Kako je rečeno, mladić nije životno ugrožen.

"S dubokim žaljenjem upozoravamo javnost, sve hrvatske građane, a naročito stanovnike Samobora koji poštuju Ustav Hrvatske da se ljudi koji svesno i odgovorno taj isti Ustav krše nalaze u javnom prostoru, naročito u slobodarskom Samoboru", navodi se u saopštenju, prenosi Hina.

Iz Grada izražavaju uverenje da svi koji poštuju ustavni poredak Hrvatske ne mogu da prihvate teze "kojima bi se zločinački režim NDH izjednačio s onima koji su nas od istog tog režima oslobodili".

Ističu i da je sprečavanje organizacije takvog "anticivilizacijskog skupa" izvan nadležnosti samoborskog gradonačelnika, "jer da jeste, nikada se u Samoboru ne bi održao".

Pozivaju sve one koji organizuju takve skupove da od toga odustanu, "da prestanu trovati hrvatsku mladost", da se okrenu budućnosti, a istoriju ostave istoričarima.

"Koncentracioni logor Jasenovac mesto je stratišta najmanje 300 ljudi iz Samobora i okoline koji su na najokrutnije moguće načine ubijani, a većina od njih bila su deca ispod 15 godina starosti. Pokušati to na bilo koji način opravdati protivno je svim ljudskim, hrišćanskim i bilo kakvim moralnim normama moderne evropske civilizacije, te upravo zbog toga večerašnje događanje najoštrije osuđujemo", zaključuju iz Grada Samobora.

Javna ustanova Spomen-područje Jasenovac izrazila je nedavno zabrinutost zbog predstavljanja filma i knjige Romana Leljaka "Mit o Jasenovcu", u kojima se, tvrde iz te javne ustanove, umanjuje broj žrtava logora i simpatizira ustaški pokret i NDH.

"Autor u filmu znatno umanjuje broj žrtava ubijenih u logoru Jasenovac, i poriče da je u logoru ustaški režim izvršio masovne zločine genocida i holokausta prema Srbima, Romima, Jevrejima i Hrvatima koji se nisu slagali s politikom ustaša", istakli su iz Spomen-područja Jasenovac.

"Nikada mamograf nije bio bliže, bar nama ženama iz RTS-a, ovde na parkingu u Aberdarevoj ulici, ali moram da priznam da smo sve iste. Svaku ženu je strah da ode na mamograf, sve se nećkaju. Međutim, ova prilika ne sme da se propusti, jer radost kada vidite da je sve u redu je nemerljiva", kaže glavna i odgovorna urednica Zabavnog programa RTS-a Olivera Kovačević.

Mamograf će ispred naše kuće biti mesec dana. Pregled se zakazuje na brojeve telefona 011/2684-052 i 011/2062-733, od osam do 14 časova.

"Jako je važno da se zna da je ovo pregled za zdrave žene, koje ne osećaju nikakve simptome, niti tegobe. Ukoliko se postavi sumnja, radiolozi koji učestvuju u obavljanju skrininga rade duplo čitanje, ukoliko se postavi sumnja da postoji bilo kakva promena koja zahteva dodatnu dijagnostiku, žena će biti adekvatno pregledana u našim bolničkim uslovima", rekla je direktorka Instituta "Batut" Verica Jovanović.

Velikom broju prijatelja kampanje RTS-a, pridružio se i "Belgrade Fashion Week", pa će i domaćoj modnoj publici biti poslata poruka "Rak je izlečiv".

"Svi treba da vode računa o zdravlju žena, a s obzirom na to da 'Fashion Week' znači kako se obući, kako nešto nositi, naravno da je jako bitno objasniti kako biti zdrav. Znate, mamograf je fantastična stvar, danas je rak izlečiv, jedino je problem vreme. Na vreme ako se nešto otkrije – pobeda je naša", kaže manekenka Ivanka Dvojaković.

Kada je u martu mobilni mamograf bio postavljen ispred RTS-a, za tri nedelje pregledano je 1.520 žena. Kod 11 je otkriven rak dojke, ali na vreme.

Do nekoliko hiljada dinara više treba dati za gas, ugalj, pelet i struju, ali samo ako se greje TA pećima. Najskuplje grejanje je na lož-ulje – za sezonu košta čak 145.900 dinara.

Građani imaju svoje navike i računice. Neki se greju isključivo na drva i čvrsta goriva, dok drugi uz štednju nalaze računicu i u grejanju na struju.

Ako je grejanje na struju etažno, onda je neisplativo, za sezonu treba 128.000 dinara – dva i po puta više nego za TA peći.

"Oni koji koriste električnu energiju za grejanje moraju da znaju da treba da koriste električnu energiju tokom noćnih sati. To znači da se koriste termoakumulacione peći, ali obavezno bez dopunjavanja tokom dana. Znači, dogrevanje peći tokom dana u periodu od dva-tri sata može da poveća račune za 40-45 posto", kaže Aca Vučković iz Agencije za energetiku.

Na šta god da se greje, jedno je isto – sa dobro zadihtovanim prozorima i vratima i dobrom izolacijom, mesečni trošak za grejanje može biti bar za četvrtinu niži.

Prema glasovima publike, sveukupno najbolja predstava na Zoranovim danima je "Balkanski špijun" Narodnog pozorišta iz Beograda.

Kremlj je izrazio razočaranje najavom predsednika SAD Donalda Trampa da će se Vašington povući iz Sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa.

Patrušev je posle sastanka rekao da je Rusija spremna da radi na rešavanju međusobnih nesuglasica o načinu primene Sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa, prenosi Rojters.

Bolton i Patrušev su razmatrali mogućnosti produženja Sporazuma o merama za dalje smanjenje i ograničenje strateškog ofanzivnog naoružanja (novi sporazum START) u petogodišnjem periodu posle 2021. godine, navodi Tas.

"Oni su razgovarali detaljno o Sporazumu o zabrani nuklearnog oružja, Sporazumu o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih proba, Sporazumu o otvorenom nebu, kao i o Konvenciji o zabrani hemijskog oružja i Konvenciji o zabrani biološkog i toksičnog oružja", navodi se u saopštenju Ruskog saveta za bezbednost.

Bolton je večeras izjavio da SAD tek treba da definišu svoj stav o produženju Sporazuma o smanjenju strateškog nuklearnog arsenala.

Predsednik Rusije Vladimir Putin će se sutra sastati sa Boltonom i od njega će zatražiti objašnjenje "o velikom broju tema", saopšteno je iz Kremlja.

Pre nekoliko dana, policija je izvršila raciju na laboratoriju za proizvodnju heroina u albanskoj oblasti Has, gde su pronađeni sastojci za drogu poreklom iz Turske.

Sastojci su do Albanije stizali preko Makedonije i Kosova, izjavio je šef nacionalne policije Albanije Ardi Veljiu.

Palmer kaže da namerno nije ostvario susrete sa Ivanovim i Mickoskim zato što imaju različite poglede na aktuelno stanje u Makedoniji.

Zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD Metju Palmer je u zvaničnoj poseti Makedoniji i danas se sastao sa premijerom Zoranom Zaevim i ministrom spoljnih poslova Nikolom Dimitrovim.

Palmer je posetio Makedoniju pre tri meseca, kada je boravio tri dana kako bi izrazio američku podršku Dogovor iz Prespe o imenu i evro-atlantskim integacijama Makedonije.

Očekuje se da će saobraćaj u punom profilu na tom delu puta koji je veoma frekventan, biti pušten između prvog i petnaestog novembra.

Kosovski premijer Ramuš Haradinaj sumnja da je ovaj slučaj deo zavere.

Gazeta ekspres piše da su kosovska policija i tužilaštvo angažovani da sina šefa tajne službe oslobode sumnji da mu pripada pronađeno oružje i droga, jer bi to moglo dodatno da napravi problem kosovskom članstvu u Interpolu.

Međutim, neimenovani izvor Gazete ekspres tvrdi da bi i oslobađanje 20-godišnjaka od odgovornosti takođe mogao biti skandal i prepreka za prijem Kosova u članstvo Interpola.

Inače, Generalna skupština Interpola biće održana 20. novembra u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Kosovski mediji pišu da su droga i oružje pronađeni kod 20-godišnjeg sina šefa kosovske tajne službe bio deo redovne policijske kontrole, koja ni na koji način nije bila uperena protiv sina prvog čoveka AKI.

Špetim Madžuni, sin šefa AKI Špenda Madžunija, uhapšen je 12. oktobra dok je vozio dedin automobil, u kojem su pronađeni ilegalno oružje i određena količina marihuane.

Ceo slučaj su, inače, pratile kontradiktorne informacije o tome ko je vlasnik oružja i droge. Naime, u vozilu su se u trenutku policijske kontrole nalazile tri osobe, što je dodatno zainteresovalo javnost.

Dok Haradinaj strahuje da je prvom čoveku AKI ovaj slučaj podmetnut, kosovski predsednik Hašim Tači, koji je oduvek bio blizak Madžuniju, kaže da treba sačekati da ceo slučaj bude istražen do kraja.

Ideja Izraela je, kaže, bila da izvozi inovacije, a zbog situacije sa susednim zemljama, morao je da se fokusira na udaljene zemlje, pa su se zato opredelili za usluge, a ne na robu i to u oblasti bezbednosti, koja je za Izrael najveći problem.

"Tako smo naš problem pretvorili u priliku i usredsredili se na hajtek", rekla je ambasadorka.

"Tu je i ono što država radi – vlada u inovacije ulaže 5,5 odsto BDP-a, što je najveća stopa u zemljama OECD, i to je konstanta u poslednjih 20 godina, bez obzira na to ko je na vlasti", istakla je ambasadorka.

Takođe, privreda se izborila sa tim kako da privuče sredstva – opredelila se za vi-si fond koji je bio veoma uspešan.

"Danas ima 70 takvih fondova, 7.000 hajtek kompanija, a od toga 5.000 startapova i to samo u Tel Avivu. Napravili smo okruženje koje je podržalo inovacije", rekla je Fišer Kam na panelu posvećenom četvrtoj industrijskoj revoluciji.

Janis Mastrođorđu, generalni direktor "Instituta za demokratiju Konstantinos G. Karamanlis" kaže da je termin Četvrte industrijske revolucije i dalje nepoznata i da se mnoge zemlje, kao i Grčka, bore da sustignu i treću industrijsku revoluciju.

"Ključno je pitanje brzine promena, koja je sada izuzetno velik. Ako ne sustignete voz na vreme, nećete moći kasnije", rekao je Mastrođorđu.

Kako kaže, postoje tri stuba Četvrte industrijske revolucije: ogromna količina podataka, neverovatna moć računara koji sada imaju veću moć nego što su imali računari u NASA kada su poslali čoveka u kosmos pre oko 60 godina.

"Treći stub je veštačka inteligencija. Sigurno je da će svi naši poslovni zadaci u budućnosti biti pod velikim uticajem pametniih uređaja. Niko zaista ne zna gde će budućnost da nas odvede", dodao je Mastrođorđu.

Prema njegovim rečima, treba da adaptiramo sistem rada na novu ekonomiju, ali i da obratimo pažnju na stalno učenje.

Predsednica Udruženja poslovnih žena Srbije Sanja Popović Pantić je rekla da postoji malo učešće žena u oblasti inovacije, ali da je to slučaj i u EU.

"Takođe, svega 11 odsto ženskih firmi kod Evropske komisije aplicira za dobijanje sredstava za razvoj. EU je pokrenula instrument za razvoj malih i srednjih preduzeća kao pilot projekat za podsticanje ženskih inovativnih projekata", rekla je Sanja Popović Pantić i dodala da su za tehnološke inovacije potrebni veći resursi.

Naglasila je da su ženska preduzeća u Srbiji uglavnom koristila subvencije, ali da su od socijalne kategorije postale razvojna kategorija.

Kako je rekla, od sitnih zanatskih poslova sada se bave razvojem novih proizvoda i usluga.

Vlasnik i direktor "Neofyton", koja je generalni zastupnik najvećih svetskih proizvođača mašina i opreme za industriju brizganja plastike, Zoran Tadić kaže da su uspeli tokom godina da se probiju na tržište Afrike i da je bilo teško kada su počinjali zbog konkrenata iz Kine, koji su bili četiri do pet puta jefitiniji.

"Zamislite da pijete mleko ujutru i da vam kaže šolja da li ste bolesni ili niste ili da se tuširate da vam voda kaže hemijsku analizu vašeg tela", rekao je Tadić dodajući da bi tako mogla najjednostavnije da se opiše Četvrta industrijska revolucija.

Tadić je naglasio da Srbija kao zemlja u razvoju treba da se uključi u proces digitalizacije i industriji 4.0.

Dragana Lukić iz kompanije "Roš" u Srbiji, koja se bavi inovativim lekovima, kaže da imaju skoro 20.000 naučnika koji rade za tu kompaniju i da sarađuju sa više od 20 malih preduzeća koje rade na razvoju i istraživanjima u toj oblasti.

"Ušli smo u novu eru dijagnostike i lečenja, nije daleko dan kada ćemo svi imati genomsku karticu", dodala je Dragana Lukić.

"Prvobitni izveštaji ukazuju na to da je napad počinio pripadnik avganistanskih bezbednosnih snaga", navodi se u saopštenju Alijanse.

Još niko nije preuzeo odgovornost za ovaj napad, drugi koji su u poslednjih nedelju dana izvele avganistanske snage na udružene snage NATO i SAD.

Dečji vrtić "Srbija", vredan 500.000 evra, već je u funkciji.

"Drugi projekat je Pravoslavni duhovni centar u Mrkonjićima, za koji je izdvojeno 800.000 konvertabilnih maraka, treći revitalizacija i rekonstrukcija Starog Grada...To je spomenik koji je pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulturno-istorijskog i prirodnog nasleđa", rekao je gradonačelnik Trebinja Luka Petrović.

Sa komemorativnog skupa pokraj spomen obeležja u Sjeverinu poručeno je da se "zločin ne sme zaboraviti, a Sjeverin nikada, nigde i nikome ponoviti", uz podsećanje da potraga za posmrtnim ostacima žrtava još traje.

Zbog odbijanja zahteva rodbine žrtava za obeštećenjem, taj postupak se sada nalazi pred Evropskim sudom za ljudska prava.

Za zločin u Sjeverinu Okružni sud u Beogradu osudio je pripadnike paravojne formacije "Osvetnici" Milana Lukića, Olivera Krsmanovića i Dragutina Dragićevića na po 20 godina zatvora, a na 15 godina Đorđa Ševića.

Obeležavanju godišnjice zločina u Sjeverinu, u organizaciji Mešihata i Bošnjačke kulturne zajednice u Priboju, prisustvovali su predstavnici Islamske zajednice u Srbiji, dr Mevludin efendija Dudić, narodni poslanik Muamer Zukorlić, predstavnici lokalne vlasti i nevladinih organizacija.

"Po pitanju makroekonomske stabilnosti, presudno je da imamo izbalansiran budžet i minimalni deficit. Dobro je vest da je Srbija uspela da dostigne strukturno usklađeni budžet", istakao je Petrović.

Objasnio je da su trajni elementi prihoda i rashoda u budžetu sada usklađeni i da bi Srbija trebalo tako da nastavi na srednji i duži rok – "da drži izbalansirani budžet i minimalni deficit".

"Dobar cilj bi bio da taj deficit bude oko 0,5 odsto BDP-a i to su upravo i planovi koje Vlada ima za sledeću godinu", dodao je Petrović.

Na dvodnevnom Ekonomskom samitu Srbije učestvuju ministri, visoki evropski zvaničnici, predstavnici privrede i javne uprave.

Organizator samita je "TGI grup internešnel", a medijski partner samita je novinska agencija Tanjug.

22.10.2018. Ponedeljak: Pretežno oblačno, u većini mesta suvo, samo ponegde kratkotrajna slaba kiša. Vetar slab i umeren, severni i severozapadni. Najviša temperatura od 14 do 18 stepeni.

23.10.2018. Utorak: Malo toplije. Ujutro i pre podne umereno oblačno, ponegde je još moguća kratkotrajna slaba kiša, posle podne razvedravanje. Vetar slab i umeren, zapadni i severozapadni. Najniža temperatura od 5 do 9, a najviša od 15 do 20 stepeni. U toku noći novo naoblačenje.

24.10.2018. Sreda: Pretežno oblačno, vetrovito i hladnije, mestimično sa kišom, uveče i noću na visokim planinama sa kratkotrajnim snegom. Vetar umeren i jak, povremeno i sa olujnim udarima, severni i severozapadni. Najniža temperatura od 5 do 9, najviša od 13 do 17 stepeni. Upozorenje - Potencijalno opasna pojava: Udari vetra > 17 m/s, verovatnoća: 80%.

25.10.2018. Četvrtak: Pre podne oblačno, ponegde sa slabom kišom, posle podne razvedravanje. Vetar slab i umeren, severozapadni. Najniža temperatura od 1 do 5, najviša od 10 do 15 stepeni.

26.10.2018. Petak: Pretežno sunčano i toplije. Vetar slab, južnih pravaca. Najniža temperatura od 0 do 8, a najviša dnevna od 19 do 22 stepeni.

Kalin je istakao da saudijski zvaničnici imaju odgovornost da obelodane istinu o ubistvu, prenela je agencija Rojters.

Nešto ranije je objavljeno da je pronađeno vozilo saudijskog konzulata i da su turski istražitelji došli na parking u istanbulskom predrađu Sultangazi gde je, kako se veruje, automobil ostavljen pre dve nedelje. Sultangazi se nalazi na oko 15 kilometara od zgrade konzulata.

Turska privatna televizija NTV javila je da su "turske vlasti danas sprečene u pretrazi parkiranog saudijskog diplomatskog automobila u Istanbulu, zato što nisu dobile dozvolu konzulata (Saudijske Arabije)", prenosi Rojters.

"Si-En-En Turk" je javio da će turskim vlastima sutra biti omogućeno da pretraže automobil.

Istražitelji koji sprovode istragu u vezi sa slučajem saudijskog novinara Džamala Kašogija prošle nedelje su pregledali druga vozila konzulata, samu zgradu konzulata, kao i rezidenciju generalnog konzula, podseća agencija AP.

Turske i saudijske vlasti istražuju nestanak saudijskog novinara Džamala Kašogija (59), koji je nestao nakon što je ušao u saudijski konzulat 2. oktobra.

Nakon što je negirala bilo kakvu umešanost u nestanak Kašogija, kome se izgubio svaki trag od 2. oktobra nakon što je ušao u saudijski konzulat u Istanbulu, Saudijska Arabija je u subotu saopštila da je on ubijen u tuči u toj zgradi.

Turski mediji i pojedini zvaničnici navode da je kolumnistu Vašington posta napalo 15 ljudi koji su mu odsekli prste i glavu.

Telo Kašogija još nije pronađeno.

"Tako prljave manipulacije ne mogu biti shvaćene kao odraz volje parlamenta", ističe se u saopštenju koje prenosi AP.

Ministarstvo je takođe saopštilo da je osam glasova neophodnih za osvajanje većine kojom bi bilo odobreno pokretanje inicijative ustavnih promena obezbeđeno "putem ucena, pretnji i podmićivanja opozicionih poslanika".

Makedonsko Sobranje u petak je odlučilo da pokrene inicijativu ustavnih promena u skladu sa Prespanskim sporazumom.

Tom odlukom ova zemlja je bliža okončanju dugogodišnjeg spora sa Grčkom, ali i priključenju NATO-u, čemu se Moskva protivi, napominje američka agencija.

Kako je istakao predsednik CIK-a Branko Petrić celokupan posao brojanja glasačkih listića urađen je na vreme uz nadljudske napore budući da je bilo mnogo pristigle pošte te zahteva za kontrolu, ali kaže da je sve dokumentovano.

Rezultati su objavljeni na veb stranici CIK-a i sadrže tabelarni prikaz, ali raspodela mandata biće objavljena nakon objave potvrđenih rezultata kako ne bi bilo eventualnih promena, dodajući da prijave mogu podnositi predstavnici političkih subjekata i nezavisni kandidati, posmatrači i opštinske komisije.

"Zahtev za ponovno brojanje treba da sadrži razloge zašto se traži brojanje, član zakona koji je prekršen i objašnjenje kako bi to moglo uticati na rezultate izbora, a sve druge podneske bez potrebnih objašnjenja CIK će odbaciti", pojasnio je Petrić, javio je Radio Sarajevo.

