Aleksandar: Junaci, u boj za slobodu!

Posle austrougarske objave rata Srbiji, vrhovni komandant princ Aleksandar Karađorđević izdao je, 4. avgusta 1914. godine, zapovest kojom je pozvao vojsku "u boj za slobodu i nezavisnost srpskoga naroda".

Junaci!

Najveći i zakleti neprijatelj naše države i našega naroda iznenada je bez ikakvog razloga nasrnuo besomučno na našu čast i na naš život. Austrija, taj nezajažljivi naš severni sused, već je nagomilala vojsku i učinila više pokušaja da pređe našu severnu granicu i da porobi našu divnu otadžbinu. Njoj kao da je bilo malo što smo mi morali godinama mirno da slušamo jauke miliona naše braće, koji su do nas dopirali iz Bosne i Hercegovine, iz Banata i Bačke, iz Hrvatske, Slavonije, Srema i sa našega mora, kršne Dalmacije. Sada je zatražila najviše, traži našu glavu, našu nezavisnost, život i čast Srbije.

Junaci!

Posle sjajnih uspeha našega oružja 1912. i 1913. godine i dr-žavnih tekovina, koje nam je priznala cela Evropa zaključenim mirom u Bukureštu, Ja sam najiskrenije želeo, da se Srbija i Moji dragi ratnici u miru odmore i okrepe od silnih ratnih napora, uživajući u tekovinama svojih pobeda. I zato je Srbija bila gotova, da se na miran način objasni i sporazume s Austro-Ugarskom o svim spornim pitanjima. Ali se, nažalost, odmah uvidelo, da Austrija ne ide na to, da s nama pregovara.

Čak i da smo ispunili sve njene zahteve, ona je bila rešila, da nas napadne, da nas ponizi i da nas ubije. Zato su ti sramni zahtevi Austrije morali dobiti dostojan odgovor. Ja sam ih s prezrenjem odbio, uveren da ćete svi vi tu sramotu, koja je imala pasti na nas, baciti u lice onome, koji je pokušao, da njome umrlja sjaj i slavu vašega oružja. Stoga sam vas i pozvao u ovo ratno doba, da pod vašim pobedonosnim zastavama, iako još umorni od skorašnjih po-beda, stanete opet na branik otadžbine.

Saopštenje koje vam sada činim, jeste objava rata Austriji. Na oružje, moji dični sokolovi!

Junaci!

Vi ćete imati da se borite sa jednim neprijateljem, koji nikad nije imao ni ratne sreće niti vojničkih pobeda! U ovome svetom ratu Ja ću vam biti vrhovni komandant. Mi smo se prošle dve godine velikim delom upoznali u bojnoj vatri. I ja sam se na Kumanovu, Bitolju i na Bregalnici sa ponosom divio vašoj svesnoj hrabrosti i vašem besprimernom samopregorevanju. Zato sam i uveren, da ćete i ovoga puta, na braniku otadžbine i u velikom delu oslobođenja srpskog roblja umeti samo da uvećate slavu i lepi glas srpskog oružja i vašega junaštva.

Junaci!

Pored bratske Crne Gore i svih ostalih Srba, koji će se protiv Austrije boriti gde se ko bude zatekao i čime bude mogao, vi ćete u ovoj velikoj borbi kao svoje ratne drugove imati sa severa našu moćnu i silnu braću Ruse, čiji je uzvišeni car Nikola II, na prvi, glas o austrijskom napadu na Srbiju, odlučno i viteški sa celom oružanom Rusijom stao na odbranu Srpstva i Slovenstva. S druge strane, uz Ruse su stali rame uz rame njihovi hrabri saveznici a naši osvedočeni prijatelji Francuzi, koji su već otpočeli ogorčenu borbu s austrijskim saveznikom, Nemačkom.

Junaci!

Na svetu nema svetije dužnosti nego što je odbrana svoje države, svoje nacije i vere, odbrana svoga ognjišta, svojih starih i nejakih. Stoga, s verom u Boga, u njegovu pravdu i milost, pođimo napred uvereni u pobedu i ukrasimo naše zastave novim lovorikama, jer je na tim zastavama Proviđenje ispisalo danas jasnije nego ikad naš ratni poklič:

 U boj za slobodu i nezavisnost srpskoga naroda!
Živela Srbija!
Živela Moja dična vojska.

Kragujevac, 22. jula 1914.

 

Vrhovni komandant vojske 
Prestolonaslednik Aleksandar

broj komentara 6 pošalji komentar
(subota, 23. avg 2014, 22:11)
SOLUNAC [neregistrovani]

bokitoki@gmeil.com

SRBI su se borili za SRBIJU a ne za JUGOSLAVIJU

(ponedeljak, 04. avg 2014, 15:36)
anonymous [neregistrovani]

Kome?

