"Srpski dan" u Americi 1918. godine

Na četvrtu godišnjicu od početka Prvog svetskog rata u SAD je 28. jula 1918. godine obeležen "Srpski dan". Visoki američki zvaničnici, među kojima i predsednik Vudro Vilson i državni sekretar Robert Lensing, izrazili su poštovanje prema borbi srpskog naroda.

Od samog početka rata, veliki deo građana SAD je pokazivao simpatije i podršku prema srpskom narodu.

Za prve tri godine najvećeg vojnog sukoba u svetu do tada, velike količine novca i hiljade tona humanitarne pomoći stizale su građanima Srbije iz SAD.

Novac je bio namenjen za ishranu civilnog stanovništva, izbeglice, borbu protiv tifusa, seme za žetvu, poljoprivredne alatke, čak i za zakup broda za prevoz izbeglica. U naporima za prikupljanje pomoći učestvovala je čitava mreža američkih građana i srpskih doseljenika.

Međutim, događaj koji najbolje ilustruje naklonost Amerike prema Srbiji je organizovanje "Srpskog dana" u SAD kada je obeležena četvrta godišnjica početka rata, 28. jula 1918. godine.

Ideja za obeležavanje te manifestacije potekla je od srpskog poslanika (ambasador) u SAD Ljubomira Mihailovića, o čemu svedoči njegova prepiska sa drugim pomoćnikom državnog sekretara Vilijamom Filipsom.

Inicijativa za "Srpski dan" 

Mihailović je 1. juna 1918. godine uputio pismo Filipsu u kojem je objasnio da je "28. jul datum kada su Centralne sile proglasile rat civilizovanom svetu".

"Baš na taj dan Austrougarska je napala malu Srbiju jer ona nije pristala da odbaci svoju nezavisnost. Ovaj napad je podstakao nemačko-mađarske aspiracije da potčine male nacije i da na grobovima ovih ljudi sprovedu plan za svetsku dominaciju. Srbi i Jugosloveni su prvi morali biti uništeni. Ipak, brutalna sila nije uspela da uništi revolucijski duh Jugoslovena i ostalih Slovena u Austrougarskoj", napisao je Mihailović.

Nije dugo čekao na povratnu informaciju – Vilijam Filips mu je odgovorio 6. juna.

"Uspeo sam da upoznam Predsednika sa sadržinom vašeg pisma meni od prvog juna. Predsednik je impresioniran vašim predlogom vezanim za 28. jul i zamolio me je da vas uverim da će on vaš predlog ozbiljno uzeti u obzir", odgovorio je Filips.

Na taj način se rodila ideja o obeležavanju "Srpskog dana", a Mihailović je o svojoj inicijativi obavestio srpsku vladu na Krfu. Pisao je da je predložio da se 28. jul obeleži kao "dan kada su dva principa ušla u borbu – jedan vladati drugom silom, a drugi obezbediti slobodu svima narodima". Poručio je da bi manifestacija imala ogroman uticaj na potlačene narode.

Poziv građanima SAD da odaju počast Srbiji 

Može se reći da je 28. jula 1918. zaista odata velika počast Srbji. Državni sekretar SAD Robert Lensing je dan ranije uputio poziv svim američkim građanima, koji je objavljen u Njujork tajmsu, da se u nedelju 28. jula, okupe u svojim crkvama kako bi izrazili svoju naklonost prema "hrabrom srpskom narodu",  

"Srbi su se plemenito odazvali svojoj dužnosti i junački i smelo su se suprotstavili snagama države koja ima deset puta više stanovništva i resursa, da su tek pošto su tri puta isterale Austrijance i tek kada su im pritekle u pomoć Nemačka i Bugarska, srpske armije bile primorane da se povuku u Albaniju. Iako mu je teritorija pregažena i njegova ognjišta poharana, Srpski Narod nije klonuo duhom. Iako nadvladani jačim snagama, njihova ljubav za slobodom nije malaksala. Brutalna sila nije imala uticaja na nesalomivu rešenost Srpskog Naroda, da žrtvuje sve za slobodu i nezavisnost", naveo je Lensing.

Ukazao je da SAD poštuju principe da narodi svih država, malih i velikih, imaju pravo da žive sopstvenim životom i biraju sebi svoju vladavinu, "pa i narod koji se tako junački odupro prohtevima germanskih sila da ovladaju svetom".

Dodao je da su principi za koje se "Srbija tako viteški borila i stradala", isti oni, za koje se i SAD bore i da zato poziva američki narod da na godišnjicu početka rata manifestuje "tople simpatije prema tome prignječenom riku za nezavisnošću i nacionalnim ujedinjenjem".

Kako je obeležena manifestacija? 

Vašington post je najavio obeležavanje "Srpskog dana" ističući da će se održati veliko okupljanje u "Elipsi" (parku kod Bele kuće). Navedeno je da će orkestar marinaca svirati muziku i da će učestvovati hor od nekoliko stotina glasova.