Prema sadašnjim rezultatima izabrano je potrebnih 518 mandata za koje su se takmičili kandidati, a po dosadašnjim rezultatima za Narodnu skupštinu Republike Srpske nedostaju po jedan Bošnjak i Hrvat.

Za Predstavnički dom Parlamentarne skupštine Federacije BiH nedostaje tri poslanika iz reda Srba, a kada su u pitanju kantonalne skupštine izabrani su svi potrebni poslanici te je moguće popuniti klubove u Domu naroda Federalnog parlamenta sve osim Kluba Srba jer je od potrebnih 17 izabrano njih 15, zaključio je Petrić.

Kod gradića Istok, nadomak Peći na Kosovu i Metohiji, u nedelju ujutru su kamenovana dva autobusa sa vernicima iz Beograda, koji su se vraćali iz posete crkvi Bogorodice hvostanske.

Radio Kontakt plus preneo je da je grupa Albanaca postavila prepreke i sačekala da se vernici vrate posle pomena, koji je na ostacima hrama služio paroh Nebojša iz Istoka.

Kako je taj radio izvestio, nakon prijavljivanja napada u stanici policije u Istoku, vernici su nastavili put ka centralnoj Srbiji.

Sveštenik pravoslavne crkve u Istoku rekao je za RTS da je do napada na autobus došlo u kanjonu planinskog dela Hvosna, na vrlo uskom i krivudavom putu.

Prethodno su napad osudili kosovski predsednik i premijer Hašim Tači i Ramuš Haradinaj i zatražili pronalazak i kažnjavanje krivaca.

Takođe se navodi da je taj sporazum bio ključan kamen temeljac evropske bezbednosti i strukture više od tri decenije i pomogao da se suzbije proliferacija oružja masovne destrukcije.

"Svetu ne treba još jedna trka u naoružanju koja nikome ne bi donela dobro, već suprotno, svima bi donela nestabilnost", poručuje EU.

Američki predsednik rekao je u subotu da će se SAD povući iz sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa, jer Rusija "godinama" krši taj sporazum i taj dokument sprečava SAD da razvija novo oružje.

Sporazum o uništenju raketa srednjeg i kraćeg dometa iz 1987. godine zabranjuje SAD i Rusiji da poseduju, proizvode i testiraju krstareće rakete sa kopna u dometu od 500 do 5.500 kilometra.

Ranije danas, portparolka EU Maja Kocijančič navela je da EU poziva SAD i Rusiju da se pridržavaju sporazuma i da se postaraju da se on "u potpunosti i dokazivo sprovodi".

"Mi smatramo da je nužno da SAD i Rusija vode konstruktivan dijalog kako bi očuvali sporazum", izjavila je Kocijančičeva na konferenciji za novinare.

Tas prenosi da je Kocijančičeva, upitana da li bi Rusija bila viđena kao krivac ako bi sporazum bio raskinut, rekla da postoji mnogo pitanja koja počinju sa "ako" i istakla da jedino može da kaže da EU od Rusije očekuje da "problemima pristupa u skladu sa ovim sporazumom, suštinski i transparentno".

Falsifikovane novčanice pronađene su u podrumu hotela u jednom odmaralištu na Crnom moru, u apoenima od 500 i 100 evra i 50 američkih dolara.

Agencija podseća da je Bugarska na početku 21. veka bila među najvećim proizvođačima falsifikovanih dolara, pored Kolumbije, Čilea i Severne Koreje.

Ministarstvo je saopštilo da je u potpunosti imalo kontrolu nad situacijom tokom prolaska američkih vojnih brodova kroz Tajvanski prolaz.

Rojters navodi da će na tom ostrvu verovatno gledati na ovaj potez kao na podršku predsednika SAD Donalda Trampa Tajvanu, usred rastućih tenzija sa Pekingom.

"Prolazak brodova kroz Tajvanski prolaz demonstrira posvećenost SAD slobodnom i otvorenom Indo-Pacifiku. Mornarica SAD će nastaviti da leti, plovi i dejstvuje svuda gde to međunarodno pravo dozvoljava", rekao je komandant Nejt Kristensen. 

Američka mornarica je sprovela sličnu misiju u julu, preneo je Rojters.

Kada je reč o jačanju kapaciteta Tužilaštva za ratne zločine, ministarka je ukazala da su izbarana dva nova zamenika tužioca, da su još dva upućena iz drugih tužilaštva, kao i da je u toku konkurs za izbor još tri nova zamenika.

Kuburovićeva je dodala da je povećan i broj tužilačkih pomoćnika, kao i broj zaposlenih u administraciji.

Ministarka Kuburović je, takođe, rekla da će tokom naredne godine biti prošireni i smeštajni kapaciteti Tužilaštva za ratne zločine, kako bi svi zaposleni imali adekvatne uslove za rad.

Kao deo podrške, koju kancelarija tužioca Mehanizma pruža Srbiji, Bramerc je ukazao da će tokom marta 2019. godine, u saradnji sa Pravosudnom akademijom, biti organizovana obuka za tužioce, koji postupaju u slučajevima ratnih zločina u cilju sticanja dodatnih znanja u ovoj oblasti.

Tužilac Bramerc biće jedan od predavača, dodaje se u saopštenju.

Reč je o monografiji koju njen autor Grajf, svetski poznati borac protiv revizije istorije, opisuje kao uporednu analizu zločina u dva, kako kaže, najstrašnija koncentraciona logora, Aušvicu i Jasenovcu. 

"Nacisti i ustaše su brutalno istrebljivali ljude na tim mestima zaboravljajući na bilo kakav moralni kodeks. U njima nije bilo ni trunke obične ljudske saosećajnosti. U Jasenovcu su pogažena sva ograničenja neljudskosti i zato se i danas moramo boriti protiv ideologija koje su dovele do tako strašnih zločina", rekao je Grajf. 

Napomenuo je da je knjigu posvetio Menu Hamšelahu, velikom stručnjaku o događanjima za vreme Drugog svetskog rata u Jugoslaviji. 

"Hamšelah je napisao knjigu o Holokaustu u Jugoslaviji i to je najbolje i najpreciznije štivo te vrste sve do danas. U njegovoj knjizi se navodi da je Jasenovac bio logor uništenja sličan onima koje su nacisti izgradili u Poljskoj. Neosporno je da su zločini počinjeni u Jasenovcu među najbrutalnijim u istoriji sveta", rekao je Grajf.

Tvrdi da je oko 700.000 ljudi stradalo u Jasenovcu. 

"Uprkos svim polemikama oko broja stradalih u Jasenovcu, odgovorno tvrdim da je oko 700.000 ljudi na brutalan način izgubilo život u tom logoru. Ako uzmemo u obzir i sve nesrećne ljude koji su izgubili život na putu do Jasenovca, taj broj bi mogao da bude i veći", rekao je Grajf. 

Prema njegovim rečima, mora se čuti glas istine umesto stradalih ljudi u Jasenovcu, koji počivaju u tišini. 

"Mi uvek treba da podsećamo na momente totalnog ludila u kojima su ti ljudi mučeni i zlostavljani pre smrti. Svi dostupni podaci govore o beskrupuloznosti mučitelja nad žrtvama. U Jasenovcu je otvoreno takmičenje u ubijanju u kojem su ubice uživale u mučenju svojih žrtava", istakao je Grajf.

"Rekao sam im da ne napuštaju svoju dužnost, jer ima mnogo vaših sugrađana Srba koji žele da budu deo KBS-a. Imamo dug spisak imena iz srpske zajednice. Postoji sve veća zainteresovanost za članstvo u KBS. Njihovi podaci će biti čuvani kako i oni ne bi bili pod pritiskom", rekao je Haradinaj u razgovoru sa američkim studentima koji borave na Kosovu.

Kosovski premijer izjavio je i da nema razloga da Unmik ostane na teritoriji Kosova.

Haradinaj je to izjavio upitan da prokomentariše pismo bivše ambasadorke SAD pri Ujedinjenim nacijama Niki Hejli koje je poslala generalnom sekretaru svetske organizacije Antoniju Guterešu sa predlogom da se Unmik povuče sa teritorije Kosova i Metohije.

Oni su se, kao što je najavio premijer Zoran Zaev da će država štiti opozicione poslanike koji su se izjasnili za ustave promene, u sudnici danas pojavili u pratnji obezbeđenja.

U pritvoru istražnog zatvora u Skoplju nalazi se na desetine pripadnika opozicije, a uoči glasanja u parlamentu, u petak uveče na slobodu su pušteni Sašo Vasilevski i Ljuben Arnaudov, kao i Krste Mukoski.

Kako prenose makedonski mediji, sud nije saopštio razlog njihovog puštanja iz pritvora i koje su to okolnosti koje su promenjene u odnosu na poslednjih sedam meseci.

Upravo je to razlog zbog kojeg se nastavak suđenja za tzv. "krvavi četvrtak" prati u javnosti, jer i premijer Zoran Zaev je u svom uvodnom obraćanju parlamentu, prvog dana debate o ustavnim promenama, ponudio opoziciji "nacionalno pomirenje i oprost za 27. april prošle godine", što je u protumačeno kao ponuda amnestije optužene za događaje 27. aprila.

Od osam poslanika VMRO-DPMNE, trojica su direktno optužena za terorizam i pretnje ustavnom poretku za šta je zaprećena kazna od najmanje 10 godina zatvora, dok je četvrta Elizabeta Kančeska Milevska, koju je Specijalno javno tužilaštvo optužilo za nameštanje tendera za izvođenje građevinskih radova u Muzeju makedonske borbe za državu i nezavisnost.

Među njima su i Vladanka Avirović i njen sin Vasilije, koji su osuđeni na po tri godine zatvora u slučaju "Fond", takođe za zloupotebu javnog tendera.

Kada je Zaev ponudio amnestiju u parlamentu u zamenu za glasanje za ustavne promene, u makedonskoj javnosti se podigla velika prašina, posebno u pravosudnim institucijama i stručnoj javnosti, koja je to protumačila kao pritisak vlast na pravosudni sistem zemlje.

Postavlja se, naime, pitanje da li su optuženi, koji su pušteni iz pritvora, imali dogovor da glasaju za ustavne promene u zamenu za oslobođanje od optužbi ili bilo koje druge olakšice.

Odgovora, za sada, još nema, ali, kako prenose mediji, do prekvalifikacije optužnice je moguće doći u bilo kojoj fazi postupka, a ne isključuje se i mogućnost njenog potpunog povlačenja ili odustajanja od krivičnog gonjenja.

Takođe, postoji i mogućnost da parlament usvoji zakon o amnestiji za optužene u predmetu "27. april" prošle godine.

Inače, prema pisanju portala A1on.mk, Makedonija je od sticanja nezavisnosti do danas usvojila pet zakona o amnestiji. Prvi i drugi su usvojeni 1991, potom 1999. i odnosili su se na osuđene sa konačnim sudskim presudama u bivšim jugoslovenskim republikama.

Treći je usvojen 2002. kao rezultat potrebe za uspostavljanjem odgovarajućeg pravnog okvira kao instrumenta za implementaciju Ohridskog sporazuma, četvrti 2003. godine koji se odnosio na građane koji nisu ispunili vojnu obavezu i 2011. za amnestiju osoba protiv kojih se identičan postupak vodio u Hagu.

Osam optuženih poslanika koji su glasali za ustavne promene, kako su preneli makedonski mediji u petak, takvo postupanje su uslovili sa četiri uslova među kojima je i onaj povezan sa inicijativom koju je Zaev pokrenuo u parlamentu, a odnosi se upravo na optužene za događaje od 27. aprila prošle godine.

Venecijanska komisija (VK) konstatuje da se predlagač amandmana iz Srbije opredelio za četvrtu opciju koju je ponudila VK u mišljenju iz juna ove godine.

Dalje preporuke su se odnosile na sastav Visokog saveta tužilaštva i potrebne većine u Narodnoj skupštini za izbor ne-tužilačkih članova saveta (istaknutih pravnika), raspuštanje Visokog saveta sudstva, razrešenje sudija i tužilaca, metoda za ujednačavanje sudske prakse.

Takođe je usklađen amandman koji se tiče javnih tužilaca, a koje u skladu sa preporukom VK, više neće birati Narodna skupština niti će njoj odgovarati za svoj rad, konstatuje se u najnovijem mišljenju VK.

Usklađen je i amandman koji se tiče razvnoteže i kontrole tri grane vlasti, usvojena je preporuka koja se tiče uslova ko može biti "istaknuti pravnik" u Visokom savetu sudstva i Visokom savetu tužilaca, preporuke u vezi sa Pravosudnom akademijom, kao i u vezi sa premeštajem sudija.

Venecijanska komisija konstatuje da je ispunjena i njena preporuka koja se tiče političke aktivnosti sudija i podržava najavu predlagača amandama da ustavnim zakonom uredi pitanja trajanja mandata članova i predsednika saveta, kao i njihove promene (tako da se ne menjaju svi u isto vreme).

Na kraju svog mišljenja broj 921/2018, Venecijanska komisija je navela zaključak koji glasi: "Preporuke koje je definisala VK u svom mišljenju CDLAD(2018)011 su sprovedene".

Venecijanksa komisija je telo Saveta Evrope koje daje mišljenja o usklađenosti ustava i zakona država članica Saveta Evrope sa evropskim standardima.

Nakon ovog mišljenja očekuje se da će u skorijem periodu Vlada Srbije podneti Narodnoj skupštini inicijativu za izmenu Ustava, nakon čega će uslediti procedura u okviru parlamenta.

Ministar Dačić zahvalio je profesoru Grajfu i preživelima iz Aušvica i Jasenovca na borbi protiv pokušaja revizije i opravdanja zločina. Svaka žrtva koja je pala kao žrtva zločina naročito na rasnom i nacionalnom planu zaslužuje osudu, duboko poštovanje i sećanje, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova.

Profesor Grajf je premijerno predstavio svoju multidisciplinarnu studiju od 700 stranica na 63. međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, u prisustvu preživelih iz Aušvica koji su prvi put, nakon Drugog svetskog rata, doputovali ovim povodom u Beograd da pruže podršku preživelima Jasenovca, a koji su inače i počasni članovi Uređivačkog odbora.

Prezentaciji je prisustvovala i ambasador Izraela u Beogradu Alona Fišer Kam, zatim počasni član Uređivačkog odbora Moše Ha Elion, predsednik Udruženja preživelih Aušvica u 96 godini života, specijalni gost Beatris Grajf, bivši direktor izraelske policije u vreme Golde Meir, saradnik Simona Vizenatala u 92. godini života, zatim izraelski profesori i eksperti za oblast holokausta, antropološko-forenzičkih i judaističkih studija.

Profesor Gideon Grajf bavi se fabrikama smrti 41 godinu, svetski je priznat ekspert za Aušvic i po prvi put je u ovoj knjizi objavio komparativnu analizu Jasenovca i Aušvica, kao dva eklatantna primera fabrika smrti u Drugom svetskom ratu.

U knjizi su predstavljeni rezultati njegovog istraživanja na bazi svedočenja preživelih.

Profesor Grajf je dokumentovao 57 metoda mučenja i ubijanja zatočenika u Jasenovcu, i sačinio analizu kontroverzi o boju žrtava i fenomenu poricanja zločina u Drugom svetskom ratu, kao i o problemu narastajućeg trenda neonacizma u Evropi i šire, sa fokusom na neoustaštvo, posebno ukazujući i na istraživanja analitičara Svetskog jevrejskog kongresa o rehabilitaciji ustaštva.

I ovoga puta, Grajf je izrazio zabrinutost zbog objavljivanja knjiga o ozloglašenim upravnicima logora smrti Jasenovac i izrazio nadu da će progresivne snage u Hrvatskoj preovladati uz podršku jevrejskih i antifašističkih organizacija.

Specijalno, za ovu priliku, izdavači su doputovali iz Fondacije za Holokaust iz SAD, kao i iz Instituta za Holokaust Šem Olam iz Izraela i Nacionalnog instituta za forenziku i Akademskog koledža za judaističke studije.

Ona je rekla da očekuje da će sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija nastaviti da se održavaju istom dinamikom u dosadašnjem formatu i izrazila nezadovoljstvo zbog toga što redovna sednica o radu Unmika, u avgustu ove godine, nije bila uključena u program rada Saveta bezbednosti UN.

Šef Unmika je istakao da je zadatak ove Misije da objektivno i redovno informiše o stanju na terenu i svojim izveštajima pomaže institucijama Ujedinjenih nacija, ali i Evropske unije pod čijim se okriljem odvija dijalog Beograda i Prištine.

On je izrazio zabrinutost zbog učestalih incidenata na Kosovu i Metohiji u prethodnim mesecima i osudio jučerašnje kamenovanje autobusa sa Srbima kod opštine Istok, pozivajući nadležne institucije da istraže slučaj i počinioce dovedu pred lice pravde.

Brnabić je rekla i da je neprihvatljivo formiranje kosovskih oružanih snaga, da je to suprotno Rezoluciji 1244 i ocenila da bi takav potez dodatno destabilizovao i narušio bezbednosnu situaciju u Pokrajini i regionu.

Naglasila je da je Srbija iskreno opredeljena za politiku mira, ekonomskog napretka i prosperiteta i pronalaženje kompromisnog i održivog rešenja za Kosovo i Metohiju, što bi, kaže, značajno doprinelo stabilnosti, bezbednosti i poverenju u regionu.

"S tim ciljem Srbija je posvećena dijalogu kao jedinom putu za pronalaženje dugoročno održivog rešenja", navela je premijerka i dodala da se on mora nastaviti.

Ona je izrazila zahvalnost na snažnoj i kontinuiranoj podršci koju nam Italija pruža na evropskom putu i istakla da Srbija ozbiljno pristupa sprovođenju reformi neophodnih za članstvo u Evropskoj uniji.

Sagovornice su se saglasile da su mir i stabilnost od ključnog značaja, kao i da je potrebno nastaviti dijalog Beograda i Prištine kako bi se došlo do kompromisnog rešenja, saopštila je vladina Kancelarija za saradnju s medijima.

Trenta je istakla da je misija Kfora-a važna i da će, pod komandom italijanskog generala, nastaviti da radi na očuvanju mira i stabilnosti na Kosovu i Metohiji.

Brnabićeva je navela da će sledeća godina biti veoma važna za odnose dve zemlje jer će obeležiti dva velika jubileja: 140 godina diplomatskih odnosa i deset godina strateškog partnerstva. Premijerka je predložila da konkretan doprinos jačanju partnerstva bude zajednička sednica dve vlade u Beogradu.

Istakla je da bi eventualna odluka o prijemu tzv. "Kosova" predstavljala flagrantno kršenje međunarodnog prava, prvenstveno Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, saopštio je MUP.

Ona je naglasila i da bi članstvo tzv. "Kosova" u ovu međunarodnu policijsku organizaciju predstavljalo kršenje procedura i pravila Interpola, koja definišu da članica ove organizacije može biti samo članica Ujedinjenih nacija ili posmatrač u UN.

Eventualni prijem tzv. "Kosova", kako je ocenila, bio bi politička odluka bez presedana sa nesagledivim i štetnim posledicama po bezbednost svih članica Interpola.

Ambasador Gustav del Todo istakao je da Kuba podržava teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije i ponovio da ta država ne priznaje tzv. "Kosovo".

Otpravnik poslova Ambasade Argentine Huan del Rio naglasio je da ta država poštuje međunarodno pravo i teritorijalnu celovitost Republike Srbije, dodaje se u saopštenju.

Biljana Popović Ivković se sastala sa ambasadorom Iraka Fahrijem Al Isom i ambasadorom Kuvajta Jusefom Abdulsamadom.

Popović Ivković je naglasila da bi eventualna odluka o prijemu tzv. "Kosova" u članstvo ove međunarodne policijske organizacije ugrozila bezbednost, a predstavljala bi i kršenje pravila i procedura Interpola.

Ona je istakla da samo države članice Ujedinjenih nacija i posmatrači u UN mogu biti članice Interpola i ocenila da je zahtev Prištine u suprotnosti sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN i da predstavlja pokušaj politizacije Interpola, saopštio je MUP.

Ambasador Iraka Fahri Al Isa istakao je da ta država posvećena poštovanju međunarodnog prava i da je stav Iraka po pitanju samoproglašenog tzv. "Kosova" nepromenjen.

Ambasador Kuvajta Jusef Abdulsamad izrazio je zadovoljstvo dobrim političkim odnosima Srbije i Kuvajta i naveo da će ta država sa pažnjom primiti informacije o argumentima Srbije protiv zahteva Prištine za članstvo u Interpolu.

