Tokom dana malo i umereno oblačno , hladno i suvo. Krajem dana na jugu i jugozapadu naoblačenje, ponegde slab sneg na planinama. Vetar slab i umeren istočni i jugoistočni. Jutarnja temperatura od -22 do - 15, najviša dnevna od -13 do -7 stepeni.

„Prognoze su loše, ledeni talas je sve veći, a sutra ćemo sasvim sigurno oboriti još jedan rekord", kaže Marković.

Dodaje da restrikcije više ne zavise od EPS-a, već od temperature, i potrošnje na koju svakako možemo da utičemo, jer ako se ona smanji za samo sedam procenata sistem će da izdrži.

Predsednik Udruženja toplana Milovan Lečić rekao je da sve toplane u Srbiji redovno pružaju usluge, ali da građani ne shvataju da se u nekim gradovima zapravo radi 24 sata.

„U 27 toplana produžen je grejni dan, za dva, tri sata više, ali na ovakvom režimu rada postoji mogućnost kvarova. Međutim, toplane su na to spremne", rekao je Lečić.

Dodaje da za sada nema problema u isporuci gasa, i da se zalihe mazuta kreću na nivou od tri do deset dana. Uz dokup mazuta, situacija će biti pod kontrolom.

Zoran Filipović, predstavnik Krizne grupe za praćenje elektroenergetske situacije i pomoćnik ministra energetike kaže da je Radna grupa došla do zaključka da svaki nastavak raspusta dovodi do toga da će se smanjiti potrošnja energije.

„Moramo apelovati na građane, da budu racionalni, da smanje potrošnju električne energije. Organi lokalne samouprave moraju da donose takve odluke", rekao je Filipović.

Marković smatra da je nivo apela potrošen, da se sada mora narediti redukovanje najpre u industriji, a građani ostaju i dalje na nivou preporuka i apela. Navodi da će od toga biti izutete bolnice, kao i prehrambena industrija.

Filipović navodi da je ostavljena mogućnost da se petak kao radni dan spoji sa vikendom, i danima pred Dan državnosti.

Što se tiče problema ledenih čepova, Đerdap neće biti ugrožen zbog leda, kaže Marković.

Navodi da je EPS od Vojske tražio odobrenje korišćenja neke municije i pušaka, za razbijanje santi na Drini, a od sutra će krenuti akcija razbijanja. Koliko će biti efikasne, zavisi od temperature i brzine stvaranja samog leda.

Poslednja informacija je i da će još jedan ledolomac biti sutra aktiviran za region Beograda, naveo je Filipović. Strah od kvarova je ogroman, iako su sve službe spremne, ali zbog prekomerne potrošnje bilo koji deo sistema može da ispadne, „pa ćemo morati da uvodimo nepopularne mere, restrikcije".

„Mi ne želimo da plašimo građane, nego da im predočimo koliko je važna štednja", naveo je Marković.

Što se tiče isporuke gasa, potrošnja je takva da svi potrošači dobijaju nominovane količine, gas nam dolazi samo iz Rusije, ali se kompenzuje Banatskim dvorom, rekao je Filipović. „Ne strahujemo, jer u ovom trenutku problema sa snabdevanjem prirodnim gasom ne bi trebalo da bude".

Lečić navodi da ima toplana u Srbiji koje isključivo koriste gas. „Nažalost, naši korisnici često pitaju zašto naplaćujete grejanje kad ste dobili mazut iz robnih rezervi".

„Mi ovaj talas jesmo očekivali, došli smo do nekih podataka da grejanje na mazut treba da bude oko sto dinara, naša je cena 92 dinara, i ako hoćemo stabilne uslove i uredno snabdevanje moramo jednog dana doći do dogovora", kaže Lečić.

Nauk za sledeću godinu jeste racionalna potrošnja, i donošenje metodologije za formiranje cene grejanja, zaključuje Lečić.

.

Za sada, kako je navedeno u saopštenju Uprave carina, nije poznat tačan broj osoba, jer je postupak u toku, ali se na snimku sa mobilnog skenera vidi da je pet ili šest ljudi.

Emigranti su se sakrili u specijalno napravljenom duplom zidu iza kabine vozača u kombiju poljskih registarskih oznaka, koji je iz Grčke prevozio polovne skutere u Poljsku.

Carinici su za protekla tri meseca sprečili više od 130 osoba u pokušaju da ilegalno pređu državnu granicu i to uglavnom zahvaljujući korišćenju najnovijih skenera i izuzetnom zalaganju carinskih službenika.

Vukova nagrada za 2011. godinu uručena je predstavnicima Zadužbine "Dositej Obradović", dramskom piscu i scenaristi Siniši Kovačeviću, urednici RTS-a i rediteljki Negosavi Neni Kunijević, likovnom umetniku i književniku Predragu Baju Lukoviću i književniku Radovanu Belom Markoviću.

Nagradu su dobili i dramaturg i književnik Milisav Milenković, istoričar umetnosti Dušan Milovanović, istoričar književnosti Gojko Tešić i slikar Miloš Šobajić, a književnik Petar Sarić zbog vremenskih prilika nije uspeo da dođe u Beograd, pa je nagradu u njegovo ime primio njegov brat Nikola Sarić.

Izuzetna Vukova nagrada za 2011. godinu dodeljena je Umetničkoj livnici "Jeremić" iz Beograda.

Vukova nagrada, koje je ove godine dodeljena 48. put, sastoji se od diplome - rada slikara Radomira Stevića Rasa, plakete s likom Vuka Stefanovića Karadžića, rada vajara Nebojše Mitrića, i akvarela slikara Momčila Antonovića.

Prema rečima predsednika žirija, kompozitora Svetislava Božića, odluka o nagradama doneta je "posle kreativne diskusije, u kojoj su vagane nijanse".

"Dobitnici su mogli biti i dobitnici ordena Svetog Save i dobitnici ove nagrade. Bilo je takvih duhovnih kapaciteta u ovom prostoru, oni se prepoznaju koji su", rekao je Božić.

U ime dobitnika nagrade Kulturno-prosvetnoj zajednici Srbije zahvalio je slikar Miloš Šobajić.

"U srpskoj kulturi već dugo postoji čvrsto izgrađeno shvatanje značaja Vuka Karadžića i njegovog dela, i tu ne postoji potreba za redifinisanjem ili preispitivanjem. Svi mi već dugo govorimo Vukovim jezikom", rekao je Šobajić.

Odluku o dobitnicima doveo je žiri u sastavu: slikar Momčilo Antonović, kompozitor Svetislav Božić, književnik Milovan Vitezović, istoričar Žarko Dimić, muzički umetnik Bora Dugić, dramska umetnica Rada Đuričin, književnik i književni prevodilac Dragan Mraović, književnik Ljubivoje Ršumović i profesor Univerziteta u Beogradu Darko Tanasković.

Pomoćnik ministra zdravlja Petar Bulat rekao je Tanjugu da je analiza zdravlja 127 dece iz Zajače gde se nalazi Topionica olova, susednog Paskovca i Trbušnice pokazala da u Zajači 34, 7 odsto dece ima kocentracije olova u krvi koje iznose od 20 do 45 mikrograma olova u decilitru krvi.

Prema njegovim rečima to ne zahteva posebnu terapiju.

Bulat je rekao da su dozvoljene količine 10 mikrograma i da te količine olova u krvi ima 13 odsto dece u Zajači, a količine od 10 do 15 mikrograma 28 odsto njih. Vrednosti od 15 do 20 mikrograma olova u decilitru krvi pokazale su se u krvi kod 14 odsto mališana.

On je rekao i da je tokom analize primećeno da deca čiji roditelji ili neko od članova porodice radi u topionici ili je ranije radio imaju najviše vrednosti olova u krvi, što, kako je objasnio, jasno pokazuje da postoji kontaminacija te materije.

Bulat je rekao da je istraživanje zdravlja dece sprovedeno u decembru, a rezultati su ustanovljeni u laboratoriji Univerzitetske klinike u Briselu.

On je izjavio i da je sa roditeljima i predstavnicima Mesne zajednice u Zajači dogovoreno da lekari Instituta za majku i dete u Beogradu dođu uskoro u Zajaču i detaljnije pregledaju decu.

Najavio je i da će uskoro biti obavljene kontrole zdravlja i starijeg stanovništva, a ne samo dece.

Predsednik Saveta Mesne zajednice Zajača Slobodan Živanović rekao je Tanjugu da su resornim ministarstvima ostavili rok do 20. februara da odgovori na postavljene zahteve koji se odnose na to da se analizira krv svih žitelja tog mesta i susednog Paskovca.

Kontrola zemljišta, vode, vazduha

Takođe, traže da se obavi kontrola zemljišta, vode, vazduha i postave instrumenti za merenje zagađenosti vazduha, kao i da se zabrani uvoz olovnog oksida u topionici i smanji proizvodnja.

Živanović je rekao da su ti zahtevi dogovoreni na zboru građana krajem januara i da su prosleđeni nadležnim ministarstvima i kompaniji "Farmakom", u čijem je vlasništvu Topionica olova "Zajača".

Republički inspektor za zaštitu životne sredine Nada Lukić rekla je Tanjugu da će uskoro u Zajači biti postavljena merna stanica kako bi se podaci svakodnevno obrađivali i slali na analizu.

Lukićeva je rekla da se analize kocentracija praškastih materija u vazduhu obavljaju dva puta godišnje.

Ona je dodala i da je poslednja analiza koja je obavljena u septembru pokazala da nije bilo prekoračenja kada je u pitanju kocentracija olova i drugih praškastih materija u vazduhu.

Analize u julu prošle godine pokazale su da su samo dva dana kada su temperature bile veoma visoke zabeležene povećane kocentracije olova u odnosu na granične vrednosti.

Ona je navela da je u narednom periodu planirana i sanacija deponije na koju se odlaže šljaka iz topionice.

"Moramo da obezbedimo da niko ne bude isključen sa mreže u ovim teškim okolnostima. Postoje siromašna domaćinstva, a definiciju o tome daće EPS. Tražimo od EPS-a da u februaru građani ne budu opterećeni plaćanjem električne energije", rekao je Tadić, dodajući, međutim, da postoji limit.

Prilikom obilaska opštine Crna Trava, jedne od najugroženijih snežnim padavinama i niskim temperaturama u Republici, Tadić je istakao da je zabrinut za građane koji su se usled vremenskih neprilika našli u teškoj situaciji. Februar je, prema njegovim rečima, vrlo težak mesec za sve nas.

"Ovo su mere koje donosimo u iznudici i neće važiti u budućnosti. Ne smemo da dozvolimo da u ovim okolnostima dođe do ispadanja blokova", poručio je predsednik i dodao da stoga struju kao energent treba zameniti čvrstim gorivom gde god je to moguće.

Predsednik Srbije je rekao da se nadležni organi moraju postarati da elektroenergetski sistem funkcioniše na najbolji mogući način u ovakvim uslovima.

"Najvažnije je da se održi električna mreža. Svako treba da preuzme svoj deo odgovornosti, a građani i institucije da štede gde god je i koliko god je moguće. Bitno je da se napravi bilans potrošnje. Nije vreme za dekorativna osvetljenja", ponovio je Tadić u selu Zlatanci.

Posle Crne Trave, predsednik Srbije posetio je i Surdulicu, kako bi se upoznao sa aktuelnom situacijom u toj opštini.

Tadić je istakao da se u ovom kriznom momentu otkrivaju i nedostatci u sistemu, koji se rešavaju u hodu.

Predsednik Srbije je rekao da razgovara sa predsednicima opština i Sektorom za vanredne situacije kako premostiti ovaj trenutak, jer niko ne može predskazati kakva će biti meteorološka situacija narednih dana, sem da će biti ledenih noći i da će doći do novih snežnih padavina.

On je ukazao i na opasnost od poplava i pozvao vlasti da očiste kanale za odvod.

"Na Dunavu ima skoro 100 kilometara leda, a opasnost od poplava postoji na Ibru kod Kraljeva", rekao je Tadić i dodao da treba preventivno reagovati pre nego što sneg počne da se topi.

"Smatram da bi trebalo ostaviti još neko kraće vreme za bilateralna rešenja, a ako se ona ne postignu, bilo bi mudro dogovoriti arbitražu o granici sa svakom od tih zemalja", izjavio je Josipović za riječki Novi list.

On smatra da bi arbitražu trebalo dogovoriti bilateralno, bez inostranih partnera i u direktnim pregovorima kako bi se pojeftinio i skratio postupak u odnosu na arbitražu granice sa Slovenijom, pa i u odnosu na verovatnu arbitražu s Crnom Gorom o granici kod Prevlake.

"Moglo bi se dogovoriti tako da svaka zemlja predloži po dvojicu arbitražnih sudija, da se o petom zajedno usaglase, kao i tome da pristaju na svaki rezultat arbitraže", smatra Josipović.

Sa Srbijom je najviše nerazjašnjena granica na Dunavu, jer Srbija zastupa princip da granica ide sredinom reke, dok Hrvatska želi granice predratnih katastarskih opština, koje prelaze na obe obale Dunava.

Sa BiH je potpisan Sporazum o granici, ali Sabor ga nije ratifikovao, jer je Hrvatska naknadno zatražila ponovno otvaranje pregovora nezadovoljna što su Mali i Veli Školj, dva grebena kod Neuma, pripala BiH. Hrvatska ne priznaje ni pravo BiH da ima pristup otvorenom moru.

Hrvatska trenutno arbitražom rešava problem granične linije sa Slovenijom, a moguće je slično rešenje i sa Crnom Gorom. Sa Slovenijom je arbitraža dogovorena pssle gotovo dve decenije neuspešnih pregovora i dvogodišnje slovenačke blokade hrvatskih pregovora sa EU.

Sa Crnom Gorom je 2002. uspostavljen privremeni režim na spornoj granici kod Prevlake, koji od tada funkcioniše bez teškoća. Zvaničnici su u nekoliko navrata pominjali mogućnost da neka od uglednih nadležnih institucija, poput Međunarodnog suda pravde ili Međunarodnog suda za pravo mora, trajno arbitrira i tako reši problem, ali rešenje još nije usaglašeno.

"Za sada nema novih detalja, zatvorskim čuvarima je određeno policijsko zadržavanje. Ovde treba utvrditi da li je reč o propustu ili o organizovanom bekstvu", rekao je Dačić.

On je istakao da policija ne čuva zatvore već da je to u nadležnosti Ministarstva pravde, kao i da Žandarmerija čuva "krug oko zatvora".

"Ipak, da nije bilo Žandarmerije, danas bismo jurili begunce po ovom snegu. Čestitam im na tome što su uspeli da spreče bekstvo", dodao je ministar.

On je rekao i da sad ne treba bacati ljagu na celu profesiju zatvorskih čuvara i da verovatno i tu ima propusta kao i u svakoj drugoj struci.

Upitan da li su mu poznata upozorenja Interpola o pripremama za bekstvo pripadnika zemunskog klana, kao i da su slična bekstva i ranije pripremana, Dačić je rekao da nije upoznat sa takvim informacijama.

"Sad će verovatno biti pisani romani o tome ko je sve pomagao Kaliniću i Milovanoviću. Pa, od kad postoje zatvori, zatvorenici smišljaju kako će da pobegnu", naveo je Dačić.

Kriminolozi: Nema slučajnosti

Zatvorenici, kao što su Kalinić i Milovanović, ne bi se oslanjali na slučajnost, ocenjuju kriminolozi. Za bekstvo su, kažu, neophodni saradnici u zatvoru koji su im omogućili da komuniciraju i do tančina usklade detalje bekstva.

"Mogli su komunicirati posredstvom nekog člana osoblja ili, eventualno, posredstvom nekog trećeg pritvorenika, zatvorenika s kojim oni dolaze u kontakt", izjavio je kriminolog Dobrivoje Radovanović.

Međutim, prema njegovim rečima, u ovom slučaju su bitniji pomagači izvan zatvora.

"Moraju da postoje kola, ljudi koji voze, rezervna kola koja preuzimaju kada ova budu, recimo, slučajno otkrivena i slično. Potreban je novac za komunikaciju za ljude spolja koji pomažu", rekao je Radovanović.

Prema tvrdnjama neimenovanih izvora beogradske štampe, pokušaj bekstva Kalinića i Milovanovića "režirao" je lično Joca Amsterdam, a Kalinić i Milovanović su dva do tri meseca turpijali šipke na vratima svojih ćelija i "bekstvo" započeli kad je stražar otišao da skuva kafu.

Član zemunskog klana Sretko Kalinić, osuđen za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića, i Željko Milovanović, osuđen za ubistvo hrvatskog novinara Ive Pukanića, pokušali su juče ujutro bekstvo iz Okružnog zatvora u Beogradu.

Kalinić i Milovanović su u ranim jutarnjim časovima pokušali bekstvo tako što su izašli iz svojih ćelija pošto su prepilali rešetke, savladali pripadnika službe obezbeđenja i iskočili kroz prozor u dvorište zatvora gde su bili uhvaćeni.

Petrović je nakon sastanka sa turskim kolegom istakao da u 2012. godini postoje realne mogućnosti za vrlo značajan napredak saradnje dve zemlje i unapređenje trgovinskih odnosa u oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije.

On je istakao da je obim razmene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda Srbije i Turske u 2011. godine bio na višem nivou nego u 2010. godini, i da je, generalno, obim trgovine povećan, ali i dodao da su trgovinski odnosi tek na početku razvoja.

Petrović je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije precizirao da je izvoz iz Srbije u Tursku u 2011. godine povećan za 80 do 90 odsto, a da je deficit na srpskoj strani smanjen.

On je napomenuo da je, pored bilateralnog sastanka ministara, održan i sastanak mešovitog komiteta, odnosno nadzornog odbora koji je ustanovljen na osnovu sporazuma dva resorna ministarstva Srbije i Turske potpisanog jesenas u Ankari.

Petrović je objasnio da je reč o stalnom telu koje se bavi rešavanjem svih institucionalnih pitanja u oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije i uklanjanjem svih formalnih barijera.

Ministar hrane, poljoprivrede i stočarstva Republike Turske Mehmet Mehdi Eker ukazao je na neophodnost unapređivanja i povećanja saradnje u oblasti poljoprivrede, jer, kako je istakao, ta oblast utiče na svakodnevni život i osnova je za razvoj ukupnih trgovinskih i ekonomskih odnosa.

On je rekao da se oko 20 odsto stanovništva i u Srbiji i u Turskoj bavi poljoprivredom, te da obe zemlje treba da sarađuju što više u toj oblasti i razmenjuju informacije.

Eker je zaključio da treba obavezno povećati učešće poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u razmeni dve zemlje, koje trenutno iznosi oko 10 odsto.

Iako je proces zbog malverzacija u toj piramidalnoj štedionici, kojima je oštećeno više hiljada građana Srbije, početkom devedesetih poznat po njenom vlasniku Jezdimiru Vasiljeviću zvanom Gazda Jezda, prvi na optužnici je Vukotić koji je bio tada direktor Banke privatne privrede Crne Gore.

Krivično vanpretresno veće suda je, na zahtev Višeg tužilaštva u Beogradu, 19. decembra 2011. donelo rešenje i da se Vukotiću odredi pritvor, kao i da mu se sudi u odstustvu, jer je bio na samo jednom od sedam zakazanih pretresa – u maju prošle godine, objasnila je Ristićeva.

Vukotić je tada tražio da se postupak protiv njega razdvoji i ustupi pravosudnim organima Crne Gore, jer "nijednu radnju nije učinio u Srbiji", a tužilac u Crnoj Gori je odbio da ga goni, na šta mu je sudija Slađana Marković poručila da ustupanje Crnoj Gori "ne dolazi u obzir".

Između Srbije i Crne Gore postoji Sporazum o međusobnom izručenju državljana, prema kojem bi susedna država trebalo da uhapsi Vukotića zbog optužbi beogradskog tužilaštva i isporuči ga Beogradu.

Pre njega, i Vasiljević je dva puta bežao od pravosudnih organa Srbije, prvi put devedesetih godina, a uhapšen je na aerodromu u Beogradu u februaru 2001. po povratku sa Kipra.

U pritvoru je tada proveo devet meseci, odakle je pušten 22. oktobra 2001. godine kada je sud odlučio da prihvati njegovo jemstvo da bi ga pustio na slobodu – hipoteku na kuću njegovog prijatelja Nikole Kubatlije u beogradskom naselju Dedinje.

Hipoteka je stavljena za iznos od 500.000 evra, ali je posle ponovnog bekstva iz zemlje i raspisivanja poternice jemstvo propalo, tako da založena kuća čeka javnu prodaju.

Drugi put je pobegao 2006. godine, ali je tri godine kasnije uhapšen u Holandiji koja ga je 26. marta 2010. godine izručila Srbiji. Upućen je pritvor Okružnog zatvora u Beogradu u kome i dalje boravi.

Pored Vukotića i Vasiljevića, na optužnici su Dragan Antonijević, Ljubivoje Šundić i advokat Stevan Protić.

Svi su na početku suđenja, u decembru, negirali krivicu za zloupotrebu službenog položaja, prevare i utaje u vezi s piramidalnom štednjom u "Jugoskandiku" početkom devedesetih godina.

Njima će suđenje biti nastavljeno sutra, kada bi odbranu trebalo da iznese Vasiljević, pošto je na početku suđenja rekao da se "ne oseća sposobnim", iako su veštaci ocenili da je sposoban za učešće u sudskom postupku.

Brazilci su, pre svega, zainteresovani za Koridor 11, završetak beogradskog železničkog čvora, kao i izgradnju tunela i podzemnih objekata.

Na sastanku kod ministra Mrkonjića učestvovali su, između ostalih, ambasador Brazila u Beogradu Aleksander Ador Neto i Remo Bruneli Filho, predsednik kompanije "Zagora" za Evropu, treće najveće brazilske građevinske korporacije sa godišnjim prometom od 10 milijardi evra.

Predstavnici "Zagore" su rekli da su zainteresovani za saradnju sa Srbijom, konkretno za izgradnju puteva, mostova, rekonstrukciju železničkih pruga, aerodroma, metroa, železničkih stanica, hidro i termo centrala, kao i projekte resornog ministarstva.

Brazilski ambasador rekao je da je zadovoljan što je jedna od najvećih građevinskih brazilskih kompanija, koja posluje u više od 30 zemalja sveta, zainteresovana za ulaganja u Srbiju.

Ador Neto je ukazao da je predsednik "Zagore" došao u posetu Beogradu kako bi dobio ideje za projekte za unaprećenje infrastrukture i transporta, za koje je Srbija zainteresovana.

On je istakao da je nastojanje i da se Nacionalna razvojna banka Brazila uključi u realizaciju infrastrukturnih projekata u Srbiji, dodajući da dve zemlje imaju prijateljske odnose i mnogo sličnosti.

Ador Neto je zaključio da je sada vreme za unapređenje svih vidova saradnje Srbije i Brazila.

Brazilska privredna delegacija je tokom trodnevne posete imala sastanke sa predstavnicima Železnica Srbije, Puteva Srbije, Koridora Srbije, Direkcije za unutrašnje plovne puteve "Plovput".

Dačić je na Policijsko-kriminalističkoj akademiji novinarima rekao da iz Južne Afrike još nije stigao "nikakav poseban materijal" i dodao da nije zadovoljan načinom na koji su saopštene informacije o kretanju Darka Šarića.

"Ne znam kakva je to logika da saopštite da je neko lociran, da se prati njegovo kretanje i da će biti uhapšen. To je kao da ste mu javili: 'Imaš nekoliko dana da pobegneš'", istakao je Dačić.

Ministar se nada da nije u pitanju "nekakva igra" i apelovao da se Srbiji proslede sve relevantne informacije. Dačić je podsetio da je upravo zbog toga i zatraženo da se potpiše sporazum o policijskoj saradnji sa Južnom Afrikom, kako bi se otkrilo da li tamo ima kriminalaca iz Srbije.

"Druga strana nam još nije odgovorila, iako smo insistirali na tome", rekao je Dačić.

Međutim, crnogorska policija tvrdi da je već utvrđeno da Šarić nije lociran u Južnoj Africi.

Direktor crnogorske policije Božidar Vukasanović rekao je da Podgorica nema novih podataka gde se nalazi obegli narkobos Darko Šarić, navodeći da je ranije postojala pretpostavka da se on krije u Južnoj Africi, ali da je proverom utvrđeno da se ne radi o osobi koju traži Interpol.

Vuksanović je dodao da Uprava policije Crne Gore trenutno nema informaciju gde bi Šarić mogao da se krije.

Prema njegovim rečima, ranije postojala pretpostavka da se Šarić nalazi u Južnoj Africi, povodom čega je crnogorska policija kontaktirala Interpol i nadležne organe Južnoafričke Republike.

"Ispostavilo se da je u Južnoj Africi pronađena osoba sa istim imenom i prezimenom, ali da se ne radi o licu koje traži Interpol", naveo je Vuksanović, dodajući da crnogorska policija nema nikakve nove podatke o Šariću.

Srbija je raspisala međunarodnu poternicu za Šarićem zbog šverca droge, dok se njegov brat Duško nalazi u zatvoru u Crnoj Gori pod optužbom za pranje novca stečenog trgovinom narkotika.

Vuksanović je rekao da će Crna Gora i dalji sarađivati sa Interpolom i policijama regiona u cilju pronalaženja i hapšenja Šarića, kao i odbeglog rožajskog narkobosa Safeta Kalića.

Na zgradi, ukoliko se izuzmu grafiti, nema nikakvih drugih oštećenja, iako je, prema prvim informacijama, u zgradu upala grupa ljudi.

Službenici ambasade nisu želeli da komentarišu događaje, a snimanje nije dozvoljeno. 

Grafiti koji su bili ispisani, u međuvremenu su prefarbani.

Agenciji Tanjug u MUP-u Srbije rečeno je da je više sirijskih državljana koji žive u Srbiji ušlo oko podneva u dvorište ambasade Sirije, ispisali grafite na zidovima i razbili staklo na garažnim vratima. 

Kako je navedeno, oni su se nakon toga uputili u nepoznatom pravcu.

Istraga u vezi sa ovim incidentom je u toku, kažu u MUP-u.

Poslanik SRS Nemanja Šarović rekao je da ta stranka traži da predsednik Srbije i funkcioneri vlade na sednici odgovore na pitanja o politici Srbije prema sve učestlijim najavama izmene Dejtonskog sporazuma i napadima na ustavni poredak i status Republike Srpske.

On je dodao da je ta stranka podnela zahtev za održavanje sednice predsednici parlamenta Slavici Đukić Dejanović.

Šarović je na konferenciji za novinare u parlamentu podsetio da je lider Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović nedavno izjavio da je Republika Srpska genocidna tvorevina.

"Na tu monstruoznu izjavu Boris Tadić je morao da odreaguje mnogo ozbiljnije. Njegov stav je bio poprilično blagonaklon", rekao je Šarović i dodao da je Tadić rekao da ne podržava Jovanovića, ali i da svako ima pravo na svoj politički stav.

Šarović je izjavio da je nedopustivo da za predsednika Srbije, koja je garant Dejtonskog sporazuma, ta tvrdnja Jovanovića bude legitiman politički cilj.

SRS izražava bojazan, objasnio je on, da politika Tadića u budućnosti, pod uticajem velikih sila SAD i EU, ne dobije novu notu i da ovo što je sada validan stav Jovanovića ne postane vremenom, nakon narednih izbora, i validan državni stav.

"Želimo da sprečimo tu mogućnost", dodao je Šarović.

Na konferenciji za novinare, Pavličić je optužio Agenciju i njenu direktorku Zoranu Marković da su odgovorni za nanošenje nesagledive štete gradskim funkcionerima i kaljanje ugleda Novog Sada.