Ako cemo iskreno, kome bi odgovarala Velika Srbija na balkanu, pa to ce u ocima zapada uvijek biti mala Rusija. Licno mislim da su na njega izvrsili uticaj Englezi i Francuzi, pa sjetite se samo opsade Skadra u Balkanskom ratu i engleskog ultimatuma. Pozdrav

(ponedeljak, 04. avg 2014, 15:10)
anonymous [neregistrovani]

Човек је то ...

Није ништа чудно да људи мењају мишљења, ставове и политику.
Шта рећи за Тому Николића и Александра Вучића?
Шта вас онда чуди промена код Краља Александра.
Он је барем створио по површини већу државу, а то је у људској природи, и ја га разумем.
Није могао знати шта ће касније да уследи, као што ни ми не знамо када улазимо у брак шта ће бити. Сви се надамо најбољем, а многи се преваре. Не значи, да не треба покушати.

(ponedeljak, 04. avg 2014, 13:05)
Jugosloven dozivotno [neregistrovani]

evo zasto

Jugoslovenstvo kao ideju ujedinjenja svih juznih slavena nam je u amanet ostavio jos Sveti Petar Cetinjski. Ta ideja je zasnovana na sledecoj tezi.
Na Balkanu su se vjekovima sretali suprostavljene velike sile i samim tim njihove vjeroispovjesti. To je dovelo do toga da se juznoslovenski narod podijeli po vjeroispovjesti na Hriscane Pravoslavce, Hriscane Katolike i Muslimane. Tri vjere ali jedan narod, narod koji je kao jednina prije mnogo vjekova sa Karpata dosao na Balkan u potrazi za boljim zivotom. Tako da ideja o ujedinjenu juznih Slavena nije novoizmisljena vruca voda vec je prirodno i normalno da se razjedinjeno sjedini.
To sto su se stvari razvijale kako su se razvijale pa danasnji takozvani Hrvati ne smatraju da su isto kao danasnji Srbi (to vazi i za Srbe, Bosnjake/Bosance, Crnogorce, itd. da nebih sada pojedinacno navodio svaku kombinaciju) ne znaci da je ideja losa.
Kralj Aleksandar je posle prvog svijetskog rata i raspada Austrougarske iskoristio istorijsku priliku da politicki ponovo sjedini razjedinjeno, sta je u sustini bio veoma dobar akt. Istorija i svi dogadjaju u zadnjih 100 godina nas uci da nije dovoljno uciniti neki politicki postupak za neki istorijski pomak ako iza toga narod ne stoji slozno. Na silu se moze kratkorocno postici nesto, ali dugorocno nista.
I ako sam po ubjedjenju Jugosloven danas smatram da Jugoslavija ostaje samo jedna ideja, jedan san koji danas iz mnogo razloga nije dugorocno ostvariv. Nije ostvariv zato sto Bog (cije god vjere bio) ne zivi u nama. Nismo posveceni vjeri u Boga, nismo posveceni dusama nasim, nismo posveceni bliznjima nasim tako da je samim tim i nemoguce da budemo slozni. Ako jednog dana mi ili neke generacije posle nas uspiu da pojme Boga u pravom smislu onda cemo, ubjedjen sam, dozivjeti i dugoocekivanu pravdu i spasenje dusa nasih.

(ponedeljak, 04. avg 2014, 09:27)
anonymous [neregistrovani]

jako dobro uocavanje

Nesto se desilo sa Aleksandrom. Nakon rata, sa velikim zarom je insistirao na Jugoslovenskom identitetu. Rusi su ga upozoravali da ne pravi zajednicku drzavu sa katolicima, ali nije poslusao. Otac, kralj Petar, takodje je isto savetovao.

Istorija ce, nadam se, pokazati da li se Aleksandar promenio tokom rata, ili jos pre.

Licno mislim, da kada je video katastrofu koja se desilo Srbiji (60% muske populacije i skoro polovina celokupne populacije je nestalo - sto u borbama, sto od tifusa) mislim da se uplasio da nece moci da stvori jaku drzavu bez Hrvata.

Srbija se jos nije, i jos se dugo nece oporaviti od prvog svetskog rata.

(ponedeljak, 04. avg 2014, 08:48)
anonymous [neregistrovani]

Govor

Kralj Aleksandar u ovom govoru i kralj posle rata kao da su dva različita čoveka. Ovde jasno poziva Srbe u rat za odbranu Srbije i oslobođenje Srba van Srbije. Zašto je posle rata sve to okrenuo na Jugoslaviju i jugoslovenstvo ostaje nejasno.