"Da nije bilo hrabrosti italijanskih vojnika tokom martovskog pogroma 2004. godine, mi danas ne bismo imali neka od najsvetijih mesta u našoj pravoslavnoj crkvi. Zato sam veoma ohrabren što ste mi rekli da se italijanski kontingent u okviru Kfora-a na Kosovu i Metohiji neće umanjivati i da će Italija nastaviti da daje komandante Kfora-a", istakao je ministar Vulin.

Dodao je da predsednik Aleksandar Vučić, koji vodi pregovore sa predstavnicima Prištine, vodi hrabru i doslednu politiku.

"To je politika traženja kompromisa, politika koja hoće da razume da na prostoru čitavog Balkana moraju vladati mir i stabilnost. Upravo zbog toga Srbija ne može da prihvati formiranje 'vojske Kosova', jer smatra da formiranje bilo kakvih paravojnih snaga na prostoru Kosova i Metohije zapravo stvara nestabilnost, nemir, izazivaju opasnost, ne samo za Srbiju već za čitav region. Rezolucija 1244 jasno kaže da je jedina oružana sila na prostoru Kosova i Metohije Kfor i još jednom bih zahvalio Italiji na njenom učešću i doprinosu u okviru Kfor-a", istakao je Vulin.

Rekao je da je ponosan na zajedničko učešće sa predstavnicima italijanske vojske u misiji UN u Libanu i veoma zadovoljan što smo zajedno u stanju da drugim narodima obezbedimo mir.

"Radujem se nastavku naše saradnje", poručio je ministar Vulin i dodao da se nada i da će vojno-ekonomska saradnja Srbije i Italije biti bolja nego do sada i da će italijanska strana uvideti kako srpska vojna industrija ima mnogo toga da ponudi.

Važno da Srbija i Italija nastave sa dobrim odnosima 

Vulin je izrazio zadovoljstvo time što je jedna od prvih poseta u mandatu italijanske ministarke odbrane upravo poseta Beogradu.

"Veoma je važno da Srbija i Italija nastave sa tako dobrim odnosima kada je u pitanju saradnja ministarstva odbrane", dodao je Vulin.

Ministarka Trenta zahvalila je ministru Vulinu i vlastima u Srbiji na tome što cene ulogu Italije u Srbiji i na Balkanu.

"Moja poseta Srbiji je prva poseta jednog ministra iz nove italijanske vlade. Na sastancima koje sam danas imala sa predsednikom Vučićem i ministrom Vulinom istakla sam svesrdnu podršku Italije evropskom putu Srbije, a takođe i procesu važnih reformi koje se sprovode u okviru pristupnih pregovora. Takođe sam izrazila i našu podršku naporima predsednika Vučića da se dođe do kompromisnog rešenja sa Prištinom. Mi smo svesni da se dijalog, pod pokroviteljstvom visoke predstavnice Evropske unije, vodi o složenim temama. Smatramo da obe strane treba da iskoriste sve svoje pregovaračke kapacitete i potencijale kako bi se definisao sporazum i dogovor bio postignut i kako bi se došlo do normalizacije odnosa", istakla je ministarka Trenta.

Kako je rekla, današnji razgovori sa ministrom Vulinom bili su o temama od zajedničkog interesa.

"To je spektar tema – od jačanja bilateralne saradnje, do zajedničkog učešća u multinacionalnim operacijama. Takođe smo razgovarali i o mogućnostima koje postoje, u smislu intenziviranja saradnje u oblasti odbrambene industrije", zaključila je ministarka odbrane Italije.

Ministar Dačić je opreneo vijetnamskom ambasadoru i lično saučešće povodom smrti donedavnog predsednika Vijetnama Tran Dai Kuanga. 

Šef srpske diplomatije je izrazio zadovoljstvo visokim stepenom razumevanja Srbije i Vijetnama u ključnim pitanjima bilateralne i multilateralne saradnje, posebno ističući zahvalnost Vijetnamu zbog podrške teritorijalnom integritetu Srbije, naglašavajući da je jednostrano prograšnje nezavisnosti tzv. "Kosova" flagrantni primer kršenja međunarodnog prava i ugrožavanja teritorijalnog suvereniteta članice UN-a. 

Takođe, potvrđena je obostrana spremnost za dalje jačanje međusobnog dijaloga i uverenje da će se nastaviti pozitivan trend susreta na visokom nivou između Srbije i Vijetnama. 

S njim je saglasna ministarka zadužena za bugarsko predsedavanje Evropskoj uniji Liljana Pavlova, koja je rekla da je Evropi potreban Zapadni Balkan ukoliko želi da bude jaka i jedinstvena.

"Budućnost bez Zapadnog Balkana ne bi postojala, to bi bile crne rupe na mapi što bi sa stanovišta bezbednosti i ekonomije značilo nestabilnost", rekla je ona i ističući da je Bugarska oduvek bila posrednik i pokretač evropske perspektive Balkana.

Ona je navela i da je više nego ikada pre potrebna jača i ujedinjena Evropa, koja je proaktivnija i fleksibilnija jer na taj način može da obezbedi bolju sigurnost za građane. 

Kaže i da su Evropi potrebne hrabre odluke, jasna vizija kuda želimo da ide sve do 2030. ili 2050. godine, te iskrenost u tome gde je pogrešila, kao i u tome koji su sledeći koraci. 

S druge strane, bivša evropska komesarka za zapošljavanje i socijalne poslove i predsednica Mreže za reforme u Grčkoj i Evropi Ana Dijamantopulu navodi da je tranzicioni period za pristupanje EU važniji od samog ulaska u Uniju zbog reformi koje je neophodno sprovesti. 

Dijamantopulu ne smatra da je važan datum kada će Srbija postati članica, već da je najbitnije da se ona transformiše.

Napominje i da ne misli da se EU pretvara kada govori da će primiti balkanske države.

"Svima su potrebni svi. To je izuzetno bitno za budućnost i bezbednost EU. Važno je da podržimo Balkan, inače će biti crna rupa", rekla je ona. 

Podsetivši na burnu istoriju Balkana, ona je ocenila da, kada balkanske zemlje zajedno rade, mogu da postignu i poboljšaju mnoge stvari.

Naglasila je i da je u Evropi, uoči evropskih izbora, primetno postojanje sukoba vizija između liberalne demokratije i populizma. 

Kako je objasnila, libaralna demokratija se suočila sa internim i eksternim izazovima, kako u Evropi, tako i u ostatku sveta – od SAD, preko Južne Amerike, do Balkana i Azije, a s druge strane došlo je do pojave populističkih partija.

Istakla je i da se taj sukob odnosi i na Balkan jer, kako je dodala, liberalna demokratija podrazumeva otvoreno društvo i granice, a populizam zatvaranje, što može da dovede i do ograničavanja i zatvaranja na Zapadnom Balkanu.

"Svet postao opasno mesto" 

Svet danas predstavlja opasno mesto, ocenjuje ambasador SAD Kajl Skot, jer, kaže, vlada rivalstvo između velikih sila, zasnovano ne samo na uticaju već i na različitim vrednosnim sistemima.

Skot je to rekao u okviru panela "Globalne svetske sile i izazovi za region", u okviru 18. srpskog ekonomskog foruma, čiji učesnici su takođe ocenili da je na mikroplanu, kad je reč o Srbiji, kao i regionu Zapadnog Balkana uopššte, te za njihov razvoj, ključna vladavina prava.

Na pitanje panelistima šta bi bili njihovi ciljevi da su na čelu Srbije, ambasador SAD je rekao da je to vladavina prava, sa čim se slaže i švedski ambasador Jan Lundin.

"Fokus na stabilnoj sredini u kojoj se može ostvariti napredak, to je ključno", kaže Skot, dok Lundin ističe i značaj transparentnosti i dostupnosti informacija.

Švedski ambasador kaže da je retkost da političar u Srbiji dâ ostavku zbog političke odgovornosti, iako bi to svakako ojačalo poverenje građana u političare.

I ambasadorka Kanade u Srbiji Kati Čaba ukazala je na značaj vladavine prava za brži razvoj naše zemlje i bolji život građana. 

Čaba je kazala da bi prvo radila na dostizanju vladavine prava, demokratije i dobrog upravljanja, ne samo zbog procesa evrointegracija već i zato što su to vrednosti važne same po sebi.

"Insistirala bih i na postizanju veće regionalne saradnje, kao i na iznalaženju načina da zemlje u regionu sklope mirovne sporazume", rekla je Čaba.

Dorotea Gizelman, zamenica nemačkog ambasadora, na pitanje koju vrstu međunarodnih odnosa bi zagovarala da je Srpkinja, kaže da bi se složila sa većinom srpskih građana koji se nadaju da će Srbija ući u EU što je pre moguće.  

Predsednica Fonda za političku izuzetnost Sonja Liht kaže da duboko veruje da Srbiji i regionu treba razvoj vladavine prava, što uključuje ljudska prava i prava manjina.

Direktorka Balkanskog fonda za demokratiju Gordana Delić kaže da vladavina prava i unapređenje te oblasti donose bolji život građanima i privlače strane investicije koje su za Srbiju važne i neophodne.

Te tri države su, podseća se, ukupno dobile više od 500 miliona dolara od SAD u prošloj fiskalnoj godini.

"Nažalost, izgleda da policija i vojska Meksika nisu bile u stanju da zaustave karavan", poručio je Tramp i dodao da je upozorio graničnu policiju i vojsku da je to urgentno pitanje od nacionalnog značaja.

Agencija navodi da zvaničnici Bele kuće nisu pružili dodatne detalje povodom ove situacije i šta bi moglo to da znači.

Kako je agencija u nedelju prenela, oko 5.000 migranata iz Centralne Amerike približiko se, granici SAD i Meksika.

Agencija je tada prenela da se broj migranata na granici povećao preko noći, a da nisu urodili plodom napori meksičke vlade da ih zaustave na granici.

Nekoliko stotina migranata se prijavilo za status izbeglice u Meksiku, a veruje se da u državu pristiže još oko 1.500 migranata, napomenula je agencija.

Rojters navodi da su u karavanu u kojem migranti putuju uglavnom nalaze farmeri, pekari, domaćice i studenti iz Gvatemale, El Salvadora i Hondurasa i da oni teže da stignu do SAD.

Po stavu Apelacionog suda u optužnici nije naveden dovoljan i jasan skup činjenica koje ukazuju da je "osnovana sumnja" da je Marjanović izvršio krivično delo na način kako mu se stavlja na teret prerasla u fazu "opravdane sumnje".

Zbog toga je Apelacioni sud sugerisao, a Viši sud sada naložio Višem javnom tužilaštvu da izvede niz neophodnih dokaza.

U saopštenju Višeg suda se precizira da je krivično vanpretrsno veće donelo naredbu da Više javno tužilaštvo u Beogradu u roku od tri dana donese naredbu o dopuni istrage radi boljeg razjašnjenja stvari, da bi se isptala osnovanost optužnice od 27. jun.

U naredbi suda navedene su dokazne radnje koje je potrebno da tužilaštvo preduzme u okviru dopune istrage, a koje su taksativno određene i rešenjem Apelacionog suda u Beogradu od 13. septembra, kojim je ukinuto rešenje Višeg suda o potvrđivanju optužnice. 

Prema tome, tužuilaštvo u dopuni istrage sada mora da izvrši prostorno-vremensko veštačenje svih snimaka sigurnosnih kamera koje se nalaze na porodičnoj kući H. J. na Putu za Crvenku, odnosno svih kadrova koji gledaju na nasip.

Zatim, veštak za telekomunikacije mora da izvrši prostorno i vremensko veštačenje kretanja mobilnog telefona svedoka Milana Radića koji se kritičnom prilikom nalazio u blizini nasipa i nosio svoj mobilni telefon, a koji je u svom iskazu naveo da je tom prilikom video muškarca i ženu kako silaze sa nasipa.

"Na osnovu analize baznih stanica potrebno je njegovo kretanje da se dovede u vezu sa već obavljenom analizom kretanja i komunikacije Zorana i Jelene Marjanović, kako bi se na potpun i pravilan način utvrdile činjenice koje su od značaja", navodi se u odluci Apelacinog suda u koju je Tanjug imao uvid.

Dopunsko veštačenje za telekomunikacije 

Tužilaštvo takođe mora da naloži dopunsko veštačenje za telekomunikacije u kojem bi se veštak izjasnio na koji način mreža detektuje isključenje telefona sa mreže i da li postoji signal telefonije da se okrivljeni isključio sa mreže (log of), odnosno da "na jasan način utvrdi na bazi čega je utvrđeno da je okrivljeni svesnom aktivnom radnjom isključio telefon – koju je, po nalazu veštaka preduzeo, kako bi bio nedostupan daljem registrovanju baznih stanica mobilne telefonije".

U dopunskoj istrazi moraće i da se obavi novo veštačenje na Biološkom fakultetu u Beogradu koje se tiče DNK brisa koji je uzet sa Marjanovićeve desne ruke, kako bi se utvrdilo da li se tu uočava prisustvo materijala ubijene žene.

Veštaci će takođe će morati da se izjasne o DNK tragu krvi koji pripada Jeleni, a koji je nađen na zadnjem sedištu Marjanovićevog "Mercedesa", jer su propustili da navedu kada je i na koji način nastao i koliko je star.

Budući da je saslušanje Zorane i Jelenine maloletne ćerke Jane obavljeno bez advokata, Apelacioni sud je ocenio da je saslušanje nezakonito, te da i ta povreda Zakona mora da se otkloni, odnosno da se dete ponovo ispita.

Prema nalogu suda, policija će takođe morati da foto-dokumentaciju lica mesta dostavi u pisanom obliku, a ne samo u elektronskoj formi, kao i ostalu fotodokumentaciju.

"Jedino što možemo da uradimo to je da bakrom zaštitimo biljku od izmrzavanja", kaže Nataša, "biljka je već spremna za tako nešto, priprema se, lišće opada, ona vraća sokove u korenov sistem. To je njihov neki period koji sama odradi."

Stabla kajsije u voćnjaku Milete Mojićevića, u Gornjoj Gorevnici, već su gotovo bez lišća, što je znak da se spremaju za zimsko mirovanje:

"Ne valja da uđe u mraz a da zadrži list, da ne povuče sokove - onda bi došlo do izmrzavanja. Kajsija je posebno osetljiva."

Mojićević kajsije uzgaja na 5 hektara, 5,5 hektara kajsije i hektar i po trešnje.

Pre prvih mrazeva treba obaviti potrebnu zaštitu voćaka , savetuju stručnjaci da bi se sprečila moguća pojava bolesti i štetočina u proleće.

Najpre treba očistiti voćnjake, spaliti mumificirane plodove, prikupljeno opalo lišće i osušene i polomljene grane, a potom obaviti jesenje ili plavo prskanje bakarnim preparatima. I to kada sa biljke opadne više od 70 odsto listova.

"Za ovaj period godine karakteristično je osnovno đubrenje voćnjaka, odnosno primena različitih formulacija mineralnih ili organskih đubriva", ističe dr Ivana Glišić, naučna saradnica Instituta za voćarstvo u Čačku. Sa sprovođenjem ove mere ne bi trebalo žuriti, s obzirom na to da se najavljuju kišni dani i ukoliko bi posle toga usledio neki topli period to bi nosilo rizik od ponovnog početka vegetacije posebno u vočnjacima gde je opala lisna masa. Na taj način bi biljke nespremne ušle u period zimskog odmora što bi nosilo rizik od velikog oštećenja od niskih zimskih temperatura."

Narednih dana neće biti jakih jutarnjih mrazeva pokazuju prognoze. Kraj oktobra sačekaćemo sa visokim temepraturama za ovaj period godine a to voću neće štetiti.

Čačanski kraj jeste poznat po voću - jabukama i šljivama, ali i kajsijama i višnjama. Najveći deo roda jabuka uglavnom se izvozi na rusko tržište a kajsija se većinom prodaje za preradu. 

Sredstva su planirana za nabavku sadnica i izvođenje radova za pošumljavanje zemljišta autohtonim vrstama drveća i žbunja na zemljištu u nadležnosti lokalnih samouprava.

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan istakao je da je pošumljavanje jedan od glavnih stubova politike koju vodi resorno ministarstvo i jedan od načina ublažavanja klimatskih promena.

Trivan je naveo da je ove godine za pošumljavanje opredeljeno ukupno 70 miliona dinara od čega je 40 miliona dinara dodeljeno lokalnim samoupravama čiji su projekti ispunili uslove na javnom konkursu.

"Ovo je prilika da nam životna sredina bude bolja i da lokalne samouprave pametno utroše 40 miliona dinara, uz stručni nadzor fakulteta i instituta koji se bave time. Nema važnijeg posla od pošumljavanja za budućnost naše dece i mi nećemo stati na ovome, tek započinjemo ovu priču", naglasio je Trivan.

Ministar je dodao da je oko 40 odsto centralne Srbije pod šumom, a da najmanje šuma ima u Vojvodini - svega sedam odsto.

Trivan je pozvao sve gradove i opštine u Srbiji da pripreme projekte za pošumljavanje i da se jave na sledeći konkurs koji će Ministarstvo za zaštitu životne sredine, kako kaže, raspisati na proleće.

Predsednik beogradske opštine Palilula Aleksandar Jovičić zahvalio je u ime lokalnih samouprava na dodeljenim sredstvima Zelenog fonda i istakao da ta opština ima izuzetnu saradnju sa Ministarstvom.

"Vrata ministra Trivana su uvek otvorena za sve naše ideje, a uvereni smo da zajedničkim snagama i delovanjem možemo mnogo toga da uradimo u oblasti zaštite životne sredine", naveo je Jovičić.

Planirano pošumljavanje Ade Huje

Jovičić je rekao, planirano je da se na opštini Palilula pošumi nekoliko lokacija među kojima je Ada Huja koja, ističe Jovičić, ima potencijal da postane nova zelena oaza Beograda.

Dodao je i da treba ozeleneti oko 300 kvadratnih kilometara na levoj obali Dunava.

Gradonačelnik Pirota Vladan Vasić istakao je da za taj grad važna svaka akcija u oblasti ekologije, te da će dobijenih četiri miliona dinara grad utrošiti da sa 800 sadnica obnovi i proširi drvored u centru Pirota, kao i da se na 32 hektara zasadi oko 25.000 sadnica.

Prema rečima predsednika opštine Raška Ignjata Rakitića ta opština je dobila 7,5 miliona dinara koji će biti iskorišteni za ozelenjavanje oko 40 hektara goleti oko Raške.

"Opština Raška se trudi da vodi računa o očuvanju životne sredine, a za sve što radimo u poslednje vreme imamo veliku pomoć i podršku ministra Trivana", naglasio je Rakitić.

Predsednik opštine Doljevac Goran Ljubić zahvalio je Ministarstvu na dodeljenim sredstvima i rekao da je to "lepa stvar" za tu opštinu na čijoj teritoriji, kaže, više od 30 godina nije zasađeno nijedno drvo.

"Mnogo šuma nestalo je zbog nesavisnih ljudi, a zahvaljujem svima koji su nam omogućili da se to promeni i da zasadimo stabla", rekao je Ljubić.

Slučaj je prijavio policiji, a istražitelji rade na tome, prenose prištinski mediji.

Bahtiri kaže da otvaranje mosta niko ne može da zaustavi i ponovio da će most uskoro biti otvoren, ne precizirajući datum. Pozvao građane da ostanu mirni i da ne brinu o porukama.

Poruku za koju Bahtiri tvrdi da sadrži pretnju smrću, osudio je Bedžet Pacoli, predsednik Alijanse novo Kosovo, čiji je Bahtiri član.

Prošle nedelje kosovski premijer Ramuš Haradinaj pozvao je Bahtirija da se uzdrži od izjava o otvaranju mosta, ističući da most treba otvoriti trajno, a ne na jedan dan.

Iz kancelarije Evropske unije u Prištini nisu saopštili datum otvaranja mosta, čiju je rekonstrukciju finansirala ta organizacija.

Kako je saopštio Unmik, on je podsetio sve na osnovna prava slobode kretanja i slobode veroispovesti.

Dva autobusa koji su prevozili vernike iz Beograda, kamenovani su u nedelju kod gradića Istok, nadomak Peći na Kosovu, nakon što su vernici posetili crkvu Bogorodice hvostanske.