Više javno tužilaštvo u Novom Sadu juče je odbacilo krivičnu prijavu koju je Agencija podnela protiv gradskih vlasti u Novom Sadu, kojom ih tereti da su zloupotrebama položaja naneli višemilionsku štetu Autotransportnom preduzeću (ATP) "Vojvodina".

Agencija je navela da šteta naneta tokom poslednjih nekoliko godina ATP "Vojvodini" i većinskom vlasniku društvenog kapitala tog preduzeća Iliji Deviću iznosi "više od 100 miliona evra" zbog problema u radu nove autobuske stanice u Novom Sadu.

Pavličić je danas ponovio raniji stav da čelnici grada ne mogu da odgovaraju za dela koja je činila prethodna gradska vlast i dodao da najmanje što Zorana Marković sada može da učini jeste da podnese ostavku na svoju funkciju.

"Veoma važno je što je Tužilaštvo odbacilo prijavu, jer je time stvorena pretpostavka da Privredni sud u Novom Sadu može slodobno da sudi i nepristrasno donese odluku u procesu koji se vodi između Grada i ATP 'Vojvodine'", rekao je Pavličić.

On je ocenio da je "više nego jasno da se Agencija svrstala na jednu stranu u sporu i da je krivičnom prijavom htela da poruči Privrednom sudu da Grad Novi Sad nije ispunio svoje ugovorne obaveze". 

Gradonačelnik je upitao kako je moguće da se Agencija ne bavi onima koji su 2006. potpisali ugovor o korišćenju nove autobuske stanice sa ATP "Vojvodina" nego ljudima koji na bilo koji način nisu mogli da utiču na to, jer su stupili na dužnost 2008. godine.

"Bez tendera ili javnog poziva tadašnja gradonačelnica Maja Gojković potpisala je ugovor sa ATP 'Vojvodina', a Agencija se time nije ni bavila, već nama koji štitimo interese grada", rekao je Pavličić.

On je dodao da je ovo prvi put u istoriji Srbije da državni organ podnosi prijavu protiv gradonačelnika i svih 12 članova Gradskog veća kao organizovane kriminalne grupe.

"Zbog velike štete koja je svakom od nas naneta tužićemo Agenciju i odgovorne u njoj, a tužbu ćemo podneti i u ime Grada", rekao je Pavličić i dodao da će, nakon što dobiju kompletne podatke o slučaju, pokrenuti i sve druge sudske postupke.

"DSS je otvorena za ozbiljne i odgovorne razgovore o političkoj neutralnosti i podvlačenju crte kada je reč o procesu evropskih integracija. Ako i posle izbora Srbija nastavi da sprovodi dosadašnju politiku evropskih integracija, onda nema ni govora o pravim promenama, niti o početku postupnog napretka Srbije", navodi se u izjavi Koštunice dostavljenoj agenciji Beta.

Prema njegovim rečima, politička neutralnost umesto članstva u EU omogućava ekonomsku saradnju sa Unijom, i to je prava mera odnosa sa EU koja odgovara Srbiji.

"Najvažniji cilj je da Srbija proglasi političku neutralnost, jer nije u našem nacionalnom interesu, niti je u interesu građana, niti u interesu naše privrede da nastavimo proces učlanjivanja u Evropsku uniju", ocenio je predsednik DSS.

Dodao je da se "propadanje zemlje mora zaustaviti", a da je Srbija "najviše propala sprovodeći politiku da EU nema alternativu".

"Zaustavljanje urušavanja zemlje i građana je moguće samo ako Srbija proglasi političku neutralnost i digne ruke od velike zablude da evropske integracije koriste našoj zemlji i našim građanima", naveo je lider DSS.

Prema njegovim rečima, Srbiji je potrebna promena, nova nacionalna politika, kao i da novi saziv Skupštine Srbije i nova vlada proglase političku neutralnost.

"DSS sa čvrstim uverenjem zastupa politiku neutralnosti i od odlučujućeg uticaja za budućnost zemlje je da posle izbora Skupština proglasi političku neutralnost Srbije", naveo je Koštunica.

Stefanović, koji je sa Kuperom razgovarao o regionalnom predstavljanju Prištine,  istakao je da je Beograd ojačao svoju poziciju predlaganjem novih rešenja, dodavši da će međunarodna zajednica u narednim danima voditi "dinamične razgovore" sa Prištinom kako bi odustala od maksimalističkih zahteva i rigidnog pristupa dijalogu.

"Srbija je opet predložila nekoliko novih rešenja koja sva poštuju Ustav, zakone, nacionalni interes i sadrže Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN. Takav konstruktivan pristup verujem omogućava i pozitivan ishod, jer naši argumenti ne mogu doći na argumentovano odbijanje međunarodne zajednice", rekao je Stefanović za Tanjug.

Prema njegovim rečima, napravljeni pozitivni pomaci i da je Beograd pokazao da je za pronalaženje obostrano prihvatljivog i krativnog rešenja.

Zbog toga, dodao je Stefanović, međunarodna zajednica u narednim danima treba da pokrene punu aktivnosti prema Prištini "kako bi se pomerili sa ove tačke, pronašli rešenja, a samim tim omogućili i skori nastavak dijaloga Beograda i Prištine".

"Jasno je ko sada treba da pokaže konstruktivnost i da odustane od maksimalističkih zahteva i rigidnog pristupa dijalogu", napomenuo je šef pregovaračkog tima Beograda.

"Sada ostaje da se vidi kakav će biti rezultat razgovora međunarodne zajednice sa Prištinom", dodao je Stefanović.

Predlog MKG-a

U međuvremenu, pojavio se novi predlog koji se oslanja na ideju Međunarodne krizne grupe i koji predviđa uz naziv Kosova na regionalnim skupovima u fusnoti stoji Rezolucija 1244, ali i mišljenje Međunarodnog suda pravde.

Srbija insistira na rezoluciji Saveta bezbednosti UN 1244 uz naziv Kosova, dok Priština to odbija, pod izgovorom da je ona prevaziđena i zastarela i insistira na nazivu "Republika Kosovo".

Dogovor o regionalnom predstavljanju Prištine uslov je koji Srbija mora da ispuni kako bi početkom marta dobila status kandidata za članstvo u EU.

Rezolucija 1244 iz juna 1999. godine, kojom se potvrđuje suverenitet tadašnje SR Jugoslavije na Kosovu, glavni kamen spoticanja u dijalogu Beograda i Prištine o regionalnom predstavljanju Kosova, koji su u prekidu već više od dva meseca.

Napredak u rešavanju pitanja predstavljanja očekuje se do polovine februara, kada bi Savet EU, trebalo da odlučuje o dodeljivanju satausa kandidata Srbiji.

Najteže je na severu Crne Gore gde su putevi neprohodni, a u Prijepolju je zaustavljeno oko 200 kamiona i šlepera. U drugim delovima Crne Gore situacija se postepeno normalizuje kada je reč o saobraćaju i snabdevanju električnom energijom.

Podgorički i tivatski aerodrom su ponovo otvoreni, a letovi se odvijaju po planiranom redu. Putni pravac Podgorica–Kolašin–Mojkovac ponovo je otvoren za saobraćaj, čime je uspostavljena drumska veza između juga i severa Crne Gore.

I dalje su, međutim, otkazane sve autobuske linije iz Podgorice za sever Crne Gore, dok se normalno saobraća ka Nikšiću i primorskim gradovima. Ranije su, zbog snežnih nanosa, do daljeg zatvoreni za saobraćaj putni pravci Nikšić–Šavnik–Žabljak, Mojkovac–Đurđevića Tara–Žabljak i Nikšić–Plužine–Šćepan Polje.

Auto-moto savez Crne Gore apelovao je na sve učesnike u saobraćaju da bez preke potrebe ne kreću na put, posebno u ranim jutarnjim i večernjim satima kada zbog ekstremno niskih temperatura na putevima ima poledice.

U posebno teškoj situaciji je sever Crne Gore, gde je zbog snežne mećave neprohodna većina puteva, a gotovo sva sela na tom području su zavejana. Više desetina naselja i sela u Crnoj Gori ostalo je bez struje zbog vremenskih neprilika, jer je olujni vetar pokidao žice dalekovoda i oštetio brojne trafo-stranice.

Posle više od trideset sati, stanovnici užeg dela Kolašina dobili su struju, dok su ostali delovi tog grada, sela i opština Mojkovac i dalje bez struje. Oko 8.000 stanovnika u okolini Pljevalja nema komunikaciju sa gradom, a slična je situacija i sa selima u opštinama Plav, Plužine, Šavnik gde snežni nanosi dostižu visinu i do četiri metra.

Crnogorski premijer Igor Lukšić kaže da vlada prati situaciju na severu Crne Gore i da će, ako i kada se za tim ukaže potreba, proglasiti vanredno stanje. Lukšić je istakao da nadležni državni organi preduzimaju sve mere kako bi se posledice vremenskih neprilika u Crnoj Gori ublažile.

Prema podacima Centra za upravljanje krizom, oko 40 sela u Makedoniji je zavejano, a u njima je ukupno oko 3.000 stanovnika, a najugroženiju su u skopski, prilepski i kumanovski region.

U Makedoniji će sutra i prekosutra helikopteri Makedonske armije dostavljati hranu i lekove stanovništvu zavejanih sela.

U Hrvatskoj su jutros proglašene redovne mere odbrane od leda na Dunavu, a četiri ledolomca i dalje rade na razbijanju leda na Dravi. Kako je izjavio Zoran Đuroković, direktor "Hrvatskih voda" u Osijeku, led na Dunavu u Mađarskoj pokrio je 50 odsto površine reke.

Prema informaciji Štaba civilne zaštite Hercegovačko-neretvanskog kantona (HNK), na jednom delu istočnog Mostara još je otežano napajanje električnom energijom zbog kvara na dalekovodima. Otežano je i snabdevanje pitkom vodom, pa pojedini građani tope sneg da bi došli do vode.

Snabdevanje električnom energijom i dalje je teško u opštini Neum gde građani već nekoliko dana nemaju električnu energiju.

Ekipe Helikopterskog servisa Republike Srpske danas će pomagati stanovništvu u opštinama Kalinovik, Nevesinje i Istočni Mostar, izjavio je direktor tog servisa Boban Kusturić. Dva helikoptera će dostavljati pakete lekova i hrane u najugroženija mesta tih opština, a pomoć mogu očekivati i meštani sela Zijemlje.

Iz Solane u Tuzli otpremljeno je 200 tona soli za posipanje puteva u Kantonu Sarajevo. So je otpremljena vozom iz Tuzle koji bi do kraja dana trebalo da stigne u Sarajevo. Solana u Tuzli odlučila je da, sve dok traju prirodna nepogoda i velike snežne padavine, prioritet u isporuci ima so za posipanje puteva u Bosni i Hercegovini.

U Bugarskoj na Crnomorskom primorju talasi premašuju 10 metara. U gradovima Burgas, Pomorije, Anheloj i Carevo ugrožene su priobalne ulice. Proglašeno vanredno stanje, javlja BNT.

U Rumuniji  je sneg odsekao 127 mesta i zaustavio saobraćaj na 237 puteva. Više 1000 ljudi je ostalo blokirano u dva voza tokom noći.

Medojević tvrdi da u toj službi rade bivši vojni obaveštajci, kao i da ona služi za praćenje Đukanovićevih i Roćenovih političkih protivnika.

On je rekao da ta služba prisluškuje opoziciju, strane diplomate, nevladin sektor, medije, ali i članove najviših organa DPS-a.

Navodi se i da Medojević tvrdi da ta obaveštajna struktura koristi opremu bivše Vojne obaveštajne službe, a da su joj veza sa Agencijom za nacionalnu bezbednost obaveštajci Zoran Lazović i Duško Golubović.

"Lazović i Golubović su deo ove privatne bezbednosne agencije koja je pod kontrolom Đukanovića i Roćena, a istovremeno rade i sa značkama ANB-a. Oni su kopča ANB-a i te privatne službe, operativci koji koriste informacije koje Agencija dobija legalnim putem kroz razmenu podataka sa partnerskim službama, posebno sa NATO-om", rekao je Medojević Vijestima.

Paralelna služba nastala je, kako tvrdi, transformacijom nekadašnjeg Centra vojnoobaveštajne agencije i angažovanjem operativaca tog centra u Vojsci Crne Gore.

Medojević tvrdi da je služba formirana zbog pojačane kontrole Zapada nad ANB-om, njenog približavanja zapadnim službama, zbog čega se smanjio prostor za političku zloupotrebu Agencije.

Privatna služba, tvrdi on, formirana je i zbog zadržavanja veza sa ruskim bezbednosnim strukturama sa kojima su vojni obaveštajci ranije sarađivali.

Kravčenko je na konferenciji za novinare rekao da će, pored projekata zaštite životne sredine, NIS investirati i u infrastruktrune projekte, modernizaciju benzinskih stanica, kao i projekte energetske efikasnosti.

Radovi na rekonstrukciji i modernizaciji rafinerije u Pančevu biće završeni u avgustu, a početkom novembra će početi da se proizvodi gorivo evropskog kvaliteta, izjavio je Kravčenko.

Prvi čovek NIS-a istakao je da je plan da u 2013. godini godišnja prerada nafte iz te rafinerije bude četiri miliona tona.

Takođe, NIS će u naredne dve i po godine uložiti oko 100 miliona evra u modernizaciju i izgradnju novih benzinskih pumpi u Srbiji.

Ministar ekologije Oliver Dulić rekao je da se realizacijom tih ekoloških projekata značajno smanjena emisija zagađujućih supstanci, a da je prioritet da to bude svedeno na minimum.

Bez obzira na svetsku ekonomsku krizu i njene posledice po našu ekonomiju, investicije u ekologiju se nastavljaju, dodao je ministar.

Prema njegovim rečima, u gradu Pančevu koji je 2008. godine bio jedna od crnih ekoloških tačaka problemi i danas postoje, ali su u značajnoj meri smanjeni zahvaljući investicijama u zaštitu životne sredine u rafineriji.

Tokom 2011. imali smo u Pančevu samo nekoliko slučajeva emisije benzena preko dozvoljenih količina na šta je NIS uvek adekvatno reagovao, ukazao je Dulić.

Precizirao je da će ministarstvo na čijem je čelu nastaviti praćenje i strogu kontrolu u skladu sa zakonom i da će biti sankcionisano sve što bi moglo da ugrozi životnu sredinu i zdravlje građana.

Očekujemo da će realizacijom planiranih investicija NIS-a povećanje koncentracije bilo kojih zagađujićih supstanci u vazduhu vodi i zemljištu biti svedeno na minimum.

Prema rečima aktiviste Muhameda Hasana, u Homsu je od ponoći ubijeno 47 osoba, prenosi agencija Rojters.

Sirijske snage bezbednosti ubile su najmanje 20 osoba kada su upale u tri kuće u predgrađu Homsa, saopštila je sirijska organizacija za ljudska prava sa sedištem u Londonu.

Kako tvrdi šef te organizacije Rami Abdelrahm, Asadove snage su tokom noći pobile petočlanu porodicu u jednoj kući, u drugoj sedmočlanu i osmočlanu porodicu u trećoj kući.

AP je preneo saopštenje iste organizacije da je u bombardovanjima u naseljima Bajadah, Baba Amr, Haldijeh i Karm el Zejtoun ubijeno na desetine ljudi.

Omara Šaker, aktivista iz okruga Baba Amru, kaže da je tamo ubijeno pet osoba.

Aktivista Muhamed el Hasan izjavio je da su vojnici ušli u bolnicu Hikmen, da su komunikacije u prekidu u mnogim delovima grada i da tenkovi idu ka rezidencijalnom delu grada.

Napadi na Homs su nastavljeni, iako je Rusija dobila obećanje od sirijskog predsednika Bašara el Asada da će zaustaviti krvoproliće u zemlji.

Izveštaji o nasilju nad demonstrantima stižu i iz drugih delova Sirije.

Aktivisti tvrde da su tenkovi bombardovali Zabadani, koji se nalazi tridesetak kilometara severozapadno od Damaska, prenosi Bi-Bi-Si.

U još jednom snažnom uporištu opozicije, Hami, vode se borbe izmeću sirijske vojske i pobunjenika. Međutim, zbog medijske blokade, ti izveštaji ne mogu se proveriti.

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov rekao je u utorak u Damasku da je sirijski predsednik Bašar el Asad spreman da u bliskoj budućnosti raspiše referendum o novom ustavu Sirije.

Asad je, prema rečima Lavrova, spreman na dijalog sa svim političkim snagama u zemlji, dok će Moskva raditi sa sirijskom opozicijom na smirivanju situacije i okončanju nasilja.

Rusija i Kina uložile su prošlog petka veto na predlog rezolucije o Siriji u Savetu bezbednosti UN za koji je glasalo preostalih 13 država Saveta bezbednosti.

Lavrov je objasnio razloge za ruski veto i tom prilikom naveo problematične predloge da se sirijska vojska jednostrano povuče iz gradova u kasarne, kao i da se dijalog među sirijskim stranama vodi sa unapred određenim ciljem.

U međuvremenu, EU priprema nove sankcije protiv sirijskog režima, dok su mnoge zapadne i arapske zemlje povukle ambasadore kako bi izolovale sadašnje vlasti u Damasku.

Brisel priprema nove sankcije kako bi se izolovao režim Bašara el Asada, što bi moglo da dovede do njegovog pada i prekida krvoprolića.

"Dogovor tek treba da se postigne, ali mi razmatramo ekonomske mere protiv sirijske centralne banke i zabranu izvoza zlata i drugih plemenitih metala kako bi se uskratili finansijski izvori režima", potvrdio je jedan evropski diplomata agenciji AFP.

Prema nezvaničnim informacijama, novi "paket" sankcija trebalo bi da se dogovori do kraja meseca.

Evropska unija zasad ne planira da povuče svoju delegaciju iz Damaska i ona će nastaviti da ulaže napore kako bi se kriza u toj bliskoistočnoj zemlji rešila diplomatskim putem.

Visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton jistakla je da EU nastavlja da podržava napore Arapske lige kako bi se sprečilo sadašnje krvoproliće u kome je za 11 meseci stradalo šest hiljada ljudi. "Mi smatramo da taj proces treba da vode arapske zemlje", istakao je portparol visoke predstavnice EU.

Arapske zemlje apeluju na međunarodnu zajednicu da izvrši prirtisak i izoluje režim u Damasku kako bi se izvršile demokratske promene. Šest zemalja članica Saveta za saradnju u Zalivu juče su odlučile da povuku svoje ambasadore iz Damaska, a to su već učinile i Francuska, Italija, Britanija, Belgija i SAD.

Asadova porodica, koja upravlja Sirijom od 1971. godine, pripada manjinskoj šiitskoj sekti alavita, a zvanični Damask za nasilje optužuje "terorističke grupe".

Ujedinjene nacije saopštile su da je broj žrtava desetomesečnih nemira u Siriji premašio 5.400, a da je najmanje 400 ljudi ubijeno od dolaska posmatračke misije Arapske lige u tu zemlju 26. decembra prošle godine.

"Vlada je preporučila ove mere na osnovu analize energetske situacije u zemlji i činjenice da izrazito niske temperature ozbiljno ugrožavaju energetski sistem i snabdevanje energijom i energentima u Srbiji", navodi se u saopštenju Vlade Srbije.

Vlada je preporučila svim energetskim preduzećima da pozovu građane da racionalnije troše struju i energente, kako bi se postigle uštede i sprečile eventualne restrikcije.

Preporučuje se lokalanim samoupravama da donesu odluke o racionalnoj upotrebi električne energije za javnu rasvetu, svetleće reklame i panoe, i da potrošnju električne energije za te namene svedu na najmanji mogući nivo.

Vlada je, takođe, preporučila organima državne uprave, sudovima, privrednim društvima i drugim pravnim licima, javnim preduzećima, ustanovama kulture i sporta da razmotre mogućnost da se dva neradna dana za Dan državnosti - 15. i 16. februar, spoje s vikendom, tako da i petak 17. februar bude neradni dan.

Savetnik premijera za energetiku Petar Škundrić rekao je da su ove mere neophodne zbog toga što je u Srbiji potrebno smanjiti potrošnju struje oko 10 odsto i ponovo apelovao na racionalniju potrošnju.

"Sistem radi u izuzetno teškim okolnostima na granici tehničko-tehnoloških mogućnosti i potrebno je učiniti sve što je moguće da bi se potrošnja energije smanjila za bar 10 odsto u odnosu na trenutnu potrošnju, kao i da se smanji proizvodnja struje u nivou od oko 500 megavata", rekao je Škundrić.

Pomoćnik generalnog direktora "Elektroprivrede Srbije" Zoran Manasijević rekao je da se mogućnosti za proizvodnju struje smanjuju zbog manjeg dotoka u hidroelektrane zbog leda i težeg dopremanja uglja, koje za posledicu ima ubrzanu potrošnju uglja sa deponija.

Kako je dodao, EPS tokom ovog hladnog talasa svakodnevno uvozi struju da bi se obezbedilo stabilno snabdevanje kupaca u Srbiji.

Dok se u zdravstvenom centru u Šapcu radi u četiri smene, a pacijenti na dijalizu dolaze čak i noću, novi aparati stoje u magacinu. Ne koristimo ono što su nam pre tri godine poklonili Italijani.

U Ministarstvu zdravlja objašnjavaju da nije bilo odgovarajućeg prostora, da je trebalo  kupiti i dodatnu opremu, ali da je odgovoran i sistem.

Prema rečima ministra zdravlja Zorana Stankovića, u planu je da se 125 aparata instalira u Centru u Aleksincu za pacijente iz Ražnja, koji prelaze po 80 kilopmetara da bi stigli na dijalizu.

"Plan je i da se do kraja ovog ili narednog meseca pusti dijalizni centar u Beogradu u bolnici Dragiša Mišovioć sa 14 aparata", dodao je Stanković.

Aparati za hemodijalizu biće uskoro instalirani i u domovima zdravlja u Petrovcu na Mlavi, Kovačici i u Tutinu.

Republički fond za zdravstveno osiguranje od 53 dijalizna centra zatražio je podatke da li su dovoljno iskorišćeni, a ukoliko nisu, ubuduće će biti.

Docent dr Radomir Naumović, direktor nefrološke klinike KCS, kaže da u centru koriste 23 aparata, ali imaju i aparate u rezervi "jer u slučaju kvara, pacijent ne sme da čeka, mora da dobije dijalizu".

Naumović je dodao i da bi im novi i savremeni aparati dobro došli.

Za pacijente koji se dijaliziraju u državnim ustanovama prošle godine izdvojeno je gotovo tri milijarde dinara, za dijalizu u privatnim ustanovama oko 518 miliona, a za lečenje kod kuće, 620 miliona.

Kada se prošire kapaciteti, u Fondu će razmatrati u kojoj meri će ubuduće biti angažovani privatni dijalizni centri.

U ovom moskovskom manastiru postavljena je kutija sa natpisom "Za priloge manastirima i hramovima na Kosovu i Metohiji", a Eparhija prenosi poruku arhimandrita Tihona, nastojatelja Sretenjskog manastira, koji pozvao na očuvanje upaljene sveće pravoslavlja na Kosovu.

Arhimandrit Tihon jedan je od najuglednijih moskovskih igumana i duhovnika mlađe generacije koji aktivno rade na duhovnom preporodu u Rusiji.

Krajem novembra 2011. u Sretenjskom manastiru boravio je arhimandrit Sava Janjić, iguman manastira Visoki Dečani, i razgovarao sa arhimandritom Tihonom o vidovima pomoći za srpski narod.

Preliminarni razgovori doveli su i do susreta Tihona i jeromonaha Ignatija sa Episkopom raško-prizrenskim u Beogradu u decembru iste godine, kada su dogovoreni konkretni predlozi za aktivniju saradnju i pomoć koja bi iz Ruske pravoslavne crkve bila koordinisana preko Sretenjskog manastira.

Nakon što je nedavno podneo detaljan izveštaj crkvenim vlastima, Tihon je dobio patrijarški blagoslov za početak ove akcije bratske solidarnosti.

Ova akcija predstavlja i realizaciju ideje koju je prethodnih meseci nagovestio predsedavajući odeljenja za inostrane poslove Ruske pravoslavne crkve, mitropolit Volokolamski Ilarion, dodaje se u saopštenju Eparhije.

Prema prvim procenama, gradski budžet je oštećen za oko 800.000 dolara koje pripadaju poreskim obveznicima, a neki od prevaranata su na taj način zaradili čak 20.000 dolara.

U grupi javnih službenika koja se bavila prevarama sa socijalnom pomoći, nalazi se 90 radnika gradske uprave koji su posle otkrivanja mućki suspendovani, i 40 bivših radnika.

Među njima, većina radi u gradskim školskim upravama i Sekretarijatu za saobraćaj.

Gradonačelnik Vašingtona Vinsent Grej je povodom afere rekao da se neće tolerisati prevare u gradskoj upravi i da će svako ko je kriv biti kažnjen.

Gradski odbornik Džek Ivans, koji ima najduži staž u skupštini Vašingtona, smatra da prevare i korupcija imaju dugu tradiciju u gradskoj skupštini.

"Problem je u kulturološkom obrascu, jer neki ljudi imaju stav 'mogu da kradem od države, jer sam ja državni službenik'", rekao je taj odbornik.

Gradska uprava Distrikta Kolumbija se prethodnih godina već susretala sa slučajevima korupcije, pa tako bivši odbornik Hari Tomas čeka presudu pošto je prethodnog meseca na suđenju priznao da je ukrao 350.000 dolara koji su pripadali javnim fondovima.

Najveći slučaj prevare dogodio se 2008. godine kada je jedna od menadžerki u gradskoj upravi Harijet Volters osuđena na 18 godina zatvora, pošto je otkriveno da je ukrala 48 miliona dolara taksi i prihoda koje ubire grad.

Velikih iznenađenja u broju mesta u amfiteatrima neće biti. Tako će, na primer, na Filozofskom fakultetu, od ukupno 710 primljenih, na budžetu biti 640 brucoša.

Na Ekonomskom fakultetu planiran je upis 1.350 studenata, od kojih će 570 biti na budžetu, a na Fakultetu organizacionih nauka od planiranih 670 mesta, na budžetu će biti njih 380.

Nakon studija, svakako, očekujemo posao. U proceduri odobravanja broja mesta na fakultetima Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) učestvuje isključivo dostavljanjem informacija.

"Nisam siguran da se u dovoljnoj meri respektuju činjenice sa evidencije NSZ, imajući u vidu prošlogodišnja iskustva, kada su upisne kvote praktično prepisane od prehodnog perioda, a da nisu dovoljno vodili računa o tome kakva je situacija na tržištu rada", kaže Dragan Đukić iz Nacionalne službe za zapošljavanje.

"Fakulteti prate mogućnosti i interesovanja i potencijalne mogućnosti zapošljavanja, ali ja bih rekla da i kandidati malo sagledavaju to, pa sad, kad je neko zainteresovan za neke studije on ipak hoće nešto da studira, nezavisno od mogućnosti zapošljavanja, jer je to u okviru njegovog interesovanja", kaže Neda Bokan, prorektor Univerziteta u Beogradu.

Na ETF-u, gde se obrazuju stručnjaci najprimamljiviji poslodavcima, i ove godine biće mesta za 560 brucoša. Da bi ih bilo više nije dovoljna samo veća kvota, već i dodatni prostor, nastavni kadar, a trebalo bi raditi i na popularizaciji struke.

"Danas je u Beogradu, ja mislim, nemoguće naći kvalitetnog programera. Većina njih se zaposli već pri kraju studija. Potreba postoji. E sad, mehaničko povećanje kvota, kad bi neko naredio da fakultet primi umesto 560 - 700, mislim da ne bi rešilo problem, jer treba te kvote popuniti i treba ostvariti uslove za te kvote", kaže Miodrag Popović, dekan ETF-a.

Kvota od 1.500 mesta na Pravnom fakultetu važi i ove godine.

