Srbija i Rusija, bratstvo i po oružju

Politički, finansijski i vojno, Rusija je nesebično podržala Srbiju za vreme Prvog svetskog rata. Zato su Petrograd i Romanovi, i pored povremenih nesporazuma sa Beogradom, kod velikog broja Srba upamćeni kao "jedini pravi saveznici".

Ruska carevina, kao tradicionalni zaštitnik balkanskih Slovena, već na početku Velikog rata pružala je pomoć srpskom narodu. Još tokom Julske krize, Car Nikolaj II je stao na stranu Srbije.

Ruski ambasador u Srbiji Nikolaj Hartvig toliko je bio pogođen položajem srpskog naroda – da je čak umro prilikom iščekivanja da bude primljen kod austrougarskog poslanika na sastanak.

"To je smatrano znakom njegove privrženosti, neprihvatanja tog scenarija koji je bio pripremljen Srbiji", objašnjava istoričar Čedomir Antić.

Još na početku rata rusko Ministarstvo mornarice preuzelo je na sebe organizovanja i slanja vojne pomoći Srbiji pa je formirana "Ekspedicija posebne namene" (EPN). Zadatak EPN-a je "doturanje i sprovođenja ratnog materijala za Srbiju", tako što bi se materijal transportovao preko Dunava. Ekspedicija je formirana 16. avgusta 1914. godine na čelu sa kapetanom prve klase M. M. Vesjolkinom (u kasnijem toku rata Vesjolkin je unapređen u kontraadmirala).

Za prevoz robe određeni su kapaciteti Crnomorske flote carske Rusije, mada za ovu operaciju nisu mogli biti iskorišćeni i veliki brodovi zbog nemogućnosti da uplove u Dunav. U sastav ekspedicije bili su uključeni šlepovi i trgovački brodovi, a EPN je potčinila sebi i Rusko dunavsko parobrodstvo. Ubrzo su i od ruskog Ministarstva mornarice dobijena znatnija materijalna sredstva za kupovinu novih transportnih brodova.

Sve što je EPN prevozila smatalo se "robom specijalne namene", što jeznačilo da se materijal prioritetno propušta železnicama i vodenim putevima uporedo sa materijalom za rusku vojsku, a sve na račun ruske blagajne.

Ruska luka na Dunavu, Reni, izabrana je za početnu tačku dok su srpske luke Radujevac i Prahovo, predstavljale mesta istovara. Ruska mornarica je obezbeđivala konvoje za slučaj susreta, odnosno sukoba sa austrougarskim brodovima, avionima ili nailaska na mine.

Prvu ekspediciju je činilo sedam parobroda i šesnaest barži. "Malo se zna da je sva hrana za srpsku vojsku tokom 1914. i 1915. godine pristizala iz Rusije. Ali postojao je problem: kako raspodeliti tu hranu srpskim trupama nakon iskrcavanja, jer su srpske železnice bile preslabe za te kapacitete", kaže istoričar Danilo Šarenac.

Pored političke i finansijske podrške, Rusija je slala i naoružanje. Još tokom Cerske bitke pristiglo je 120.000 pušaka. U drugom konvoju bilo je više od 30.000 sanduka sa municijom, oko 300 sanduka sa granatama, 214 navoja bodljikave žice... Ruska vojska je slala i balone za osmatranje neprijateljskih položaja, dva motorna čamca i oklopni parni brod "Tiraspolj".

Beograd je tokom prve dve ratne godine redovno bombardovala austrougarska rečna mornarica, a Srbija nije sama mogla da se izbori sa moćnim monitorima. Topovi, torpeda i mine stigli su zajedno sa ruskim inženjerima i minerima.

Prva ruska vojna misija je bila sastavljena od sto šest mornara na čelu sa kapetanom Jurijem Volkovickim. Ova grupa je obučavala srpske vojnike, pa je kasnije formiran "Odred zapovedno rečno minerstvo", što je i prva organizovana jedinica rečnog minerstva u Srbiji.

"Srbija je dobila nekoliko desetina mina modernog tipa. One su mogle da se pale i na dodir i sa obale. Za prvi uspeh srpske vojske u borbi protiv monitora zahvalnost dugujemo ruskoj misiji koja je aktivirala te mine", dodaje Šarenac.

Kada je reč o artiljeriji, pomoć samo dva, iako velika, ruska obalska topa deluje simbolično. Međutim, ta dva topa su zajedno sa nekolicinom britanskih i francuskih topova, sasvim preprečila plovidbu Dunavom i onemogućila monitore prilikom bombardovanja. 

Značajne su bile i ruske medicinske misije u kojima su učestvovali brojni lekari i medicinske sestre. Stizala je pomoć i u odeći. Zabeleženo je da je srpska vlada primila oko 200.000 pari čizama, 19.000 šinjela, 12.300 vojničkih košulja, 14.300 čakšira, pa čak i oko 11.000 šajkača.

Na Solunskom frontu je učestvovalo oko 30.000 ruskih vojnika, što nije mnogo jer je bilo 600.000 savezničkih vojnika a među njima 150.000 Srba. 

Ruska javnost je uglavnom podržavala Srbiju, kao i car Nikolaj II.

"To se nije moglo reći za njegovog šefa diplomatije Sazanova, a slično je bilo i sa parlamentarnim vođom, ministrom u Dumi – Pavelom Miljukovom, koji je otvoreno bio protiv Srba. Mnogima u Rusiji se činilo da je Rusija olako ušla u rat umesto da se reformiše i oporavi. Tako bi možda izbegli revoluciju", kaže Antić.

Odnosi između Srbije i Rusije nisu u svakom momentu bili sjajni.

