare stavove. Njihovi glasovi i repertoari odavno su nam dobro poznati", navodi Vukosavljević u saopštenju.

Dodaje da se nagrada osporava Handkeu jer voli i poštuje srpski narod.

"Ipak, donekle iznenađuje prava bujica antisrpske histerije, primitivnih invektiva, istorijskog revizionizma i izmišljotina svake vrste, sve zbog okolnosti da je Nobelovu nagradu dobio pisac koji se usudio da voli i poštuje srpski narod. Oni i piscu i narodu namenjuju istu sudbinu, osudu i raspeće na nečasnom krstu svojih neistina", navodi ministar kulture.

Poziva ih da objasne vezu između vrhunske umetnosti i sopstvene mračne isključivosti natrunjene šovinizmom.

"Ohrabrujemo ih da razmotre mogućnost da sva dela Petera Handkea sakupe na gomilu, zapale ih i oko vatre odigraju ritualni ples uz gromko izvikivanje antisrpskih parola. Sve pod uslovom da prethodno sebi objasne vezu između vrhunske umetnosti i sopstvene mračne isključivosti natrunjene šovinizmom", navodi Vukosavljević.

Ističe da bi taj potencijalno katarzični trenutak, istovremeno predstavljao prikladnu istorijsku referencu na inspiratore takvih postupaka, poznate sa najtamnijih stranica istorije Evrope.

"Osim toga, pokazali bi čovečanstvu da poražena ideologija i postupci pokretača Drugog svetskog rata i dalje žive na Balkanu i u glavama pojedinih lažnih filozofa i marionetskih udruženja po svetu, snažni i vitalni kao nekad. I to najviše u onim klajnbirgerskim varošima, orijentalnim kasabama i srpskim provincijama koje su naciste dočekivale cvećem i karnevalskim raspoloženjem i ushitima", navodi ministar u saopštenju.

Dodaje da ubedljivo većem delu današnje civilizacije ne ostaje drugo nego da ih pominju u svojim molitvama za spas njihovih duša.

"I naravno, da nastavimo da uživamo u veličanstvenom književnom opusu i etički visoko izgrađenim vrlinama uzoritog pisca i čoveka, nobelovca Petera Handkea", zaključio je Vukosavljević.

Rezultati pokazuju da će partija bivšeg premijera Jaroslava Kačinjskog imati većinu u parlamentu.

Glavna opoziciona stranka, centristička Građanska koalicija, osvojila je gotovo 27 odsto, dok je grupa levičarskih stranaka blizu 12 odsto.

Sledi konzervativna Poljska narodna partija sa 9 odsto, i Desnicarska konfederacija sa 6,8 odsto glasova.

Do sada je prebrojano oko 91 odsto glasova, prenosi agencija AP. 

Smatra da to što je doneta odluka da se ovakav događaj održi u Beogradu predstavlja priznanje autoriteta parlamenta Srbije.

"Želim da vam čestitam na izuzetnom istupanju juče (na otvaranju Skupštine). Videli ste reakciju publike kada ste govorili o tome da je Srbija nezavisna i suverena zemlja i da drugima ne dopušta mešanje u unutrašnja pitanja. Čuli su se aplauzi, jer to je pitanje koje brine danas mnoge, mnoge zemlje trpe pritiske i nemaju tu privilegiju da budu suverene kao Srbija", poručila je Matvijenkova.

"Susret Vučića i Putina u decembru"

Takođe je prenela Vučiću pozdrave predsednika Rusije Vladimira Putina.

"Rekao mi je da vam prenesem pozdrave i da čeka s nestrpljenjem vaš susret u decembru", rekla je Matvijenkova.

Takođe je dodala da posebni odnosi između Vučića i Putina, zasnovani na međusobnom poverenju, utiču i određuju tok bilateralnih odnosa.

"Zahvaljujući vašim naporima, ti odnosi su dobili strateški karakter i posebno se ceni vaš lični doprinos razvoju odnosa između naših zemalja", dodala je Matvijenkova.

Podsetila je da je predsednik Srbije odlikovan Ordenom Aleksandra Nevskog, što, kako kaže, nije bilo slučajno, već je usledilo pre svega zbog njegovih napora na čuvanju nacionalnih interesa Srbije i širenju veza između dve zemlje.

Saradnja i projekti

Takođe je istakla da posebno značajan događaj predstavlja potpisivanje Sporazuma između Srbije i Evroazijske ekonomske unije 25. oktobra u Moskvi.

"Proces usaglašavanja je trajao dugo, ali je završen uspešno", rekla je Matvijenkova i podsetila da će Sporazum potpisati premijeri dve zemlje.

Konstatovala je da se kontakti na svim nivoima aktivno održavaju, da međuvladina komisija dobro radi, da postoji tendencija rasta robne razmene, ali da na tom polju može biti učinjeno daleko više nego sada.

Podsetila je da Rusija realizuje veoma krupne projekte, ukazujući na "Turski tok".

Od predsednika Vučića je želela da čuje da li će deo tog projekta preko teritorije Srbije biti završen do kraja godine.

Vučić je na to odgovorio: "Sve će biti završeno kako smo i obećali – do kraja godine."

"Veoma sam zabrinut zbog situacije na Kosovu i Metohiji, posebno po pitanju pokušaja Albanaca da donesu odluku o ukidanju Srpske liste", rekao je Vučić u razgovoru sa predsednicom Saveta Federacije Federalne skupštine Rusije Valentinom Matvijenko.

Vučić je istakao da je Srpska lista partija koja je dobila 96 odsto glasova kosovskometohijskih Srba i da je imala podršku Beograda.

Konstatovao je da su u Prištini izmislili nekakvu priču o trovanju kovertama iz Srbije i pri tome rekli da su članovi CIK-a otrovani, a nijedan Srbin član CIK-a nije otrovan.

Sada, ističe Vučić, više nisu sigurni da su otrovani, ne znaju šta da izmisle, ali konstatuju da treba ukinuti Srpsku listu.

To će, ukazuje predsednik Srbije, ostaviti katastrofalne posledice po odnose Srba i Albanaca.

"Srba tada više neće biti u institucijama, a zna se, kada ih nema u institucijama, gde ih ima i kako će morati da štite i čuvaju svoju slobodu i ognjište", rekao je predsednik.

"Zato smo molili naše zapadne partnere da se urazume zajedno sa Albancima, da im ne pomažu u tim bolesnim ciljevima, jer, u protivnom, plašim se da se bližimo katastrofi", upozorio je Vučić.

Ističe da je sve što su radili Zapad i Priština bilo sa jednim ciljem – uništenje Srpske liste.

"To je velika briga za nas. Hvala Rusiji. Dogovorio sam se da se sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom u decembru vidim i veoma se radujem tom susretu. Očekujem uskoro posetu predsednika Medvedeva, da zajednički proslavimo oslobođenje Beograda i Srbije. Vama hvala na ličnom zalaganju za najbliže odnose sa Srbijom. Nadamo se da ćete nas još češće posećivati u budućnosti", poručio je predsednik u obraćanju Matvijenkovoj.

Dodao je da su politički i ekonomski odnosi između Srbije i Rusije veoma dobri i još jednom zahvalio i Valentini Matvijenko i predsedniku Rusije na podršci u očuvanju teritorijalnog integriteta Srbije.

"Ekonomski odnosi su odlični, robna razmena raste, a najvažnije je čvrst i konstantan stav Rusije po pitanju očuvanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije. Hvala i vama i predsedniku Putinu na toj podršci. Naši politički odnosi su veoma dobri i mislim da vaša poseta jača i političke i ekonomske odnose", rekao je Vučić u obraćanju Matvijenkovoj na ruskom jeziku.

U „Jezičkom savetniku“ se predlaže da imenica patrijarh u vokativu ima nastavak -u: patrijarhu.

