Stvaranje Jugoslavije, vek od Krfske deklaracije

Deklaracija o stvaranju zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca potpisana je na današnji dan 1917. godine, na grčkom ostrvu Krf tokom Prvog svetskog rata.

Krfsku deklaraciju potpisali su premijer Srbije Nikola Pašić i Ante Trumbić, predsednik Jugoslovenskog odbora, koji je predstavljao Slovence, Hrvate i Srbe pod austrougarskom vlašću.

Deklaracijom su južnoslovenski narodi u Austrougarskoj zatražili ujedinjenje sa Kraljevinom Srbijom u zajedničku državu pod nazivom Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, s dinastijom Karađorđevića na čelu.

Odredbe iz Krfske deklaracije prihvatio je i Crnogorski odbor za narodno ujedinjenje.

Nakon burne rasprave o federalističkom i centralističkom modelu zemlje, na krfskoj konferenciji je zaključeno da će o uređenju buduće države odlučiti Ustavotvorna skupština nakon ujedinjenja.

Srbi, Hrvati i Slovenci smatrani su u Deklaraciji jednim, troimenim narodom, a priznavala se ravnopravnost njihovih imena, simbola, pisama i vera. 

Taj dokument nije bio obavezujući pravni akt, ali je imao politički i moralni značaj.

Narodna skupština je prethodno, u jeku Kolubarske bitke 7. decembra 1914, usvojila Nišku deklaraciju. Tim dokumentom je Srbija kao svoj ratni cilj postavila "oslobođenje i ujedinjenje sve naše neslobodne braće Srba, Hrvata i Slovenaca".

Srpska vojska je s francuskim saveznicima probila Solunski front u septembru 1918. godine, a 1. decembra je proglašena Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca.

Tekst Krfske deklaracije

Na konferenciji članova prošlog koalicionog i sadašnjeg kabineta Kraljevine Srbije i predstavnika Jugoslovenskog odbora sa sedištem u Londonu, koji su do sada paralelno, a u prisustvu i uz saradnju Predsednika Narodne Skupštine, izmenjane su misli o svima pitanjima, koja su skopčana sa budućim zajedničkim državnim životom Srba, Hrvata i Slovenaca.

Srećni smo, što i ovom prilikom možemo konstatovati, da je među članovima konferencije i ovoga puta vladala jednodušnost u svima pitanjima budućeg zajedničkog državnog života.

Pre svega, predstavnici Srba, Hrvata i Slovenaca ponova i najodsudnije naglašavaju, da je ovaj naš troimeni narod jedan i isti, po krvi, po jeziku, po zajedničkim životnim interesima svoga nacionalnog opstanka i svestranog razvitka svoga moralnog i materijalnog života.

Ideja o njegovom nacionalnom jedinstvu nikada se nije gasila, ma da je sva moć umna i fizička nacionalnog mu neprijatelja bila upravljena protivu njegovog jedinstva, njegove slobode i nacionalnog opstanka. Bio je podvojen u više država, a u samoj Austro-Ugarskoj izdeljen, ne na tri plemenska imena, nego na jedanaest pokrajinskih uprava i trinaest zakonodavstava. Osećaj njegovog nacionalnog jedinstva i duh za slobodom i nezavisnošću održali su ga u neprekidnim vekovnim borbama na istoku sa Turcima, a na zapadu sa Nemcima i Mađarima.

Brojno slabiji i od istočnog i od zapadnog neprijatelja, on nije mogao sam obezbediti svoje narodno i državno jedinstvo, svoju slobodu i svoju nezavisnost, jer i na istoku i na zapadu njegovom vladao je protivu njega surovi princip: sila nad pravdom.

