Први повез Сретењског устава био је ремек-дело

Глигорије Возаровић био је први који је укоричио и повезао Сретењски устав. Име првог српског књиговесца и издавача, носе награда Библиотеке града Београда за најбољег издавача и Градска библиотека у Сремској Митровици. Ипак, да ли је то довољно?

Србија обележава Дан државности, као подсећање на Сретење 1804. године, када је подигнута револуција и почело ослобађање од Турске, и исти датум 1835. године, када је донет први модерни устав Србије.

 

На овај дан присећамо се Глигорија Возаровића, који је био први српски књиговезац, први књижар у Београду, први самостални издавач у Србији. Први је објавио сабрана дела Доситеја Обрадовића.

"Његов повез рукописа Димитрија Давидовића Сретењског устава, у кожи, са златотиском који је он изабрао, улази међу ремек-дела књиговезачког и уметничког рада са књигама", наводи историчар књижевности Јован Пејчић.

Књиговезачки занат изучавао је у Бечу код мајстора књиговезачког заната Јакоба Хермана.

Повратак из Беча 

По повратку у Београд, 1827. године Возаровић отвара прву књиговезачку и књижарску радњу у Србији.

У овом периоду, његова кућа била је место окупљања српске интелигенције.

Ту се рађа идеја о оснивању Народне библиотеке. И заиста, 1832. године Глигорије Возаровић оснива Библиотеку вароши београдске – прву јавну библиотеку у обновљеној Србији.

Чак и данас постоје опречна мишљења о томе да ли је она претеча Градске или Народне библиотеке.

"У мојој књизи Заснови Глигорија Возаровића наводи се 11 имена која је носила библиотека Глигорија Возаровића. Претежнији део тих имена води према томе да је он оснивач потоње Библиотеке града Београда", каже Пејчић.

Деловање Глигорија Возаровића обележило је период када Београд из оријенталне вароши постаје европски град.

"Он је на улазу у своју књиговезачку и књижарску радњу обесио књигу јер се свет чудио шта то значи – да ли је то сајџиница па он поправља старе сатове, или је то берберница. Турци су улазили да се увере шта се у тој радњи ради", прича Пејчић. 

Веровао да је пронашао место где су спаљене мошти Светог Саве

Глигорије Возаровић је веровао да је пронашао место на којем су спаљене мошти Светог Саве. На овом месту сам је, 1847. године поставио дрвени крст црвене боје.

"Цео један део Београда носи име, заправо, по том крсту Глигорија Возаровића. Заборав је све више притискао, онако како је и његова кућа, иако заштићена као национално добро, потпуно урушена, и 2005. године је нестала", рекао је Возаровић.

Делио је судбину са многим ученим људима, које интелектуална заједница није успела да сачува од заборава.

број коментара 0 Пошаљи коментар