Osim dela o ostavci, Hubač navodi još četiri stavke u kojima, prema njegovim rečima, Dejan Savić obmanjuje ansambl Drame Narodnog pozorišta u Beogradu.

"Dejan Savić me je postavio na vršioca dužnosti direktora Drame tako što mi je u avgustu 2014. godine pustio obaveštenje da me premesta sa mesta dramaturga na mesto v.d. direktora Drame, au tom dokumetu sam upozoren da je pravna posledica odbijanja, po Zakonu o radu, član 172. stav 4, prekid radnog odnosa", naveo je Hubač.

Hubač navodi da Savić u pismu tvrdi da se dogovorio sa njim o profilu repertoara.

"Nikada sa gospodinom Savićem na temu razvoja repertoara, iako sam u više navrata inicirao taj razgovor. Savić je usmeno od mene, avgusta 2014. godine tražio da mu dostavim okvirni repertoarski plan za tri godine unapred, koji je on kao svoj predstavio Upravnom odboru kada je prvi put konkurisao za mesto upravnika, o čemu postoji prepiska koju smo tom prilikom vodili", ističe Hubač.

Nikada sa gospodinom Savićem, kaže Hubač, nisam pričao o povratku na mesto dramaturga, ni o mogućim naslednicima.

"Apsolutna je neistina da sam na 17. sednici Upravnog odbora 13. marta 2017. godine dao informaciju koja je navedena u Savićevom pismu. O tome šta sam izneo na toj sednici i zbog čega sam to iznosio, postoje dokumenta u arhivi Pozorišta, što je moguće proveriti. Kao što je moguće proveriti da pomenutog 13. marta 2017. godine nikako nisam mogao da započnem analizu rečenicom "U poslednjih 14. podela" jer sam do tog trenutka kao v.d. direktora Drame iza sebe imao 12 premijera", naveo je Hubač.

Na kraju obraćanja javnosti Hubač je napomenuo da Savić pismom ansamblu želi da skrene pažnju sa osnovnog pitanja: "Zašto Drama Narodnog pozorišta u jubilarnoj 150 sezoni neće imati premijeru skoro sedam meseci".

Taj sporazum, navodi Tači, podrazumeva recpročno priznanje, što Kosovu otvara put ka učlanjenju u NATO i EU, kao i priznanje kosovske nezavisnosti od još pet članica EU, koje to do sada nisu učinile. Bio bi otvoren i put ka učlanjenju u Savet Evrope, kao i mogućnost otklanjanja ruskog veta za ulazak u UN.

Upitan da pojasni šta zapravo znači razmena teritorija, sever Kosova za Preševsku dolinu ili nešto sasvim drugo, Tači kaže da taj "mirovni sporazum" podrazumeva recipročno priznavanje, a to obuhvata i demarkaciju i korekciju oko 400 kilometara granice sa Srbijom.

To će, kaže, biti "istorijska korekcija" granica tako što bi tri opštine juga centralne Srbije, Preševo, Medveđa i Bujanovac, bezuslovno bile pripojene Kosovu.

"Ni pod kojim uslovima i okolnostima ne možemo pregovarati o Mitrovici, Gazivodama i Trepči", naveo je Tači.

To će, prema njegovim rečima, biti proces razumevanja, mirovni proces i, kako kaže, obostrani sporazum.

"Ako predsednik Vučić i ja dogovorimo mirovni sporazum, niko ne može biti protiv toga. Mnogo je rizičnija bila promena granica između Istočne i Zapadne Nemačke nakon Drugoga svetskog rata nego ovo danas. Isto tako, demarkacija granica Češke i Slovačke, zatim Holandije i Belgije", rekao je Tači.

Tači je potvrdio da tom svojom idejom i predlogom izbegava podelu Kosova, a samim tim i stvaranje Zajednice srpskih opština što bi, kako kaže, u neku ruku bila nova "Republika Srpska na Kosovu koja bi potpuno bila izvan funkcije Republike Kosovo".

"Mi nećemo dopustiti da se to dogodi", rekao je i dodao da je pogrešan pristup onih koji upoređuju Kosovo i BiH, jer je, kaže, "BiH potpuno potpuno drugačiji, komplikovaniji i stariji problem koji će biti teže rešiti nego kosovski problem".

Ako kosovski slučaj bude presedan, Tači je uveren da će to biti pozitivan presedan, ni u kojem slučaju negativan, te da njime nikako neće biti ugrožene zemlje regiona.

Na konstataciju da se gotovo sve zemlje EU protive njegovoj ideji o razgraničenju, te da se tome protivi i premijer Ramuš Haradnaj, Tači kaže da je njegovo pitanje za njih: Koja je alternativa?

"Imaju li neku drugu ideju ili rešenje? Nemaju! S jedne strane oni traže pomirenje Kosova i Srbije, ali s druge strane nemaju nikakvu ideju kako doći do tog pomirenja. Već 11 godina ih molim da preostalih pet članica EU prizna Kosovo, ali to se još nije dogodilo. Ako dođe do sporazuma između Kosova i Srbije, meni su četiri zemlje članice EU obećale da će odmah priznati nezavisnost Kosova", rekao je Tači i dodao da kada to učini Srbija, više, kako kaže niko nema razloga da ga ne prizna.

Upitan šta će za uzvrat dobiti Srbija i šta ona traži, Tači kaže da Beograd "još ništa nije stavio na sto".

O tome neki sugrađani kažu: "Nije zdravo uopšte, em Dunav tu velika vlažnost, ovamo Željezara zagađenost, loše je, baš je loše."

Drugi smatraju da su glavni problem - zima i grejanje.

Na početku smo grejne sezone, a menjanja već pokazuju zabrinjavajuće vrednosti. Iako vetrovi iz Banata pomognu opštem utisku dok su na snazi, ipak sve češće ni to nije dovoljno.

"Najveći zagađivač je saobraćaj i to linijski zagađivač, zatim individualna ložišta, ljudi se greju na ugalj i na drva, zatim industrijska postrojenja, najveći zagađivač je Zeležara naravno", kaže Miljan Ilić, predsednik udruženja "Lokalni ekološki pokret" Smederevo. I dodaje: "I u obodnim naseljima ljudi pale plastiku, to je isto veliki problem jer niko to ne može da sankcioniše".

Zavod za javno zdravlje na mernom mestu u centru Smedereva, kod Gimnazije, vrši merenja sumpor dioksida, azot dioksida, čađi i taložnih materija. Najčešće parametri azot dioksida su van granica dozvoljenih vrednosti.

"U odnosu na septembar 2017. godine ove godine nešto je povećan sadržaj azot dioksida i čađi, a smanjen je sadržaj sumpor dioksida i ukupnih taložnih materija. U septembru 2017. godine sadržaj azot dioksida bio je povećan samo 8. septembra dok je u septembru 2018. godine povećanje bilo tokom šest dana ali najveće vrednosti koje prelaze MDK bile su do 35 odsto", kaže dr Ana Jovanović, v.d. direktorke Zavoda za javno zdravlje Požarevac.

Zbog razvijene industrije i jako koncentrisanog saobraćaja, Smederevo je jedan od gradova u Srbiji gde parametri zagađenosti vazduha prevazilaže okvire dozvoljenh vrednosti gotovo pet meseci godišnje.

Zbog udesa su stvorene velike kolone vozila, a na prilazima mostu su velike gužve u saobraćaju.

"To će nas staviti na treće mesto po prizvodnji barka u Evropi i RTB će učestvovati sa oko pet odsto u BDP-u samo sa proizvodnjom bakra", naglasio je Antić.

Izrazio je očkivanje da ćemo iskoristiti tu ogrmonu priliku. Kako je rekao u dinamičnoj slici razvoja Srbije izdvajaju se i energetski projekti svetske klase, poput projekta "Jadar" koji razvija kompanija "Rio Tinto" kod Loznice za dobijanje litijuma.

"To je ogromna razvojna šansa, ne samo za Srbiju već i ceo region", rekao je Antić.

Antić je naglasio da bi već za nekoliko godina, kada taj rudnik bude otvoren, Srbja mogla da učestvuje 10 odsto u ukupnoj proizvodnji litijuma u svetu.

"To može da generiše i razvoj čitavog drugog niza industrija, kao što je proizvodnja baterija i električnih automobila ovde u Srbiji", naglasio je Antić.

Čukari peki je potecijalno jedno od najbogatijih svetskih nalazišta bakra i zlata, a Antić ističe da je taj projekat velika razvojna šansa za celu zemlju.

Govoreći o RTB-u Bor, naglasio je da je to preduzeće predstavljalo veliki problem za budžet, dok je sada velika šansa za privredu.

Naglasio je da se u Srbiji relaizuje investicioni ciklus energetskih projekata vrednih između tri četiri milijarde evra, a neki od značajnijih projekata su novi termoblok u Kostolcu B3 snage 350 megavata, vredan više od 750 miliona dolara, zatim gradnja pogona snage oko 600 megavata za obnovljive izvore energije i taj cikljus bi trebalo da bude završen do 2020, NIS Duboka prerada, TETO Pančevo i drugo.

Kada je reč o gasu, Antić kaže da će biti prošireno skladište gasa Banatski dvor, ali i gradnjom novog Banatski Itebej.

Takođe, gradi se i gasna interkonekcija između Srbije i Bugarske.

Antić navodi da je za Srbiju važna i gasna interkonekcija između Bugarske i Grčke koja bi mogla da poveže Srbiju sa grčkim gasnim terminalima, ali i veza sa Južnim gasnim koridorom i gasovodima TANAP i TAP.

U ekološke projekte u enegetskom sistemu do sada je uloženo 300 miliona evra u EPS-u, a Antić kaže da će biti uloženo još dodatnih 800 miliona u narednih pet do sedam godina.

"Srbija se nalazi na dnu evropske liste po pitanju efikasnosti korišćenja energije. Ogrman potencijal imamo u štednji energije i mi smo štednju prepoznali kao novi izvor energije. Planiramo ozbiljne investicoije u toj oblasti i formiraćemo novi fond za energetsku efikasnost", rekao je Antić.

Istakao je da je Ekonomski samit jedan od najznačajnijih ekonomskih skupova, za kvalitetnu razmenu iskustava i interakciju između privrednika i vlade, za stvaranje ambijenta da Srbija bude što bolje mesto za poslovanje.

Antić je naglasio da smo napravili velike iskrake i da imamo političku i finansijsku stabilnost u državi i da ćemo na kraju godine sigurno imati privredni rast veći od četiri odsto, pošto smo prvo polugodište završili sa 4,8 odsto rasta BDP-a.

Ministarka Trenta je naglasila da Italija smatra da je Srbija ključna zemlja za mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu.

Dvoje sagovornika se saglasilo da je potrebno nastaviti dijalog Beograda i Prištine, dodaje se u saopštenju.

Predsednik Vučić je, govoreći o regionalnoj situaciji, izrazio veliku zabrinutost zbog koraka koje Priština preduzima za formiranje tzv. kosovske vojske, upozorivši da bi Srbija eventualnim ulaskom te vojske na sever Kosova i Metohije bila "saterana u ćošak".

Posebno je ukazao na to da nijedan međunarodnopravni dokument ne predviđa formiranje tzv. kosovske vojske i izrazio očekivanje da će Italija razumeti da bi takvi neodgovorni potezi mogli da ugroze mir i stabilnost i dovedu do tragičnih posledica.

Predsednik Vučić je izrazio zahvalnost za podršku Italije evropskom putu Srbije, kao i zainteresovanost za razvoj saradnje dveju zemalja u svim oblastima.

On je istakao da je za srpsku ekonomiju važno da privuče investicije italijanskih malih i srednjih preduzeća, ali i da usvoji njihova iskustva u radu.

Predsednik Vučić i ministarka Trenta su istakli da će sledeće godine dve zemlje obeležiti dva važna jubileja: 140 godina diplomatskih odnosa i deset godina strateškog partnerstva, što će biti prilika za potvrdu prijateljstva i saradnje Srbije i Italije, dodaje se u saopštenju.

Elizabeta Trenta je prvi član nove italijanske vlade, predvođene Ligom za sever i Pokretom pet zvezdica, koji posećuje Beograd.

"S obzirom da je reč o 375 metara na obe obale, mi možemo formirati interventno obučene ekipe, koje to mogu da urade brzo.Nama priroda postavlja rokove i ja mislim da sam siguran u to da cemo uspeti u to da u određenom momentu tako nešto formiramo", kaže Zvonimir Kocić, iz JVP Srbijavode.

Iz Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima kažu da je u Srbiji u protekle 4 godine sanirano više stotina kritičnih mesta i da su naši gradovi sada daleko bezbedniji.

"Puno je još napora neophodno uložiti, puno novca i vremena je neophodno da bismo došli do tačke u kojoj možemo da kažemo da smo bezbedni i spremni, vremena i novca nikad dosta, ali važno je da svaki dan radimo i na sistemskim merama i strukturalnim merama, kako bismo svakog dana bili makar trunku bezbedniji nego što smo danas", kaže Marko Blagojević, direktor Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima.

"Sigurno je da smo za 4 godine kao društvo, kao država, kao lokalne samouprave,napravili bitan korak napred, naravno posla ima još dosta i ministarstvoa preko republičke direkcije, za vode, Srbijavoda...će svakako učestvovati u realizaciji ovakvih i sličnih projekata", kaže Velimir Stanojević, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Ceo projekat zaštite Paraćina od poplava, koji se finansira iz fondova Evropske unije, koštaće oko 4 miliona evra, a trebalo bi da se završi do kraja sledeće godine.

Istakao je da će MUP pokušati da "pošalje u penziju" najstarije kamione koji su u vatrogasno-spasilačkim jedinicama više od 30 godina, zahvaljujući doniranim vozilima i uz navalne kamione i opremu koje je već nabavilo i koje planira da kupi ove i naredne godine.

Prema njegovim rečima, ova donacija je simbol višegodišnjeg prijateljstva, a MUP i srpski vatrogasci osećaju iskrenu zahvalnost prema organizaciji "Blazing to Serbia", koja se, kaže, trudi da pomogne u opremanju jedinica koje spasavaju živote u Srbiji.

"Ova vozila, za razliku od standardnih koja imaju obično tri lestve, imaju čak 11 lestvi, koje dostižu visinu od 14 metara. Reč je o vozilima izuzetne tehničke opremljenosti koja će u narednim godinama služiti našim vatrogascima za spasavanje života", rekao je Stefanović, a navedeno je u saopštenju MUP-a.

Osnivač organizacije "Blazing to Serbia" i komandir stanice u Kafiliju Stiv Logan istakao je da je tokom desetogodišnje saradnje ostvarena jaka veza između vatrogasaca Srbije i Velsa i stvorena neraskidiva prijateljstva.

Logan je ukazao da je ta organizacija, od osnivanja do danas donirala 26 vatrogasnih vozila i veću količinu vatrogasne opreme i dodao da je ta saradnja primer kako obični ljudi mogu ostvariti izuzetne odnose.

Ambasador Velike Britanije Denis Kif naveo je da je donacija simboaradnja primer kako obični ljudi mogu ostvariti izuzetne odnose.l dugogodišnje saradnje i prijateljstva izmedju Srbije i Velsa, posebno u oblasti bezbednosti.

"Veoma sam zadovoljan da posle 10 godina organizacija 'Blazing to Serbia', ima još jednu priliku da doprinese saradnji. Zahvaljujem se ministru Stefanoviću i MUP-u na uspešnoj saradnji u mnogim oblastima", rekao je Kif.

Svi poslanici koji su glasali "za" su pod policijskom zaštitom, rekao je Spasovski, navodeći da su neki od poslanika dobijali direktne pretnje, kao i da im je prećeno putem društvenih mreža.

Spasovski je rekao i da "postoje sumnje da iza ovih pretnji stoji organizovana grupa", ali nije naveo o kakvoj se tačno grupu radi.

Makedonsko Sobranje podržalo je u petak predlog o pokretanju inicijative za promenu Ustava u skladu s Prespanskim sporazumom, za koju je glasalo i osam poslanika opozicione VMRO-DPMNE, čime je postignuta dvotrećinska većina od 80 poslanika.

Poslanici VMRO-DPMNE su prethodno vladajućoj većini postavili četiri uslova pod kojima će pristati da glasaju za promenu imena zemlje u Republika Severna Makedonija, prenela je agencija MIA, a jedan od uslova je i amnestija za optužene za izazivanje nasilja krajem aprila prošle godine u Sobranju.

Ovaj izveštaj, koji dva puta godišnje podnosi Evropska komisija, poslužiće kao osnova zemljama članicama za političku procenu o broju poglavlja koja će biti otvorena u decembru.

Trenutno je pet poglavlja u proceduri u radnim telima Evropskog saveta, a Beograd očekuje da će pre kraja godine biti otvorena bar tri: poglavlje 17 – o ekonomskoj i monetarnoj politici, 18 – o statistci i poglavlje 9 – o finansijskim uslugama.

Neka od ovih poglavlja će svakako biti otvorena u decembru, ali evropske integracije Srbije i Balkana do sada nisu doživele onakav zamah kakav se očekivao kada je objavljena Strategija Evropske komisije za Zapadni Balkan, sa 2025. godinom kao okvirnom perspektivom za članstvo, ocenjuju poznavaoci procesa u Briselu.

Poslanik Evropskog parlamenta Eduard Kukan kaže da je isticanje 2025. kao okvirnog datuma za članstvo zamišljeno kao podsticaj Srbiji i drugima na Balkanu.

"Godinu kasnije, utisak je da ova ideja već pomalo bledi i zato bi svi trebalo da budu mnogo aktivniji kako bi to zaista učinili realističnim datumom", kaže Kukan.

Zemlje članice nisu promenile stav o tempu proširenja EU nakon objavljivanja strategije za Zapadni Balkan, a neke čak stavljaju i dodatne kočnice, odnosno dodatno su oprezne zbog izbora za Evropski parlament sledećeg maja, strahujući da bi svaki novi, pa i najmanji korak u proširenju mogle da iskoriste antievropske snage u svojoj kampanji.

S druge strane, ni Srbija za sada nije bitno promenila tempo reformi kako bi pokazala da želi da iskoristi priliku i uskoči u voz za članstvo oko 2025. godine, navode evropski izvori u Briselu.

Rokovi suviše ambiciozno postavljeni?

Da bi se članstvo dogodilo oko 2025. godine, Srbija bi do 2023. trebalo da otvori i zatvori svih 35 poglavlja. Sadašnjim tempom od dva poglavlja za vreme jednog predsedavanja EU, odnosno četiri nova poglavlja godišnje, biće potrebno još pet godina samo za otvaranje svih preostalih poglavlja.

Pritom su do sada otvorena samo "lakša" poglavlja, za koja EU uglavnom nije postavljala merila za otvaranje, navode izvori upućeni u proces pregovora.

Jedan od problema je i akcioni plan za poglavlja 23 i 24, sa suviše ambiciozno postavljenim rokovima za sprovođenje reformi u oblasti vladavine prava, zbog čega je Evropska komisija često u situaciji da konstatuje kako se Srbija ne drži rokova koje je sama postavila.

"Svako takvo kašnjenje pruža dodatni izgovor skeptičnim državama članicama za sporije otvaranje novih poglavlja", ocenjuju diplomate u Briselu.

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Makalister kaže da u mnogim političkim oblastima ima mesta za napredak, pre svega u oblasti vladavine prava, borbi protiv korupcije, kriminala i slobode medija, ali da je Vlada Srbije svesna da je pristupanje EU vrlo težak i zahtevan posao.

"Uveren sam da je Vlada spremna da nastavi taj posao kako bi Srbija u nekom trenutku mogla da se pridruži EU", ističe Makalister.

Decembar ove godine biće novi test za učinak u reformama Srbije, ali i za političku volju država članica EU za napredak u proširenju ka Balkanu.

Spremnost EU da prima nove članove, stanje vladavina prava u Srbiji i rešavanje odnosa sa Prištinom biće odlučujući faktori u tom procesu.

Nevreme praćeno gradom je, kako su ukazali, vremenska nepogoda od koje se najviše strahuje u ovo doba godine jer može da za sam nekoliko minuta uništi celokupnu godišnju letinu, prenela je agencija Ansa.

U Beneventu i Peskari škole su zatvorene zbog obilnih padavina.

Ostrvo Kapri su pogodile i poplave, a oluja je rušila stabla.

Vatrogasci u Palermu su celu noć uklanjali polomljena stabla.

U Rimu su ulice pod vodom, a na površini plutaju komadi leda. 