Ali je naš narod dočekao čas, kad nije više usmaljen u svojoj borbi. Borba koju je nemački militarizam nametnuo Rusiji, Francuskoj i Engleskoj za odbranu njihove časti i slobode i slobode i nezavisnosti malih država, pretvorila se u borbu za slobodu sveta, za pobedu prava nad silom. Svi narodi, koji ljube slobodu i nezavisnost, udružili su se da se zajednički brane, da po cenu svih žrtava spasu civilizaciju i slobodu, da stvore nov međunarodni poredak, zasnovan na pravdi i slobodi svakoga naroda da se sam opredeljuje i sam osniva svoj državni i nezavisni život, te da se na taj način zasnuje nov, miran i trajan period razvitka i napretka čovečanstva, i obezbedi svet za večita vremena od ovakve katastrofe, što je prouzrokovala osvajačka žeđ nemačkog imperijalizma.

Plemenitoj Francuskoj, koja je proklamovala princip slobode naroda, i slobodoumnoj Engleskoj pridružiše se velika američka Republika i nova slobodna i demokratska Rusija, da u svojim manifestima objave pobedu slobode i demokratije, kao glavni cilj rata, a načelo slobodnog samoopredeljenja naroda, kao osnovni princip novoga međunarodnog poretka.

Naš troimeni narod, koji je najviše stradao od grube sile i nepravde, koji je za svoje pravo slobodnog samoopredeljenja podneo najveće žrtve, prihvatio je sa oduševljenjem taj uzvišeni princip kao glavni cilj ove strašne borbe, u kojoj je gurnulo ceo svet nepoštovanje prava samoopredeljenja naroda.

I autorizovani predstavnici Srba, Hrvata i Slovenaca, konstatujući da je jedini i neodstupni zahtev našega naroda, zahtev koji on postavlja na osnovu načela slobodnog samoopredeljenja naroda da bude potpuno oslobođen svakog tuđinskog ropstva i ujedinjen u jednoj slobodnoj nacionalnoj i nezavisnoj državi, složili su se, da ta njihova zajednička država bude zasnovana na ovim modernim i demokratskim principima:

1) Država Srba, Hrvata i Slovenaca, poznatijih i pod imenom južnih Slovena ili Jugoslovena, biće slobodna, nezavisna Kraljevina s jedinstvenom teritorijom i jedinstvenim državljanstvom. Ona će biti ustavna, demokratska i parlamentarna monarhija na čelu sa dinastijom Krađorđevića, koja je dala dokaza da se s idejama i osećajima ne dvoji od naroda i narodnu slobodu i volju stavlja na vrh svega.

2) Država ova zvaće se: KRALjEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA. A vladalac: KRALj SRBA, HRVATA I SLOVENACA.

3) Ona će imati jedan državni grb, jednu državnu zastavu i jednu krunu. Ovi državni emblemi biće sastavljeni iz naših sadašnjih, posebnih emblema. Državna celina obležavaće se državnim grbom i državnom zastavom. Državna zastava, kao simbol jedinstva, isticaće se na svima nadleštvima Kraljevine.

4) Posebne zastave, srpska, hrvatska i slovenačka ravnopravne su i mogu se isticati i slobodno upotrebljavati u svima prilikama. I grbovi posebni mogu se isto tako upotrebljavati slobodno u svima prilikama.

5) Sva tri narodna imena: Srbi, Hrvati i Slovenci, potpuno su ravnopravna na celoj teritoriji Kraljevine, i svako ih može slobodno upotrebljavati u svima prilikama javnog života i kod svih vlasti.

6) Obe azbuke, ćirilica i latinica, takođe su potpuno ravnopravne i svako ih slobodno može upotrebljavati na celoj teritoriji Kraljevine. Sve državne i samoupravne vlasti dužne su i u pravu upotrebljavati i jednu i drugu azbuku, saobražavajući se u tome želji građana.

7) Sve priznate veroispovesti vršiće se slobodno i javno. Pravoslavna, Rimokatolička i Muhamedanska veroispovest, koje su po broju sledbenika najjače u našem narodu, biće jednake i ravnopravne prema državi. Na osnovu ovih principa zakonodavac će se starati, da se čuva i održava Konfesionalni mir, koji odgovara duhu i prošlosti celokupnog našeg naroda. 

8) Kalendar treba što skorije izjednačiti.