Međutim, izgleda da su vremenske prilike uticale na manifestaciju i da je deo programa odlagan i po nekoliko dana. U izdanju od 30. jula 1918. Vašington post piše da su "službe povodom Srpskog dana koje je trebalo da budu održane ispred Bele kuće u nedelju popodne, a onda odložene za sinoć u Silvan Teatru, ponovo odložene za sutra uveče zbog kiše".

Poslanik Mihailović je poslao izveštaj srpskoj vladi na Krfu u kome je napisao da je 28. jul u SAD proslavljen kao "Srpski dan". On svedoči i o tome da da je na Beloj kući bila postavljena srpska zastava.

"Osim apela ministarstva inostranih dela, sve američke novine pričaju o važnosti ovog događaja. U mnogim člancima sa simpatijom. Na zgradi vlade bila je naša zastava. U Vašingotnu je organizovana javna proslava sa govorima i pevanjem, ali zbog lošeg vremena je odložena za sredu. U sledećem pismu poslaću detaljniji izveštaj", naveo je Mihailović.

U sledećem izveštaju je naveo: "Srpska zastava je podignuta iznad Bele kuće... po prvi put".

Srpske novine, zvanično glasilo Kraljevine Srbije, ne pominju podizanje zastave na Beloj kući, a pisanih tragova nema ni u američkim medijima, ni u zvaničnim dokumentima administracije u Vašingtonu iz tog vremena.

O tom događaju jedino je pisao Detroit njuz ističući značaj savezništva između savezničkih grupa koje pomažu "da osvojimo demokratiju za našu braću preko okeana".

Inače, čast da se neka neamerička zastava nađe na Beloj kući pripala je još samo Francuskoj 1920. godine. 

Vilsonova počast Srbiji

Ono što je važno i što je verovatno dorinelo obeležavanju "Srpskog dana" jeste to što je američki predsedik Vurdo Vilson imao pozitivan stav prema Srbima.

Nikola Pašić je uputio telegram američkom predsedniku koji je objavljen u Srpskim novinama 17. jula 1918. godine u kojem ga obaveštava da se navršava četiri godine otkako je Austrougarska objavila rat Srbiji. Naveo je da je Srbija posle teških borbi posustala "napadnuta spreda od Germana i s leđa od Bugara".

"Uz tužan plač koji dolazi iz naše uže otadžbine, u kojoj Austrijanci i Bugari gaze najosnovnija ljudska prava, gazeći i tlačeći naš narod, dolazi nam isto tako tužan plač iz naše šire otadžbine, otadžbine Srba, Hrvata i Slovenaca, pod Austrogarskom, koji već četiri godine, pod najstrahovitijim fizičkim i moralnim okolnostima, vešani, ubijani i tlačeni, upravljaju zajedno sa nama iz Srbije, svoje poglede ka Americi, koja je preko Vas, u toliko mahova naglasila principe oslobođenja naroda od zavojevača i slobodnog opredeljenja naroda, i koja je u tom cilju, poslala milion vojnika u Evropu i druge milione sprema da, zajedno sa savezničkim vojskama, ostvare velike ratne ciljeve, koje postaviste 4. jula na Vašingtonovom grobu", napisao je Pašić.

Američki predsednik je odgovorio pokazujući velike sipmatije prema Srbiji i srpskom narodu.

"Telegram koji ste mi uputili na dan 15. jula našao je najsrdačnijeg odziva u mom srcu, a ubeđen sam da će naići na isto tako topao odziv u srcima svih stanovnika u Sjedinjenim Državama. Poznate su nam dubine stradanja kroz koje je Srbija prošla, i ne samo naše simpatije, već duboko naše prijateljstvo i živa želja da mu pomognemo prati vaš hrabri narod kroz sve faze tragičnog toka sadašnjeg rata. Ubeđen sam da satisfakcija Srbiji dolazi kao prva tačka u svakom programu pravde svih misaonih rodoljuba u Saveznim Državama. Izvolite primiti moje tople lične pozdrave", naveo je Vudro Vilson.

Važno je napomenuti da je američki predsednik i nešto ranije pisao o Srbima, što se vidi u tekstu objavljenom u Njujork tajmsu 18. juna 1918. godine pod nazivom "Slavimo Kosovo kao Dan časti".

U podnaslovu teksta je napisano: "Predsednik Vilson odaje priznanje Slovenima u borbi za slobodu". On se obratio nacionalnom sekretaru američkog Crvenog krsta sa željom da prenese njegove pozdrave Srbima koji će obeležiti Vidovdan.

"Borba srpskog naroda za slobodu i prava i aspiracije svih velikih slovenskih naroda za priznanje njihovog nacionalnog identiteta i njihovog prava da sami odrede lojalnost i političke akcije, danas zaslužuju pažnju sveta više nego ikada", napisao je, između ostalog, predsednik Vilson. 

Uloga Mihajla Pupina

Veruje se da je na pozitivan stav američkog predsednika prema Srbima uticalo i poznanstvo sa velikim naučnikom Mihajlom Pupinom koji je bio njegov lični prijatelj. Pupin je tada bio naučnik svetskog glasa koji je živeo i radio u SAD.

Tokom rata, Pupin je bio član Državnog saveta za istraživanja i Državnog savetodavnog odbora za vazduhoplovstvo. Za svoj rad kasnije je dobio i zahvalnicu američkog predsednika Vorena Hrdinga koju je objavio u svojoj autobiografiji.