"Od njih 1.500 oko 1.200 upisuju drugu godinu. tako da su to deca koja žele da studiraju i to je realna brojka. Nema mnogo pravnika na birou. Ima drugi problem, problem privrede, pa je jedan broj ostao bez posla i vodi se na evidenciji nezaposlenih, ali kada je reč o mladim generacijama, mislim da tu nema problema", smatra Miljko Valjarević, sekretar Pravnog fakulteta.

Na tržištu rada trenutno je oko 5.000 nezaposlenih pravnika i 6.000 ekonomista.

Istražujući šta koja Agencija radi i da li se preklapaju aktivnosti institucija, resor državne uprave utvrdio je da ukidanje nepotrebnih agencija neće biti lako. Daleko smo od Nemačke koja ima samo 6 agencija, ali ministar Milan Marković demantuje i da ih je više od 130, kako se u javnosti pominje.

"Imamo problem koji treba da se reši, i koji može da se reši, a to je pitanje zato postoji tih 20 agencija i zašto postoji jedan potpuno pogrešan sistem izdvajanja poslova državne uprave u subjekte koji nisu organi državne uprave. Po mom dubokom uverenju nama ne treba više od tri do četiri, a kažem možda pet agencija", kaže Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Uz Agenciju za upravljanje lukama, Srbija ima i Upravu za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu. Za nju se izdvaja skoro 60 miliona dinara, a za Direkcija za vodene puteve više od 80. I to je trn u oku javnosti.

"Ima agencija koje rade isti ili sličan posao. Imate organe uprave u okviru ministarstava koji rade takođe sličan ili isti posao. Taj broj agencija ne da treba značajno da se smanji, nego da se dovede na nivo kakav imaju zemlje unutar EU", kaže ministar Rasim Ljajić.

Opozicija veruje da bi se lako rešila viška agencija i drugih državnih tela. U DSS-u kažu, doneli bi zakon kojim bi, bez izuzetka, ukinuli sve što je višak. Naprednjaci preciziraju i rok u kojem bi rešili taj problem, ako dođu na vlast.

"To ćemo da uradimo u roku od tri meseca, dakle kao i smanjenje broja državnih sekretara i smanjenje broja članova vlade, a kasnije pokrenuti inicijativu za smanjenje državnih poslanika. Ako to ne uradimo bolje da nismo ni dolazili na vlast", kaže Aleksandar Vučić, SNS.

Nije tajna da je za seču Agencija, poznatog utočišta za partijske kadrove, potrebna politička volja.

"Mislim da je neozbiljno analizirati i govoriti o značajnijoj analizi i ukidanju onih agencija za čijim radom je prestala potreba do mandata ove vlade. Međutim ono što očekujem od sledece vlade jeste da se zabavi ne samo radom agencija, nego i radom javnih preduzeca i citavog javnog sektora", kaže Verica Kalanović iz Ujedinjenih regiona Srbije.

Štednje radi, sa liste agencija koje su na budžetu skinuta je Agencija za rudarstvo. Dodata je, međutim, Agencija za restituciju. Za državne Agencije do kraja godine potrošiće se više od osam milijardi dinara.

19.36 - Devetogodišnju devojčicu iz okoline Prokuplja roditelji pet kilometara nosili na konju do spasilačke ekipe. Devojčica imala alergijski napad gušenja.

19.00 - Elektroprivreda Srbije može da izdrži bez restrikcija struje još sedam do 10 dana, kaže generalni direktor EPS-a Dragomir Marković.

18.38 - Ukoliko se potrošnja nastavi ovim tempom, imamo zalihe gasa za tri nedelje, rekao za RTV Dušan Bajatović. Srbija u svakom trenutku može da povuče 15 miliona kubnih metara gasa, navodi direktor "Srbijagasa".

16.17 - Hidroelektrana "Đerdap 1" radi u vanrednim uslovima, jer debljina leda na pojedinim delovima Dunava dostiže 15 cm, ali svih pet raspoloživih agregata te hidroelektrane proizvodi struju.

15.33 - Obustavljena plovidba Dunavom, Savom i Tisom.  

14.09 - Republički štab za vanredne situacije danas će narediti da se smanji javna rasveta i svetla u izlozima kako bi se štedela struja i sprečio kolaps energetskog sistema.

12.40 - Helikopter Vojske Srbije nadleće planine Čemerno i Rudno u okolini Kraljeva kako bi locirao porodice koje su zavejane od početka snežnog nevremena, javlja dopisnik RTS-a.

Na obroncima planine Čemerno na području Kraljeva danas su helikopterom Vojske Srbije iz sela Mlanča za deset najudaljenijih domaćinstava u okolnim selima dostavljeni paketi hrane.

Tih deset kuća od najbližih komšija razdvaja po nekoliko kilometara strmih, zavejanih puteva.

Hranu je dostavila i isporučila četvoročlana posada helikoptera 98. Vazduhoplovne brigade, 714. Helikopterske eskadrile sa sedištem u Lađevcima kod Kraljeva, koju je predvodio potpukovnik Predrag Nikolić.

Gradonačelnik Kraljeva Ljubiša Simović rekao je novinarima da su četiri paketa isporučena u selo Orlja Glava, tri u selo Grdan i po jedan u Bažale, Ponore i Česnicu.

U Srbiji je od posledica smrzavanja umrlo 12 ljudi. Uglavnom je reč o osobama koja žive u skromnim uslovima bez grejanja, a niske temperature doprinele su da dođe do tragičnog ishoda. Vanredna situacija proglašena je u 38 opština, a da je od sveta odsečeno oko 70.000 ljudi.

Obustavljena plovidba

Zbog veoma niskih temperatura i leda, danas je obustavljena plovidba na Dunavu, Savi i Tisi. Zabrana će trajati dok se ne poboljšaju meteorološki uslovi, što bi moglo da potraje najmanje desetak dana.

Pomoćnik ministra za infrastrukturu i energetiku Srbije Pavle Galić rekao je da su plovila usidrena u zimovnike ili u okviru područja lučkih kapetanija.

Galić je preneo da su danas angažovana i dva ledolomca na Dunavu, pre svega zbog preventivnog delovanja na području hidroenergetskog sistemu "Đerdap" i najavio da bi jedan od njih trebalo u toku dana bude upućen i uzvodno do Golupca, a drugi u sektoru Beograda.

I led na Ibru kod Kraljeva sve je opasniji. Vodeni čepovi duboki su više od metra i prete da izliju vodu u naselja nizvodno od grada. Kako javlja dopisnik RTS-a, sutra će specijalizovane jedinice Vojske Srbije početi razbijanje ledenih čepova na Ibru.

"Vojska Srbije pokušava da na najbolji i najbezedniji način ukloni led na Ibru, rekao je za RTS načelnik Uprave Ministarstva odbrane za odnose s javnošću Milivoje Pajović.

Nove padavine, mraz i vetar prave nove probleme u planinskim selima. Smetovi su sve viši, mnogi putevi i dalje zavejani. Jutros je najhladnije u Somboru sa -21, zatim na Crnom Vrhu gde je -20 stepeni, a u Požegi i Sremskoj Mitrovici -19 stepeni.

Načelnik Sektora za vanredne situacije Predrag Marić rekao je da se nastavlja dopremanje mehanizacije, hrane i ostalih namirnica u najugroženije opštine na jugu i jugoistoku Srbije.

"Prioritet nam je dopremanje hrane i pomoć najugroženijim i najzabačenijim domaćinstvima." rekao je Marić agenciji Beta, dodajući da je u Srbiji konačno proradila solidarnost, pošto se sektoru obraća sve više privatnih firmi, spremnih da pruže pomoć.

"Reditelj Emir Kusturica ustupio je Sektoru za vanredne situacije jedan helikopter na korišćenje. Stigle su i prve donacije u nafti za korišćenje mehanizacije", kazao je Marić.

Načelnik sektora za vanredne situacije naveo je da je tokom jučerašnjeg dana obavljeno 23 akcije spasavanja, a i danas je najkritičnija situacija u opštinama Sjenica, Nova Varoš, Crna Trava i Surdulica.

I na državnim i magistralnim putevima kolovozi su vlažni, a snega ima do pet centimetara. Vozačima se savetuje oprezna vožnja i posedovanje zimske opreme i lanaca.

Na području Zrenjanina na putu Novi Bečej - Bašaid magla smanjuje vidljivost na 150 metara.

Zbog vlažnih kolovoza i pojave niskih temperatura u jutarnjim i večernjim satima, moguće je stvaranje poledice, pa se apeluje na vozače da prilagode brzinu kretanja situaciji na putu i savetuje maksimalan oprez u vožnji.

Ekipe putarskih preduzeća 24 sata intervenišu na terenu i posipaju krizne deonice.

Na pojedinim putnim pravcima važi zabrana za šlepere i kamione gde je obavezna zimska oprema, na nekim je otežan saobraćaj, a na pojedinim prevojima i kritičnim deonicama savetuje se maksimalan oprez u vožnji i obavezno korišćenje zimske opreme.

Neprohodan je putni pravac Brestovac - Gornjak - Žagubica.

Snega do pet cetnimetara ima na prilazima graničnim prelazima, deonicama most na Tisi - Zrenjanin - Srpska Crnja, Kalna - Pirot - Bugarska granica, Uljma - Straža - Bela Crkva - granica sa Rumunijom, granica sa RS - Loznica, Užice - Zlatibor - Borova glava- Kokin brod- Nova Varoš - Prijepolje - barski most (granica Crne Gore), Negotin - Bugarska granica (Mokranje), Nakovo - Novi Bečej.

KURSNA LISTA BR.26
ZA DEVIZE

FORMIRANA NA DAN 08.02.2012. GODINE

Na današnji dan 1828. godine rođen je Žil Vern, francuski književnik. Žil Vern je mesto na književnom Olimpu stekao avanturističkim i naučno-fantastičnim romanima štampanim pod zajedničkim naslovom Neobična putovanja. Još kao dečak maštao je o putovanjima i egzotičnim pustolovinama. Uspehu njegove literature doprineo je i duh vremena, budući da se polovinom 18. veka, s jačanjem kulta nauke, pisci sve više okreću naučnom romanu. Napisao je 57 romana od kojih su najpoznatiji Put oko sveta za 80 dana, Dvadeset hiljada milja pod morem, Put na Mesec, Put u središte Zemlje, Carev glasnik, Pet nedelja u balonu, Pariz u 20. veku i druge. Mnoga od njegovih predviđanja u književnim delima su se ostvarila u praksi.

Jelena Anžujska, srpska kraljica, žena kralja Uroša Prvog i ktitor manastira Gradac umrla je na današnji dan 1314. godine. Bila je supruga srpskog kralja Stefana Uroša I i majka kraljeva Dragutina i Milutina. Jedno vreme vladala je oblastima: Zeta, Trebinje, Plav i Poibarje. Zamonašila u crkvi Svetog Nikole u Skadru i tu je kao monahinja i umrla 8. februara 1314. Osnovala je prvu žensku školu u tadašnjoj Srbiji. Organizovala je prepisivanje knjiga na dvoru i tako proizvedene knjige je kasnije poklanjala. Takođe, u svom dvoru je imala i čuveno knjigohranilište, to jest biblioteku. Najpoznatija njena zadužbina je manastir Gradac gde je i sahranjena, kao i crkva Svetog Nikole u Skadru gde je zamonašena. Obnavljala je veliki broj svetinja, među njima i manastir Svetih Sergija i Vakha na obalama reke Bojane kod Skadra. Legenda kaže da se posle tri godine od svoje smrti javila u snu jednom monahu, te kada su otvorili njen grob telo je nađeno celo i očuvano „kao u rosi". Od te 1317. godine ona se slavi kao svetiteljka 30. oktobra po crkvenom kalendaru, odnosno, 12. novembra po novom kalendaru. Njeno prvo žitije napisao je srpski arhiepiskop Danilo II kao žitije prve srpske kraljice koja je postala svetiteljka.

1725 - Umro Petar Veliki (Petar Prvi Aleksejevič Romanov), ruski car
(Moskva, 9.6.1672 - Sankt Peterburg, 8.2.1725)

1819 - Rođen Džon Raskin, engleski književnik i književni kritičar
(London, 8.2.1819 - London, 20.1.1900)

1834 - Rođen Dimitrij Ivanovič Mendeljejev, ruski hemičar, autor periodnog sistema hemijskih elemenata
(Tobolsk, 8.2.1834 - Petrograd, 2.2.1907)

1849 - Umro France Prešern, slovenački književnik
(Vrba, 3.12.1800 - Kranj, 8.2.1849)

1920 - Rođena Lana Tarner (Đulija Džin Frensis), američka filmska glumica
(Volis, 8.2.1920 - Senčeri Siti, 29.6.1995)

1921 - U Beogradu osnovana prva policijska škola u Srbiji, ovaj datum obeležava se kao Dan  policijskog školstva

1923 - Rođen Milorad-Bata Mihailović, slikar 
(Pančevo, 8.2.1923 - Pariz, 23.4.2011)

1924 - Prvi put izvršena smrtna kazna u gasnoj komori

1925 - Rođen Džek Lemon (Džon Aler), američki filmski glumac, dobitnik "Oskara"
(Boston, 8.2.1925 - Los Anđeles, 27.6.2001)

1926 - Rođen Stevo Žigon, pozorišni, filmski i TV glumac i reditelj
(Ljubljana, 8.2.1926 - Beograd, 28.12.2005)

1930 - Rođen Petar Banićević, pozorišni, filmski i TV glumac, profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu
(Nikšić, 8.2.1930 - Beograd, 4.9.2006)

1931 - Rođen Džems Bajron Din, američki filmski glumac
(Fermon, 8.2.1931 - Los Anđeles, 30.9.1955)

1933 - Rođen Brana Crnčević, književnik i publicista
(Ruma, 8.2.1933)

1938 - Rođena Lidija Pilipenko, balerina i koreograf
 (Lapovo, 8.2.1938)

1947 - Rođen Ljubiša Ristić, pozorišni reditelj i političar
(Priština, 8.2.1947)

1966 - Rođen Hristo Stoičkov, bugarski fudbaler 
(Plovdiv, 8.2.1966)

1968 - Umrla Magdalena-Maga Magazinović, baletski pedagog, koreograf, književnik, prevodilac, prva žena-novinar i bibliotekar u Srbiji, osnivač škole  modernog baleta u Beogradu
(Užice, 14.10.1882 - Beograd, 8.2.1968)

1980 - Umro Ivan Gošnjak, general armije, španski borac, državni sekretar za narodnu odbranu, član SIV-a i Predsedništva CK SKJ
(Ogulin, 10.6.1909 - Beograd, 8.2.1980)

1982 - Umro Jovan Veselinov Žarko, predsednik Izvršnog veća Srbije, predsednik Narodne  skupštine Srbije, član Predsedništva CK SKJ
(Kumane, 20.1.1906 - Beograd, 8.2.1982)

1984 - Otvorene 14. Zimske olimpijske igre u Sarajevu

1994 - Umro Džozef Koten, američki filmski glumac 
(Petersburg, 15.5.1905 - Los Anđeles, 8.2.1994)

2005 - Umro Milo Vlahović, ugostitelj, upravnik "Srpske kafane", idejni tvorac   manifestacije "Ulica otvorenog srca"
(Beograd, 8.2.2005)

2006 - Umro Akira Ifukube, japanski kompozitor
(Kuširo, 31.5.1914 - Tokio, 8.2.2006)

2007 - Umrla En Nikol Smit (Viki Lin Hogan), američka glumica 
(Hjuston, 28.11.1967 - Florida, 8.2.2007)

Svi raspoloživi proizvodni kapaciteti EPS-a danima rade punom snagom. Uvoz pokriva 10 odsto potrošnje. Međutim, to uskoro, kažu, neće biti dovoljno, ako se potrošnja ne smanji.

Dodatni problem je led na rekama, jer može da ugrozi proizvodnju i u hidroelektranama i u termoelektranama.

"Trenutnu energetsku situaciju možemo okarakterisati kao stabilnu, ali veoma tešku koja u ovakvom režimu ne može dugo da potraje", kaže pomoćnik generalnog direktora EPS-a Zoran Manasijević.

On je ponovio da EPS ne planira restrikcije struje, ali da je neophodna racionalnija potrošnja. 

"Da ne bi došlo do restrikcija, potrebna je racionalizacija u potrošnji. A ove mere koje je Vlada preduzela nisu, očigledno, urodile plodom", rekao je Manasijević.

EPS traži od nadležnih da odredi ko i koliko u ovim uslovima mora da umanji potrošnju kako bi je bilo za građane i prioritetne delatnosti. Važno je i ne dogrevati stanove priključene na daljinske sisteme.

Trećina toplana već greje 24 sata, dok druge gde ima mogućnosti produžavaju grejanje do ponoći. Međutim, iako je Vlada dala mazut iz Robnih rezervi, desetak toplana ga nema dovoljno. Problem je otežan transport.

"'Toplana Knjaževac' raspolaže zalihama mazuta od četrdesetak tona. Ta zaliha obezbeđuje rad toplani u naredna četiri dana. Obezbeđena je još jedna cisterna i, ako vremenske prilike, dozvole, očekujemo da ta cisterna uskoro stigne", kaže direktor toplane u Knjaževcu.

I potrošnja gasa je povećana i za sada ga ima dovoljno. U "Gaspromu" kažu da isporučuju samo ugovoreni gas. Evropske zemlje traže dodatnih čak 50 odsto količina, ali to, kažu, ne mogu da pokriju.

Predsednik Tadić razgovarao je sa Đanfrankom Finijem o bilateralnim odnosima i unapređenju ekonomske saradnje dveju zemalja. 

Tadić je izrazio je zahvalnost svom gostu na podršci Italije evropskim integracijama Srbije, saopštila je Pres-služba predsednika Srbije.

"Ispiti su završeni i položeni", poručio je Fini posle susreta sa predsednicom Skupštine Srbije Slavicom Đukić Dejanović.

Italijanski zvaničnik je istakao da je priznavanje statusa kandidata Srbiji ne samo u njenom interesu, već i u interesu EU.

Na pitanje novinara da li za Srbiju postoji uslov do kraja ove nedelje postigne dogovor o regionalnom predstavljanju Prištine, kako bi dobila status kandidata, Fini je rekao da nema takvih "ultimativnih rokova i ultimatuma".

"Nemam takve informacije. Svi znamo da je to pitanje uslov, ali nemam informacije da je to uslov bez kojeg se ne može ići dalje", rekao je Fini koji je u Beograd došao na poziv predsednice parlamenta.

Sa Finijem se složila i predsednica Skupštine, rekavši da ni ona nema takve informacije.

Prema rečima Slavice Đukić Dejanović, susret sa Finijem je dobar pokazatelj intenzivnih bilateralnih odnosa dveju zemalja. Ona je, takođe, podsetila da Srbija uživa veliku podršku Italije u procesu evrointegracija.

Fini je razgovarao i sa ministrom unutrašnjih poslova Ivicom Dačićem.

Ambasador Italije u Srbiji Armando Varikio izjavio je da će zvanični Rim podržati dodelu statusa kandidata za članstvo u EU Srbiji na zasednju Evropskog saveta u martu.

"Italija dugo podržava Srbiju na njenom evropskom putu i sve političke snage u zemlji se sa time slažu ", rekao je Varikio i dodao da će to biti potvrđeno i kada Fini bude došao u Srbiju.

Fini je krajem januara u Rimu razgovarao sa šefom srpske diplomatije Vukom Jeremićem.

Poslanici su razmotrili Predlog odluke o izboru člana Visokog saveta sudstva iz reda sudija apelacionih sudova, koji je podneo Visoki savet sudstva, i Predlog odluke o izboru zamenika javnih tužilaca, koji je podnelo Državno veće tužilaca.

Prema najavi predsednice parlamenta Slavice Đukić Dejanović, dan za glasanje biće određen naknadno.

Poslanici Srpskog pokreta obnove nisu učestvovali u radu parlamenta jer traže da se državnih funkcija razreše ministar Srđan Srećković i državna sekretarka Sanja Čeković.

Predstavnici vladajuće koalicije u parlamentu Srbije podržali su predlog da se sudija iz Kragujevca Miroljub Tomić izabere u Visoki savet sudstva, dok su poslanici opozicije ocenili da njegov dosadašnji rad nije sporan, ali su kritikovali stanje u srpskom pravosuđu i rad VSS-a.

Iz redova poslanika opozicije zajedljivo se moglo čuti da će izbor Miroljuba Tomića završiti kao i Predlog zakona o železnicama, odnosno da nikada neće dobiti podršku većine od 126 poslanika. Na to ih navodi činjenica da po ustaljenoj praksi ovaj predlog nije objedinjen sa izborom sedam zamenika javnih tužilaca.

Kako RTS nezvanično saznaje u vladajućoj koaliciji, posle rasprave Skupština neće glasati o tačkama dnevnog reda sve dok u Vladi ne reše problem u koaliciji i ne pošalju predlog dnevnog reda nove važnije i veće sednice o kojoj bi parlament raspravljao.

Poslanici DSS i SRS ocenili su da ne postoji parlamentarna većina i da skupština neće moći da izglasa tu tačku dnevnog reda. 

Šef poslaničke grupe DSS-a Miloš Aligrudić izjavio je da vladajuća koalicija nema većinu u parlamentu i da je neće imati do kraja ovog saziva.

S druge strane, predsednica poslaničke grupe "Za evropsku Srbiju" Nada Kolundžija izjavila je da je uverena da će, zbog važnosti pitanja, biti 126 poslanika koji će glasati za predloge o kojima se raspravlja na vanrednoj sednici parlamenta.

"Neizglasavanje kadrovskih rešenja blokiralo bi rad Viskog saveta sudstva i dovelo do paralize pravosudnog sistema. Svako usporavanje rada Visokog saveta sudstva u stvari blokira rad tog Saveta, a ono što iz toga proizilazi dovodi do nesagledivih posledica po pravni poredak države", rekla je Judita Popović iz LDP-a.

Predstavnica predlagača Mirjana Ivić predstavila je Tomića kao uglednog sudiju od karijere sa velikim iskustvom, koji je radio u brojnim sudovima u Kragujevcu i koji trenutno radi u Apelacionom sudu u tom gradu.

"Radi se o stručnom i odgovornom sudiji koji je na kraju 2011. godine imao 12 nezavršenih predmeta, od kojih nijedan nije stari predmet, što je san svakog sudije. U Apelacionom sudu u Kragujevcu jednoglasno je predložen od kolega za izbor a oni su stalno sa njim i najbolje znaju njegove moralne i ljudske kvalitete", rekla je Ivić.

Predsednica Skupštine Slavica Đukić Dejanović rekla je ranije da će dan za glasanje odrediti kada bude obezbeđena podrška 126 poslanika, navodeći da su poslanici SPO-a i dalje kandidati za razgovor.

17.15 - Čurkin: Neke od država u svojevrsnom konfliktu interesa u istrazi o trgovini organima, posebno šef istrage EU Amerikanac Klint Vilijamson. Neophodan mandat Saveta bezbednosti.

17.10 - Rusija sumnja u statusnu neutralnost Euleksa i Kfora. Čurkin kritikovao te misije zbog odnosa prema ruskom humanitarnom konvoju, navodeći da Moskva sama odlučuje ko će je i gde dobiti.

17.06 - Priština traži povlačenje srpske policije i snaga bezbednosti sa severa Kosova.  

16.42 - Hodžaj: Kosovo će u potpunosti sarađivati sa istragom o navodima iz izveštaja Dika Martija.

16.35 - Jeremić: Regionalno predstavljanje Prištine mora biti "eksplicitno i nedvosmisleno" u skladu sa Rezolucijom 1244.

16.31 - Srbija će tražiti još jedan krug konsultacija o zahtevu da mandat za istragu o navodima iz izveštaja Dika Martija bude poveren Savetu bezbednosti UN. 

16.20 - Međunarodno prisustvo na Kosovo košta skoro 500 miliona dolara, rekao Mule.

16.12 - Situacija na severu Kosova krhka, rekao zamenik šefa UN za mirovne operacije Edmond Mule.

16.08 - Počela sednica Saveta bezbednosti o Kosovu. 

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija razmatrao je situaciju na Kosovu koja je, prema oceni generalnog sekretara UN Ban Kimuna, napeta i umnogome utiče na dijalog Beograda i Prištine i razgovore o evropskoj perspektivi regiona.

Ruski ambasador pri Ujedinjenim nacijama Vitalij Čurkin rekao je da su neke od država u svojevrsnom konfliktu interesa u istrazi o trgovini organima i izrazio sumnju u način na koji Euleks vodi tu istragu.

"Trenutno istragu o umešanosti kosovskih lidera vode one zemlje koje su u prošlosti pomagale tim ljudima da dođu na vlast na Kosovu", rekao je Čurkin.

"Znamo da vodeću ulogu u istrazi imaju SAD i da je, kakva slučajnost, američki državljanin (Klint Vilijamson) zadužen za vođenje istrage", rekao je ruski ambasador.

"Zabrinuti smo zbog načina na koji Euleks ispituje činjenice navedene u izveštaju Dika Martija o ilegalnoj trgovini ljudskim organima na Kosovu", rekao je Čurkin i podsetio na lošu situaciju na Kosovu po pitanju zaštite svedoka, što je potvrdio i Savet Evrope.

Zbog svega toga, ruski ambasador poziva Savet bezbednosti da podrži inicijativu Srbije da se istraga o trgovini organima na Kosovu vodi pod okriljem tog tela.

"Istraga mora da bude nepristrasna i da uliva poverenje i zbog toga tražimo da bude prenesena na Savet bezbednosti", rekao je Čurkin, koji je takođe kritikovao Kfor i Euleks zbog odnosa prema ruskom humanitarnom konvoju.

SAD: Neodgovorne sumnje

Predstavnica SAD Rozmari di Karlo naglasila je da su "neosnovane i neodgovorne sumnje" u istragu koju predvodi Klint Vilijamson.

Sjedinjene Američke Države se, kako je rekla, zalažu za odlučnu istragu o svim ozbiljnim kriminalnim aktivnostima, uključujući i trgovinu organima i dodala da Euleks uživa punu podršku svih regionalnih faktora. "Očekujemo punu saradnju sa Euleksom koji vodi istragu", rekla je Di Karlo.

Predstavnica SAD-a je oštro osudila postavljanje blokada na severu Kosova i naglasila da ta zemlja odbacuje sve pokušaje "podrivanja legitimiteta prištinskih vlasti".

Rozmari di Karlo je naglasila da međunarodna zajednica želi mir i stabilnost na Kosovu i celom Zapadnom Balkanu i dodala da je "sada vreme da Srbija i Kosovo ostave iza sebe prošlost i rade zajedno na budućnosti".

Predstavnici Nemačke i Francuske pri UN naglasili su da te zemlje imaju puno poverenje u istragu koju vodi Amerikanac Klint Vilijamson, a nemački ambasador je dodao da Berlin "veoma ozbiljno shvata" navode iz Martijevog izveštaja.

Nemački ambasador Peter Viting osudio je postavljanje srpskih blokada na putevima na severu Kosova, kao i sve akte nasilja uperene protiv Kfora i Euleksa. Viting je pozdravio poziv predsednika Srbije Borisa Tadića da se uklone barikade.

Zamenik šefa francuske misije u UN Martin Brijen ocenio je da je napad na vojnike Kfora i Euleksa neprihvatljiv i dodao da oni ne mogu biti tretirani kao strana u sukobu.

Plan Martija Ahtisarija je, kako je rekao, dobra osnova za integraciju severa Kosva i naveo da bi kosovski premijer Hašim Tači trebalo da uveri Srbe na Kosovu da svi zajedno imaju zajedničku budućnost.

Predstavnik Velike Britanije Rik Barton pozdravio je dosadašnje napore Prištine i Beograda u obnovljenom dijalogu i najavio da će njegova zemlja i dalje pomagati Kosovo. Barton je dodao da je privrženost Kosova i Srbije dijalogu zanačajna i za njihov napredak ka članstvu u Evropskoj uniji.