"Bilo je oscilacija u odnosima, pre svega kada je u pitanju Makedonija – gde je Rusija bila najveći zagovornik podele Makedonije i određenih ustupaka koje je srpska vlada trebalo da učini ne bi li u nekoj budućoj raspodeli teritorija mogla da računa na kompenzacije, što je za srpsku stranu svakako predstavljalo problem. To pitanje Makedonije i Bugarske, zajedno sa insistiranjem na ofanzivi na austrougarskoj teritoriji, predstavljalo je nešto što je tokom rata kvarilo srpsko-ruske odnose, a možemo reći i da ih je u nekim momentima dovodilo u kritičnu fazu", ističe Šarenac.

Prema rečima istoričara Čedomira Antića, Rusija je ipak odigrala ključnu ulogu 1915. – kada se srpska vojska povlačila preko Albanije. Britanci i Francuzi su planirali da napuste balkanski front i posvete se odbrani Egipta i kolonija, što je snažnom intervencijom sprečio ruski car.

Posle telegrama Nikolaja II, zapadni saveznici su bili primorani da ubrzaju evakuaciju i pomognu srpskoj vojsci, tako da ne treba da čudi što je ruska carska porodica bila tako cenjena u Srbiji.

I dan-danas Srbija ima dug prema Ruskom carstvu, upravo zbog Prvog svetskog rata, zaključuje Antić.

broj komentara 21 pošalji komentar
(subota, 06. maj 2017, 09:05)
anonymous [neregistrovani]

sava

U Arhivu Rusije i Srbije ima prepiska K Petra i cara Nikole u pokusaju Cara Nikole da spreci da Nemacka napadne Srbiju.Kao i ulazak Rusije u rat kada smo napanuti Takodje postoje dokumenti u oba arhiva o pretnji Francuskoj i Britaniji o seperatnom miru sa Nemackom ako ne posalju brodove u Drac gde smo umirali zaboravljeni

(sreda, 27. apr 2016, 18:32)
anonymous [neregistrovani]

Svima kojima nije jasno o bratstvu

neka odmah kupe avionske karte i pravac Moskva. Tamo se iskrcajte i recite da ste iz Srbije i da vam treba pomoc, informacija i smestaj. Ako vam drugi treci ili cak prvi covek ne pridje i ponudi da vas nahrani, nazove svoje drugare i familiju i nadje vam smestaj te vam dade nesto novaca, i to sve samo zato sto ste Srbin, a vi me ismejte Ja sam to dozivio, gde god da sam rekao da sam Srbin, sva vrata su mi se otvarala. Probajte isto u Nemackoj ili Engleskoj ili Hrvatskoj? Ja Ruse ne razumem, odakle im tolika ljubav za nas, male Srbe? Mi za njih nikad nista nismo ucinili ni istorijski ni privatno vec mnogi samo blate Rusiju a Srbi su i sramote nas.

(ponedeljak, 24. nov 2014, 01:41)
anonymous [neregistrovani]

Bre Srbi

Rusija nije usla u rat zbog Srbije nego zbog same sebe misleci da ce u tom ratu prosiriti svoje carstvo.Daje tako kako se uvek govori da je Rusija pomagala Srbiji usla bi u rat 1999god kad je bombardovana Srbija.

(ponedeljak, 03. nov 2014, 15:22)
anonymous [neregistrovani]

muzej

Prilog je sniman u Istorjiskom muzeju Srbije na Trgu Nikole Pašića 11. U toku je sjajna postavka o Prvom svetskom ratu.

(ponedeljak, 03. nov 2014, 08:03)
anonymous [neregistrovani]

Ne baš srecna kombinacija

Zbog Rusa nismo prihvatili Ičkov mir i propao je 1. Srpski ustanak. Oni su zbog nas ušli u 1. Svetski rat i propali kao carevina. Opet u 2. Svetskom ratu mi smo stalno zbog njih dizali ustanke i veoma stradali. Nismo se usrećili ni mi sa njima ni oni sa nama.

(ponedeljak, 03. nov 2014, 01:59)
anonymous [neregistrovani]

Cudno

Sve zemlje, koje su bile uz Sovjetskog Saveza su totalno propale , komuizam takodje. Naravno i mi. Sve je bilo uzalud

(nedelja, 02. nov 2014, 23:14)
anonymous [neregistrovani]

@Pateticno!

A sta treba, da nam dadnu gas besplatno? Zasto? Zar nam ne cine dovoljno sto nam daju poseban (i izuzetno povoljan) carinski tretman za srpsku robu, samo sto mi malo sta proizvodimo, pa to i ne koristimo dovoljno. Mozda bi se i mi trebali zapitati sta je Srbija ucinila za Rusiju, a ne sta Rusija jeste ili nije ucinila za Srbiju. Bar nas nije bombardovala osiromasenim uranijumom i kasetnim bombama.

(nedelja, 02. nov 2014, 20:08)
anonymous [neregistrovani]

ssss

svidjalo se nekome ili ne ,ali ruski i srpski narod su zaista dva bratska naroda.

(nedelja, 02. nov 2014, 18:11)
Zzz... [neregistrovani]

Која...

...институција је у питању у прилогу, волео бих да је посетим :). Хвала унапред.

(nedelja, 02. nov 2014, 17:40)
goran [neregistrovani]

jezik

I plin i gas su srpske reči. "Rasplinuti" ili "razgasiti". Inače, stav Rusije prema Srbiji u I svetskom ratu je opisao njihov ministar spoljnih poslova. Njihova pomoć u puškama je više odmogla neko pomogla.Timočka divizija je bila prva koja je tim puškama bila opremljena. Polovina je bila pokvarena, municija nije odgovarala i sa takvim puškama su Tmiočani krenuli da forsiraju Savu kod Legetskog polja.