Voda je u pojedinim delovima grada dostizala visinu do jednog metra, a najmanje šest stanica metroa je zatvoreno, navodi Bi-Bi-Si.

"Svi međunarodni faktori su isticali da je sadašnji proces neprihvatljiv, da su potrebne ustavne promene i nadam se da će zadržati taj stav", rekao je ministar Dačić.

Na pitanje kako komentariše inicijative o ukidanju Unmika, Dačić je rekao da od toga nema ništa, jer tako nešto je moguće samo ako se nekom novom rezolucijom ukine postojeća.

"Rusija i Kina imaju u SB stabilan i jasan stav o KiM i nemoguće je da se to dogodi", rekao je Dačić.

Prema njegovim rečima, ovo su samo političke priče usaglašene u velikoj meri između SAD, Britanije i Prištine i stvari koje oni ponavljaju na svakoj sednici. 

"Ništa od toga. Ostaje Rezolucija 1244 i Unmik u svom punom obimu i nadležnosti", istakao je Ivica Dačić.

Najavio je da će o svemu ovom razgovarati sa šefom Unmika Taninom u Beogradu, kao i o novom izveštaju generalnog sekretara o KiM.

"Ne očekujem Kosovo u Interpolu"

Ivica Dačić ističe da ne očekuje da će Kosovo postati član Interpola.  

"Za članstvo je na glasanju potrebna dvotrećinska većina prisutnih, ne računaju se uzdržani i odsutni. Očekujem da zemlje koje nisu priznale nezavisnost Kosova ne glasaju. Kosovo nema dvotrećinsku većinu", rekao je Dačić novinarima u Beogradu.

Dodaje da je laž da Kosovo ne može da sarađuje sa Interpolom jer nije član, jer tu je, kaže, Unmik koji ima sporazum sa Interpolom i preko njega se obavlja ta komunikacija.

"Laž je da oni to žele da bi unapredili borbu protiv organizovanog kriminala", kaže ministar i dodaje da Priština želi članstvo da bi to prikazala kao diplomatsku pobedu. 

"Kosovo želi članstvo da bi pokazalo da je pitanje statusa rešeno i zato smo mi protiv", rekao je Dačić dodajući da je Kosovo u tom cilju uložilo dosta napora, novca i lobiranja.

Bez rešenja statusa nije moguće članstvo u međunarodnim organizacijama, zaključio je šef srpske diplomatije.

Dačić je osudio jučerašnji napad na Srbe na KiM navodeći da to govori o nestabilnosti bezbednosne situacije i opasnosti po Srbe, zbog čega je neophodno da se time bave najviši državni organi.

Ustavne promene u Makedoniji – unutrašnje pitanje te zemlje 

Ivica Dačić je rekao da ustavne promene koje se odvijaju u makedonskom parlamentu predstavljaju unutrašnje pitanje te zemlje, u šta Srbija ne treba se meša.

"Poštujemo odluke naroda i državne organe. I nema potrebe da se oglašavamo. Sve ostalo bi bilo mešanje u unutrašnje stvari Makedonije. Isto tako, bilo bi dobro da neki političari u Makedoniji ne daju izjave šta može da sadrži sporazum Beograda i Prištine a šta ne. Šta to njih briga. Tako i nas, šta briga", rekao je Dačić.

Ipak, upitao je šta bi bilo kada bi se na taj način odlučivalo u Srbiji o tako važnoj istorijskoj stvari kao što je sporazum Beograda i Prištine.

"Šta biste rekli na to da je na referendumu učestvovalo 30 odsto i da je osam poslanika prebeglo na drugu stranu? Kako biste to komentarisali? Tako da nemojte to – piše u novinama da treba da se ugledamo na makedonski primer", rekao je ministar Dačić i dodao da Srbija želi sve najbolje Makedoniji i Grčkoj.

"Od 1994. do 1995. za vreme 'domovinskog rata', u vreme visoke inflacije, vlada je teško pronalazila banke kod kojih bi se zadužila. Kao pregovarač s Hipo bankom za kupovinu zgrada ambasada, umesto delovanja u interesu Hrvatske, a u nameri pribavljanja imovinske koristi za sebe, dogovorio se da mu Hipo banka kao protivuslugu isplati pet odsto dogovorenog zajma od sedam miliona šilinga", rekla je sudija Jasna Galešić tokom izricanja presude.

Četvrtog januara 1995. Hipo banka je Sanaderu isplatila sedam miliona šilinga, čime je pribavio protivpravnu imovinsku korist od 3,6 miliona kuna, navodi se u presudi.

U kaznu se računa i vreme provedeno u pritvoru, a Sanader je dužan da u državni budžet vrati novac koji je uzeo.

Bivši premijer taj iznos mora da uplati u budžet u roku od 15 dana od dana kada presuda postane pravosnažna. Pored toga, dužan je da nadoknadi troškove sudskog postupka.

Sudija Galešić je ocenila da izrečena presuda ima presedansko značenje jer se radi o prvoj presudi za ratno profiterstvo.

Tužilaštvo je zadovoljno presudom Sanaderu za slučaj Hipo.

"Zadovoljni smo osuđujućom presudom. Ova presuda je jako važna zbog buduće sudske prakse, jer pokazuje da je moguća presuda za krivično delo ratnog profiterstva. Što se tiče kazne, mislimo da je ona preblaga", rekal je Marija Vučko, zamenica direktora Uskoka.

Ministarska pravde je, kako se dodaje u saopštenju, izrazila nadu da će novoimenovani javni beležnici do kraja godine formirati svoje kancelarije i početi sa radom, napominjući da im Ministarstvo pravde stoji na raspolaganju za sve nedoumice koje budu imali u radu.

Ministarka pravde je 26. septembra 2018. godine, po sprovedenom javnom konkursu, u cilju postizanja potpune i jednake zastupljenosti javnobeležničkih mesta, imenovala 31 javnog beležnika za područja 26 osnovnih sudova.

U Srbiji ima 168 javnih beležnika, dok će nakon otpočinjanja obavljanja delatnosti novoimenovanih javnih beležnika, tu delatnost obavljati ukupno 199 javnih beležnika.

"Ovde treba da puniš energiju, baterije, da budeš ono što jesi. Ja ne bežim od onoga što jesam. Ja sam čovek, ali još uvek pripadam prirodi", kaže Miroslav Pavlović, zidar i klesar.

Za Miroslava, ova stena je, uvek, bila nešto posebno. Kao na dlanu, iz njegovih osam kvadrata, vidi se čitav kraj.

"I tako sam iz detinjstva zavoleo ovu stenu. Pošto nije bila moja, ja sam se od detinjstva bavio građevinom, čekao sam kad mogu da zaradim pare, da kupim imovinu i da napravim vikendicu", dodaje Miroslav.

Pored Miroslava, u kućici najčešće borave njegova ćerka i unuka.

"Izađe se bukvalno iz grada", kaže ćerka Božica Pavlović. i dodaje: "Ćerka Priroda svuda, okolo, životinje, ptice, uživancija." Na pitanje da li im dolaze i prijatelji i da li vole tu da dođu, Božica odgovara: "Svi koji dođu su bukvalno oduševljeni, tako da dolaze".

Za Miroslava, kućica je bila i ostaje sinonim prijateljstva i poštovanja prirode. Još uvek je radno aktivan. Kao majstora, traže ga u čitavom kraju. A, on kada završi poslove, dolazi na stenu. Tu, kako kaže, ne radi. Gleda i razgovara sa prirodom.

Za tablu iskorišćena ograda Učiteljske škole, obruč skovan u kovačnici u Mali, a mrežice ispletene od pruća. Juna ratne 1942. godine odigrana je prva košarkaška utakmica, a u petorci reprezentacije Šapca jedini Beograđanin Nebojša Popović, jedan od rodonačelnika jugoslovenske košarke.

Od prvog prvenstva do današnjih susreta - u košarkaškom gradskom vremeplovu, Momčila Ivanovića, trenera i sportskog radnika, autora monografije "Muška košarka u Šapcu":

"Bio mi je cilj da mladim generacijama otrgnem od zaborava sve one ljude koji su na bilo koji način doprineli razvoju košarke u Šapcu, a ima šta da se kaže - ta košarka u Šapcu je imala šta da se priča."

Za košarkašku priču skoro 25 godina  skupljao je dokumentaciju. Menjala su se imena klubova, lige, igrači, treneri, sudije, sportski radnici. Zabeleženi svi rezultati, tabele i brojne generacije na terenu popularnog Sindikata.

"Bila su divna vremena", naglašava Radoje Milovanović, nekadašnji igrač, trener i sekretar Kluba, "veliko drugarstvo, veliki entuzijazam. Normalno, svi su bili amateri."

Srđan Đurić, nekadašnji igrač, kaže da je detinjstvo proveo na ovom terenu:

"Izuzetno mi znači povodom ove knjige gde sam upoznao istoriji košarke."

Uz nove generacije Momčilo je i danas na istom terenu. Pokušavajući, kako kaže, samo da bude dokumentarac, objavljene hronologije ženske i muške igre pod obručem u gradu smatra vrhuncem svoje košarkaške karijere:

"Košarka je moj život. Ono što je ona meni dala, ja sam joj jednostavno vratio kroz ovu monografiju, jednostavno to je nešto što je više od igre."

Istim ukazom, Jugoslav Vukadinović postavljen je na dužnost izvanrednog i opunomoćenog ambasadora Srbije u Palestini, na nerezidencijalnoj osnovi, sa sedištem u Kairu. 

Vukadinović je na tom mestu zamenio Dragana Bisenića. 

Takođe, istim ukazom je na mesto ambasadora Srbije u Saveznoj Demokratskoj Republici Etiopiji postavljen Aleksandar Ristić. 

Njihovo imenovanje objavljeno je u Službenom glasniku od 19. oktobra.

"Odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita", navodi se u pravnom stavu najvišeg suda koji je usvojen na sednici Građanskog odeljenja VKS 22. maja.

U stavu VKS se dalje navodi da troškovi obrade kredita i puštanja kredita u tečaj, kao i drugi troškovi koje banka obračunava korisniku prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava korisniku u toku realizacije ugovora o kreditu, mogu biti iskazani u procentualnom iznosu i naplaćuju se samo kroz obračun efektivne kamatne stope.

Ovaj stav VKS praktično daje uputstvo sudovima kako da postupaju u konkretnim slučajevima povodom tužbi kojima se osporava naplata posebne naknade za obradu kredita.

U obrazloženju VKS se pored ostalog navodi da se većem broju predmeta u bankarskim sporovima, pred nižestepenim sudovima i opšte nadležnosti i privrednim sudovima, tužbenim zahtevom, pored ostalog, traži utvrđenje ništavosti odredaba ugovora o kreditu kojima je predviđeno pravo banke da od korisnika kredita naplati troškove kredita –najčešće troškove obrade kredita i puštanja kredita u tečaj, u procentualnom iznosu u odnosu na ukupan iznos odobrenog kredita.

U praksi domaćih sudova su povodom ovih pitanja izneti različiti stavovi, pa sudovi su u nekim odlukama stali na stanovište da su odredbe o naknadi troškova kredita ništave, u nekim odlukama je izražen stav da banka nema pravo na naknadu troškova kredita koje naplaćuje u procentualnom iznosu od iznosa kredita zajedno sa kamatom, a u nekim, pak, da ugovaranje naknade troškova obrade kredita nije ništavo.

"Nije isključeno pravo banke na naplatu troškova"

Nakon detaljne analize zakona i drugih propisa, VKS je zaključio da zakonom nije isključeno pravo banke na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga po osnovu kreditnih poslova.

"Ovlašćenje ugovarača da predvide različite uslove davanja kredita, koje proističe iz načela slobode ugovaranja, uključuje i mogućnost da se ugovori obaveza korisnika kredita da banci naknade troškove kredita. Stoga, odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškov ekredita, u načelu, nije protivna prinudnim propisima i kao takva ništava u smislu člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima", navodi se u pravnom stavu VKS.

Što se tiče efektivne kamatne stope, VKS kaže da ona u sebi sadrži naknade i troškove koji su nastali prilikom odobravanja kredita i koji će nastati u toku realizacije ugovora o kreditu, a koji su poznati prilikom njegovog obračuna.

S obzirom da se u većini sudskih sporova tužbom traži oglašavanje ništavim odredaba ugovora o kreditu kojima je utvrđeno pravo banke da od korisnika kredita naplati troškove obrade kredita i puštanja kredita u tečaj, VKS ukazuje da troškovi obrade kredita nastaju prilikom odobravanja kredita, a da su troškovi puštanja kredita u tečaj poznati na dan obračuna kredita.

Zbog toga, "ti troškovi moraju biti uključeni u obračun efektivne kamatne stope i mogu biti naplaćeni samo kroz obračun efektivne kamatne stope", navodi se u obraloženju VKS.

Takođe se dodaje da nije zabranjeno ugovaranje troškova kredita koji se uključuju u efektivnu kamatnu stopu u procentualnom iznosu od glavnice.

Uporedna analiza tarifa 

U prilog zaključku da troškovi obrade kredita mogu biti iskazani procentualno, VKS ukazuje na uporednu analizua tarifa naknada za obradu kreditnog zahteva za stambene kredite u Hrvatskoj, BiH, Makedoniji, Albaniji, Crnoj Gori, Ceškoj i Srbiji, koja pokazuje da se troškovi obrade kredita u svim ovim zemljama iskazuju procentualno, a u pojedinim zemljama se na procentualni iznos dodaje i fiksni iznos u određenim slučajevima.

Mogućnost procentualnog obračunavanja ovih troškova ima osnova, kako dodaje VKS, i u tome što se radi o troškovima koji ulaze u obračun efektivne kamatne stope, koja se, takođe, obračunava u procentima.

"Ali, bez obzira na to da li su troškovi kredita iskazani u procentu, fiksnom iznosu ili kombinacijom tih metoda, banka je dužna da podatke o troškovima navede u ponudi tako da klijent nijednog trenutka ne bude u zabludi o kojim troškovima je reč", navodi se u stavu VKS.

Ističe se da troškovi obrade kredita i puštanja kredita u tečaj, kao i drugi troškovi koje banka obračunava korisniku prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava korisniku u toku realizacije ugovora o kreditu, mogu biti iskazani u procentualnom iznosu i naplaćuju se samo kroz obračun efektivne kamatne stope.

Troškovi kredita (troškovi procene vrednosti nepokretnosti i pokretnih stvari, premije osiguranja ili druge naknade u vezi sa sredstvima obezbeđenja kredita, troškovi upisa u registar kod nadležnog organa, troškovi pribavljanja izvoda iz zemljišnih knjiga, troškovi pribavljanja uverenja, potvrda, dozvola i rešenja nadležnih organa, troškovi Kreditnog biroa i drugi troškovi) ne ulaze u obračun efektivne kamatne stope, ali obaveza njihovog plaćanja može biti posebno ugovorena.

Imajući u vidu vrstu navedenih troškova koji su poznati banci, visina ovih troškova trebalo bi da bude iskazana u fiksnom a ne u procentualnom iznosu, smatra VKS.

Korisnik kredita može biti obavezan da banci plati i troškove koji nisu poznati na dan obračuna a mogu nastati u toku realizacije ugovora o kreditu.

Ta obaveza ne može ugovorom o kreditu biti određena ni u procentualnom niti u nominalnom iznosu već samo odrediva, jer se u trenutku zaključenja ugovora o kreditu ne može pouzdano znati da li će i koji troškovi u toku realizacije kredita nastati, zaključio je VKS.

Poverenica je ukazala da to govori o značaju ovakvih obuka i važnosti saradnje Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i MUP-a Srbije. 

Poverenica je naglasila da su seminari prilika da pripadnici policije unaprede svoja znanja i veštine za prepoznavanje i adekvatno reagovanje u slučajevima diskriminacije, posebno zbog činjenice da su često u kontaktu s građanima i građankama u različitim prilikama.

Današnja obuka je prva u nizu novog ciklusa, a naredni seminari će biti održani u Zrenjaninu, Kragujevcu i Nišu, dodaje se u saopštenju kabineta poverenice.

"Sa dedom, sa ocem tu sam bio stalno pa sam naučio. Ne treba mi pomoć sam to radim", kaže Ljubiša Kostadinović, iz Vučja.

Vodenični točak ne staje ni pedesetak metara dalje. Ova potočara stara 150 godina ima 32 vlasnika. Da se isklepa kamen, da svaki deo u vodenici radi kako treba sa zadovoljstvom brinu braća Josif i Gradimir.

"Treba da se uradi još nešto tu. Zimi je hladno i treba ovo odeljenje da se uredi", kaže Gradimir Stanković, vodeničar.

A vodeničar Josif Stanković dodaje: "Dolaze, služim ljude, meljem za drugare".

Nema domaćinstva u porečkom kraju bez kukuruza ni trpeze bez kačamaka. Osamdesetogodišnji Borislav Mihajlović najveći proizvođač projinog brašna na jugu zemlje otkriva tajnu vučjanskog specijaliteta.

"20 minuta mora da se meša dobro da bi brašno izgubilo svoj miris, da ne miriše na brašno nego da miriše na kačamak i lep sir naravno", kaže Borislav Mihajlović, vodeničar.

U prelepom kanjonu Vučjanke 15 vodenica. Jedna do druge. Otvorene i pune posetilaca na dan vodenica.

"Nisam ovde prvi put. Fantastična je manifestacija. Volim tradiciju", kaže Miroslav Dimitrijević, iz Beograda.

"Da se sačuva ono tradicionalno, naše graditeljstvo, etno stil, da se sačuva etno hrana, zdrava hrana i razvoj turizma", kaže Bratislav Stanisavljević, direktor Doma kulture Vučje.

Vodenicama na Vučjanki polako se vraća stari sjaj i sredstvima koje grad ulaže u njihovu obnovu i ovom manifestacijom koja je već upisana u kalendar značajnih turističkih događaja u Leskovcu.

Dublje ekonomsko povezivanje Zapadnog Balkana od presudnog je značaja za dalje napredovanje svih zemalja, poručio je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić i istakao da je Srbija otvorena za nastavak i unapređenje saradnje sa svim međunarodnim partnerima.

Dačić je rekao da se saradnjom, osim ekonomskih, šalje i jasna politička poruka, jer su kvalitetniji odnosi i prevazilaženje otvorenih problema u zajedničkom interesu svih.

"Ekonomsko povezivanje Zapadnog Balkana je od vitalnog interesa jer jačamo privrede, pripremamo se za pristupanje Evropskoj uniji, region činimo atraktivnijim i pružamo osnove za prviredni rast, nova radna mesta i tehnološki napredak", rekao je Dačić na Ekonomskom forumu Srbije.

Ministar je ocenio da reforme koje vlada sprovodi predstavljaju ispravan put koji vodi ka unapređenju društva, jačanju institucija i privrednom napretku.

"Naša vizija nailazi na prepreke i teškoće, ali uprkos tome mi se rukovodimo ciljevima poboljšanja životnog standarda", rekao je Dačić.

On je istakao da država treba da stvara pozitivan ambijent za ekonomiju, ali da bez rasta, razvoja ekonomije, sigurno da nijedna država ne može da bude uspešna.

"Zato je saradnja države i privrednika uvek potrebna jer je u zajedničkom interesu", rekao je Dačić.

Rekao je i da su efikasna javna uprava, kvalitetna radna snaga stubovi dugoročnog razvoja i da je Srbija zbog toga preduzela teške, ali neophodne mere - stabilizovane su javne finasnije, uspostavljen balans između prihoda i rashoda, recesija preokrenuta u stabilan rast.

Kaže i da je u 2018. godini nastavljen pozitivan trend, da je rast BDP dostigao 4,8 odsto, nezaposlenost pala ispod 12 odsto, te da je Srbija na trećem mestu u Evropi po stopi ekonomskog rasta

EU se menja, između ostalog zbog finansijske i migracione krize i Bregzita, rekao je generalni sekretar Regionalnog saveta za saradnju Goran Svilanović i podsetio da se lideri EU nisu saglasili da proces pristupanja Zapadnog Balkana treba da bude deo reformskih procesa.

On je, međutim, naglasio da zemlje Zapadnog Balkana nemaju drugog izbora već da nastave sa reformama i političkim pritiskom, da budu najbolje što mogu kako bi na kraju ubedili građane EU i lidere da donesu odluku u korist pristupanja.