A ja mislim da bi mogao i -e: patrijarše.

Bilo kako bilo, u praksi ćemo se patrijarhu obraćati samo sa: Vaša svetosti.

ANDREJ RUBLjOV. Godine 2014. počela je profesionalna karijera tenisera Andreja Rubljova. Ali na pojedinim sajtovima njegovo prezime je drugačije napisano.

„Ovo smo vam pričali: Rubljev imao meč-loptu, ali je poražen od igrača iz Top 10“, naslov je na jednom portalu. Sada se nameće pitanje kako je korektno: Rubljov ili Rubljev?

Prvo da vidimo kako je u originalu: Rublёv. U imenu na ruskom ё se čita kao jo, tako da je korektno samo Rubljov.

A otkud Rubljev? Ima novinara koji ne transkribuju sa ruskog, nego sa engleskog, a tamo je on Rublev, pa otuda Rubljev.

Još nešto: bio je jedan mnogo poznatiji Andrej Rubljov, ruski ikonopisac, o kome je režiser Andrej Tarkovski snimio remek-delo 1966. godine.

ARHANĐEL. Na Vikipediji pod odrednicom arhangel Mihail(o) saznajemo da je „Mihail arhangel, princ anđela, u jevrejskoj, hrišćanskoj i islamskoj tradiciji“.

A oblik arhangel potiče iz grčkog, to je crkveni termin koji znači starešina anđela, prvi anđeo.

Isti oblik je i u ruskom imenu grada Arhangelsk, administrativnom središtu Arhangelske oblasti.

Ali kod nas u rečnicima i važećem pravopisu nalazimo samo oblike arhanđeo i arhanđel, pa je u Pravopisu je zabeležen samo arhanđel Mihailo.

HADžILUK. Nećemo daleko od Rusije, idemo do Ukrajine. Jula 2007. grupa Srba je išla na pokloničko putovanje po pravoslavnim svetinjama Ukrajine.

Tim povodom izdato je devet diskova pod nazivom „Palomničestvo po svetinjama Ukrajine“. Na posebnosti u prevođenju ukazala je prof. Ružica Bajić.

Ovde je zanimljivo palomničestvo u naslovu. Znači hadžiluk.

Izgleda da prevodilac nije želeo slovensku reč zameniti turskom kada se govori o obilasku svetinja.

Ali mi, obični smrtnici, samo tursku razumemo.

EGZORCIZAM. U tom video-zapisu imenica vыčitka je prevedena opisno kao izgonjenje demona (a postoji i glagol vыčitыvatь koji znači izgoniti demone).

Za egzorcizam znamo zahvaljujući romanu „Isterivač đavola (Egzorcist)“ Vilijama Pitera Blatija i filmu Vilijama Fridkina nastalom prema romanu.

Kao što vidimo, jedna reč je slovenska, ali rusko-ukrajinska, dok je druga latinska. Srpske reči za to nema.

Dok su veliki, Rusi i Latini, isterivali đavole, mi mali smo igrali u drugoj ligi, iskopavali smo vampire.

MILEŠEVA. Kad smo već kod hadžiluka... Jedna naša turistička agencija poziva na „pokloničko putovanje u manastir Mileševa“, pa kaže da je organizovana „vožnja ka manastiru Mileševa“.

Da li se može reći „ka manastiru Mileševa“? Može, tu je u pitanju skraćenje, pun iskaz bi bio „ka manastiru (koji se zove) Mileševa“.

Profesor Egon Fekete ipak daje prednost sintagmi „ka manastiru Mileševi“, da obe imenice budu u kosom padežu.

MOLEBAN. „Neposredno po završetku molebana, tačno u ponoć, biće organizovan vatromet“, na jednom portalu su tako pozvali Beograđane na prisustvuju dočeku srpske Nove godine.

Ovde nas interesuje imenica moleban. To je crkveno bogosluženje u hramu pre ili posle liturgije.

A kakva je promena te imenice? U više navrata je upozoravano (Terzić, Klajn) da je ovde „a“ nepostojano i da je promena moleban/molebna/molebnu, dakle bez „a“.

Znači, vatromet je posle molebna. A da li je vatromet neophodan i u takvoj prilici, ne znam, to pitanje ne spada u nauku o jeziku.

ABISINSKA CRKVA. U „Velikom rečniku novih reči“ Đorđa Otaševića našao sam odrednicu Abisinska crkva.

Reč Abisinija je zapravo vrlo stara i označava etiopsko carstvo koje je obuhvatalo današnju Etiopiju i Eritreju.

A Abisinska crkva je, prema Rečniku, „pravoslavna crkva sa sedištem u Adis Abebi, uglavnom monofizitska ili dohalkidonska, na čijem čelu je patrijarh Etiopske pravoslavne crkve“.

Odrednica je ilustrovana primerom: „Kako kod Kopta, tako i u Abisinskoj crkvi liturgijsko stvaralaštvo (...) nije zamrlo.“

Valjda ovoga puta posle neće biti vatrometa.

"Ukupno 100 godina zatvora. Nečuveno. Više nego ikada sam na vašoj strani i na strani vaših porodica. Moramo da reagujemo. Za budućnost naše dece. Za demokratiju. Za Evropu. Za Kataloniju", poručio je Puđdamon.

On se nije našao na optuženičkoj klupi jer je pobegao u Belgiju gde živi u egzilu.

Španski Vrhovni sud osudio je devet katalonskih separatističkih lidera na kazne zatvora od devet do 13 godina.

Mediji prenose da je Erdogan ovako poručio da će turska vojska uskoro da napadne Manbidž. 

Komentarišući povlačenje američke vojske iz Sirije, turski predsednik je rekao da je to bio "pozitivan koran".

Takođe, dodao je da je predsednik Rusije pokazao "pozitivan pristup" po pitanju Sirije.

Ranije danas su sirijske vojne snage ušle u grad Tal Tamer na severoistoku Sirije, da bi se, kako je javila sirijska novinska agencija, "suprotstavile turskoj agresiji".

"Niko ne zna istinu o turskoj operaciji"

Turski predsednik Redžep je kritikovao NATO saveznike koji razmatraju proširenje embarga na oružje protiv Turske zbog njene operacije na severu Sirije.

Erdogan je u Istanbulu rekao da je razgovarao sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i britanskim premijerom Borisom Džonsonom, ističući da niko od njih dvoje "ne zna istinu" o turskoj operaciji, kao i da su pod "ozbiljnim pritiskom dezinformacija", preneo je AP.

"Mi smo NATO saveznici. Molim da imate na umu da su sve ove zemlje članice NATO-a", naveo je Erdogan.

U glavnom gradu Srbije, posle jučerašnjeg svečanog otvaranja, danas počinje Generalna debata na kojoj će predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković biti predložena za predsednicu 141. Skupštine IPU.

Žunkeras je posle izricanja presude rekao da "nema druge opcije do da se izgradi nova država".

Bivši katalonski lideri su osuđeni zbog svojih uloga u pokušaju da proglase nezavisnost Katalonije od Španije 2017. godine.

Aktuelni katalonski lider Kim Tora izjavio je da je presuda katalonskim liderima "uvreda demokratije".

"Osuđeno je 12 časnih ljudi i demokrata. Uvek su delovali u demokratskom smislu. Osuditi ih je uvreda za demokratsko i katalonsko društvo", rekao je Tora, zatraživši hitan sastanak sa premijerom Španije Pedrom Sančesom.

Bivši predsednik katalonske vlade Karles Puđdamon, koji je u to vreme vodio špansku pokrajinu, rekao je da su oni osuđeni na ukupno 100 godina zatvora i da to predstavlja nečuvenu kaznu.

Tri osobe su proglašene krivima za neposlušnost, i oni nisu osuđeni na zatvorske kazne. 