Skupe misije 

Sednicu o Kosovu je otvorio zamenik šefa UN za mirovne operacije Edmond Mule, koji je rekao da potencijalno nestabilna situacija na Kosovu utiče na dijalog Prištine i Beograda, ali i da se krhka situacija u tom regionu polako smiruje, zahvaljujući dijalogu Beograda i Prištine.

Mule je upozorio da međunarodna zajednica, zbog problema u drugim delovima sveta ne treba da zanemari stanje na Kosovu.

Mule je naveo da se za međunarodne misije na Kosovu, uključujući Euleks, UNMIK, Kfor i OEBS godišnje troši oko 500 miliona dolara i dodao da je potrebno preispitati da li su ovi troškovi racionalni i da li se efikasno koriste.

Stanje stvari na Kosovu nosi rizike kakvi su viđeni prošle godine na severu Kosova, rekao je Mule. Mule je istakao napredak u dijalogu Beograda i Prištine, koji se ogleda kroz postizanje novih sporazuma i primenu postojećih.

Ovo pokazuje da je dostižno rešiti svakodnevne probleme praktičnim rešenjima, a sporazum o integrisanom upravljanju prelazima predstavlja ohrabrujući signal od obe strane, rekao je Mule.

Kosovski ministar spoljnih poslova Enver Hodžaj ocenio je da bi davanje statusa kandidata Srbiji pre ispunjavanja preuzetih obaveza prema Kosovu dugoročno imalo negativne posledice na Kosovu.

Hodžaj rekao da će u tom slučaju "sadašnji status na severu Kosova postati zamrznuti konflikt, a proces normalizacije između Kosova i Srbije neće imati budućnost".

Enver Hodžaj je pozvao srpske vlasti da povuku pripadnike policijskih struktura sa severa Kosova i naglasio da je "ideja o razmeni teritorija veoma opasna".

"Dobro bi bilo i za Srbiju i za sve da su granice na Balkanu jednom za svagda definisane", rekao je Hodžaj. Hodžaj je pohvalio rad Euleksa i rekao da je Priština spremna za punu saradnju s Misijom EU u istragama.

Međutim, argentinska vlada želi da, u čast i uoči obeležavanja 30 godina od kraja Foklandskog rata, fudbalsku ligu nazove "Krstarica General Belgrano", koja je potopljena 1982. godine u ratu sa Velikom Britanijom.

Argentinska predsednica Kristina Kirhner obezbedila je veliku podršku južnoameričkog kontinenta u diplomatskoj ofanzivi protiv Velike Britanije, čiji je premijer Dejvid Kameron, pre nekoliko nedelja, ocenio da Argentina vodi kolonijalističku politiku.

Kirhnerova sada želi da od veoma strastvenog fudbalskog takmičenja stvori snažan izvor prezira i nacionalizma. Tim potezom argentinske vlasti žele i da vojni poraz i poniženje pretvore u nacionalni ponos, piše Gardijan.

Argentinska vlada je formalno vlasnik tamošnje prve lige i zato se televizijski prenosi emituju na javnim kanalima. Takmičenje u argentinskoj prvoj ligi počinje 11. februara, a titulu brani Boka Juniors.

Posle više od deset godina mirnih diplomatskih tonova, Foklandska ostrva su prošle godine opet postala kamen spoticanja u odnosima Buenos Ajresa i Londona, kada su britanske kompanije počele da buše morsko dno u potrazi za naftom.

Nakon toga više puta su razmenjivane oštre reči između lidera dve zemlje. Ipak, čini se da je zaoštravanju situacije najviše doprinela Velika Britanija pre dve nedelje, kada je poslala razarač "Nepokolebljivi" u vode oko ostrva.

Taj potez dodatno je razljutio argenitnsku predsednicu, koja je najavila da će u četvrtak objaviti važno saopštenje u vezi sa Foklandskim ostrvima.

Potapanje Belgrana

Krstaricu "General Belgrano", nazvanu po osnivaču nezavisne Argentine Manuelu Belgranu, potopila je nuklearna podmornica "Osvajač" 2. maja 1982. godine.

Uprkos činjenici da je krstarica bila izvan voda koje je Velika Britanija proglasila svojim, tadašnja premijera Margaret Tačer odlučila je da general Belgrano predstavlja pretnju i naredila napad.

Brod je pogođen sa dva torpeda i ubrzo nakon toga je potonuo, prilikom čega je 323 mornara umrlo.

Gubitak tako velikog broda i ljudi šokirao je argentinsku vojnu huntu. Naslovi u britanskim listovima posle potapanja dodatno su iznervirali Argentince.

Rat za Foklandska ostrva počeo je 2. aprila i trajao je 10 nedelja, poginulo je 907 osoba, a završen je pobedom Velike Britanije.

Rejnfelt je u intervjuu dnevnom listu Dagens Niheter, koji je izazvao oštre kritike od sindikata u Švedskoj, rekao da socijalni i penzioni sistemi u Švedskoj neće biti održivi s obzirom na sve starije stanovništvo, ukoliko se ljudi ne budu penzionisali kasnije, prenela je agencija AFP.

On je istakao i da ljudi moraju da menjaju stavove, a poslodavci da na drugačiji način posmatraju ljude starije od 50 godina.

"Ako zaposlite nekog sa 55 godina koji kaže da planira da radi do 75. godine, to znači da ćete sa njim imati veoma dugo i zanimljivo radno iskustvo, u poređenju sa onima koji u tim godinama planiraju da se za pet ili šest godina penzionišu", naveo je Rejnfelt.

"Ako budemo živeli duže i ranije odlazili u penziju, penzije moraju da budu niže. Pitanje je da li su ljudi spremni na to", rekao je švedski premijer i dodao da bi ljudi trebalo da budu voljni da promene profesiju kad im ona postane fizički preteška ili previše stresna.

Švedska ima fleksibilnu granicu za odlazak u penziju, pa radnici mogu da počnu da primaju penzije sa 61 godinom starosti ili da nastave da rade do 67. godine.

Stopa nezaposlenosti u Švedsekoj, prema podacima agencije za statistiku EU "Evrostat", krajem 2011. godine iznosila je 7,5 odsto, ali je ta stopa znatno veća kod mladih starosti do 25 godina - čak 22 odsto, što dodatno komplikuje predlog za povećanjem starosne granice za odlazak u penziju.

U Švedskoj oko 70 odsto radnika pripada nekom od sindikata, a ta stopa je visoka u svim granama privrede i nezavisno od obrazovanja i vrste posla na kome rade.

Stranka aktuelnog premijera Rejnfelta "Partija umerenih" zastupa ideologiju liberalnog konzervativizma i pripada partijama desnog centra. U parlamentu Švedske ima 107 poslaničkih mesta ili oko 30 odsto, a vladajuću koaliciju čine još i tri stranke: Liberalna stranka, Partija centra i Hrišćansko-demokratska stranka.

Sa takvim planom se, na veliku žalost Dohe, nisu složili Peking i Moskva, pa je silna energija uložena u pripreme rezolucije protiv Bašara el Asada mesto ustupila jednako žestokim napadima na Rusiju, pošto su arapski i francuski mediji optužili Čurkina da je, tokom rasprave, pretio uništenjem Katara.

"Upozoravam vas da se ne usudite da uložite veto", rekao je, navodno, neimenovani arapski diplomata Čurkinu tokom rasprave, na šta mu je Rus odgovorio: "Ukoliko nastavite da mi se obraćate tim tonom, sutra neće postojati ništa što sada zovete Katar".

"To je laž", rekao je Čurkin na konferenciji za novinare u Njujorku, navodeći da je rezoluciju o Siriji, suštinski, uništila žurba, jer bi posle još nekoliko dana pregovora "verovatno" bila usvojena.

Umesto te rezolucije, navode izvori na Ist Riveru, predstavnici Arapske lige će, najverovatnije pokušati da "proguraju" novu, u kojoj bi nebo iznad Sirije bilo proglašeno zonom zabranjenih letova, što neodoljivo podseća na eskalaciju sukoba u Libiji, na šta će Rusija i Kina teško pristati.

Da su zahtevi građana utemeljeni, potvrdili su i na Pravnom fakultetu u Splitu pozivajući se na Zakon o komunalnom privredi. Profesor splitskog Pravnog fakulteta Mirko Klarić je izjavio da sve osobe povređene zbog proklizavanja na javnim površinama imaju osnovu za podizanje tužbe.

Gradonačelnik Splita Željko Kerum je ocenio da ne postoji krivac za stanje u gradu.

"Zbog čega tražiti krivce za ovakvu situaciju. To koliko je napadalo snega nije moja stvar. Da sam pre mesec dana naručio i kupio ralice za sneg napali bi me da sam nekome namestio proviziju. Ovakav sneg se ne pamti 50 godina", rekao je Kerum.

"Bog je dao sneg i sneg je pao! Zadovoljan sam stanjem u gradu, Split je prošao puno bolje od gradova u regionu, Evropi i šire", rekao je Kerum.

Opoziciju je optužio za politizaciju, a državu zbog velikih poreza - za povrede građana je kriva država, i to 'zbog velikog poreza na čizme, lance i zimske gume'.

Nakon svega što su proživeli, pet stotina Splić́ana moglo bi tužiti grad i tražiti odštetu za troškove lečenja, propuštenu dobit i duševnu bol. Tako bi se grad mogao naći u ozbiljnim finansijskim teškoč́ama, teškima nekoliko desetina miliona kuna, pišu hrvatski mediji.

U Splitskom štabu za zaštitu i spasavanje smatraju da su gradske službe odradile odličan posao kad je reč o čišćenju snega i normalizaciji života. Deo krivice prebacili su na građane. Tvrde da su Splićani bolje organizovali i očistiti sneg ispred svojih zgrada, ni preloma ne bi bilo toliko.

Ali, mnoge javne površine, poput rive, nisu očišćene, upozoravaju gradonačelnikovi kritičari i traže njegovu ostavku.

"To bi po našem mišljenju moglo biti štetno kako za našu kompaniju, tako i za Merkator te smo stoga doneli odluku o povlačenju svoje ponude", naveo je hrvatski koncern.

U saopštenju se podseća da se "Agrokor" u oktobru prošle godine javio na javni konkurs za kupovinu 52,1 odsto akcija Poslovnog sistema "Merkator", koji je u ime konzorcijuma glavnih akcionara vodila "ING banka".

Iako su izabrani za najboljeg ponuđača i počeli pregovore o uslovima akvizicije do danas nisu uspeli da dogovore zadovoljavajuće uslove.

Hrvatski mediji preneli su danas izjavu budućeg slovenačkog ministra privrede Radovana Žerjava koji je rekao da nije naklonjen prodaji Merkatora, da državi nije svejedno ko je vlasnik tog trgovačkog lanca, kao i da bi prodaja imala šire posledice za sloveačku
privredu.

"Besede u Zoranovu čast" bila su na temu citata Zorana Đinđića "Reforme u Srbiji mogu da uspeju samo ako osećanje nade i volje pobedi nad osećanjem praznog mudrovanja i cinizma".

Član žirija, ministar odbrane i potpredsednik DS-a Dragan Šutanovac, izjavio je da kvalifikaciona tamičenja "Besede u Zoranovu čast", koja se održavaju širom Srbije, nose poruku da u mladim ljudima žive vizije i energija koju je imao Đinđić da Srbija ide napred.

Šutanovac je rekao da se Srbiji danas veruje mnogo više nego pre 2000. godine, i da, bez obzira što se, kako je rekao, nalazimo u jednoj situaciji da čekamo odluku, Srbija grabi ka evropskim standardima i ka onim ciljevima koji su je motivisali 90-tih godina da ide u promene.

Ono što je važno reći jeste da moramo imati poverenja, ako ni u koga drugog, onda u sebe, rekao je Šutanovac.

Činjenica da je više stotina mladih ljudi, kroz proteklih sedam godina od kada se održava ova manifestacija, pokušalo da osvoji prvu nagradu, govori o svesti mladih ljudi šta je sve Đinđić činio za Srbiju i da oni žele da nastave tim putem, kazao je Šutanovac.

Predsednik uprave RTL-a je u otvorenom pismu podsetio da su pre dve sedmice od Veća za elektronske medije  dobili upozorenje da ne smeju prikazati srpski film bez prevoda na hrvatski jezik, i ukazao da u poslednjih 10 godina nijedna televizija, filmski distributer i bilo koja druga kulturna institucija nije to učinila, niti je upozorena da to učini, prenela je HINA.

Cil se zato pita šta se promenilo u zakonodavstvu i tumačenju zakona i zašto je RTL prva i jedina televizija koja je dobila takvo upozorenje, ako se takav sadržaj godinama prikazivao na svim televizijama.

Na RTL-u smatraju kako je reč samo o jednoj od mnogih "diskriminatornih i pristrasnih odluka" koje je VEM doneo protiv njih.

Tvrde da im je VEM poslednjih nekoliko godina slao opomene zbog programa, koje su oni i druge televizijske kuće već godinama pre toga emitovale bez prigovora.

U pismu se kaže da se u međuvremenu "ništa značajnije nije promenilo u zakonima", no čini im se da se nešto promenilo u stavovima Veća za elektronske medije prema RTL-u, prenela je hrvatska agencija.

U Hrvatskoj, ali i u javnosti u regionu, u poslednje vreme vođena je rasprava o potrebi prevođenja filmova iz Srbije i BiH na hrvatski jezik, pošto je Savet za elektronske medije upozorio RTL televiziju da filmove na srpskom treba prevoditi.

U raspravu u hrvatskoj javnosti uključile su se brojne organizacije i pojedinci iz sveta kulture i medija, koji su uglavnom kritikovali odluku Saveta, među njima i Hrvatsko novinarsko društvo koje je pozvalo Savet da povuče tu "apsurdnu odluku".

Posle tih upozorenja, Hrvatska radiotelevizija saopštila je da će ubuduće putem teleteksta titlovati filmove iz Srbije i Bosne i Hercegovine, i nuditi to kao opciju gledaocima.

Zbog snega, vetra i niskih temperatura tema Oka bila je kako paziti na sopstveno zdravlje i kako se čuvati od neverovatnog minusa. O tome su govorili doktorka Miroslava Zamaklar i Marko Petrović iz Gorske službe.

Miroslava Zamlakar je rekla da su organizmu potrebna jedan do dva dana da se navikne na ovako niske temperature, pa da se zato nekima čini da više nije tako hladno kako je bilo na početku ovog ledenog talasa: "Mlađim i zdravim osobama je potrebno kraće vreme da se adaptiraju na promene, a starijim i bolesnim malo više vremena".

Marko Petrović je savetovao da se oni koji izlaze napolje slojevito obuku, kako bi mogli da skinu neki sloj ako im bude toplo: "Veoma je opasno preznojiti se na ovim niskim temperaturama, jer nije dobro da telo bude na hladnoći u vlažnoj sredini. Onda će nam biti još hladnije". 

Petrović je, takođe, savetovao da se ne stoji na jednom mestu, nego da se telo non stop kreće, što podrazumeva, hodanje ili cupkanje jer tako mišići proizvode toplotu koja je telu neophodna. Ako neko mora duže da ostane napolju na ovim niskim temperaturama, onda bi bilo dobro da kod sebe ima neki slatkiš i toplu tečnost u termoforu. Veoma je bitno i ne udisati direktno hladan vazduh, nego staviti šal preko usta.

Doktorka Zamlakar je rekla da je dobro dok ljudi osećaju bol od hladnoće u ekstremitetima, jer je to prirodna reakcija tela, ali da je opasno kada se bilo kakav osećaj u ekstremitetima izgubi.

Promene na koži ukazuju da je došlo do teških promrzlina. Ono što je veoma bitno je
da oni koji su promrzli ne smeju da dozvole umoru da ih savlada: "Moraju po svaku cenu da se kreću i nikako ne smeju da zaspu jer to može biti veoma opasno".

Opasno je i da hronični bolesnici i stari ljudi izlaze napolje. Posebno dijabetičari, oni sa visokim krvnim pritiskom i hroničnim bronhitisom. "Ako uprkos tome izađu napolje i osete grčenje i stezanje u grudnom košu, svakako moraju ući u najbližu toplu prostoriju, makar to bila i prodavnica jer u protivnom može doći do infarkta", rekla je Zamlakar.

Petrović je takođe upozorio da niko ne bi smeo naglo izlaziti iz pregrejanih prostorija na hladnoću: "Potrebno je postepeno se izlagati hladnoći, dozvoliti telu da se postepeno adaptira. Ako je ikako moguće prvo izaći u neki hodnik, a tek potom na ulicu".

Što se tiče hrane i pića gosti su se složili da je zdravima kaloričnije ishrana dopuštena, jer se organizam greje tako što sagoreva masti. Međutim, Zamlakar je svetovala da je zdravije unositi mleko i mlečne proizvode, nego mast i slične namirnice. Takođe je opasno piti
alkoholna pića, pa izlaziti napolje, jer se tako krvni sudovi šire, umesto da se skupljaju, pa lakše i brže dolazi do promrzlina.

Gorska služba je organizovala i krizni štab kako bi pomogla u spašavanju ljudi kojima je to potrebno, čak i onima koji žive u urbanim sredinama. Inače, mnoga sela u Srbiji su odsečena od sveta, a sneg koji neprestano pada, kao i vetar, prave nove probleme, posebno u planinskim krajevima. Teško je u Sjenici, Ivanjici, Novoj Varoši, smetovi su sve viši, a hiljade kilometara puta nije moguće pronaći.

Veoma teška situacija ovih dana je i u Tutinu. Albin Gegić, direktor televizije Tutin, je u uključenju u Oko rekao da sneg bez prestanka pada već dva dana i dve noći i da je temperatura -15 stepeni: "Deset hiljada ljudi odsečeno je od centra Tutina. 90 sela je u potpunoj blokadi jer su putevi potpuno neprohodni".

Tutin je zbog toga tražio od vlade pomoć. Oni imaju dovoljno mehanizacije, ali nemaju dovoljno goriva za nju pa su tražili 15 miliona dinara. Veliku štetu pretrpela je i nova fabrika pored Ribaričkog jezera, koja je trebalo da počne da radi u martu. "Od težine snega, krov se urušio, pa je sneg pao na nove mašine. Samo šteta od polomljene krovne konstrukcije iznosi 20 hiljada evra", rekao je Gegić.

Probleme Srbiji zadaje i led na rekama, pa je prioritet razbijanje ledenih čepova na Ibru i Dunavu kako bi se izbeglo izlivanje reka u gradovima.

Na internet sajtu Fiskalnog saveta, gde je objavljen izveštaj, navedeno je da je promenama koeficijenata za obračun zarada omogućeno da prosečne zarade jedinicama teritorijalne samouoprave i lokalne samouprave budu povećane 41 odsto, tako da će rashodi lokalnih budžeta zbog toga biti veći za oko 2,9 milijardi dinara.

Vlada Srbije usvojila je 30. decembra 2011. godine izmenu uredbe o koeficijentima za obračun plata u državnim organima.

U tim izmenama, prema oceni Fiskalnog saveta, najveće povećanje zarada predviđeno je za zaposlene u organima teritorijalne autonomije i grada Beograda.

Fiskalni savet je podsetio da se Zakonom o budžetu, plate zaposlenih u državnoj službi usklađuju sa rastom cena i polovinom rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Međutim, novom uredbom dozvoljeno je da plate službenika u gradu Beogradu budu za oko 17 veće u odnosu na plate onih koji iste poslove rade u republičkim organima i institucijama, dok će to povećanje u ostalim gradovima biti oko šest odsto, a u opštinama sedam procenata.

Fiskalni savet u izveštaju je istakao da se usvajanjem nove uredbe najvećim delom, zapravo, priznaje postojeće stanje plata zaposlenih u organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave.

Lider radikala optužio je obaveštajne službe SAD, Velike Britanije i Francuske da mu narušavaju zdravlje.

Šešelj je objasnio i da mu je 12. januara u bolnici u Lajdenu ugrađen unutrašnji defibrilator koji elektro-šokovima usporava srčani ritam, a ne "pejs-mejker", kako se mislilo. Ističe da problem slabljenja njegovog srca time, međutim, nije rešen.

"Dok sam se presvlačio, izgubio sam svest, udario sam glavom u sto i pao, sav krvav. Posle 10 minuta, video me je stražar svog u krvi, koji je pozvao medicinsku sestru. Pokušala je da mi izmeri pritisak i puls mojim aparatom, ali nije mogla pošto aparat nije mogao da ih registruje. Pozvali su hitnu pomoć, koja je došla izuzetno brzo. Zatim je stigla i druga ekipa hitne pomoći", rekao je Šešelj.

On je zatim tvrdio, da nisu mogli da ga snesu niz stepenište duže od sat vremena, zbog čega su pozvali vatrogasce.

"Vatrogasci su presekli rešetke i izneli su me kroz prozor sa prvog sprata. To je trajalo sat i 14 minuta. S dvoja kola hitne pomoći i policije i uz četiri policajca na motociklima munjevito sam bio prebačen u bolnicu u Lajdenu. I to mi je verovatno spasilo život... privremeno", rekao je Šešelj.

Napomenuo je da je "sve to vreme bio bez svesti i da su mu posle drugi pričali", a da se "probudio u devet sati uveče" u bolnici u Lajdenu, desetak kilometara od Haga. Na lečenje u toj bolnici, Šešelj je rekao da nema primedbi.

"U Lajdenu su konstatovali da nema unutrašnjih uzroka za poremećaj rada mog srca. Ja sam ih pitao da li to znači da su uzroci spolja, a oni su odgovorili da ne mogu da spekulišu. To mogu biti sistematske stresne situacije koje se veštački proizvode od sekretarijata Tribunala i sudskog veća, a bilo ih je napretek u protekla dva meseca. Ili zapadne službe imaju tehnologiju kojom radio talasima mogu da utiču na rad mog srca. To je teoretski moguće", rekao je Šešelj.

On je potvrdio i da će ubuduće dozvoljavati samo lekarima koje sam izabere da ga pregledaju, navodeći kao primer ruskog kardiologa Agejeva. Najavio je da će srpski lekari koji su ga nedavno pregledali uskoro objaviti svoje "veoma ozbiljne" nalaze.

Lider Srpske radikalne stranke optužen je za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93. godine.

"Kapetanu kukavici", kako je Sketino nazvan nakon brodoloma, preti osam godina zatvorske kazne za svakog od 300 putnika i članova posade koje je ostavio na brodu kada se evakuisao.

Prema izveštajima, on je ušao u jedan od čamaca za spasavanje i sa obale posmatrao evakuaciju putnika.

Brojku od 2.500 godina izračunali su italijanski mediji sabravši kazne za sva dela za koja se Sketino tereti.

Pošto je 17 ljudi poginulo u nesreći, a 15 još nije pronađeno, strahuje se da je 32 ukupan broj žrtava nesreće koja se dogodila 13. januara kada se kruzer nasukao na stenu u blizini obale ostrva Điljo.

Sud u Firenci produžio je kućni pritvor Sketinu, odbivši zahtev tužilaštva da Sketino bude odveden u zatvor, ali i odbrane koja je tražila da bude pušten da se brani sa slovode.

Juče je sud saslušao zahtev tužioca da se Sketino, koji se nalazi u kućnom pritvoru u svom domu blizu Toskane, vrati u zatvor. Odbrana je, s druge strane, podnela zahtev da kapetan bude oslobođen iz kućnog pritvora i da mu se dozvoli kaucija.

Nekoliko stotina demonstranata zapalilo je zastavu Nemačke i uz povike "Nacisti napolje" pokušalo da probije kordon ispred parlamenta, ali ih je policija sprečila upotrebivši suzavac.

Grupu od 200 demonstranata koji su nosili veliku grčku zastavu sa starom grčkom izrekom "ili sa štitom ili na njemu" što znači "ili pobediti ili poginuti u borbi", potisnula je policija. 

Dok su demonstranti uzvikivali "Lopovi, lopovi", jedan od okupljenih je izvadio nemačku zastavu i zapalio je. Drugi su izvadili veliku nacističku zastavu koju su pokušali da zapale, ali ih je u tome sprečila policija.

Sukobi su ubrzo prestali, a za sada nema povređenih i niko od učesnika protesta nije uhapšen, preneo je AP.

Prema podacima policije, u protestnom maršu do zgrade parlamenta učestvovalo je oko 10.000 ljudi, dok je u odvojenim demonstracijama bilo oko 10.000 pristalica komunističke partije.

Protesti su još jedna u nizu akcija grčkih sindikata, među kojima je i 24-časovni generalni štrajk, koji su organizovale dva vodeća sindikata.

U peticiji dostavljenoj parlamentu, sindikati su izrazili protivljenje merama štednje i politici koju sprovodi grčka vlada kako bi ispunila zahteve takozvane trojke, MMF-a, Evropske unije i Evropske centralne banke.

Sindikati su sve radnike širom Grčke i Evrope pozvali na jedinstvo i borbu u nastojanju da se "ukinu uznemirujući, katastrofalni projekti evropskih moćnika koji uzrokuju recesiju i promovišu Evropu tržišta i bankara, a ne Evropu građana", prenela je grčka novinska agencija ANA.

Zbog štrajka rade samo osnovne službe u školama, ministarstvima, bolnicama i bankama, usporen je javni prevoz, obustavljen je železnički saobraćaj i ne rade trajekti.

Privremena vlada premijera Lukasa Papadimosa saopštila je juče da će tokom godine otpustiti 15.000 radnika iz javnog sektora, a EU i MMF zahtevaju i smanjenje minimalne bruto mesečne zarade, koja iznosi 750 evra.

Vršilac dužnosti generalnog direktora te kompanije Vukoica Šćekić rekao je da je razlog obustavljanje proizvodnje loši vremenski uslovi koji onemogućavaju snabdevanje sirovinama.

On, međutim, nije precizirao kada će proizvodnja čelika u železari privremeno stati, istakavši da treba obezbediti opremu od zamrzavanja i oštećenja.

Šćekić je naglasio da će zaposlenima biti na raspolaganju plaćeno odsustvo uz naknadu zarade od 60 procenata, što određuje menadžment, ili da koriste godišnji odmor, dok će deo radnika ostati u fabrici da bi radili na održavanju opreme.

"Sirovine koje smo naručili odmah po preuzimaju železare od strane Vlade Srbije ili su u lukama koje su zamrznute i ne mogu da se dopreme, ili su u donjem toku Dunava negde zarobljenje i u narednih nekoliko dana neće moći da budu transportovane u Smederevo", dodao je vršilac dužnosti generalnog direktora železare.

Prema rečima Šćekića, trenutne zalihe koksa i rude ne dozvoljavaju nesmetan proces proizvodnje zbog čega je doneta odluka o obustavi.

"Ovo nevreme je došlo u nevreme! U situaciji kad je, u tranzicionom periodu, trebalo da počnemo da zanavljamo sirovine nevreme je zatvorilo sve dotoke sirovina i nismo imali izbora osim da privremeno zaustavimo proizvodnju", rekao je on.

Stavljanje druge visoke peći na režim "tihog hoda" znači da će biti napunjena koksom uz održavanje potrebne temperature kako bi se, kada se steknu uslovi, odmah pokrenula proizvodnja, objasnio je on.

Prva visoka peć Železare Smederevo stavljena je van pogona u proleće prošle godine.

Istakavši da sebe ne vidi trajno na poziciji na kojoj se od skora angažovan, Šćekić je naglasio da je cilj da se omogući da kompanija nesmetano radi dok se ne nađe rešenje kako bi bila interesantna za potencijalne investitore.

Vlada Srbije je 31. januara postala vlasnik Železare Smederevo kada je za jedan dolar otkupljenja od prethodnog vlasnika, američke kompanije Ju-Es stil, koja je zbog loših poslovnih rezultata odlučila da se povuče iz Srbije.