Svilanović je rekao da je ključni problem društava na Zapadnom Balkanu smanjenje broja stanovnika i odlazak ljudi i da se moraju sprovesti dubinske reforme ukoliko države žele da promene taj obrazac.

Podsetio je na prognoze Ujedinjenih nacija da će Srbija do 2050. godine izgubiti 23 odsto stanovništva, a Albanija čak 32 odsto.

Međutim, broj doktora medicine koje su izgubile Srbija i Bugarska je jednak, što govori da ni članstvo u EU ne rešava probleme, istakao je Svilanović.

On je dodao da ljudi ne odlaze zbog siromaštva, već da region napuštaju dobrostojeći građani koji imaju dobar posao, ali ne žele da njihova deca odrastaju u ovakvom pravosudnom, medijskom, političkom sistemu.

Predsednica Mreže za reforme u Grčkoj i Evropi (DIKTIO) i bivša evropska komesarka za zapošljavanje i socijalna pitanja Ana Diamantopulu ukazala je na postojanje obostranog interesa u procesu pristupanja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji.

"To nije nešto što Evropljani daju Balkancima, već je važno za mir u Evropi da Balkan bude njen deo. Tu postoji zajednički interes", istakla je Diamantopulu i dodala da Srbija mora biti spremna za ulazak u EU, bez obzira šta se u Evropi desi u narednih deset godina.

Napominjući da ljudi na Balkanu žele da imaju dobar život, Diamantopulu je rekla da je glavno pitanje za svakog građanina Balkana stabilnost i osećaj bezbednosti, rast, posao, kao i zaštićenost ljudskih i političkih prava.

Zato je, kako je navela, važno da se građanima na direktan i opipljiv način obezbedi stabilnost, rast i napredak.

"Srbija mora biti strastvena po pitanju EU", rekla je ona.

Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici kaže da za EU vreme i brzina ulaska u EU zavisi od reformi.

"Brzinu diktiraju reforme. 2025. je ambiciozan, ali ostvarljiv rok", rekao je Fabrici i dodao da su poglavlja 23 i 24 suštinska jer se bave vladavinom prava i naglasio da je proces reformi vrlo merljiv.

"Ne slažem se da smo u procesu proširenja u pitanju 'vi i mi', moramo da imamo kolektivno viđenje stvari, da radimo zajedno", rekao je Fabrici.

Nezavisni istraživač u tink tenku Brojgel u Briselu Marek Dabrovski istakao je da će biti potrebno vremena da se proceš pristupanja završi i da će on biti teži nego 2000-ih jer je EU danas “sofiticiranija i komplikovanija”, a situacija u Evropi i svetu drugačija.

Ocenio je da su napravljeni pozitivni koraci, precizirajući da se to posebno odnosi na odnosi na Makedoniju i Grčku, proces pomirenja u BiH, kao i na proceš normalizacije odnosa između Beograda i Prištine.

On smatra da vlada opšte raspoloženje da je neophodno da se osigura da države članice EU ne dozvole da se događaju stvari kao u Poljskoj i Mađarskoj.

Podsetio je da su zemlje u regionu pale na listi "Fridom hausa" kad je reč o ljudskim pravima i demokratskim institucijama, ali da je Srbija i dalje najbolje plasirana, iako je i ona zabeležila blag pad.

Dabrovski je, ipak, naglasio da EU mora sa svoje strane nešto da uradi.

Visoki predstavnik za BiH Valentin Incko smatra da ne bi trebalo da postoji alternativa za Zapadni Balkan kada je u pitanju ulazak u EU, te da proces ulaska mora biti brži.

Dodaje i da je bolja vladavina prava u jugoistočnoj Evropi, jedan od glavnih uslova za prijem u EU, interes ne samo regiona već i samih zemalja koje su članice EU.

Bivši ministar spoljnih poslova i predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić ocenio je da je Srbija stigla daleko u otvaranju poglavlja u pregovorima sa EU, ali i da je situacija u pojedinim oblastima "drastična", posebno u oblasti medija, slobode izražavanja i vladavine prava, ali i na polju demokratije u domenu mogućnosti da opozicija razmeni mišljenje sa predstavnicima vlasti.

On je ocenio i da je Srbija "bliže Mađarskoj, nego drugim zemljama EU", kada je reč o opštim uslovima u zemlji i ocenio da se "vlada i ceo sistem kreću u pogrešnom pravcu".

Moderator panela i advokat Milan Parivodić rekao je da je dobro za Srbiju da bude barem "vagon druge klase" u vozu EU, te da je važno da se kreće u istom pravcu iako nismo svi u prvoj klasi.

"Dajte Balkanu ponudu koja ne može da odbije, kao što je rekao Korleone", naveo je Parivodić.

Šef ruske diplomatije je poručio da je Moskva spremna za kontakte s Vašingtonom putem bilo kojih kanala povodom Sporazuma INF.

"Ako je savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika SAD Džon Bolton spreman da to uradi (da pruži objašnjenje u vezi sa Sporazumom), mi ćemo ga, naravno, saslušati i potom proceniti kako stoje stvari", rekao je Lavrov.

Ako SAD žele da to učine nekim drugim kanalima, dodao je, Rusija će biti spremna i za takve kontakte "i tada će definisati svoj stav koji će proisteći ne iz namera, već iz jasno izraženih odluka".

Lavrov je rekao i da Vašington još nije pokrenuo proceduru napuštanja Sporazuma INF, koja je propisana tim dokumentom.

"Sporazum sadrži propisanu proceduru koja podrazumeva mogućnost povlačenja. Međutim, ta procedura još nije pokrenuta", zaključio je šef ruske diplomatije.

"U telu je imao čak 11 rana od metaka. Bio je teško ranjen. Bio je na samrti. Majka ga je našla, skoro na izdisaju. Tajno ga je prenela u njihovu kuću i angažovanjem jednog dobrog lekara negovala i oporavljala u narednim mesecima", napisao je Ristić, koji je imao priliku da ga upozna.

Prema Ristićevim rečima, Jovanović je inicirao izgradnju Spomen-muzeja "21. oktobar" i bio je njegov prvi direktor, a preminuo je svega dva dana pre godišnjice streljanja.

"Sa urođenom plemenitošću decenijama je svedočio o svojoj ličnoj tragediji i tragediji svojih drugara. Časno je u sebi nosio tragediju Šumarica", napisao je Ristić i dodao da je "njegovom smrću umrla i poslednja žrtva tog strašnog i krvavog kragujevačkog oktobra".

Dragoljub Jovanović je pre sedam godina dao intervju za RTS.

"Stalno sam bio u mislima, noge su mi odsečene, a ako me ne potrefi u glavu preživeću. U tom trenutku sam video majku, pritrčala je i počela da me teši", rekao je tada Jovanović.

"Za sada redovno primamo plate. Ugovorenu cenu koju imamo gazda redovno isplaćuje. Neka samo potraje", kaže Božidar Džunić, radnik.

"Uslovi u Slobodnoj zoni su dobri, posebno kada je u pitanju izvoz u Rusiju. Odgovaraju nam carinske povlastice jer je proizvodnja namenjena izvozu. Posle obuke dobili smo kvalitetan kadar", kaže Tanjo Bančev, direktor kompanije "Serb pekidžing".

Upravo zbog podsticaja koje daje investitorima, magazin Fajnenšl Tajms, proglasio je Slobodnu zonu Pirot, najboljom u Evropi i trećom u svetu.

"Dajemo povlastice kao što su besplatni priključci na infrastrukturu. U prvih pet godina eksploatacije dajemo 50% odsto popusta na korišćenje javnih usluga. Mogu da grade objekat od temelja, a mogu da koriste i objekte koji su već sagrađeni", kaže Vladan Vasić, gradonačelnik Pirota.

Za nekoliko meseci, kada budu završeni radovi na istočnom kraku "Koridora 10", Slobodna zona Pirot dobiće direktnu vezu sa auto-putem. Time će biti stvoreni uslovi za izgradnju transportno-logističkog centra, prvog takve vrste u Srbiji.

"Kamioneri će moći da svoju robu prevoze železnicom i obrnuto. Svi prevozi roba neće ići na fosilna goriva nego na struju. To je podrška zelenim koridorima na auto-putu", navodi dr Dragan Kostić, direktor Slobodne zone Pirot.

Upravo zbog toga i Vlada Srbije snažno podržava razvoj svih slobodnih zona.

O tome Milan Ristić, Direktor Republičke Uprave za slobodne zone kaže: "U poslednjih šest godina imamo značajne rezultate. Promet se udvostručio, proizvodnja je tri puta veća nego 2012. a izvoz je dva i po puta veći".

Zona Pirot, sa godišnjim prometom od skoro milijardu evra decenijama je najuspešnija u Srbiji. Zbog velikog broja novih investitora u toku je proširenje granica Slobodne zone.

El Madani je iz konzulata izašao nedugo pošto je u tu zgradu ušao saudijski novinar, posle čega je nekoliko sati šetao Istanbulom.

Saudijska Arabija je sinoć saopštila da je saudijski novinar i dopisnik Vašington posta Džamal Kašogi ubijen u tuči sa ljudima koje je sreo u konzulatu te zemlje u Istanbulu, čime je Rijad prvi put priznao da taj novinar nije živ, nakon što je dve nedelje negirao da je umešan u njegov nestanak.

"Istraga je još u toku i uhapšeno je 18 Saudijaca do sada", navodi se u saopštenju saudijskog tužioca i dodaje da su savetnik Kraljevskog suda Saud el Katani i zamenik direktora obaveštajne službe Ahmed Asiri smenjeni, preneo je Rojters.

Saudijska verzija događaja se umnogome razlikuje od one koju su izneli turski zvaničnici, a koji tvrde da je Rijad poslao "odred smrti" da ubije i raskomada Kašogija.

Kašogi je poslednji put viđen 2. oktobra, kada je ulazio u konzulat, nakon čega su turski mediji tvrdili da je tamo ubijen i raskomadan, a Saudijska Arabija je te navode sve vreme negirala.

U međuvremenu je u istanbulskom predgrađu Sultangazi pronađen automobil koji pripada saudijskom konzulatu i turska policija će ga pretražiti.

Gojkovićeva i Volodin će imati i odvojen bilateralni susret, a potom će prisustvovati otvaranju sednice Komisije za saradnju dva parlamenta.

U radnom delu Komisije za saradnju, poslanici dva parlamenta razmatraće aktuelne teme međuparlamentarnih odnosa, ekonomske saradnje, pitanja digitalne ekonomije, saradnje u oblasti kulture, kao i o izazove globalnih razmera koji ne zaobilaze Evropu i Balkan, kaže se u saopštenju.

Komisija za saradnju Skupštine Srbije i Državne dume formirana je na osnovu Sporazuma o saradnji i Sporazuma o uspostavljanju Komisije.

Prvo zasedanje Komisije održano je 17. decembra 2015. godine u Moskvi, a drugo 5. juna 2017. godine u Beogradu.

Protiv osumnjičenog će biti, po nalogu nadležnog tužilaštva i u saradnji sa poreskom policijom, podneta krivična prijava zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo nedozvoljen promet akciznih proizvoda.

U prvih devet meseci ostvareno je četiri hiljade bolničkih dana više nego prošle godine. Pet stotina postelja u Specijalnoj bolnici i još toliko u seoskim domaćinstvima nije dovoljno za interesovanje koje postoji.

Sve je više i gostiju koji dolaze na odmor, pa su novi smeštajni kapaciteti neophodni, posebno sa novom ponudom - akva-parkom u koji je Ribarska Banje uložila 20 miliona dinara.

Topla termalna voda, atraktivni sadržaji za decu i odrasle svakako će već narednog leta biti atrakcija ne samo za Kruševljane nego i za turiste iz celog regiona.

Zašto je tako odgovara nam dimničar Goran Ilić: "Vi postignete određenu temperaturu, pritvorite šporet i tada kad to uradite dim nema više taj protok i duže se zadržava u dimnjaku i u šporetu".

"Uredno održavamo i nemamo nikakvih problema. Grejemo se na pelet, centralno grejanje", kaže Vladimir Stojanović, iz naselja 9. maj.

Ima i onih koji odlučiju da svoje dimnjake očiste sami.

"U mom kraju su i bili slučajevi ljudi su pokušavali sami da recimo pale dimnjak, ubacuju nešto u dimnjake. Stvara se neki pritisak, neki vakuum, i onda se dešavalo da se dimnjaci ruše", kaže Vladeta Banković iz naselja 9. maj.

Prema odluci Vlade republike Srbije preduzeće koje pruža dimničarske usluge za više od 30.000 korisnika treba da ima zaposlenog inženjera sa licencom, uključujući stručni ispit iz oblasti energetske efikasnosti. Niška Medijana koja opslužuje oko 19.000, još uvek nema ovu obavezu, ali su preduzeti koraci za slučaj da se broj korisnika poveća.

Dragoslav Pavlović, direktor JKP Medijana iz Niša kaže: "Mi smo odredili inženjere koji će polagati stručni ispit i raditi na tome da se u budućnosti dobiju licence. Sto se tiče kontinuiteta u radu JKP Medijana neće biti prekida u čišćenju dimovoda".

O 25.000 dimnjaka u Nišu trenutno brine 25 dimničara.

Proteklog vikenda Tramp je saopštio da će se Vašington povući iz tog značajnog sporazuma, kojim su eliminisane nuklearne rakete iz Evrope, a svoju odluku je obrazložio tako što je naveo da Rusija krši sporazum.

Makron i Tramp su razgovarali i o smrti saudijskog novinara Džamala Kašogija i o situaciji u Siriji, napvodi se u saopštenju Jelisejske palate.

Bezbednosni izvori rekli su da je Faruk uhapšen i odveden na ispitivanje kod tužioca, dok je njegova supruga izjavila da su joj trojica policajaca koji su i uhapsili pisca rekli da je hapšenje povezano s knjigom.

Njoj je kasnije dozvoljeno da suprugu odnese u pritvor hranu, lekove i obuću.

Osumnjičenom je određena mera zadržavanja do 48 sati, a uz krivičnu prijavu biće priveden nadležnom tužilaštvu radi saslušanja.

Kosovski premijer Ramuš Haradinaj rekao je da je napad neprihvatljiv i za osudu, "bez obzira na motive".

"Kosovo i njegove institucije su opredeljene za mir i stabilnost i bilo kakav napad na građane je napad na zajedničke evropske vrednosti i kao takav štetan za zemlju", ocenio je Haradinaj. 

Oni su privedeni kada je policija upala u njihovu kuću nakon anonimne dojave.

Portparol suda Bojana Stanković precizirala je za Tanjug da je sudija za prethodni postupak doneo rešenje kojim je odredio pritvor prema okrviljenima zbog opasnosti da će ometati istragu uticanjem na predložene svedoke, kao i zbog postojanja osobitih okolnosti koje ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo.

Okrivljenima se stavlja na teret izvršenje krivičnog dela trgovina ljudima u saizvršilastvu, dodala je Stankovićeva.

Precizira da te ostavke nije prihvatio iz razloga što je želeo da zaokruži vremenski i programski period od četiri godine rada na tom mestu, na koje ga je, kako kaže, lično postavio 2014.

"Kad govorimo o drugačijoj umetničkoj vizuri predstava Drame, dogovor s Hubačem je bio da se za njegovog mandata veliki klasici i domaća literatura čitaju na nov i savremen način. Nakon više od četiri godine, smatram da je moja obaveza da imenujem novog čoveka koji će dati svoj pečat narednom razdoblju, staviti akcenat na neke druge vrednosti iz nepreglednog polja sjajne literature. Dakle, jedino i isključivo umetnički razlozi stoje iza ovog poteza, kojim se Hubač ni na koji način ne kažnjava, s obzirom na to da ostaje na svom osnovnom radnom mestu dramaturga u kući, na taj način bitno utičući na formiranje i izgled repertoara", naveo je Savić.

Naveo je i da je Hubaču nebrojano puta ukazivao na potrebu da se u većoj meri angažuju zaposleni umetnici u Narodnom pozorištu. 

"Došli smo u apsurdnu situaciju da više od pola ansambla dramskih umetnika godinama nije imalo nijednu premijeru. Da stvar bude drastičnija među njima ima umetnika oko kojih se otimaju druge pozorišne, producentske i televizijske kuće" istakao je Savić.

Ansambl Narodnog pozorišta pobunio se nakon smene v.d. direktora Drame Hubača, a mediji su preneli da je on smenjen samo dva dana nakon što je u javnosti otvoreno progovorio o problemima nacionalnog teatra u kojima su se našli u 150. sezoni i osudio za to Upravni odbor i upravnika Savića.

Đaci kažu da je ove jeseni, zbog nove kotlarnice, bio-masa bila interasntna tema na časovima biologije.

Za dogradnju objekta i nabavku kotlovskog postrojenja, od ukupno 12 miliona dinara, grad Šabac izdvojio je 40 dosto novca, a ostatak UNDP i resorno ministarstvo.

"Do sada se na ovom prostoru koristilo 28 tona tečnog goriva, a očekujem da će to sada biti negde 120 do 130 tona drvne sečke. U novcu, to je četiri puta manje", kaže Slobodan Jerotić, direktor JKP "Toplana" Šabac.

Prema rečima partnera u ovom projektu, Šabac je jedan od 7 gradova gde se izgradnjom kotlarnica na biomasu grejanje rešava na ekološki prihvatljiv način.

"Mogu da kažem da je Šabac postao jedan od vodećih gradova i lokalnih samouprava i da druge opštine mogu samo da se ugledaju na grad Šabac. Među prvima je imao energetskog menadžera, koji isto prati prati jedan od mehanizama u zakonu o energetskoj efikasnosti", navodi Dragana Jović, savetnik u Ministarstvu energetike za energetsku efikasnost.

"Glavni ciljevi našeg projekta, a nadam se da to treba da bude motiv svima, jeste smanjenje emisije ugljen dioksida i smanjenje potrošnje energije", objašnjava Dragan Urošević, koordinator UNDP.

Nemanja Pajić, predsednik Skupštine grada Šapca, navodi: "Raduje me što ćemo, evo, već se vidi, imati i ubuduće relevantne partnere na nekim budućim projektima kao što su institut Vinča ili GIZ."

Nadležni kažu da je na Letnjikovcu planirana još jedna koltlarnica na bio-masu koja će grejati okolne objekte: vrtić i Centar za stručno usavršavanje.

Prema procenama, Šabac raspolaže sa oko 40.000 tona bio-mase što je tri puta više od trenutnih potreba grada.

Kako je najavljeno, ovde će uskoro biti otvoren logistički centar kapaciteta 60.000 tona biomase.

Planirano je da se u novom cetru drvna sečka pretvara u drvni čips, a da grad Šabac bude jedan od prvih kupaca tog energenta.

"Inspektori su od osam sati na terenu. Gradska prosvetna inspekcija ciljano proverava prijavljenu dolaznost dece i broj poručenih obroka za njih koji se moraju poklapati, dok Uprava proverava sistem protivpožarne zaštite", rekao je Gak.

Kako prenosi Beoinfo, Gak je poručio da će mere koje će biti preduzete posle inspekcijskog nadzora zavisiti od nalaza, ali da je najvažnija poruka koja se želi poslati jeste da propisi i zahtevani kriterijumi moraju striktno da se poštuju.

Od trenutka kada je Grad Beograd počeo saradnju s privatnim vrtićima, "njihov broj je uvećan osam puta, što je dobro, ali ne sme biti na račun kvaliteta usluga", naglasio je Gak, a navodi se u saopštenju.

Gradski sekretar je dodao da deca moraju biti na prvom mestu, iznad profita, i ona koja borave u privatnim vrtićima a čiji boravak subvencioniše Grad, moraju biti isto tretirana i imati iste uslove kao one koje grad obezbeđuje u državnim vrtićima. 

Gak je naveo da su u ovoj akciji izabrane ustanove koje su tokom leta gradu za refundaciju novca prijavljivale najveću dolaznosti dece, čak i iznad 95 odsto u mesecima u kojima je dolaznost dece u državnim vrtićima uvek mala, ispod 50 odsto.

"Ukoliko se utvrdi da su podaci o dolaznosti lažirani, to znači da je ta ustanova oštetila budžet Grada Beograda i tim slučajem će se dalje baviti nadležne institucije", rekao je Gak.

"Česte žalbe roditelja na ishranu u privatnim vrtićima"

Sekretar je istakao i da su česte žalbe roditelja na ishranu u privatnim vrtićima, te da je poređenjem broja dece i broja poručenih obroka od ketering službi grad našao način da proveri i ovaj segment poslovanja uprkos činjenici da su privatni vrtići sami u obavezi da organizuju ishranu dece, te da je grad ne kontroliše.