Prema navodima očevidaca, do nesreće je došlo kada je, iz još neutvrđenih razloga, automobil podleteo pod autobus, a vozač autobusa je, u pokušaju da izbegne sudar, naleteo na drugi autobus.

Poginula je žena koja je upravljala automobilom, a još osam ljudi je povređeno.

Jedan od autobusa pripada vojsci, a drugi fabrici "Promet Sinj", prenosi portal Indeks.

Put je zatvoren za saobraćaj, a uviđaj je u toku.

Oko 15.000 ostalih glasova, pristiglih iz dijaspore, biće sutra poslati u CIK, uz policijsku pratnju, prenosi Kossev.

"Oni nisu predmet istrage", rekla je Daka, navodeći da se radi o 15.500 koverata.

Glasovi iz Srbije, za koje kosovski mediji navode da sadrže otrov, odnosno da su u pitanju "smrdljive tablete", ostaće u prostorijama ministarstva, gde su dopremljeni još prošlog petka, kako se ne bi, prema rečima Valjdete Dake, ometala policijska istraga dok se ne utvrdi jesu li opasne ili ne.

"Nametanje predstavnika bez podrške srpskog naroda" 

Srpski članovi centralne izborne komisije smatraju da je reč o izmišljotini kako bi se glasovi ostavili nezaštićeni i da njima može da se manipuliše.

Potpredsednik Srpske liste Srđan Popović kaže da su sporni glasački listići nezaštićeni i diskutabilni za brojanje jer su članovi CIK-a iz redova Srpske liste izbačeni iz prostorije gde su listići pregledani.

"Po poslednjim saznanjima koje imamo, na mestu gde su glasački listići, nema naših ljudi koji mogu da osiguraju pravilno brojanje", ističe Popović.

Kaže da se nigde u svetu ništa slično nije dogodilo u istoriji izbora i smatra da je sigurno u pitanju "manipulacija i prekrajanje narodne volje".

"Nekome je u interesu da nametne političke predstavnike koji nemaju podršku srpskog naroda", naglašava Popović.

Apeluje na međunarodnu zajednicu da adekvatno reaguje.

"Ovo što su pokušali da urade je stvarno smešno. Ako to prođe u međunarodnoj zajednici i ako Evropska unija ne reaguje na pravi način, zasigurno ne možemo graditi budućnost na ovim prostorima", kaže potpredsednik Srpske liste.

"Kurti nameće pogodne Srbe" 

Komentarišući stav lidera "Samoopredeljenja" Aljbina Kurtija da ne želi pripadnike Srpske liste u "vladi Kosova", Popović kaže da Kurti pokušava da nametne Srbe koji bi njemu bili pogodni i tako marginalizuje sve što je Srpska lista uradila.

"To nije njegov posao. Treba da razgovara sa pravim predstavnicima Srba, odnosno sa predstavnicima koji su izabrani od strane našeg naroda", ističe Popović.

Domoroci i predsednik su postigli dogovor da se zaustavi najavljeni paket štednje.

Prethodno je domorodačka grupa Konaje, glavni organizatori protesta, saopštila da su pristali na direktne razgovore sa Morenom o ukidanju sporne uredbe o smanjenju subvencija.

Moreno je rekao da će ponuditi privatnim kompanijama da zaposlenima isplaćuju bonus od 20 dolara mesečno.

"Hanter se tim poslovnim aktivnostima bavio samostalno. Nije smatrao da je primereno razgovarati o njima sa ocem te to nije ni učinio", navedeno je u saopštenju.

Bajdenov sin je ranije podneo ostavku u ukrajinskoj energetskoj kompaniji.

Predstavnički dom američkog Kongresa pokrenuo je u okviru procedure za opoziv protiv Trampa, istragu o tome da li je on time što je zatražio istragu o poslovima Bajdenovog sina, pokušao da iskoristi pomoć Ukrajine kao sredstvo pritiska na predsednika Volodimira Zelenskog.

Kaže da je predsednik od njih tražio da ne blokiraju auto-put i da toga neće biti.

Mihajlovićeva ističe da je važna samo jedna reč – zakon.

"Zakon mora u svakoj prilici da se poštuje, i taksisti i CarGo. Oni moraju da se registruju da bismo znali ko vozi. Ako ni zbog čega drugog, onda zbog bezbednosti", rekla je ministarka.

Smatra da CarGo ne poštuje nijedan zakon.

"Građanima odgovara da plaćaju po nižoj ceni, ali Grad je propisao najnižu cenu. Zakon mora da pobedi. Niko nema ništa protiv da se zakon menja, ali zakon mora da deluje", rekla je Mihajlovićeva.

Ističe da taksisti poštuju Zakon o prevozu putnika i da taj zakon "nema nikakvih rupa".

"Ako ima rupe, koje su? Ajmo odmah da ih rešavamo, da ne trpe građani. Uređujemo zakon da građanima bude bolje", rekla je ministarka.

Na pitanje zašto se do sada čekalo da se reaguje ako CarGo krši zakon, Mihajlovićeva je rekla da je podneto mnogo prijava, ali da zakon moraju da sprovode i jedinice lokalne samouprave, Ministarstvo državne uprave, Ministarstvo pravde, tužilaštvo.

"Iako bi mnogi trebalo da se izvine građanima, izvinjavam im se ja u ime Vlade i jedinica lokalne samouprave koje ne sprovode zakon, ali ih i pozivam da ga sprovedu", poručila je Zorana Mihajlović.

Sirijski mediji navode da su sirijske trupe ušle i u još nekoliko sela u južnim delovima provincije Raka.

Sirijska televizija je izvestila o ulaženju snaga sirijske vlade u Ain Isu, a na snimku se mogu videti stanovnici koji pozdravljaju dolazak sirijskih trupa, preneo je Rojters. 

Snage sirijske vlade ušle su i u Tal Tamr, grad na severu zemlje u blizini granice sa Turskom, da bi se, kako je javila sirijska novinska agencija Sana, "suprotstavile turskoj agresiji".

Turske oružane snage "neutralisale su 550 terorista" tokom operacija "Izvor mira" na severu Sirije, objavilo je danas tursko ministarstvo za nacionalnu odbranu.

"Operacija se uspešno nastavlja istočno od Eufrata. Neutralisano je 550 terorista iz Radničke partije Kurdistana i Jedinica narodne odbrane", navelo je tursko ministarstvo.

Turska zauzela strateška mesta u blizini granice 

Nakon pet dana, Turci su zauzeli auto-put i tri strateška mesta unutar 30 kilometara od granice, potisnuvši kurdske milicije. Stižu izveštaji o brojnim civilnim žrtvama.

"Raketa je pogodila vozilo Sirijskih demokratskih snaga, koje je prolazilo ispred nas i mnogi moji prijatelji su poginuli. U kombiju je bilo dosta novinara koji su intervjuisali civile. I oni su mrtvi", kažu u sirijskom gradu Tal Tamru.

Raste bojazan od slobodnih džihadista. U zatvorima na sirijskom severoistoku nalazi se njih oko 12.000, a Kurdi tvrde da ih je već pobeglo 800. Erdogan odbacuje takve dezinformacije i tvrdi da je njihov cilj provokacija Zapada.

"Podelićemo teroristički koridor od 480 kilometara po sredini. Ući ćemo 30 do 35 kilometara u dubinu sirijske teritorije, što smo i na mapama predvideli kao bezbednu zonu", istakao je Redžep Tajip Erdogan.

Pojedine evropske zemlje razmatraju čak prebacivanje džihadista iz sirijskih zatvora u Irak, gde bi im se sudilo za ratne zločine.

Berlin i Pariz osudili ofanzivu

Nemačka kancelarka Angela Merkel osuđuje ofanzivu Turske. Kaže da će destabilizovati čitav region i omogućiti da se teroristi ponovo aktiviraju.