Iz Gradskog odbora LDP Novi Sad poručili su da nisu mogli i da ne mogu da ćute pred zloupotrebom SPC, posebno onom kojoj je tu instutuciju izložio Irinej bački u Vojvodini.

Irinej je u pisanoj izjavi naveo da, iako je Jovanović prekršio više zakona i Ustav Srbije, SPC nema iluziju da će javni tužilac stati u zaštitu SPC, ali da su vernici duhovno zreli i društveno odgovorni da ne poklone svoje ljudsko i građansko nepoverenje bogoborcima i mrziteljima Crkve.

U izjavi Jovanovića se ništa ne odnosi na SPC nego se odnosi na njegovu projekciju Srpske pravoslavne crkve, na njegovu potpuno iskrivljenu predstavu o Crkvi, o kojoj inače ništa ne zna, naveo je Irinej.

Prema njegovim rečima, Čeda ne govori ništa o Crkvi, ali otkriva sve o sebi i ko je tu "mutant, a ko nije, da se zaključiti ne samo po tome šta ko govori nego i kako govori, a još više po tome šta realno tvori.

Irinej smatra da je Jovanović olako i neodgovorno, na nimalo liberalan i nimalo demokratski način, na javnom mestu istupio sa tipičnim govorom mržnje i da vređa osećanja i uverenja ogromne većine svojih sugrađana.

Novosadski liberali su, reagujući na navode Irineja bačkog, ocenili da ništa od onoga što je u "naručenoj izjavi" naknadno rekao ne može da demantuje činjenicu da je uvukao SPC u veliku sramotu na obeležavanju godišnjice Novosadske racije.

"Oni su udarili najveći šamar Crkvi, posebno u Novom Sadu i Vojvodini", ističe se u saopštenju LDP i dodaje da ništa sporno ne postoji u izjavi Jovanovića sa sednice Pokrajinskog odbora LDP održane u Novom Sadu.

Kako je navedeno, "Irinej i njemu slični jesu najružnije lice i histerični portparoli te mutant politike u koju su uvukli organizaciji čiji su šefovi".

"Naš stav nema nikakve veze sa vernicima i odnosom prema pravoslavlju. Naprotiv, mi želimo da SPC bude omogućeno da zaista bude važna verska, društvena i nacionalna institucija", naglasili su iz LDP.

Tako nešto, dodali su, nije moguće zbog "deformacija sistema unutar SPC, među kojima prednjači pojava Irineja bačkog".

"Protiv njihove zloupotrebe vere i institucije SPC i dalje ćemo reagovati i pokušavati da Crkvu oslobodimo tog zla", poručili su iz LDP.

Jovanović je na sednici Pokrajinskog odbora LDP prošle sedmice u Novom Sadu kritkovao SPC zbog odnosa prema gradonačelnniku Igoru Pavličiću. On je SPC nazvao mutantom zahvaljujući crkvi "što gradonačelnika Novog Sada nije bacila u Dunav".

"U presudi Abu Hamzi, sud je naveo da je on bio pritvoren suprotno Konvenciji u periodu od oktobra 2008. do 31. januara 2011. godine. Njegovo pritvaranje nije bilo u skladu sa Konvencijom o ljudskim pravima, ali jeste sa zakonima BiH", rekla je agenciji Beta Monika Mijić, agent BiH pred sudom u Strazburu.

Prema njenim rečima, sud u Strazburu je, takođe, utvrdio da u sadašnjim okolnostima ne postoje uslovi za njegovu deportaciju u Siriju zbog potencijalne pretnje da bi time bio izložen torturi i nehumanom postupanju.

Abu Hamza će i u narednom periodu u skladu sa odlukom o proterivanju i stavljanju pod nadzor ostati u Imigracionom centru u Istočnom Sarajevu, a ako vlasti BiH žele da ga proteraju u neku treću zemlju, nema prepreka za to, navela je Mijićeva.

BiH je, na osnovu utvrđene povrede prava na slobodu, dužna da Abu Hamzi isplati 3.000 evra na ime pravične naknade.

Abu Hamza, državljanin Sirije s prebivalištem u Sarajevu, uhapšen je 5. oktobra 2008. godine zbog procene vlasti u BiH da predstavlja opasnost po nacionalnu bezbednost.

Kako je saopštilo Ministarstvo sigurnosti BiH, presuda će biti konačna ukoliko u toku naredna tri meseca nijedna od strana u postupku ne podnese zahtev za njegovo preispitivanje.

"Očekuje se i pokretanje procedure za pronalazak treće, sigurne zemlje u koju bi ovaj sirijski državljanin, a koji je proglašen pretnjom po nacionalnu sigurnost BiH, mogao biti deportovan", saopšteno je iz tog ministarstva.

U slučaju Fadhila el Hamdanija, kojeg su bezbednosne strukture BiH takođe proglasile pretnjom po nacionalnu bezbednost BiH, sud u Strazburu je odlučio da nema smetnji za njegovu deportaciju u Irak.

U oba ova slučaja Evropski sud za ljudska prava utvrdio je povredu Konvencije o ljudskim pravima u periodu od njihovog smeštanja pod nadzor u Imigracioni centar pa do donošenja odluke o njihovom proterivanju.

Specijalni tužilac Euleksa za organizovani kriminal Džonatan Ratel izjavio je agenciji Frans pres da je nekoliko zahteva za pravnu pomoć u identifikovanju i lociranju žrtava kojima su uzeti organi upućen mnogim zemljama, uključujući Rusiju, Izrael, Ukrajinu i Tursku.

Ratel je dodao da, takođe, sarađuju sa SAD, Kanadom, Nemačkom i Velikom Britanijom kako bi našli druge žrtve.

"Energično radimo sa svim tim zemljama, kako bi locirali i identifikovali žrtve i kako bi one mogle da svedoče", rekao je Ratel.

Sedam osoba je optuženo za trgovinu organima i organizovan kriminal u slučaju "Medikus", nazvan po klinici u Prištini gde su navodno izvedeni ti zločini.

Među optuženima u ovom sudskom procesu, koji se vodi pred sudijama Euleksa, nalaze se bivši kosovski sekretar zdravlja Iljir Rečaj i istaknuti prištinski urolog Lutfi Derviši, naveo je AFP.

Turski doktor Jusuf Sonmez je optužen da je ilegalnim operacijama uklanjanjao organe, a Izraelac Moše Harel je optužen da je nalazio žrtve i dovodio ih na Kosovo.

Francuska agencija dodaje da su žrtve, prema optužnici, dovođene iz siromašnih istočnih evropskih i centralnoazijskih zemalja, gde im je obećavano oko 15.000 evra za organe, dok je primaocima organa naplaćivano do 100.000 evra.

Oko 20 žrtava, koje su do sada identifikovane, nisu dobile obećanu sumu novca, dodaje se u optužnici.

Marković je objasnio da je u prethodne četiri godine raspušten mali broj lokalnih samouprava, mahom  zahvaljujući zakonu koji garantuje priličnu stabilnost tim samoupravama.

O održavanju izbora u tih, pet ili šest opština vodi računa Narodna skupština Srbije.

Marković je, nakon potpisivanja Sporazuma o vraćanju matičnih knjiga Savezu jevrejskih opština Srbije, izjavio je da u Srbiji ne postoji 130 javnih agencija, kao što se spekuliše, već oko 20 i da bi trebalo da ih bude najviše pet.

Ministar nije želeo da komentariše da li će broj agencija uskoro biti smanjen.

"Naravno da nije dobar sistem tih agencija i to sam govorio poslednjih godina, tri godine se borim protiv tog sistema, ali nema 130 subjekata koji posluju u skladu sa Zakonom o javnim agencijama", rekao je Marković i dodao da ih ima manje od 20.

Prema njegovim rečima, Srbiji nije potrebno više od tri četiri agencije i nema potrebe da ih ima ni 20.

Na konferenciji za novinare, na kojoj su govorili saradnici Ekonomskog instituta, saopšten je podatak Uprave za javni dug da su dugovi lokalnih samouprava sredinom 2011. godine dostigli iznos od 64 milijarde dinara.

Vučković je naveo da je dug lokalne samouprave polovinom 2011. bio na nivou od dva odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije, što nije mnogo, ali da zabrinjava dinamika zaduživanja koja je ubrzana u poslednje dve godine.

"Ovo je veoma važna oblast koja nije u fokusu javnosti. Primetili smo da u prethodne dve godine, naročito u prošloj godini, dug lokalnih samouprava dinamično raste i da već dostiže dva odsto BDP. Ovo je bitno, jer i dug lokalnih samouprava, prema Zakonu o budžetskom sistemu, ulazi u javni dug Srbije", naglasio je Vučković.

Vladimir Vučković je dodao da je u poslednje dve godine lokalna samouprava čak neto dužnik, što znači da vrednost duga prevazilazi depozite koje ima lokalna samouprava.

"To ranije nije bio slučaj", naveo je Vučković i precizirao da "u dugovioma dominira Beograd sa gotovo tri četvrtine od ukupnog duga lokalnih samouprava". Vučković je ukazao i da da ima indicija da je u drugoj polovini prošle godine lokalni dug dodatno uvećan.

Ekonomista Ivan Nikolić, koji je radio analizu dugova lokalnih samouprava za najnoviji broj časopisa "MAT", istakao je da od ukupno zabeleženog duga sredinom minule godine na lokalnom nivou, prema podacima Uprave za javni dug, dugovanja Beograda obuhvataju oko 46,8 milijardi dinara.

Drugi veći gradovi u zemlji su, prema rečima Nikolića, znatno manje zaduženi, pa je tako zaduženost Niša - 1,6 milijardi dinara, Novog Sada 1,5 milijardi, a Kragujevca - 1,3 milijardi dinara.

Nikolić je rekao da su se lokalne samouprave zaduživale i povlačile novac od međunarodnih finansijskih institucija, pre svega Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske investicione banke.

On je naglasio da su ubrzanom zaduživanju lokalnih samuprava "kumovale" i izmene Zakona o javnom dugu, gde praktično ne postoji limit kada je u pitanju zaduživanje za realizaciju kapitalnih projekata.

"Olako je, čini mi se, ostavljeno samovolji lokalnih samouprava da se zadužuju bez nekog kriterijuma", naveo je Nikolić i dodao da je naročito problematično to kada se vide kamatne stope po kojima se ti krediti povlače.

Prema njegovim rečima, pojedine lokalne samouprave uzimale su kredite u evrima, po kamati od devet do deset odsto. To, međutim, ne važi za za Beograd, koji se jeftinije zaduživao, naglasio je Nikolić.

Bez obzira na to što je RRA obustavila postupak oduzimanja licence i što je izrazila nadu da će televizija nastaviti sa nesmetanim emitovanjem uobičajenog programa, postavlja se pitanje šta je sa realizacijom isplate dugovanja zaposlenima, pitaju se zaposleni u Televiziji Avala.

Oni potsećaju da je , stalno zaposlenima na TV Avala isplaćena jedna i po plata, a većina honoraraca dobila je samo jedan honorar. Kao uslov za povratak na redovnu programsku šemu, zaposleni su još na početku štrajka, postavili isplatu tri zarade i četiri honorara, kao i jasno definisan tok dalje isplate što menadžment TV Avala nije mogao da prihavati.

"Menadžment TV 'Avala' nagovestio je da bi do kraja nedelje zaposleni mogli da dobiju još neke uplate, ali problem predstavlja to što i dalje nema nikakvih garancija za to. Takođe je rečeno i da nema nikakvih garancija da će se utvrditi dalja dinamika isplate zaostalih plata i honorara", navodi se u saopštenju zaposlenih.

Zaposleni navode da je generalnom direktoru televizije Dušanu Pančiću štrajkački odbor dao predlog o daljoj dinamici isplata, ali da su ga vlasnici odbili, uz obrazloženje da u ovom trenutku ne mogu da garantuju dalju dinamiku isplata zaostalih zarada.

Ranije danas saopšteno je da Televizija Avala više ne duguje Republičkoj agenciji za elektronske komunikacije za naknadu za radio-frekvenciju za 2011. godinu.

Portparol RRA Srboljub Bogdanović rekao je Tanjugu da je situacija izazvana štrajkom u TV "Avala" "ipak nepoželjna", da mora da se reši što pre, ali da trenutno ne postoji opasnost da ta televizija izgubi nacionalnu frekvenciju.

Bogdanović je rekao da se RRA zbog toga i uključila i posreduje u rešavanju problema na toj televiziji. Prema njegovim rečima, postoje takozvane "kvote" za emitovanje programa koje se kontrolišu na kraju godine, budući da svaka televizija mora da ima sopstvenu produkciju.

Zaposleni u TV Avala štrajkuju od 22. decembra, zahtevajući isplatu zaostalih zarada. Avala je jedna od pet komercijalnih televizija koje imaju dozvolu za emitovanje na celoj teritoriji Srbije.

"Planiramo veliki skup s privrednicima 11. marta kada ćemo suštinski definisati kompletan predizborni program za ekonomiju URS", rekao je Dinkić novinarima u Kragujevcu gde je, iza zatvorenih vrata, razgovarao s privrednicima o ekonomskoj platformi i o tome šta je potrebno uraditi u Srbiji.

Naglasivši da decentralizacija Srbije neće prava bez jednakih šansi za sve ljude, u svim gradovima i za sve struke, Dinkić je rekao da je u ekonomiji na prvom mestu ono što treba uraditi - poreska reforma, jer Srbija ima komplikovan poreski sistem, sa, kako je naveo, isuviše mnogo poreskih oblika i da neke treba ukinuti, poput firmarine, naknade za korišćenje građevinskog zemljišta.

"Potrebna je i promena sistema PDV-a, tako da se PDV za mala i srednja preduzeća plaća tek kada preduzeća naplate prozvode", rekao je Dinkić i dodao da drugi smer reformi podrazumeva smanjivanje nepotrebnih procedura, ukidanje birokratije, skraćivanje različitih perioda za dobijanje dozvola, uvođenja reda u katastru koji je katstrofalan u svim opštinama.

Potpredsednica Vlade i funkcionerka URS Verica Kalanović najavila je da će preuzeti Ministarstvo sporta i omladine "po predviđenoj proceduri" i nastaviti rad koji je Snežzana Samardžić Marković započela.

"Moja ambicija nije da u budućosti budem ministarka omladine i sporta, međutim, kad je u ovim prilikama Snežana neočekivano otišla na jednu vrlo značajnu funkciju za našu zemlju i kada je Vlada na kraju mandata, moramo da pokažemo odgovornost i prema završetku određenih projekata i nastavku aktivnosti koje je započelo ministarstvo omladine i sporta", rekla je Verica Kalanović.

Ministarka sporta i omladine Snežana Samardžić Marković odlazi na funkciju u Savet Evrope gde će raditi kao generalna direktorka novog Direktorata za demokratiju.

"Mi ne želimo da čekamo zadnji momenat (za postizanje dogovora) i dobro je da cela međunarodna zajednica sada vidi da je Srbija vrlo konstruktivna, da je dala nova rešenja i nove predloge. U suštini, nismo mi ti koji su u ovoj situaciji strana koja oteže pregovore ili postizanje rešenja već je to pre svega Priština", rekao je Stefanović.

On je izrazio očekivanje da će u narednom periodu ovakav pristup beogradskog tima dati vrlo konkretne i dobre rezultate.

Stefanović je u izjavi Tanjugu dodao da još nije određen datum nastavka pregovora, da se na tome radi i da je naš tim u stalnim konsultacijama sa međunarodnom zajednicom koja razgovara sa Prištinom i dodao da se nada da će svi ti napori dati rezultat u približavanju stavova dve strane.

"Naše pozicije su jasne i one se neće promeniti naročito oko upotrebe Rezolucije 1244. Ima tu više opcija, više predloga i mahom su to predlozi naše strane", objasnio je šef beogradskog tima i dodao da će javnost odmah, ako bude određen datum nastavka pregovora, o tome biti obaveštena.

Stefanović nije želeo da komentariše pisanje prištinskih medija o raznim modalitetima i predlozima predstavljanja Kosova.

"Spekulacije u svakom slučaju ne treba komentarisati i u to ulaziti zato što su deo i medijskog i političkog postojanja Prištine", komentar je Stefanovića.

Kalanovićeva je prilikom obilaska kompanije PMC na lokaciji bivše kasarne "Grošnica", gde se grade hale četiri fabrike komponenti, rekla da "Fijat automobili Srbija" ulazi u fazu proizvodnje probne serije novog automobila i delova u Kragujevcu.

"Ovde smo u Kragujevcu da vidimo kako teče ta pripremna faza za početak proizvodnje probne serije, koja treba da počne 15. marta i podrazumeva da sedam fabrika komponentaša krene u proizvodnju delova koji će se ugrađivati u novi automobil", navela je Kalanovićeva.

Potpredsednica vlade podsetila je da je pre devet meseci posetila lokaciju kasarne "Grošnica", pred početak gradnje, a sada su neke od fabrika već spremne za ugradnju opreme.

"To pokazuje da ovaj projekat teče po predviđenoj dinamici i nema razloga da nećemo imati serijsku proizvodnju novog automobila u maju", kazala je ona.

Kalanovićeva je istakla da je saradnja sa "Fijatom" najveći projekat ne samo ove Vlade nego i nekoliko decenija unazad i da je značajna za zapošljavanje i izvoz Srbije.

Lider Ujedinjenih regiona Srbije Mlađan Dinkić rekao je da će se 80 odsto delova za novi "Fijatov" automobil praviti u Srbiji.

"Od tog automobila Srbija će u 2013. godini imati prihod od 1,3 milijarde evra i konačno će ostvarivati prihod od nekog proizvoda visoke vrednosti", istakao je Dinkić.

Prema njegovim rečima, u fabrikama komponenti biće instalirana najmodernija oprema.

"U kompaniji PMC zaposliće se 300 radnika, a ukupno u četiri fabrike na lokaciji Grošnica biće 600 zaposlenih", naveo je Dinkić i dodao da će još 400 radnika dobiti posao u tri fabrike auto-delova koje su na matičnoj lokaciji fabrike "Fijat automobili Srbija".

Predstavnik kompanije PMC Dejan Dragutinović rekao je da će se iz hala te kompanije u Grošnici isporučivati više od 60 delova za novi "fijat" i dodao da je do sada instalirano više od 50 odsto opreme. 

Fabrika PMC proizvodiće prednje i zadnje vešanje za novi "fijat", kosture sedišta, nosače motora i još neke metalne komponente koje ulaze u karoseriju, dodao je Dragutinović.

Dragutinović je naveo da će površina te fabrike u prvoj fazi biti 14.000 kvadratnih metara i da je u nju investirano 60 miliona evra.

Komponentaši koji grade fabrike u "Fijatovom" parku dobavljača u Grošnici su PMC, "Džonson kontrols", "Sigip" i HTL, a na matičnoj lokaciji fabrike "Fijat" u Kragujevcu radiće još tri fabrike, "Manjeti Mareli" i zajedničke kompanije "Manjeti Marelija" i "Džonson kontrolsa".

Sve je počelo od stolice, stare gotovo pola veka, koju je Tamara Stepandić iz Šapca pronašla na tavanu, a zatim je dekorisanjem vratila u upotrebu. Uputstva za ovakav način aranžiranja pronašla je uz pomoć Interneta, a ideje su, kaže, same dolazile.

"Ovo je bio neki izazov da od starog napravim novo i da opet ima neku notu romantike, nekih prošlih vremena, a dekupaž je baš takav, u kombinaciji materijala i tehnika koje koristimo. Mislim da ljudi u ovo vreme vide izazov da svojim rukama naprave nešto", kaže Tamara.

O izazovu svedoči podatak da radionica već ima polaznike kursa koji uče da isecaju papir, crtaju i lakiraju pripremljene površine.

"Koristimo najčešće dekupaž papir koji se zove pirinčani papir i postoje varijacije kao što je salvetna tehnika, a najneobičniji detalj je komoda stara sedamdeset godina koju smo dekorisali", kaže Jelena Jevtić.

Dekupaž je pre četiri veka bio umetnost siromašnih koji su želeli da njihovi domovi liče na aristokratske. Obožavali su ga Matis i Pikaso, kao i ovo troje Šapčana koji su kreirali nove suvenire grada.

"Ja se bavim obradom fotografija, to je moje u sklopu njihovog rada. Ja mogu da nađem smisao, kao što su stare fotografije grada Šapca, a koje mogu postati suveniri", kaže Nenad Popović.

Dekupaž je zadovoljstvo i posao, dodaju mladi umetnici, svesni vrednosti unikatnih predmeta, mašte i vremena potrošenog na kreativan način.

Pavlović je agenciji Beta rekao da je ostanak srpskih odbornika u vladajućoj koaliciji doveden u pitanje zbog predloga Komisije za promenu naziva ulica, koje je usvojila Skupština opštine Bujanovac, a kojima se briše 17 srpskih naziva ulica u tom gradu.

"Svi albanski odbornici i jedan odbornik ispred Ujedinjene partije Roma glasali su za usvajanje predloga za promenu naziva dvadesetak ulica u Bujanovcu, a sednicu Skupštine opštine su iz revolta napustili svi srpski odbornici. To za sada ne znači i da su Srbi napustili vladajuću koaliciju", rekao je Pavlović.

Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković kaže da je odluka albanskih odbornika  provokacija i još jedan od mnogih poteza koji pokazuju političku nezrelost rukovodstva te opštine.

"Ovaj potez ima za cilj prizemnu političku promociju pojedinih albanskih političara i destabilizaciju prilika u toj opštini", naveo je Marković koji je i predsednik Koordinacionog tela Vlade Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđu.

Dosadašnja politika koju vode pojedini albanski politički lideri u tom gradu na jugu Srbije učinila je da nema iznenađenja zbog te pogrešne odluke, ocenio je Marković.

"Sigurno bi nas mnogo više iznenadilo da je ta ista Skupština opštine donela odluku o tome kako pomoći najsiromašnijim građanima bez obzira na nacionalnu pripadnost, da je napravila plan privrednog oporavka, ustrojila bar jednu industrijsku zonu ili donela bilo kakvu drugu odluku koja bi pomogla da ljudi žive bolje nego što sada žive", dodao je ministar.

Prema njegovim rečima, ta provokacija neće ništa promeniti i Koordinaciono telo će uložiti sve snage da ne dozvoli da građani Bujanovca budu taoci devedesetih godina i političkih lidera koji nisu u stanju da se okrenu budućnosti, zbog toga što nisu sposobni da rešavaju probleme životno značajne za njihove sugrađane.

Ministarstvo donosi konačnu odluku

Odlukom u Bujanovcu se brišu nazivi ulica: cara Lazara, carice Milice, vojvode Mišića, vojvode Stepe, Radomira Putnika, Dimitrija Tucovića, Dositeja Obradovića, Svetozara Markovića i drugih velikana srpske istorije, nauke, prosvete i kulture.

Ubuduće bi te ulice trebalo da nose imena: Skenderbeg, Redžep Hasani, Ljam Breznica, Naim i Sami Frašeri, Idriz Seferi i drugih albanskih književnika i, kako je navedeno, drugih boraca za albansko buđenje.

Ulicu će dobiti i Fatmir Ibiši iz Gnjilana, pripadnik Kosovskog zaštitnog korpusa, koji je februara 2000. godine kod sela Končulj, sa terorističkom grupom izveo bombaški napad na policijsko vozilo MUP-a Srbije kada je jedan policajac ubijen, a tri su teško ranjena.

Centralni gradski trg, koji sada nosi ime vođe Prvog srpskog ustanka, Karađorđa Petrovića, trebalo bi da se zove Trg Skenderbega. Ipak, zvanična promena naziva ulica nije moguća bez saglasnosti Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Komisija za promenu naziva ulica u Bujanovcu ima sedam članova, od kojih su trojica iz redova Srba. Predsednik Opštinskog odbora DS-a u Bujanovcu Boban Pavlović, koji je jedan od članova Komisije, kaže da neki predlozi promena naziva ulica, u kojima živi većinsko albansko stanovništvo, nisu bili sporni za Srbe. Međutim, kako dodaje, srpski članovi Komisije su bili preglasani i za promenu naziva ulica sa kojima se nisu slagali.

Neprihvatljiv predlog je, kako je naveo, da se jedna ulica nazove po Fatmiru Ibišiju, koji se dovodi u vezu s terorističkim napadima na jugu Srbije. Pavlović kaže da je odluka albanskih odbornika podigla i tenziju između Srba i Albanaca u tom gradu.

Srpske partije su u koaliciju sa albanskim partijama, koje su već imale formiranu vladajuću koaliciju, ušle u oktobru 2010. godine, uz posredovanje OEBS-a i Koordinacionog tela za jug Srbije, radi formiranja multietničke vlasti u Bujanovcu.

Vladajuću koaliciju u Skupštini opštine Bujanovac, koja ukupno ima 41 odbornika, čine sve albanske partije sa 23 odbornika, još šest odbornika srpskih partija i jedan odbornik Ujedinjene partije Roma. U opoziciji je šest odbornika Srpske radikalne stranke i pet odbornika Demokratske stranke Srbije.

U Genreralnom sekretarijatu Vlade Srbije agenciji Tanjug je potvrđeno da su stigle ostavke Srećkovića i Čekovićeve, koje je uputio SPO, ali da su "nevažeće", jer nisu podnete lično i odnose se na funkcije koje su Srećković i Čeković obavljali pre rekonstrukcija vlade.

"Nisam podneo ostavku na mesto ministra vera i dijaspore", rekao je Srećković.

I Čeković je takođe negirala da je podnela ostavku.

"Nikada nisam podnela ostavku na mesto državnog sekretara u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu", rekla je Čeković.

Ona je precizirala da je Vlada nju kao i ministra Srećkovića razrešila dužnosti prilikom rekonstrukcije vlade marta prošle godine i imenovala ih na nove funkcije u rekonstruisanim ministarstvima.

SPO je danas međutim, prosledio tekstove ostavki Srećkovića i Čekovićeve u kojima se ovlašćuje predsednik SPO-a da te ostavke preda.

"Podnosim neopozivu ostavku na funkciju ministra za dijasporu u Vladi Srbije. Moja neopoziva ostavku stupa na snagu trenutkom njenog podnošenja i ne može se opozvati pod bilo kojim izgovorom. Istovremeno ovlašćujem predsednika SPO Vuka Draškovića da bezuslovno preda ovu ostavku", navodi se u ostavci dostavljenoj medijima iz Kabineta ptredsednika  SPO-a.

Tekst ostavke Sanje Čeković isti je kao i tekst ostavke Srećkovića.

Predsedništvo Srpskog pokreta obnove prethodno je zatražilo od premijera Mirka Cvetkovića da razreši funkcija Srećkovića i Sanju Čeković i podržalo nameru poslanika SPO da ne učestvuju u radu parlamentarne većine do razrešenja.

"Predsedništvo SPO podržava neučestvovanje narodnih poslanika Srpskog pokreta obnove u radu parlamentarne većine, do razrešenja Srđana Srećkovića i Sanje Čeković sa funkcija u Vladi Srbije", navodi se u saopštenju.

Kako se navodi, sa tom odlukom saglasio se i predsednik SPO-a Vuk Drašković koji boravi u Sjedinjenim Američkim Državama.

Filipovski je na konfereniciji za novinare iznela tvrdnju da vladajuća koalicija, predvođena Demokratskom strankom, već vodi prljavu kampanju, umesto da sumira rezultate posle četiri godine vlasti i izađe pred građane "bar sa jednim programom i rešenjem u nekoj oblasti".

"Demokratska stranka saopštenjima, kao u vreme Infobiroa, napada Srpsku naprednu stranku, iako vrlo dobro zna da za ove četiri godine niko iz opozicije nije mogao da bude kriv za stanje u kome se Srbija nalazi", navela je Filipovski i dodala da vreme prljavih kampanja treba da bude "iza nas".