"Ishrana dece je u nadležnosti grada samo u državnim vrtićima, ali na ovaj način ćemo pokušati da smanjimo prostor za bilo kakve nepravilnosti", rekao je Gak.

On je poručio da su u poslednjih pet meseci u Beogradu otvorena čak 62 nova privatna vrtića, te da ih je sada u sistemu subvencije grada 332, što je rast broja vrtića za 23 odsto u odnosu na maj.

U ovom trenutku Grad Beograd subvencioniše boravak 16.011 mališana u privatnim vrtićima sa do 22.361 dinar mesečno po detetu, koliko iznosi 80 odsto ekonomske cene državnog vrtića.

Gak je zaključio da je Odluka o saradnji sa privatnim vrtićima, koja je počela 2015. godine, dobra, da je dala osim povećanog obima upisane dece i druge pozitivne efekte poput razvoja privatnog sektora predškolskog obrazovanja i otvaranja novih radnih mesta, ali da kriterijumi i zahtevi moraju da se poštuju.

"Nastavićemo dalje da unapređujemo ovu saradnju, ali se mora poslati poruka da zloupotrebe neće biti tolerisane. Dakle, nastavljamo sa podrškom, ali ćemo nastaviti i sa strogom kontrolom", zaključio je Gak.

Narodna banka Srbije je utvrdila da će naknada za izvršavanje naloga za prenos u IPS NBS sistemu, za banku platioca iznositi – četiri dinara.

U slučaju plaćanja na prodajnom mestu trgovca, Narodna banka Srbije naplaćuje naknadu od banke trgovca, i ta naknada iznosi jedan dinar za plaćanje računa u iznosu do 600 dinara, odnosno dva dinara za plaćanje računa u iznosu više od 600 dinara.

"Uz navedenu naknadu, banka trgovca plaća i međubankarsku naknadu koja ne može biti veća od 0,2 odsto od iznosa platne transakcije na prodajnom mestu trgovca, što je u ovom trenutku povoljnije od međubankarske naknade koju plaćaju kod kartičnih plaćanja".

U NBS kažu da je reč o najsavremenijem platnom sistemu, koji će raditi neprekidno - 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, 365 dana godišnje i omogućavati prenos novčanih sredstava u roku od samo nekoliko sekundi, navodi se u saopštenju NBS.

Na uspostavljanju ovog sistema Narodna banka Srbije je radila gotovo dve godine i "on predstavlja jedan od najznačajnijih projekata Narodne banke Srbije ikada", ističe se u saopštenju.

IPS NBS sistem, objašnjavaju, značajno će olakšati prenos novčanih sredstava kako građanima, tako i privredi: "Zahvaljujući ovom sistemu biće moguce izvršiti prenos novčanih sredstava u dinarima, do iznosa od 300.000 dinara po transakciji, u roku od samo nekoliko sekundi".

To znači da će primalac novčanih sredstava, samo nekoliko sekundi nakon što platilac inicira platnu transakciju, imati novčana sredstva na raspolaganju.

Korisnik prilikom plaćanja neće više morati da vodi računa da li je radni ili neradni dan, koje je doba dana i da li je ekspozitura banke u kojoj ima platni račun otvorena.

Narodna banka Srbije je pripremila pregled naknada za instant transfer odobrenja koji je objavljen na sajtu NBS što će korisnicima platnih usluga omogućiti, kaže se, jasan uvid u visinu naknada koje banke naplaćuju za pružanje usluge instant transfera odobrenja, i na taj način će moći, navode, da uporede visinu tih naknada i opredele se za banku koja im najviše odgovara.

Planirano je da teme razgovora budu primena Nacionalne strategije za ratne zločine, regionalna pravosudna saradnja u slučajevima ratnih zločina i podrška Kancelarije tužioca (OTP) Mehanizma naporima srpskih vlasti da ostvare pravdu u slučajevima ratnih zločina.

Bramerc će sa sagovornicima razgovarati i o humanitarnom imperativu pozivanja na odgovornost za sve osobe koje se još vode kao nestale u sukobima u bivšoj Jugoslaviji, navodi se u saopštenju.

Tužilac MMKS će se takođe sastati i sa predsednikom srpske Komisije za nestala lica i specijalnim izaslanikom predsednika za pitanja nestalih lica između Hrvatske i Srbije Veranom Matićem.

On će, dodaje se, pružiti informacije o naporima OTP u potrazi za nestalim osobama, uključujući zajedničke aktivnosti sa Međunarodnim komitetom Crvenog krsta, a razgovaraće i o pomoći koju OTP može da pruži srpskim vlastima radi podrške njihovim naporima.

Očekuje se da će Bramerc naredni izveštaj Savetu bezbednosti UN predati početkom decembra, zaključuje se u saopštenju.

MMKS je 2010. godine uspostavljen Rezolucijom 1966 SB UN radi dovršavanja preostalog posla Međunarodnog krivičnog suda za Ruandu i Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju po isteku mandata tih sudova.

Šef poslaničke grupe Dveri Boško Obradović je tokom rasprave o zakonima iz oblasti građevinarstva pitao ko je omogućio divlju gradnju u Srbiji i da li je neki objekat zbog toga srušen, a ministarka Zorana Mihajlović mu je odgovorila da se Vlada Srbije bori protiv nelegalne gradnje i pozvala Obradovića da ako želi da bude pošten, podnese prijave protiv koalicionih partnera.

Obradović je konstatovao da divlje gradnje u Srbiji ima i upitao da li je bilo ko ko je "simbol" divlje gradnje, došao na udar zakona.

Upitao je ko je zaštitio Muamera Zukorlića, zatim da li na vrhu Kopaonika može da postoji "onakav simbol divlje gradnje" i da niko ne sme da ga sruši, kao i zbog čega nije srušen "tetkin zid narodnog poslanika SNS-a  Marka Parezanovića u Čačku".

"Da li mi zapravo ozakonjujemo krivična dela divlje gradnje koja su učinjena u prethodnom periodu? Ja bih voleo, gospođo ministar, pošto ste vi tako veliki borac protiv kriminala i korupcije, kao kompletna SNS, da mi navedete jedan objekat koje ste srušili kao simbol bezobrazluka", rekao je Obradović.

Ministarka mu je u odgovorila pitanjem da li je on podneo krivičnu prijavu protiv svog "kompanjona gospodina Stamatovića u Čajetini i na Zlatiboru" i da li je podneo krivičnu prijavu za sve nelegalne objekte za koje je Stamatović davao odobrenje, za sve one stvari koje je uradio protivzakonito.

"Ministarstvo građevinarstva jeste", rekla je Mihajlovićeva i dodala da Obradović treba da podnese prijavu pošto hoće građanima da prikaže da je pošten i da vodi računa o nelegalnoj gradnji.

"Jeste li podneli krivičnu prijavu protiv vaših partnera (Vuka) Jeremića i (Dragana) Đilasa? Imali biste toliko materijala, ako zaista pred građanima želite da pričate kako se borite protiv nelegalne gradnje, kriminala, korupcije. Pođite prvo iz sopstvenih redova, pođite od sebe, od svoje porodice, možda vi najbolje znate kako se gradi nelegalno", poručila mu je Mihajlovićeva.

Istakla je da se Vlada Srbije i SNS bore protiv nelegalne gradnje.

"Kada prvo budete podigli krivične prijave protiv svih tih ljudi koji s vama zajedno rade, čovek može da vas sluša s dužnom pažnjom, ovako ja ne vidim šta mi treba da čujemo novo od vas što ima smisla i veze sa zakonom", rekla je ministarka.

Istakla je i da prihodi od sprovođenja Zakona o ozakonjenju iznose 3,9 milijardi dinara.

"Meni je drago da je pomenut primer Zlatibora", odgovorio je Obradović i postavio pitanje Mihajlovićevoj da objasni "kako gondola od devet kilometara na Zlatiboru može da košta 13 miliona, a ova vaša SNS-ovska, beogradska gondola od jednog kilometra košta 15 miliona dinara".

Mihajlovićeva je odgovorila da je kada je reč o gondoli na Kalemegdanu kojom se premošćava reka, za sada izdata samo informacija o lokaciji, a tek kada se završe projekti, znaće se vrednost i način na koji će se raditi.

"Tako se radi kada je uređen sistem... Ovako kako se radi na Zlatiboru ili kako radi vaš kolega, tako se ne radi. Podignuta je krivična prijava. Da li znate da su oni nabavili kompletnu opremu, stavili je na livadu godinu dana, da nisu imali nijednu informaciju, nijednu dozvolu", rekla je ministarka.

Dodala je da je Stamatović napravio "urbanistički građevinski haos" na Zlatiboru zbog čega ima podignutu krivičnu prijavu, i to u Tužilaštvu za organizovani kriminal.

"Tako se vaši ljudi bave građevinarstvom, a onako kako treba da se bavimo građevinarstvom, upravo je primer gondole na Kalemegdanu", rekla je Mihajlovićeva.

Tokom rasprave poslanica SRS-a Vjerica Radeta je više puta zamerala predsedavajućem Veroljubu Arsiću zbog načina na koji vodi sednicu i reklamirala povredu Poslovnika, jednom i zbog toga što je, kako je rekla, ministarka dovela u vezu radikale i Dveri.

"Srpski radikali sa ovim Ljotićevcima ni u jednoj kombinaciji ne smeju da se dovode u vezu, čak ni kada je u pitanju Zakon o ozakonjenju. Mi se zalažemo da se što više objekata ozakoni, a oni su za to da se ruše", rekla je Radeta.

Dodala je da oni imaju ozbiljnu primedbu na izjavu da se Mihajlović i SNS zalažu da sve bude legalno, jer, kako kaže, nisu srušene vile Tomislava Nikolića u zaštićenoj zoni na Savi.

Mihajlovićeva i Božović o Inženjerskoj komori Srbije

Ministarka Zorana Mihajlović poručila je da će se sada inženjeri dodatno edukovati i da neće plaćati članarinu, čime je u skupštinskoj raspravi odgovorila poslaniku DS-a Balšu Božoviću koji je optužio Srpsku naprednu stranku da želi da kontroliše svaku poru društva, što, kaže, ovog puta čini setom zakona u oblasti građevinarstva. 

Zato je bilo važno da se izdavanje licenci za inženjere premesti iz komore u Ministarstvo građevinarstva, naveo je Božović, a ministarka poručila da će "najveća muka" opoziciji sada biti to što će se otvoriti svi papiri i videće se ko je šta potpisivao.

Božović je u raspravi po amandmanima na set zakona iz oblasti građevinarstva odbacio navode da je Dragoslav Šumarac koji je vodio komoru, a inače je funkcioner DS-a, uzimao veliki novac i da su pojedini na čelu komore u poslednjih nekoliko godina pravili zakon po svojoj meri.

Naveo je da je Šumarac za godinu dana primio 60.000 dinara, te ocenio da je postao predmet osvete pojedinaca koji nisu uspeli na izborima u komori da ga smene, a da su ti zapravo ti pojedinci, članovi komore ispred SNS prihodovali 5.000 i 15.000 evra. 

"Istine radi, Inženjerska komora se menja zato što se ne dozvoljava ni Dragoslavu Šumarcu, ni inženjerima Srbije da imaju samostalno strukovno udruženje i zbog potrebe SNS da kontrolišu svaku poru društva", rekao je Božović.

Hajde da pričamo o tome šta je uradila Inženjerska komora i zašto Vlada Srbije želi da je vrati u svoju nadležnost, predložila je ministarka i poručila Božoviću da ne obmanjuje javnost sa tom pričom i "brižnim odnosom" prema inženjerima.

"Da ste zaista bili brižni i da je rukovodstvo komore bilo brižno onda bi ulagalo u naše inženjere. Oni bi bili dodatno edukovani i mogli bi da rade vrlo komplikovane i teške projekte koji između ostalog danas radimo. Nažalost, inženjerska komora je danas postala privatna komora", rekla je Mihajlovićeva.

Navela je da je Šumarac 2003. godine iskoristio Zakon o planiranju i izgradnji da komori prenese nadležnosti i pojasnila da inženjeri, samo da bi zadržali licencu, moraju da plate komori članarinu od 7.500 dinara.

"Vraćanjem nadležnosti, a ne gašenjem komore, neće biti članarine, a inženjeri će se dodatno edukovati... Što se tiče raznoraznih cenovnika koje komora ima, toga više biti neće, jer ste cenovnike koristili za raznorazne poslove", rekla je ministarka.

"Najveća muka" je, prema njenoj oceni, ne samo što će pojedinci iz opozicije da izgube svoje uporište i mogućnost da koriste komoru politički, već to što će se videti ko je šta potpisivao od 2003. godine.

U raspravu se uključio i šef poslanika naprednjaka Aleksandar Martinović poželevši Božoviću "dobro jutro".

"Nadam se da ste se naspavali. Mi radimo od 10 časova, a Božović je došao oko 16 časova u zgradu. Tako su radili i kad su imali odgovornost za vođenje Vlade Srbije, pa se posle čude što su izgubili vlast. A i kad su radili, radili su na štetu građana Srbije", rekao je Martinović.

Rekao je da nije sada tema komora, ali da zna da ih boli što će da izgube vlast. 

"Nema više reketa, nema više pljački inženjera, nema više svojatanja komore", rekao je Martinović.

Božović je potom rekao da su Inženjersku komoru Srbije podržali Evropski savet komore, razne druge komore strukovnih udruženja...

"Inženjeri su me zamolili da vam predam pismo Evropske inženjerske komore u kojem se kaže da je vaš predlog zakona skandalozan, da ne postoji nigde takav u regionu, da nije primer nikakve prakse i da Srbija neće moća u EU ako strukovna udruženja ne budu nezavisna", rekao je Božović.

Poslanica SRS-a Vjerica Radeta rekla je da je očigledno tačno to što je Martinović govorio da je Božović ustao pre sat ili dva i da oni sada mogu opravdano da se pitaju da li poslanik DS-a ima sposobnost da dalje prati sednicu i učestvuje u radu.

"Čini mi se da nije psihički spreman za današnju raspravu", ocenila je Radeta.

Poslanica SRS-a Nataša Jovanović Božovića je nazvala "kreaturom", na šta je reagovao predsedavajući Vladimir Marinković, a Radeta je poručila da je to postalo legitimno od kada je Božović tako nazvao Vojislava Šešelja i prošao bez opomene.

"Sećam se tog početka sednice kada je kolega Božović to rekao za Šešelja i naravno koristim priliku da i njemu kažem da nema potrebe za takvim rečima kao što sam rekao i Nataši Jovanović", rekao je Marinković.

O ozakonjenju objekta na Kopaoniku i "građevinskog mafiji"

Ministarka Zorana Mihajlović izjavila je da je odbijen amandman poslanice SRS-a Nataše Jovanović, kojim se predlaže ozakonjenje svih objekata izgrađenih u prethodne tri godine.

Na taj amandman je skrenuo pažnju poslanik DS-a Balša Božović, koji je izrazio sumnju da će amandman biti prihvaćen i da će se na taj način ozakoniti objekat na Kopaoniku o kojem su mediji ranije pisali.

"Da li je stav koalicije SNS-SRS da se ozakoni hotel na Kopaoniku? Ako ste mislili da će vam ovo proći jer ima hiljadu amandmana, moram da vam kažem da poslanici DS-a rade svoj posao", rekao je Božović u parlamentu.

Upitao je da li će se na taj način kazniti oni koji su pošteno platili građevinske dozvole, a da se mafijaši koji grade sve i svašta aboliraju od odgovornosti.

"Da ste pročitali zakon, da ste bili na jednom odboru, znali biste da je taj amandman odbijen. To što je predložila SRS neće moći, jer bi automatski promenilo koncepciju zakona", odgovorila mu je ministarka.

Navela je da je najviše nelegalnih objekata sagrađeno u vreme DS-a i upitala gde su desetine miliona evra "koje ste potrošili na navodne rekonstrukcije puteva i železnica".

"To su pitanja na koja vi jednog dana morate da odgovorite", poručila je Mihajlovićeva i dodala da je građevinska mafija u Srbiji nastala za vreme DS-a i Dragoslava Šumarca kao ministra.

To je, kaže, toliko tačno gledajući građevinske firme, novac koji se iznosio van zemlje, šta je urađeno sa građevinarstvom...

Osvrnula se i na informaciju koju je Božović ranije danas spomenuo, a tiče se primanja Dragoslava Šumarca kao predsednika Inženjerske komore.

"Šumarac 2015. godine sam sebi kao predsednik Inženjerske komore isplaćuje 236 miliona dinara. Tako pošten i fenomenalan lik. I ne samo to, blokirao je rad Inženjerske komore", rekla je Mihajlovićeva.

Ministarka je dodala i da su "naši inženjeri mnogo kvalitetniji od toga da ih brani jedan Balša Božović".

"Ako želimo više stabilnosti u komšiluku, moramo da održimo i proces integracija koji uključuje i Zapadni Balkan", rekao je Fabrici.

Istakao je da je u prethodnom periodu u Srbiji postignut napredak na polju ekonomskih reformi i makroekonomske stabilnosti, da je inflacija smanjena, kao i nivo nezaposlenosti, da su cene stabilne, kao i da su u prva tri kvartala zabeleženi privredni rast i povećanje investicija.

Dodao je da su, međutim, potrebni i dodatni napori da bi se poboljšalo poslovno okruženje, i da je neophodna i oštrija borba protiv korupcije i sive ekonomije, restrukturiranje javnih preduzeća i reforma javne uprave.

"U osnovi je data pozitivna ocena Srbiji, naročito u ekonomskoj oblasti, što nam pokazuje da funkcioniše veza između stabilnosti i integracija", rekao je Fabrici.

Podsetio je da 66 odsto izvoza iz Srbije ide u zemlje EU, dok 62 odsto uvoza u Srbiju dolazi iz EU.

Šef evrpske delegacije podsetio je, takođe, da je Srbija otvorila 18 poglavlja u pregovorima sa EU i da će uskoro biti otvorena i ostala.

Istakao je da EU predstavlja transformatorsku silu koja donosi više stabilnosti, prosperiteta, sigurnosti i veći nivo demokratije.

"Dok EU ostaje nacionalni projekat za celu Srbiju, vladu, opoziciju, nevladine organizacije, poslovnu zajednicu, to je i projekat i put napred. Posao moje delegacije je da podrži ovaj proces, kako bi bio brži i temeljniji", rekao je Fabrici.

Ocenio jeda stabilnost i integracije predstavljaju dva ključna elementa u evropskom procesu koja se uzajamno podržavaju.

"Proces evropskih integracija doprinosi stabilnosti u regionu i istovremeno stabilnost predstavlja preduslov za proces integracija", rekao je Fabrici.

Ministarka je dodala da su priče koje plasira opozicija pokušaj da se zaštite privilegije vezane i za novac kojim komora raspolaže, a to je više od milion evra samo od članarina.

"Nakon usvajanja izmena ovog zakona, inženjeri, njih više od 30.000, više neće biti u obavezi da plaćaju 7.500 dinara godišnju članarinu", navela je Mihajlovićeva.

Ona je ocenila da su napadi na izmene zakona o planiranju i izgradnji mnogo više priča o politici i privilegijama, nego o struci, a da je interes Vlade upravo da zaštiti struku i da zato vraća nadležnost za izdavanje licenci resornom ministarstvu.

"Upravo je bivši ministar, a sadašnji predsednik Inženjerske komore i potpredsednik Demokratske stranke Dragoslav Šumarac, izmestio taj proces iz Ministarstva u Komoru. Ono što vidimo kao napade opozicije na zakone zapravo je pokušaj da se zadrži postojeći način upravljanja i novac", rekla je Mihajlovićeva.

Potpredsednik kosovske vlade u ostavci, Dalibor Jevtić, osudio je kamenovanje autobusa sa Srbima u mestu Istok, i poručio da počinioci moraju bti identifikovani i sankcionisani, jer novo ćutanje samo će ohrabriti one koji to čine da slično ponove.

Jevtić je rekao da je poslednje kamenovanje autobusa sa Srbima koji su obilazili srpske svetinje na KiM sa još jedan u nizu i da je došao kao posledica nekažnjavanja onih koji su to činil pranije.

"Oni koji su juče bacali kamenje na Srbe su još jednom bacili kamen na budućnst", rekao je Jevtić i dodao da se pokazalo da samo osude nisu dovoljne.

