Vaskrs Srba na Krfu

Za vreme kratkotrajnog boravka na Krfu, Srbi su pokazali vitalnost i sposobnost opstanka pod najtežim istorijskim i životnim okolnostima, a Kraljevina Srbija stekla je ugled i međunarodni položaj kakav nikada nije imala u svojoj istoriji.

Francuska vlada je početkom januara 1916. donela odluku da njihove elitne jedinice okupiraju Krf jer je Grčka u tom trenutku bila neutralna zemlja.
Na taj način se izašlo u susret srpskoj vladi koja je tražila da vojnici budu što bliže otadžbini. Odluka je obrazložena kao jedini način prikupljanja, snabdevanja, oporavka i reorganizacije srpske vojske.

Prvi saveznički brod sa srpskim borcima uplovio je u Guviju, luku nekoliko kilometara severno od grada Krfa 19. januara 1916. Do 18. aprila sa 43 broda evakuisano je preko 150.000 pripadnika srpskih jedinica.

Većina njih je već u aprilu i maju iste, 1916. godine upućena na Halkidiki a kasnije na Solunski front.

Na Krfu je do kraja Velikog rata 1918. godine, po raznim osnovama, boravilo nekoliko hiljada srpskih oficira, vojnika i državnih službenika.

Rano proleće i blaga ostrvska klima doneli su čudesan oporavak srpske vojske. Uz odgovarajući medicinski nadzor i ishranu, nove uniforme i oružje  koje je dopremljeno od saveznika, vratio se uzdrmani moral posle prelaska Albanije. Kao da se sva muka izlila sa prvim kupanjem u moru.

Reorganizacija vojske izvedena je po francuskom planu Instrukcije za organizaciju novih formacija srpske vojske, objavljenom 19. februara 1916. godine. Obolelog vojvodu Putnika na položaju načelnika Štaba vrhovne komande zamenio je Petar Bojović. Drugom armijom komandovao je pukovnik Miloš Vasić, Drugom vojvoda Stepa Stepanović, a Trećom general Pavle Jurišić Šturm.

Nigde logori srpske vojske nisu bili tako uređeni kao na Krfu. Na čistini između maslinjaka podignuti su šatori koji su ukrašeni cvećem i zelenilom. Sitnim šljunkom i kamenjem različitih nijansi ispisani su nazivi jedinica i obeležja srpske vojske i države. Logori srpske vojske ličili su na gradove podignute na peščanoj obali.

Srpski oficiri ubrzo su povratili snagu i pobednički duh stečen posle Cerske i Kolubarske bitke. Znali su da je vojsci, posle iskušenja kroz koja je prošla, potreban odmor, ali i disciplina. Sve vreme boravka na Krfu savezničkoj upravi nije prijevljen nijedan ozbiljan incident. Iz izveštaja francuskog potpukovnika Monijala, člana misije generala Mondezira saznajemo:
 „Prvi dani oskudice pružili su priliku da se još jednom pokaže izvanredna disciplina srpskog vojnika. U ovoj ogromnoj gomili ljudi i u još malo ili nikako oformljenim jedinicama, ulogorenim pod neprekidnim obilnim kišama u maslinjacima, nijedna žalba za neko posečeno ili oštećeno drvo nije prispela francuskoj misiji".

Uporedo sa oporavkom vojske, obrazovana je i srpska država u izgnanstvu. Naredbom Vrhovne komande o povlačenju "država nije izgubila svoje biće, ona i dalje postoji, iako na tuđem zemljištu, dok je god tu vladalac, vlada i vojska, pa ma kolika njena jačina bila". Iako bez teritorije, gotovo svi nivoi državne uprave radili su na Krfu do kraja Velikog rata.

