Pupin – od naučenjaka do srpskog lobiste u SAD

Vrhunski naučnik, humanista, diplomata i najveći lobista koga je Srbija ikada imala, Mihajlo Idvorski Pupin nije početkom dvadesetog veka žalio truda ni vremena da lični autoritet stavi u službu Srbije.

U godinama pre izbajanja Velikog rata, sa velikom političkom zrelošću Pupin je pisao o ambicijama Austrougarske monarhije i upozoravao. Aleksandra Ninković Tašić, potpredsednica Obrazovno-istraživačkog društva "Mihajlo Pupin", za Jutarnji program RTS-a kaže da su njegovi članci bili veoma zapaženi.

"Kada je Gavrilo Princip izvršio atentat, prva osoba koja se oglasila o tom pitanju, bio je Mihajlo Pupin. Neverovatno je sa kojom zrelošću i potrebom da zaštiti srpski narod, on govori."

Sa takvim stavom i misijom Pupin je stekao veliki broj neprijatelja. O tome svedoči i tzv. "Dosije Pupin", koji FBI čuva u svojoj arhivi. Izveštaji govore o kretanju, aktivnostima i poteškoćama koje je Pupin imao.

"Bio je neustrašiv i hrabar. Zaista, kada vidite da je jedan Konstantin Dumba, ambasador Austrougarske, slao redovnu dokumentaciju institucijama američke države, a ona se danas čuva u toj arhivi FBI-ja, vidite da je to što je Mihajlo Pupin radio bilo opasno i po život", objašnjava Aleksandra Ninković.

Uprkos svemu, Pupin je nastavio da lobira, da prikuplja pomoć od Amerikanaca i da i sam, kao bogat čovek, pomaže Srbiji.

"Kada je Srbija htela da traži kredit za naoružanje, nije imala dovoljno snage da založi sebe da bi dobila taj novac, nastupio je Pupin, kao jedna od najbogatijih ličnosti Amerike, i rekao: "Ja ću da založim sve što imam da se pomogne Srbiji." Kada su ga upozorili da će najverovatnije sve izgubiti, rekao je: "Ako propadne Srbija, nek propadnem i ja", dodaje Ninković Tašić.

Rečima "Učini to, brate moj, i pokaži da si čelik Srbin, a Bog će ti stostruko nadoknaditi", inspirisao je i pokretao čak i siromašne Srbe doseljenike da i oni pomognu svom narodu.

Pupinovi vatreni govori uticali su i na 20.000 američkih dobrovoljaca koje je poslao da se bore za Srbiju. 

"Mihajlo Pupin je u svojoj organizaciji poslao dvadeset pet najboljih studenata Univerziteta 'Kolumbija' na Solunski front. Naravno, ne na prvu liniju fronta da se bore, već na drugu, da brinu o ranjenicima, ali i o ratnoj siročadi. Nije ih poslao same, mnogi profesori su krenuli sa njima. Poslao je i potpuno opremljene mobilne bolnice, humanitarnu pomoć, lekove, medicinske elemente o kojima Srbija nije tada mogla ni da sanja."

U isto vreme Pupin je činio i mnogo toga za Ameriku, zbog čega je bio posebno omiljen u najvišim krugovima. To ga je štitilo od brojnih neprijatelja. 

"Učestvovao je u stvaranju velikih institucija – kao što je Nasa, a trebalo je da nađu rešenje za mnoga naučna pitanja u ratu. Bio je član tajne komisije i dobio posebnu pohvalu američkog predsednika za svoje učešće, upravo u otkrivanju ultrazvučnih signala i sonara podmornica. To je opredelilo Ameriku da 1917. uđe u rat."

Zahvaljujući njegovom prijateljstvu sa tadašnjim američkim predsednikom Vudroom Vilsonom, 1918. se, u čast Srbije, na Beloj kući vijorila srpska zastava. To prijateljstvo, kao i Pupinov ugled, uticali su i na iscrtavanje granica u korist Kraljevine Jugoslavije na mirovnoj konferenciji u Parizu 1919. 

"Banat, Bled, delovi Istre, mnogi delovi koji spadaju u državne granice drugih zemalja, ne bi se tu nalazili da nije bilo doprinosa Mihajla Pupina", zaključuje Aleksandra Ninković Tašić.

Do kraja života Pupin je nastavio da pomaže svoj narod. Ulagao je u institucije, udruženja, organizovao fondove za talente. Preminuo je 12. marta 1935. u Njujorku.

broj komentara 5 pošalji komentar
(četvrtak, 17. mar 2016, 13:48)
Буле ,Панчево [neregistrovani]

Михајло Пупин

Пореклом сам из Идвора, родног места Михајла Пупина....сви, ама баш сви смо заборавили на овог хуманог великана ,заправо, погледајте његов вољени Идвор, па ће вам све бити јасно....село...нестаје ,умире..
Село је на лепом али лошем географском положају....заправо на месту који је слепи пут... село .поред којег се само пролази, село кроз које се не пролази, јер нема даље пута.
Да ли је наш велики научник и хуманиста заслужио да се његово родно место овако запостави ?..
У 21 веку с оваквим могућностима интернет презентације..инвестиција...Молим јавност да размисли....Пупин је заслужио да се сачува и издигне његов вољени Идвор, као наш споменик у његову част,...постоје огромне могућности да се тако нешто учини недостаје заправо само добра воља....
Идвор би могао и морао бити туристичка атракција и споменик у част великог Михајла Идворског Пупина.

(petak, 17. okt 2014, 14:09)
anonymous [neregistrovani]

Banat

Da nije njega Banat bi posle raspada Austrougarske pripao Rumuniji.
Posle smrti ostavio je skoro svu imovinu Jugoslaviji. Odredio je koliko kom delu.
Hteo je da osnuje poljoprivredni fakultet u Idvoru (zgrada je jos tamo pored njegovog muzeja).
Zgrada u kojoj se nalazi odelenje za fiziku Kolumbija Univerziteta u Njujorku se zove Pupin Hall.

(petak, 17. okt 2014, 10:01)
Petar [neregistrovani]

Info

Malo je poznato da je njegova familija Vlaske nacionalnosti koji su prvo emigrirali is Moskopolje (Albanija) u Vevcani (Makedonija) bezeci pred osmanliskim progonom.

(petak, 17. okt 2014, 08:53)
anonymous [neregistrovani]

Слава му!

Нека је вечна слава и хвала Михајилу Пупину.

(petak, 17. okt 2014, 07:53)
as [neregistrovani]

Pupin

Neverovatno je koliko malo znami i cenimo ovog coveka. Po meni je on mozda najznacajniji covek srpske istorije ili bar covek koji je njoj najvise doprineo. I dok Hrvati izmisljaju svoju istoriju i na history chanelu imaju nasminkani serijal "Hrvatski kraljevi", mi ne znamo ni ko je ovaj covek bio. O Nemanjicima da ne pricam, zaboravili smo sta znaci lobirati i uticati na druge da promene misljenje o nama.