Kod gradića Istok, nadomak Peći na Kosovu i Metohiji, juče su kamenovana dva autobusa sa vernicima iz Beograda, koji su se vraćali iz posete crkvi Bogorodice (Studenice) hvostanske.

"Ovaj napad će biti još jedna tužna mrlja na obrazu kosovskih Albanaca ali i međunarodne zajednice čiji se predstavnici ne usuđuju da reaguju na ove izlive mržnje", navodi se u saopštenju Srpske liste.

Iz te stranke poručuju da ovo nije samo napad i netrpeljivost prema Srbima, već i prema hrišćanskoj baštini na Kosovu i Metohiji, koja svojim postojanjem ne dozvoljava falsifikovanje istorije ovih prostora.

Američki predsednik Donald Tramp saopštio je u nedelju da će se Vašington povući iz Sporazuma o nuklearnim raketama srednjeg dometa koji su 1987. potpisali tadašnji predsednik SAD Ronald Regan i sovjetski predsednik Mihail Gorbačov.

Sporazum je predviđao eliminisanje nuklearnih i konvencionalnih raketa kratkog i srednjeg dometa obeju zemalja, podseća britanska agencija.

Pozivajući se na svoja saznanja, Dan piše da su zatvorenici zapalili madrace, krevete i garderobu u ćeliji J14, pa su iz nje svi evakuisani.

Požar je, navodi se, podmetnut i u ventilacione otvore, ali su službenici brzom interencijom sprečili teže posledice.

Zatvorenici traže da se vrati stari način korišćenja takozvanih šetnji u trajanju od po sat vremena, a ne, kako je trenutno, po 30 minuta. Zahtevaju i da im doktor bude dostupan bar jednom sedmično, a psihijatar svakodnevno, što sada, kako tvrde, nije slučaj. 

Oni tvrde da načelnik ignoriše njihove molbe i da je to jedan od glavnih razloga najavljenog štrajka. Kao problem navode i to što imaju po jedno kupatilo na skoro desetak soba.

Optužuju načelnika da je prilikom inspekcije koju su vršili iz ministarstva prikazao toalete i dve sobe koje koristi medicinsko osoblje, a ne pritvorena lica, preneo je portal RTCG.

Istakao je da vojno izdavaštvo iz godine u godinu nastavlja da gradi ne samo svoj imidž već i sadržajno prepoznatljiv stav na celokupnoj izdavačkoj mapi Srbije, navodi se u saopštenju Ministarstva odbrane.

"Na ponos svih, ostajemo čuvari vojnog etosa, tradicije i uspomene na slavnu istoriju, ali i izdavač sa sluhom okrenutim za nova interesovanja čitalačke publike u oblastima kao što su vojne nauke, publicistika, studije bezbednosti, modernizacija, vojna tehnika, naoružanje i slično. Za svaku pohvalu je naših 43 naslova koje smo objavili poslednjih godina u okviru obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata", naglasio je Mojsilović.

Istakao je da to predstavlja doprinos borbi za istinu o uzrocima i povodima Prvog svetskog rata, a, kako je istakao, i svojevrsna borba protiv revizije koja se odnosi na umanjenje doprinosa Srbije i njene vojske savezničkoj pobedi.

General Mojsilović dodao je da se priča o srpskom ratniku nastavlja sa edicijom "Ratnik", u kojoj, u sedam knjiga, 70 sagovornika svedoči o herojstvu u odbrani Kosova i Metohije vojske tadašnje Savezne Republike Jugoslavije, tokom NATO agresije 1999. godine.

On je naveo da su prve četiri knjige te edicije ratni dnevnik komandanta Treće armije, general-pukovnika Nebojše Pavkovića, peta knjiga je sećanje komandanata brigada na čelu s komandantom Prištinskog korpusa, generalom Vladimirom Lazarevićem, a šesta i sedma knjiga posvećene su bitkama na Košarama i Paštriku.

"Izdvojio bih i knjigu 'Veliki rat - zapisano u kamenu' koja govori o ratnim memorijalima podignutim kao sećanje na ogromne žrtve Velikog rata koje je Srbija dala", naglasio je general Mojsilović.

Govoreći o značaju pomenutih dela, načelnik Generalštaba je istakao da ona svedoče o kontinuitetu borbe srpskog naroda za slobodu, izgradnju moderne države i očuvanje identiteta i korena ne samo u nemanjićkoj već i svetosavskoj Srbiji.

Direktor Medija centra "Odbrana" pukovnik Stevica Karapandžin istakao je da je ove godine štand Ministarstva odbrane i Vojske Srbije dvostruko veći, kako bi primio sve ljubitelje vojne pisane reči, a zahvaljujući podršci ministra odbrane Aleksandra Vulina, okosnica ovogodišnjeg sajamskog nastupa je edicija "Ratnik" i završnica obeležavanja jubileja stogodišnjice Velikog rata.

Na ovogodišnjem sajmu knjiga, vojno izdavaštvo publici se predstavilo vojnim knjigama, istorijom, publicistikom, geopolitikom, vojnom tehnikom, vojnim zdravstvom, umetnošću, a takođe i udžbeničkom literaturom namenjenom Univerzitetu odbrane.

Otvaranje štanda obeležili su i proglašenje slogana ovogodišnjeg sajma "Služimo Srbiji", kao i obraćanje potporučnika Maše Ilić, najbolje rangirane kadetkinje 139. klase Vojne akademije.

Ilićeva je istakla da je reč o manifestaciji na kojoj Ministarstvo odbrane i Vojske Srbije već dugi niz godina ostavljaju svoj pečat, pokazujući kako intelektualnim kapacitetima raspolaže i kojim temama se bavi.

Okolnosti 21. veka, dodala je, inicirale su angažovanje snaga sistema odbrane na brojnim frontovima, a jedan od njih je i naučnoistraživački rad, kao i stvaralaštvo koje se ogleda u mnogim oblastima.

U kulturno-umetničkom delu programa, posetioci štanda imali su prilike da uživaju i u nastupima Mešovitog hora i Umetničkog ansambla Ministarstva odbrane "Stanislav Binički".

Otvaranju štanda Ministarstva odbrane i Vojske Srbije na 63. Međunarodnom sajmu knjiga prisustvovali su i članovi kolegijuma ministra odbrane i načelnika Generalštaba, dodaje se u saopštenju.

Obalska straža nije navela koje nacionalnosti su migranti.

Nastavlja se potraga i spasavanje putnika, napominje se u saopštenju.

Turska je 2015. godine postala jedna od glavnih "odskočnih" tačaka za više od milion migranata koji se upuštaju u opasna putovanja preko mora, ka teritoriji EU, napominje britanska agencija.

Upitan da li bi mogao da se ponovi embargo na izvoz nafte, poput onog iz 1973. godine kada je većina zemalja iz Persijskog zaliva drastično smanjila isporuke nafte Zapadu zbog podrške Izraelu, El Falih je rekao da ne postoji namera da se nešto tako učini.

Strahuje se da će broj žrtava biti veći, pošto su mnogi od povređenih u kritičnom stanju, prenela je agencija AP.

Kako je navedeno, oba autobusa kretala su se velikom brzinom u trenutku sudara.

Većina žrtava, među kojima ima i žena i dece, iz jedne je porodice koja je putovala iz Dera Gazi Kana u Multan.

Epicentar potresa registrovan je na dubini od 33 kilometra, oko 190 kilometara jugozapadno od Port Hardija, grada na severoistočnom kraju ostrva Vankuver.

Direktorka Instituta za javno zdravlje "Batut" Verica Jovanović poručuje da bi pregled trebalo da obave žene od 50 do 69 godi.

"Ovo je pregled za zdrave žene koje ne osećaju simptome. Ako se postavi sumnja, žene će biti adekvatno pregledane u našim ustanovama", poručuje direktorka "Batut".

Pregled ne traje dugo, bezbolan je, a zračenje je minimalno.

Kada je u martu mobilni mamograf bio postavljen ispred RTS-a, za tri nedelje pregledano je 1.520 žena. Kod 11 su otkrivene promene i rak dojke, ali na vreme.

Mobilni mamograf biće ispred RTS-a mesec dana. Pronađite vreme ne pronalazite izgovore i brinite o zdravlju na vreme. 

Kampanju "Rak je izlečiv" pokrenuo je RTS uz podršku Ministartva zdravlja.

"Kada smo pokrenuli inicijativu za izmenu Zakona o policiji, tkz. Tijanin zakon, ovako sam to zamišljao - da policija izađe onog momenta kada se prijavi nestanak. Bila je to jedna fenomenalna reakcija društva i policije i nadam se da će se taj trend nastaviti", kaže Jurić.

Dodaje da se na godišnjem nivou Fondaciji prijavi nestanak 1.300 do 1.500 dece. 

"Najveći broj dece se pronađe, nama se javljaju roditelji koji traže svoju decu i mi moramo da im pomognemo i sa socijalne strane. O porodicama žrtava, rekao bih, ne brinemo dovoljno dobro", napominje Igor Jurić. 

Ističe da je Fondacija koju vodi pokretač inicijative da se Krivični zakon promeni uvođenjem doživotne kazne zatvora za ubice dece i žena jer je najveći broj povratnika, njih 92. 

"Nije se ništa još promenilo i čini mi se da je država još nema. U slučaju nestanka devojčice iz Sente plašio sam se upravo toga da je poznat, da je povratnik i iskreno, nisam slutio takav završetak i mnogo sam srećan", kaže Jurić. 

Govoreći o medijima koji su objavili da je 2008. godine i sam prekršio zakon, Igor Jurić kaže da ne želi da se pravda i da ga narod u Srbiji poznaje od momenta kada je Tijana ubijena. 

"Nikada se ovim ne bih bavio da toga nije bilo. Želeo sam neke stvari da pomerim u ovom društvu i da ja kao običan građanin utičem na to. Nije istina da mi zarađujemo novac na mrtvom detetu. Svaki građanin ove zemlje, svaki novinar, istražni organ može da dođe da vidi kako radimo i kako raspolažemo sredstvima", napominje Jurić. 

Dodaje da je dilema kako nastaviti dalje.

"Ne znam koji je razlog za ovo, nismo išli protiv države. To je obrnuto, ako ja kritikujem ja želim da se nešto pokrene, a ako kažeš nešto iskreno danas, ti napadaš državu. Ponavljam da ja kao Tijanin otac ne mogu da dozolim da bilo ko vređa naš rad i naše dete i mislim da Fondacija nema zaštitu državnih organa", zaključuje Igor Jurić.

Zbog radova na izgradnji auto-puta E-763, Beograd - Južni Jadran, od 17. oktobra na državnom putu između Surčina i Obrenovca, saobraćaj je preusmeren na novoizgrađenu privremenu saobraćajnicu.

Prema poslednjim informacijama dobijenim od JP "Putevi Srbije", na naplatnim stanicama nema zadržavanja.

Ni na putničkim terminalima graničnih prelaza u Srbiji trenutno nema dužih zadržavanja, a na teretnim terminalima na izlazu iz zemlje na Batrovcima, prema Hrvatskoj, čeka se 300 minuta, saopšteno je iz Uprave granične policije Srbije.

Podseća se i da često dolazi do formiranja dužih kolona vozila na ulazu i na izlazu iz Mađarske, i tada zadržavanja mogu biti višesatna i duža u odnosu na zadržavanje koje vozače očekuje na graničnim prelazima u Srbiji.

Vreme zadržavanja na graničnim prelazima je relativno i često promenljivo, dodaje se u saopštenju.

U 00.55 na auto-putu kod isključenja za Konjarnik povređena je 28-godišnja žena, koja je u vozilu sedela na mestu suvozača. Ona je potom prebačena u Urgentni cetar.

Na Zelenom vencu je u 01.15 u saobraćajnoj nezgodi povređen 38-godišnji muškarac, koji je zbrinut na licu mesta i odbio dalji transport.

U 02.06 na auto-putu za Niš, kod "Geneksa", povređena je 30-godišnja žena koja je vozila automobil i potom prevezena u KBC "Zemun".

U Radničkoj ulici kod broja 27 u 04.08 povređen je 54-godišnji muškarac koji je prevezen u Urgentni centar.

Hitna pomoć je noćas imala ukupno 106 intervencija, od kojih 14 na javnom mestu.

FORMIRANA NA DAN 22.10.2018. GODINE

1725. - Umro Alesandro Skarlati, italijanski kompozitor
(Palermo, 02. 05. 1660 - Napulj, 22. 10. 1725)

1797. - Francuz Andre Žak Garnerin prvi skočio padobranom iz balona

1811. - Rođen Franc List, mađarski kompozitor i pijanista
(Rajding, 22. 10. 1811 - Bajrojt, 31. 07. 1886)

1818. - Rođen Šarl Mari Rene Lekont de Lil, francuski književnik
(Sent Pol, 22. 10. 1818 - Luvesien, 18. 07. 1894)

1845. - Rođena Sara Bernar, francuska pozorišna i filmska glumica
(Pariz, 22. 10. 1845 - Pariz, 26. 03. 1923)

1870. - Rođen Ivan Aleksejevič Bunjin, književnik, prvi ruski nobelovac
(Voronjež, 22. 10. 1870 - Pariz, 08. 11. 1953)

1880. - Osnovan Bostonski simfonijski orkestar

1882. - Umro Janoš Aranj, mađarski književnik i prevodilac
(Nađi-Salonta, 02. 03. 1817 - Budimpešta, 22. 10. 1882)

1883. - Izvođenjem opere "Faust" Šarla Gunoa, u Njujorku otvorena Metropoliten
opera

1884. - Rođen prof. dr Miloš Moskovljević, lingvista, književnik i prevodilac,
naučni savetnik Insituta za srpskohrvatski jezik SANU, autor prvog srpskog
rečnika posle Vukovog
(Varna(Šabac), 22. 10. 1884 - Beograd, 30. 06.1968)

1887. - Rođen Džon Sajlas Rid, američki književnik i novinar
(Portland, 22. 10. 1887 - Moskva, 17. 10. 1920)

1899. - Rođen Andrija Hebrang, političar, sekretar Centralnog komiteta
Komunističke partije Hrvatske i član Politbiroa Centralnog komiteta
Komunističke partije Jugoslavije
(Bačevac, 22. 10. 1899 - Glavnjača, 11. 06. 1949)

1906. - Umro Pol Sezan, francuski slikar
(Eks-an-Provans, 19. 01. 1839 - Eks-an-Provans, 22. 10. 1906)

1919. - Rođena Doris Lesing, engleska književnica, nobelovac
(Kermanšah, 22. 10. 1919 - London, 17. 11. 2013)

1921. - U kafani "Kod belog orla" u Beogradu osnovan "Srpski aero- klub"

1922. - Rođen Radovan Samardžić, istoričar, akademik
(Sarajevo, 22. 10. 1922 - Beograd, 02. 02. 1994)
Radovan Samardžić jedan je od najvećih savremenih srpskih istoričara i
jedan od najtalentovanijih pisaca srpske istoriografije druge polovine
20.veka. Studirao je u Beogradu, gde je kasnije radio kao profesor opšte
istorije novog veka. Rukovodio je radom Balkanološkog instituta Srpske
akademije nauka i umetnosti, a zatim i Istorijskim odeljenjem SANU. Njegova
dela "Mehmet Sokolović", "Sulejman i Rokselana", "Veliki vek Dubrovnika",
"Pisci srpske istorije" i druga, spadaju u vrh srpske književnosti i nauke. U
modernoj srpskoj istoriografiji Radovan Samardžić ostaće zabeležen kao
prvi i pravi posleratni nastavljač istorijske škole iz koje su, pre njega,
izašli Stojan Novaković i Vladimir Ćorović.

1927. - Umro Borisav Stanković, književnik
(Vranje, 31. 03. 1876 - Beograd, 22. 10. 1927)

1929. - Osnovan odsek za parkove u Beogradu, preteča "Zelenila Beograd"

1930. - Rođen Petar Čane Đorđević, fudbaler BSK, novinar i glavni urednik lista
"Sport"
(Beograd, 22. 10. 1930 - Beograd, 08. 2017)

1934. - Umro dr Miloš Borisavljević, sanitetski pukovnik, upravnik vojnih
bolnica u Kruševcu, Kragujevcu, Zaječaru i Nišu, načelnik saniteta
Ministarstva vojnog Kraljevine Srbije, predsednik Srpskog društva Crvenog
krsta
(Ivanjica, 1855 - Beograd, 22. 10. 1934)

1936. - Počelo formiranje Internacionalnih brigada u Španiji

1938. - Rođen Mirko Đekić, novinar, glavni urednik NIN-a, generalni direktor
"Politike"
(Strumica, 22. 10. 1938 - Beograd, 22. 02. 2015)

1943. - Rođena Katrin Denev, francuska filmska glumica, ambasador dobre volje
UNESCO
(Pariz, 22. 10. 1943)

1944. - Zemun oslobođen u Drugom svetskom ratu

1947. - Ustanovljena zastava Ujedinjenih nacija

1952. - Otkrivena planeta 2244 Tesla

1952. - Rođena Gorica Mojović, profesor književnosti, direktor Kulturnog centra
Beograda, sekretar za kulturu grada Beograda
(Saraorci, 22. 10. 1952)

1954. - Osnovan Muzej grada Novog Sada

1973. - Umro Pablo Kazals, španski violončelista
(Vendrel, 29. 12. 1876 - Rio Piedras, 22. 10. 1973)

1979. - Umro Momčilo Milankov, književnik
(Srpska Crnja, 06. 11. 1924 - Beograd, 22. 10. 1979)

1996. - Umro Nebojša Đukelić, filmski kritičar, reditelj, novinar i urednik
Televizije Beograd
(Beograd, 06. 01. 1947 - Beograd, 22. 10. 1996)

1997. - Umrla Gordana Dragićević, novinar i urednik Radio Beograda
(Beograd, 27. 03. 1927 - Beograd, 22. 10. 1997)

1997. - Umro Vuk Babić, filmski i pozorišni reditelj
(Beograd, 20. 03. 1938 - Trst, 22. 10. 1997)

2000. - U Siudad de Meksiku održana najveća šahovska simultanka na svetu uz
učešće 10.045 šahista

2002. - Umro Ilija Đukić, diplomata, ministar inostranih poslova SFRJ
(Novo Rujce, 04. 01. 1930 - Beograd, 22. 10. 2002)

2007. - Umrla Ev Kiri Labius, francuska novinarka i pijanistkinja, ćerka Marije
Kiri
(Pariz, 06. 12. 1904 - Njujork, 22. 10. 2007)

2009. - Otvoren Muzej romske kulture u Beogradu

2011. - Umro Zoran Ivković, profesor Prirodno-matematičkog fakulteta u
Beogradu i Novom Sadu, Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu i
Filozofskom fakultetu Nišu
(Smederevo, 1934 - 22. 10. 2011)

2013. - Umro prim. dr Spaso Anđelić, ginekolog, zamenik direktora Ginekološko-
akušerske klinike "Narodni front" u Beogradu, predsednik Regionalne
lekarske komore Beograda
(Žabljak, 1956 - Beograd, 22. 10. 2013)

2014. - Umro Časlav Ostojić, kardiolog, predsednik Udruženja kardiologa Srbije
(Beograd, 27. 01. 1922 - Beograd, 22. 10. 2014)

2015. - Umro dr Dušan Dunjić, specijalista sudske medicine, profesor
Medicinskog fakulteta u Beogradu, direktor Instituta za sudsku medicinu
(Beograd, 1950 - Hag, 22. 10. 2015)

2016. - Umro Dragovan Bata Lukić, sportski radnik, pomoćnik direktora za razvoj
programa, direktor Informativnog programaTelevizije Beograd, pomoćnik
direktora Radio-televizije Srbije za investicije i izgradnju objekata,
predsednik Skupštine opštine Stari grad
(Beograd, 17. 10. 1946 - Beograd, 22. 10. 2016)

2016. - Umro Stiv Dilon, britanski strip crtač
(London, 22. 03. 1962 - Njujork, 22. 10. 2016)

2016. - Umro Gevin Mekfedjen, američki novinar, direktor "Vikiliksa", osnivač
Centra za istraživačko novinarstvo, filmski reditelj i producent
( 1940 - London, 22. 10. 2016)

2017. - Umro Džordž Jang, australijski muzičar, kompozitor i producent, mentor rok
grupe AC/DC
(Glazgov, 06. 11. 1946 - 22. 10. 2017)