Centralno mesto organizacije bio je krfski teatra. Opštinsko pozorište je postalo sedište srpske skupštine i vlade. Na ostrvu su formirani sudovi, škole, bolnice, pozorišta, zatvori.

uvecan prikaz

Krfska mitropolija je ustupila tri crkve za obavljanje verskih obreda, crkvu Svetog Nikole, Svete Trojice i Svetog arhangela Mihaila. Iz kafana, piljarnica, bakalnica i sa broda „Srbija" čuli su se zvuci pesme „Tamo daleko". Najpopularnija pesma na srpskom jeziku nastala među vojnicima na Vidu, vremenom je dobijala sve radosnije tonove. Pesmu nostalgije prihvatali su i stranci iako nisu razumeli sve reči. Slutili su da se iza melodije može kriti samo žal za napuštenom otadžbinom, porodicom, ognjištem. Neretko se služba u crkvi Svetog Spiridona završavala pesmom „Tamo daleko" koja je tako prerastala u molitvu...

Uz pomoć poznatog krfskog štampara Lancasa otvorena je štamparija koju su Francuzi snabdevali najsavremenijim štamparskim materijalom. U njoj su kao zvanično glasilo srpske vlade štampane „Srpske novine" tri puta nedeljno u tiražu od 10 000 primeraka. U listu su pored izveštaja i vesti sa fronta prvi put objavljene Bojićeva „Plava grobnica", Dučićeva „Ave Serbija", Rostanova „Kralj Petrova četiri vola" i druga vredna dela.

Za vreme kratkotrajnog boravka na Krfu, Srbi su pokazali vitalnost i sposobnost opstanka pod najtežim istorijskim i životnim okolnostima, a Kraljevina Srbija stekla je ugled i međunarodni položaj kakav nikada nije imala u svojoj istoriji.

Tekst je deo dokumentarnog filma „Srbi na Krfu" koji Radio-televizija Srbije realizuje u koprodukciji sa Ministarstvom rada, zapošljavanja i socijalne politike Republike Srbije. Realizaciju filma su pomogli Ministarstvo odbrane RS i Ambasada Velike Britanije u RS.

Fotografije, koje do sada nisu objavljene u Srbiji, dobijene su od Ministarstva kulture Republike Francuske, a uz posredovanje Ambasade Republike Francuske u Srbiji.

Autor RTS projekta „Srbi na Krfu" je Slađana Zarić.

 

broj komentara 2 pošalji komentar
(nedelja, 03. apr 2016, 16:08)
Krili su [neregistrovani]

Od naroda

Najveci zlocin je sto su domaci komunisti i njihove sluge skrivali generacijama gradjana, ovo velicanstveno delo srpske vojske, propagirajuci lazi iz tzv nob kao novu religiju.
Samo da se ne bi pominjala monarhija.
Ogresivsi se o ove junake a jos vise o buducnost Srbije.

(nedelja, 03. apr 2016, 09:43)
Срб [neregistrovani]

Свака част РТС!

Без познавања свог језика, вере, традиције и историје нема ни државе ни народа! Ово што ради РТС у општој поплави ''ружичасто-жутог'' кича, неукуса и величања непристојности је непроцењиво, свака част!

Francuska vlada je početkom januara 1916. donela odluku da njihove elitne jedinice okupiraju Krf jer je Grčka u tom trenutku bila neutralna zemlja.
Na taj način se izašlo u susret srpskoj vladi koja je tražila da vojnici budu što bliže otadžbini. Odluka je obrazložena kao jedini način prikupljanja, snabdevanja, oporavka i reorganizacije srpske vojske.

Prvi saveznički brod sa srpskim borcima uplovio je u Guviju, luku nekoliko kilometara severno od grada Krfa 19. januara 1916. Do 18. aprila sa 43 broda evakuisano je preko 150.000 pripadnika srpskih jedinica.

Većina njih je već u aprilu i maju iste, 1916. godine upućena na Halkidiki a kasnije na Solunski front.

Na Krfu je do kraja Velikog rata 1918. godine, po raznim osnovama, boravilo nekoliko hiljada srpskih oficira, vojnika i državnih službenika.