Prema njenim rečima, građani žele konkretna rešenja, a ne neizvesnost u koju ih "gura aktuelna vlast, zbog čijih grešaka je sve u Srbiji postalo neizvesno".

Kako je potpredsenica NS navela, neizvesno je da li će Srbija dobiti status kandidata za ulazak u EU, da li će vlada sklopiti aranžman sa MMF-om, neizvesna je sudbina železare u Smederevu, budućnost građana na severu Kosova i Metohije.

"Neizvestan je život, zbog toga što su alarmantni podaci", navela je Filipovski i dodala da to pokazuju i činjenice da je svaki deseti građanin siromašan, da 50 odsto zaposlenih strahuje da će ostati bez posla, kao i da se stopa nezaposlenosti "rapidno povećava".

Ona je istakla da Srbiju čeka težak period, ali potpuno izvestan oporavak sa promenom političkih prilika, reformama i institucionalnim promenama.

Tužilaštvo je, u završnoj reči, zatražilo od Suda da Bogdanova osudi po zakonu na efektivnu zatvorsku kaznu, jer je utvrđeno da je izvršio krivično delo sprečavanja službenog lica u obavljanju dužnosti u sticaju sa nasilničkim ponašanjem, za koje je zaprećena kazna do pet godina zatvora.

Tužilaštvo je predložilo da sud posebno ceni prilikom donošenja presude kao otežavajuću okolnost to što je Bogdanov pripadnik navijačke grupe "Ultrabojsi", Crvene zvezde.

Odbrana Bogdanova tražila je da mu se izrekne oslobađajuća presuda i da mu se ukine pritvor, podsećajući na nalaz beogradskih veštaka da on nije bio svestan situacije u kojoj se nalazi kao i da su povrede koje je zadobio odbrambenog karaktera, te da nije mogao da bude, kako je to tvrdilo Tužilaštvo, inicijator sukoba.

Bogdanov se nalazi u pritvoru od 24. maja prošle godine, nakon deportacije iz Italije, gde mu je zatvorska kazna od tri godine i tri meseca zatvora zbog izazivanja nereda na utakmici Srbija - Italija u oktobru 2010. godine u Đenovi zamenjena proterivanjem i zabranom ulaska u zemlje EU u narednih pet godina.

Beogradski sud mu je odredio i više puta produžio pritvor zbog, kako je obrazložio, opasnosti da bi Bogdanov mogao da ponovi krivično delo, imajući u vidu i njegovo ponašanje u Đenovi.

Tokom suđenja, Bogdanov je negirao krivicu i izjavio da se uopšte ne seća događaja sa utakmice. "Jedino čega se sećam jeste trenutak kada sam, zajedno sa nekoliko mojih drugara, ušao u autobus i krenuo na utakmicu", rekao je Bogdanov.

"U tom trenutku, osetio sam kako me neko sa leđa udara po glavi i sledeće čega se sećam jeste trenutak kada me lekari skidaju u Urgentnom centru i zatim buđenje kod kuće, kada me majka tera da jedem. Tada sam primetio da na ruci imam gips", ispričao je Bogdanov.

U ponovljenom veštačenju, doktora sa Instituta za sudsku medicinu u Novom Sadu, zaključeno je da je Bogdanov bio smanjeno uračunljiv prilikom napada na policiju i masovne tuče uoči košarkaške utakmice između Partizana i Crvene zvezde u Beogradu 2006. godine. Njihove beogradske kolege tvrde da je bio neuračunljiv.

Branioci Bogdanova, advokati Saša Milovanović i Nemanja Govedarica, rekli su da ne priznaju novi nalaz novosadskih veštaka i da ne žele o njemu da se izjašnjavaju.

U prvom veštačenju lekara sa Instituta za sudsku medicinu u Beogradu iz oktobra prošle godine navodi se da je Bogdanov bio neuračunljiv u trenutku incidenta, odnosno, da nije bio svestan svojih postupaka, pošto je prethodno primio jak udarac u glavu.

Međutim, tužilaštvo je osporilo taj nalaz i zatražilo novo veštačenje, za koje je sud odredio Institut za sudsku medicinu u Novom Sadu.

Funkcionerka i poslanica SNS Jorgovanka Tabaković je novinarima ispred Doma Narodne skupštine rekla da bi se usvajanjem predloženog zakona uštedela "makar polovina profita 'Telekoma Srbije' - najprofitabilnije kompanije u zemlji".

"Zašto je vlast odbila da razgovara i godinu dana primenjivala zakon kojim se sredstva odlivaju iz budžeta, a u privatne džepove, nije potrebno objašnjavati", istakla je Jorgovanka Tabaković.

Prema njenoj oceni, Zakon o javnim nabavkama koji je predložila SNS, prvi je od stubova kojim se siromašni građani pretvaraju u građane ozbiljne i pristojne države, a država obračunava sa kriminalcima i korupcijom.

"SNS ovim pokazuje da ima političku odlučnost, znanje, sposobnost i kadrove, da ne vodi marketinšku priču nego da se obračunava sa onim što je najveće zlo današnjice, a Srbije posebno", rekla je Tabakovićeva dodajući da je zakon borba protiv prilike da se od nekog napravi lopov.

Funkcionerka SNS-a je pozvala stručnu javnost da uputi "dobronamerne savete" za zakon koji će se danas naći na skupštinskom sajtu i koji je usaglašen sa svim direktivama Evropske unije. Predstavnici SNS-a su Predlog zakona predali na papiru u žutoj boji i u plavoj fascikli, što su boje koje simobilišu EU.

Posebno poglavlje predloženog zakona, kako navode predstavnici SNS, odnosi se na borbu protiv korupcije, a njime je poostrena prekršajna odgovornost, kao i zaprećene novčane kazne.

"Tamo gde korupcija ne može da se spreči, treba da ostanu jasni tragovi koruptivnih radnji da bi nadležni državni organi mogli da deluju, a učinioci krivičnih dela i prekršaja odgovaraju. Onaj ko često krši Zakon o javnim nabavkama neće moći da obavlja neku visoku javnu funkciju ili da bude direktor javnog preduzeća", rekao je član radne grupe SNS za izradu zakona Bojan Terzić.

Zbog sumnje da su izvršili krivično delo zloupotreba službenog položaja, Agencija za borbu protv korupcije podnela je 25. januara krivičnu prijavu protiv Pavličića i njegovih saradnika Tužilaštvu za organizovani kriminal, koje ju je zatim prosledilo nadležnom Višem tužilaštvu u Novom Sadu, naveo je Zorić.

"Nakon provere svih navoda krivične prijave, Tužilaštvo je utvrdilo da u radnjama prijavljenih nema elemenata krivičnog dela zloupotreba službenog položaja, niti bilo kog drugog krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti", kazao je Zorić.

Krivičnom prijavom, pored Pavličića, bili su obuhvaćeni njegov zamenik Zoran Mandić, kao i članovi Gradskog veća Živko Makarić, Siniša Bubnjević, Aleksandar Kravić, Sanja Stojanović, Gordana Pušić, Jelena Atanacković - Jeličić, Nemanja Starović, Marko Narančić, Milena Popović - Subić, Andrej Bursać i Aleksandar Kiralj.

U prijavi Tižilaštvu za organizovani kriminal bilo je navedeno da se osnovano sumnja da su gradonačelnik i članovi veća, zloupotrebom službenog položaja, "naneli višemilionsku štetu" gradu, preduzeću ATP "Vojvodina" i njegovom većinskom vlasniku Iliji Deviću.

NRK, na osnovu policijske dokumentacije u koju je imao uvid, navodi da policija istražuje moguće kontakte koje su Brejvik i Ulemek mogli da imaju početkom 2002. godine u Liberiji.

Brejvik je rekao policiji da je njegova organizacija "Vitezovi templari" formirana 2002. godine kao "rezultat NATO bombardovanja hrišćana u Srbiji". Brejvik je dodao i da je razlog što je putovao u Liberiju 2002. godine bio da se sretne sa ratnim herojima iz Srbije, prenosi norveška državna televizija.

Terorista koji je 22. jula prošle godine u bombaškom napadu u centru Osla, a zatim na ostrvu Utoji, ubio 77 ljudi nije želeo da kaže koga je sreo u Liberiji, ali, prema navodima NRK, policija veruje da bi ta osoba mogla biti Milorad Ulemek Legija.

List Dagbladet navodi da je 27. septembra 2011. godine policija Osla uputila zahtev policiji Srbije u kome se traže informacije o Ulemeku. U sažetom manifestu "2083: Evropska deklaracija o nezavisnosti", Brejvik pozitivno govori o Ulemeku.

Prema navodima Dagbladeta, Brejvik je norveškoj policiji objasnio da, na mnoge načine, većina simbola organizacije "Vitezova templara" potiče iz Srbije.

NRK navodi da je Brejvik, optužen za terorizam, verovatno bio inspirisan nekolicinom "hrišćanskih terorista i ubica".

Među njima je bio i komandant "crvenih beretki" Legija, kako navodi norveška policija, koja zbog toga sada istražuje podatke o Ulemeku, osuđenom u Srbiji za ubistvo premijera Zorana Đinđića, i proverava da li može da ga poveže s Brejvikom.

Policija ispituje i zašto je Brejvik 2002. godine putovao u Liberiju. Brejvik tvrdi da je tamo sreo jednog Srbina, ratnog heroja, a NRK navodi da je Brejvik mogao sresti Ulemeka, tokom "lova na dijamante u Africi".

"Srpski ratni heroj koji je u borbama ubio brojne muslimane pokušavao je da zaradi novac na krvavim dijamantima u ratom rastrzanoj zemlji zapadne Afrike", navodno je rekao Brejvik.

Tokom policijskog ispitivanja, on je odbio da govori o detaljima svojih navodnih kontakata. NRK prenosi da je samo rekao: "Sada ste očigledno svi zatečeni tadašnjim ratnim zločinima, ali oni su heroji, zar nije tačno".

Na statusnom saslušanju sud u Oslu je odlučio da optuženi Brejvik ostane u pritvorskoj jedinici u zatvoru Ila, kraj Osla, do početka glavnog procesa 16. aprila.

Dušan Bajatović kaže da se sve nedostajeće količine gasa, što se tiče uvoza iz Rusije, supstituišu iz Banatskog Dvora.

"Umesto 10 miliona iz Rusije dobijamo osam miliona metara kubnih gasa dnevno, iz Banatskog Dvora se proizvodi četiri miliona, a dodatne količine gasa koje smo kupili i skladištili u Mađarskoj iznose oko dva miliona i domaća proitvodnja oko milion", rekao je Bajatović objašnjavajući kako snabdevanje izgleda danas.

Prema Bajatovićevim rečima, Srbija može da obezbedi do 16 miliona metara kubnih gasa dnevno.

Procenjuje se da će situacija potrajati desetak dana, tako da se ovaj tempo može držati još mesec dana, rekao je Bajatović.     

Slike plutajućeg, prolaznog sveta u kome se živi za jedan trenutak, gradski život, kabuki pozorište, kurtizane i gejše, ratnici iz legendi na ukijo-e grafikama, nit su koja povezuje tradicionalnu i savremenu japansku umetnost.

Specifičnu grafičku tehniku koja u Japanu počinje da se primenjuje od 17. veka, ostali deo sveta prvi put je video na svetskoj izložbi u Parizu 1867. godine i od tada dela japanskih majstora ne prestaju da oduševljavaju likovnu publiku.

Tosio Cunozaki ambasador Japana kaže da ove grafike predstavljaju jednu od najpoznatijih vrsta tradicionalne umetnosti i da su imale veliki uticaj na razvoj svetskog slikarstva, na Van Goga i mnoge druge.

Izložba kao rezultat saradnje užičkog Narodnog muzeja i ambasade Japana, približila je Užičanima dela iz zemlje koja je samo geografski daleka.

Slavica Stefanović, kustos Narodnog muzeja Užice kaže da su predstavljene 34 grafike koje se rade u tehnici drvoreza, a onda štampaju u stotinama primeraka.

Jelena Dragutinović učenica četvrte godine Umetničke škole u Užicu kaže da je na smeru tehničkog dizajna i da je zbog toga morala da nauči i o ovim grafikama koje, kako kažu, izgledaju predivno.

Kao dah Japana izložbu je upotpunio i jedan kimono s trešnjinim cvetom, dve mlade dame, đaci Umetničke škole koji su za trenutak u užičku zimu doneli toplinu i šarm gejši.

Žena je poginula na licu mesta nešto pre deset časova. Kako saznajemo, krenula je u prodavnicu i da baci smeće.

Hitna pomoć je poziv o nesreći primila u 10.10, ali je na mestu nesreće deset minuta kasnije mogla samo da konstatuje smrt, saopšteno je iz te službe.

Opet nas nesreća podseća koliko mogu biti opasni sneg i led. Komandir Vatrogasne spasilačke čete Dragan Čubra rekao je da je lokacija na kojoj je nesrećna žena nastradala veoma opasna za prolazak ljudi.

Veoma često se dešava da su krovovi i terase prepune ledenica. Da tu vreba opasnost građani često ne znaju, jer je retko gde obeleženo.

Zoran Marković iz beogradskog sekretarijata za inspekcijske poslove kaže su korisnici zgrade u obavezi da uklanjaju ledenice.

Ukoliko građani sami ne mogu da ih uklone, mogu da zatraže pomoć vatrogasaca. Samo u poslednja 24 sata javilo se više od 500 građana.

Komandir Vatrogasne brigade Mile Jovičić ističe da su ekipe te službe na terenu i u zavisnosti od mogućnosti odazivaju se na pozive građana.

"U 70 posto slučajeva nije moguće postaviti našu tehničku opremu kako bi se ledenice uklonile. Ostaje predstavnicima službe stanara da se organizuju da obeleže taj opasan prostor kako se ne bi dešavali ovakvi slučajevi", objašnjava Jovičić.

Građanima koji ne budu čistili sneg i led ispred svojih kuća, zgrada i lokala, sledi novčana kazna od 5.000 do 20.000 dinara, pa čak i od milion dinara, upozoravaju nadležni.

Iako je uvek bolje trošiti onoliko koliko se ima, kada to nije moguće, kažu stručnjaci, odloženo plaćanje je dobra opcija. Ali, kako navode, to bi trebalo koristiti samo da se trenutak nemanja prevaziđe i dodaju da je veoma važno biti oprezan.

"Suština je da svi budu svesni da će to doći na naplatu i da ne uđu u problem da grupišu sve te naplate u jednom trenutku kada budu u problemu sa isplaćivanjem svih tih rata", kaže Dušan Uzelac, urednik portala "Kamatica".

U poslednje vreme postoje ponude zahvaljujući kojima, kada računi dođu na naplatu, jedva možete da se setite šta ste kupili, budući da je rok plaćanja 180 dana.

U jednoj od takvih prodavnica kažu da kupovina na odloženo plaćanje čini više od tri odsto prometa. Kompanija sama finansira sve troškove, pa kupci ne plaćaju kamatu.

"Mogućnost odloženog plaćanja, kao i sve popularnije akcije su jedan od najboljih vidova da se potrošaču trenutno pomogne, odnosno da se potoršač vrati u maloprodajne objekte u broju u kom je nekada tu bio", kaže Olivera Ćirković iz "Univereksporta".

Odloženo plaćanje čak i pri kupovini osnovnih životnih namirnica, samo odslikava stanje u privredi i džepovima građana.

Biljana Stepanović iz "Biznis info grupe" kaže da i samim trgovcima to ne ide u prilog, zato što oni čekaju da im se plati za 90 ili 180 dana.

"Oni za to vreme moraju ili da ne plate dobavljaču ili da ga oteraju u gubitke i nelikvidnost ili da uzmu kredit i da ih to košta, da plaćaju kamatu i da možda prevale u cenu", objašnjava Stepanovićeva.

Zato ne čudi najava trgovaca da bi ograničavanje rokova plaćanja na najviše 60 dana, moglo da skrati i odloženo plaćanje na maksimalno 60 dana.

Kako se navodi u saopštenju, Anka J. (78) je preminula noćas pošto se ugušila u dimu nastalom od žara koji je iz šporeta kojim se grejala ispao na pod.

Nju su, navodno, pokušali da spasu rođaci koji su primetili požar, izneli su je iz kuće, ali više nije davala znake života.

Vatra se proširila na celu kuću, ali su vatrogasci uspeli da ugase požar i spreče da se vatrena stihija proširi na okolne kuće, rečeno je u policiji.

16.15 - Francuska i Italija povlače svoje ambasadore iz Sirije.

16.00 - Arapske zalivske monarhije proteraće sirijske ambasadore iz svojih zemalja i povući će svoje iz Damaska, zbog "kolektivnog masakra" koji, kako navode, sprovodi sirijski režim.

15.09 - Izraelski vojni zvaničnici zabrinuti zbog mogućnosti da bi libanski Hezbolah mogao da pribavi oružje iz Sirije.

Sirijska vojska obnovila je bombardovanje Homsa, tek par sati nakon dolaska ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova u posetu. Najmanje 19 ljudi je poginulo, a 40 je povređeno u najnovijem artiljerijskom napadu na treći po veličini grad u Siriji.

"Bombardovanje je koncentrisano na naselje Baba Amro. Ima dosta mrtvih. U naselju nema struje i svi vidovi komunikacije su prekinuti", naveo je jedan od opozicionih aktivista Muhamed al Hasan.

Prema najnovijim izveptajima počeli su okršaji između dezertera, stacioniranih u Homsu i vojske, koja pokušava da se probije u naselja pod kontrolom pobunjenika.

Sirijska vojska i dalje tvrdi da su za sukobe odgovorni teroristi u Homsu, koji žele da podele i sabotiraju državu. Državna televizija navodi da je šest pripadnika snaga bezbednosti ubijeno, dok se bilans mrtvih kod terorista broji u desetinama.

U međuvremenu Sergej Lavrov razgovarao je sa sirijskim predsednikom Bašarom el Asadom.

Lavrov je, posle sastanka, rekao da je sirijski predsednik spreman na dijalog sa svim političkim snagama u zemlji, dok će Moskva raditi sa sirijskom opozicijom na smirivanju situacije i okončanju nasilja.

"Jasno je da napori da se okonča nasilje treba da budu praćeni sprovođenjem razgovora između svih političkih snaga. Danas smo dobili potvrdu predsednika Sirije o spremnosti da doprinese tome. Konkretno, Komisija za nacionalni dijalog ima sva ovlašćenja da to sprovede", rekao je Lavrov, a prenosi Itar tass.

Lavrov je najavio da će Rusija razgovarati sa različitim grupama sirijske opozicije i pozvao i druge sile da se uključe u razgovore sa njima.

"Nastavićemo da radimo sa različitim opozicionim grupama. Ali sa njima treba da rade i oni koji na njih imaju veći uticaj nego što ima Rusija. Polazimo od jednostavnih i jasnih ciljeva. Da se spreči ubijanje civila. Regionu je potreban mir. Siriji treba mir", istakao je Lavrov.

Najnoviji napad vojske u Homsu dolazi nakon jučerašnjeg žestokog bombardovanja grada, u kom je, prema navodima organizacija za ljudska prava, poginulo 95 ljudi, dok je u petak ubijeno više od 200 osoba.

Šef ruske diplomatije je ocenio da je današnji sastanak u Damasku bio veoma koristan i da ga je Asad uverio da je "u potpunosti posvećen prekidu nasilja odakle god ono dolazilo", kao i da je Sirija zainteresovana za produžetak rada posmatrača Arapske lige.

"Sirija želi da bude prijatelj koji je u stanju da pomogne. Pozicija Rusije odigrala je odlučujuću ulogu u zaštiti interesa naše zemlje", napomenuo je Asad.

Kako je ranije najavio, Lavrov je Asadu preneo poruku ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva, ali nije želeo da otkrije sadržaj te poruke, rekavši samo da će je uručiti primaocu, preneli su ruski mediji.

Lavrova je, kako prenosi AP, u Damasku dočekalo hiljade Sirijaca mašući ruskim zastavama i noseći transparentne na kojima je pisalo: "Hvala Rusiji i Kini" i fotografije Asada i ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva.

Zajedno sa šefom ruske diplomatije u Damask je stigao i šef spoljne obaveštajne službe Mihail Fradkov. U međuvremenu, Zapad nastavlja da povlači svoje ambasadore, pa su posle Velike Britanije i SAD, to učinile i Francuska i Italija.

"Zbog pogoršanog nasilja koje izvodi režim u Damasku protiv svog stanovništva, francuski zvaničnici su odlučili da pozovu na konsultacije svog ambasadora iz Damska", izjavio je portparol francuskog ministarstva spoljnih poslova u Parizu, prenosi AFP.

Italija je takođe odlučila da opozove ambasadora iz Damaska na konsultacije, ali će ambasada te zemlje ostati otvorena.

Asad ne odustaje 

Sirijske vlasti ponovo su najavile da će nastaviti "operacije" protiv "naoružanih grupa" u uporištu pobunjenika, Homsu, sve do "ponovnog uspostavljanja reda" u tom gradu.

"Ministarstvo unutrašnjih poslova odlučno će nastaviti operacije protiv terorističkih grupa sve do uspostavljanja bezbednosti i reda u svim kvartovima Homsa i okoline i sve dok ne pobedimo i poslednju osobu koja ugrožava i teroriše građane", navodi se u saopštenju
ministarstva.

U saopštenju se tvrdi da su te "terorističke grupe počinile poslednjih sedmica užasna ubistva u kojima je stradalo na stotine nedužnih ljudi".

Opozicioni sirijski Nacionalni savet i Slobodna sirijska vojska pozvali su sirijske i arapske poslovne ljude da pruže finansijsku pomoć operacijama koje vode protivnici režima Bašara el Asada.

Od početka pobune protiv sirijskog režima pre 11 meseci ubijeno je, prema podacima opozicije, više od 6.000 ljudi.

Dejanović je kao primer za to navela donošenje zakona po hitnom postupku.

Otvarajući prezentaciju izveštaja "Procena procesa donošenja zakona i izrade propisa u Republici Srbiji" u Domu Narodne skupštine, Dejanović je rekla da je Skupština preporuku da se zakonski predlozi razmatraju po hitnom postupku - stavila pod kontrolu.

To međutim, dodala je predsednica parlamenta, svakako ne isključuje potrebu da se ta, ali i druge sfere, preciznije definišu, kao što i u ostalim preporukama akteri procesa donošenja zakona mogu prepoznati prostor za poboljšanje svog rada.

Đukić Dejanović je na konferenciji, na kojoj je predstavljen izveštaj urađen u saradnji skupštinskog Zakonodavnog odbora i Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava pri OEBS-u (ODIHR), ukazala da su u skupštinskoj proceduri predloženi zakoni menjani u znatnom obimu, iako se i u stručnoj javnosti ne retko čulo da parlament samo formalno usvaja vladine predloge zakona.

"Znajući da je objektivna i nezavisna ocena trenutnog stanja početna tačka svake odgovorne aktivnosti koja ima za cilj da menja postojeće stanje, pozvala sam stručnjake ODIHR-a da izvrše analizu zakonodavnog procesa - od identifikovanja društvenog odnosa koji zahteva regulisanje do usvajanja odgovarajuće norme", rekla je Đukić Dejanović.

Predsednica parlamenta je uverena da je konferencija izvanredna prilika da svi koji imaju ulogu u zakonodavnom procesu strukturirano sagledaju tu svoju ulogu i da će skup doprineti da se i u budućem radu i saradnji još više neguje duh parlamentarizma.

"Tom duhu primarni je interes građana, koji je i uzrok i posledica rešenja koja usvajamo u ovom domu", poručila je Đukić Dejanović.

Na prezentaciji, između ostalih, govore i predsednik skupštinskog Zakonodavnog odbora Vlatko Ratković, direktor OEBS - ODIHR Janez Lenarčič i šef Misije OEBS-a u Srbji Dimitrios Kipreos.

Na samom ulazu u čudesni svet knjiga, deca bivaju posuta čarobnim prahom. Ovako će im se, kažu, ispuniti jedna želja.

"Dobrodošli u Bajkoteku. Danas ćemo čitati jednu prelepu bajku u stihu "Ježeva kućica" od pisca koji se zove Branko Ćopić", kaže bibliotekar Ljiljana Markovljev.

"Bajkoteka" je zamišljena kao radionica u kojoj deca najpre slušaju priču bibliotekara, a potom se i sama nađu u ulozi naratora. Uče se lepom izražavanju, a razvija im se i ljubav prema knjigama.

Na Bajkoteku zasad učitelji organizovano dovode školsku decu, ali u biblioteci ohrabruju mališane da dođu i pojedinačno da čuju i vide šta se sve još dešava u biblioteci, i da ih, kako kaže, Markovljeva, privole da dođu i da se druže.

Zanimljivih događaja ima i za odrasle. Redovno se organizuju knjižene večeri i izložbe, a  prilikom osmišljavanja programa vodi se računa o afinitetima čitalaca.

Direktorka Narodne biblioteke "Jovan Popović" Radmila Perović kaže da je pozajmno odeljenje biblioteke živa stvar, jer tu se razgovara sa korisnicima.

Kikindska opština ima preko 60.000 stanovnika, od čega 6.000 aktivnih članova biblioteke. Trećina su mladi. Da bi privukla što više čitalaca, pored zanimljivih programa, biblioteka  radi i na tome da oživi svoja seoska odeljenja.

Na autoputu od Beograda ka Nišu mestimično ima snega u brzoj i zaustavnoj traci, pa se vozačima savetuje da posebno obrate pažnju na prevojima i usponima.

Od Beograda ka Subotici i Šidu, ima snega na kolovozu do tri centimetra, zbog čega je saobraćaj usporen, ali se za sada obavlja bez posebnih prekida. Prilazi Beogradu su dobro pročišćeni, ali  zimske službe apeluju, posebno na vozače teških teretnih vozila, da bez dobrih zimskih guma ne kreću preko prevoja Rudnik na Ibar.

Na području Vojvodine, na putevima prvog prioriteta i na važnijim regionalnim putevima ima snega na kolovozu do pet centimetara, zbog čega se saobraćaj obavlja otežano uz obaveznu upotrebu zimskih guma i lanaca jer su česta izletanja sa kolovoza.

Probijena je i druga traka kod Brodareva, saobraćaj se obavlja usporeno jer su obilne snežne padavine na ovom području. Ne savetuje se korišćenje ove deonice jer i dalje postoji opasnost od novih lavina.

Zbog snežne mećave na Čestobrodici, između Paraćina i Zaječara, za kamione sa prikolicom i šlepere obavezna je upotreba lanaca.

Posle maksimalnih napora i intenzivnih intervencija putara, autoputevi i glavni magistralni putevi su prohodni, ali je saobraćaj nešto usporeniji jer i dalje na pojedinim mestima ima snega u raskvasenom stanju.

Na svim prilaznim putevima zimskim turističkim centrima i dalje je veoma otežano, jer pored snega i jakog mraza, vetar dodatno pravi problem i stvara snežne nanose.

Na graničnim prelazima zadržavanja putničkih vozila su do 30 minuta.

Neprohodan je putni pravac R-120 Boljevac-Sokobanja (preko Rtnja).  Na deonicama trasiranim kroz stenske useke i klisure učestala je pojava odrona.

Na deonicama na kojima se izvode radovi, odnosno na kojima su prisutni putari sa mehanizacijom, režim saobraćaja je izmenjen i usporen. 

Preko mosta "Gazela" u Beogradu na autoputu E-75 zabranjen je saobraćaj za teretna vozila čija je ukupna težina preko 3,5 tone.

Na magistralnom putu M-22.1, deonica Beograd - Novi Sad - Subotica, zabranjen je saobraćaj kamionima čija nosivost prelazi 12 tona. Ova teretna vozila se usmeravaju na autoput E-75, deonica Beograd-Subotica.