"Turska mora da traži drugo rešenje za svoje bezbednosne pretnje. Ova ofanziva mora da se okonča, jer su humanitarne posledice katastrofalne zbog rizika od novog ekstremizma", izjavila je Merkelova.

Tursku ofanzivu osudio je i predsednik Francuske Emanuel Makron.

"Tražimo da Turska odmah obustavi ofanzivu koja preti da stvori veliku humanitarnu krizu i oživi Islamsku državu u regionu", naglasio je Makron.

Predsednik SAD Donald Tramp naredio je američkim trupama da se prebace na jug, ali da ostanu u Siriji.

Upozorio je Ankaru da će joj, u slučaju da izazove humanitarnu krizu, uvesti oštre sankcije.

Turska planira da potisne kurdske borce dalje od granice kako bi se u pročišćeno područje vratilo oko tri miliona sirijskih izbeglica.

U četvrtom času svenoćnog bdenija, vernici su ugledali Presvetu Majku Božiju sa raširenim omoforom, odnosno pokrovom na rukama, kojim je pokrila sve prisutne, dajući znak da pod svoje okrilje uzima sve koji veruju u nju i njenog sina.

Tako je uveden praznik, u narodu poznat i kao Pokrovica, koji proslavlja Bogorodicu kao pokroviteljku i zaštitnicu hrišćanskog roda, koja moli Gospoda za milost prema grešnima.

Praznik zastupnice ljudi pred Tvorcem poštuju svi, a žene, po običajnom kalendaru, danas ne bi trebalo da rade nikakve teške fizičke poslove.

Mlade žene posebno se mole Bogorodici, zaštitnici svih žena, posebno porodilja i majki.

Pećka Patrijaršija proslavlja Pokrov Presvete Bogorodice kao svoju slavu.

Vašari se održavaju u Arilju, Sokobanji, Jagodini, Leskovcu, Krupnju i Raškoj.

Prema informacijama Uprave granične policije, na putničkim terminalima nema zadržavanja.

Pojačan saobraćaj očekuje se na teretnim terminalima u smeru ka Mađarskoj i Hrvatskoj.

Dragomir Anđelković, politički analitičar i direktor Centra za razvoj međjunarodne saradnje, smatra da su pozicije Beograda čvrste i da imamo dovoljno država uz sebe da sprečimo bilo kakvu provokaciju Prištine.

Međutim, ističe da je pitanje šta će posle toga proizaći. "Priština doživi poraz, a onda šikanira Srbe, pravi problem privredi, svete se", rekao je Anđelković.

Ističe da Priština zna da ne može da pobedi u fer utakmici, ali primenjuje, kaže, "talačku strategiju".

"Našu privredu i narod na KiM drže u situaciji da su uvek izloženi pritiscima. Srbija treba da se bori", poručuje Anđelković.

Anđelković ukazuje da Srbija posle diplomatske borbe, mora da razmišlja i o kontramerama.

Dodaje da mentori Prištine treba pozive na ukidanje takse da proprate i pritiscima.

Anđelković ističe razliku između pravog pritiska i simuliranja pritiska navodeći da Amerika koja se nosi sa Pekingom, sigurno može i sa daleko manjom Prištinom.

Karačonj je izjavio da je to istorijska pobeda i da će se Budimpešta narednog dana probuditi "zelenija i slobodnija" i da će glavni grad biti vraćen njegovim građanima.

Karačonji je lider partije zelenih "Dijalog za Mađarsku" ali je bio kandidat većine opozicionih partija na lokalnim izborima održanim u nedelju.

Viktor Orban rekao je da je Budimpešta izgubila gradonačelnika, ali da je on dobio odličnog savetnika.

"Analiziraćemo i proceniti ove rezultate i prilagoditi našu politiku za buduća vremena", rekao je Orban.

Zastavnik Siniša Mićić pripadnik 63. padobranskog bataljona Specijalne brigade Vojske Srbije i član Padobranske ekipe Vojske Srbije "Nebeske vidre", danas je imao višestruki razlog za slavlje.

"Osvojio sam prvo mesto na 56. državnom padobranskom prvenstvu Srbije. Za mene je ovo veliki uspeh, ali i ekipni uspeh mi je vrlo bitan, jer se pripremamo za veliko takmičenje koje ovog meseca imamo u Kini", istakao je zastavnik Mićić, dodajući da je danas upisao 5.522 skok u svojoj tridesetogodišnjoj padobranskoj karijeri.

Starijem vodniku Dejanu Cvetkoviću koji je zauzeo drugo mesto ovo je prva medalja u pojedinačnoj konkurenciji. 

"Medalja koju sam osvojio je ne samo moj, već i uspeh cele Padobranske ekipe „Nebeskih vidri" sa kojom treniram", rekao je stariji vodnik Dejan Cvetković.

Takmičari iz Srbije koji su se nadmetali za državna odličja došli su iz Padobranske ekipe Vojske Srbije "Nebeske vidre", Padobranskog kluba veterana 63. padobranske brigade "Arhistratig" i Aerokluba "Naša krila" iz Paraćina. 

Prvo državno prvenstvo Srbije u padobranstvu održano je 1949. godine u Rumi, a Memorijalni kup "Pet zvijezda" održava se sedmi put, kao znak pomena na stradanje petorice članova Padobranskog kluba "Banjaluka" na aerodromu "Zalužani" 2012. godine.

Na oba takmičenja učestvovalo je oko 65 padobranaca iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Hrvatske, Austrije, Švedske i Nemačke, a od toga 30 njih borilo za državnog prvaka Srbije.

1831. - Umro Žan Luj Pons, francuski astronom
(Pejr, 24. 12. 1761 - Florans, 14. 10. 1831)
1852. - U Parizu otvoren prvi supermarket u svetu

1847. - Osnovan Muzej Matice srpske

1867. - Zbačen poslednji šogun u Japanu

1881. - Srbija i SAD potpisale prvi međudržavni Sporazum o trgovinskoj i konzularnoj saradnji

1883. - Umrla Marija Popović Trandafil, dobrotvor, zadužbinar Matice srpske
(Novi Sad, 25. 12. 1816 - Novi Sad, 14. 10. 1883)

1884. - Osnovano Društvo za ulepšavanje Vračara, tim povodom 14. oktobar se obeležava kao Dan Opštine Vračar

1890. - Rođen Dvajt Dejvid Ajzenhauer, američki general i državnik, predsednik SAD, komandant NATO
(Denison, 14. 10. 1890 - Vašington, 28. 03. 1969)

1892. - Beograd dobio prvi tramvaj na konjsku vuču na liniji Slavija - Kalemegdan

1906. - Rođena Hana Arent, filozof, publicista i politički teoretičar
(Hanover, 14. 10. 1906 - Njujork, 04. 12. 1975)

1919. - Rođen Dragoslav Avramović, ekonomista, guverner Narodne banke Jugoslavije
(Skoplje, 14. 10. 1919 - Rokvil, 26. 02. 2001)

1921. - Rođen Radomir - Rade Marković, pozorišni, filmski i TV glumac, profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu
(Beograd, 14. 10. 1921 - Zabok, 10. 09. 2010)

1923. - Pasterov zavod u Nišu, osnovan 1900. godine, prerastao u Epidemiološki zavod, prvi te vrste u Kraljevini Srva, Hrvata i Slovenaca

1927. - Rođen ser Rodžer Mur, britanski filmski glumac, ambasador UNICEF-a
(London, 14. 10. 1927 - 23. 05. 2017)

1928. - Rođen Svetislav Vučenović, arhitekta- konzervator
(Beograd, 14. 10. 1928 - Beograd, 06. 10. 2013)

1931. - Rođen Duško Gojković, trubač, kompozitor i aranžer
(Jajce, 14. 10. 1931)

1934. - Rođen Ljubomir Ljuba Popović, slikar,član Grupe "Mediala", osnivač Moderne galerije u Valjevu, akademik
(Tuzla, 14. 10. 1934 - Beograd, 12. 08. 2016)