9) Teritorija Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca obuhvata svu onu teritoriju, na kojoj živi naš troimeni narod u kompaktnoj i neprekidnoj masi, i ona se bez povrede životnih interesa celine ne bi smela krnjiti. Naš narod ne traži ništa tuđe: on traži samo svoje i želi, da se sav, kao jedna celina, oslobodi i ujedini. I za to on, svesno i odlučno, isključuje svako delimično rešenje svoga narodnog oslobođenja i ujedinjenja. Naš narod postavlja kao jednu nerazdvojnu celinu problem svoga oslobođenja od Austro-Ugrarske i njegovog ujedinjenja sa Srbijom i Crnom Gorom u jednu državu. Po načelu slobodnog narodnog samoopredeljenja ni jedan deo ove celine ne može se pravično odvojiti i prisajediniti drugoj kojoj državi bez pristanka samoga naroda.

10) Jadransko More, u interesu slobode i ravnopravnosti svih naroda, biće slobodno i otvoreno svima i svakome.

11) Svi građani (državljani) na celoj teritoriji jednaki su i ravnopravni prema državi i pred zakonom.

12) Izborno pravo za izbor narodnih poslanika za Narodno Predstavništvo, kao i izborno pravo za opštine i druge upravne jedinice, jednako je i opšte, i vršiće se neposrednim i tajnim glasanjem po opštinama.

13) Ustav, koji će posle zaključenja mira doneti Ustavotvorna Skupština, izabrana na osnovu opšteg i jednakog, neposrednog i tajnog prava glasa, biće osnova celom državnom životu, izvor i utoka svih vlasti i prava i po njemu će se uređivati celokupni državni život.

Ustav će dati narodu i mogućnost da razvija svoje posebne energije u samoupravnim jedinicama, obeleženim prirodnim, socijalnim i ekonomskim prilikama. Ustav se ima primiti, u celini, u Ustavotvornoj Skupštini brojno kvilifikovanom većinom.

I Ustav i drugi zakoni, koje bude donela Ustavotvorna Skupština, stupaju u život kada ih Kralj sankcioniše.

Tako ujedinjeni narod Srba, Hrvata i Slovenaca sastavljao bi državu, koja bi brojala oko 12 miliona državljana. Ona bi bila garantnija narodne nezavisnosti i svestranog narodnog kulturnog napretka, jak bedem protiv germanskog nadiranja, nerazlučni saveznik svih onih kulturnih naroda i država, koje su istakle princip prava i slobode naroda i princip međunarodne pravde, i dostojan član nove međunarodne zajednice.

Dano u Krfu 7/20. jula 1917. godine.

Predsednik Jugoslovenskog Odbora, dr. Ante Trumbić s. r. advokat, poslanik i vođa Hrvatske Narodne Stranke na Dalmatinskom Saboru, pređašnji predsednik opštine-grada Splita, pređašnji poslanik za varoš Zadar u austrijskom parlamentu.

Predsednik Ministarskog Saveta, Ministar Inostranih Dela Kraljevine Srbije Nik. P. Pašić s. r.

broj komentara 12 pošalji komentar
(četvrtak, 20. jul 2017, 23:54)
anonymous [neregistrovani]

Samo Srbija

Slagao se ti sa mnom ili ne,činjenica je da smo uvek loše prolazili i to dva puta. 41e. I 90e.
Veštačka tvorevina sa britanskim uticajem.Da je valjala ona bi trajala.

(četvrtak, 20. jul 2017, 23:38)
anonymous [neregistrovani]

Крфска декларација

Донекле се слажем са тим да прва Југославија није била исто што и комунистичка, али нема места за причу о 'онима који би желели ново стварање Југославије, на здравим темељима'. Па чак и Црногорци причају да су Србија и Југославија биле окупатори. Која будућност између таквих народа може више да постоји, само најпотребнија сарадња. Најбоље би било да није ни створена, али у то време је очито страх од германског освајања био превелик кад смо потписали тако нешто а неки 'братски народи' су већ служили окупаторима.