Na deonici regionalnog puta R-110 od Perleza do Titela, na snazi je zabrana saobraćaja za vozila čija ukupna težina prelazi 10 tona. 

Na magistralnom putu M-21, Prijepolje - Bijelo Polje, u neposrednoj blizini graničnog prelaza Brodarevo ka Crnoj Gori, do 6. februara neće biti obustava saobraćaja u ustaljenim terminima, jer se zbog niskih temperatura i snega odlaže izvođenje radova.

Voz koji je iz Splita saobraćao ka Zagrebu iskliznuo je danas iz šina kod Knina, ali nije bilo povređenih. Nesreća se dogodila na delu Ličke pruge, između stanice Zrmanje i Malovana.

Prema prvim informacijama uzrok iskliznuća je nalet na nanos snega na pruzi.

Zamenski voz koji je pokupio putnike voza na relaciji Split-Zagreb koji je jutros iskočio iz šina na putu prema Zagebu pokvario se u Plaškome. Pri tome je nestalo i grejanje. Putnici su tako doživeli još jednu nevolju nakon što su preživeli jutrošnje iskakanje voza.

Najkritičnije i dalje je u Vrgorcu i Imotskom, jer je od sveta odsečeno više od stotinu sela i zaselaka u tom kraju.

Zbog hladnog talasa, u Splitu je više od 500 ljudi tražilo lekarsku pomoć zbog preloma na snegu i poledici. Uprava Kliničko-bolničkog centra u Splitu poredi masovne povrede sa "ratnim stanjem", i oštro kritikuje lokalne i državne vlasti da su nespremno dočekale vremenske neprilike usred zime.

Na auto-putu Zagreb-Split kod odmorišta Zir kod Udbine u Lici, jedan vuk je napadao vozila, a pretpostavlja se da je tako reagovao iz straha.

Odrasli mužjak teži od 40 kilograma preskočio je zaštitnu ogradu, jer je ona sada niža zbog snežnih nanosa. Vuk je sumanuto trčao s jedne strane auto-puta na drugu tražeći izlaz.

Umesto da uplašeno izmiče, vuk je nasrtao na automobile grizući točkove, blatobrane i branike.

"Niko nije smeo da izađe iz vozila, ali nismo ni pomišljali da ga ustrelimo. Posle pretrčanih pet kilometara uspeo je s jednog visokog snežnog nanosa da skoči na drugu stranu auto-puta i odmakne u pravcu Velebita", rekao je za Novi list ovlašćeni veštak hrvatskog Ministarstva kulture za štete od predatora Dragan Milković.

Sneg ponovno pada u većem delu Hrvatske, a na Jadranu duva jaka bura. Najviše novog snega palo je u Zagrebu, gde je izmereno 28 centimetara, u Ogulinu, Virovitici. U Zagrebu, gde sneg pada 24 sata, otežan je saobraćaj, a na terenu je 199 ekipa zimske službe.

Najkritičnije i dalje je u Vrgorcu i Imotskom, jer je od sveta odsečeno više od stotinu sela i zaselaka u tom kraju.

Zbog hladnog talasa, u Splitu je više od 500 ljudi tražilo lekarsku pomoć zbog preloma na snegu i poledici. Uprava Kliničko-bolničkog centra u Splitu poredi masovne povrede sa "ratnim stanjem", i oštro kritikuje lokalne i državne vlasti da su nespremno dočekale vremenske neprilike usred zime.

Crnu Goru zahvatila je snežna mećava, praćena olujnim vetrom i izuzetno niskim temperaturama, što je uzrokovalo nove probleme u saobraćaju i snabdevanju električnom energijom.

Kolašin i Mojkovac od jutros su bez struje zbog kvara na transformatoru.

Jak severni vetar besneo je Podgoricom i obarao drveće i bilborde. Podgorički i tivatski aerodrom od jutros su zatvoreni.

Ponovo je zatvoren putni pravac Nikšić–Šavnik–Žabljak, dok su od ranije zatvoreni putevi Mojkovac–Đurđevića Tara–Žabljak i Nikšić–Plužine–Šćepan Polje.

Saobraćajnica od Podgorice ka Kolašinu i Mojkovcu jutros je ponovo otvorena za saobraćaj, ali se on odvija jednom saobraćajnom trakom. Auto-moto savez Crne Gore apeluje na građane da bez preke potrebe ne kreću na put i da to posebno ne čine u jutarnjim i večernjim satima.

Na severu Crne Gore mnoga sela su odsečena od gradskih centara. Lokalne vlasti u Pljevljima i Plužinama tražile su uvođenje vanredne situacije, a teška situacija je i u Žabljaku, Mojkovcu i Andrijevici. Škole na severu zemlje zatvorene su do četvrtka.

Od petka pada sneg u BiH zbog čega su mnoga sela i zaseoci odsečeni, a putne komunikacije blokirane. U brdsko-planinskim krajevima snežni smetovi visoki su i do tri metra.

"Elektroprivreda BiH" saopštava da je zbog nestajanja zaliha uglja situacija sa snabdevanjem električnom energijom zabrinjavajuća, jer ne radi železnica, a putevi do termoelektrana su neprohodni.

Generalni direktor "Elektroprivrede BiH" Elvedin Grabovica kaže da hidroelektrane trenutno uopšte ne proizvode električnu energiju, što situaciju dodatno pogoršava.

Stanje elementarne nepogode na području opšine Srebrenica i dalje je na snazi. Sneg neprekidno pada, a veći deo lokalnih puteva je neprohodan. Meštanima najudaljenijih sela ponestaje hrane.

Dalju normalizaciju stanja u Mostaru ometa jak vetar koji duva od sinoć. Dve starije ženske osobe pronađene su mrtve u mestu Goranci kod Mostara koje je već nekoliko dana odsečeno i blokirano zbog snežnog nevremena.

Putevi do 24 sela na području opštine Han Pijesak neprohodni su zbog snežnih nanosa, a do 11 sela putne komunikacije su uspostavljene.

Uprkos novim snežnim padavinama, jutros se u Sarajevu stanje donekle normalizovalo kada je reč o javnom gradskom saobraćaju. Pored trolejbusa rade i tramvaji na relaciji Čengić–Vila–Baščaršija.

Osim s vremenskim neprilikama, stanovnici Sarajeva u poslednjim danima susreću se i s nestašicom vode, i to u većem delu grada.

U Bugarskoj je vanredno stanje zbog pucanja brane i poplavnog talasa. Poginulo je osmoro ljudi, više od desetoro je nestalo, stotine su evakuisane, a 700 kuća je pod vodom.  

Ona je gostujući na RTS-u navela da organizaciju rada treba prilagoditi niskim temperaturama i napraviti preraspodelu radnog vrmena – omogućiti radnicima česte pauze, toplo skolonište, napitke.

"Pošto su izloženi niskim temperaturama i njihovo zdravlje može biti ugroženo, pa su poslodavci u obavezi da im obezbede dodatnu opremu. U suprotnom, zaposleni mogu, bez posledica, odbiti da rade", dodala je Vera Božić Trefalt.

Kako je napomenula, nije definisana najniža temperatura na kojoj se prekida rad, ali se poslodavci čiji su radnici na otvorenom, poput putara, građevinara, montera, moraju pridržavati propisanih mera.

Vera Božić Trefalt ukazala je da inspekcija ima mogućnost da ih kazni, imajući u vidu da temperature, koje su već danima u debelom minusu, mogu ugroziti zdravlje radnika.

Za zaposlene koji rade u zatvorenom prostoru nema posebnih preporuka, dodala je, uputivši apel poslodavcima da, ipak, pokažu razumevanje za trudnice, osobe sa invaliditetom i stare.

Član zemunskog klana Sretko Kalinić, osuđen za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića i Željko Milovanović, osuđen za ubistvo hrvatskog novinara Ive Pukanića, pokušali su jutros bekstvo iz Okružnog zatvora u Beogradu.

Kalinić i Milovanović su u ranim jutarnjim časovima pokušali bekstvo tako što su izašli iz svojih ćelija odvalivši vrata, savladali pripadnika službe obezbeđenja i iskočili kroz prozor u dvorište zatvora.

Direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Milan Obradović rekao je da su Kalinić i Milovanović uspeli testericama da iseku deo rešetke pri dnu vrata ćelija i da se provuku ispod. Obradović je naglasio da će dalja istraga utvrditi kako su došli do tih testerica.

Na snimku koji je predstavljen novinarima na konferenciji direktora Uprave i komandanta Žandarmerija Bratislava Dikića vidi se kako Kalinić i Milovanović oblače svoje jakne, otvaraju vrata ćelija, provlače se ispod rasečenih rešetki i kreću se prema kraju hodniku.

Obradović je rekao da su dvojica zatvorenika uspela da savladaju jednog pripadnika službe obezbeđenja i da ga vežu lisicama, potom su mu skunuli epolete koje su zalepili na svoje džempere.

Begunci su zatim iskočili kroz prozor u dvorište zatvora, što je primećeno iz kontrolnog centra Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, posle čega su efikasno intervenisali pripadnici Žandarmerije i vratili ih u ćelije.

Načelnik žandarmerije Bratislav Dikić je rekao je da su Kalinić i Milovanović pokušali da pruže otpor, ali da su ih pripadnici žandarmerije savladali.

Milan Obradović kaže da Kalinić i Milovanović nisu imali nikakvu mogućnost da pobegnu iz zatvora. "Ovo je bio samo nepodoban pokušaj bekstva, jer ne postoji mogućnost da izađu iz objekta", rekao je Obradović.

Uhapšeni čuvari

Zbog sumnje da su odgovorni za pokušaj bekstva Kalinića i Milovanovića, večeras je uhapšeno pet pripadnika službe obezbeđenja i oni su na saslušanju. 

Uhapšeni su Ninoslav Strahinjić, Dragiša Grković, Srđan Danić, Nenad Mitrović i Tomislav Lalović.

Oni su jutros suspendovani s posla, i ukoliko se utvrdi da postoji njihova odgovornost preti im kazna od pet meseci do tri godine zatvora.  

Kalinić i Milovanović, inače nisu bili u istoj ćeliji, već su obojica bili u samici.

Advokat Željka Milovanovića Dušan Mašić kaže da nije zvanično obavešten o pokušaju bekstva njegovog klijenta.

"Ništa nije ukazivalo na to da će pokušati bilo kakvo bekstvo, dogovarali smo se o njegovoj odbrani, juče smo imali suđenje posle podne. Sedeo sam pored njega na optuženičkoj klupi i razgovarao sa njim. Nisam ni pretpostavljao da nešto ovako može da se desi niti znam šta se desilo," kaže Mašić.

Inače, Sretko Kalinić je pravosnažno osuđen na 30 godina zatvora zbog ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića 12. marta 2003. godine u Beogradu.

Milovanović je pred hrvatskim pravosuđem osuđen na 40 godina zatvora zbog ubistva vlasnika hrvatskog Nacionala Ive Pukanića i njegovog saradnika Nike Franića.

Za isto delo mu se sudi i u Specijalnom sudu u Beogradu. To suđenje trebalo je juče da počne ispočetka, a odloženo je za 5. mart na zahtev odbrane. Milovanović je najavio da će se izjasniti o krivici pošto se do sada branio ćutanjem.

Ponovljeno suđenje Sretku Kaliniću i Milošu Simoviću, zbog ubistava, otmica i drugih krivičnih dela koja su izvršili kao pripadnici zemunskog klana, zakazano je za 27. februar pred Specijalnim sudom u Beogradu.

Simović i Kalinić u odsustvu su pravosnažno osuđeni na po 40 godina zatvora. Posle sedam i po godina bekstva uhapšeni su u junu 2010. godine, a sud im je na njihov zahtev dozvolio obnovu postupka.

Kako je tokom prvobitnog procesa utvrđeno, Simović i Kalinić su zajedno učestvovali u devet ubistava, dizanju u vazduh firme "Difens roud", kao i otmicama Suvada Musića i Milije Babovića.

U izveštaju se ocenjuje da je Vlada uspela da ublaži tenzije i sačuva mir, podseća da je negodovala zbog intervencije Kfora, pozivila da se uzdrži od upotrebe sile i ostane statusno neutralan.

Navodi i da je država pozdravila uklanjanje barikada koje su, kako je ocenjeno, ispunile svoju svrhu posle postizanja sporazuma o integrisanom upravljanju administrativnim prelazima.

Protiv izveštaja su glasali poslanici SRS-a, SNS-a i DSS, a predlog za stavljanje izveštaja na glasanje dao je predsednik Odbora Ljubomir Kragović iz SRS-a, iako ga je poslanik SPS-a Dejan Radenković upozorio da je glasanje u suprotnosti sa poslovnikom i da nema nikakve svrhe.

Poslovnik predviđa da poslanici izveštaje vlade Srbije "prime k znanju", ali ne i da se izjašnjavaju glasovima "za" ili "protiv".

Izveštaj o aktivnostima vlade za poslanike opozicije iz Odbora za Kosmet je neprihvatljiv, nepotpun i predstavlja politički pamflet koji ne odgovora ozbiljnosti situacije na Kosovu i Metohiji.

U raspravi su otvorene sve teme - barikade, sporazumi, dijalog, ali pre svega najuektelnija - referendum na severu Kosova i Metohije zakazan za 14. i 15. februar. Još jednom je ponovljen stav države da je referendum štetan i da ugrožava poziciju Srbije na međunarodnom planu, a da ga lokalni lideri zloupotrebljavaju u dnevnopolitičke svrhe.

"Šta sutra, šta posle 16-og? Znamo da bez pomoći države dole nema oporavka. Ponavljam niko nema nameru da kažnjava ljude koji su to odlučili bez opbz što nedobronamerni koriste sit da obmanjuju ljude da vlada vrši pritiske uskraćuje nova radna mesta, uskraćuje el energiju i da čini sve dda zagorča život srbima na severu kim, apsolutno to je laž", poručio je ministar za KiM Goran Bogdanović.

Braneći stav da je referendum neophodan, radikali, DSS i naprednjaci optužuju vlast za, kako tvrde protivustavne poteze zarad statusa kandidata i gašenje srpskih instutucija. Ministra Bogdanovića kritikuju da prikrveno preti predsednicima opština na severu i poručuju da se iza kampanje protiv referenduma prikriva sukob između države i građana sa Kosmeta.

Poslanik SRS-a Nemanja Šarović upitao je ministra da li je na sednici vlade neko postavio pitanje da to što je referendum ustavno zagarantovano pravo - štetno.

"I da je većina vlade podigla ruku... Evo dajte doprinos istoriji demokratije i toj arhivskoj građi koja se pravi o dešavanjima u Srbiji, srpskoj vladi i parlamentu i da li ste ikad odgovorili na to pitanje i da li ste digli ruku za to da je referendum štetan, da li ste na Vladi glasali o tome", zapitao je Šarović.

"Ako ste vodili stvar ka tome da korak po korak zbog kandidature, konačno u nekih 15-20 koraka priznate Kosovo, onda je evidentno da sete to učinili zbog nečega", optužio je poslanik DSS-a Slobodan Samardžić.

Odgovarajući na optužbe Bogdanović je zaključio da je i skupštinski Odbor pokazao ono čega se Srbi na Kosovu najviše plaše - nejedinstvo.

"Ja bih voleo da sve te koji govore da su bili pritisci, da kažu koji, kakve vrste, da li smo možda uskratili nekome da finansiramo lokalnu samoupravu, da li smo vodili anti kampanju. Ako smo izneli jasan i precizan stav to ne znači da su to pritisci", odgovorio je ministar Bogdanović.

Ministar za Kosovo je poručio i da opstanak Srba u južnoj pokrajini ne zavisi samo od referenduma i barikada.

Na sednici je zatraženo i da se što pre smanje visoki troškovi naplate osiguranja vozila na administrativnim prelazima, ali da se država jasno izjasni da li će izbori na svim nivoima, pa i lokalni biti održani i na Kosovu i Metohiji.

KURSNA LISTA BR.25
ZA DEVIZE

FORMIRANA NA DAN 07.02.2012. GODINE

Međutim, hladni talas iz Evrope stigao je čak do Libije. Grad Garijan, 70 kilometara od Tripolija, potpuno je prekriven snegom, što ne pamte ni najstariji građani.

Saobraćaj u gradu je usporen, a najteže su pogođeni ulični prodavci i vojnici novih libijskih vlasti koji na ulicama obezbeđuju mir.

Sneg je pao i u Alžiru, a od hladnoće život je izgubilo 25 ljudi.

Istovremeno, Italija je počela da primenjuje hitne mere kako bi se obezbedilo grejanje stambenih objekata u toj zemlji zbog smanjenog snabdevanja ruskim gasom.

Nekim italijanskim termoelektranama naloženo je da troše naftu umesto metana, a najavljeno je i smanjeno snabdevanje gasom nekih industrijskih postrojenja.

Budući da su i temperature u Rusiji trenutno veoma niske, ruski gasni gigant "Gasprom" smanjio je isporuke tog energenta Evropi.

Zvanični Rim je u poslednjih nekoliko dana već povećao uvoz gasa iz Alžira i severne Evrope.

16.39 - Pedesettrogodišnji Ferenc Baršonj iz Svilojeva prva žrtva hladnoće u opštini Apatin, objavila je televizija Apatin.

16.34 - Javno preduzeće Beograd vode proglasilo vanrednu odbranu od zagušenja leda na  Savi i Kolubari. Na Dunavu mere redovne odbrane.

15.40 - U Prištini nema centralnog grejanja zbog problema u snabdevanju mazutom. U Kosovskoj elektroenergetskoj korporaciji (KEK) proglašena je vanredna situacija. Na celom Kosovu saobraćaj se odvija otežano.

15.32 - Zbog velikih snežnih nanosa ugroženi stanovnici osam sela na regionalnom putu prema Svrljigu, saopštile opštinske vlasti Bele Palanke.

15.06 - Direktor Direkcije za vode Srbije Aleksandar Prodanović izjavio je da će na većini vodotokova u Srbiji biti proglašena vanredna odbrana od zagušenja ledom.

11.45 - Juče istorijski rekord u potrošnji struje, EPS traži mogućnost većeg uvoza. Rusija smanjila isporuke gasa Srbiji za 20 odsto, ali snabdevenost nije ugrožena, kaže direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović.

11.15 - Žena poginula u beogradskoj opštini Voždovac, pošto je na nju sa krova pala velika količina snega i leda.

Od početka snežnih padavina od smrzavanja je u Srbiji stradalo 10 osoba, a u beogradskom naselju Banjica danas je na licu mesta poginula žena kojoj se na glavu sa krova sručila velika količina snega i leda. Oko sto dodatnih vozila i mašina za raščišćavanje snega pokušaće da stigne do zavejanih sela koja su danima odsečena od sveta.

Dodatni bageri, buldožeri, čistači i grejderi najpre će stići do onih koji su najduže zavejani, u Sjenici, Ivanjici, Novoj Varoši. Sneg koji ponovo pada, a posebno vetar, međutim, prave nove probleme u planinskim selima. Smetovi su sve viši, a hiljade kilometara puta nije moguće pronaći.

"U dogovoru sa NIS-om i Direkcijom za robne rezerve, rešen je problem transporta nafte, koju će sve ugrožene opštine moći da preuzmu na lokalnim benziskim stanicama", rekao je načelnik Sektora za vanredne situacije Predrag Marić.

Sneg različitog inteziteta i danas pada u celoj zemlji. Temperature su i dalje veoma niske, pa potrošnja struje neprestano raste. U EPS-u kažu da je juče oboren rekord svih vremena u potrošnji struje i apeluju na racionalnu potrošnju.

Proizvodnja i dosadašnji uvoz nisu dovoljni da pokriju sve potrebe Srbije u ovim hladnim danima, pa EPS u regionu traži nove količine iz uvoza.

U Sektoru za vanredne situacije kažu da spasioci imaju spisak ugroženih osoba i bez prestanka, probijajući se metar po metar, pokušavaju da stignu do njih da bi im pomogli, bilo da je reč o dostavljanju namirnica i lekova ili transporta u bolnicu na lečenje.

Lekari zaječarskog Zdravstvenog centra uspeli su sinoć da se probiju kroz smetove do sela Gornja Bela Reka i pomognu bolesnom detetu koje je imalo napad slepog creva. Lekarska ekipa je do sela uspela da se probije uz pomoć Vatrogasno-spasilačke brigade u Zaječaru i mehanizacije koja je ispred vozila Hitne pomoći čistila smetove.

Spasilačke i ekipe Doma zdravlja u Kuršumliji evakuisale su povređenu ženu i njenog slabo pokretnog sina iz sela Ivan Kula u kuršumlijskoj opštini. Akcija je trajala od 13.30 do sinoć u 23 časa, a povređena žena smeštena je u kuršumlijsku bolnicu. Spasilačke ekipe evakusale su još dva pacijenta u opštini Blace, koji su na dijalizi.

Trojica pripadnika Vatrogasno-spasilačkog odeljenja u Ušću na Ibru uspeli su da kroz smetove stignu u zaselak Glavoče na obroncima planine Čemerno i odnesu neophodnu hranu starici koja živi sama.

Razbijanje ledenih čepova prioritet

Novi problem, kažu u Sektoru za vanredne situacije, jesu zaleđene reke, pa će prioritet biti razbijanje ledenih čepova. Pojava leda na Drini, Limu i Đerdapu može da ugrozi i rad hidroelektrana.

Načelnik Sektora za vanredne situacije Predrag Marić kaže da se napravio vodeni čep koji potencijalno može biti opasan za plavljenje samog centra Kraljeva.

"Najverovatnije će se ići na miniranje odnosno usitnjavanje leda. Problem sa Dunavom je možda i komplikovaniji, zato što se radi o 100 kilometara dugoj liniji leda. Angažovali smo se da se tri ledolomca u narednih nekoliko dana uključe u lomljenje leda i njegovo usitnjavanje", kaže Marić.

Sneg sa saobraćajnica prvog prioriteta je očišćen, pa se saobraćaj odvija, ali otežano.

Veoma niske temperature i nove snežne padavine zahtevaju od svih maksimalnu opreznost u saobraćaju, upotrebu zimske opreme, a naročito zimskih guma.

Vožnju je neophodno prilagoditi uslovima, na usponima je potrebno koristiti viši stepen prenosa, a kočenje motorom koristiti kada god je to moguće, poručuju iz AMSS-a.

I gradovi koji nisu zavejani muče svoju muku. Sneg očišćen sa ulica prebacuje se na trotoare, pa oni postaju teško prohodni.

Očišćeni automobili, obično znače zatrpana autobuska stajališta, pa se u nekim gradovima angažuju kamioni koji odnose sneg sa gradskih ulica.

Škole, po preporuci Ministarstva prosvete, ne rade. Zbog malog odziva, od sutra se u Beogradu ukida produženi boravak u osnovnim školama.

Većina opština, po nekoliko dana ne ažurira podatke na sajtovima. U Zaječaru ni na jednom od tri sajta, koliko ih opština ima, nije bilo informacije o nestanku grejanja u delu grada.

Boško Ničić, gradonačelnik Zaječara, kaže da se trenutno obavlja redizajniranje svih sajtova i da je to razlog što je prisutan zastoj od desetak dana, ali se inače, kako dodaje, informacije ažuriraju svakodnevno.

Iako je uvođenje jedinstvenog broja 112 za pozivanje policije, vatrogasaca i hitne pomoći predviđeno Zakonom o vanrednim situacijama, na pokretanje te linije čeka se već tri godine. Do tada, u ovakvim okolnostima opštine su dužne da pronađu najbolji način informisanja građana.

Načelnik Sektora MUP-a za vanredne situacije Predrag Marić kaže da je informisanje građana obaveza svih opštinskih štabova za vanredne situacije pa i Republičkog štaba, koji neće imati internet stranice, ali će imati telefone i faksove.

Stanovnici Inđije su među malobrojnim srećnicima koji preko opštinskog sajta mogu da saznaju servisne informacije o svom gradu. Imaju i nekoliko telefonskih linija koje su otvorene za poziv - "Upomoć"!

Goran Ješić, gradonačelnik Inđije, kaže da su uz pomoć nevladinih organizacija i kol centra uspostavili direktnu liniji 24 časa sa bolesnima, penzionerima i invalidima.

"Postavili smo im uređaj tako da oni pritiskom na dugme imaju vezu sa svim onim službama koje su im potrebne. Za one kategorije koje nisu najviše ugrožene, angažovali smo volontere koji im donose namirnice i čiste sneg", izjavio je Ješić.

Od kada je uvedena vanredna situacija, građani za pomoć najčešće zovu broj 93. Iako star, i dalje je u funkciji i broj 985 na koji se javljaju operateri Centra za obaveštavanje i osmatranje.

Sektor za vanredne situacije apeluje da se što pre uvede poseban broj 112 za hitne slučajeve, jer bi službe za pružanje pomoći brže i bolje reagovale.

Slažem se da ovaj propust slabi autoritet i legitimitet Saveta bezbednosti. Pridajem manje važnosti Savetu bezbednosti nego što to rade drugi komentatori, ali ipak ne mislim da je slab i diskreditovan Savet bezbednosti dobra stvar. Takođe se slažem da takav razvoj događaja povećava opasnost od produženog konflikta u Siriji ili građanskog rata koji će biti internacionalizovan.

Postoji mnogo razloga zašto napori u UN ovog puta nisu dali rezultat, ali za to delom treba kriviti liberalne intervencioniste koji su zloupotrebili mandat Saveta bezbednosti za vreme prošlogodišnje intervencije u Libiji.

Setite se da je Rezolucija 1973 Saveta bezbednosti UN odobrila vojnu akciju u Libiji kako bi se zaštitili civili.

Rezolucija je bila direktno podstaknuta strahom da bi snage odane Gadafiju mogle da izvrše opsadu Bengazija, uporišta pobunjenika, i da u tom gradu izvrše masakr civila.

Kao odgovor, Rezolucija 1973 ovlastila je države članice Saveta bezbednosti da "preduzmu sve neophodne mere, da se zaštite civili i područja naseljena civilima zbog straha od napada u Libijskoj Arapskoj Džamahiriji, uključujući Bengazi, dok se isključuje strana okupacija u bilo kojoj formi i na bilo kom delu teritorije Libije".

Francuska, SAD i druge sile ubrzo su izašle iz okvira mandata, koristeći avione i druge vrste pomoći kako bi pomogle pobunjenicima da pobede snage Moamera el Gadafija i da ga zbace sa vlasti.

Neko će možda reći da je to, u svakom slučaju, bio pravi način da se rešavaju stvari i da je bio vredan kako bi se rešio problem nasilnika kakav je bio Gadafi. To je debata za neki drugi put, iako bih dodao da je postgadafijevska Libija veoma problematična i da urušavanje režima izgleda da podgreva konflikte i na drugim mestima.

Ali, šta ako je libijski presedan jedan od razloga zbog kojeg Rusija i Kina danas ne žele da sarađuju? Prošle godine su podržali Rezoluciju 1973 i nakon toga gledali NATO i nekolicinu drugih kako se rugaju multilateralizmu u pokušaju da sruše Gadafija.

Tragedija u Siriji je naplata starih računa, ni Peking ni Moskva ne žele da učestvuju u još jednom pokušaju promene režima sponzorisanog od strane Zapada. Ne iznenađuje što je ruski ambasador u UN Vitalij Čurkin osudio propalu rezoluciju baš iz tih razloga.

Ukratko, arogantna manipulacija čitavog procesa u Savetu bezbednosti u slučaju Libije može da oteža da se izgradi konsenzus u slučaju Sirije gde je situacija verovatno mnogo opasnija.

Nemojte da me shvatite pogrešno: Ne plačem za Gadafijem i njegovom porodicom. Biću oduševljen ako Bašar el Asad ode sa vlasti u Siriji.