Kraljevina Srbija je 1912. godine imenovala Pupina za počasnog konzula u SAD i na toj dužnosti je bio sve do 1920. godine. Aktivno se angažovao na pridobijanju američkog javnog mnjenja za Srbiju.

Radio je i na prikupljanju pomoći svake vrste. Samo novčana pomoć Srbiji i Crnoj Gori za vreme Prvog svetskog rata putem Crvenog krsta od strane iseljeništva u SAD, a u organizaciji Mihaja Pupina, iznosila je 140 miliona dolara.

Po završetku rata, slavni naučnik je uticao i na konačne odluke Pariske mirovne konferencije kada se odlučivalo o granicama, pa je znatno doprineo da Kraljevini SHS pripadne Banat, ali i Bled koji ga je 1921. godine proglasio počasnim građaninom.

"Moje rodno mesto je Idvor, a ova činjenica kazuje vrlo malo jer se Idvor ne može naći ni na jednoj zemljopisnoj karti. To je malo selo koje se nalazi u blizini glavnog puta u Banatu, koji je tada pripadao Austrougarskoj, a sada je važan deo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Ovu pokrajinu su na Mirovnoj konferenciji u Parizu 1919. godine tražili Rumuni, ali njihov zahtev bio je uzaludan. Oni nisu mogli pobiti činjenicu da je stanovništvo Banata srpsko, naročito u onom kraju u kome se nalazi Idvor. Predsednik Vilson i g. Lansing poznavali su me lično i kada su od jugoslovenskih delegata doznali da sam rodom iz Banata, rumunski razlozi izgubili su mnogo od svoje ubedljivosti", napisao je Pupin u svojoj autobiografiji "Sa pašnjaka do naučenjaka".

broj komentara 8 pošalji komentar
(subota, 28. jul 2018, 15:39)
Viperovski [neregistrovani]

neznanje

Ne bi bilo loše da se malo informišeš pre nego što se dohvatiš pisanja.Pa Tito se češće sastajao sa američkim predsednicima nego svi ovi naši ne komunisti i kralj zajedno.

(subota, 28. jul 2018, 14:00)
anonymous [neregistrovani]

Prijateljski odnosi

Jedino sa Amerikom na našoj strani moći ćemo da sačuvamo svoje nacionalne interese. Nema razloga da američki i srpski narod ne budu ponovo prijateljski narodi i drago mi je da odnosi Srbije i SAD ponovo postaju dobri. To može Srbiji samo na korist da ide.

(subota, 28. jul 2018, 12:06)
anonymous [neregistrovani]

svi smo pomalo krivi

..i oni i mi sto sada nemamo bas dobre odnose sa SAD. Prvo smo pogresili sto smo pod svoje okrilje stavili neke u regionu koji su bili protiv nas u prvom svetskom ratu. Ista je greska ponovljena posle drugog svetskog rata kada nismo adekvatno kaznili NDH nego ponovili gresku iz prvog svetskog rata. Bili smo naivni krajem osamdesetih godina proslog veka i nismo adekvatno odgovorili na izdaju i separatisticke teznje nekih koje smo dva puta spasavali od gotovog nestanka. U to vreme trebali smo vise kontaktirati sa SAD i mislim da bi danasnja situacija za Srbe bila barem malo bolja.

(subota, 28. jul 2018, 11:47)
anonymous [neregistrovani]

Komentar

Tacno,politika Amerike se menja prema Srbiji i to na gore.Ne znam sta je to sto je bolje,mozda neka protokolarna rec,ali hocemo dela.Mozda bi Tramp nesto promenio ali ne moze od stare administracije koja ga koci u svemu.Ako on ne uspe nesto izmeniti jer on do sada nije nista zabrljao kao njegovi prethodnici prema nama onda nece niko nista izmeniti.

(subota, 28. jul 2018, 10:10)
anonymous [neregistrovani]

re:nije negovano...

Politika Amerike se menja. U to vreme Rusija i SAD nisu bili u hladnom ratu. i u vreme SFRJ odnosi su bili dobri. Setimo se Kartera i Tita i pre njega Niksona. Od odnosa Rusija SAD zavisi i odnos prema Srbiji. Albanci su mnogo ulozili u njihov lobi da bi trenutno odnosi SAD i Srbiji bili ovakvi. Odnosi mnogih drzava nisu vise kao pre. Pogledajte trenutno stanje SAD i EU.

(subota, 28. jul 2018, 09:32)
anonymous [neregistrovani]

@Ljubav

Да будемо искрени, много су забрљали...на штету Србије...мислим комунисти.

(subota, 28. jul 2018, 08:51)
anonymous [neregistrovani]

Ljubav

Ja najbolje obozavam ove kojima su komunisti krivi za sve.

(subota, 28. jul 2018, 08:42)
anonymous [neregistrovani]

nije negovano.....

..to prijateljstvo sa Amerikom nije negovano decenijama u vreme komunisticke vlasti i danas imamo sto imamo, ukljucujuci i bombardovanje NATO-a.