1939. - Rođen Ralf Loren, američki modni kreator
(Njujork, 14. 10. 1939)

1940. - Rođen Klif Ričard (Hari Veb), britanski pop - pevač, član grupe "Šedouz"
(Laknou, 14. 10. 1940)

1941. - Masovno streljanje civila u Kruševcu i Dragincu u Drugom svetskom ratu

1944. - Počela borbe za oslobođenje Beograda u Drugom svetskom ratu

1944. - Umro Marko Murat, slikar
(Luka Šipanska, 30. 12. 1864 - Dubrovnik, 14. 10. 1944)

1944. - Izvršio samoubistvo Ervin Romel, nemački feldmaršal, poznat kao "Pustinjska lisica",
(Švabija, 15. 11. 1891 - Herlingen, 14. 10. 1944)

1946. - Osnovana Međunarodna organizacija za standardizaciju - ISO

1947. - Američki kapetan Čak Jeger avionom "Bel HS-1" prvi put u istoriji vazduhoplovstva probio zvučni zid

1952. - Rođen Nikolaj Andrijanov, najtrofejniji gimnastičar svih vremena, olimpijski šampion
(Vladimir, 14. 10. 1952 - Vladimir, 21. 03. 2011)

1956. - Rođena Ljiljana Milovanović, organizator, sekretar i producent Opere, Baleta i Operskog studija Narodnog pozorišta u Beogradu
(Kumanovo, 14. 10. 1956 - Beograd, 26. 02. 2015)

1958. - Rođen Milivoje Mihajlović, novinar "Jedinstva", dopisnik TANJUG-a, Radio-televizije Beograd i BBC sa Kosova i Metohije, osnivač Medija centra u Prištini, direktor Kancelarije Vlade Srbije za saradnju s medijima, direktor Radio Beograda
(Priština, 14. 10. 1958)

1959. - Umro Erol Flin, američki filmski glumac
(Hobart, 20. 06. 1909 - Vankuver, 14. 10. 1959)

1959. - Umro Rodoljub Malenčić-Rodac, pravnik, umetnički fotograf, fudbalski golman, prvi naš zvanično akreditovani olimpijski izveštač
(Novi Sad, 03. 03. 1903 - Beograd, 14. 10. 1959)

1961. - Počeo 1. "Dragačevski sabor trubača" u Guči, ovaj datum obeležava se kao Dan Guče

1967. - Umro Marsel Eme, francuski književnik
(Žoinji, 29. 03. 1902 - Pariz, 14. 10. 1967)

1977. - Umro Bing Krozbi (Hari Lilis), američki filmski glumac i pevač, dobitnik "Oskar"- a
(Vašington, 03. 05. 1903 - Madrid, 14. 10. 1977)

1986. - Umro Stanoje Janković, operski pevač - bariton
(Sremski Karlovci, 07. 05. 1905 - Beograd, 14. 10. 1986)

1990. - Umro Leonard Bernštajn, američki dirigent, kompozitor, pedagog i muzički pisac, rukovodilac Njujorške filharmonije
(Lorens, 25. 08. 1918 - Njujork, 14. 10. 1990)

1996. - Umro Isidor Papo, hirurg, profesor Vojnomedicinske akademije u Beogradu, general - pukovnik, akademik
(Ljubuško, 13. 12. 1913 - Beograd, 14. 10. 1996)

1999. - Umro Džulijus Njerere, tanzanijski političar i državnik, predsednik Tanzanije
(Butijama, 13. 04. 1922 - London, 14. 10. 1999)

2002. - Umro Norbert Šulce, nemački kompozitor, autor pesme "Lili Marlen"
(Braunšvajg, 26. 11. 1911 - Bad Tolc, 14. 10. 2002)

2012. - Umro Blejk Bejker Kaningem, američki muzičar, član "Grupe Džeri Li Luisa"
( 06. 06. 1942 - Memfis, 14. 10. 2012)

2012. - Umro Branko Črnac Tusta, pevač pank-rok sastava "KUD Idijoti"
( - 14. 10. 2012)

2012. - Umro Jovan Joca Radosavljević, novinar i urednik, dopisnik "Politike" iz Šapca
(Žalica, 1933 - Šabac, 14. 10. 2012)

2012. - Austrijski padobranac Feliks Baumgartner skočio sa ivice svemira

2013. - Umro Bora Iljovski, slikar
(Drenova, 17. 12. 1942 - Beograd, 14. 10. 2013)

2014. - Umrla Elizabet Penja, američka filmska i TV glumica
(Nju Džersi, 23. 09. 1959 - Los Anđeles, 14. 10. 2014)

2014. - Umro Voja Čolanović, književnik i prevodilac, osnivač i prvi urednik Naučnog programa Televizije Beograd
(Bosanski Brod, 15. 09. 1922 - Beograd,14. 10. 2014)

2014. - Umrla Veroslava Ristić, balerina, solista ansambla "Kolo", koreograf i pedagog
(Beograd, 24. 09. 1929 - Beograd, 14. 10. 2014)

2014. - Umro Zoran Radović, mikroman Prenosne tehnike Radio Beograda
(Beograd, 23. 10. 1953 - Beograd, 14. 10. 2014)

2016. - Umrla Duška Sifnios, primabalerina i koreograf Narodnog pozorišta u Beogradu, član trupe Morisa Bežara
(Skoplje, 15. 10. 1933 - Brisel, 14. 10. 2016)

2016. - Umro Miloš Nemanjić, sociolog, naučni savetnik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, predsednik Gerontološkog društva Srbije
(Beograd, 11. 02. 1932 - Beograd, 14. 10. 2016)

2017. - Umrla dr Zorka Blagojević, prvi diplomac, profesor i prvi dekan Farmaceutskog fakulteta u Beogradu i prva žena-dekan fakulteta u Srbiji, predsednik Farmaceutskog društva Srbije i Konferencije za društvenu aktivnost žena Beograda
(Obrenovac, 25. 01. 1921 - 14. 10. 2017)

2018. - Umrla Milena Dravić, pozorišna, filmska i TV glumica
(Beograd, 05. 10. 1940 - Beograd 14. 10. 2018)

2018. - Umro Patrik Bauman, generalni sekretar FIBA
(Bazel, 05. 08. 1976 - Buenos Ajres, 14. 10. 2018)
 

Postati pridevom, pa govoriti o borhesovskom uticaju, borhesovskim nastavljačima, borhesovskom duhu istorije, borhesovskim maštarijama ili borhesovskoj ironiji, po srpskom pravopisu znači pisati ime Borhes malim slovom, što rečito govori o meri udaljavanja od samog Borhesa, koji se, očigledno, piše velikim slovom.

Da li današnje generacije čitalaca mogu onako nevino da uđu u biblioteku i otkriju "Maštarije" ili "Alef", kako je to sredinom osamdesetih činila moja generacija, ili i pre toga generacija tokom sedamdesetih? Čini se da ne mogu.

Nema za Borhesa izgleda više onih letnjih dana, kada se crvena prašina nisko kovitla po pločniku, a novi čitalac izlazi sa njegovom knjigom u ruci i ne opaža vrelo sunce koje ga šiba kao vlasnik neposlušnog pratioca...

Ne, Borhes se danas štampa u sabranim delima ili u jednom tomu (na biblijskoj hartiji). Podrazumeva se da su svi pročitali ono što je napisao, pa nikom ne pada na pamet da obnavlja njegova najveća dela.

U modi je apokrifni Borhes (Šta ponovo čitam, Knjiga Borhesovih uvoda i slično), Borhes u tuđim sećanjima (Uspomene Marije Kodame) i Borhesova topografija. Borhes je postao veliki, pa otud za mnoge koje čitanje slabije zanima: ozbiljan i prekomplikovan.