Presedan u slučaju Libije nije jedini razlog što se Kina i Rusija tvrdoglavo suprotstavljaju tome i mislim da njihova odluka da ulože veto na rezoluciju može da ih košta.

Ali, ironično je i istovremeno tragično da neki od najvatrenijih branilaca multilateralizma i međunarodnog prava deluju preterano voljni da ih ignorišu kada se ispreče na putu ka drugim stvarima koje žele da postignu. Bez obzira na to koliko valjan taj cilj bio.

Posvećenost multilateralizmu i međunarodnom pravu nije nešto na šta možete da se pozovete onda kada vam to odgovara, a da ignorišete onda kada vam ne odgovara, bar ne bez plaćanja određene cene. Moćne države, kao što je SAD, mogu da prođu bez kazne, pa se tako i ponašaju. Ali ne treba da budu iznenađene kada im se takvo ponašanje kasnije obije o glavu.

U poslednjih pet godina poplave su napravile štetu oko 100 miliona evra. Najviše su stradala naselja u slivu Tise, Tamiša, Ibra, Drine i Južne Morave.

Aleksandar Prodanović iz Direkcije za vode kaže da za veliki deo teritorije Srbije postoji rizik od plavljenja, napominjući da su štete iz godine u godinu dosta velike.

U nadležnom ministarstvu pripremaju odgovarajuće mere, a najpre će se čistiti mreže kanala.

"Čim se led istopi, a mi smo procedure završili, spremni smo da na većem broju tačaka započnemo radove na kanalskoj mreži", kaže ministar poljoprivrede i trgovine Dušan Petrović.

Trenutno se izrađuje mapa područja koja su najčešća ugrožena poplavama.

Trebalo bi da u naredne tri godine bude završena izgradnja sistema koji treba da od poplava zaštiti domaćinstva u kojima živi milion tri stotine hiljada ljudi. Novac je obezbeđen iz kredita Svetske banke i Evropske unije.

Zbog teškoća naplate u poslednjih nekoliko dana zaustavljen je utovar ukrajinskog žita na brodove, a Ujedinjeni Arapski Emirati naložili su svojim bankama u Iranu da prestanu da finansiraju trgovinu te zemlje sa Dubaijem. Iranci sve teže pronalaze načine da pribave devize kada putuju u inostranstvo.

Ipak, istorija sankcija protiv drugih zemalja, kao i raznovrsnost i relativno samostalna privreda Irana, ukazuju da sve dok Teheran pronalazi kupce za veliki deo svoje nafte, privreda će moći da "šepa", prenosi Rojters ocene analitičara.

"Iran i dalje može da se provlači", kaže Geri Hafbauer, saradnik u  Institutu za međunarodnu ekonomiju SAD "Peterson" i bivši američki funkcioner u ministarstvu finansija.

Hafbauer navodi da su mere koje su preduzete protiv Irana, kako se bi zaustavio nuklearni program, najteže međunarodne sankcije u poslednjih 50 godina. Ipak, te sankcije, kako navodi, nisu toliko oštre kao one koje su bile nametnute Iraku, Severnoj Koreji ili Kubi.

Najnovije sankcije fokusirane su na izvoz iranske nafte i gasa, jer su od vitalnog značaja za njegovu spoljnu trgovinu. MMF je u izveštaju u junu procenio da će izvoz iranskih energenata do marta iznositi 103 milijarde dolara, što će činiti 78 odsto ukupnog iranskog izvoza.

Evropska unija, koja planira da prekine uvoz iranske nafte do 1. jula, kupovala je petinu proizvodnje nafte. Ostali veliki kupci kao što su Japan i Južna Koreja, koji pojedinačno pazare po deset odsto ukupne iranske nafte, možda će biti primorani da smanje svoje narudžbine.

Međutim, Kina i Indija, koje zajednički kupuju oko 34 odsto iranske nafte, poručuju da neće smanjivati porudžbine. Čini se da će te zemlje na kraju kupovati i naftu koja je ranije bila namenjena evropskom tržištu, prenosi Rojters.

Hafbauer, međutim, smatra da će Iran doći u situaciju da prodaje naftu po 10 do 15 odsto nišoj ceni kako bi našao kupce pod sankcijama. U tom slučaju, iranski prihod od izvoza energenata smanjio bi se za oko 24 milijarde dolara, što bi bio težak, ali ne fatalan udarac ekonomiji, ocenjuje Hafbauer.

Na duge staze, šteta za izvoz iranskih energenata može se povećati i zbog zabrane na uvoz opreme za naftnu industriju. Hafbauer procenjuje da bi sankcije protiv Irana mogle da smanje njegov bruto domaći proizvod za najviše deset odsto.

Oko dve trećine prihoda Iran finansira naftom, pa će sankcije svakako potkopati državne finansije. MMF procenjuje da će budžetski suficit Irana ovde godine biti oko 2,8 odsto BDP-a, dok bi naredne godine mogao da bude oko dva odsto.

Nizak dug

To bi moglo biti problematično za visoko zadužene zemlje, ali ne i za Iran. Pri tom, ukupan javni dug je samo devet odsto BDP-a, dok se mnoge zemlje EU približavaju nivou od 100 odsto ili više.

Nizak nivo iranskog duga omogućava lakše servisiranje i mnogo većeg manjka u budžetu prodajom državnih obveznica ili drugim merama, kaže ekonomista za Srednji istok i Severnu Afriku britanske banke RBS Raza Aga.

Sa druge strane, novi talas inflacije u Iranu komplikuje sliku tamošnje ekonomije. Zvanična stopa inflacije skočila je sa jednocifrene stope na oko 20 odsto u proteklih 18 meseci, iako analitičari smatraju da je realna stopa veća.

Visoka inflacija smanjila je poverenje u iranski rijal, pa se na crnom tržištu za dolar dobija 20.000 rijala, što je dvostruko više u odnosu na pre godinu dana.

To preti da ubrza odliv kapitala iz Irana, procenjuje MMF, a devizne rezerve potrošiće se mnogo brže nego što bi inače bio slučaj.

Kritičari komentare Geana u najboljem slučaju smatraju pogrešno protumačenim i ciničnim, a u najgorem – ksenofobičnim, ocenjuje agencija AP.

Gean je, međutim, u intervjuu za Figaro odbio da povuče svoje reči, potvrdivši da ih je izgovorio u subotu na sastanku desničarskog podmlatka u francuskom parlamentu i nazivajući svoje gledište "razumnim".

"Očigledno je primetiti da nemaju sve civilizacije istu vrednost kada je reč o humanističkim vrlinama poput naših", rekao je Gean u intervjuu za Figaro. Gean je u intervjuu za francuski dnevnik insistirao da nije istupio iz svog domena kada je razmatrao strane civilizacije.

"Ko može da dovede u pitanje da postoje razlike u vrednosti između civilizacija koje favorizuju demokratiju, štite individualne slobode, promovišu prava žena i civilizacija koje prihvataju tiraniju, ne pridaju značaj slobodama i ne poštuju jednaka prava između muškaraca i žena", citira Figaro Geanove reči od subote.

Rivalski socijalisti otpužuju Geana, koji je iz redova konzervativne Unije za narodni pokret (UMP) francuskog predsednika Nikole Sarkozija, da su na njegovoj meti muslimani i islam i da da svojim izjavama želi da privuče birače krajnje desnice da glasaju na predstojećim predsedničkim izborima u aprilu i maju za kandidata UMP.

Šef kampanje kandidata Socijalističke partije Fransoa Olanda za predsednika Pjer Moskovici nazvao je Geanove komentare "unapred smišljenim, namernim i samosvesnim gestom" kojim ima nameru da izgradi "mostove između desnice i ekstremne desnice".

I drugi socijalistički političari opisali su Geanove komentare kao lov na birače iz ultradesničarskog Nacionalnog fronta da se upecaju u konzervativni Sarkozijev UMP.

Glavna tema Nacionalnog fronta u predizbornoj kampanji upravo je previše islama u Francuskoj. Oni tvrde da pet miliona francuskih muslimana "nagriza" francusku civilizaciju.

Sarkozi još nije objavio da li će se kandidovati za predsedničke izbore, ali se očekuje da to učini početkom marta. U današnjem intervjuu za televiziju Frans 2 Sarkozi je gnev javnosti zbog Geanovih komentara nazvao "smešnim".

"Ministar unutrašnjih poslova je rekao da civilizacija koja ne pridaje isti značaj pravima muškaraca i žena nema istu vrednost (kao ona koja pridaje). Ne želim da kažem ništa protiv toga", rekao je Sarkozi.

Kandidatkinja Nacionalnog fronta Marin le Pen nije se oglasila o tom pitanju. Gean je prošlog marta izazvao slične kontroverze kada je govoreći o imigraciji rekao da "Francuzi ponekad imaju osećaj kao da više nisu u sopstvenoj kući". Le Penova je nedugo posle toga reagovala, rekavši da bi Gean trebalo da dobije "počasnu člansku kartu u Nacionalnom frontu".

1812 - Rođen književnik Čarls Dikens, najznačajniji engleski romanopisac XIX veka. Njegova dela pripadaju ranoj fazi realizma. Dok je bio dete, njegova porodica je često menjala mesto boravka u potrazi za poslom. Nakon što mu je otac uhapšen zbog nevraćanja dugova, Čarls je 10 sati dnevno radio u fabrici. Kad je odrastao, počeo je da radi kao novinar. Napisao je više obimnih romana. Sva njegova dela se, od prvog objavljivanja, stalno ponovo štampaju. Najpoznatije Dikensovo delo je novela Oliver Tvist, iako je on svojim najboljim delom smatrao Dejvida Koperfilda, roman koji sadrži dosta autobiografskih elemenata. Osim Olivera Tvista i Dejvida Koperfilda, neka od najznačajnijih Dikensovih dela su Nikolas Niklbi, Božićna pesma, Martin Čazlvit, Mala Dorit, Priča o dva grada, Velika očekivanja. Umro je u junu 1870. godine.

1864 - Umro Vuk Stefanović Karadžić, reformator srpskog književnog jezika i pravopisa, sakupljač narodnih pesama i pisac prvog rečnika srpskog jezika. Vuk Karadžić je rođen u Tršiću kod Loznice 6. novembra 1787. godine. Učestvovao je u Prvom srpskom ustanku kao pisar i činovnik u Negotinskoj krajini, a nakon sloma ustanka preselio se u Beč, 1813. godine. Tu je upoznao Jerneja Kopitara, cenzora slovenskih knjiga, na čiji je podsticaj krenuo u prikupljanje srpskih narodnih pesama, reformu ćirilice i borbu za uvođenje narodnog jezika u srpsku književnost. Vukovim reformama u srpski jezik uveden je fonetski pravopis, a srpski jezik je potisnuo slavenosrpski jezik koji je u to vreme bio jezik obrazovanih ljudi. Tako se kao najvažnije godine Vukove reforme ističu 1818, kada je Vuk Karadžić izdao svoje prvo izdanje Srpskog rječnika, 1836, 1839, 1847, godina Vukove pobede i godina u kojoj je konačno dokazao da je srpski narodni jezik jedini pravi jezik Srba, kao i 1850. godina.

1478 - Rođen Tomas Mor, engleski humanista, državnik i književnik, rodonačelnik utopijskog socijalizma (London, 7.2.1478 - London, 7.7.1535)  

1885 - Rođen Sinkler Luis, američki književnik, nobelovac (Minesota, 7.2.1885 - Rim, 10.1.1951)

1894 - Umro Adolf Saks, belgijski klarinetista i graditelj duvačkih istrumenata, konstruktor saksofona (Dinan, 6.11.1814 - Pariz, 7.2.1894)

1899 - Rođen Radomir-Raša Plaović, pozorišni glumac, reditelj i pedagog (Ub, 7.2.1899 - Beograd, 29.10.1977)

1901 - Rođen Vitorio de Sika, italijanski filmski glumac i reditelj (Sora, 7.2.1901 - Pariz, 13.11.1974)

1913 - Rođen Oskar Danon, kompozitor i dirigent, direktor Opere i Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu, profesor Muzičke akademije u Beogradu, akademik  (Sarajevo, 7.2.1913 - Beograd, 18.12.2009)

1927 - Rođen Dušan Vukotić, reditelj, scenarista, animator i filmski pedagog, dobitnik Oskara (Bileća, 7.2.1927 - Zagreb, 8.7.1998)

1934 - Umro Živojin Lukić, vajar (Beograd, 10.2.1890 - 7.2.1934)

1949 - Rođen Dragan Maksimović, pozorišni, filmski i TV glumac (Podujevo, 7.2.1949 - Beograd, 4.2.2001)

1959 - Rođen Predrag Antonijević, filmski reditelj (Niš, 7.2.1959)

1987 - Umro Jovan Kašić, lingvista (Veliki Grđevac, 13.6.1933 - Novi Sad, 7.2.1987)

1987 - Umro Klaudio Vila, italijanski pevač (Rim, 1.1.1926 - Padova, 7.2.1987)

1994 - Osnovana Novinska agencija Fonet

1999 - Umro Husein ibn Talal, jordanski kralj (Aman, 14.11.1935 - Aman, 7.2.1999)

2000 - Umro Pavle Bulatović, političar i državnik, ministar unutrašnjih poslova Crne Gore i ministar odbrane Savezne Republike Jugoslavije  (Gornji Rovci, 13.12.1948 - Beograd, 7.2.2000)

2001 - Umro Velizar Zečević, novinar i urednik NIN-a i Politike (Futog, 1932 - Beograd, 7.2.2001)

2005 - Umro Zdravko Velimirović, filmski reditelj i scenarista, profesor i dekan Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, akademik (Cetinje, 11.10.1930 - Beograd, 7.2.2005)

2007 - Umro Zoran Milić, književnik (Vražogrnac, 7.11.1940 - Beograd, 7.2.2007)

2008 - Umro Časlav Veljić Čajka, predsednik Kajakaškog saveza Jugoslavije, član Predsedništva Olimpijskog komiteta Jugoslavije (15.10.1930 - Beograd, 7.2.2008)

2008 - Umro Desimir Tošić, publicista i političar, jedan od osnivača Demokratske stranke, član Političkog saveta Demokratske stranke (Bela Palanka, 19.2.1920 - Oksford, 7.2.2008)

2009 - Umro Zlatibor Petrović, profesor Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu, akademik (Uljma, 19.4.1921 - Beograd, 7.2.2009)      

2009 - Umrla Blosom Deri, američka pijanistkinja i džez pevačica (Ist Durem, 19.4.1926 - Njujork, 7.2.2009) 

2010 - Umro Mihajlo Marković, filozof, profesor i dekan Filozofskog fakulteta u Beogradu, akademik (Beograd, 24. 02. 1923 - Beograd, 07. 02. 2010)

2011 - Umro Nikola Jocković, fudbaler i sportski radnik, generalni sekretar  Fudbalskog saveza Srbije i Fudbalskog saveza Beograda
(1936 - Melenci, 07. 02. 2011)     

2011 - Umro Petar Z. Ilić, protojerej stavrofor, osnivač hrama Sveti Vasilije Ostroški na Bežanijskoj kosi (Pričević, 02. 03.1939 - Beograd, 07. 02. 2011)                                       

2011 - Umro prof. dr Radmilo Tomin, hirurg, onkolog, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu (Sivac, 17. 03. 1925 - Beograd, 07. 02. 2011)                     

Govoreći o mogućem odnosu sa SNS, Vukomanović je ukazala da još "ne znamo kako bi se naprednjaci ponašali kao stranka na vlasti".

SNS je potekla iz stranke ekstremnih nacionalista, čija je politika Velike Srbije pretrpela poraz, a sada se ponašaju kao da nisu ostrašćeni nacionalisti, rekla je Vukomanovićeva na sednici Gradskog odbora socijalista u Valjevu.

Potpredsednica socijalista zbog toga je uverena da građani Srbije neće naredne četiri godine testirati kako će se SNS ponašati na vlasti, jer bi to, kako je navela, "bilo uzaludno izgubljeno vreme".

Vukomanovićeva se nada da će opstati sadašnja koalicija SPS-JS-PUPS, koja je, kako je ocenila, pokazala stabilnost i dobre rezultate.

"U Srbiji je vanredna situacija zbog nevremena, ali ne bi trebalo da bude i zbog predstojećih izbora", rekla je potpredsednica SPS-a, ukazavši da su mnoge političke stranke i pojedinci prerano počeli izbornu kampanju.

"To se odnosi kako na opozicione, tako i na stranke na vlasti", rekla je Vukomanovićeva i navela da će SPS u "vruću" predizbornu kampanju ući nakon raspisivanja izbora 11. marta i "ponuditi ozbiljan ekonomsko-socijalni program, levičarskog usmerenja".

Ona je navela da je socijalistima stalo da u narednoj vladi dobiju resore poljoprivrede, zdravstva, obrazovanja i socijalne politike i da će u narednom periodu ovim oblastima posvetiti posebnu pažnju.

Prema njenim rečima, posle parlamentarnih izbora predsednik SPS-a Ivica Dačić, "koji je kao ministar policije pokazao da ima viziju, sposobnost i hrabrost", trebalo bi da bude predsednik nove Vlade.

Ishod izbora u Srbiji, kako je rekla, neće, nažalost, zavisiti samo od političkih partija, već i od EU i SAD, a socijalisti će se, ako budu morali da biraju, između kandidature za EU ili Kosova, uvek opredeliti za Srbiju.

Predsednik Gradskog odbora SPS Valjevo Đorđe Milićević smatra da vlast u Srbiji neće moći da bude formirana bez socijalista. On je dodao da SPS neće ići na izbore da pomaže drugima, već da bude najbolja i pobedi SNS i DS, a potom će razgovarti o koaliciji.

"Obavezali smo sve štabove za vanredne situacije, počevši od opštinskih, okružnih, gradskih, pokrajinskog i republičkog štaba, da stalno zasedaju, da stalno prate situaciju i da stalno imaju ažurne podatke i da iskazuju dodatne potrebe u zavisnosti od stanja na terenu", izjavio je gostujući u emisiji Oko, Đorđe Babić, zamenik načelnika Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije.

Babić je dodao da je najbitnije da se organizovano deluje na terenu i da štabovima to od uvođenja vanredne situacije polazi za rukom.

Nastava u školama je prekinuta, jer je u kratkom roku pala velika količina snega i temperatura je veoma niska, rekao je ministar prosvete Žarko Obradović i dodao da je Ministarstvo donelo ovakvu odluku zbog bezbednosti učenika.

"Ako bi bilo koji prevoz đaka doveo do nečeg lošeg, postavilo bi se pitanje - a zašto je škola radila", kaže Obradović.

Časovi će se nadoknaditi, tako što će škole same napraviti plan časova, koji će ministarstvo kontrolisati i po potrebi korigovati. "Sve smo već pripremirili za uspešan završetak ove školske godine", izjavio je Obradović.

Biljana Vraneš, urednica na RTS-u, kaže da se narednih dana očekuju nove padavine, a vrh ledenog talasa se prognozira za četvrtak, kada će temperature pasti i do minus 20 stepeni. Biljana Vraneš dodaje da će tempratura preći u plus tek 16. februara.

Kako je navela, sve se ovo događa zbog globalnog otopljavanja, što, kako navodi, u budućnosti može dovesti do hladnijih zima u centralnoj i južnoj Evropi.

Ministar Žarko Obradović rekao je da će republički Štab za vanredne situacije održati novi sastanak u četvrtak, kada će odlučiti šta će dalje činiti. On je dodao da će odluka o daljim koracima biti doneta u sladu sa situacijom na terenu i u zavisnosti od vremenskih prilika.

Iz Sektora za vanredne situacije poručuju građanima da ne kreću na put bez zimske opreme, niti bez preke potrebe. Pomoć mogu potražiti na sledećim telefonima: 193 Vatrogasna služba; 192 MUP; 194 Hitna pomoć; 1985 Centar za obaveštavanje.

Predlog o promeni naziva ulica usvojila je sedmočlana komisija u kojoj su četiri predstavnika albanske manjine preglasala tri predstavnika iz redova srpskog naroda.

Za predlog su glasali samo odbornici iz redova albanskih partija, a nezadovoljni takvom odlukom, svi srpski odbornici su napustili sednicu.

Tom odlukom u Bujanovcu se brišu nazivi ulica: Cara Lazara, Carice Milice, Vojvode Mišića, Vojvode Stepe, Radomira Putnika, Dimitrija Tucovića, Dositeja Obradovića, Svetozara Markovića i drugih velikana iz srpske istorije, nauke, prosvete i kulture.

Ubuduće bi te ulice trebalo da nose imena: Skenderbeg, Redžep Hasani, Ljam Breznica, Naim i Sami Frašeri, Idriz Seferi i drugih albanskih književnika i kako je navedeno, dugih boraca za albansko buđenje.

Ulicu će u Bujanovcu dobiti i Fatmir Ibiši iz Gnjilana, pripadnik Kosovskog zaštitnog korpusa, koji je februara 2000. godine kod sela Končulj, sa terorističkom grupom izveo bombaški napad na policijsko vozilo MUP-a Srbije, kada je jedan policajac ubijen, a tri teško ranjena.

Centralni gradski trg, koji sada nosi ime vođe Prvog srpskog ustanka, Karađorđa Petrovića, trebalo bi da se zove Trg Skenderbega. O ovoj odluci Skupštine opštine Bujanovac, konačan sud daće nadležna komisija Ministarstva za državnu upravu, lokalnu samoupravu, ljudska i manjinska prava.

Srpski odbornici su glasanje albanskih odbornika doživeli kao poraz multietničke politike zajedništva i početak novog zaoštravanja ionako krhkih međunacionalnih odnosa. Na zasedanju je dr Stojanča Arsić, dugogodišnji predsednik Skupštine opštine Bujanovac, a sada zamenik njenog predsednika, izrazio žaljenje zbog onoga što se dogodilo.

"Od danas u Bujanovcu ništa nije kao što je bilo dosad. Koalicija više ne postoji", rezignirano je rekao Arsić i sa svim srpskim odbornicima napustio skupštinsku salu.

Srpski pokret obnove traži smenu članova te stranke Srđana Srećkovića i Sanje Čeković sa državnih funkcija.

Slavica Đukić Dejanović o tome je u Skupštini razgovarala sa potpredsednikom i poslanikom SPO-a Aleksandrom Jugovićem. Jugović ponavlja da poslanici SPO-a neće učestvovati u radu Skupštine dok se ne reše njihovi zahtevi.

"Vlada Srbije je u ovom mandatu zamenila polovinu svojih ministara, i iz G17, i DS-a i SPS-a, pa očekujemo odgovore zašto i SPO ne može da zameni ministra. Ostavkom ministra vera i dijaspore Srđana Srećkovića, Vlada bi pokazala da joj je više stalo do reformi pravosuđa nego do fotelje jednog ministra", istakao je Jugović.

Funkcioner SPO-a dodaje da će uskoro biti promenjena i ministarka sporta Snežana Samardžić Marković, da je i ranije bilo promena, i da ne vidi nikakav problem da to isto učini i SPO.

 "Ako bismo podržavali ministra i državnog sekretara Sonju Čeković koji ruše SPO, mi bismo onda podržavali sopstveno rušenje", rekao je Jugović.

Šefica poslaničkog kluba "Za evropsku Srbiju" Nada Kolundžija, ipak, očekuje da će sednica zakazana za 8. februar početi nesmetano, jer su za rad parlamenta potrebna 84 poslanika.

"U toku je vanredno zasedanje, a za podršku tačkama dnevnog reda, bitnim za evropske integracije, očekuje se glas onih kojima je put ka EU, po sopstvenom priznanju, najznačajniji", dodala je Kolundžija.

Kolundžija: Važna sednica Skupštine 

Prema rečima Kolundžije, izglasavanje tačaka sa dnevnog reda važno je zbog procesa odlučivanja o dobijanju statusa kandidata Srbije za članstvo u EU i poruke da se reforma pravosuđa sprovodi u skladu sa preporukama Evropske komisije.

Na sednici bi trebalo da se razmatra Predlog odluke o izboru člana Visokog saveta sudstva iz reda sudija apelacionih sudova, koji je podneo Visoki savet sudstva i Predlog odluke o izboru zamenika javnih tužilaca, koji je podnelo Državno veće tužilaca.

Komentarišući takvu odluku SPO-a, Kolundžija je napomenula da to ipak ne vidi kao dovoljno jak razlog da se odluke ne usvoje.

Na pitanje gde će vladajuća većina naći potrebnih 126 glasova kada se bude odlučivalo, Kolundžija je odgovorila da bi to mogli da budu oni koji "prigovaraju njima da reforme ne sprovode dovoljno dobro i da Srbija ne ide dovoljno brzo ka EU".

"Dakle, verujem da ti neće imati nikakav argument da kažu - sada ćemo da zaustavimo evropske integracije, zbog toga što imamo nekakav problem sa nekakvim svojim bivšim članovima, koji se ponašaju neadekvatno ili koji više govore svojim ponašanjem o sebi, nego o stranci koju su napustili", rekla je šefica ZES-a.

Kolundžija je dodala da podršku "pravosudnim" rešenjima očekuje i od onih koji tvrde da je ubrzanje Srbije ka Evropi od presudne važnosti što će pokazati i u tom konkretnom slučaju.

Kada je reč o eventualnoj ugroženosti Vlade, Kolundžija je podsetila da zakoni mogu biti i neizglasani u parlamentu, pa to svejedno ne mora da znači krizu vlade. Osim toga, kako je ocenila, postavljati pitanje krize vlade i njenog pada mesec dana pred raspisivanje izbora je ne samo suvišno, već i nelogično.

Inače, SPO ima četiri poslanika u okviru vladajuće koalicije. Pored Aleksandra Jugovića i Aleksandra Čotrića, tu su Mirko Čikiriz i Žika Gojković.

Oni se sumnjiče da su upućivali pacijente da uzimaju ortopedska pomagala od dve firme, čiji su direktori su takođe uhapšeni, saopštila je policija. 

Uhapšeni su lekari fizijatri Opšte bolnice u Užicu Divna T. i Ana B, načelnica Odeljenja fizijatrije Snežana P, i ortoped Goran J.

Među uhapšenima su i direktor preduzeća "Ortopedija MC" iz Beograda Marko C, direktor firme "Ortopedija luks" iz Kragujevca Nikola L, kao i vozač Miodrag M.

U saopštenju MUP-a navodi se da su osumnjičeni, u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi za sebe, od 1. juna 2011. godine do 15. januara, uz prethodno postignuti dogovor sa Markom C. i Nikolom L, upućivali svoje pacijente da ortopedska pomagala nabavljaju od njihovh firmi.

"Zauzvrat su od Marka C. i Nikole L. zahtevali i dobili mito u iznosu od više od 10.000 evra, dok su isporučena pomagala njihove fime naplaćivale od Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja",  navodi se u saopštenju MUP-u.

Svetska nagrada za humanizam uručena je Vidi Ognjenović na svečanoj ceremoniji koja je održana u Ohridu, u kući "Uranija" koja pripada Makedonskoj akademiji nauka i umetnosti.

Tokom boravka Ognjenovićeve u Makedoniji predstavljeno je i makedonsko izdanje njenog romana "Preljubnici", objavljenog u izdavačkoj kući "Slovo" iz Skoplja i u prevodu poznatog makedonskog pisca Dimitra Baševskog.

Nagrada je ustanovljena 2007. u Ohridu u spomen na Svetog Klimenta Ohridskog, osnivača prve srednjovekovne škole za humanizam u Evropi i dodeljuje se značajnim ličnostima savremene svetske kulture i umetnosti.

Pre Ognjenović, Svetsku nagradu za humanizam dobili su japanski budistički filozof Daisaku Ikeda (2007), portugalski filmski reditelj Manuel de Oliveira (2008), ruski pisac i nobelovac Aleksandar Solženjicin (2009), indijski kompozitor, humanist i filozof Ravi Šankar (2010) i britanski pozorišni teoretičar i reditelj Piter Bruk.