(četvrtak, 20. jul 2017, 20:25)
Kosmet [neregistrovani]

Jugoslavija-bila I nikada se vise ne ponovila

Dva puta su Hrvati uspeli da iz porazenog,predju u pobednicki tabor.Prvi put uz pomoc Karadjordjevica, iako su kao pripadnici austrougarskih formacija/medju kojima se nalazio i Tito u ,,vrazjoj diviziji,,/izvrsili stravicne zlocine po Srbiji.Na stranu to sto za navedene zlocine,niko nije odgovarao vec je tragicno to sto su ti austrougarski generali I dr. oficiri Hrvati I Slovenci,koji su to sprovodili,primani u vojsku kraljevine,Srba,Hrvata I Slovenaca sa istim ili vecim cinovima.Drugi put uz pomoc Tita I srpskih klimoglavaca,koji ih je iz ustasa I domobrana,kada su videli da gube,masovno primao u partizane,medju kojima je bio veliki broj,ustaskih ratnih zlocinaca. Na pomen Jugoslavije, mi Srbi samo treba da kazemo,bila I nikada se vise ne ponovila,pozdrav.

(četvrtak, 20. jul 2017, 20:15)
anonymous [neregistrovani]

Ре: Србија

Уопште се не слажем са тобом.Краљевина Југославија је највеће достигнуће Српског народа.Проблеми настају комунистичким устанком, освајањем власти на подручју Краљевине СХС и трансформацијом Краљевине у СФРЈ.Наизглед прогресивна, СФРЈ је у свом стварању иза себе оставила неописиве жртве, а пред собом социјалистичко самоуправљање којим је етникус Краљевине разбијен на осам етничких ентитета у којима је безобзирном пропагандом свих облика форсиран дух себељубља и саможивности, дух ксенофобије и изолационизма у односу на остале ентитете, прикриван паролом братства и јединства и чисто формалним облицима извештачене сарадње међу представницима поменутих ентитета.На крају, сасвим логично, долази до општег међусобног покоља "браће" чије су главе напумпане свим могућим глупостима лењинистичке "демократије" и "националне самобитности", одосно самодовољности и саможивности.После свега тога, свако спомињање имена Југославија многе патриоте Српског народа асоцира на страхоте и последице лењинистичке идеологије.Али мора се истицати драстична разлика између позитивног достигнућа Краљевине СХС и комунистичког хаоса СФРЈ.Срдачан поздрав свим Српским патриотима, као и свим Југофилима који би желели обнову Југославије али на здравим, квалитетним темељима.

(četvrtak, 20. jul 2017, 19:56)
Cikago [neregistrovani]

Stvaranje Jugoslavije,glupost Karadjordjevica

Stvaranjem Jugoslavije su Karadjordjevici,iskopali grobnicu Srpskom narodu.Umesto da kao pobednici,omedje svoje granice,gde je ziveo Srpski narod on je zeleo ujedinjenje sa neprijateljima,koji su nam na kraju dosli glave.

(četvrtak, 20. jul 2017, 19:32)
anonymous [neregistrovani]

Crni dan

za Srbiju ...

(četvrtak, 20. jul 2017, 19:19)
anonymous [neregistrovani]

Povrsno

Previse povrsno i vodjeno smesnim principima.Sve lepo izgleda ako se razmisljanje tu i zaustavi.Vidi se da se nisu toliko trudili da razmisle koliko da naprave nesto sto lepo zvuci i prija za dusu, kao ujedinjujemo se, jaci smo, bolji, isti, ravnopravni, veci.....Sta da se radi, tako je bilo vreme i prilike. Nesto je trebolo da se uradi i oni su dosli na tu ideju.

(četvrtak, 20. jul 2017, 19:13)
Боки [neregistrovani]

Трагично

Посебно трагично је, када читате коментаре из бивших држава СФРЈ (мимо Србије тј.Срба) који не да кукају него бесне на здруживање са Србима у Југославије, а шта су све из тог "брака" однели, колике територије које никада нису имали, постали су нације народи, измислили језике и ко зна шта све не.

(četvrtak, 20. jul 2017, 19:06)
moravac [neregistrovani]

Vojvoda Živojin Mišić

Nikad više!

(četvrtak, 20. jul 2017, 18:32)
anonymous [neregistrovani]

srbija

Najveca greska u istoriji Srbije i srpskog naroda