Sve to nije bio cilj jednog šetača po naličju svojih beonjača (slepi Borhes tako je govorio da šeta). Borhes je pre svega voleo da putuje u maštarijama, a u tome je video nešto homerovski i čisto.

Ipak, već tom temeljnom poetičkom odlukom, Borhes je odredio i svoj uspon, i protivnike, i slatku dekadenciju u kojoj kao klasik uživa danas. Odlučivši da piše o onom što niti vidi, niti je ikad video, Borhes je kao pisac neumoljivo udario na mimetičnost, odnosno preslikavanje stvarnosti u književnost.

Koliko je do njegovog vremena to bilo retko, vidi se po tome što je čak i veliki Man, svega nekoliko decenija ranije, smatrao nemogućim da napiše "Čarobni breg" ukoliko ne provede nekoliko meseci u sanatorijumu za tuberkulozne! Ali, to se dogodilo pre Drugog svetskog rata, a u tom velikom ratu ubijeno je blizu dva miliona jevrejske dece.

Posle 1945. pisci su se razočarali u stvarnost. U Evropi se na Kafku ugledaju Kami, Sartr i Pirandelo; sa Beketom u dramu apsurda zalazi Jonesko. Ipak, svi ovi pisci "ostavljaju jednu nogu u realnosti".

Borhes se, međutim, odvaja od vidljivog i poručuje da su knjige, spisi, anali i biblioteke podsticajnije od životopisa rodnog kraja ili bilo kakvog domaćeg kolorita.

I kako to biva sa istorijskim procesima, za Borhesa se ne može reći da je prvi koji se okrenuo izmaštanom i fantastičnom kao okosnici književnosti. On se pojavljuje kao onaj koji je sledećim naraštajima pisaca ostavio ono što se danas popularno zove "nou-hau" ("know how", "znati kako"), odnosno instrumentarij za odvajanje od realnosti.

Po tom književnom oruđu Borhes je postao omražen i popularan koliko i Ajnštajn koji se okivljuje za "know how" atomske bombe, ili Benzer koji stvorio alat za buduća genetska kloniranja.

Tako je do danas, čini se naročito kod Srba, gde je Borhes označen kao poetički neprijatelj generacija pisaca lokal-patriota koji misle da je njihov rodni kraj najzanimljiviji na svetu, ili je nezaobilazan jer su se u njemu deslili nepojamni zločini o koje književnost ne sme da se ogluši. Borhes je, dakle, onaj koji uznemirava i deo je izopačenog folklora (po)etičkih neprijatelja čija se literatura jedna amoralna umetnost.

Ipak, za drugu liniju, Borhes je onoliko nezaobilazan koliko je za prvu grupu blasfemičan. Iako se svojevremeno protiv Borhesa sprovela prava epidemiološka zaštita, ovaj fantasta "zarazio" je čitavu generaciju pisaca rođenih oko 1950, pa i starije i načinio dve krupne struje u modernoj srpskoj književnosti.

Borhes je i danas odgovoran za postmoderni konstruktivizam u srpskoj literaturi (Basara, Prodanović, Aćin, pa i Albahari) ali i za poetike bazirane na kreiranju intimnih krajolika (Velikić, Petković, čak i Velmar-Janković).

Jedan pisac tako je postao pridev i u nas. A i pridev se, na muku onih koji Borhesa još ne vole, menja po padežima. Mnogo toga tako je i danas borhesovsko; od borhesovskog sačinjena je nezaobilazna linija srpske književnosti; borhesovskom se vraćaju čak i oni koji ga ne vole; borhesovsko ispituju i mladi koji su se rodili posle njegove smrti; s borhesovskim nam valja, dakle, živeti; o borhesovskom i na srpskom je već napisana čitava biblioteka.

I na kraju vokativ: o, borhesovsko, da li bi te Borhes pozdravio!?

Prema anketi agencije "Ipsos", partija nacionalista Jaroslava Kačinjskog dobila je 43,6 odsto glasova, sledi centristička Građanska koalicija sa 27,4 odsto koju je ranije predvodio odlazeći predsednik Evropskog saveta Donald Tusk.

Blok levo orjentisanih stranaka dobio je podršku 11,9 odsto Poljaka koji su izašli na birališta.

Kačinjski je već proglasio pobedu pred svojim pristalicama u sedištu partije u Varšavi.

"Toliko je lepo ovo mesto, i njegov dom, posetili smo njegovu kuću, ima ovde svašta da se vidi. Vreme koje sam proveo ovde, i ne samo ja, nego i svi učesnici kampa, sve nas je nekako povezalo i približilo Pupinu", kaže učenik Matematičke Gimnazije Vladan Petrov.

Uviđaj je u toku.

Taj pokret tvrdi i da te koverte "nisu poslate poštom, kako to zahteva izborni zakon, već ih je nelegalno unela srpska kancelarija za vezu".

Smatraju i da te, "ilegalno dobijene glasačke listiće treba odbiti", a da CIK nastavi rad na "tačnoj proceni i brojanju glasova primljenih iz dijaspore".

Na severu Sirije, Turska uz pomoć sirijskih opozicionih snaga sprovodi vojnu ofanzivu.

Turska vojska je zauzela granični pojas gde je bila kurdska milicija.

Pregovori sirijske vlade i kurdske stranke 

Sirijska vlada i Sirijske demokratske snage (SDF) predvođene Kurdima prgovarali su u ruskoj vazdušnoj bazi u Siriji, rekao je za Rojters funkcioner Kurdske demokratske napredne partije u Siriji Ahmed Sulejman.

Rekao je da se nada da će dogovor zaustaviti tursku ofanzivu i njene katastrofalne i opasne posledice.

Sulejman je dodao da bi razgovori vođeni u bazi Hmejmim u Latakiji, mogli da se nastave u Damasku.

Nije naveo da li su on ili njegova stranka učestvovali u pregovorima.

Portparol SDF-a Mustafa Bali nije želeo da komentariše takve navode.

"Od početka turske invazije tvrdili smo da ćemo proučiti sve opcije koje bi mogle da spasu naš narod etničkog čišćenja", rekao je Bali.

Makron sazvao hitan sastanak

Francuski predsednik Emanuel Makron održaće večeras hitan sastanak Kabineta za odbranu, na kojem će biti reči o turskoj ofanzivi na sevroistoku Sirije, saopšteno je iz kabineta francuskog predsednika.

Makron je u telefonskim razgovorima sa Donaldom Trampom i Redžepom Tajipom Erdoganom upozorio dvojicu prdsednika da Turska ofanziva u Siriji mora stati jer bi mogla da prouzrokuje ozbiljnu humanitarnu krizu i oživi aktivnosti Islamske države.

Amerikanci žele da se povuku što pre

U međuvremenu, neimenovani izvori u Penatagonu rekli su za Rojters da bi Sjedinjene Američke Države mogle da ubrazaju povlačenje svojih trupa sa severa Sirije.

Umesto dve i više nedelja koliko je potrebno za tu vrstu operacija, očekuje se da Vašington izvuče svoje snage u roku od nekoliko dana.  

Američki ministar odbrane Mark Esper rekao je ranije danas da je predsednik SAD Donald Tramp naredio svim američkim vojnicima na severu Sirije da se povuku na jug.

Napad turskih snaga na konvoj, 14 žrtava

U međuvremenu, Sirijska opservatorija za ljudska prava saopštila je da je najmanje 14 osoba, među kojima pet civila, poginulo u napadu turskih snaga na jedan konvoj u kojem je bilo i stranih novinara, nedaleko od sirijskog grada Ras el Ain.

Kako navodi ta nevladina organizacija sa sedištem u Londonu, u napadu je ranjeno još najmanje 10 osoba.

Direktor Opservatorije Rami Abdulrahman izjavio je da je u napadu pogođen konvoj ljudi koji su se ka Ras el Ainu kretali iz grada Kamišli kako bi pokazali podršku stanovnicima tog grada, koji je več danima meta turske ofanzive na kurdske položaje.

Prema rečima izveštača francuske televizije Frans 2, u konvoju je bilo i više stranih novinara u trenutku kada je pogođen.

"Bili smo u konvoju kurdskih civila koje su gađale turske snage i njihovi saveznici u Ras el Ainu. Naš tim je dobro, ali neke kolege su poginule", napisala je na Tviteru novinarka francuske televizije Stefani Perez.

Rojters navodi da za sada nije poznat indentitet poginulih novinara.

Frans 2 je objavila snimke sa mesta napada, na kojima se vide civili pomešani sa pripadnicima Sirijskih demokratskih snaga.

Vučić je zahvalio predsenici Interparlamentarne unije Gabrijeli Kuevas Baron što je podsetila na činjenicu da su Beograd i Srbija jedino mesto u Evropi u kojem je moguće organizovati zasedanje IPU.

Istakao je da u svim ostalim zemljama postoje nekakve blokade, prepreke za jednu, dve, pet ili deset zemalja.

"Kod nas u Srbiji nema prepreka za bilo koga od vas iz različitih delova sveta iz Severne Amerike, Latinske Amerike, Austalije, Okeanije, nama dragih Afrike i Azije jer mi smo slobodna, suverena i nezavisna zemlja koja sama vodi svoju politiku i hoćemo da gajimo prijateljstvo prema svima vama i zato ste dobordošli u Srbiji i osećajte se u Srbiji kao kod svoje kuće", poručio je Vučić.

Prema njegovim rečima, "mi mali narodi, ponekad smo uskraćeni i za pravdu i za novac i razvoj".

"Ponekad se čini da smo izolovani, ali danas se slobodarski deo sveta budi, i čini se da ljudi ponovo osećaju da je nezavisnost, suverenost i sloboda odlučivanja nešto zbog čega se vredi boriti", rekao je Vučić. 

Prema njegovim rečima, ovaj skup danas jedan je od najznačajnijih međunarodnih događaja u našoj savremenoj istoriji kojem prisustvuje više od 2.000 članova.

Podsetio je da su svamo dva čoveka pre 130 godina, iz dve zemlje koje su toliko ratovale, Francuz i Englez, Frederik Pasi i Vindel Kramar Rendel, tražili načine da ratovi prestanu.

Kako je rekao, posle samo jednog susreta, odlučili su da se sastanu ponovo, da ujedine snage, da stvore telo koje je danas od izuzetnog značaja, a tada je tek bio embrion iz kojeg će nastati brojne institucije, pa tako i UN.

"Hotel 'Kontinental' u Parizu je 1889. bio mesto na kome su se susrela 94 delagata iz više zemalja sveta, na kojima je nastala IPU. Samo dve godine kasnije mlada i mala država, Srbija, priključila se nevelikoj porodici da ostane do danas, raste i sazreva i doživi čast da po drugi put bude domaćin ovog skupa tačno 56 godina posle prvog skupa u našoj zemlji", kazao je Vučić.

To nije samo svedočanstvo o uticaju koje ima IPU, već o nečemu još važnijem - koliko je nekada malo potrebno da bi se ostvarili veliki snovi, rekao je Vučić. 

Predsednik Srbije poručio je da su na Balkanu reke krvi prolivane zbog odsustva dijaloga i nerazumevanja, zbog čega je od posebne važnosti održavanje skupštine Interparlamentarne unije u Beogradu.

"Mi smo krenuli da sanjamo mir, prosperitet i razvoj", istakao je Vučić.

Nema veće vrednosti od slobode 

Vučić je ukazao da je pre nekoliko dana uspelo nešto čemu se teži, da bar tri zemlje - Srbija, Severna Makedonija i Albanija, ugovore slobodan protok ljudi, kapitala, robe i usliga, i pozvali druge da se pridruže.

"To je najznačajniji korak koji smo napravili od ratova, put koji vodi ka miru razumevanju i zajedničkom napretku. To je najbolji poziv koji mogu da uputim da nastavimo svi zajedno da pronalazimo načine da se završe konflikti i da možemo da učestvujemo u dobrobiti bez straha od gubitka identiteta i bilo čega drugog" , rekao je Vučić.

Kazao je da "smo krenuli da sanjamo mir, prosperitet, jednakost i da mu se čini da taj san ostvarujemo".

"Takođe i danas kao što smo uvek umeli, danas svima kažemo da nema veće vrednosti i preče stvari od naše slobode. Nikome nećemo dozvoliti da ugrozi našu nezavisnost, suverenitet, teritorijalnu celovitost, ali i pravo da odlučujemo o svojoj budućnosti. Vratili smo pravo, i ne samo mi već i drugi narodi širom sveta, na samostalno odlučivanje, da se ne pitaju samo veliki, već da hrabro štitimo osnovna ljudska prava, pre svega pravo na izbor budućnosti. Nećemo stati s tim. Čuvaćemo i štititi prava da budemo svoj na svome", kazao je Vučić.

Rekao je da su ljudi u Srbiji naučili da vole sve ljude ne samo što je naša zemlja bila deo Pokreta nesvrstanih, već "što smo znali da nikada prijateljima ne okrećemo leđa, a videli smo koliko je to važno kada je nama bilo teško". 

Gojković: Izgraditi nove mostove saradnje

Prisustnima su se obratile predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković, predsednica IPU Gabrijela Kuevas Baron i generalna direktorka Kancelarije UN u Ženevi Tatjana Volovaja.

Gojkovićeva je izjavila je da su se parlamentarci sveta okupili u Beogradu da učvrste postojeće i izgrade nove mostove saradnje.

"Parlamentarna diplomatija je od suštinskog značaja, a nekada može biti i jedino sredstvo podrške međunarodnom dijalogu", rekla je Gojkovićeva.

Prema njenim rečima, Skupština Srbije je u pojedinim aspektima model drugim parlamentima u svetu.

Predsednica IPU Gabrijela Kuevas Baron ocenila je da je glavna misija te organizacije da promoviše parlamentarnu diplomatiju, koja predstavlja priliku za jačanje veza i snaženje parlamentarnog dijaloga.

„Mi nikad nismo imali veće izazove, nikad IPU nije bila značajnija. Imamo obimnu agendu i želim da iskoristite svaku priliku za diskusiju, razmenu iskustava i učenje jedni od drugih, istakla je Baronova.

Beograd će ove nedelje ugostiti 2.000 parlamentaraca iz celog sveta. 

Veselinović je pušten, ali nije poznato da li će prema njemu biti pokrenut dalji postupak.

Ono što znamo je da mu je oduzet telefon.

Veselinović je alarmirao javnost zbog navodnog trovanja albanskih članova tima za brojanje glasova zapravo farsa i da sumnja u mogućnost manipulacije glasovima iz centralne Srbije.

Kosovska Centralna izborna komisija odlučila je da glasovi iz centralne Srbije ne budu brojani sve dok policija i istražni organi ne urade analizu u kakvom su stanju, pošto su tokom dodira sa tim glasova, pojedini albanski članovi tela za brojanje prijavili neprijatne mirise, svrab i sumnju na trovanje.

Lekarskim pregledom, međutim, utvrđeno je da nema tragova trovanja i da je zdravstveno stanje prijavljenih stabilno.

Iz Srpske liste tvrde da su albanske političke partije, uz asistenticiju kosovske policije, CIK-a i ostalih kosovskih institucija započele krađu srpskih glasova "u korist Rašića, Petrovića, Rade Trajković, Jablanovića i ostalih", kako navode, "poslušnih Srba".

Veselinović je saopštio da se radi o 3.700 listića iz centralne Srbije.

"Ti glasovi su od 11 apsolutno bez mog nadzora kao člana CIK-a i naših posmatrača. Nadzor je bio jedino uz prisustvo policije. Celokupan taj materijal smatram da je apsolutnio kompromitovan i kao takav ne bi trebalo da se računa.

Navodi da je više od tri sata zadržan u kafiću.

"Pod izgovorom da mi se uzme izjava. Čekali su policajca koji govori srpski da mi uzme izjavu i zaplenjeni su mi telefoni. Oni na to nisu imali prava", naveo je Veselinović.

Sumnja, kaže, u umešanost dela sekretarijata.

"Možda i policije, da se pokušalo sa manipulacijom glasova i da se volja birača pokaže na pogrešan način, da oni koji nemaju podršku naroda, preko tih glasova dobiju mandate da se proguraju u parlament, gde će Srpska lista, iako ima većinsku podršku da se marginalizuje na KiM", istakao je Veselinović.

O njima sada brine policija, a u Centralnoj izbornoj komisiji kažu da još nemaju odluku kako će postupiti dalje nakon prekida glasanja.

Od 26 članova tima za brojanje, devetoro je prabečno u klinički centar, sa prijavama mučnine, svraba na rukama i sa crvenilom oko očiju.

Dežurni lekari u Kliničkom centru u Prištini su saopštili da kod primljenih nema znakova trovanja, ali da su zabrinuti i u strahu. Lekari su konstatovali da je njihovo stanje stabilno, ali da ispituju šta se zapravo dogodilo.

Prekid brojanja glasova i sumnje u mogućnost manipulacije stavlja se u kontekst najave Aljbina Kurtija, vođe pokreta Samoopredelenje i kandidata za premijera, da neće predstavnike Srpske liste u svom kabinetu, već nekog od predstavnika Srba koji priznaju nezavisnost Kosova.

Kurti se pre podne u Prištinji sastao da predsednikom koalicije Sloboda Nenadom Rašićem, sa kojim je razgovarao o minulom izbornom procesu na Kosovu.

Rašićeva koalicija nije osvojila dovoljno glasova da bi imala nekog poslanika u budućem sazivu kosovske vlade. Deset mesta zagarantovanih za Srbe, prema preliminarnim podacima, osvojila je Srpska lista.

"Malo je reći da smo uzbuđeni, zaista. Posle sedam godina rada u nikakvim uslovima, potucanja po raznim scenama, dolazimo do toga da dobijamo svoju zgradu, svoju scenu", kaže glumac Bojan Jovanović.

Direktor pozorišta Nenad Jović rekao je da je ispod zemlje napravljen kabare sa malom scenom. "Nova zgrada će imati tri scene, od čega jedna rotirajuća i dve male", rekao je Jović.

Posle požara 2012. godine, ostali su samo nagoreli zidovi. Zbog tipa zgrade, za građevinare je obnova bila izazovna.

"Mukotrpna rekonstrukcija i najteži period, mogu slobodno reći, je bio onaj deo kada je vršena dekontaminacija pozorišta", ističe gradonačelnik Vranja dr Slobodan Milenković.

Država je za obnovu dala 173 miliona dinara, pomagali su i donatori i grad. I bez zgrade, pozorište u Vranju je živelo.

Glumci su pripremili 30 premijera, dobili nagrade na mnogim festivalima u zemlji i inostranstvu.

"Borini pozorišni dani" sedam puta su održani Domu vojske, a ove godine ponovo će biti u matičnoj zgradi.

"Ideja je da se na prvom festivalu u zgradi izvedu predstave koje su najbolje u nekoliko proteklih sezona u Srbiji", rekao je glumac Bojan Jovanović.

Za početak rada u obnovljenoj zgradi 21. oktobra biće izvedena opera "Koštana", pa premijera "Nečiste krvi". U sali pozorišta biće mesta i za prikazivanje filmova.

U slučaju da ne dobije većinu, koaliciju bi mogla da formira sa ekstremno desnom Konfederacijom.

Oni, između ostalog, pokušavaju da spasu i oko 360 ljudi u Naganu, gde je reka probila nasip. Lokalni zvaničnici upozoravaju da bi nivo vode mogao da dostigne visinu i do pet metara.

Naleti vetra dostizali su brzinu i do 180 kilometara na sat i doneli obilne padavine i snažne vetrove koji su paralisali Tokio.

Saobraćaj je poremećen, a ulice su puste. Gotovo pola miliona domova ostalo je bez struje, a delovi centralnog i istočnog Japana su poplavljeni, javio je Rojters.

Japanske vlasti su uputile desetine hiljada spasilaca i vojnika u ugrožena područja.

Kako navodi Kjodo, Japanska meteorološka agencija izdala je upozorenje za Tokio i okolinu, navodeći da se takav intenzitet padavina vidi jednom u 60 godina.

Dodaje se da bi količina padavina mogla da premaši količinu koja nije viđena od najrazornijeg tajfuna iz 1958. godine.

Premijer Šinzo Abe je u pripravnosti u svojoj rezidenciji, i oko njega se nalazi tim zvaničnika koji prikupljaju sve podatke o tajfunu.

Tajfun "Ida" koji je pogodio Japan 1958. godine za sobom je ostavio 1.200 žrtava i brojne nestale, a uzrokovao je i izlivanje reka iz korita.

 Prognoza vremena, upozorenje i verovatnoća ostvarenja opasne pojave
(izvor: RHMZ)

13.10.2019. Nedelja Sunčano i još malo toplije. Vetar slab do umeren, južni i jugoistočni. Najviša temperatura od 25 do 28 stepeni. Upozorenje: Tmax ≥ 25 stepeni, verovatnoća 80%.

14.10.2019. Ponedeljak Ujutru po kotlinama, dolinama reka i visoravnima magla. Tokom dana sunčano i toplo. Vetar slab do umeren, južni i jugoistočni. Najniža temperatura od 5 do 12, a najviša od 25 do 29 stepeni. Upozorenje: Tmax ≥ 25 stepeni, verovatnoća 90%.

15.10.2019. Utorak Ujutru po kotlinama, dolinama reka i visoravnima magla koja se ponegde može zadržati i duže tokom prepodneva. Tokom dana pretežno sunčano i toplo. Vetar slab i umeren, jugoistočni. Najniža temperatura od 7 do 13, a najviša od 25 do 29  stepeni. Upozorenje: Tmax ≥ 25 stepeni, verovatnoća 90%.

16.10.2019. Sreda Ujutru po kotlinama, dolinama reka i visoravnima magla koja se ponegde može zadržati i duže tokom prepodneva. Tokom dana pretežno sunčano i toplo. Vetar slab i umeren, jugoistočni. Najniža temperatura od 6 do 14, a najviša od 24 do 29 stepeni. Upozorenje: Tmax ≥ 25 stepeni, verovatnoća 90%.

17.10.2019. Četvrtak Ujutru po kotlinama, dolinama reka i visoravnima magla koja se ponegde može zadržati i duže tokom prepodneva. Tokom dana pretežno sunčano i toplo. Vetar slab i umeren, jugoistočni. Najniža temperatura od 7 do 14, a najviša od 24 do 27 stepeni. Upozorenje: Tmax ≥ 25 stepeni, verovatnoća 90%.

Prognoza vremena za narednih pet dana (od 18.10.2019. do 22.10.2019.)
Pretežno sunčano i toplo uz postepeni pad dnevne temperature ali će ona i dalje u većini mesta biti iznad proseka.

"Upravo startuje poslednja faza naše borbe! Daćemo sve od sebe da takozvano Kosovo ne uspe u svojim namerama. Borićemo se do poslednje sekunde glasanja", poručio je Stefanović.

Srpska delegacija od sutra će početi sa intenzivnim diplomatskim aktivnostima u Santjagu kako bi i ove godine sprečila da Kosovo bude primljeno u članstvo u Interpolu.

Generalna skupština Interpola održava se od 15. do 18. oktobra.